Ja neću pokušati da dam definiciju zdrave hrane ali ću pokušati da vas usmerim na razmišljanje koji je smisao hrane i same ishrane.

Ishrana je potreba, bez hrane mi ne možemo opstati, hrana nam služi da preživimo. Zato hranu treba gledati kao potrebu a ne kao užitak, znam to je mnogo teže uciniti nego reci, ali opet vredi pokušati.

Prvo treba razumeti da ljudski organizam funkcioniše po principu depoa. Sva suvisna hrana koju unesemo u telo, tj. suvišna energija bice skladištena u obliku masti i šećera. Postepeno, to će dovesti do gojaznosti, a gojaznost ne prija ni zdravom čoveku a ponajmanje asmatičaru. Sa povećanjem telesne težine raste potreba za kiseonikom, povećava se mišićni tonus, srce brže pulsira, a najvise smeta to što masnoća u predelu abdomena podiže dijaframu i otežava disanje.

Jedi polako

Stari ljudi su uvek govorili tokom jela prekini kada ti je najslađe. Tokom jela trebate jesti polako jer na taj način se želudac postepeno puni i ravnomerno šalje signale u mozak da li ste siti ili ne.  Ta slast pri kraju obroka je prvi signal da ste pojeli dovoljno, sve ostalo što se pojede odlazi pravo u vaše depoe. Zato samo pokušajte da svaki put kada jedete sebi kažete: ,,E, sad ću stati.’’

Pravilno je jesti izbalansirano

Treća važna stvar je šta jesti. Trenutno smo preblokirani svim i svakakvim tekstovima, treba jesto badem, ne treba jesti meso, treba piti kafu, kukuruz snižav pritisak itd. Moje mišljenje je da mi nikada ne možemo pojesti sve što preporučuju. Zato se treba okrenuti prvo svojim potrebama.

Najgore je to što smo izgubili sposobnost da slušamo svoje telo. Iskreno mislim da vegetarijanci greše, ali  mislim da i ljudi koji jedu previše mesa greše. Pravilna ishrana je ona u kojoj sve jedemo balansirano. Povrće, voće i meso to je ono što su jeli ljudi od kojih smo mi potekli. Svaka piramida ishrane jasno pokazuje da se jede raznoliko.

Ako odete u studentsku menzu, ma koliko se studenti pa i ja sam žalili na hranu ona nam je tačno izbalansirana, nikada nećete jesti samo meso ili jesti samo povrće. Svaki obrok treba najvise sadržati hranu bogatu ugljenim hidratima ( šećer 55%), proteinima (30%) i mastima (najmanje od 5-15% ali je preporučljivo i manje). Time se omogućava pravilan rast i razvoj, omogućava se regeneracija organizma i održavanje imuniteta. Samo raznolikost, šarenilo u hrani može telu doneti sve što mu treba.

Sve je važno

Dosta ljudi će reći: ,,Ali bolje je da jedem što više voća i povrća zbog vitamina i minerala.’’ To jeste tačno, ali vitamini se dele u dve velike grupe: liposolbilni (A,D,K,E,F), to su oni vitamini koji se u organizam mogu uneti putem masti, a najveći izbor masti u hrani jeste meso, i druga gupa vitamina jesu hidrosolbilni vitamini ( B kompleks, niacin, folna kiselina…) i oni se unose u prisustvu vode, a to jesu najcešće voće i povrće, takođe telu trebaju proteini da bi se izgradilo, da bi se obnovilo, a proteina u voću i povrću skoro i da nema.

Masti su takođe vrlo važne bez njih se ne mogu sintetisati mnogi hormoni: testosteron, estrogen, progesteron, kortikosteroidi… Sve ovo vam može jasno pokazati da ljudskom organizmu treba hrana koja je raznolika i koja ima svega što treba.

Pošto je nemoguće hranu uneti u tačno određenoj kolićini vrlo je važno baviti se i fizičkom aktivnošću. Ona ljudskom organizmu omogućava potrošnju kalorija, pobuđuje nervni sistem, endokrini sistem kardiovakularno ali ima i vrlo pozitivan efekat i ka respiratornom sistemu. Mislim da svako treba odabrati ono što mu odgovara i da krene da pomaže sebi i svome telu.

