Knjaževsko-srpski teatar

Konkurs za nagradu Kragujevac u pamćenju i izvan pamćenja

2012-02-17T05:44:00.001+01:00

www.joakimvujic.com

Konkurs za nagradu Kragujevac u pamćenju i izvan pamćenja

1.Knjaževsko-srpski teatar raspisuje konkurs za dramski tekst na srpskom jeziku,sa ciljem ukazivanja na značaj koji baština ima za identitet naroda i kulture.

2. NagradaKRAGUJEVAC U PAMĆENjU I IZVAN PAMĆENjA podrazumeva novčani iznos od 300.000,00dinara i premijerno izvođenje u produkciji Knjaževsko-srpskog teatra u 2013.godini.

3. Pravo učešćaimaju samo originalni, neobjavljeni i neizvođeni dramski tekstovi na temu izmaterijalne i nematerijalne baštine Kragujevca.

4. Štampane inepotpisane tekstove u tri primerka, označene šifrom, kao i CD sa kopijomnepotpisanog teksta u PDF formatu dostaviti do 15. septembra 2012. godine naadresu
Knjaževsko-srpskiteatar
KONKURS ZA NAGRADUKRAGUJEVAC U PAMĆENjU I IZVAN PAMĆENjA
Daničićeva 3
34000 Kragujevac

5. Rezultatikonkursa biće objavljeni na sajtu Knjaževsko-srpskog teatra do 15. novembra2012. godine.

Добитници Статуете Јоаким Вујић

2012-01-22T00:28:00.004+01:00

На Дан Књажевско-српског театра, сваког 15. фебруара, најеминентнијим писцима, глумцима, редитељима, сценографима, композиторима, најстарије српско позориште уручује Статуету Јоаким Вујић (додељује се за изузетан допринос развоју позоришне уметности Србије) и Прстен са ликом Јоакима Вујића (додељује се за изузетан допринос развоју Театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству). Аутор Статуете Јоаким Вујић је Никола Кока Јанковић, рођен у Крагујевцу 1926. године, академски вајар и члан САНУ, Српске академије наука и уметности.

Добитници Статуете Јоаким Вујић:
1985. године - Народно позориште - Београд, Љуба Тадић, Мија Алексић, Мира Ступица и Бора Глишић
1986. године - Мира Бањац и Мирослав Беловић
1987. године - Душан Ковачевић и Милош Жутић
1988. године - Мира Траиловић и Љубомир Ковачевић
1989. године - Љиљана Крстић и Дејан Мијач
1990. године - Данило Бата Стојковић и Јован Ћирилов
1991. године - Александар Поповић и Љубомир Убавкић Пендула
1992. године - Бранко Плеша и Бранислав Цига Јеринић
1993. године - није додељена
1994. године - Стево Жигон и Петар Краљ
1995. године - Сава Барачков, Музеј позоришне уметности Србије, Српско народно позориште, Светлана Бојковић и Дејан Пенчић Пољански
1996. године - Лазар Ристовски и Милослав Буца Мирковић
1997. године - Бора Тодоровић и Фестивал Дани комедије у Јагодини
1998. године - Стеван Шалајић
1999. године - Ружица Сокић
2000. године - Оливера Марковић
2001. године - Вида Огњеновић
2002. године - Милева Жикић
2003. године - Београдско драмско позориште
2004. године - Предраг Ејдус
2005. године - Раде Марковић и Егон Савин
2006. године - Војислав Воки Костић
2007. године - Биљана Србљановић
2008. године - Народно позориште - Ниш
2009. године - Мирко Бабић
2010. године - Миодраг Табачки
2011. године - Боро Драшковић
2012. године - Властимир Ђуза Стојиљковић

Добитници Прстена са ликом Јоакима Вујића:
2002. године - Љубомир Убавкић Пендула
2003. године - Марко Николић и Миодраг Марић
2004. године - Мирко Бабић и Југ Радивојевић
2005. године - Пјер Валтер Полиц
2006. године - Милош Крстовић
2007. године - Владан Живковић
2008. године - Небојша Брадић
2009. године - Себастиан Тудор
2010. године - Драгана Бошковић
2011. године - Драган Јаковљевић
2012. године – Горица Поповић

2012. У КЊАЖЕВСКО-СРПСКОМ ТЕАТРУ

2012-01-13T13:39:00.001+01:00

Godina savremenog dramskog teksta

Početak 2012. godine je u Teatru obeležen izvođenjem predstave Noć u kafani Titanik po tekstu i u režiji Nebojše Bradića, umetničkog direktora Knjaževsko-srpskog teatra.

Ova godina će biti u znaku savremenih dramskih tekstova, od kojih se većina po prvi put izvodi u Srbiji.

Takođe, Knjaževsko-srpski teatar želi da afirmiše dramsko pisanje u Srbiji i da podsticaj mladim autorima konkursom za savremeni domaći tekst. Konkurs će biti raspisan 15. februara na dan Knjaževsko-srpskog teatra a najbolji tekst sa ovog konkursa Teatar će uvrstiti u svoj repertoar.

Lepotica Linejna po tekstu Martina Makdone (Martin McDonagh) u režiji Nemanje Rankovića je prva premijera 24. februara. Martin Makdona je sa ovom crnom komedijom ušao u nominaciju za nagradu Lorens Olivije. Glavne ličnosti, vremešnu majku i kćerku tumače prvakinja pozorišta Nada Jurišić i Marina Stojanović Perić. Ova tragikomedija je mnogo više od odlično napisanog teksta, ona golicavo uvodi u komičnu sigurnost, da bi iznenada suočila gledaoca sa činjenicom da ta vrsta ljudi kojoj se smejemo uopšte nije smešna.

Za sredinu marta je predviđena premijera predstave D. C. Džeksona (D.C. Jackson) Moje bivše, moj bivši u režiji Slađane Kilibarde. U ovoj savremenoj škotskoj komediji koja je nagrađena na festivalu u Edinburgu, ljubav nije dobitak na lutriji, već nešto što se gaji, na čemu se svakodnevno radi. Glavni likovi komedije su tridesetogodišnjaci koji se teško odlučuju da suštinski odrastu i prihvate odgovornost svojih godina i svoje mesto u društvenoj zajednici.

April je predviđen za premijeru komedije Ričarda Bina (Richard Bean) Jedan čovek, dvojica gazda u režiji Nebojše Bradića. Radi se o svojevrsnoj adaptaciji Goldonijeve komedije Sluga dvaju gospodara. Ova komedija je uspešno izvedena na sceni Kraljevskog nacionalnog teatra u Londonu, trenutno se igra na Vest end, posle čega je planiran transfer na Brodvej.

Drama 12 gnevnih ljudi Redžinalda Rouza (Reginald Rose) u režiji Nila Flekmana (Neil Fleckman), gosta iz USA, premijerno će biti predstavljena kragujevačkoj publici u junu ove godine. To je studija ličnosti u procesu sudskog sistema. Priča je o tome da jedan čovek (ili mala grupa ljudi) mogu da naprave promenu, vredna je pomena pogotovu danas. Lako je biti razočaran paljbom činjenica, ponuđenih dokumenata, podrazumevajućih laži – svejedno da li se to događa na sudu ili na izborima. Ali, pronalaženje snage da se sve ovo odgurne u stranu i u okviru ljudskih mogućnosti učini sve ono što se može za boljitak pojedinca i zajednice, osnovna je ideja 12 gnevnih ljudi.

Srpska praizvedba nagrađene drame vodećeg slovenačkog pisca i reditelja Matjaža Zupančića Šoking šoping premijerno će biti izvedena u oktobru. Do kraja godine je planiran rad na nagrađenom tekstu sa konkursa Knjaževsko-srpskog teatra.

Монодрама Књажевско-српског театра освојила две награде у Албанији

2011-12-26T23:49:00.000+01:00

www.joakimvujic.com

Монодрама Књажевско-српског театра Дневник једног лудака у извођењу Ивана Видосављевића на Међународном позоришном фестивалу монодраме АЛБАМОНО 2011 у граду Корча у Албанији, освојила две награде: Награду за најбољу представу и Награду за најбољег глумца фестивала.
Фестивал се одржава већ шести пут за редом и трајао је од 20. новембра до 10. децембра ове године. На фестивалу су учествовала позоришта из десет земаља: Швајцарске, Грчке, Пољске, Србије…
Иван Видосављевић је добио већ три награде на међународним фестивалима монодраме: две награде на Међународном фестивалау Гала Стар у Бакау, Румунија и награду за најбољу глумачку улогу, маја 2011. године, у граду Враца, Бугарска на Међународном фестивалу нове позоришне акције НЕТА.
Монодрама Дневник једног лудака је рађена по тексту Николаја Васиљевича Гогоља у режији Душана Станикића и уз стручне консултације Предрага Ејдуса, Мирка Бабића и Драгана Јаковљевића а у извођењу Ивана Видосављевића. Гогољева приповетка Дневник једног лудака утицала је на готово све писце Европе тог времена. Између осталих, Достојевски је према њој написао своје Записе из поџемља. У представи Књажевско-српског театра реч је о исповести ментално оболелог чиновника који, схвативши да се налази у лудници, покушава да пронађе решење у безизлазној ситуацији. Занимљиво је да је сличну судбину доживео и сам Гогољ, један од најзначајнијих руских писаца 19. века.

