Andrej Vrhovac

Amazon Kindle Fire

2012-01-28T16:54:00.000+01:00

Prije nešto više od godinu dana sam pisao o čitaču elektronskih knjiga koji me oduševio svojom funkcionalnošću, dizajnom i mogućnostima. Ako ste pomislili na Amazon Kindle, pogodili ste. To je igračka koju još uvijek rado koristim, a do sad sam upravo na njoj pročitao nekoliko desetina knjiga, bez ikakvog zamora očiju.

Ovih dana sam imao priliku isprobati još jedan Kindle, novijeg datuma proizvodnje i sa mnogo više mogućnosti. Riječ je o uređaju imena Kindle Fire, koji je evoluirao od jednostavnog čitača e-knjiga u potpuno funkcionalni tablet računar i zaslužio da napišem nekoliko riječi o njemu.

Lijevo: Kindle Fire; desno: Kindle 3G Keyboard

Kad sam planirao kupovinu e-čitača knjiga, ciljao sam isključivo na to - da ga koristim 99% za čitanje. Dodatne mogućnosti, poput izlaska na web i besplatnog interneta u većini zemalja, sam pozdravio kao lijepe dodatke.

Izlaskom Fire-a, pojam čitača e-knjiga se radikalno mijenja. Amazon sada cilja na korisnike kojima je bitna i multimedija, a kojima je preskupo dati 500 dolarčića za tablet poput npr. Apple-ovog iPad-a. Cijena Fire-a je popularnih 199 američkih dolara.

Pored samog uređaja, Amazon preporučuje korištenje Prime servisa koji je usko vezan za Fire i služi da se iznajmljuju serije, filmovi i knjige, a sve to po cijeni 79 $ godišnje (fiksno). Mi koji smo navikli na pirateriju, možemo lagano učitati u Fire svoje filmove i sve ostalo, ali u Americi je ovo velika stvar, jer oni sve plaćaju. Ali baš sve. Tamo je neki solidan Cable TV paket čak 100$ mjesečno, pa smatram da je kombinacija Fire-a i Prime servisa pun pogodak.

Sam uređaj je minimalistički dizajniran, sa samo jednim fizičkim dugmetom. Sve komande se daju preko fantastičnog kolor ekrana osjetljivog na dodir. Iako sam na forumima čitao da su ljudi imali problema sa "kočenjem" i "smrzavanjem" ekrana, meni je radio savršeno. Moguće je da su se takve stvari dešavale sa starom verzijom operativnog sistema, ali su popravljene novim zakrpama. Ekran ima odličnu rezoluciju od 1024x600 piksela, koji na ekranu dijagonale 7 inča stvaraju izuzetno lijepu i tečnu sliku.

Ekran Kindle Fire-a

Korištenje uređaja je intuitivno, iako postoji nekoliko detalja zbog kojih sam morao otvoriti uputstvo za korištenje. Ništa pretjerano komplikovano, ali ipak bitno za potpuno upoznavanje uređaja.

Još malo ću pričati o ekranu, očigledno jer se najviše koristi. Kada sam pustio video visoke rezolucije sa YouTube-a, bio sam oduševljen kvalitetom, bojama i kontrastom. Skoro savršena slika! Surfanje internetskim prostranstvima - ugodno. Igranje igrica (isprobao Angry Birds) - oduševljen :)

Angry Birds - svinjice neka se čuvaju!

Čitanje knjige... hm. Tu se već moram zamisliti. Iskren da budem, više mi se sviđa eInk displej za čitanje. Iako Fire nudi mogućnost kontrole kontrasta teksta i pozadine, pa čak i izmjenu teme (bijela slova na crnoj podlozi, tamno smeđa slova na žućkastoj podlozi), mislim da bih nakon dužeg čitanja osjetio umor i pritisak u očima. Nakon dvadesetak minuta čitanja nije bilo problema, ali sam imao osjećaj gledanja u računarski ekran, što nastojim izbjeći kod čitanja.

Poređenje ekrana. Kindle Fire očigledno svijetli u mraku :)

Fire bez problema prikazuje i ćirilicu...

Kindle Fire je za sad namijenjen isključivo kupcima u Sjedinjenim Državama i posjeduje geografska ograničenja i restrikcije kada je u pitanju preuzimanje sadržaja. Knjige se mogu kupiti i preuzeti normalno, ali video sadržaji i aplikacije ne. Prvi problem sa kojim sam se susreo je bila nemogućnost preuzimanja čak i besplatnih aplikacija sa ugrađenog Amazon Application Store-a. Kako uz Kindle nije došao tradicionalni Android Market store, bio sam prinuđen da se pozabavim instaliranjem istog. Nakon instalacije, Fire je mogao normalno preuzimati sve aplikacije namijenjene Android 2.3 operativnom sistemu.

Sve u svemu, mislim da je Fire odličan uređaj. Kod njega mi se sviđa:

+ fantastičan kolor ekran, sa izuzetnom rezolucijom i gustinom piksela

+ intuitivan software, puno aplikacija (igrice, zafrkancije) koje se mogu naći na Android marketu

+ može puštati video

+ odličan Internet browser - lijepo se surfa, fejsbuči, čitaju portali...

+ mogu se ručno ubacivati sadržaji preko USB-a

+ mnogo jeftiniji i bolji odnos cijena/kvalitet od sličnih uređaja

Kao i uvijek, moram naći neke zamjerke:

- baterija: kolor ekran znači i veću potrošnju. Maksimalno 8 sati rada je moguće na ovom uređaju.

- ekran: koliko god bio lijep, odsjaj je ubitačan. Vrlo teško ga je gledati pod jakim svjetlom (na plaži, npr)

- ekran: nije eInk
- ne posjeduje besplatnu globalnu 3G pokrivenost

Sagledavajući sve dobre i loše strane Kindle Fire-a, dolazim do zaključka da bih ga rado kupio i koristio, ali isključivo kao tablet i multimedijalni uređaj. Čitanje knjiga ipak ostavljam svom starom uređaju koji mi daje osjećaj pravog papira. Ukoliko se odlučite na kupovinu Fire-a budite sigurni da ćete dobiti maksimum mogućnosti i kvaliteta za novac koji date.

Još jednom, rame uz rame - stara i nova generacija

Toliko za ovu recenziju. Na sva pitanja ću rado odgovoriti a komentare, pohvale, sugestije i kritike takođe prihvatam.

Posebnu zahvalnost dugujem Leni, koja mi je ustupila uređaj na nekoliko dana i strpljivo čekala da se izigram :)

Do sljedećeg čitanja, lijep pozdrav!

Göteborg & København

2011-11-26T00:44:00.000+01:00

Prošlo je više od mjesec dana od mog povratka iz skandinavskih zemalja i konačno sam uhvatio vremena da napišem riječ-dvije o tom izuzetno zanimljivom izletu. Na put sam išao sa svojim Maslešovcima, a cilj nam je bio Göteborg, drugi po veličini grad Švedske. Kao i uvijek, okupili smo se ispred Narodnog pozorišta i krenuli na daleki put. Kroz Hrvatsku, Sloveniju, Austriju, Njemačku i Dansku smo putovali bez većih problema i zastoja, a posebno smo uživali u prekrasnim pejzažima Danske i pogledu na Hamletov dvorac u Helsingøru.

From go:

Po dolasku u Göteborg dočekali su nas srdačni domaćini - članovi SKSD "Kozara", kod kojih smo bili i smješteni tokom boravka u Švedskoj. Iako umorni nakon dugog puta (34 sata vožnje) već prvo veče smo organizovali druženje u prostorijama kluba "Kozara", gdje smo se bolje upoznali sa našim domaćinima. Sljedećeg dana je uslijedio obilazak grada, znamenitosti i zanimljivosti...

Göteborg

Göteborg se na zapadnoj obali Švedske, u regiji Västra Götaland. Ima oko 500 000 stanovnika, a sa skoro 50 000 studenta, je i najveći univerzitetski grad u Skandinaviji. Ono što sam prvo zapazio je da je grad izuzetno razuđen, razvučen na velikoj površini, a dodatni problem pravi rijeka Göta, koja dijeli grad na južni i sjeverni dio. Kako je Göteborg smješten upravo na ušću rijeke u more, mostovi i podvodni tuneli nisu toliko česti, te za prelazak sa jedne na drugu obalu često morate praviti duži put. Srećom, javni saobraćaj je izuzetno dobar, iako skup. Karta za 90 minuta vožnje košta 25 kruna (2,75 €), dok je noćna karta još skuplja. Postoji mogućnost kupovine dnevne, trodnevne i mjesečne karte, gdje se može znatno uštedjeti.

Arhitektura i uređenje grada - uredno i "pod konac". Sve je na svom mjestu (tipično za Šveđane). Istorija nas uči da je Göteborg osnovao švedski kralj Gustav II Adolf 1621. godine. Obilazeći regiju gdje se sada nalazi grad, pokazao je prstom na ušće rijeke i odlučio da tu sagradi svoju prijestonicu. Njemu u čast, na glavnom trgu Göteborga se danas nalazi statua koja oslikava taj momenat:

From go:

Ako se odlučite na ugodnu šetnju centrom grada, obratite posebnu pažnju na detalje. Iako mi se na prvi pogled uređenje učinilo previše hladno i vojnički, svaka zgrada ima neki ljupki detalj koji je izdvaja od okolnih.

From go:

Obavezna je i posjeta nekom od muzeja, koji nisu rijetkost u Göteborgu. Naravno, za ovu aktivnost je potrebno puno vremena :)

Kada se umorite od šetnje, predlažem da popijete kavu u nekom od kafića u centru grada i posmatrate Šveđane i njihov stil života. Prvo što ćete uočiti je da sve rade bez nervoze i žurbe. Kao da se nigdje nikom ne žuri. Bilo da ste u kafani, prodavnici, ili na semaforu - red se poštuje, a ljudi čekaju bez nerviranja, bez obzira koliki red bio. Čak i u saobraćajnoj špici, niko ne trubi ako se kolona ne pomjera. Zapravo, za sedam dana koliko sam bio u Švedskoj, ne sjećam se da sam makar jedan put čuo automobilsku trubu. Svaka čast, divim se. U Banjoj Luci, ako se ne krene sa semafora na paljenje žutog svjetla, bar tri vozača "legnu" na sirenu :)

Iako ostavljaju dojam hladnih i nezainteresovanih (da ne bude zabune, govorim o rođenim Šveđanima - ne o našim domaćinima), pokazali su se kao veoma ljubazni i susretljivi. Skoro svi govore engleski, tako da komunikacija nije problem. Samo lijepo upitajte i zamolite i rado će vam pomoći.

Standard u Švedskoj je izuzetno visok (sjećate se ove scene) što znači i dosta visoke cijene, bar za naša balkanska shvatanja. Neke stvari se mogu naći povoljno (poput namještaja u IKEI, o kojoj će biti riječi, ili bijele tehnike) ali životne namirnice i svakodnevni troškovi su strahoviti. Samo vekna hljeba košta od 2 do 4 Eura! Posebno skup je alkohol, koji se može kupiti isključivo u licenciranom lancu supermarketa, Systembolaget. Po zakonu, sva pića koja sadrže preko 3,5% alc. vol. se smiju prodavati samo u tim radnjama, a što je veći procenat alkohola u piću, to je i porez veći. Npr, litra žestokog alkoholnog pića košta najmanje 30 €.

