Absolute Stranger

Over and Out

noreply@blogger.com (wtf?) — Tue, 01 Jul 2008 21:51:00 +0000

A KO, AKO NE TI?

noreply@blogger.com (wtf?) — Wed, 18 Jun 2008 09:22:00 +0000

DANILO JOVANOV

Danilo Jovanov (29) iz Kraljeva, bio je, sa svojih 19 godina jedan od desetorice najboljih mladih košarkaša bivše Jugoslavije. A onda je prst sudbine učinio svoje – desio se saobraćajni udes posle koga ništa više nije bilo isto – osim Danila.

„Nisam imao nikakve komplekse zbog nepokretnosti tako da sam se
relativno brzo vratio u neki vid normalnog zivota. Imao sam devojku, izlazio i kretao se sa društvom po gradu. Vremenom sam stvorio takav utisak kod ljudi da me uopšte ne posmatraju kao čoveka koji je u kolicima. I to je ogroman uspeh, razbio sam predrasude mnogim ljudima. To je nešto što me zaista ispunjava srećnim. A ja i dan danas živim u stanu koji je na drugom spratu - a zgrada nema lift. Da bi izašao, treba mi troje ljudi da me snesu dole, a posle i podignu. Lako je to kada je tu neko od drugara, ali desi se da nema nikoga, pa otac, majka i brat moraju da me nose, što mi izuzetno teško pada”, priča Danilo Jovanov koji bije svoju najvažniju bitku u kojoj poraz nije opcija.
Kao dečak pokazivao je talenat i sklonost ka sportu, a sa 14 godina je postao najmlađi licencirani košarkaš A lige bivše Jugoslavije. Kao kapiten i vođa svog tima gotovo je osigurao karijeru vrhunskog sportiste, dobivši poziv da se usavršava i školuje u Americi, sa stipendijom i svim olakšicama koje prate mlade talente.
Ipak, noć između 29. i 30. novembra 1998. godina presudila je drukčije. Danilo je kao suvozač, u teškoj saobraćajnoj nesreći, zadobio povrede preloma vrata i šestog pršljena što ga je učinilo kvadriplegičarom: „Ostao sam potpuno nepokretan od vrata do stopala, izgubio sam pokrete i osećaj u rukama i nogama, žargonski – postao sam „biljka“ koja u potpunosti zavisi od pomoći dvoje ili troje ljudi“.
Od tog dana, pa do danas, Danilo prkosi svim prognozama i pravilima. Nadmašivši sva medicinska očekivanja, Danilo 2001. godine, u Institutu u Igalu, uspeva da se osposobi za plivanje bez i jednog pomagala, a 2003. godine nastupa na državnom prvenstvu u plivanju za invalide paraplegičare (osobe koje imaju zdrave ruke, šake i prste, što on nema) i u toj konkurenciji osvaja bronzanu medalju u plivanju na 50m, kao jedini takmičar kvadriplegičar i to sa vremenom koje je bilo 2 sekunde bolje od svetskog rekorda u konkurenciji kvadriplegičara. Pored toga, Danilo 2002. godine dolazi do automobila sa ručnim komadama i uspeva nemoguće: uprkos tome da je kvadriplegičar, Danilo učestvuje na 4 reli trke kao jedini kvadriplegičar i osvaja medalju i I mesto u konkurenciji paraplegičara do 2,500 kubika.
„Na svetskom prvenstvu u Kraljevu, septembra 2004. godine, i to na stazi na kojoj sam pre povrede ostavio mnogo pretrčanih kilometara, osvojio sam 2 medalje u guranju kolica na 100m i u bacanju kugle sa ramena. Proglašen sam za najuspešnijeg takmičara na turniru. To je bio moj prvi sportski nastup u svom mestu i iskreno, nije mi bilo baš lako – stare uspomene sa atletske staze su mi se vrtele po glavi. Taj uspeh sa turnira me je direktno kvalifikovao za nastup na Paraolimpijske igre u Atini. Nažalost, prelom butne kosti zbog slabosti kostiju, nije mi dozvolio odlazak na igre.”
U projektu za invalide „Ponovo uspravni“, 2003. godine Danilo ponovo postiže čudo: završava obuku za ronioca sa jednom zvezdicom (dubinsko ronjenje sa kompletnom opremom) i uspešno izvršava 9 zarona u bazenu na Banjici, dobija ronilački pasoš i postaje član CMAS-a, kao jedini ronilac na svetu sa ovako teškom povredom: “Kada smo se sreli na prvom treningu, ja sam u njihovim očima video skeptničnost da li ću to ja moći da odradim, što je bilo realno s njegove strane, s obzirom da ne mogu da pomeram prste i šake. Ja sam bio odlučan i pitao lekara i ostatak tima: “Da li hoćete novi izazov sa mnom i iskusite moje sposobnosti?!” i tako su pristali.” , priča Danilo.
Zadivljujuća je energija sa kojom je Danilo rođen, ali realnost je neumoljiva. Svakim danom, priznaje Danilo, njegovoj porodici, a samim tim i njemu, sve je teže.
Već dve godine, zbog finansijskih problema, Danilo nije u mogućnosti da ode na fizikalnu rehabilitaciju u banju, a neretko su i svakodnevne potrepštine problem. U početku, Danilo je mislio da će mu ekstremno dobri rezultati u sportovima koje može da upražnjava doneti finansijsku sigurnost i nije želeo da traži pomoć: „I kada sam gostovao u nekim televizijskim emisijama, ja nisam hteo da stavim žiro račun i da tražim finansijsku ili materijalnu pomoć, nije to bila moja poenta, a mogao sam. Moj cilj je bio da podignem moral i svest ljudima i da im poručim da nema mesta za depresiju i nerviranje zbog nekih “sitnica i gluposti”. Pa pogledajte mene!“