Мирко Бабић

2011-12-26T23:29:00.002+01:00

Директор Књажевско-српског театра

Рођен 14.03.1948. у Крагујевцу.

1973. дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду у класи професора Миленка Маричића.
Од 1972. стално ангажован у Књажевско-српском театру у Крагујевцу. Одиграо велики број улога у позоришту, на ТВ-у и на филму. На седници Скупштине Града Крагујевца, одржаној 28. октобра 2011 године, именован за в. д. директора Књажевско-српског театра.

Улоге у представама (избор): Н. В. Гогољ - Ревизор - Осип, Мирослав Крлежа - На рубу памети - Атила Ругвај, А. П. Чехов - Три сестре - Саљони, Луиди Пирандело - Човек, Максим Горки - Јегор Булицов - Звонцов, Бранислав Нушић - Сумњиво лице - Жика, Б. Нушиц - Госпођа министарка - Чеда, Ф. М. Достојевски - Браћа Карамазови - Иван Карамазов, Бернард Шо - Пигмалион - Хенри Хигинс, Д. Ковачевић - Маратонци трче почасни круг - Лаки Топаловић, Слободан Селениц - Косанчићев венац - Истреф Вери, Дура Јакшиц - Станоје Главаш - Станоје Главаш, С. Селенић - Ружење народа у два дела - уча, Монодрама - Кад су цветале тикве (текст Д. Михајловића), В. Шекспир - Краљ Лир - Краљ Лир, Монодрама - Реч је човек (Тако је говорио Николај), Галилејев живот (режија Н. Брадић) - Галилеј.

Улоге на филму и телевизији (избор): Хроника паланачког гробља (ТВ 1971.), Милева Ајнстајн (ТВ 1972.), Стићи пре свитања (1978) , Врућ ветар (ТВ 1980.), Снови живот, Смрт Филипа Филиповића (1980), Приче преко пуне линије (ТВ 1981.), Краљевски воз (1981.), Човек који је појео вука (ТВ 1981.), Тимочка буна (1983.), Откос (ТВ 1984.), Др (ТВ 1984.), Протестни албум (1986.), На путу за Катангу (1987.), Урош блесави (1989.), Рођаци из Лазина (1989.), Пет хиљада метара са препонама (ТВ 1989.), Осми дан у недељи (ТВ 1989.), Дезертер (1992.), Вуковар посте рестанте (1994.), Трећа срећа (1995.), Крај династије Обреновића (ТВ 1995.), Карађорђе и позориште (ТВ 2004.), Скела (ТВ 2004.).

Награде: 1973. Максим Горки - На дну - Васка Пепел (IX Сусрети Јоаким Вујић), 1977. Војислав Јовановић - Данило (XIII Сусрети Јоаким Вујић), 1978. Милица Ноковић - Камен за под главу - Крсман (XIV Сусрети Јоаким Вујић), 1979. А. Н. Толстој - Царство мрака - Никита (XV Сусрети Јоаким Вујић и Награда народног позоришта Ниш Сима Крстовић), 1980. Ј. С. Поповић - Лажа и паралажа - Алекса (XВI Сусрети Јоаким Вујић), 1982. Бранислав Нушић - Др - Милорад Цвијовић (Награда на Данима комедије, Светозарево), 1985. М. Илић - Валцер поручника Нодригена - Томас (XXI Сусрети Јоаким Вујић), 1987. Душан Ковачевић - Св. Георгије убива аждаху - Ђорђе (XXIII Сусрети позоришта Србије, Зајечар), 1990. Божидар Зечевић - 1918 - Капетан Лукић (XXVI Сусрети Јоаким Вујић), 1991. Јован Радуловић - Голубњача - Бледи Дамијан и Бранислав Нушић - Народни посланик - Секулић (XXVII Сусрети Јоаким Вујић), 1994. Виљем Шекспир - Краљ Лир - Краљ Лир (Награда за најбољу мушку улогу Сима Крстовић), Прстен са ликом Јоакима Вујића 2004. године, Годишња награда Театра Јоаким Вујић 2005. године, ЈоакимФест 2007. године Милош Црњански Сеобе – Енгелсхофен - Јоакимова награда за глуму, Годишња награда Књажевско-српског театра додељена на Дан Театра 2008. године, Статуета Јоаким Вујић додељена на Дан Театра 2009. године.

Иво Андић у Крагујевцу - Ноћ у кафани Титаник

2011-12-08T23:47:00.001+01:00

Књажевско-српски театар www.joakimvujic.com
Страх је сада за њега мера и израз свега. Страх је у овим земљама посејан као усев, на време, са планом и добрим познавањем тла и свих услова, затим је пажљиво негован и одржаван, и сада је доносио плодове. Страх је оно што пљачка и коље овакве као што је Менто...
Бифе Титаник, Иво Андрић

10. децембра 2011. године у 20.00 часова на Сцени Јоаким Вујић Књажевско-српског театра премијерно ће бити изведена представа Ноћ у кафани Титаник. Аутор текста и редитељ је Небојша Брадић који је текст написао по причама Иве Андрића. Репризе представе су на репертоару Театра 11. и 15. децембра у 20.00 часова на Сцени Јоаким Вујић. Представа Ноћ у кафани Титаник ће своје премијере имати 14. децембра у Крушевцу и 16. децембра у Ужицу.

У години Иве Андрића, када обележавамо 50 година од добијања Нобелове награде Иве Андрића и 120 година рођења најзначајнијег аутора са простора југоисточне Европе, акценат стављамо на нова дела настала на основу Андрићевих дела, тј. јавност добија прилику да кроз нове радове сагледа значај Андрићевог дела – тј, добија прилику да дискутује да ли је, колико је и како је Андрић значајан за Србију XXI века.
Дело Иве Андрића још увек чека на своје праве тренутке на позоришној сцени. Андрићева проза има драмске елементе које је могуће пренети на позорницу и тако открити њене непознате димензије. У том погледу дело Иве Андрића представља трајан изазов за нова драматуршка обликовања и сценске интерпретације.
После успешне драматизације и инсценације Проклете авлије редитељ Небојша Брадић драматуршко-редитељски обрађује Андрићеву приповетку Бифе Титаник, која кроз атмосферу предратног и ратног Сарајева нуди оригиналан приступ у третирању архетипског односа прогнитељ – жртва.
Продукцијом Ноћ у кафани Титаник дело Иве Андрића третирамо као универзалну причу. Ноћ у кафани Титаник је метафора, нажалост и синоним, за судбину нашег простора и времена, дело у које су догађајии од објављивања приповетке учитали сасвим нова и неочекивана значења, а прича о толеранцији која једина може премостити различитости говори управо о оном што нам највише треба данас.

Не постоји моћ ван нас самих која може да нам суди и да нас кажњава за оно што чинимо. Не постоји хегелијански дух историје који води нашу судбину – историја је тек начин на који дишемо, она броји наше уздахе. Ми морамо да заменимо идеју немилосрдног марша историје са логиком људскости. Ми смо људи због пуке случајности. Људскост се не открива, она се ствара. Ми је стварамо тако што трагамо за њом. Ми наследјујемо своју људскост у једном облику -једној реалности- а затим морамо да поново стварамо реалност за наша сопствена времена која се мењају.
Драма је једино средство које ум има како би ово урадио: ми смо драматична врста. Током историје смо се суочавали са хаосом могућности које стварамо путем свог сопственог немира. Драма комбинује тај хаос са уродјеним императивом да будемо људи. Драма стоји на ивици овог амбиса.
За људскост треба да се боримо. Ми је стварамо, а то представља неумољиви терет трагедије. Уколико ову случајност претворимо у катастрофу, онда наши животи и смрти представљају казне које смо прописали самима себи. Нерон је желео да Римљани имају један врат, како би могао да га пресече једним ударцем мачем. Последице капитализма су много далекосежније, оне уништавају идеју људскости, а самим тим и средство помоћу којег стварамо људску реалност. То би било коначно решење капитализма, холокауст који је једним ударцем уништио читаво човечанство.
Небоша Брадић, аутор текста и редитељ представе Ноћ у кафани Титаник

Noć u kafani Titanik

2011-12-08T20:00:00.000+01:00

Noć u kafani Titanik

Predstava Nebojše Bradića “Noć u kafani Titanik”, zasnovana na pričama nobelovca Ive Andrića, koja tretira odnos progonitelja i žrtve, apelujući na toleranciju i očuvanje ljudskosti, premijerno će biti izvedena 10. decembra na Sceni “Joakim Kujić” Knjaževsko-srpskog teatra u Kragujevcu, a potom u Kruševcu i Užicu.