Zbog ovako visokih cijena alkohola, Šveđani (koji inače vole popiti koju čašicu više) često idu na tzv. booze cruise putovanja. O čemu se radi? Jednostavno, plate povratnu kartu za trajekt do Danske ili Njemačke, koja i nije toliko skupa ako se ne ide autom. Čim trajekt uđe u međunarodne vode, otvara se Duty Free Shop, gdje kupuju pića bez poreza, a zatim se upute na terasu trajekta gdje uživaju u svim blagodetima fermentiranog voća i/ili žitarica. Nažalost, svake godine se nekoliko takvih veseljaka utopi u magli Sjevernog ili Baltičkog mora.

Sagledavši situaciju, odlučio sam se suzdržati od alkohola i sačuvati pare za suvenire. Međutim i tu me dočekalo neprijatno iznenađenje - suveniri su više nego precijenjeni! Nezvanični simbol i suvenir Švedske je Dala konj:

Simpatična ručno rađena drvena figurica konja, ali nevjerovatno skupa. Konjić veličine svega 2cm (možda i manje) košta 12 €. Bilo koji kulturniji model košta preko 40 Eura! Samo se sjetim Egipta, gdje sam za 50 KM nakupovao vreću suvenira!

Slottsskogen

Samo nekoliko tramvajskih stanica od centra grada nalazi se park Slottsskogen. Prostire se na 137 hektara livada i šuma i najpopularniji je park u regiji. Prelijepa priroda, šetališta, savršeno uređeni travnjaci, zoo-vrt... sve to možete naći u ovom predivnom parku.

Posebno mi se svidio koncept otvorenog zoo-vrta: ne postoji određeno ograđeno mjesto gdje se nalaze sve životinje, već su kavezi, bazeni i torovi raspoređeni čitavim parkom. Tako dok šetate možete vidjeti lisice, guske, patke, sobove, srndaće, pa čak i razigrane foke i pingvine! Za djecu postoji poseban dio gdje mogu jahati ponije.

Kada bih živio u Göteborgu, sigurno bih dolazio bar jednom sedmično da "napunim baterije" u ovoj predivnoj oazi.

From go:

Universeum

Universeum je javni naučni centar otvoren 2001. godine. Zamišljen je kao prirodnjački muzej u kojem posjetioci nisu samo pasivni posmatrači, već aktivni učesnici u eksponatima.

Podijeljen je u 6 cjelina:

Kaleido - dio posvećen istraživanju svemira, laserima, forenzici, itd. Posjetioci ovdje mogu pokušati dešifrovati dokaze sa mjesta zločina, isprobati astronautsku vreću za spavanje, ili, za one sa jačim stomakom, testirati otpornost na G-silu :) Ovo sam htio isprobati, ali eksponat nije bio u funkciji za vrijeme moje posjete.
Explora - eksperimentalni dio posvećen ljudima i tehnologiji. Isprobajte mašinu za ples ili simulator jahanja!
Put vode - predivna kolekcija švedskih riba i reptila. Akvarijumi su napravljeni tako da izgleda kao da su rijeke i potoci prepolovljeni uzdužno, a vi nesmetano posmatrate život u njima.

From Universeum Göteborg
Zona okeana - morske životinje. Od onih sićušnih pa sve do ajkula od 3-4 metra dužine. Ukoliko želite vidjeti akvarijum uživo, kliknite ovdje. Posebno je jeziv tunel sa staklenim svodom - nije baš svejedno kad vidite mrcinu sa 350 zuba iznad glave :) Ukoliko poželite, možete se prošetati po brodskom užetu iznad bazena sa ražama:

From Universeum Göteborg
Kišna šuma - vjerovatno najzanimljiviji dio muzeja. Prilikom ulaska u ovu zonu, budite spremni na drastičnu promjenu temperature i povremenu kišu! Naime, prskalice na tavanu simuliraju stvarne vremenske uslove. Ukoliko vam se učini da je nešto maleno protrčalo kraj vas, ne brinite - to su samo marmoset majmuni, koji se slobodno kreću ovim dijelom muzeja. Čuvajte ključeve, obožavaju ih.
Smrtonosne ljepotice - ime dovoljno govori, ali riječ je o terarijumima punim najotrovnijih zmija, škorpiona i paukova koji se mogu naći na Zemlji. Moj favorit: zelena mamba!

Svi eksponati su propraćeni detaljnim objašnjenjima, opisima i uputstvima na švedskom i engleskom jeziku. Za obilazak muzeja je potrebno minimalno tri sata, a toplo preporučujem više.

IKEA

Šta bi bio odlazak u Švedsku bez posjete IKEI?! Za neupućene, IKEA je jedna od najvećih svjetskih korporacija koje se bave prodajom namještaja. IKEA je poznata po pristupačnim cijenama i specifičnom i funkcionalnom dizajnu. Shopping centar je, iako ogroman, fantastično organizovan. Sve je logično, jednostavno i funkcionalno - upravo kakvo i treba biti.

Ako se umorite od kupovine, na dohvat ruke je i kafana/restoran, gdje možete uz kavicu riješiti svoje nedoumice oko kupovine crvenog ili crnog stolića za laptop :) Treba li napominjati da sam se kući vratio sa punom vrećom?

Tokom svog boravka u Göteborgu, Maslešovci su zajedno sa domaćinima održali i cjelovečernji koncert, na kojem su se publici predstavili Banjalučkim i Krajiškim igrama, te igrama iz okoline Grmeča i starobosanskim gluvim kolom iz Glamoča. Šlag na kraju su naravno bile Šopske igre. Članovi "Masleše" takođe su prisustvovali i liturgiji i podizanju krsta na novu srpsku pravoslavnu crkvu Sv. Stefana Dečanskog u Göteborgu, gdje su pred visokim zvanicama, a među njima i Vladikom britansko-skandinavskim Dositejem, izveli prigodan program.

From Srpski festival pjesme i igre

Sedam dana gostovanja je brzo prošlo i došlo je vrijeme da se krene kući. Prepuni utisaka i sretni zbog novih prijateljstava, krenuli smo put naše drage Banje Luke. Ipak, zaustavili smo se na nekoliko sati kako bismo obišli glavni grad Danske...

København

Andersenov rodni grad se prostire na ostrvima Zeland i Amager i broji nešto preko milion stanovnika. Jedan je od najrazvijenijih gradova u regiji, a po brojnim istraživanjima i među najboljim i najpoželjnijim gradovima za život. Mnogo pažnje se posvećuje ekologiji i zaštiti životne sredine - maksimalno se koriste obnovljivi izvori energije (vjetar, solarna energija) a čak 36% građana Københavna koristi isključivo bicikl kao prevozno sredstvo! Iako je lučki grad, voda je čista i potpuno bezbjedna za plivanje.

Grad mi se izuzetno svidio za tih nekoliko sati obilaska. Prostrani trgovi i šetališta, lijepi parkovi, razne zanimljivosti - puno toga ima za vidjeti, a vremena je bilo malo. Međutim, uspjeli smo obići spomenik maloj sireni, dvorac Amalienborg u kojem boravi danska kraljevska porodica i uži centar grada.

From paar uur in København

Dvorište Amalienborga čuva ceremonijalna straža, koja nije oduševljena idejom da je turisti fotografišu, pa okreću leđa čim vide nekog sa foto-aparatom. Ipak, brzopotezni snimci su mi specijalnost:

From paar uur in København

Ukoliko se nađete u Københavnu, nikako nemojte propustiti posjetu Nyhavnu, starom dijelu grada sa mnogobrojnim kafićima smještenim u šarolikim kućama sagrađenim pretežno u XVII i XVIII vijeku. U kanalu koji razdvaja dvije obale Nyhavna usidreni su stari drveni brodovi, koji su turistička atrakcija mjesta.

From paar uur in København

Dragi moji, toliko za sad. Vjerujem da ima detalja koje nisam pomenuo u ovom postu, ali moram nešto ostaviti i za razgovore uživo :)

Do sljedećeg pisanja!

Svi albumi iz Švedske i Danske:

go:

Universeum Göteborg

Srpski festival pjesme i igre

paar uur in København

Vršački venac

2011-07-06T21:44:00.000+02:00

Dragi moji,

Prošlog vikenda sam sa svojim folklorašima boravio u Vršcu, na festivalu folklora "Vršački venac". Festival je ove godine bio revijalnog karaktera, i zaista smo uživali igrajući rame uz rame sa ansamblima iz Srbije, Poljske, Litvanije, Mađarske, Rumunije, Turske i Ukrajine. Atmosfera je bila izuzetna, domaćini ljubazni, a Vršac spreman da ugosti veselu ekipu željnu druženja i dobrog provoda. Na turneju sam naravno nosio svoj vjerni foto-aparat, pa evo i galerije fotografija koje sam zabilježio:

Vršački venac

Od izložbe pirotskih ćilima, obilazaka, nastupa u Vršcu i Plandištu pa do druženja, nadam se da ništa nisam izostavio.

Do sljedećeg javljanja, budite mi pozdravljeni!

Maslešovci u Beogradu!

2011-06-15T00:15:00.001+02:00

CKUDM "Veselin Masleša" u Beogradu! Učestvovali smo u humanitarnoj manifestaciji "Druženje i služenje - Ada 2011", a pored toga, dobro smo se proveli u glavnom gradu Srbije! Posebnu zahvalnost dugujemo našim dragim domaćinima, KUD-u "Dimitrije Tucović" sa Čukarice, i članovima Rotaract Club-a Beograd - Čukarica.

Kako je bilo, pogledajte u galeriji:

A da nas vidi babo...

Posebna nam je čast bila nastupiti u Žikinoj šarenici. Emisiju možete pogledati na ovom linku: RTS Šarenica

Zaštita u divljini Interneta

2011-02-16T00:30:00.000+01:00

Ah, divljina Interneta... nepregledna prostranstva raznih sadržaja, zanimacija, igrica, nedozvoljenih načina zabave... za svakoga se može naći nešto! No, kao i u svakoj divljini, morate se dobro paziti. Nikad ne znate kad ćete upasti u živi pijesak, okliznuti se niz liticu, ili pasti u ralje nekog grabljivca!

Okej, ovo je bilo slikovito prikazivanje stvarnih opasnosti koje vrebaju na Internetu. Pjesnički sam raspoložen večeras :) Ali, ono što vam se svakodnevno može desiti je da vam neko ukrade lozinku email-a ili Facebook-a; da pokupite neki zločesti virus koji će usporiti vaš računar; i da vam u najgorem slučaju ukradu broj kreditne kartice na kojoj imate četvorocifreni limit. Kako se zaštititi od ovakvih neprijatnih situacija? Počnimo redom.