APEL
Sve građane koji su u mogućnosti i žele da pomognu Danila Jovanova molimo da uplate sredstva na žiro račun:
Alco Banka a.d. Beograd Filijala Kraljevo 41000, Jovanov Danilo
115-4100100258047-95

BUDUĆNOST
„Ja imam dosta ideja kako bih svoje iskustvo mogao da prenesem na ljude u
raznim segmentima. Možda bih mogao da kao neki savetnik u košarkaskom klubu prenesem svoje znanje na mlade, jer košarku poznajem i bilo bi mi žao da to ostane samo u meni. Mogao bih da radim kao edukator tj. čovek koji bi stajao između terapeuta i nekog pacijenta sa povredom kičme. Davao bih savete i učestvovao u njegovom oporavku u nekom od rehabilitacionih centara. Kad se spoji znanje terapeuta i moje iskustvo i znanje, koje posedujem sada kao invalid, to mora da proizvede pozitivan rezultat i ja iza toga sa sigurnošću stojim. U klinikama u svetu, ovakav edukator je sastavni deo tima koji učestvuje u oporavku pacijenta, a mene bi to, pre svega kao čoveka jako ispunilo, jer bih tada bio siguran da radim plemenitu stvar, jer znam kako je to biti nepokretan.” kaže Danilo.

I moj lični apel
Ako možete da pomognete na bilo koji način ovom dragom biću, molila bih vas da to odistinski učinite! Uz ovaj apel, da ne kažem daj dauradimoneštozanekogaanesamozasebe prilažem Danilovu biografiju, kao i njegovo dirljivo izvorno pismo sa kojim se obratio za pomoć.

JOVANOV DANILO
adresa - Glavaševa 10/17
3600 KRALJEVO
mob 063-83-46-397
Email dacozmaj@sbb.co.yu

Za sve dalje informacije, predloge, savete, pomoći, kontaktirati na mail pokretača i mog najdražeg saživotnika na ovoj planeti:

Tamara Radojčić
dajemrec@gmail.com

Ili mua:
Jelena Mirković
vajarka@gmail.com

PS. Od sutra će biti u radu Danilov sajt kao i baneri koje ćete blagovremeno moći preuzeti i bar time pokazati da blog nije samo mesto za daljenje recepata i iznošenje ušminkanih govana u javnost.
A sad djelanje!!!

Danilova biografija i pismo na sajtu ArtMistakes.

Esbjörn Svensson 1964-2008

noreply@blogger.com (wtf?) — Mon, 16 Jun 2008 14:22:00 +0000

trep ili tret ili tetr, nema veze, kovska je

noreply@blogger.com (wtf?) — Sun, 08 Jun 2008 17:56:00 +0000

Ne mozes da budes u Moskvi a da ne odes u Tretjakovsku galeriju. To ti je kao da si bio u Paridjiju i nisi bio u Luvru. Tako kazu ljudi. Te ja tako danas otidoh. Iako nedelja, nije bila velika guzva, tako da smo fino manervisali kroz sale, pokusavajuci da upijemo, zapamtimo i zadrzimo se sto vise na svakoj slici. Moras biti u dobroj kondiciji za to. Jednostavno je nemoguce sve informacije primiti u jednom danu i za par sati. Treba doci dva puta, tri, koliko se vec vremena, a i interesovanja ima.