Svako od nas ima svoje navike i potrebno je vreme korigovati ih. Ništa ne treba raditi naglo već postepeno i treba da sačuvati volju. Posle nekog vremena ćemo biti zadovoljni uspehom jer ipak kako naš narod kaže “lakše je sprečiti nego lečiti”.

Slični tekstovi:

1. Ishrana i pH ravnoteža organizma
2. Kako živeti sa alergijom na jaja
3. Prekomerno konzumiranje hamburgera povećava rizik od razvoja astme

GINA (Globalna inicijativa za astmu) ove godine odredila je 1. maj kao Svetski dan astme. Tema ovogodišnjeg Svetskog Dan Astme je “Vi možete kontrolisati svoju astmu”

Ove godine nismo u mogućnosti da organizujemo seminar kao ranijih godina, što iz finansijski, što iz vremenski ograničenih razloga.

Povodom svetskog dana astme (iako smo o ovome već puno pisali), čije je ove godine tema “Vi možete kontroilsati svoju astmu”,  malo ćemo se podsetiti osnovi činjenica o kontroli astme.

Astma je hronična bolest disajnih puteva, koja se karakteriše ponovljenim epizodama zviždanja u grudima, otežanog disanja, stezanja u grudnom košu i kašlja, posebno tokom noći ili u ranim jutarnjim satima. Ove epizode se obično javljaju tokom prehlade ili izlaganja respiratornim alergenima (grinje, polen, životnjiska dlaka…) .

Lečenje astme je širok pojam koji objedinjuje medikamentozne, higijensko epidemiološke i edukativne mere.

Lekovi koji se koriste u lečenju astme mogu se podeliti u dve osnovne grupe.
Prvu grupu čine lekovi koji suzbijaju upalu tzv. protivupalni lekovi – kortikosteroidi, dok u drugu grupu spadaju oni koji šire disajne puteve i olakšavaju prolaz vazduha kroz njih tzv. bronhodilatatori (β2 agonisti).
Kada se u terapiji koriste zajedno, obe grupe lekova prvo treba dati bronhodilatator da proširi bronhije, pa tek onda kortikosteroid koji tada lakše dospeva u bronhijalno stablo.

Najdelotvorniji oblik terapije je inhalaciona terapija jer dovodi lek pravo u pluća izbegavajući dejstvo leka na ostale organe (sistemska neželjena dejstva). Moguće je primeniti puno manju dozu leka da bi se postigao jednak terapijski učinak kao nakon primene tableta.

Inhalaciona terapija može se primeniti korišćenjem nekoliko različitih vrsta aplikatora. Najprecizniji način primene podrazumeva korišćenje sofisticiranih inhalatora. Namenjeni su uglavnom zdravstvenim ustanovama (kompresorski ili ultrazvučni inhalatori). Drugi način primene inhalacione terapije je korišćenje specijalnih aplikatora za doziranje leka (inhaleri) koji su mali i prikladni za individualnu upotrebu. Postoje četiri tipa ovih aplikatora:

1. MDI (“metered dose inhaler”, poznatiji kao pumpica ili sprej)
2. DPI (“dry powder inhaler”, poznatiji kao diskus )
3. Turbohaler
4. Nebulizatori.

Postoji važna razlika između ovih tipova aplikatora.

Pumpica je rasprišivač pod pritiskom u kojem se lek nalazi pomešan sa potisnim gasom. Nakon pritiska pumpice, lek će iz raspršivača “izleteti” zajedno sa potisnim gasom.

Diskus i Turbuhaler ne sadrže potisni gas i nisu pod pritiskom. Lek iz ovih raspršivača neće sam “izleteti” već ga korisnik mora u pluća uneti sopstvenom snagom udaha ( “usisati”  ga u pluća). Upravo zbog ovih razloga važno je znati pravilno primeniti ove aplikatore kako bi lek zaista došao u pluća.