LOZINKE

Većina ljudi ima poteškoća pri pamćenju lozinke koja izgleda recimo ovako: xR#1pM00!3?tqW&zXf5
Naravno, ovu kobasicu od slova niti ja ne bih htio pamtiti. Ali, postoje načini kako da imate dobru lozinku, a da ne bude vaš datum rođenja ili ime omiljenog fudbalskog tima. Evo smjernica kojih se valja pridržavati:

smišljajte kreativne lozinke. To može biti i neka rečenica ili izreka, brzalica, recimo: ribaribigrizerep
kad smislite kreativnu lozinku, leet-ujte je. Leet-ovanje podrazumijeva mijenjanje određenih slova za brojeve po principu sličnosti: a=4, e=3, i=1, o=0, s=5, g=9 i slično. U našem slučaju, lozinka postaje: r1b4r1b1gr1z3r3p - priznajete da je već teže za pogoditi?
na sve ovo, dodajte neki specijalni znak, kao što su: ?, !, #, &, $, %... Lozinka postaje recimo: r1b4r1b1gr1z3r3p!

Na ovaj način, dobija se dugačka i dobra lozinka koja se vrlo teško probija "nasilnim" metodama, odnosno pukim pogađanjem. Dalje, vrlo bitna stvar koja se veže sa lozinkama jesu sigurnosna pitanja koja se postavljaju ako kliknete na link "I forgot my password". Molim vas, nemojte stavljati sigurnosno pitanje "Kada sam rođen" ili "Kako mi se zove mama". To se vrlo brzo može saznati, a napasnik će lako provaliti vaš nalog. Stavite sigurnosno pitanje definisano po vašoj želji, i neka to bude neki odgovor koji je zaista samo vama poznat. Ja sam jedno vrijeme držao za sigurnosno pitanje broj vojne knjižice, za koju sam siguran da nikad ne napušta ladicu :)

OPREZNO SURFANJE i PHISHING

U informatičkom svijetu, riječ "phishing" (čita se isto kao i riječ fishing, što na engleskom jeziku znači pecanje) označava nezakonite radnje s ciljem otkrivanja i iskorištavanja nečijih povjerljivih ili osjetjivih informacija, kao što su lozinke, podaci sa kreditnih kartica, ili bilo kojih drugih informacija do kojih se dolazi prevarom. Phishing se najčešće dešava putem e-maila i to od strane naizgled pouzdanog websajta (jedna web stranica se "pretvara" da je neka druga) ili u vidu instant poruke, mada se nekad komunikacija ostvaruje i telefonom. Broj prijavljenih phishing prevara je u stalnom porastu.

Ovako kaže teorija, a šta vi trebate uraditi da se zaštitite? Prije svega, koristite glavu i oči dok surfate. Svi sajtovi na koje ostavljate svoje povjerljive podatke bi trebali imati https protokol. Pogledajte u address bar svog browsera. Trebali biste vidjeti ovakvo nešto:

Većina email servisa, poput GMail-a ima ovo već podešeno. Facebook morate sami podesiti, ali nije teško. Odete na podešavanje naloga, odaberete Account security, i postavite kvačicu na Secure browsing. Na ovaj način ste sigurni da ste zaista na Facebook-u. Takođe, pogledajte šta piše u address bar-u browsera. "www.facebook.com" nije isto što i "www.faceb00k.com" ili "www.face6ook.com" - zadnja dva su phishing sajtovi, odnosno, imitacije facebook sajta, koje će vam samo ukrasti lozinku.

Dobar način da se zaštitite, i ujedno ubrzate svoj računar, je da ne koristite Internet Explorer. Učinite si uslugu i skinite si i instalirajte Google Chrome, koji ima fantastičnu zaštitu od phishing sajtova, a ujedno je i mnogo brži i lakši za vaš računar.

Takođe, molim vas, ali zaista vas molim, nemojte lajkovati i prihvatati svaku budalastu grupu na Facebook-u. Nemoguće je doznati ko vam gleda profil, i samo ćete završiti sa pokušajem krađe lozinke. Čak i kada dobijete mail koji izgleda kao da je službeno od Facebook-a, provjerite nekoliko puta gdje ukucavate svoju lozinku: na taj način se najčešće kradu!

ANTIVIRUSNI SOFTWARE

Ako još uvijek postoji neko ko ne koristi AV, ili koristi neki crack-ovan, želim mu toplo preporučiti da se okane toga. Izuzetak su korisnici Linux-a i MacOS-a, kojima AV software ne treba. Dakle, ako niste sigurni koji antivirusni program trebate koristiti, posjetite stranice Avast!-a, i preuzmite jedan od najboljih besplatnih antivirusnih programa dostupnih danas. Ovom software-u vjerujem u potpunosti, i imam ga instaliranog na poslovnom računaru. Nikad ništa nije upalo čemu nije mjesto :)

A ODAKLE SURFATE?

Pitanje je sasvim na mjestu. Sve dok surfate iz svoje kuće, sa svog računara kojem vjerujete i dobro ste ga zaštitili, sve je u najboljem redu. Ali, šta ako vas prstići zasvrbe dok ste u školi, internet caffe-u ili na fakultetu? Kao i uvijek, najbolja prevencija je da ne koristite takve računare!

Ponavljam, nemojte ukucavati svoje povjerljive lozinke na računarima kojima ima pristup mnogo ljudi, a vi nemate mogućnost provjeriti da li je čist i ispravan!!!

Zašto insistiram na ovome? Čak i ako računar ima antivirusni software, moguće je da ima instaliran keylogger (program koji bilježi svaku vašu aktivnost na tastaturi... o da, lozinka se ukucava preko tastature). Keylogger radi u pozadini, i ne vidite nikakvu indikaciju da upravo dok radite, šalje nekom vaše povjerljive podatke. Čak i ako vjerujete osoblju fakulteta/škole/webcaffe-a da redovno čisti računare, ne vjerujte posjetiocima. Pogledajte ovu spravicu (crne boje)

To je takođe keylogger, ali u čvrstom stanju. Jednostavno se prikopča na ljubičasti kabl tastature (koji se tamo negdje iza računara) i bilježi sve što se kucka. Nakon nekog vremena, očitaju se podaci sa njega, i eto stotinu lozinki na tanjiru!

Dakle, najbolja prevencija je ne surfati sa javnih računara. Ali, ako baš morate, obazeno promjenite lozinku sa privatnog računara u roku od 24 sata!

ŠTA AKO SE DESI NAJGORE?

Ukoliko vam je već ukradena lozinka za recimo, Facebook, ne očajavajte! Prvo promjenite lozinku na email nalogu. Velika je vjerovatnoća da vam je ista lozinka i na Fejsu i email-u. Zatim kliknite na link za povrat lozinke, i popunite podatke (link je za povrat Facebook lozinke; za ostale servise potražite link blizu polja za logovanje). Nakon nekoliko provjera, najvjerovatnije ćete dobiti svoju lozinku nazad. Ukoliko ne uspijete, pošaljite poruku službi tehničke podrške Facebook-a, ili bilo kojeg servisa gdje ste izgubili lozinku. Svi službenici dobro znaju prepoznati phishing i zlonamjerne promjene lozinke, i biće sretni da vam pomognu.

ZAKLJUČAK

Na kraju, da sumiramo: ako se pridržavate gore navedenih jednostavnih pravila, šanse da vas neko "uhakuje", odnosno, ukrade vam lozinku za Fejs ili email su 0,001%. Dugo već koristim čari Interneta, i nikad - ali baš nikad mi se nije desilo da me neko hakuje, ili mi ukrade lozinku. U prethodnih nekoliko redaka sam iznio osnovne tehnike zaštite, i za najveći broj korisnika će biti više nego dovoljne. Ukoliko neko od čitalaca ima specifično pitanje, ili nerješivu situaciju, molim da mi se obrati sa opisom problema, i rado ću ga pokušati riješiti.

Do sljedećeg pisanja, lijep pozdrav!

Sretna Nova 2011. godina!

2010-12-31T21:07:00.000+01:00

Svim posjetiocima želim sretnu i berićetnu Novu godinu!

U zdravlje!

Amazon Kindle

2010-10-29T20:02:00.000+02:00

Volite li čitati? Ja obožavam. Romane, novele, drame, komade... Čak i nesretnih devedesetih, u vrijeme restrikcija struje, škiljio sam pod neonkom ili nekom većom svijećom i čitao knjige. Upravo zbog ove strasti sam se odlučio na kupovinu Amazon Kindle uređaja.

Amazon Kindle (3. generacija)

Za neupućene: šta je Kindle? Kindle je čitač elektronskih knjiga. Hmm, kako to zapravo radi? Vrlo jednostavno. Odete na Amazon.com, Project Gutenberg ili Google Books, i preuzmete željenu knjigu u elektronskom formatu. Ubacite fajl u uređaj, i možete početi sa čitanjem! Ako mislite da isto možete na računaru, samo ste djelimično u pravu. Pokušajte pročitati trilogiju "Gospodar Prstenova" na bilo kojem LCD ili CRT monitoru. Rezultati će biti jako blizu višesatnom zavarivanju bez zaštitne maske. Ovdje dolazimo do ljepote Kindle-a: on nema klasični LCD displej, već E Ink Pearl zaslon. Osnovna razlika i ogromna prednost u odnosu na klasične displeje je nedostatak pozadinskog osvjetljenja koje umara oči. Zapravo, slika na E Ink displeju je identična onoj odštampanoj na papiru. Displej se tako i ponaša: u mraku nije moguće čitati, osim naravno, ako ne upalite svjetlo.

Displej je, logično, crno-bijeli, i veličine knjige džepnog izdanja; može prikazivati tekst i slike u 16 nijansi sive boje. S obzirom na tehnologiju izrade, jako brzo se osvježava; za potrebe čitanja, više nego dovoljno. Sam uređaj je izuzetno ergonomičan: malen, tanak i lagan. Sa lakoćom ga mogu smjestiti u džep kaputa, i ne smeta mi tamo. Posjeduje i elegantnu tastaturu kojom možete praviti zabilješke, ili pretraživati nepoznatu riječ u ugrađenom Oxford riječniku engleskog. Moram napomenuti da uređaj podržava većinu svjetskih alfabeta, pa tako i ćirilicu, koju prikazuje bez problema.

Naravno, Kindle nikad neće potpuno zamijeniti staru dobru, lijepo ukoričnu knjigu. Zašto sam onda kupio Kindle? Dva su razloga:

Dostupnost ogromnog broja knjiga i stručne literature, besplatno ili po znatno nižim cijenama od štampanih izdanja. Dovoljno je preuzeti fajl od nekoliko stotina kB sa weba, i već imam knjigu na dlanu.
Besplatan Internet pristup koji se dobija uz uređaj.

Da pojasnim zadnju stavku: u Kindle je ugrađen 3G radio modul (koji koristi većina mobilnih operatera širom svijeta) i SIM kartica američkog AT&T telekom operatera. U preko 100 zemalja svijeta mobilni operateri imaju potpisan ugovor sa AT&T-om da pružaju besplatan roaming Kindle uređajima preko posebnog protokola nazvanog Whispernet. (moram napomenuti da ipak ništa nije besplatno - Amazon plaća određen iznos AT&T-u, a za krajnjeg korisnika je roaming besplatan)
Naravno da nećete moći igrati igrice i gledati Šeherezadu, ali za čitanje maila, dnevnih novosti i klasično surfanje više ne morate trčati u Internet Caffe ili ganjati WiFi hotspot - dovoljno je uključiti 3G na Kindle-u.