Posle uspešne dramatizacije i inscenacije “Proklete avlije”, Bradić je dramaturško-rediteljski obradio Andrićevu pripovetku “Bife Titanik”, koja kroz atmosferu predratnog i ratnog Sarajeva nudi originalan pristup u tretiranju arhetipskog odnosa progonitelj - žrtva.

Kao univerzalna priča, “Noć u kafani Titanik” je, prema navodima kragujevačkog teatra, i metafora, i sinonim, za sudbinu našeg prostora i vremena, “delo u koje su događajii od objavljivanja pripovetke učitali sasvim nova i neočekivana značenja, a priča o toleranciji koja jedina može premostiti različitosti govori upravo o onom što nam najviše treba danas”.

Prema rečima Bradića, “Bife Titanik” jeste priča o buđenju fašizma u Sarajevu 1941, ali je aktuelna i u ovom vremenu.

“Fašizam jeste svetski problem. Šta su uzroci, kada nastaje, čime se hrani, kako se razvija i ponavlja u određenim ciklusima? Fašizam je biljka koja se pojavljuje kao ‘cvet zla’ i zato je važno da se u pozorištu, ali i na drugim mestima govori o toj temi. U Andriću imamo dobrog sagovornika, budući da je imao neposredno iskustvo fašizma, bio je u situacija da doživi i sagleda zlo. Nažalost, tu priliku imamo i mi. Dodatna aktuelizacija nije potrebna, jer odnos progonjenog i progonitelja, žrtve i dželata, predstavlja jednu od tema koje je Andrić učinio originalnom i svevremenom”, naveo je Bradić u nedavnom intervjuu za “Politiku”...

Андрићеви јубилеји у првом театру

2011-12-07T21:36:00.001+01:00

КРАГУЈЕВАЦ – На сцени „Јоаким Вујић“ Књажевско-српског тетра у Крагујевцу, са најдужом традицијом јужно од Саве и Дунава, 120. годишњица од рођења и пола века од Нобелове награде за књижевност Иве Андрића, 10. децембра биће обележени премијером комада по његовој приповеци „Бифе Титаник – Ноћ у кафани Титаник“, у режији Небојше Брадића.

Наступају Милош Крстовић, Мирко Бабић, Саша Пилиповић, Миодраг Пејковић, Исидора Рајковић, Милић Јовановић, Никола Милојевић, Јасмина Димитријевић, Марина Перић Стојановић, Драган Стокић, а као гост наступиће Владан Живковић.
Музику Драгослава Танасковића интерпретира ансамбл – Чедомир Штајн, Ана Тодоровић, Ненад Вулевић, Иван Видосављевић и Александар Милојевић, уз костиме Јелене Јањатовић.
- Од објављивања Андрићеве приповетке, догађаји су учитали сасвим нова и неочекивана значења. Прича о толеранцији, која једина може премостити различитости, говори управо о ономе што нам данас највише треба – изнео је редитељ Небојша Брадић, који ускоро треба да преузме улогу уметничког директора крагујевачког Књажевско-српског театра.
Тренутно, функцију в. д. директора театра обавља првак драме тог позоришта, Мирко Бабић, који је рођен у Крагујевцу 1948. године. На Позоришној академији у Београду дипломирао је у класи Миленка Маричића. У крагујевачком театру стално је ангажован од 1972. године. Одиграо је велики број улога, као и на филму и ТВ, од којих се истиче лик популарног Драгојла у серији „Село гори, а баба се чешља“.
После премијере, представа „Ноћ у кафани Титаник“ биће на репертоару театра 11. и 15. децембра, премијера у Крушевцу заказана је за 14. а у Ужицу за 16. децембар.
М. М. Ђ.
ПРАВДА Култура | 6. децембар 2011. | 16:35

Premijera predstave Noć u kafani Titanik

2011-12-03T15:02:00.001+01:00

Knjaževsko-srpski teatar + www.joakimvujic.com

10. decembra 2011. godine u 20.00 časova na Sceni Joakim Vujić Knjaževsko-srpskog teatra premijerno će biti izvedena predstava Noć u kafani Titanik. Autor teksta i reditelj je Nebojša Bradić. Reprize predstave su na repertoaru Teatra 11. i 15. decembra. Predstava Noć u kafani Titanik imaće svoje premijere 14. decembra u Kruševcu i 16. decembra u Užicu.

Autor teksta i reditelj: Nebojša Bradić
Scenograf: Milivoje Štulović
Kostimograf: Jelena Janjatović
Koreograf: Vera Obradović
Kompozitor: Dragoslav Tanasković
Lektor: Vlado Kerošević
Lica:
Mento Papo, zvani Hercika, vlasnik kafane Titanik: Miloš Krstović
Profesor Pavlović, bivši komunista : Mirko Babić / Saša Pilipović
Josip, bivši radnik: Miodrag Pejković
Agata, bivša artistkinja: Isidora Rajković
Jovan Gaćeša, bivši glumac: Milić Jovanović
Mustafa, bivši student: Nikola Milojević
Katarina, svira i peva u Titaniku: Jasmina Dimitrijević
Katarina II: Marina Perić Stojanović
Nail, ciganin: Dragan Stokić
Gost: Vladan Živković
Ansambl: Čedomir Štajn, Ana Todorović, Nenad Vulević, Ivan Vidosavljević, Aleksandar Milojević
Inspicijent: Aleksandar Miloradović / Nikola Stevović
Sufler: Rada Jovanović
Ton: Bogoljub Nikolić
Svetlo: Nikola Manić
Tehnička podrška: Knjaževsko-srpski teatar

CRNJANSKI, PA CRNJANSKI – I TO – DANAS!

2011-11-27T17:54:00.000+01:00

SEOBE – prema romanu Miloša Crnjanskog – dramatizacija i režija – Vida Ognjenović – premijera u SRPSKOM NARODNOM POZORIŠTU – Novi Sad, četvrtak, 24.novembar 2011.

CRNJANSKI, PA CRNJANSKI – I TO – DANAS!

Mislim da je postavljanje nekog kapitalnog dela iz literarne baštine nekog naroda – uvek povezano sa nekim posebnim – rekao bih – vanpozorišnim i čak, vanumetničkim razlogom... To sam shvatioo prostim praćenjem redovnih repertoara naših pozorišta, ovih nekih desetak godina, kako, kao dežurno piskaralo i potkazivač – pratim premijere pozorišra koja su mi dostupna... Tako sam već gledao jednu jako zanimljivu predstavu po romanu Miloša Crnjanskog – SEOBE, u skrupuloznoj režiji Nemca Waltera Politza, pre nekoliko godina u Kragujevačkom Narodnom – Knjaževsko Srpskom – Pozorištu. I tada mi se činilo da je za postavljanje ovog dela na repertoar tog pozorišta – u jeku njegove pompezne promene imena, što je označavalo neko vraćanje u prošlost...gde se – naravno nalaze i te teme SEOBA SRBALJA...tamo-amo po Evropi – i pravac Matuška Rossia!

Bilo bi tada u Kragujevcu realno očekivati, da će se na sceni dešavati neko SENTIMENTALNO i melodramtično PODSEĆANJE na teške i, suštinski tragične, etape Istorije Srbalja i njihovih teških muka. Medjutim – ovo scensko delo bilo je neka vrsta RASKIDA sa baš takvim, tužnjikavim pogledom na tu istoriju – raskida – CLJANOG – sa onom vrstom resantimana i onom vrstom mogućeg NACIONALIZMA, koja bi bio vrlo pohvaljen, pre samo koju godinu – kad se-samo-tako, igrao komad o Milanu Nediću – takozvanoj SRPSKOJ MAJCI u vreme fašističke okupacije Srbije – klasičnom kolaborantu, koji je – kažu – zaštitio mnoge Srbe – ali je zato, uredno liferovao komšije - SVE JEVREJE, po urednim spiskovima – pravo u peći Aušvica i ostralih logorea smrti tih njegovih nalogodavacxa – Hitlera i ostralih Trećerajhovaca na vlasti u Evropoi!