Primecanija :

- U nekim salama slike su postavljene u dva reda. Tako da one blize tavanici/ krovu, koji je od stakla, se zbog dnevnog svetla koje upada pod raznim uglovima, ne vide dobro. Ne vredi traziti dobar ugao, kada jednostavno celu sliku ne mozes da vidis dobro.
- Fantasticno oznaceno kretanje kroz sale, ne dozvoljava gubljenje vremena u lutanju. Bolje reseno nego u Ermitazu, definitivno.
- Ramovi slika...apsolutno fantasticni. Ne bi imala protiv da posedujem par komada.
- Apsolutna tisina, samo se cuje vodici na svim mogucim jezicima, a i oni sapucu dok objasnjavaju slike ili umetnke.
- Posetioci svih uzrasta. Turisti, studenti, roditelji sa decom, fenserasi, poslovni ljudi, pozeri, bake, deke... Ukratko, ljubitelji umetnosti.

Ne izlazi iz glave:

- Ilya Repin. Sve slike, pogotovo Ivan grozni i njegov sin Ivan, portret Lava Tolstoja, i slikareva cerka.
- Vasily Surikov. Morning of Streltzi's execution.
- Vasily Vereshchagin. Apotheosis of war.
- Filipp Andreevich Malyavin. Whirlwind.
- Andrei Rublev. Nema tu sta da se kaze. Majstor je sve objasnio. Citiracu samo moju Jelenu: "Kako je to već s onog sveta. Al stvarno." Upravo tako.
- I jos jedna slika, ni umetnika ni naslova slike se ne secam. Devojcica koja prosi, u crvenoj suknji, a u gornjem levom uglu samo se vidi lepa fina gospodska ruka koja joj pruza novcic. Fantazija.

Dodatne informacije, za one koje interesuje:

Pavel Tretyakov
Tretyakov gallery

Pozadina u vidu muzike....Grinderman.
Poslednjih par dana na repeatU. Pogotovo I don't need you (To set me free) i Get it on.

perekur

noreply@blogger.com (wtf?) — Thu, 29 May 2008 10:21:00 +0000

poneti cigare, jabuku, knjigu.
sesti pored vode, u zelenu travu.
izbaciti sve nepotrebne stvari iz dzepova, torbe, glave.
posmatrati ptice u letu,
travu koja se njise,
oblake koji se polako krecu,
menjaju oblik.
pojesti jabuku, zapaliti cigaru i citati.

kada pocne vetar da duva,
da podize prasinu,
pomera bele i velike oblake koji zaklanjaju sunce,
ustati i otici.

… u pozdini…Tomorrow stays the same…

Baš imam neke sreće sa koncertima!

noreply@blogger.com (wtf?) — Fri, 23 May 2008 13:00:00 +0000

Večeras Roisin Murphy.

Kada se Belgija i Rusija spoje a Srbija kliče. Cika vriska i fred peri gaće.

noreply@blogger.com (wtf?) — Thu, 15 May 2008 19:23:00 +0000

Dilema koji naslov da stavimo trajala je cirka 3 sekunde. Odluka je pala. Zadržaćemo oba. Prvi je više geografske prirode, a drugi otkiva već seksualne insinuacije. Muzika, droga, RnR i tako to. Poznata tematika zar ne?

Kada idete na koncrt idete na dve noge. Ako imate društvo onda je to 2, 4, 6...I to je tako normalno. Normalno je i kada se vraćate sa koncerta da pored te dve noge koristite recimo i ruke, tehnike puzanja i sl. Ali vrlo je neobično kada na koncert ide pet nogu. Ne dajte se zbuniti samo je pitanje kadra. Elem.

Mene koja kucam ovo (Stranac Stranac*) od koncerta je delilo svega nekoliko desetina kilometara što je za Moskvu blizu. A mene koja pijem kafu i pravim ovaj konstruktivni zaplet (etotako etotako*) od koncerta je delilo par hiljada kilometara, što će ako uđemo u Evropu biti prava sitnica.
U petonožnoj poseti koncertu pridružila nam se jedna vrsna neblogerka neblogerka*.
Znači matematički ovako:
2 noge stranac + 2 noge etotako + 1 neblogerska noga = 5.
Jasno?