Surfanje na Kindle uređaju

Gdje je Bosna u toj priči? Kao i obično, i nažalost, nigdje. BiH i Crna Gora su dvije zemlje Južne Evrope čiji mobilni operateri ne pružaju besplatan roaming za Kindle uređaje. Čak se i Albanija može pohvaliti ovim luksuzom :)

Rezime: Zbog svojih mogućnosti i koncepta, Kindle me oduševio, i zaista je fantastičan uređaj. OK, ovo zvuči malo Jobs-ovski, ali ne pretjerujem. A cijena: prava sitnica. Zavisno od verzije koja ima ugrađen samo WiFi modul, i one sa dodatim 3G modulom košta $139 ili $189. Isplatna kupovina s obzirom na sve što se dobija u paketu!

iPhone 4

2010-07-08T15:35:00.003+02:00

Prošle su dvije sedmice od zvaničnog puštanja u prodaju najnovijeg Appleovog uređaja. iPhone 4 je izazvao masovnu histeriju i interesovanje među obožavaocima Appleovih proizvoda, šopingholičarima i svima koji su očekivali pravu revoluciju od ovog telefona. Nije sve međutim teklo kao po loju.

Apple iPhone 4

Prije svega, Appleovu striktnu politiku o neobjavljivanju detalja o prototipima i uređajima u razvoju, poremetio je, sada uveliko poznat, Gray Powell. Naime, Gray je radio na razvoju iPhone Baseband softwarea, koji omogućava iPhoneu da uspostavlja telefonske pozive. Da bi u potpunosti pratio razvoj aplikacije, morao je nositi prototip sa sobom. Naravno, u stilu pravog tajnog agenta, telefon je maskirao u plastični oklop sličan staroj verziji iPhonea, kako ne bi izazivao znatiželjne poglede. Sve bi dobro završilo, da se nije pokazalo da g. Powell voli njemačko pivo... Nemojte me sad pogrešno shvatiti, obožavam njemačko pivo. Posebno tamno pšenično. Ali, za razliku od Powella, meni se nikad nije desilo da ostavim telefon na podu kafane u kojoj pijem pivo. Upravo to se desilo ljubitelju piva zaposlenom u Appleu: popio je koju kriglu više, i izgubio/zaboravio prototip telefona nekoliko mjeseci prije planiranog puštanja u javnost.

Na slici je Steve Wozniak, suosnivač Applea (napustio Apple 1987. godine)

Sliku Graya neću objaviti :)

Nakon tog događaja, opšta panika: Powell se vratio sljedeći dan po telefon, kojeg naravno nije bilo tamo gdje ga je "ostavio", Apple se uznervozio i daljinski blokirao telefon... koji je bez obzira na sve prodan Gizmodo.com portalu za lijepu svotu od 5000 američkih dolara. Naravno, uslijedilo je fotografisanje i rastavljanje telefona, objavljivanje ekskluzivnih fotografija, i zagušenje saobraćaja na portalu www.gizmodo.com. Nakon brze intervencije Applea, telefon je vraćen, a zatim i izvršen pretres stana glavnog urednika Gizmoda. Sve u svemu... uzbudljiv početak :)

Apple security :)

Vratimo se u sadašnje vrijeme. "Revolucionarni" (po koji put?) telefon je konačno u rukama geekova željnih novog gadgeta, ali... nisu svi zadovoljni. Problemi sa prijemom, ekranom, lako lomljivim staklom... puno primjedbi za tako revolucionaran telefon. Nisam imao prilike da držim telefon u ruci, ali evo šta sam zaključio iz mnogobrojnih testova i opisa, koje sam pomno pratio u zadnjih petnaestak dana.

DISPLEJ

Displej se svakako prvi primjeti na telefonu, a ako je upečatljiv kao na novom iPhoneu, nema dileme - ostajete zaprepašteni rezolucijom i oštrinom slike. Sa rezolucijom od 960x640 piksela, to je sigurno najbolji displej na bilo kojem mobilnom uređaju danas, i zaslužio je marketinški naziv "Retina Display". Odličan prvi dojam! Čak i pod mikroskopom, vidi se ogromna razlika između novog i starijih displeja.

Prvi put Apple predstavlja multitasking na iPhoneu. Konačno su se urazumili :) Srećom, tu je snažan A4 procesor koji može podnijeti maltretiranje prouzrokovano istovremenim pregledanjem Facebook profila i igranjem omiljene igrice. Svaka čast Stevane. Napomena: multitasking vrijedi samo za aplikacije pisane specifilno za iOS 4, ali nadajmo se da će developeri preraditi svoje omiljene programe...

Ovdje se nažalost završava spisak stvari i mogućnosti koje mi se dopadaju kod novog iPhonea... pa, da krenem sa kritikama:

ANTENA

Na prvom mjestu, bez razmišljanja. Kao što ime kaže, iPhone je telefon, tačnije, mobilni telefon. Jedna od glavnih komponenti, bez kojih mobilni telefon ne može raditi, jeste antena, koja prima i emituje radio-signale koji prenose govor i podatke. Apple je napravio revoluciju (opet) koristeći aluminijumski okvir oko telefona kao antenu. Zapravo, dvije antene, jer je okvir razdvojen sićušnim prazninama. Sad dolazimo do glavne začkoljice: aluminijumski okvir nije prekriven nikakvim izolatorom. Aluminijum je odličan provodnik elektriciteta, a ljudska koža kojom držimo telefon takođe. Ako uzmemo telefon u ruku, velika je šansa da ćemo napraviti kratki spoj između dvije antene... i tu nastaju problemi.

Kada kažem kratki spoj, ne mislim na strujni udar koji će nas spržiti. Mislim na kratki spoj koji će umanjiti kvalitet signala do te mjere da se poziv neće moći uspostaviti. Veliki broj korisnika koji je prijavio ovaj problem od Stevana su dobili odgovor: "Držite telefon na drugačiji način". Zaista, kako? Možda ovako:

Ispravno držanje novog iPhonea

Naravno, Apple je pripremio i posebna kućišta, koja eleminišu ovaj problem po cijeni od 30 dolara. Ovakvo nešto mi se uopšte ne sviđa: Apple je uvijek bio poznat po izvrsnom hardwareu, i kao takvog ga pamtim još od 1996. godine kada sam prvi put radio i pisao programe u Basic-u na Apple IIc računaru. iPod koji sam kupio prije pet godina još uvijek radi savršeno, bez ikakvih problema. Mislim da se ovakva banalna greška u dizajnu nije smjela desiti. Veliki minus za iPhone 4 i Appleove dizajnere.

STAKLO

Još jedna zanimljivost vezana za kućište: prednja i zadnja strana je u potpunosti napravljena od "helikopterskog" stakla - navodno se ista vrsta stakla koristi za izradu vjetrobrana kod helikoptera i brzih vozova. Jako lijepo, ali to neće spriječiti da se pri manjem udaru u staklo desi nešto ovakvo:

Slomljeno prednje staklo - preuzeto sa sajta www.ifixyouri.com

Posjedovao sam nekoliko mobilnih telefona. Svi su mi ispadali na razne površine, počev od mekanog tepiha, pa preko parketa do asfalta na ulici. Najgori slučaj je bio da se telefon rastavi na glavni dio, poklopac i bateriju, pa ga moram opet sastaviti. Dio plastike koji je primio prvi udar ostane oštećen, ali to je najčešće mala ogrebotina koja nestane vremenom. iPhone nema tu sreću: ako staklo ne izdrži udar, najčešće će se raspuknuti čitavom dužinom i širinom. Moja ocjena: telefon lijepo izgleda, ali staklo nije najsretnije rješenje zbog pucanja i masnih otisaka prstiju koji su neizbježni.

FACE TIME

Zadnja stvar koju ću kritikovati u ovom tekstu je "Face Time" mogućnost, odnosno, video razgovor. Naime, Apple je u novi iPhone ugradio i kameru sa prednje strane (Nokia je to napravila prije nekoliko godina...) i napravio software za video razgovore. Zbog čega je ovo loše? Zbog toga što je protokol za Face Time zatvoren, odnosno, video razgovor se može obaviti samo između dva iPhonea 4. Šlag na tortu je kad Jobs kaže da je to revolucionaran proizvod. Krajnje licemjerno.

PicturePhone, AT&T, 1960. godina

Sve u svemu, začin C. Po mnogim aspektima iPhone jeste veliki napredak u odnosu na prethodne modele, ali već me počinje opasno nervirati davanje mogućnosti "na kapaljku" koje se itekako odražava u Appleovoj politici. Kardinalne greške koje su se dogodile prilikom dizajniranja hardvera su posebna priča; lako je kad pišete neki program ili operativni sistem, i napravite grešku. Jednostavno objavite zakrpu, i problem riješen. Zamjena hardwarea je mnogo teža, i teško da se sada, nakon 1,7 miliona prodatih iPhonea 4, može bilo šta popraviti. Prije objave ovog posta, htio sam postati vlasnikom novog iPhonea... međutim, sve su prilike da ću uštediti i živce i pare. Ako pomišljate na kupovinu iPhonea 4, razmislite dobro o alternativama!

Linuxe u kuće i škole!

2010-02-28T01:50:00.000+01:00

Po ko zna koji put se zgrožavam nad udžbenicima za informatiku za đake osnovnih škola. Srednjoškolsku knjigu nisam vidio u zadnje vrijeme, ali ne sumnjam da se mnogo razlikuje od ove koja me natjerala da pišem na ovu temu.

Prošlo je vrijeme kad su Linux koristili samo probrani informatički genijalci. Linux više nije samo crna konzola, u koju morate upisati kobasicu nerazumljivog koda da bi nešto napravila. Linux distribucije su prošle dug put, i sada su to ušminkani, dotjerani, i user-friendly operativni sistemi, sa potpunim grafičkim interfejsom, koji je u rangu sa najnovijim Windows 7 ili MacOS X operativnim sistemom.

Linux distribucije su danas namijenjene svima, od potpunih početnika u svijetu računara, preko prosječnih poznavalaca, pa sve do eksperta - za svakog se može naći odgovarajuća distribucija.

Međutim, nije lako odreći se navika koje smo stekli dugogodišnjim korištenjem Windows-a. Ali, tome je već krivo i naše školstvo, i ovo je momenat kad se vraćam na temu ovog posta. U školskim udžbenicima se obrađuje isključivo Windows OS i njegove propratne aplikacije, poput Office 2000 paketa. Operacije su uredno posložene i predstavljene, i đaci će lako naučiti postupak formatiranja teksta u Word-u 2000. Ali, šta kad izađu iz škole, završe i srednju školu, i na poslu ili fakultetu ih dočeka neki Word 2015? Da li će se znati snaći?

Djecu valja naučiti da svijet nije jednoznačan, da ga u budućnosti ne očekuje Microsoft Word taj-i-taj, već jedan šaroliki svijet sa malo jednoznačnih odgovora; škola treba učenika pripremiti na sukobljavanje sa različitošću, sa problemima koje će trebati riješiti korištenjem mozga, a ne klikanjem po tačno definisanim sličicama specifične verzije softvera tačno određenog proizvođača.