Koraci za pravilnu primenu leka putem MDI-a (raspršivač fiksnih doza=pumpica tj. sprej)

1. Dobro protresti pumpicu
2. Skinuti zaštitni poklopac sa pumpice
3. Izdahnuti vazduh iz pluća
4. Staviti pumpicu u usta
5. Početi sa dubokim i laganim udahom, i istovremeno aktivirati raspršivač tokom udaha
6. Nastaviti sa udahom, a potom zadržati dah 5-10 sekundi
7. Ako je potrebno ponovite postupak za još jednu dozu nakon 1 min
8. Isprati usta vodom

Koraci za pravilnu primenu leka putem Diskusa (“metoda 3 klika”)

1. Otvorite Diskus (klik 1)
2. Povucite ručicu dozatora prema dole da bi aktivirali dozu leka (klik 2)
Svaki puta kada gurate ručicu od sebe otvori se mehurić u Diskusu i doza leka se oslobodi za udah. To se vidi i na brojaču doza. Ne igrajte se ručicom jer tako otpuštate doze leka koje se neće iskoristiti.
3. Izdahnite vazduh iz pluća
4. Stavite  nastavak za usta u usta i duboko udahnite vazduh kroz usta i diskus
5. Zadržite vazduh 5-10 sekundi
6. Zatvorite diskus (klik 3)
7. Ako Vam je lekar prepisao dve inhalacije (udaha), ponovite postupak.
8. Isprati usta vodom

Koraci za pravilnu primenu leka putem Turbuhalera

1. Otvaranje-Držite Turbuhaler uspravno, podignite zaštitni poklopac
2. Zaokrenite crveni prsten u oba smera (levo i desno) koliko je to moguće
VAŽNO: pre svakog udaha potrebno je ponoviti ovaj korak!
3. Izdahnite vazduh iz pluća
4. Stavite  nastavak za usta, između zuba i duboko udahnite vazduh kroz usta i turbohaler, a da pri tom ne dišete kroz nos
5. Zadržite vazduh 5-10 sekundi
6. Zatvorite turbohaler vraćanjem zaštitnog poklopca
7. Ako Vam je lekar prepisao dve inhalacije (udaha), ponovite postupak
8. Isperite usta vodom

Pomoćna sredstva za lakšu primenu pumpica – komore (“spacer-i”)

Uzimanje leka putem pumpice ponekad je vrlo nepraktično jer iziskuje koordinaciju aktivacije aparata  i udaha. Kako ni nakon pravilne upotrebe nismo u potpunosti sigurni da li je cela doza leka dospela u disajne puteve, danas se sve više preporučuje uzimanje leka putem Diskusa ili korišćenje pumpice u kombinaciji sa specijalnim komorama za udisanje. Ove komore pomažu da se lek pravilnije i u punoj dozi unese u pluća. Naročito je važna njihova primena kod dece do 5-te godine jer je kod njih nemoguće postići pravilni unos leka iz pumpice bez ovakvog pomagala.

Babyhaler namenjen  je za olakšanu primenu leka iz pumpice kod dece do 5-te godine života. S obzirom na to da deca ne mogu sama  uzimati lek, deci se komorica (Babyhaler) ne stavlja u usta već se plastičnom maskom prislanja na lice. Maskom je potrebno prekriti nos i usta kako bi dete pravilno udisalo lek. Babyhaler ima dvostruki ventil koji omogućava da dete normalno diše u masku.  Pri udahu lek ulazi iz komore u pluća, dok pri izdahu vazduh ne ulazi u komoru već biva preusmeren izvan nje.

Volumatic komora namenjena je deci starijoj od pet godina i odraslima. Važno je znati da dobra komora mora biti od plastike i da mora imati jednosmerni ili dvosmerni ventil. Ventil omogućava da lek ne izlazi iz komore do trenutka bolesnikovog udaha. Na ovaj način doza leka se ne gubi i lek se uzima adekvatno. Primena komore je veoma jednostavna. Bolesnik  jedan kraj komore stavlja u usta, a u drugi aktivira pumpicu. Udisanjem iz komore i izdisanjem kroz nos maksimalno se povećava količina leka koji dolazi u pluća. Preporučuju se komore većeg volumena.

Slični tekstovi:

1. Svetski dan astme 2009
2. Pravilna primena inhalatora aerosola (pumpice)
3. Pravilna upotreba pumpice – inhalatora

Matična mleč je kontraindikovana i ne smije se koristiti u toku astmatičnog napada. U Australiji su zabilježena dva smrtna slučaja kod astmatičnih pacijenata koji su u toku napada uzeli mliječ u većim dozama od preporučene. Matična mliječ pored toga što djeluje bronhospazmolitički u povoljnoj situaciji za to (u toku napada) može dovesti i do bronhokontrikcije.