Petočlani belgijski bend pod imenom dEUS prašio je u klubu B1 Maximum. (bivša ruska fabrika pretvorena u klub. možete zamisliti kolike su bivše sovjetske fabrike. prim. prev. HUGE)
Krenimo redom.
Ako kanite pobijediti ne smijete izgubiti. Ili rečeno po naški, ako ćete piti pivo po svetskim standardima, ponesite mnogo love, jer čak i alternativna scena zna da naplati. Jedan komad točenog razblaženog Tuborg piva od strane Rusa sa još razblaženijim očima staje 200 rub/500 din. Pa vi pijte omladino!!! (treba ko rusi da pijete pivo na ulici a u klubu čaj).

Da li treba reći nešto o belgijskoj momčadi. O ne. Treba ih ćuteći odvesti sa sobom. Ako krenu da beže eventualno ih vezati za radiator (samo van grejne sezone).

Gospodin frontmen br. 1, Tom Barman, je oličenje etotako idealne polovine (može i trećine). Lud. I jezivo naložen na ono što radi. Malo li je? Btw. gospodin je reditelj. Za zainteresovane googlanje nije na odmet.
Gospodin frontmen br. 2, Mauro Pawlowski, osim svoje seksipilne spoljašnjosti (strangerov ukus, a ukusi se razlikuju), pokazao je izvanredan gitarski spektakl. Ostali članovi benda nije da nisu bili zapaženi, ali su oduvek dečaci sa gitarom vodili najbolje cice.
Šta reći a ne zaplakati.

* - izraz nastao tako što je blogerka etotako jednog dana u liftu upotrebila izraz rosa rosa (misleći u stvari na vodu vodu) te je ovom prilikom demonstriran njen način udvojenog imenovanja. Za svaki slučaj.

Rezime: vredelo je svake rublje i svakog jebenog preletelog kilometra. U to ime spot.

Deus (pronounced ['deːus]) is the Latin word for "god" or "deity". The Latin words deus and dīvus, and Greek διϝος = "divine", are descended from Proto-Indo-European *deiwos = "divine", from the same root as Dyēus, the reconstructed chief god of the Proto-Indo-European pantheon, also a cognate of the Greek Ζευς (Zeus). By the era of Classical Latin it was a general noun referring to any number of divine figures. The word continues to refer directly to God in the Portuguese language. It is also incorporated into a number of phrases and slogans. For example, nobiscum deus ("God with us") was a battle cry of the late Roman Empire and of the Byzantine Empire.

dEUS u najavi

noreply@blogger.com (wtf?) — Thu, 15 May 2008 08:46:00 +0000

Tiho, tiho

noreply@blogger.com (wtf?) — Sat, 03 May 2008 18:21:00 +0000

Ej, pssst,
juče sam baš prolazio pored tvoje zgrade
i video te.
Nosila si punu kesu smeća,
izašla verovatno da baciš to u kontejner.
Pomislio sam da ti se javim,
ali znaš već,
nisam imao ništa da ti kažem,
morao bih da se snalazim i onda bih
sigurno
počeo da mumlam,
i rekoh, bolje da ostavimo susret za drugi put.
A i inače, duvao je neki vetar,
bio je to neki gluv dan.
Ja tada uvek mumlam.

S. Valjarević

Jebi ga, uhvatio me sentiment!

noreply@blogger.com (wtf?) — Sun, 27 Apr 2008 20:20:00 +0000

Ulica OGI

noreply@blogger.com (wtf?) — Sat, 19 Apr 2008 06:52:00 +0000

Александр Константинович Петров

noreply@blogger.com (wtf?) — Tue, 15 Apr 2008 05:37:00 +0000

Podstaknuta ruskim crtanim filmom koji je Iskra postovala, pokušala sam da nađem jedan koji sam gledala na televiziji ovde ali mi nije pošlo za rukom. Međutim nađem nesto drugo. Nesto apsolutno fanatastično. Nađem animatora Aleksandra Petrova (Александр Константинович Петров ) i njegove crtane filmove. Aleksandrovi crtani filmovi crtani su pastelima po staklu i pripadaju romanticnom realizmu. Koristi vrhove prstiju umesto četkica za slikanje na staklenim površinama četiri puta većih od A4 formata. Koristeci sporo-sušeće boje uspeva da na jednoj staklenoj povrsini prikaže jednu celu scenu, fotografišući svaki segment. Aleksandru je bilo potrebno dve godine da bi nacrtao oko 29000 segmenata. Ako vas ne mrzi i pre svega interesuje, pogledajte njegove crtaće na youtubeu, pogledajte i film iz dva dela o njegovom procesu crtanja. Na ruskom je, ali ćete sve razumeti. Dovoljno je da samo gledate.