Zato pored priče o Windows operativnom sistemu, u udžbenike treba uvesti makar osvrt na Linux OS-ove, a ni MacOS ne bi bilo loše spomenuti. Ako ništa, gledajte na Linux sa finansijskog stanovišta. Svugdje u svijetu se u javnim ustanovama mora koristiti legalan software. To znači da se za jednu kopiju Windowsa mora platiti oko 100 do 200 američkih dolara. Ako škola ima 100 računara, cifra koju ćemo potrošiti na instaliranje samog operativnog sistema postaje zanimljiva. Neće proći mnogo vremena prije nego se i u Bosni i Hercegovini počne primjenjivati ovakva praksa.

Uz software otvorenog koda, ne plaćate ništa, a funkcionalnost je ista ili u mnogim slučajevima bolja od samog Windowsa. Omiljena prednost koju volim isticati je ranjivost Windowsa na razne viruse, trojance i uopšte sav malware ovog svijeta; sa Linux-om ili MacOS-om, zaboravit ćete šta znači antivirusni program. Jer ovi ga sistemi ne trebaju.

I za kraj, preporuka. Isprobajte live verzije neke od dole navedenih distribucija. To su verzije koje se pokrenu sa CD-a, ne mijenjaju ništa na hard disku. Ako vam se svide, ko zna... možda se priključite sve većem broju korisnika legalnog besplatnog software-a!

OpenSUSE
Ubuntu
CentOS

Sretna Nova 2010. godina!

2009-12-31T11:57:00.001+01:00

New Year's Day… now is the accepted time to make your regular annual good resolutions. Next week you can begin paving hell with them as usual. (M.Twain)

Svim posjetiteljima bloga želim sretnu i uspješnu Novu 2010. godinu!!

Freiburg, Zürich, Strasbourg...

2009-12-06T22:42:00.000+01:00

Vrijeme prilično brzo prolazi! Eto, već je decembar, a još nisam stigao napisati koju riječ o boravku u tri predivna grada navedena u naslovu posta. Prošlo je petnaestak dana od mog povratka iz Evropske Unije, i mislim da je vrijeme da objavim svoje utiske i fotkice...

U Freiburg sam išao poslovno, sa ostatkom firme. Klasična ruta, kombi do Zagreba, a zatim pouzdanim Germanwings-om do Stuttgarta. Dočekao nas je drugi kombi, i odveo do smještaja u Freiburgu - Caritas Tagungszentrum na obroncima Schwarzwald-a. Odličan smještaj sa svim potrebnim rekvizitima u sobi, kao što su fen za kosu i sef. Naravno, Biblija na polici je bila neizbježan dodatak :)

From Palo Developer Con 2009

Već prvo veče smo otišli na kuglanje sa kolegama iz Jedox-a i saradnicima. Bilo je zanimljivo i zabavno, a narednih nekoliko dana sam se prisjećao te večeri po prilično zategnutim pozadinskim mišićima. Dok smo bili u firmi, sve je bilo OK - posebno nas je oduševio stoni fudbal. Što se samog Freiburga tiče, nisam mnogo vremena trošio na razgledanje (kako sam već bio u takvim pohodima). Mnogo više vremena sam potrošio na shopping tehnike i krpica.

From Zürich 2009

Vikend je međutim bio mnogo zanimljiviji. Subota je bila rezervisana za Zürich. Bez obzira na problemčiće sa Garminom, parkirali smo se u centru grada, i krenuli u razgledanje. Predivno jezero sa labudovima i patkicama, Alpe u daljini, stari dio grada, i naravno nezaobilazna Bahnhofstrasse. Znao sam da je Švica skupa, ali baš toliko... malo je pretjerano, ipak. U svakom slučaju, ručni sat sam odabrao. Savršen model. Cijena - prava sitnica. Tričavih 60 000 Franaka (≈ 40 000 EUR). Naravno da ovo moj budžet nije mogao podnijeti, pa sam tugu utopio u obližnjoj čokolateriji (iako su me i tu odrali k'o zeca).

From Zürich 2009

U međuvremenu je palo i veče, a sa njim i kiša. Malo smo pokisli, ali vrijedilo je. Zürich je predivan grad, iako imam osjećaj da su ljudi previše precizni. Ipak su to Švicarci.

Strasbourg u alzaškoj regiji Francuske... mjesto koje se teško može opisati riječima. Strasbourg se zaista mora doživjeti, a kao prvi korak za to preporučujem vožnju brodićem kanalima Illa, a zatim i opuštenu šetnju kroz "Le Petite France" četvrt, koja je pravi užitak za oči i dušu. Ne treba propustiti niti neki od brojnih kafea i restorana, koji uz ugodnu muziku i pogled na šetališta pored Illa pružaju potpun doživljaj.

From Strasbourg 2009

Ali, ono čime se Strasbourg zaista ističe (doslovno) je veličanstvena gotska katedrala Notre Dame de Strasbourg. Savršena arhitektura, masivni svodovi ukrašeni predivnim detaljima, vitraži od kojih zastaje dah, razni instrumenti i skulpture stare stotinama godina, čine ovu katedralu mjestom koje može zadržati posjetioca satima. Kada bih birao između Strasbourga i Züricha, mislim da bi Strasbourg ipak bio pobjednik.

From Strasbourg 2009

Toliko o ovom putovanju... nadam se da ću uskoro pisati o nekim novim doživljajima. Do tada, uživajte u svim fotografijama:

Strasbourg 2009

Zürich 2009

Sarajevo i Bjelašnica...

2009-09-30T15:23:00.000+02:00

Prošlog petka i subote sam sa svojim Maslešovcima gostovao na Danima evropskog naslijeđa u Sarajevu... pored redovnih obaveza, našao sam vremena i da odem do pivnice, te da se prošetam po Baš-Čaršiji.

Sama manifestacija je protekla u najboljem redu - iako je patila od "dječijih bolesti" organizacije, imalo se šta vidjeti, a bogami i probati - folklorni ansambli su se predstavili i svojim kuhinjama, a posebno su gostoljubivi bili Slavonci.

Pogledajte sve fotke ovdje:

Sarajevo i Bjelašnica

Ko ne pije, taj osnovac nije

2009-09-21T13:45:00.001+02:00

Sljedeći tekst je u potpunosti preuzet sa portala net.hr
Postavljam ga jer mislim da ni u Bosni i Hercegovini situacija nije mnogo bolja...

Za vrijeme velikog odmora kupi se pivo od litre ili jeftinije vino, to je taman za pauzu. Alkohol se kupuje bilo gdje jer nitko ne traži osobnu. A novcem za užinu kupuje se viski.

Skupina maloljetnih Zadrana Slobodnoj je bez okolišanja ispričala o svojim alkoholnim seansama, potvrđujući kako se opijanje do besvijesti, ono što je nekad bilo rezervirano za noćne izlaske, sada prakticira i za vrijeme nastave, već u osnovnoj školi.

"Pa, naravno, da se pije u osnovnoj školi, to je sad glavni đir. Za vrime velikog odmora kupi se piva od litre ili jeftino vino, to je taman za pauzu. Di kupimo alkohol? Pa neš ti problema, možeš di god te volja, osobnu te niko ne pita", kažu.

Po novom, na ispumpavanje se ide iz školske klupe.

"Opijemo se jer je to jedini način na koji se znamo zabaviti, lako ti alkohol postane navika. Pa, mali od 12 godina doma s ćaćom pije pivu za ručkom i onda se vi čudite kako može piti alkohol kad iziđe van", govore.

Piti počinju u šestom razredu, prvo na rođendanima. Prelaskom u srednju školu, pivo i vino zamjene žešćim alkoholom, novi đir je viski.

Nije li Ballantine preveliki zalogaj za "budžet" jednog školarca?

Izgleda da nije jer preko tjedna skupe novac koji od roditelja dobiju za užinu i do subote skupe 60 kuna.

"Tako nas dvojica i možemo kupit bocu. Pa moramo se snalaziti, triba štedit. Ako ima viška para, kupimo kolu, ako ne još bolje, ionako se viski pije čist", pričaju.

Jedan gimnazijalac kaže da su cure još gore od muških.

"Prije bi u razredu bile možda dvije cure koje su pile i svi su to znali jer su bile 'na lošem glasu'. Danas od cilog razreda samo dvije – ne piju. I te su čudakinje. Evo, sad su osmaši bili s ekskurziji, jedna je učenica završila u bolnici zbog alkohola", kaže.

To što je zadarska Riva vikendom postala glavni šank u gradu gdje se na kolektivnoj pijanci okupi i preko sto maloljetnika, više nikome nije novost.

Međutim, scene sa zadarske Pedijatrije, gdje usred bijela dana zbog trovanja alkoholom dovoze djecu mlađu od 15 godina, odjednom su izazvale zgražanje i javnu sablazan iako je istraživanje provedeno među zadarskim osnovcima pokazalo kako je 67 posto učenika sedmih i osmih razreda probalo alkohol, dok njih 42 posto pije od nekoliko puta godišnje do jednom ili više puta tjedno.

Isto istraživanje pokazuje kako se dobna granica za početak konzumacije alkohola opasno smanjuje, a zlouporaba alkohola u stalnom je porastu. Međutim, sve manje je riječ o pukom konzumiranju, a sve više o ekscesnom pijenju.

"Pijanstvo i alkoholna koma s 14 godina idealno se uklapaju u autodestruktivnost kao stil ponašanja, čak i jedan oblik zabave, kojemu je glavni cilj postati faca u očima svojih vršnjaka. Takve snimke na kojima su mrtvi pijani bez imalo kompleksa i srama dalje 'dilaju' mobitelima jer tako šire 'svoju slavu'. Ići će daleko koliko god treba, njih uopće nije briga iako znaju koliko alkohol može biti poguban za njihovo zdravlje.

To se pogotovo odnosi na curice koje piju više i žešće od svojih muških vršnjaka. Napravit će sve da budu zamijećene. To nam i je najveći problem, naša se djeca međusobno fasciniraju alkohol ili drogom", kaže socijalni pedagog dr. Zlatko Miliša.

"Ako je Bare faca jer sebi o glavu razbije bocu piva, što ne bi i oni bili", zaključuje.

Zadarska psihijatrica Belinda Vuksan, kojoj maloljetni pacijenti dolaze na razgovor nakon ružnih epizoda s alkoholom, kaže kako je i sama bila zaprepaštena prizorima pijanih curica u kasne noćne sate.

"Oni svjesno pristaju na takvo ponašanje kako bi bili prihvaćeni među svojih vršnjacima, ne misle da rade nešto loše. Djetetu koje je ušlo u pubertet milijun puta više znači što misli ekipa nego roditelji ili profesori", kaže dr. Vuksan, koju, kao i Milišu, posebno zabrinjava ponašanje roditelja.

"Šutnja roditelja je frapantna. Ne samo da ne žele razgovarati o problemu već sve zataškavaju i zadnji će priznati da se njihovo dijete opija. Čak i tada imaju sveti 'alibi' kako to svi rade", kaže Miliša.

Drama nastaje onog trenutka kad dijete završi na ispumpavanju.