Hoću da kažem – jedno romaneskno štivo Miloša Crnjanskog – literartura neke njegove sveukpne – OSVETE, ako smem tako slobodno da protumačim autorov motiv za pisanje ovog romana – ali u svakom slučaju pokušaja POPRAVLJANJA nekih sterotipa iz Istroije Srba, delo koje je napisao APATRID iz političkih razloga – nije se saglašavao sa promenom režima u Srbiji i Jugoslaviji posle Drugog Svetskog Rata....To delo je tada, u Kragujevcu postavio jedan nemački reditelj mladje srednje generacije. Koristio je filmsku dramatizaciju Aleksandra Saše Petrvića – tkodje prinudnog apatrida – bar neko vreme, zbog sukoba sa aktuelnom politikom – bio je mentor osudjenog filma PLASRIČNI ISUS, osudjenog reditelja – Lazara Stojanovića, pa zbog toga, u naletu kardinalnih čistunaca protiv Crnog Talasa u YU filmu – igubio posao na Akademiji gde je predavao filmsku režiju.

Dakle, ta predstava SEOBA postavljena u Kragujevcu, takodje je MOGLA koketirati sa emocijama Krvi i Tla...ali – NIJE.....!.Naprotiv – sve što je tada bilo prikazano – bilo je kritički i VEOMA, VEOMA MODERNO – u pozorišno–umetničkom, ali i u filozofsko-sociološki-društvenom smislu!...To jeste naravno, bio KOMENTAR samog pojma ISELJAVANJA - i u kontekstu – i tada sa – KOSOVA i masovnih iseljavanja Srba sa tih drevnih zemalja i njihovog priključenja matici Srbiji, ili odlaska u treće zemlčje...E, pa svi ti pojmovi koji se tako – u razmišljanju o odlasku u ekonomsku ili kakvu god drugu, EMIGRACIJU....postavljaju u toku rada na predstavi – sve je to bilo rešeno tako što se NE PREMAZUJE nekim skupim folijama pojmova i emocija - koje su zapravo, same sebi svrha!

NASUPROT toj nekadašnjoj – predswtava SEOBE u Srpskom Narodnom Pozorištu, u adaptaciji i režiji Vide Ognjenović – postala je pravi neo-romantičarski, velikonacionalni VAPAJ sentimentalnog beznadja za samopoštovanjem...To i jeste – kako izgleda – taj VANPOZORIŠNI razlog za postavljanje ove predstave – DANAS, baš u Srpskom Narodnom – danas, kad opet i opet vodimo vitku za teritoriju – za Kosovo i Metohiju, gde je PONOVO ili i dalje - ugrožen fizički opostanak i identitet naroda, kao i opstanak DRŽAVE Srbije u svojoj celovitosti!...I sada se – umesto kritičkih ukrštanja slika i pojmova, likova i radnji ovog složenog romana-reke....stvara jedan jednoznačni operetski, nacionalno budilački sadržaj, koji se preliva u kič i u ljigavi sentiment, kojim su pune razne opere Verdijevskog štimunga – samo u ovom slučaju NEMA PRAVIH OPERSKIH ARIJA, PEVAČA I PEVAČICA!

Predstava traje – baš operskih više od 4 debela sata, sa dve pauze!..Dobro – pa da je i sedam sati, kao ono Bernhardovo BRISANJE, u izodjenju jednog velikog poljskog pozorišta na jednom skorašnjem BITEF-u, u režiji Kristijana Lupe...ali – NIJE to bilo to!...Sve ono što bi Bernhard podvukao crveno i o čemu bi diskutovao i kritički razmatrao – ovde je dato pravolinijski – sa prostom idejom o veličanju SRPSKOG shvatanja stvari i omalovažavanju svih OSTALIH – pre svega – Austrijskih i Ruskih pogleda na stvari...pre svega one vojne, pa onda i socijalne i moralno-duhovne ...Mislim da je – od prve scene EGZERCIRA nekakvih srpskih – ili SRBSKIH vojnika u trek skrojenim austrijskim uniformama – urednim, skoro savremenim – iako se radi o nekom davnom XVIII veku...mislim da je od te prve scene, sve krenulo NAOPAKO – prema banalnoj operskoj transkripciji proze velikiog Crnjanskog.

Glumci su igrali vrlo jednostavno – tako-reći – UPROŠĆENO – iako su imali mngo teksta da savladaju i izgovore u nekoj vrsti monologa, ili zgusnutih scena, nalik operskim ARIJAMA koje se inače, pevaju – na proscenijum u devetnaestovekovnim, romantičarskim operama o ratovima, velikim ljubavima na dvorovima, o tužnim istroijama stradalih naroda i o izgubljenim bitkama.... Mislim – ovo kao da nije bilo POZORIŠTE 2011. godine - nego kao da je bila OPERA 1834....na primer o nerazumevanju Nemačke za probleme raspada Italije, na pragu dalekog ujedinjenja!...To – što se tiiče romantizovanog sadržaja i sentmentalističkog duha pojmova...A – pozorišna sredstva – scene, teme, likovi, odnosi – to je bilo kao da bi nekakav Šnicler – rekao bih – pokušao da se bavi pitanjima Tolstojevog Rata i Mira - sve je bilo opisno, prepričano, preobjašnjeno, statično, lažno emotivno, sporo, dosadno... dosadno...kako samo VELIKE nacionalne ideje u pozorištu – bez iskrene i prave temperature i bez stvarnog cilja i smisla, mogu biti dosadne! Sve je delovalo onako kako ne bi smelo da deluje – to je bilo jedno zaista LOŠE Političko Pozorište – zapravo to je bila čista PROPAGANDA!...I to čega propaganda – sve lažnih i nekritičkih pojmova, emocija, ideja – kao Srbe niko ne razume, a oni su zapravo, najbolji – i moralno i intelektualno i emotivno...Bolje vode ratove od najboljih i najvećih generala i sa Zapada i sa Istoka!...I tako dalje i tako dalje!...To i jeste onaj glavni razlog zašto se u nas sa prezirom govori o BILO KOM političkom pozorištu, jer se s pravom – ljudi prosto-naprosto plaše – da će, kad se radi o pravljenju NGAŽOVANOG - političkog pozorišta, dobiti nešto OVAKVO – nekritičku propagandu vulgarno shvaćenog nacionalno-programskog tkiva u staromodnom – populističkom pozorišnom odelu!

Posle dve odlične verzije predstave JE LI BILO KNEŽEVE VEČERE i posle davnašnjeg MEFISTA – Vida Ognjenović je zakoračila daleko NAZAD – u stare i starinske teme i pojmove i nalazi se momentalno u vodama nacionalnog samnodokazivanja – dve najnovije predstave – KANJOŠ MACEDONOVIĆ i ove SEOBE – postale su dosadne OPERE. Zašto ova zrela i renomirana autorka radi to tako kako radi – to valjda samo ona zna!...Uostalom – publika je bila – ona koja nije bila uspavana – oduševljena – aplauz je bio jak i veliki...Što verovatno treba da znači dsa je ovo delo –USPELO!...Meni se činilo SAVIM SUPROTNO!

Glumci su u ovom komadu plasirali svoje već odavno spakovane ŠARŽE – iz malih džepova su izvukli one elemente glzume koje su odavno usavršili...I Nebojša Dugalić, kao nosilac radnje Pavle Isakovič Vlkovič i Branislav Lečić kao Vuk Isakovič i Miodrag Petrović – on sam čak – potpuno neopravdano - u ulogama dvojice komandanata – Austrijskog i Ruskog...Šta će biti sa našim pozorištem – ali i društvom – videće se iz daljeg toka istorije – ali, bojm se da ovo nisu putevi napretka – nego putevi TEMELJNOG NAZATKA – pa šta-nam-bog-dadne!...Rečeno u tom narodnjačkome duhu vremena koje, izgleda dolazi! Budimo spremni!

Goran Cvetković – RADIO BEOGRAD 2 – petak, 25.novembar 2011.