The Cow / Koрова / 1989

The Old Man and the Sea/ Старик и море / 1999 / Oskar
Deo 1
Deo 2

The Dream of a Ridiculous Man / Сон смешного человека / 1992 / po romanu F. Dostojevskog
Deo 1
Deo 2
Deo 3

Making of....deo 1
Making of....deo 2

Spisak

noreply@blogger.com (wtf?) — Wed, 09 Apr 2008 20:13:00 +0000

Odlazak u prodavnicu po sastojke za večeru.
Šišanje. By my cimerka V.
Svaki put je sve bolja i bolja.
Pravljenje večere prema receptu pokupljenom ovde.
Nije loše, ali ispalo bi i bolje, nego nas zajebaše debele špagete.
Belo vino Argentinsko.
Popijeno.
My Blueberry Nigths.
I...

Try A Little Tenderness.

preporuka

noreply@blogger.com (wtf?) — Tue, 08 Apr 2008 19:59:00 +0000

Zašto Novi Sad nije postao istočni Trst

Trenutak

noreply@blogger.com (wtf?) — Sun, 06 Apr 2008 20:51:00 +0000

Planirana kafa sa prijateljima pretvorila se u ispijanje piva u kaficu koji zapravo nije kafic, vec klub u kome se u tom datom trenutku odigrava cas latino plesa. Ispijanje piva, slusanje dobre muzike, djuskanje za stolom, pretvara se u ples zajedno sa svim tim ljudima. Ples samo nama znan, jer igrati kao oni nismo znali. Sto nas uopste nije sprecavalo da igramo kao ludi.

Suncan i topao, ali dosadan dan, pretvorio se u toplu i zanimljivu noc. Laku noc.

Whose Line?

noreply@blogger.com (wtf?) — Sat, 05 Apr 2008 10:27:00 +0000

Whose Line Is It Anyway?

Munje i gromovi

noreply@blogger.com (wtf?) — Wed, 02 Apr 2008 07:21:00 +0000

Kada ne znas dobro jezik i kada ne čitas najsitnija slova na samom dnu ugovora, onda te preveslaju kojekakve vucibatine. Malo mi je falilo da nazovem te dripce koji su mi uveli internet i da im se naj*** majke milosne, ali znam samo tri psovke na ruskom, što je malo za ono što sam mislila da kazem. Psovanjem.

Fa yeung nin wa

noreply@blogger.com (wtf?) — Sat, 29 Mar 2008 20:48:00 +0000

He remembers those vanished years. As though looking throusth a dusty window pane, the past is something he could see, but not touch. And everything he sees is blurred and indistinct.

Novi projekti 6 ili *

noreply@blogger.com (wtf?) — Thu, 20 Mar 2008 14:48:00 +0000

*kako je Lord Norman Foster postao glavni arhitekta Rusije

U poslednja dva dana naletela sam na jos 2 projekta Normana Fostera, koji se nalaze na teritoriji Rusije. Prvi, je multi funkcionalni toranj u Hanti-Mansijsku, u Sibiru. Koncept projekta proizašao iz progresivne ambijentalne strategije, koja je ujedno postala konstanta u Fosterovim projektima. Ključ energetskog samoodržavanja objekta je atrijum, dizajniran da omogući solarnu energiju, i da omogući prodiranje dnevne svetlosti u ceo kompleks. Na vrhu šumovitog brda, toranj ce se uzdizati iznad dve niže zgrade, oblika brušenog dijamanta, reflektujuci i prelamajuci prirodno svetlo, obasjavajući ceo enterijer.
Znaci, jos jedna od najvišljih zgrada u Rusiji bice, 280 metara visoka, nalaziće se u Sibiru, u gradu osnovanom 1930. godine, od oko 60 000 stanovnika, gde temperature zimi idu i do -49, gde svaki stanovnik vozi džip, i gde se stanovnici ovog grada, pa i celog regiona bukvalno kupaju u nafti.