"Šokirani su, boje se, počinju dramatizirati i traže da se oko njihovog djeteta angažira 150 različitih službi. Ali do tada u alkoholu ne vide problem, simpatično im je kad dijete gucne, iako te naizgled bezazlene sitnice na kraju mogu dovesti do tragičnog ishoda. Ne treba zaboraviti da taj običaj djeca često pokupe od kuće, pa nema obitelji koja doma nema paletu alkohola", kaže Belinda Vuksan, koja zaključuje kako u ovoj situaciji jednaka pomoć treba i djeci i njihovim roditeljima.

Najveći je grijeh, kaže Miliša, što u našim školama nemamo, ni u osnovnim ni u srednjim, preventivne programe, na pet škola ide jedan psiholog, a ono što formalno postoji služi samo da bi se opravdali novci dobiveni od ministarstva.

Egipat 2009 - komentari, zanimljivosti, utisci

2009-08-29T14:54:00.008+02:00

Prvobitni plan da pišem sa Čiova propao je usljed jednostavnog razloga - Internet nisam imao niti u kafićima. Čak mi se i GSM signal gubio, pa sam tako odustao od pokušaja spajanja na net, i sačekao dugo željeni dolazak kući.

Pa, da počnemo sa prisjećanjem na turneju u Egipat :)

Put do Kaira je bio prilično zanimljiv, ali i naporan: polazak je bio u subotu, 8. avgusta ujutro. Autobusom do Sarajeva, onda jednim avionom do Istanbula, zatim čekanje od nekoliko sati, kašnjenje leta, i konačno polijetanje petnaest minuta iza ponoći za Kairo. U Kairu nas je dočekao ambasador BiH u Egiptu, Slobodan Šoja, koji je ubrzao proces oko carina, viza, i ostalih formalnosti. Ovom prilikom bih mu se posebno zahvalio za vrijeme i pomoć koje nam je pružio.

Bilo kako bilo, u hotel Om Kolthoom smo stigli u 5 ujutro, i komirali se odmah po ulasku u sobe :) Sljedeći dan smo krenuli u šetnju užim centrom Kaira:

From Kairo

Sam grad je jako prljav - slojevi prašine i pijeska su na svemu. Promet - katastrofalan. Ulice imaju pokušaj horizontalne signalizacije, koju niko ne poštuje, a semafori su prava rijetkost. Vrijedi pravilo jačeg, a pretrčavanje ulice je poput igranja igrice Frogger, samo što ste vi ta nesretna žaba, i imate samo jedan život.

Naveče smo se odlučili za krstarenje Nilom. Iako je bio mrak, provod je bio dobar, a egipatski lađari su udovoljavali našim željama.

From Kairo

Sljedeći dan smo takođe šetali, a naveče imali nastup na Citadeli, koju je sagradio Saladin još za vrijeme krstaških ratova. Predivno mjesto za nastup, sa predivnim pogledom na Kairo. Nastup je protekao bez problema, a te večeri sam se prvi put (u životu) požalio što u hotelu nema hladne vode. U najboljem slučaju je mlaka. Uh!

Sljedeći dan je bio u znaku obilazaka - prije svega, čuveni plato Gize. Piramide, sfinge, kamile... ali za mnoge i prvi susret sa čuvenom bakšiš-kulturom arapskih naroda. Prošli smo kako ko - neki dobro, neke su oderali za silazak sa kamile... ali svako iskustvo se plaća :)

From Plato Gize i posjeta ambasadi BiH u Kairu

Savjet budućim turistima - lovci na turiste obično nastoje da vas izdvoje iz grupe. Kada ste sami, govore vam kako je npr. stavljanje marame na glavu poklon i egipatski običaj. Zatim vam uvale još tonu suvenira, i onda traže bakšiš. E, tu nastaje povuci - potegni. Nikako ne vadite novčanik - imaju brze i spretne prste, koji često zalutaju tamo gdje im nije mjesto. Što se cjenkanja tiče - budite sigurni da će za bilo koji suvenir ili uslugu tražiti bar 10 puta veći iznos nego što to stvarno košta. Ne dajte se, nego se cjenkajte. U slučaju potrebe, uvijek možete pozvati turističku policiju, koja će biti više nego sretna da šibama urazumi napasnike :)

Još jedna bitna stvar - kusura nema. Usitnite novac u što manje apoene (najbolje u hotelskoj banci) i rasporedite ih po džepovima tako da znate gdje je šta. I ne vadite cijeli bunt, nego samo onoliko koliko plaćate.

Nakon borbe sa lovcima na turiste, CKUDM "Veselin Masleša" je posjetio ambasadu BiH u Egiptu. Izuzetan prijem za koji se opet moramo zahvaliti našem ambasadoru. Zamislite i mene na poziciji ambasadora...

From Plato Gize i posjeta ambasadi BiH u Kairu

Vrijeme smo skratili ćaskanjem, a evo jedne zanimljivosti o položaju žena u Egiptu. Iako se moraju propisno zamotavati u marame (često i u kompletne burke, da im se samo oči vide) položaj žena je prilično dobar. Naime, muškarac je dužan i obavezan obezbjediti ženi sve za normalan život (stan i hranu), a što je muškarac imućniji, to su i prohtjevi veći. Kada Egipćanin odluči zaprositi mladu, mora je kupiti - i to bukvalno, a mladina majka vrši procjenu mladoženjinog stana. Ukoliko ima zamjerki, ili se popravlja stan, ili nema svadbe :)

Nakon tako ispunjenog dana, brzo smo pozaspali, a naredni dan je bio rezervisan za još obilazaka. Ujutro - pravac egipatski muzej. Tutankamonova maska, njegova tri sarkofaga, mumije, vojne kočije, sto za mumificiranje, nosiljke,... muzej je ogroman, ali prilično nesređen. Imam utisak da je sve prilično razbacano, bez nekog reda i logike. Nažalost, ostao sam uskraćen za foto-aparat, jer ih je nemoguće unijeti u muzej. Za slike, vjerni Internet :)

Nakon muzeja, Khan el-Khalili bazar - mjesto gdje se možete zadržati nekoliko dana, i da imate utisak da niste obišli sve radnje koje tamo postoje. Ovo je mjesto koje se zaista mora doživiti, ali evo nekoliko slika:

From Kairo

Prodavci se otimaju za mušterije. Najavljuju vaš prolazak, kako bi sljedeći trgovci znali iz koje zemlje dolazite. Opet cjenkanje do iznemoglosti - tu zaista nema pravila. Ili ćete iznervirati trgovca, pa ćete robu dobiti po niskoj cijeni, ili će vas oderati k'o jarca. Za primjer, na jednom sam mjestu cijenu spustio pjevanjem (e sad... da li mu se svidio glas, ili je htio da što prije odem, prosudite sami :)) ), dok me drugi trgovac molio da mu se nasmijem nekoliko puta, i 'ladno mi spustio neke suvenire na jednu četvrtinu početne cijene. Nevjerovatno.

Sljedeći dan - Koptska četvrt. Kopti su zapravo pravoslavci, i mnogo su uredniji i sređeniji od arapa... mada i oni žive skoro isti način života. Koptski muzej je za razliku od egipatskog savršeno uređen, i mnogo ugodniji za obilazak, međutim, aparat sam smio koristiti samo van zidina muzeja:

From Koptska četvrt, Kairo

Pored muzeja, posjetili smo i crkvu u kojoj se krio Isus Hrist sa majkom Marijom kada je bježao od Iroda, jevrejsku sinagogu, i nekoliko hramova sv. Đorđa. Za ovaj dan, obilazaka je bilo dosta, i trebalo se odmoriti za predstojeći cjelovečernji koncert u Kairo Opara House-u. Iako pred malo publike, nastup smo odradili vrhunski, a tabani su bili bolni od mramorne bine. Odmah poslije nastupa, pakovanje nošnje, suvenira, ličnih stvari... i sljedeće jutro, pravac Aleksandrija.

U putu nas je iznevjerio pick-up sa koferima, tako da su isti završili u našem minibusu:

From Ἀλεξάνδρεια

Nastup smo imali isto veče, u veličanstvenoj Aleksandrijskoj operi... sama bina i sala nas je fascinirala, a kako je publike bilo u izobilju, koncert je bio zaista fantastičan.

From Ἀλεξάνδρεια

Sljedeći dan - obilazak Aleksandrije. Mnogo ljepši grad od Kaira, i ljudi su mnogo kulturniji - barem niko od prodavaca ne vuče za rukav :) Ono što mi je zasmetalo je izuzetno prljavo more, ali šta se može - ne može sve biti savršeno :)

From Ἀλεξάνδρεια

Nakon obilazaka, kupanje u hotelskom bazenu (prepunom hlora), spremanje, pakovanje, i polazak na aerodrom u Kairu... noćni let za Istanbul... spavanje na istanbulskom aerodromu... let za Sarajevo... i konačno, naša draga Banja Luka!

E sad, rezime tih desetak dana u Egiptu. Zanimljiva zemlja, sa potpuno drugačijom kulturom od one na koju smo navikli. Ako ste snalažljivi i spretni, dobro ćete proći :) Što se tiče znamenitosti, vrijedi ih vidjeti... Kairo i način života tamo se zaista ne može opisati - mora se doživjeti. Međutim, ako bi me neko pitao da li se vraćam u Egipat, odgovor je... vrlo malo vjerovatno :) Ipak više volim evropske destinacije.

Linkove na sve albume možete pronaći u prethodnom postu. Do sljedećeg javljanja...

Egipat 2009

2009-08-20T10:32:00.005+02:00

Dođoh živ iz Egipta! Bilo je zanimljivo, uzbudljivo i nezaboravno, a detaljno ću se raspisati u sljedećem postu... sada bih samo objavio albume.

Kairo

Plato Gize i posjeta ambasadi BiH u Kairu

Koptska četvrt, Kairo

Ἀλεξάνδρεια

Narednih nekoliko dana možete me pronaći na Čiovu, odakle ću i objaviti tekstove o Kairu, Aleksandriji, utiscima o Egiptu, putovanju... Pozdrav!

Охрид - бисер Македоније

2009-07-16T15:01:00.002+02:00

Најстарији универзитет на Балкану, предивно језеро са кристално чистом водом, Црни Дрим са бројним изворима, љубазни и гостољубиви мјештани... све су то одлике Охрида, који се налази и на списку свјетских баштина УНЕСКО-а.

Заједно са ЦКУДМ "Веселин Маслеша" сам посјетио Охрид прошле седмице, па да кажем коју и о томе :)

Кренули смо у поподневним часовима, старим добрим МиГ-тоурсом. Иако смо очекивали бар 17 сати клацкања, Кос и Рашо (возачи) су нас до македонског мора довели за само 15 сати. Изврсно момци!

Након распоређивања по собама студентског дома, смјештеног само 50-ак метара од језера, кренули смо на техничку пробу и обилазак старог града. О љепоти језера и старог града, не треба пуно причати. Биће довољно неколико фоткица:

From Охрид

Исти дан смо имали и дефиле и концерт у склопу Балканског фестивала фолклорних игара и пјесама; без обзира на врућину (посебно момци у херцеговачкој ношњи :) наступи су протекли у изузетној атмосфери, а публике није мањкало.