Mirko Babić: Kralja ne čini kralj, nego oni oko kralja

2011-11-27T15:43:00.003+01:00

Bard kragujevačkog glumišta, Mirko Babić, koji je na sceni već 40 godina, nedavno je postao i vršilac dužnosti direktora Knjaževsko-srpskog teatra. Tim povodom, posetili smo poznatog glumca i razgovarali sa njim o novoj funkciji, ali i o njegovom glumačkom iskustvu i novim projektima na kojima će raditi. Kakve promene su se desile u pozorištu za ovo kratko vreme od kada ste upravnik i koje su smernice kojih ćete se držati u daljem radu pri upravljanju najstarijim srpskim teatrom?
Velike promene ne događaju se preko noći, ali se preko noći vratio motiv za radom. Osnovna stvar je rad. Sve je u mobilnoj funkciji, ljudi rade punom parom, počev od krojača koji šiju kostime čak i nedeljom, pa do glumaca kojima ni desetočasovne probe sa Nebojšom Bradićem ne padaju teško. Počev od 10. decembra, imaćemo četiri premijere, a igraće se i mjuzikli. Raditi na marketingu i u medijima i zadobiti mladu publiku – to su imperativi. Sadašnji ansambl pozorišta uglavnom sačinjavaju mladi glumci koji će se novim upravljanjem uposliti i afirmisati. Ako mladom glumcu 3-4 godine ne date da igra, niko ne može da mu vrati te izgubljene godine. Glumački temelji dobijaju se samo igranjem, što znam iz sopstvenog iskustva i zato što sam već dugo vremena u trci, mogu da izađem na utakmicu sa bilo kojim glumcem.
Kakva je Vaša saradnja sa rediteljem Nebojšom Bradićem, novim umetničkim direktorom teatra?
Bradić je velemajstor repertoara. Istomišljenici smo. Ne pričamo ni pet minuta, a već smo se dogovorili. Razumemo se gotovo telepatski. Bradić je autoritet na probama i još nisam čuo glumce da se žale, iako rade nekad i po deset sati.

Mirko Babić

Kako Vi lično uklapate obaveze oko vođenja pozorišta i Vaše glumačke zadatke?
Postoji izreka da “kralja ne čini kralj, nego oni oko kralja”, tako da je sve lako kad imate prave ljude oko sebe. Pored Nebojše Bradića, ja sam insistirao da ostane Aca Miloradović koji je neka vrsta operativca, kad izađem i okrenem leđa, da znam kome sam ostavio pozorište. Mnogi prave famu od direktorskog posla. Pozorište zapošljava šezdesetak ljudi i ako su voljni za rad, a jesu, problema nema. Za svaku vrstu mešetarenja i neobavljanja posla na pravi način, slediće sankcije. Što se mojih glumačkih zadataka tiče, kao gost sam u Ateljeu 212 sa predstavom “Plej Popović”, po Aci Popoviću iz skoro svih komada napravljena je kompilacija. Premijera je predviđena za 18. januar, tako da mi se dobro uklapa sa rasporedom u kragujevačkom pozorištu. Sem mene, igraju Ružica Sokić, Danica Ristovski, Ivan Tomić i Nikola Rakočević, i jako mi je drago što ćemo moji Kragujevčani i ja pokazati beogradskoj publici šta znamo. To je, mislim, prvi put u istoriji da glumac iz unutrašnjosti igra glavnu ulogu u nekom beogradskom pozorištu...
www.kragujevac.co.rs, 26.11.2011. godine

NEBOJŠA BRADIĆ U KNJAŽEVSKO-SRPSKOM TEATRU

2011-11-05T00:21:00.000+01:00

NEBOJŠA BRADIĆ U KNJAŽEVSKO-SRPSKOM TEATRU režira Noć u kafani Titanik

www.joakimvujic.com

Nebojša Bradić

Noć u kafani Titanik, prema priči Bife Titanik Ive Andrića

Premijera: 10. decembar 2011. godine

U godini Ive Andrićа, kаdа obeležаvаmo 50 godinа od dobijаnjа Nobelove nаgrаde Ive Andrićа i 120 godinа rođenjа nаjznаčаjnijeg аutorа sа prostorа jugoistočne Evrope, аkcenаt stаvljаmo nа novа delа nаstаlа nа osnovu Andrićevih delа, tj. jаvnost dobijа priliku dа kroz nove rаdove sаgledа znаčаj Andrićevog delа – tj, dobijа priliku dа diskutuje dа li je, koliko je i kаko je Andrić znаčаjаn zа Srbiju XXI vekа.
Delo Ive Andrićа još uvek čekа nа svoje prаve trenutke nа pozorišnoj sceni. Andrićevа prozа imа drаmske elemente koje je moguće preneti nа pozornicu i tаko otkriti njene nepoznаte dimenzije. U tom pogledu delo Ive Andrićа predstаvljа trаjаn izаzov zа novа drаmаturškа oblikovаnjа i scenske interpretаcije.
Posle uspešne drаmаtizаcije i inscenаcije Proklete аvlije reditelj Nebojšа Brаdić drаmаturško-rediteljski obrađuje Andrićevu pripovetku Bife Titаnik, kojа kroz аtmosferu predrаtnog i rаtnog Sаrаjevа nudi originаlаn pristup u tretirаnju аrhetipskog odnosа prognitelj – žrtvа.
Produkcijom Noć u kаfаni Titаnik delo Ive Andrićа tretirаmo kаo univerzаlnu priču. Noć u kаfаni Titаnik je metаforа, nаžаlost i sinonim, zа sudbinu nаšeg prostorа i vremenа, delo u koje su događajii od objаvljivаnjа pripovetke učitаli sаsvim novа i neočekivаnа znаčenjа, а pričа o tolerаnciji kojа jedinа može premostiti rаzličitosti govori uprаvo o onom što nаm nаjviše trebа dаnаs.

Nagrade 6. JoakimInterFesta

2011-10-16T21:35:00.002+02:00

Nagrade 6. JoakimInterFesta

Najbolja predstava

Provokativna predstava “Crveno”, koprodukcija grupe festivala i pozorišta iz regiona, koju je Martin Kočovski režirao prema motivima romana “Zovem se crveno” turskog nobelovca Orhana Pamuka, proglašena je najboljom na šestom JoakimInterFestu u Kragujevcu.

Prema navodima žirija, ta predstava na “izrazit scenski način pokazuje tendencije nove evropske pozorišne akcije”, saopštio je Knjaževsko-srpski teatar, organizator JoakimInterFesta.Predstava “Crveno” produkcija je mreže NETA (Nova evropska pozorišna akcija), odnosno Festivala Ex Ponto iz Ljubljane, Primorskog letnjeg festivala iz Kopra, Internacionalnog pozorišnog festivala MESS iz Sarajeva, Malog dramskog teatra iz Bitolje, skopske Produkcije B. M. i Crnogorskog narodnog pozorišta iz Podgorice.

6. JoakimInterFest

2011-10-08T18:50:00.000+02:00

KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR -- 6. JoakimInterFest

6.JoakimInterFest

2011-10-05T20:15:00.001+02:00

6th JOAKIMINTERFEST
OLIVE CIRCLE*
The essence of the theatre is in the mystery called ‘present moment’. ‘Present moment’ is marvellous. As a piece of broken hologram, its transparency is deceptive. When this atom of time is split, the world is in its infinite obscurity.
Peter Brook, the Open Door
Belgrade, Clio, 2006.
In a time of questioning over sense of human act and engagement in art, in time of compassion and fear, potentates and victims, bizarre banality, betrayed expectations and expected love, in a time with no enthusiasm and energy, imposed chaos, when ‘rebellion is a matter of directing, of one big global setup’ (Dejan Mijac), in a world of impotence and ignorance, when it is certain that Godot ‘ will come tomorrow for sure: always tomorrow, but always tomorrow for sure’, when absurd becomes normal, we will meet on one more Joakim’s holiday of theatre.
We will meet excellent writers, actors and directors. We will be accomplices for their ascent in attempt to answer on ‘permanently present vibrations form invisible spiritual world we often ignore’, we will be accomplices in a collective asking the question of how to connect’ our personal story to outer world, with society as a whole’.
Selector of this year Festival tried to present, in a wideness of artistic variety, those theatres and festival (co)production members of NETA network, whose plays are relevant in region of olive circle, because of its artistic field and scenic expression. And not only them. As professor and director Boro Draskovic said in his new book: ‘Today, the stage of olive circle, is every place in which centre is man, main action of that theatre is a battle for its final liberation. The new theatre knows its path, with a view that is possible only in present, it is coming on a beginning, to its fundamental languages where entity of every nation is saved, to its main myths and legends where contemporarily is found, to circumstances which belong to one sky, and over that, to entire mankind’
Dragan Jakovljevic, director
Selector and manager of JoakimInterFest
*Boro Draskovic,Olive Circle
Novi Sad, Theatrical Museum of Vojvodina, 2011

KNJAZEVSKO-SRPSKI TEATAR -- Home Page

2011-06-11T21:40:00.001+02:00

Check out this website I found at joakimvujic.com

Књажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar

2011-06-11T21:37:00.001+02:00

via knjazevsko-srpski-teatar.blogspot.com

Knjaževsko-srpski teatar

2011-03-01T23:17:00.013+01:00

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР

КРАГУЈЕВАЦ///ШУМАДИЈА///СРБИЈА

KRAGUJEVAC///ŠUMADIJA///SRBIJA

Knjaževsko-srpski teatar est le théâtre serbe le plus ancien. Il est basé dedans Kragujevac, la quatrième plus grande ville de La Serbie. Le théâtre a été fondé dedans 1835 par Miloš Obrenović, Prince de la Serbie. Dans le moment où le théâtre a été fondé, Ville de Kragujevac était d'abord le capital de l'indépendant moderne La Serbie.