Drugi, oko koga se trenutno diže velika prašina je “Pomorandža”.
Ako bi se izgradio ovaj proekat, njegova lokacija bi trebala da bude na Krimskom valu. Ako bi se izgradio, projekat bi koštao ne manje od 350 miliona. Ako bi se kojim slučajem u ovom kraju izgradila stambena zgrada, kvadrat stambenog prostora bi kostao oko 25 000 dolara po m2. Elitno mesto nema sta! Ako bi se izgradio, Dom umetnika koji se trenutno nalazi na ovom mestu, u kome se nalazi 60 % eksponata Tretjakovske galerije a ostatak zauzimaju eksponati Međunarodne konfederacije saveza umetnika, bi morao da se sruši.
Šta ce biti sa Kadinskim, Končalovskim i “Crnim kavadratom” Maljeviča? Šta ce biti kada “Pomorandža” baci u senku ogromnu skulpturu Petra velikog, jednim od simbola grada? U ovom slučaju mi neće biti žao, jer je ova skulptira najgroznija stvar koju sam videla u Moskvi.

Samo da spomenem da je naručilac ovog projekta firma Интеко, a direktor firme je (slucaja li!) žena gradonacelnika Moskve Luškova. Ovaj projektat tek treba da konkurise na federalnom konursu, i nekako ne mislim da neće biti usvojen. Ah da! federalni konkurs je rekonstrukcija Doma umetnika! Znači ovo je jedan od predloga rekonstrukcije...srušiti da temelja...

majolika, knjige, dobra kafana i izgubljena kartica

noreply@blogger.com (wtf?) — Sat, 15 Mar 2008 18:44:00 +0000

Uočila sam je davno, šetajući se Tverskom. Svaki put provirim kroz arku i vidim je. Ali detalj samo. Ne celu. I to mi je dovoljno bilo da znam da će mi se svideti. Majolika. Kako mi se i ne bi svidela. Odlučim jedan dan da je vidim celu. Nije sunčan dan, oblačan je, ali nema kiše. Prilično je hladno. Prolazim kroz arku ne znajući šta me zapravo očekuje. I zgrada ume da razočara. Majolika ne majolika. Polako, na prstima kao kakav detektiv, sa pripremljenim aparatom prolazim kroz mrak...Iako ne baš u najboljem izdanju, divna je. Analizirala sam je iz svakog ugla, zagledala, fotografisala, uočavala i najsitnije detalje. Nisam bila sama u ovom istraživanju i pokušaju da je celu uslikam. Društvo su mi pravili jedan zaljubljeni par i jedna bakica. Ne znam koliko sam se zadržala obigravajući je, ulazeći u dvorište, škljocajući i škljocajući, ali su creva počela da krče i to je bio znak da odem da se napojim i najedem. Ostavila sam je samu, zaboravljenu, iza novijih zgada Tverske ulice, ali znajući da ću je ponovo videti i to prvom prilikom kada odem u grad.
Otišla sam u knjižaru i kupila knjigu o bojama u enterijeru i vodič gradova Zlatnog prstena. Sačekala drugaricu kod Puškina, otisla u jedan super klub/kafanu/restoran, klopala špagete sa lososom i pila vino. A onda zaboravila visa karticu. Dva dana kasnije sam shvatila da je nema. Kartice. Prvo sam pomislila da je ukradena, a onda sam se setila kafane, pozvala. I da, bila je tamo i čekala me . Šta mi bi? Da li je razlog zgrada? Špagete? Vino? Ok ok dve tri čaše vina. Ko će ga znati.
Evo šta sam našla o zgradi.
Savinskoe predvorie ( Саввинское подворье )je najpoznatija zgrada Ivana Sergeeviča Kuznjecova ( Иван Сергеевич Кузнецов ), izgrađena između 1905–1907 godine. Ovo je prvi i veoma uspešan rad Abramcevo majolika radionice ( Абрамцевская гончарная мануфактура ). Pločice ove radionice definišu ceo izgled građevine. O arhitekti Kuznjecovu pročitajte sami, ako vas interesuje.

12. mart 2003

noreply@blogger.com (wtf?) — Wed, 12 Mar 2008 12:57:00 +0000

"Nema više spavanja. Vreme je za akciju.
Spavaćete kada odete u penziju."