Сљедећи дан смо организовали излет у манастир св. Наум, возили се бродићима, уживали на плажи... посебан утисак на мене је оставио Црни Дрим - ријека која се улива у Охридско језеро. Настаје од многобројних извора, а велики број их је подводних. Природа око Црног Дрима је нетакнута - строго је забрањено пецање, кориштење моторних чамаца или било какво загађивање. Слике говори да се ова правила заиста поштују:

From Охрид

Исти дан смо посјетили и Самуилову тврђаву, гдје смо имали фото-сесије :))

Ноћни живот у Охриду је богат, и за сваког постоји добар избор ресторана, клубова и кафића. Било да желите вечерати у романтичној атмосфери уз олеандре и македонску музику "на увце", или желите луд и модеран провод, будите сигурни да ћете пронаћи право мјесто. Ја сам одабрао ону прву варијанту, и уживао у крапу на охридски начин уз феноменалан Траминец.

From Охрид

Ако се некад нађете у Охриду, обавезно пробајте и гравче тавче, које је национални специјалитет. Обавезно пробајте и охридски мед и матичну млијеч. Нећу писати о њима, када пробате, видјећете сами зашто сам рекао ;)

Избор сувенира је огроман; почев од чувеног охридског бисера, преко македонске народне ношње до грнчарије. Цијене су приступачне - бисерне наушнице су од 15 до 25 Еура, зависно од величине бисера, а грнчарија се може наћи по цијенама већ од 2 Еура.

Све у свему, Охрид топло препоручујем као замјену за море - много је љепше и угодније!

Све слике из албума можете прегледати овдје:

Охрид

Викенд у Грацу

2009-06-15T13:22:00.002+02:00

Тачније, петак и субота, а у недјељу сам већ кренуо кући :)

Како је било... па, идемо редом.

Срђан (колега из канцеларије) и ја смо кренули добром старом Дациом око 14 сати. На излазу из БЛ наравно гужва, али ништа страшно. Лагано смо дошли и до Градишке, гдје смо прешли границу без гњаваже. Кроз Хрватску, стандардно, ауто-пут, само право :)

На улазу у Словенију (Мацељ - Грушковје) смо се изненадили колико су им цариници били... хм, летаргични и незаинтересовани. Само су нам махнули :) Нема шта, свака част... овај пут. (сјећам се и неких претресања код другова Јанеза...)

Е, ту је већ почела игранка... како нисмо хтјели платити 35 € за 10 километара "хитре цесте", скренули смо за Птуј, Ленарт и Мурецк. Очекивали смо много лошији пут, а у принципу је бољи од оног за Челинац:

From Викенд у Грацу

Грац - једноставно, предиван град. Има се шта видјети, наравно, ако имате довољно времена. У мом случају, разгледање је било попут маратона :) али, и то се исплатило.

From Викенд у Грацу

За разгледање Граца дугујем велику захвалност својој колегици Маји, која је издвојила вријеме да ми покаже све знаменитости. Мајо, велико хвала и овом приликом :) Од необичних ствари које сам успио видјети, издвојио бих дупле спиралне степенице:

From Викенд у Грацу

Парк - сваки коментар је сувишан... У Грацу, парк је управо оно што треба да буде - трава (по којој се може ходати, лежати, играти) и дрвеће, а само стазе бетониране. Само помислим на "парк" Петар Кочић.

Оно што упада у очи је либералност града према... хм, свим видовима умјетности :) Дакле, скоро да је све дозвољено, од стилова облачења, па до животних навика.

Што се ноћног живота тиче - сасвим прихватљиво, има доста клубова, а музика је мање-више ОК.

Међутим, ја сам са друштвом уживао на куглању у дискотеци :)

From Викенд у Грацу

Све у свему, посјету Грацу бих препоручио сваком, али не овако маратонски, већ лагано - потребно је бар 3 или 4 дана да се обиђу и посјете музеји, занимљиве креације, и лагано прошета по Шлосбергу.

Комплетан албум погледајте овдје:

Викенд у Грацу

Згоде и незгоде са визама...

2009-05-22T12:40:00.006+02:00

Не да се нама тај Шенген. Било је ту приче да ћемо бити на бијелој Шенген листи, те ово, те оно; међутим, колико видим - ништа од тога.

Као и до сад, за добијање визе потребно је отићи у Сарајево, стајати у реду пред амбасадом, предати бунт папирологије, објаснити службеницима зашто уопште идемо тамо гдје смо наумили...

Све сам то прошао мали милион пута, и не представља ми неки проблем. Али, нешто друго ме покренуло да напишем овај пост.

Прекјуче (сриједа, 20. мај) сам са двојицом колега из фирме ишао за Сарајево - требали смо обновити пословну визу за потребе састанчења у Фрајбургу. Све уредно, кренемо аутом око пола 3 ујутро, и са умјереним темпом вожње стигнемо око 6 у Сарајево. Милина, чак ни гужве на улицама. Једино што мало кишица пропадава.

Испред амбасаде се паркирам двадесетак минута касније, и ту почиње циркус :) Ауту прилази чико средњих година, и отвара сувозачева врата, а нисам ни закочио како треба. Слиједи разговор:

Добро јутро момци, да нећете можда до амбасаде?
Хоћемо, хоћемо...
А, је л' имате осигурање??
...имамо, купили код куће...
А, имате ли оне геометријске слике?

У овом моменту се нас тројица из аута опалимо смијати. Ту се чико спретно исправи, наиме, потребне су биометријске слике :) Прича се, међутим, наставља...

Да, да, биометријске... дајте да вам видим слике, да видим јесу ли добре!
(овдје сам га већ хтио послати у неку ствар, али колега вади слике)
А, јест, јест, добре су... (смишља шта ће сљедеће питати) ... а, јесте ли попунили обрасце за визу?
Јесмо...
А, јесте ли попунили оригиналне, или са Интернета?
...па са Интернета, наравно...
Е, НЕ МОЖЕ! Видите, неће вам примити. Мора се руком попунити. 'Ајте са мном у агенцију да вам то средимо.
Већ смо предавали овакве захтјеве, није било проблема.
Ма, неће они то примити кад вам кажем, сад се то строго гледа...

Сада већ изнервирани овом напасти, нас тројица се пакујемо, закључавамо ауто, и одлазимо у ред пред амбасадом. Пола сата касније, када сам се вратио да провјерим ауто и платим паркинг, исти "господин" ме убјеђивао да џаба чекам, и да ће нам одбити пријаве.

Наравно, у амбасади није било никаквих проблема, и у рекордном смо року завршили са обавезама. Касније сам чуо на шта све ови преваранти лове људе, који нажалост не размишљају својим мозгом. Нека жена је ту фамозну пријаву попунила руком, али црном хемијском. Он је био упоран да мора плава хемијска. Има поље у тој пријави гдје се уносе прошле визе. За то тврде да мора посебан формат датума, иначе не ваља. И још маса других ствари...

Ах да, најважније нисам рекао. Попуњавање захтјева у његовој агенцији кошта 10 КМ. За два листа папира. И што је најгоре, доста људи пада на такве приче... и да. Овај чико није једини који патролира око амбасаде. Бар два-три ловца су нон-стоп на дужности.

Од осталих превара, наплатиће све бар 5 КМ скупље него што то можете у БЛ рецимо направити. Узмимо само фотографисање, које је 5 КМ двије слике, а код њих 10КМ.

И ето како све људи долазе до пара. А ако се неко запути у Сарајево по визу, нека добро чува новчаник :) Сретан пут!

Први мај! (и вече прије)

2009-05-02T23:12:00.004+02:00

Скоро сваке године, прославу Првог маја проведем са друштвом из Маслеше. Прошле године сам нажалост био на Приматијади у Чању, Црна Гора, кад се друштво окупљало код браће Ћосића.

Ове године сам међутим, организовао прославу код себе, на викендици у Штрбама, близу Челинца. Наравно, шта би била прослава Првог маја, да се на викендицу не иде вече прије, и не дочека прва мајска зора будан!

From Први мај (и вече прије)

Нас 15-ак је одлучило доћи навече на дружење, пјесму и наравно, неизбјежни котлић, који је Старац припремио. Прсте смо полизали, а наравно, ништа није остало :)

From Први мај (и вече прије)

Пријатно су нас изненадили и обрадовали Габриела и Лукаш, који су дошли из Вроцлава, Полска. Габриела је иначе била водич Маслешовцима 2007. године у Закопанима, Полска. Такође смо се обрадовали нашем старом члану из Требиња, Раши, и његовим друговима. Рашо, још једном хвала за оно херцеговачко вино :)

From Први мај (и вече прије)

Негдје око 4 ујутро су нас посјетили и браћа Ћосићи и Мали Томашевић (не замјерите, али не сјећам се ко је још дошао са њима), тако да није било спавања. Зору смо наравно дочекали на ногама, а тек око пола 7 смо мало прилегли...

From Први мај (и вече прије)

... Али не задуго. Сунце нас је разбудило,Пепика је донио месо, и било је вријеме да се распали роштиљ. Наравно, није нас требало наговарати да једемо :)
Посебно желим похвалити Брус Илију Лија, који је вриједно окретао пилиће. Штета што нису дуже трајали ;)
Остатак дана - дружење, зафркавање, гитара, хармоника - баш како и треба бити.

From Први мај (и вече прије)

Напосљетку, неки су се и уморили. Међутим, старо је правило да није пожељно заспати ако су Маслешовци у близини, тако даааа....

From Први мај (и вече прије)

Око седам навече се обистинила прогноза о олујном времену, па смо се разбјежали. Све у свему - предиван и незабораван провод.

Хвала свим гостима што су се одазвали, а надам се да ово неће бити једини пут да дођете код мене нароштиљање ;)
Комплетан фото албум погледајте ovdje:

Први мај (и вече прије)

Лијеп поздрав!

Концерт ЦКУДМ "Веселин Маслеша" - Генерације у игри и пјесми

2009-03-24T16:23:00.003+01:00

Као и сваке године, ЦКУДМ "Веселин Маслеша" ће обрадовати своју вјерну публику концертом "Генерације у игри и пјесми". Концерт ће се одржати у недјељу, 5. априла, у Народном позоришту Републике Српске.

На концерту ће наступити сви узрасти фолклораша, од оних најмлађих до ветерана, а извођачки "А" ансамбл ће извести три темпераментне кореографије: игре из централне Србије, Влашке игре као и српске игре из околине Бујановца.

Као дугогодишњи фолклораш, позивам све читаоце мог блога да дођу на концерт, и уживају у нашој традицији и култури!

Ево мене назад :)

2009-03-11T10:52:00.005+01:00

Гледам овај свој блог, и схватим да нисам три мјесеца ништа писао, стављао, освјежавао... па, не може то тако!

Да се није ништа дешавало, лагао бих, па ево, да кренемо редом :)

Зимско вријеме сам у потпуности искористио за санкање и уживање на снијегу. Био сам у Кнежеву и на Козари; оба пута ме вријеме послужило, а обавезан је био и фотоапарат (као и увијек).

From Kneževo - sankanje

From Kozara

Поред ових активности у природи, прославио сам са својим ансамблом 60 година ЦКУДМ "Веселин Маслеша" изузетним концертом у Дјечијем позоришту РС. Пред препуном салом, извели смо неке од наших најљепших кореографија, а посебну пажњу публике је задобило премијерно извођење српских игара из Бујановца.