Knjaževsko-srpski teatar è il più vecchio teatro di Serbian. È basato dentro Kragujevac, la più grande città di quarto di La Serbia. Il teatro è stato fondato dentro 1835 da Miloš Obrenović, Principe della Serbia. Nel tempo in cui il teatro è stato fondato, Città di Kragujevac era in primo luogo il capitale del independent moderno La Serbia.

Knjaževsko-srpski teatar é o theatre o mais velho de Serbian. É baseado dentro Kragujevac, a quarta cidade a maior de Serbia. O theatre foi fundado dentro 1835 por Miloš Obrenović, Príncipe de Serbia. No tempo em que o theatre foi fundado, Cidade de Kragujevac era primeiramente o capital do independent moderno Serbia.
Knjaževsko-Srpski teatar είναι το παλαιότερο σερβικό θέατρο. Είναι βασισμενός μέσα Kragujevac, η τέταρτη μεγαλύτερη πόλη Σερβία. Το θέατρο ιδρύθηκε μέσα 1835 από Miloš Obrenović, Πρίγκηπας της Σερβίας. Στο χρόνο όταν ιδρύθηκε το θέατρο, Πόλη Kragujevac ήταν πρώτο κεφάλαιο του σύγχρονου ανεξάρτητου Σερβία.

Knjaževsko-srpski teatar es el teatro servio más viejo. Se basa adentro Kragujevac, la cuarta ciudad más grande de Serbia. El teatro fue fundado adentro 1835 por Miloš Obrenović, Príncipe de Serbia. En el tiempo en que el teatro fue fundado, Ciudad de Kragujevac estaba primero el capital de la independiente moderna Serbia.

Knjaževsko-srpski teatar ist das älteste serbische Theater. Es basiert innen Kragujevac, die vierte größte Stadt von Serbien. Das Theater wurde innen gegründet 1835 durch Miloš Obrenović, Prinz von Serbien. In der Zeit, als Theater gegründet wurde, Stadt von Kragujevac zuerst war Kapital des modernen Unabhängigen Serbien.

Knjaževsko-srpski teatar 是最舊的塞爾維亞人劇院。它根據 Kragujevac第四大城市塞爾維亞. 劇院被創辦了 1835 由 Miloš Obrenović, 塞爾維亞的王子. 在時候，當劇院被創辦了，市Kragujevac 首先是現代獨立的資本塞爾維亞.
Knjaževsko-srpski teatar 가장 오래된 Serbian 극장이다. 그것은 안으로 근거한다 Kragujevac, 네 번째로 큰 도시의 세르비아. 극장은 안으로 설립되었다 1835 에 의하여 Miloš Obrenović, 세르비아의 황태자. 극장이 설립된 시간에서, Kragujevac 시 현대 independent의 자본은 첫째로 이었다 세르비아.

Knjaževsko-Srpski teatar は)最も古いセルビアの劇場である。それは基づいている Kragujevac、4番目に大きい都市のセルビア. 劇場は創設された 1835 によって Miloš Obrenović, セルビアの王子. 劇場が創設された時間、 Kragujevac市現代独立者の首都は最初にあったセルビア.

Knjaževsko-Srpski teatar [نجفسكو-سربسكي] [تتر] القديمة [سربين] ساحة. هو أسّست داخل [كرغجفك], المدينة رابعة كبيرة من صربيا. أسّست الساحة كان داخل 1835 ب [ميلو] [أبرنوفي], أمير صربيا. في الوقت عندما أسّست ساحة كان, مدينة [كرغجفك] كان أولى رأس مال من عضو مستقلّ حديثة صربيا.

YouTube - Knjaževsko-srpski teatar

2011-02-20T21:07:00.004+01:00

YouTube - Knjaževsko-srpski teatar
Књажевско-српски театар је позориште у Крагујевцу основано 1835. године.

Knjaževsko-srpski teatar is the oldest Serbian Theatre based in City of Kragujevac, Serbia, was founded in 1835.
Knjaževsko-srpski teatar est la plus ancienne de Théâtre basée à la Ville de Kragujevac, Serbie, a été fondée en 1835.
Knjaževsko-srpski teatar ist das älteste serbische Theater mit dem Sitz in der Stadt Kragujevac, Serbien, gegründet 1835.
Knjaževsko-srpski teatar è il più antico Teatro Serbo con sede a Città di Kragujevac, Serbia, è stata fondata nel 1835.
Княжеско-сербский театр - старейший сербский театр, oснован в городе Крагуевац, в 1835 году.

KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR

2011-02-14T21:52:00.011+01:00

Day of Theatre
The Theatre is constant participant of the professional competitions and the holder of collective and individual awards for its artistic creations and achievements.

On February the 15th, the Theatre day, the oldest Serbian theatre, delivers to the most eminent Serbian theatre writers, actors, directors, scenographers, composers, The Statuette of Joakim Vujic, The Ring with figure of Joakim Vujic and the Annual award of the Knjazevsko-srpski teatar. Nikola Koka Jankovic he is author of The Statuette of Joakim Vujic. He is sculptor born in 1926 in Kragujevac, since 1997 he is an associative member of SANU, Serbian Academy of Arts and Sciences.
Winner of The Statuette of Joakim Vujic - 2011 - Boro Draskovic, director
Winner of The Ring with figure of Joakim Vujic - 2011 - Dragan Jakovljevic, director

ДАН КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА
Сретење Господње, 15. фебруар 2011. године

На Сцени Јоаким Вујић 15. фебруара у 20.00 часова премијерно ће бити изведена представа Ђаво и мала госпођа рађена по тексту Ђорђа Милосављевића а у режији Жанка Томића. Након извођења представе свечано се уручују награде које сваке године на Сретење додељује Књажевско-српски театар: Статуета Јоаким Вујић и Прстен са ликом Јоакима Вујића.
Добитници награда
Статуета Јоаким вујић – Боро Драшковић, редитељ и професор
Прстен са ликом Јоакима Вујића– Драган Јаковљевић, редитељ, Књажевско-српског театра директор

18.00 часова, Сцена Љуба Тадић

Промоција аутомонографије Миодрага Табачког, добитника Статуете Јоаким Вујић.

19.30 часова, Галерија Јоаким

Отварање изложбе сценографија МОЈИ ПРОСТОРИ Миодрага Табачког.

20.00 часова, Сцена Јоаким Вујић

Ђорђе Милосављвић

ЂАВО И МАЛА ГОСПОЂА

Пустоловије у више слика и једном месту

Редитељ: Жанко Томић

Тамо где је стао Контумац, наставља се Ђаво и мала госпођа - прво роман, а сада и представа. Ово се може схватити и дословно. Контумац се завршава, а Ђаво и мала госпођа почиње доласком данског бајкописца, Ханса Кристијана Андерсена у Србију.
Уствари, радећи током 2004. на драми Контумац дошао сам до приче о Псоглавом, Јеремији, беделусу крагујевачког лицеја, и Јеленки Хербез, некадашњој малој госпођи књаза Милоша Обреновића... Када сам завршио драму, започео сам рад на роману – одатле је проистекла и малочас поменута наративна веза између ова два текста.
Као самиздат, роман је у првом издању изашао почетком 2009. године, а крајем исте године и у другом Лагунином издању. Од тада је добио награду Исидора Секулић за најбољу књигу 2009. године, и још два издања... а сад излази и на сцену Књажевско-српског театра, где је, како сам написао, и почео да настаје.
Ђаво и мала госпођа прича је о две авантуре – једна је историјска и тиче се Србије, друга је лична и тиче се Псоглавог, Јеремије и Јеленке Хербез... Како је већ добро познато, авантуре нема без вере у њен срећан расплет. Стога је појава ове приче на позоришним даскама Књажевско-српског театра за мене срећан расплет једне давно започете духовне авантуре.