Ako Srbija stane 1
Ako Srbija stane 2
Ako Srbija stane 3
Ako Srbija stane 4

If I had it all, you know I'd fuck it up

noreply@blogger.com (wtf?) — Tue, 11 Mar 2008 14:39:00 +0000

Nema komentara. Zapravo....

Ne znam zašto baš ova pesma. Došla mi. Sela baš danas.
Napunila me ogromnom energijom, i plašim se ako je isključim sa repeata da će nestati.

Sometimes I can't move my feet it seems
As if I'm stuck in the ground somehow like a tree
As if I can't even breathe
Oh, and my screams come whispering out

As if nobody can even see me
Like a ghost, sometimes I can't see myself
Sometimes, then again, oh

If I were a king
If I had everything
If I had you and I could give you your dreams
If I were giant-sized, on top of it all
Then tell me what in the world would I sing for
If I had it all

Sometimes I feel lost
As I pull you out like strings of memories
Wish I could weave them into you
Then I could figure the whole damn puzzle out
Then again, oh

And if I were a king
If I had eveything
If I had you and I could give you your dreams
If I were giant-sized, on top of it all
Then tell me what in the world would I go on for
If I had it all

I could take anything
If I had no greed to bring
Only the poison that's tainting the clean
Oh, then nothing

Remembering times much younger than me now
When my breath was light
When the world raised me up kind

And here mother comforts child
Every moment was waking up
But now I've grown tired... out

If I had it all, you know
I'd fuck it up

If I were a king
If I had eveything
If I had you and I could give you your dreams
If I were giant-sized, on top of it all
Then tell me what in the world would I sing for...

If I were a king
If I had everything, piece by piece
If I had you if i could give you your dreams
If I were giant-sized, on top of it all
Then tell me what in the world would I go on for
If I had it all
If I had it all

If I had it all

Do svidanija zimo !?

noreply@blogger.com (wtf?) — Mon, 03 Mar 2008 17:19:00 +0000

Danas je počela Maslenica.

Maslenica je ruski religiozni i narodni praznik. Traje nedelju dana poslednje nedelje pred početak Velikog posta. U slovenskoj mitlogiji, Maslenica je sunčani festival, koji slavi kraj zime i početak proleća. Hrišćanski gledano, Maslenica je poslednja nedelja pre Veliki post i tokom ove nedelje, meso je već zabranjeno za konzumiranje (rusi to zovu мясопустная неделя). Pošto su tokom velikog posta zabranjene žurke, slavlja, igranje i ostale stvari koje vas udaljavaju od duhovnog života, Maslenica onda predstavlja poslednju šansu da se prejedavate namernicama koje su posle no-no!, kao i da se dobro izezate pred duhovno putovanje od sedam nedelja.
Najkarakterističniji elemenat Maslenice je palačinka! (блин – na ruskom). Palačinka je simbol sunca. Okrugla, zlatna i topla kao i sunce. Svetkovanje palačinke, potiče iz kulta obožavanja sunca. Do 14og veka nedelja palačinki obeležavala je novu godinu za ruse i njihove predke, sunce i poljoprivredna nova godina igrala je veliku ulogu u godižnjem ciklusu drevnih slovena.
Maslenica uključuje, osim prejedanja plačinkama, i grudvanje, klizanje, jahanje, sankanje...
U nekim regionima svaki dan Maslenice ima svoju određenu aktivnost. Ponedeljak je dan okupljanja. Utorak je dan kada ozbiljno počinju igre, i zove se заигрыш. Početak igara znači početak takmičenja, predstava na ulici i klovnova, igranja po ulici i sl. Sreda je dan za gurmane, što uključuje pijenje čajeva, jedenje pita, raznih slatkih kolača, slane hrane bilo koje vrste, ribe,... i naravno palačinaka...sa puterom, raznim kremovima, kavijarom, pečurkama...Ma šta god vam padne na pamet.
Četvrtak je srce festivala, i ranijih godina u Moskvi se priređivalo pravljenje najveće palačinke i najvišlje gomile palačinaka na svetu (14 metara i 58 santimetara!). Petak, dan kada se porodica okuplja. Tačnije rečeno svekrve pozivaju u goste zetove i nude im palačinke. Subota veoma slična. Dan kada žena dočekuje i ugošćuje muzevljevu sestru. Yayks!
I na kraju dolazi nedelja, dan Oprosta. Ljudi traže oprost jedni od drugih u nastojanju da iskupe svoje grehe pre posta, spremajući se tako za nedelje koje predstoje.
Maskota Maslenice je Bogorodica Maslenica ili Kostroma, koja se poslednjeg dana, nedelja, pali na lomači...tako završavaju i ostale ne pojedene plačinke. Pepeo Bogorodice Maslenice se sahranjuje u sneg.