Неколико дана послије концерта, гостовали смо у Љубљани на Божићном концерту под покровитељством Триглав осигурања, који је одржан у препуној Галус дворани Цанкарјевог дома.

И тако дође и Нова 2009. година! Посао се повећао, у фирми смо почели са припремама за ЦеБИТ... јануар и фебруар је био углавном радни! Све је добро прошло, а сада лагано "пегламо" све грешкице и репове...

У међувремену сам се (коначно) активирао на факултету, да га приведем већ једном крају :) Посебну захвалност дугујем тетама из студентске службе, које су ми помогле око папирологије, од које иначе добијем оспице.

Ето, толико за овај пост, а обећавам да ћу редовно постављати нове вијести и занимљивости :)

До сљедећег читања!

Zvijezda tjera mjeseca

2008-12-01T18:31:00.002+01:00

Nebo nad Banjom Lukom...

Вама сигурно треба Softly!

2008-11-14T10:59:00.002+01:00

Сљедећи текст сам преузео са једног форума... у потпуности одражава моје мишљење о теми о којој говори :)

Одрон одрона, да нема већег одрона..˝Вама сигурно треба Softly˝. Јебо ли је Softly, да је јебо. Има ли већи одрон да се приказивао задњих 50 година на тв станицама, рацунајуци и НТВ 99?! Ет, сад она ушла у самопослугу и од 56.448.754.545 Softly-ja, али искључиво Softly-ja, она је јако неодлучна..Ту се појављује просјечна бошњачка махалуша која нема паметнијег посла него да загледа ко шта купује и да се она ту мало умијеша. Наравно, она се прво извињава: ˝Извините што вам сметам, видим да сте неодлучни (и слиједи најиритантнија реченица) ВАМА СИГУРНО ТРЕБА SOFTLY˝, ..Мора да је тај Softlyтолико јебено добар да би ти у самопослузи пришао некоме и то му рек´о без да ти је офирно...

Знаш ко ме још право нервира? Она тета што рекламира Bonux, Марија јој име, и то сам запамтио...Сад тета узела у самопослузи неки детерџент и омекшивач за рубље, за шта ће друго бити. Долази на касу да јој љубазна продавачица то наплати. Кад јок, продавачица је блиједо погледа преврчући очима. Ко вели: ˝Козо блесава, јеси ли ти нормална?! Што си узела и детерџент и омекшивач кад имаш нови Bonux са омекшивачем (2 у 1)˝ И лагано склони то што је тета купила и стави Bonux са омекшивачем. Дебилизам. Шта њу боли ћошак шта ће она да купи..Одеш да купиш фармерке и џемпер, тета ти склони, понуди ти скафандер, јер имаш 2 у 1. Купиш чипс и 200 дека паприке..Она то склони и стави чипс од паприке..
.
Па оне рекламе што се врте по ОБН-у и Новој... Вениш, Калгон, Калгонит, Цилит Бенг (моја нана то изговара Цицил Бенд)... Шпорет је толико прљав, захрђ´о, увен´о ко да га није чистила 7 година...И онда она метне мало Цилит Бенга и то спадне ко лудо, ко да си тек купио шпорет. Па матер ти јебем ухљупску што си допустила да ти шпорет буде такав.
Калгон??? Калгон је посебна прича. ˝Сваких 100 минута у просјеку се поквари једна перилица рубља у БиХ, да би то спријечили користите Калгон...˝ Јебо мајку код нас свакаквих статистика. Попис становништва није извршен од 1991. године, не зна се ни колико нас је, али ипак то није сметало да сазнамо просијек покварених веш машина у БиХ. Мојој нани се поквари веш машина и она обавезно оде у завод за статистику да то пријави. Тако народ узима јебени Калгон не би ли сачувао своју перилицу рубља од каменца...Калгон по Калгон и онда сконташ да си за те паре мог´о узети нову веш машину. ( Да не би било забуне, веш машина и перилица рубља је једно те исто, само морам испоштовати конститутивност народа).

Онда онај гитариста, што пјева ону пјесму о паштети..˝ Покварила се, бацих је уз тугу...не чувај је...али вец добих другу˝..Па јебем ти ја метер..Рекламираш паштету која је толико добра, а покварила се. Ако је тако јебено добра, што си допустио да се поквари, идиоте малоумни. Послије Softly-ја сигурно најјача.

БX телеком...Она се воза у ауту вриједности 40 000 марака, ауто се изненада поквари, вади мобител од 1500 марака, али дјевојка нема кредита, у том тренутку њен брижни отац јој шаље креду...˝ТАТА, ТИ СИ ГЕНИЈЕ˝. Ако јој је стари купио добро ауто, купио јој добар телефон, сигурно јој не даје ценера за излазак. Како је онда могуће да она нема кредита и то баш у тренутку кад се поквари ауто...И њој стари пошаље...Она нема лове да се допуни, она се гребе од старог. Зар то није дебилно???

Идемо даље...

Ти си мушко, крен´о си да купиш сладолед и имаш двије цуре које га продају. У једном реду је 17 мушкараца који чекају да купе сладолед, а код друге је слободно. Ти ћеш сигурно стати у ред и чекати 15 минута на плус 32 да би код ње купио јер она има блиставу косу за разлику од друге цуре чија је коса испуцала...˝То није она, то је њена Шаума˝.

- ˝Тата, тата Флоки је нестао˝
- ˝Смири се душице˝
И сад он, наравно, не може да гледа како његово дијете плаче и баца се у потрагу за Флоки-јем...Вани је кијамет, киша пада ко из кабла. Налази Флоки-ја и аутоматски се прехлађује...˝Брзо, брзо, попиј један аспирин˝. Аутоматски је оздравио.
Није сад проблем у томе што се он одмах разболио, здрмо аспирин и оздравио, овдје је проблем у томе што је он на оном кијамету изашао да тражи Флоки-ја...Ова реклама би била ОК да је намјењена Њемачкој, Финској, Шведској..Али зар факат мислиш да би просјечни босанско-херцеговачки отац изаш´о на оном кијамету да тражи јебеног Флоки-ја...

˝Смрди, смрди, ужасно смрди˝

Одох да спавам, свакако сам заглавио...

Фрајбург + Palo User конференција

2008-11-11T09:36:00.004+01:00

Стигох ненаспаван и уморан, али пун утисака! Али, да кренемо редом...

Сврха пута је била посјета конференцији, као и неколико пословних састанака са руководством матичне фирме из Фрајбурга. Кренули смо (Девелабс тим) око пола 7 у сриједу ујутро према аеродрому Плесо. Лет је каснио можда 10ак минута, али је то пилот надокнадио у ваздуху :)

Након успјешног слијетања у Штутгарт, упутили смо се Интер Сити Експресом према Фрајбургу. Како та машина изгледа? Боље него било који авион :)

У Фрајбургу су нас одмах запослили :) радна атмосфера је на слици:

From Freiburg & Palo User Conference 2008

Фрајбург је предиван - сваком ко има прилику, топло препоручујем да га посјети. Оно што ме зачудило је број људи који користе бицикле - чак постоје паркиралишта за бицикле:

From Freiburg & Palo User Conference 2008

Готска катедрала, стари дио града, бројна шеталишта у граду и близини - све то чини да се осјећате угодно у овом граду. Још неколико детаља Фрајбурга:

From Freiburg & Palo User Conference 2008

На конференцији смо добро прошли, добили све похвале и тако то :)

Углавном, успјешан пут! Читаву галерију погледајте ОВДЈЕ

Бугарска: Стара Загора, Раднево, Софија...

2008-09-12T10:29:00.002+02:00

Бугарска (България) је држава у југоисточној Европи. Граничи с Грчком и Турском на југу, Србијом и Македонијом на западу и Румунијом на северу. Главни град Бугарске је Софија. Укупно становништво је 7.537.929. Од тих 83,9% су Бугари, 9,4% су Турци, и 4,7% су Роми. Најраширенија вера је православна. Чланица је НАТО-а и Европске уније.

Толико о сувопарним чињеницама... ЦКУДМ "Веселин Маслеша" је био у посјети овој земљи од 3. до 8. септембра... слиједе моји утисци :)

До Старе Загоре смо путовали око 16 сати, што је прилично добро, с обзиром на честе паузе, и стање бугарских путева, који су рађени по принципу крпа-на-закрпу. Тамо нас је дочекала љубазна Дилијана, која је била водич нашој и словеначкој групи. Смјештај... у шуми :) Озбиљно, били смо смјештену у неком кампу, у бунгаловима:

From 10. међународни фестивал фолклора РАДНЕВО 2008

Оне смеђе кућице што видите, е то су бунгалови. У њима има мјеста за 2 кревета и столић :) Купатила су наравно била заједничка, са обавезним "чучавцима" и заједничким тушевима... у којим није било топле воде. Да не буде све тако црно, посебна похвала иде за базен, на којем смо и проводили слободно вријеме.

Вечери смо проводили углавном у пјесми са Словенцима, које морам похвалити за креативне текстове њихових пјесама :)

Наступе смо имали у Радневу, неких 50-ак километара од смјештаја... није било напорно, највише двије игре смо играли за једно вече. Бина је била јако интересантна:

From 10. међународни фестивал фолклора РАДНЕВО 2008

Како је сам фестивал био у склопу неког вашара, или чега већ, то смо имали прилику испробати разне вртешке, гондоле, аутиће, шећерне вуне (Петра посебно :), мини-крофнице, домаће слаткише, и тако даље. Велику замјерку имам на хигијену у граду, наиме, нигдје нисам могао пронаћи канту за смеће. Евентуално контејнер на сваких 1000 метара. Није баш лијепо видјети и ходати по смећу.

Од обилазака, па, видјели смо Стару Загору (појели смо феноменалан сладолед тамо), Шипку (не Милана, већ се тако зове село гдје се налази фантастичан Руски храм), и Раднево (ту смо играли).

From Руски храм у селу Шипка, Бугарска

Задњи дан фестивала смо одржали избор за Мис и Мистера на базену. Побиједили су наравно наши: Александар Томашевић и Невена Скробоња (а, јесам ли поменуо да сам ја био у жирију :). Међутим, много занимљивија је ова слика:

From 10. међународни фестивал фолклора РАДНЕВО 2008

Сљедеће јутро, у 6 да будемо тачни, смо кренули пут Софије, главног града Бугарске. Од она 3 сата тамо, било нам је вруће, освјежили смо се у Меку, видјели грандиозан храм Александра Невског, и наравно, неизоставна куповина сувенира :)

From Један дан у Софији, Бугарска

Горе на слици, лијево сам ја, десно мој драги другар Бранислав Билбија познатији као Били, али и Јеремија, Биби, Бики, или како год нам падне на памет :)

Углавном, турнеја се завршила, а ја ненаспаван отишао на посао :) Ако вам се гледају све галерије, учините то овдје:

Софија - главни град Бугарске
Фестивал фолклора Раднево 2008
Руски храм - Шипка

Толико од мене за овај пут :) Сљедеће јављање из иностранства ће вјероватно бити тек у новембру, када пословно идем за Њемачку, али се надам да ће се до тад организовати макар неко планинарење :)