Postavlja se pitanje zašto onda uopće koristiti mliječ kod astme?

Neki smatraju da terapijski pristup treba da bude u izbjegavanju, apsolutnom eliminisanji svega što je alergeno. Sasvim nam je jasno da je nemoguće živjeti a da ne dođemo u kontakt sa alergenom. Možda baš svjesni ove činjenice, novi terapijski pristup preporučuje suprotno – dugotrajno izlaganje malim količinama alergena kada bi organizam „upoznao“, „navikao se“ na njih i oni više ne bi mogli biti okidač alergijske reakcije.

Zato bismo slobodno mogli reći da kontraindikacije matične mliječi u tretmanu astme nisu primarno u njenom sastavu nego količini. Od davnina je poznato da određena tvar u malim količinama djeluje kao lijek, a u velikim je otrov.

Stoljećima se koriste med, polen, propolis, matična mliječ i pčelinji otrov u tretmanu astme i daju odlične rezultate, a sve od nabrojanog su manje ili više alergene tvari.

Pozitivna dejstva matične mliječi u tretmanu astme je višestruka. Dugotrajnim uzimanjem malih doza može pomoći u smanjivanju hiperreaktivnosti dišnih putova. Sama matična mliječ djeluje bronhospazmolitički (širi disajne putove). Kao prva osobina mliječi uopće, navodi se da jača imuni sistem i time spriječava infekciju, a ovo njeno stvojstvo se može koristiti u prevenciji infekcije kao poketača astme i astmatičnog napada. Matična mliječ unaprijeđuje opće zdravlje, a sigurno osoba koja ima astmu, kada je psihofizički jaka i simptomi bolesti su blaži.

Primjeri dosadašnjeg korištenja mliječi u tretmanu astme

Klinička ispitivanja daju pozitivne rezultate u liječenju ove bolesti. Potvrđeno je da matična mliječ aktivira tonus simpatičkog nervnog sistema što omogućava širenje bronhija tj. djeluje brnhospazmolitički.

U Bugarskoj je prvi primjenio matičnu mliječ u liječenju astme prof. Pejčev u Plovdivu. Sprovodio je liječenje putem ubrizgavanja intramuskularno (u mišić), po 50 mg dnevno ili svaki drugi dan. Ovo je bolje uticalo na bolesnike sa alergijskom astmom.

Lično imamo iskustvo naših kupaca na koje je jako pozitivno djelovala matična mliječ. Jedan od njih je astmatičar i nije imao nikakvih problema u toku konzumacije mliječi. Više korisnika je patilo od sezonskih alergija, a nakon korištenja mliječi simptomi su se sveli na minimum, dok su kod nekih i u potpunosti isčezli.

Veroljub: Zahvljujemo se Emiru Memiševiću koji nam je poslao matični mleč. Mogu potvrditi da je matična mleč odlična stvar i da često srećem ljude koji koriste matičnu mleč u periodima kada se vreme menja, baš kao što su proleće i jesen. 

Matičnu mleč možete poručiti iz Bosne

Matična mliječ Memišević

Rušida Prgude 18
71000 Sarajevo
Bosna i Hercegovina

+387 61 224 616
http://www.mmm.ba

Slični tekstovi:

1. Matični mleč ili Royal Jelly
2. Lečenje asmatičnog napada i zablude u lečenju astme
3. Folna kiselina u lečenju astme

Orah kao izvor vitamina E i magnezijuma

Ukoliko niste alergični na orah, on vam može biti dragocena pomoć u smanjenju oksidativnog steresa o oštećenja ćelija, koje dovode od uplanih procesa i problema kao što su alertije i astma. Orasi su dobar izvor vitamina E i magnezijuma. Strudije su pokazale da magnezijum potpomaže plućne funkcije, posebno u slučaju astme. Vitamin E je saveznik imnunog sistema, jer smanjuje rizik od infekcije gornjih disajnih puteva, naročito prehlade.

Najveća vrednost oraha je veliki sadržaj omega – 3 masnih kiselina i antioksidanasa. Konzumacija nekoliko oraga dnevno (30 do 50g, zavisno od težine čoveka) znatno smanjuje rizik  od kardiovaskularnih bolesti. Orasi omogućuju smanjenje holesterola na lak i ukusan način. Kako je to moguće? Zar nisu previše masni? Jesu, ali oni sadrže uglavnom mononezasićene masti, poznate po sposobnosti da smanje holesterol u krvi i da spreče oksidaciju LDL (lošeg) holesterola, čime se sprečava njegovo taloženje u zidovima arterija i nastanak plaka.