Ja sam danas pojela svoju prvu palačinku. A bogami ću da ih jedem cele nedelje. Predpostavljam da će mi do nedelje izaći na nos.

Ah da! Btw. sneg piči samo tako! Kraj zime...hmm!
Pa ko zna...ima fore do nedelje! Možda bude proleća.

блин! блин!

Update: Блин! takođe znači i sranje! Nisam htela da kažem sranje, naročito ne sranje! sranje!
Ovo блин! блин! treba da zvuči kao chin chin. Kao nazdravljanje!

overandoverandoverandoverandoverandoverand

noreply@blogger.com (wtf?) — Sat, 01 Mar 2008 12:40:00 +0000

Sizif (grč. Σίσυφος, Sísuphos) u grčkoj mitologiji Eolov je i Enaretin sin. Prema nekim izvorima bio je Odisejev otac, pre nego što se Odisejeva majka Antikleja udala za Laerta. Poznat je po personifikaciji uzaludnog posla. Naime Sizif je bio osuđen da veliku kamenu gromadu gura uz planinsku strminu da bi ga postavio na vrh. No, svaki put kada bi se primaknuo vrhu, kamena bi mu kugla izmaknula i sunovratila se u podnožje brda. Sizif je tako pokušavao, iznova i iznova, ali neuspješno.

Danas se koristi metafora "Sizifov posao" za uzaludan posao ili besmislene radnje.
Danas moje ime je Sizif.
Crtam i prepravljam.
Onda se relodujem, pa crtam i prepravljam ponovo.
Sve to isto već prepravljeno.
I tako...kotrljam te linije...
overandoverandoverandoverandoverandoverandoverandoverandoverandoverandover
overandoverandoverandoverandoverandoverandoverandoverandoverandoverandover
overandoverandoverandoverandoverandoverandoverandoverandoverandoverandover
overandoverandoverandoverandoverandoverandoverandoverandoverandoverandover
overandoverandoverandoverandoverandoverandoverandoverandoverandoverandover
overandoverandoverandoverandoverandoverandoverandoverandoverandoverandover
...

Lovci na blago

noreply@blogger.com (wtf?) — Tue, 26 Feb 2008 08:44:00 +0000

Nemački lovci na blago tvrde da su pronašli dva tona zlata, za koje se veruje da je deo Ruske legendarne Ćilibarske sobe koju su Nacisti ukrali u toku Drugog svetskog rata. Zlato je pronađeno zakopano, pored sela Deutschneudorf, blizu granice sa Češkom Republikom. Iako kopanje još nije završeno, i ne zna se tačno koliko zapravo ima zlata i srebra, Tatjana Žarkova, PR muzeja Carskog Sela, odbija mogućnost da to zlato pripada Ćilibarskoj sobi. Ćilibarna soba nije sadržala ni jedan gram zlata, čak ni konstrukcija nije bila od dragocenih metala. Ćilibarna soba je važila za “osmo svetsko čudo”, dekorisana je isključivo ćilibarnim panelima, ogledalima i dragim kamenjem, i bila je najluksuznija odaja u Katarininoj palati. Samo su Firentinski mozaički paneli bili ukrašeni zlatnim lišćem. Ovo remek delo je rad pruskih i ruskih majstora sa početka 18og veka, i poklon Pruskog karalja Fredrika I Petru Velikom.

Nacisti su bukvalno ostavili samo gole zidove u celoj palati, ne samo ovoj sobi. I malter je skinut. Svo blago Katarinine palate bilo je odnešeno. Čilibarna soba bila je spakovana u 27 sanduka, i odneta u nemački grad Königsberg, blizu Baltičkog mora, gde je i viđena poslednji put 1945.

Soba je rekonstruisana 1980 godine, posle 20 godina i 6 tona potrošenog ćilibara. I sada izgleda baš onakva kakva je bila.

Eksperti tvrde da bi danas ova jedinstvena soba bila vredna 300 miliona dolara. Ja lično mislim da je apsolutno priceless.