Ђорђе Милосављевић, у Земуну, 27. јануара 2011. године

AWARDS of 5th JoakimInterFest

2010-10-25T18:06:00.003+02:00

5^th International Small Scene Theatre Festival

REVELATION OF CONTEMPORANEITY

Selection of this years performances, coming from different cultural, social and political environments, give a new light on relation between drama inheritance and tradition, each in its own way. They are asking essential questions and research the relation between individual and history and the world in an acceptable and contemporary lucid way. Having no intention of embellishing past, they evaluate and critically consider on giving an authentic interpretation of a modern artist in a best possible way.
Dragan Jakovljevic, Selector

Jury of the 5^th JoakimInterFest consisted of Boro Draskovic (Chairman), Dragana Boskovic and Slavko Milanovic had seen all plays and unanimously decided:

That the Joakim's award for the best female character role goes to Mediha Musliovic for the role of Miss Julie in August Strindberg's drama of the same name, directed by Gradimir Gojer, performed by National Theatre from Sarajevo. The award is given for interpretation of intimate theatre, complex relations between woman and man.

Joakim's award for the best male character role jury gave to Anastas Popdimitrov for the role of Roman Hludov in Dreaming Of Escape based on Mikhail Bulgakov's play, directed by Nikolai Poljakov, performed by Dramatic-puppet Theatre from Vratsa, Bulgaria. The award is given for affecting interpretation of human destiny in revolution.

And to Toni Mihajlovski for the role of Jeronimo in play Red Magic, based on Michel de Ghelderode's work, directed by Vladimir Milicin (Anton Panov, Strumica, Macedonia). The award is given for versatile interpretation of complicated acting score.

Joakim's award for music goes to Andres Mariano Ortega for the music in Midsummer Night's Dream, directed by Zoltan Puskas, performed by Ujvideki Szinhaz Theatre from Novi Sad. The music as if it is not written in the musical staff but in the bodies of the actors which are performing.

Joakim's award for visual identity goes to the play All about Love, directed by Aleksey Kuzhelney, performed by Ukraine theatre Suzirya.

Joakim's special award Jury gave to the play I Try to Fly by Gianfranco Berardi, Compagnia Berardi-Casolari, Teatro Stabile di Calabria, Festival Internazionale Castel dei Mondi, Associazione Musicale Auditorium (Rome, Italy) for aesthetic emotion, pure and joyful that wascaused in cheerful audience.

Joakim's award for the best director goes to Ivana Vujic for directining researching of the road towards poetics of new objecitvity through all ellements of scenic expression in play Pioneers in Ingolstadt, based on Marieluise Flaisser, performed by Knjazevsko-srpski Theatre from Kragujevac.

Joakim's award for the best play is given to the Midsummer Night's Dream, directed by Zoltan Puskas, performed by Ujvideki Szinhaz from Novi Sad. In this play the magic of Midsummer Night's Dream was realized without words through myriad forms of movement: hearty rhythm and energy.

Audience award with an average rating of unbelievable 9,94, got the play I Try to Fly performed by Berardi-Casolari Italian Troup from Calabria, second best play according to audience is Shakespeare's Midsummer Night's Dream performed by Ujvideki szinhaz from Novi Sad, with average rating 9,70, and the third place with average rating 9,40 is the play The Tale of Ivan vs. Ivan performed by Talk Is Free theatre from Barrie, Canada, directed by Sasha Lukac.

Boro Drashkovic THE BALANCE JoakimInterFest

2010-10-24T08:08:00.003+02:00

THEATRICAL AUTHOBIOGRAPHY OF BORO DRASHKOVIC

THE BALANCE OF SERBIAN GROTOWSKI

At side programme of the 5th JoakimInterFest, on Monday October 11th, a book ‘The Balance’ written by our famous theatrical and film director and drama pedagogue, Professor Boro Drashkovic, was promoted on the ‘Ljuba Tadic’ stage (small stage), Knazevsko-srpski teatar and the book was published by publishing house ‘KOV’ – Knjizevna opstina Vrsac.
Mirko Demic, writer from Kragujevac, Dragana Boshkovic, theatre expert and dramaturge Slavko Milanovic, spoke at the promotion of Drashkovic’s book.
‘Boro Drashkovic is not only theatrical and film director, he is one of ours unavoidable interpreter and philosopher of theatrical art. In his first text, Boro does not hide his attitude, so he writes: ‘It is good for everyone to begin by taking his heretical obligation, so that everything has lost its control from going to theatre.’ Little further, and more clearly, showing his (dis)satisfaction with the world and its theatre he writes: ‘To be against is same as to be young.’ Boro does not let go anything to the superficial interpreters of his intentions, he is clear:’...to break down the usual manner of speech, movement, comprehension of the rhythm, and again, with all our strength, to show something unusual as the most common thing.’ And finally ‘the balance that makes sense is seen through rebellion’ Demic looked on sentences from Drashkovic’s book and added that through this book, as well as Boro’s previous books, the reader has rare privilege to peer into Boro’s stage directions, from the first row.
‘It is not easy to talk about Boro’s books. Those books were some kind of guide for us who are in this profession. Before, I thought that those books were beyond my artistic experience, and today, I consider that those books are beyond my life experience. With the treasury of his wisdom, through learning us about theatre and film, Boro teaches us about life. Boro is opening a new world for us in his books, and that is the world created for all options, he is not just some historian of theatre, but a man who brings his experience into theatre’ Dragana Boskovic said, and according to her, Boro has a mission in our theatre and therefore he is Serbian Grotowski.
In her opinion, there were not enough Drashkovic’s plays in our theatre in last 30 years, and still, he is director of some of the biggest hits in the history of our theatre.
‘If we had been wise nation, which we are not, and if we had had more consciousness so there was a theatrical institute , Boro would have been its founder’ she concluded.
‘According to me, the book ‘Balance’ is some kind of Drashkovic’s theatrical autobiography because it includes the period of his first professional direction to his latest works.’
Author gave thanks for nice words, and he especially thanked to his closest associate, his wife Maja Drashkovic (who was not here because of business commitments) and to the editor of ‘Insomnia’ edition, in which ‘Balance’ came out, Petar Krdu, who was also announced as a speaker but did not show up from unknown reasons.

Боро Драшковић - ЈоакимИнтерФест
ПОЗОРИШНА АУТОБИОГРАФИЈА БОРА ДРАШКОВИЋА
РАВНОТЕЖА СРПСКОГ ГРОТОВСКОГ

У оквиру пратећег програма 5. ЈоакимИнтерФеста, у понедељак, 11. октобра на Сцени Љуба Тадић (мала сцена) крагујевачког Књажевско-српског театра промовисана је књига нашег познатог позоришног и филмског редитеља и драмског педагога, професора Бора Драшковића Равнотежа коју је објавила издавачка кућа КОВ - Књижевна општина Вршац.
На промоцији Драшковићеве књиге говорили су крагујевачки књижевник Мирко Демић, театролог Драгана Бошковић и драматург Славко Милановић.
- Боро Драшковић није само позоришни и филмски редитељ, он је један од наших незаобилазних тумача и мислилаца позоришне уметности. Већ у првом тексту („Јонеско и антијезик”) Боро не крије свој став, па пише: „Ваљада свако почиње преузимајући јеретичку обавезу да од његова доласка у позориште све изгуби равнотежу”. А мало даље, још јасније, исказујући своје (не)задовољство светом и његовим позориштем: „Бити против је исто што и бити млад”. Боро ништа не препушта површним тумачима својих интенција, он је јасан: „...срушити уобичајени начин говора, покрета, схватања ритма, а опет, упети се свом снагом да оно што је необично покажемо као најсвакидашњију ствар”. И, коначно, „кроз побуну се успоставља равнотежа која има смисла”, осврнуо се Демић на сентенце из Драшковићеве књиге, додавши да кроз ову књигу, као и кроз претходне Борине књиге, читалац има ретку привилегију да завири у редитељеве дидаскалије првог реда.
- Није лако говорити о Бориним књигама. За нас који се бавимо овим послом оне су биле нека врста водиље. Раније сам мислила да оне, на жалост надрастају моје уметничко искуство, данас сматрам да надрастају и моје животно искуство. Ризницом своје мудрости, учећи нас о позоришту и филму, Боро нас учи о животу. У својим књигама Боро нам отвара један нови свет и то свет отворен за све опције и то не само као пуки историчар позоришта већ као неко ко у њега учитава своје искуство, рекла је Драгана Бошковић по којој Драшковић има мисију у нашем позоришту и због чега је он српски Гротовски.
По њој, није било довољно Драшковићевих представа у последњих 30 година, а, ипак је он редитељ неких од највећих хитова у историји нашег позоришта.
- Да смо мудра нација, као што нисмо, и да имамо мало више слуха па да код нас постоји позоришни институт Боро би био његов родоначелник, закључила је она.
За Славка Милановића велика је срећа да је Драшковић, за разлику од многих својих колега и вршњака, рано почео да пише, упоредо се бавећи режијом.
- По мени књига „Равнотежа” је нека врста Драшковићеве позоришне аутобиографије јер обухвата период од његове прве професионалне режије, па све до последњих радова.
Сам аутор захваливши се на лепим речима, посебно се захвалио својој најближој сарадници, супрузи Маји Драшковић (која је због пословних обавеза одсуствовала са промоције) као и уреднику едиције „Несаница” у којој је „Равнотежа” изашла, господину Петру Крдуу који је такође био најављен као говорник али се из непознатих разлога није појавио.