U plodu oraha ima 7 – 10% ugljenih hidrata, do 63% masti, belančevina 17.8% uz neznatni sadržaj vode i 7.8% dijetnih vlakana. Od vitamina su prisutni A, B1, B2, B3, B5, B6, C i PP. Orah ima minerale: kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, natrijum i gvožđe. Mladi plodovi imaju dosta vitamina C, pa se stavljaju u med i daju bolesnima,  deci i malokrvnim osobama.

Jabuke , narandže i paradjaz

Ove 3 namirnice su vepma bogate vitaminom C koji je moćan antioksidans. Postoje brojni dokazi da uzimanje veće doze vitamina C pomaže u skučaju alergije na polen. Dnevni unos od 1-2 grama znatno pomeze u sprečavanju alergijske reakcije.  Više od polovine asmatičara ima alergiju na polen, pa je veoma važno da asmatičari konzumiraju ove tri fantastične i ukisne namirnice.

Grožđe

Crveno i crno grožđe bogato je resveratrolom, jednim od najmoćnijih antioksidanasa. Prema rezultatima jedne studije, grožiti od alergija, a umanjuje i “šištanje” i pluća kod astme.

Kožica crnog grožđa je vrlo vredna jer obiluje fenolnim materijama koje mu daju boju i ukus, a ljudima zdravlje. Pored već pomenutog resveratrola, crno grožđe sadrži i polifenole , antocijane, katehine i kvercetine. Oni su antioksidansi koji uništavaju štetne supstance, kao i slobodne radikale koji mogu da izazovu tumor. Čuvaju i prohodnost arterija smanjujući tako rizik za bolesti srca. Smanjuju i zgrušavanje krvi i snižavaju loš holesterol. Za rezveratrol je još dokazano da pozitivno utiče i na mentalne i druge funkcije mozga, smanjujući rizik od moždanog udara.
Crno grožđe bi trebalo jesti što češće i zbog kalijuma, mangana, vitamina C, B1 i B6. Ali i zbog obilja biljnih vlakana, kalcijuma i gvožđa. Istraživanja su pokazala da crno grožđe povećava nivo melatonina, hormona neophodnog za dobar san.

Savet plus

Uz vitamin C treba dodati i cink, kombinacija koja pomaže u suzbijanju alergiskih reakcija i asmatičnih napada. Osim toga, da bi se ublažila telesna reakcija organizma na polne, potrebno je voditi računa o kompletnom zdrvalju, o ličnoj higijeni, obezbediti organizmu dovoljno sna, biti fizički aktivan, izbaciti rafinisani šećer iz ishrane, hraniti se raznovrsno i ne preterivati u obrocima.

Šta vi mislite o ovim divnim namirnicama?

Slični tekstovi:

1. Alergija na namirnice
2. Najčešće postavljana pitanja o alergiji na hranu
3. Vitamin E štiti decu od ekcema

Kalcijum je jedan od veoma važnih minerala u našoj ishrani, poznat kao gradivni elemenat za jačanje i čvrstinu kostiju, zuba i noktiju, neizosavan u terapiju alergijskih reakcija, ali je manje poznato da on deluje veoma pozitivno na nerve, mišiće, organe za varenje, krvotok i metabolizam.

Kalcijum povoljno utiče u trudnoći, tokom dojenja, tokom odrastanja, ublažava tegobe PMS-a, u perimenopauzi i menopauzi i usporava proces starenja.

Kod sledećih  bolesti i tegoba – uloga kalcijuma je nezamenljiva: akne, alergija,  astma, depresija, koprivnjača, nervoza, hipertenzija, osteoporoza, poremaćaj ishrane (gojaznost, nedostatak apetita…), problema sa kosom, kožom, noktima, probelma sa varenjem, problema sa potencijom, hipertireoze, menopauze.

Pored toga, najnovijim istraživanjima ustanovljeno je da kalcijum deluje kao aktivator enzima za razvoj moždanih ćelija, pospešuje provođenje bioelektričnih impulsa kroz telo, ima svoj udeo u zgrušavanju krvi, pospešuje dejstvo lekova, omogućava grčenje mišića i učestvuje u proizvodnji hormona.

Kalcijum u ishrani

Veoma je važno raznovrsnom i redovnom ishranom obezbediti organizmu svakoga dana potrebne količine kalcijuma.

Potrebne dnevne količine kalcijuma mogu se uneti u organizam pravilnom i uravnoteženom ishranom, osim u nekim fazama života ili kod nekih bolesti kalcijum se može nadoknaditi korišćenjem suplemenata.

Količine kalcijuma potrebne ljudskom organizmu zavise od uzrasta i starosti, ali i nekih drugih okolnosti:

• deci do 3 godine starosti – oko 500 mg dnevno
• deci od 4 do 8 godina starosti – oko 800 mg dnevno
• deci od 9 do 19 godina – oko 1300 mg dnevno
• za odrasle od 19 do 50 godina – oko 1000 mg dnevno
• za trudnice i žene koje doje – oko 1300 mg dnevno
• za one koji boluju od osteoropoze – oko 1500 mg dnevno

Veoma je važno u mladosti unositi u organizam putem ishrane dovoljne količine kalcijuma, jer će se u suprotnom nedostatak kalcijuma odraziti kroz razne bolesti u kasnijim godinama života.

Kalcijum u namirnicama

Slični tekstovi:

1. Aditivi u ishrani i astma
2. Čitajte etikete i učite – neki emulgatori mogu da izazovu astmu
3. Gojaznost i astma

Statistika pokazuje da je broj žena koje umiru od te bolesti dvostruko veći nego broj muškaraca. Ženesu  takođe češće  podvrgnute bolničkom lečenju kad je astma u pitanju.   Za ovu su krivi hormoni.

Pre polnog sazrevanja dečaci su podložniji astmi nego devojčice, ali kasnije, kad prorade  polni hormoni, situacija je obrnuta.

„Naučnici su ustanovili da estrogen i progesteron povećavaju osetljivost disajnih puteva“, ističe dr Ilejn Vikers, britanski stručnjak za astmu. Tostesteron, pak, ima suprotan efekat.

Slični tekstovi:

1. Žene imaju osetljive disajne organe
2. Trećina žena puši u trudnoći
3. Pismo zahvalnosti sajtu Astma.rs

Danas široke rasprostranjene “bolesti civilizacije” (gojaznost, visok krvni pritisak, bolesti srca i krvnih sudova, bolne smetnje i telesni deformoteti uslovljeni nepravilnim držanjem tela, alergije i oboljenja disajnih organa) pre svega su rezultat nedovoljnog kretanja, dugotrajnog boravka u zatvorenim prostorijama, nepravilne ishrane, nervne prenapregnutosti, tehnoloških i ekoloških zagađenja čovekove okoline.

“Savremeni” način života podrazumeva brz tempo življenja bez dovoljno vremena za sebe, složene i otuđene međuljudske odnose, uz “sagorevanje” na poslu i sve oštriju poslovnu konkurenciju, uz borbu za moć i društveni status ili za puko preživljavanje. Život, životno okruženje i međusobni odnosi ljudi, izmenjeni su i prožeti svakodnevnijm stresnim situacijama i događajima.

 Šta je stres?

Prema teoriji stresa, stres nije samo reakcija organizma na pojavu takozvanog steresora (nekog štetnog dejstva ili dešavanja), već celovit odgovor organizma koji pokušava da se prilagodi novonastaloj situaciji. Tokom stresne situacije dolazi do reakcije čitavog oranizma, pre svega do reakcije nervnog sistema i sistema žlezda sa unutrašnjim lučenjem.

Pritom, stesor jeste sve što može da izazove stresnu reakciju: stresor je i kada nečega nema i kada ga ima previše. Ne mora samo  ”negativna” (bolna) draž da bude pokretač stresa.

Stresna situacija kod čoveka izaziva snažniji i ubrazan rad srca, ubrzano disanje i hiperventilaciju pluća, porast krvnog pritiska i naglo ubrzavanje metaboločkih procesa. Stres podstiče pojačano lučenje hormona (adrenalina i kortizola) koji pripremaju krvne sudove, srce i mišiće za pojačanu aktivnost. Ova reakcija (“borbe i bekstva”) pomaže nam da se zaštitimo od moguće opasnosti tako što ćemo se suočiti sa njom ili pobeći.