FIVE YEARS OF JOAKIMINTERFEST

2010-10-07T12:23:00.001+02:00

FIVE YEARS OF JOAKIMINTERFEST

Proclaiming the idea Kragujevac Teatropolis, Knjazevsko-srpski theatre and Direction of JoakimFest, iniciated foundation of JoakimInterFest (International Small Scene Theatre Festival) in 2006, with the idea to represent every year some of the essential theatrical values connected with research and inovative tematic.
JoakimInterFest is held every year from October 7th to 15th on scenes of Knjazevsko-srpski Theatre and other places in Kragujevac Teatropolis. Selector of the festival is Dragan Jakovljevic.
At the previous Festivals (including the fifth one coming) participated theatres from 19 countries (Russia, USA, Great Britain, Italy, Spain, Denmark, Romania, Slovakia, Poland, Bulgaria, Slovenia, Croatia, Macedonia, Serbian Republic Bosnia and Herzegovina, Montenegro, Serbia, Ukraine and Canada) and was performed 61 play.
In a very short time JoakimInterFest becomes Festival of a special meaning for Serbia, and according to number of participants from world theatrical centers one of the prestigious Festivals in central Europe.
Sponsors of Festival are Ministry of Culture Republic of Serbia and the City of Kragujevac.

REVELATION OF CONTEMPORANEITY

Repertoire of the 5th JoakimInterFest is composed of performances of different genres and director’s poetics, based mostly on classic plays of classic drama writers in contemporary theatrical interpretation. Whether they are basics, literal specimen, or only an inspiration for inventive director’s imagination or an extremely unconventional theatrical approach, performances testify to marvelous esthetic energy.
Selection of this year’s performances, coming from different cultural, social and political environments, give a new light on relation between drama inheritance and tradition, each in its own way. They are asking essential questions and research the relation between individual and history and the world in an acceptable and contemporary lucid way. Having no intention of embellishing past, they evaluate and critically consider on giving an authentic interpretation of a modern artist in a best possible way.
In an exceptional profusion of themes and diversity of ideas, attempting to search for a new interpretation of theatrical expressions in works of Shakespeare, Bulgakov, Strindberg and Gogol, and some younger, but nonetheless important authors like Marieluise Fleisser, Michel de Ghelderode, Mircea Stefanescu, Alexander Olsen, performed in a new director’s and acting tonality, we will dream another Joakim’s dream in Kragujevac Teatropolis, becoming and staying a part of Europe and the world in these hard times. Our friends from Macedonia, Romania, Bulgaria, Italy, Ukraine, Bosnia and Herzegovina, Canada, Russia and Serbia will help us with this, like they did previous years.

Пет година ЈоакимИнтерФеста

2010-10-07T12:19:00.001+02:00

ПЕТ ГОДИНА ЈОАКИМИНТЕРФЕСТА
Прокламујући идеју Крагујевац Театрополис, Књажевско-српски театар и Дирекција ЈоакимФеста иницирали су 2006. године оснивање ЈоакимИнтерФеста (Међународног позоришног фестивала малих сцена) са идејом да сваке године представе неку од есенцијалних позоришних вредности повезаних пре свега истаживачком и иновативном тематиком.
ЈоакимИнтерФест се сваке године одржава од 7-15. октобра на сценама Књажевско-српског театра и другим просторима у Крагујевцу Театрополису. Фестивал је селективног типа и његов стални селектор је редитељ Драган Јаковљевић.
На досадашњим фестивалима (рачунајући и овај пети који је пред нама) учествовали су театри из 19 земаља (Русија, САД, Велика Британија, Италија, Шпанија, Данска, Румунија, Словачка, Пољска, Бугарска, Словенија, Хрватска, Македонија, Република Српска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Србија, Украјина, Канада) и изведена је 61 представа.
За веома кратко време ЈоакимИнтерФест постаје Фестивал од посебног значаја за државу Србију, а по мишљењу бројних учесника из светских позоришних центара и један од престижнијих Фестивала у централној Европи.
Покровитељи Фестивала су Министарство културе Републике Србије и Град Крагујевац.

Пети међународни позоришни фестивал малих сцена (5тх Интернатионал Смалл Сцене Тхеатре Фестивал) окупља позоришне ансамбле из: Македоније, Румуније, Бугарске, Италије, Украјине, Босне и Херцеговине, Русије и Србије. Драган Јаковљевић, селектор петог ЈоакимИнтерФеста, одабрао је девет позоришних представа које ће бити на репертоару Међународног позоришног фестивала малих сцена. Представа из Санкт Птербурга (Русија) изводи се у част награђених.

ОТКРИВАЊЕ САВРЕМЕНОСТИ

Репертоар 5.ЈоакимИнтерФеста компонован је од представа различитих жанрова и редитељских поетика које су засноване углавном на делима класичних драмских аутора у савременим позоришним тумачењима. Било да су основа, литерарни предложак, само инспирација за инвентивна редитељска надмаштавања или крајње неконвенционалан позоришни израз, она сведоче и данас чудесном естетском енергијом..
Представе из овогодишње селекције, иако долазе из различитих културолошких, друштвених и политичких окружења, свака на свој начин, бацају ново светло на однос према драматуршкој баштини и традицији. Постављају суштинска питања и на прихватљив и модеран начин луцидно истражују однос појединца према историји и свету. Без намере да улепшавају прошлост оне вреднују и критички промишљају дајући на најбољи могући начин аутентичну интерпретацију савременог тренутка.
У изузетном богатству тема и разноликости идеја, у покушају трагања за новим облицима позоришног изражавања у делу Шекспира, преко Булгакова, Стриндберга и Гогоља, па и до нешто млађих али ништа мање значајних аутора националних драматургија као што су Марилујзе Флајсер, Мишел де Гелдерод, Мирча Стефанеску, Александер Олсен, у новом редитељском и глумачком тоналитету, одсањаћемо у Крагујевцу Театрополису још један Јоакимов сан, постајући и остајући и у овим тешким временима део позоришне Европе и света. У томе ће нам, као и претходних година, помоћи наши пријатељи овог пута из Македоније, Румуније, Бугарске, Италије, Украјине, Босне и Херцеговине, Канаде, Русије и Србије.

Књажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar: JoakimInterFest od 7-15. oktobra 2010.

2010-09-06T07:14:00.000+02:00

Књажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar: JoakimInterFest od 7-15. oktobra 2010.

Knjaževsko-srpski teatar

Konkurs za nagradu Kragujevac u pamćenju i izvan pamćenja

Добитници Статуете Јоаким Вујић

2012. У КЊАЖЕВСКО-СРПСКОМ ТЕАТРУ

Godina savremenog dramskog teksta

Монодрама Књажевско-српског театра освојила две награде у Албанији

Мирко Бабић

Иво Андић у Крагујевцу - Ноћ у кафани Титаник

Noć u kafani Titanik

Андрићеви јубилеји у првом театру

Premijera predstave Noć u kafani Titanik

CRNJANSKI, PA CRNJANSKI – I TO – DANAS!

Mirko Babić: Kralja ne čini kralj, nego oni oko kralja

NEBOJŠA BRADIĆ U KNJAŽEVSKO-SRPSKOM TEATRU

NEBOJŠA BRADIĆ U KNJAŽEVSKO-SRPSKOM TEATRU režira Noć u kafani Titanik

www.joakimvujic.com

Nagrade 6. JoakimInterFesta

6. JoakimInterFest

6.JoakimInterFest

KNJAZEVSKO-SRPSKI TEATAR -- Home Page

Књажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar

Knjaževsko-srpski teatar

YouTube - Knjaževsko-srpski teatar

KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR

AWARDS of 5th JoakimInterFest

5th International Small Scene Theatre Festival

REVELATION OF CONTEMPORANEITY

Boro Drashkovic THE BALANCE JoakimInterFest

FIVE YEARS OF JOAKIMINTERFEST

Пет година ЈоакимИнтерФеста

Књажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar: JoakimInterFest od 7-15. oktobra 2010.

5^th International Small Scene Theatre Festival