Pošto su stresogeni doživljaji deo svakodnevnice, potrebno je naučiti neke od tehnika za savladavanje stesa, među kojima velik značaj ima i pravilno disanje.

Ciljevi vežbanja disanja

1. Veća pokretljivost grudnog koša i dijafragme koja omogućuje dublje disanje
2. Uspostavljanje pravilong ritma disanja u miru i u naporu, uz mogućnost kontrole disanja (tj. ovladavanje sobom i sposobnostima uticaja na sopstvene životne funkcije)
3. Bolja ventilacija pluća, uz manji utrošak energije potrebne za disanje
4. Opuštanje mišića i smanjenje nervno-mišićne napetosti, uz mogućnost ublažavanja bola
5. Olakšavanje ili sprečavanje napada otežanog disanja u brojnim bolestima
6. Lakše uklanjanje bronhijalnog sekreta u oboljenjima pluća i gornjih disajnih puteva

Dodatno, vežbe disanja razvijaju svest o pravilnom držanju tela, čime se predupređuje loše držanje tela i nastanak deformiteta grudnog koša i kičmenog stuba, naročito kod dece i omladine.

Skala stresa po Holmsu (“Psihologija danas”, br. 3, 1998.) -

Slični tekstovi:

1. Disanje i vežbe disanja (II deo)
2. Disanje i vežbe disanja (I deo)
3. Disanje u samokontroli zdravlja

U prostorijama Crvenog krsta Srbije, 5.4.  održano više predavanja o bolestima i problemima “trećeg doba”.

Stariji Beograđani imali su priliku da saznaju više o povećanom krvnom pritisku – najčešćoj i najopsanijoj bolesti za te godine, ali i da se informišu o načinima prevencije demencije, koja pogađa oko 40 miliona ljudi širom sveta.

Nakon predavanja, za starije sugrađane organizovana je šetnja i poseta Etnografskom muzeju, uz pratnju kustosa.

Povodom Svetskog dana zdravlja, volonteri Crvenog krsta Starog grada danas  će, u Klubu za stare na Novom Beogradu, održati obuku prve pomoći za starije osobe.

Centralna manifestacija biće održana u subotu, 7. aprila, u Hajd parku, pod sloganom “korakom do zdravlja”, gde će stariji sugrađani od 10 sati moći da šetaju i vežbaju na spravama uz prisustvo lekara i sestara koji će im pomoći i deliti savete.

Slogan Svetskog dana zdravlja “Starenje i zdravlje” ukazuje da, s obzirom da se u svetu povećava broj osoba starijih od 60 godina, društvo treba da ceni stare ljude i da im omogući da budu korisni za život zajednice.

Treba imati u vidu da stare osobe nisu pasivna grupa, već mogu da budu faktor razvoja zahvaljujući svom znanju i iskustvu, poruka je koja ove godine treba da obiđe svet.

Iz Crvenog krsta navode da je 2000. godine u svetu bilo 600 miliona osoba starijih od 60 godina, a da se očekuje da će taj broj 2050. godine dostići dve milijarde.

Povećanje godina života je jedan od najvećih uspeha čovečanstva, ali i jedan od najvećih izazova, koji državama postavlja sve veće ekonomske i socijalne zahteve i potrebu da se stari uključe u društvo.

Izvor: Tanjug

Slični tekstovi:

1. Danas je SVETSKI DAN ASTME!
2. Svetski dan astme – radionica u Novom Sadu
3. Svetski dan astme 2011.– radionica u Novom Sadu

Dineš, mali Nepalac koga zajedno školujemo ove godine

Zanimljivo je da poneki penjači na Everest imaju potrebu da “vrate” Himalajima. Tako je i prvi čovek koji se popeo na Everest, Ser Edmund Hilari otvorio prvu školu na Himalajima, a danas fondacija koja nosi njegovo ime radi brojne projekte u ovoj siromašnoj regiji. Naša ekipe je pre dve godine opremila biblioteku i školske rekvizite jednoj školi, ali i upoznala i pomogla Dineš koji sada ima 14 godina. Pre dve godine, sa 12 bio je porter i nosio je 50-60 kg na leđima. Na svu sreću ukazala mu se šansa i sada se on školuje, završava srednju i veoma je uspešan đak. Mi ćemo mu u ovom pomoći!

Na koji način će novac biti iskorišćen? (izvod iz Jaćimovog intervju-a)

Dečko kojem pomažemo se zove Dineš, sada ima 14 godina, a monasi su ga pre 2 godine pronašli kao malog portera – nošenje tereta na leđima. Smilovali su  i zadržali ga u manastiru. Kada je Jaćim pre dve godine pomogao školu (nabavkom knjiga i sportskih rekvizita) odlučeno je i da se pomogne ovom malom da se sakupi novac za školovanje u srednjoj školi. On je sada već završio 2 razreda i ima jako dobar uspeh, a posebno u fizičkom. Bitna stvar jeste da se Dineš zarši srednju do kraja, jer svaka lažna nada za ljude kao što je on (nema drugoga, jer su mu roditelji pomrli) može biti veoma teška i presudna za njegov dalji život.

Ukoliko date novac (200, 500 ili 1000 dinara) svih 600 € će biti predato direktno gospođi koja je kontakt osoba i odgovorna za njegovo starovanje, a sa kojom Jaćim ima komunikaciju. Novac ja skupljam, a predaću ga direktno Jaćimu, te ćemo na treku i posetiti školu i nadam se upoznati maloga.

Novac će biti potrošen isključivo na školovanje, smeštaj i ishranu malog Dineša u internatu (oko 500 €), a jedan deo novca i na garderobu i džeparac tokom godine (ne više od 100€).

Ovde vam potvrđujemo da ćemo u povratku napraviti i malu reportažu o školi i Dinešu, a za par meseci biće i izveštaj o tome na koji način je novac potrošen (da li Dineš stvarno nastavlja školovanje i kako mu ide).

Zato vas i molim sa sakupimo novac za školovanje za ovog malog. Mi ćemo ga i upoznati na treku i predati mu novac, a vi ćete imati prilike da to sve pratite i uživo od 8. aprila 2011.

Vidimo se i čitamo se!

Ponesite dobro raspoloženje i dođite da se upoznamo, družimo i dobro zabavimo u četvrtak 5.4.. A onda, od 8.4. nas pratite uživo sa Himalaja :)

Slični tekstovi:

1. Pomozite Vekija u trkačkoj sezoni 2011.
2. Još par dana do 22. Beogradskog Maratona
3. Drage dame dođite na Žensku trku

U subotu smo išli do vidikovca Boškovac da bacimo pogled na Drinu. Tokom tih petnaestak kilomatara pešačenja koristili smo svaku priliku da uživamo u predivnom prolećnom danu. Svi su bili veseli pa su svakodnevne obaveze brzo zaboravljene .Popodne smo se vratili kod našeg domaćina Selimira koji nam je spremio ručak kakav u nijednom restoranu ne možete dobiti. Klopali smo iz glinenih posuda sa drvenim kašikama, a prvih petnaestak minuta niko nije progovarao.

U nedelju smo popeli Torničku Bobiju na kojoj još ima dosta snega, a u povratku se spustili do jedne osunčane stene na kojoj sam postavio dva užeta za vežbanje. Nekima je to bilo posebno iskustvo jer su prvi put u životu visili na steni.

Medjutim, svi su bili vrlo disciplinovani a svaki moj savet su prihvatali i primenjivali tokom penjanja. Adrenalin u ovakvim situacijama donosi dodatnu energiju pa je čovek fokusiraniji na ono šta radi i definitivno ima više snage nego inače. Kada smo se spustili do doma neki su samo ćutali a neki su bili puni priče o podvigu koji su napravili. U svakom slučaju bio sam zadovoljan i ispunjen jer se misija prenošenja iskustva nastavlja.

Mejlovi koje sam juče dobio od nekih koji su sa nama bili za vikend na Bobiji, mi govore da treba da nastavim ovim putem. Klub EST je dobio nove članove, a oni priliku da sa nama nastave promene zbog kojih su i krenuli u Prirodu.

Preuzeto sa Život je lep! Veroljubove utiske pročitajte ovde.

Slični tekstovi:

1. Grupno trčanje, a zašto ne i hodanje za vikend u Beogradu
2. Odmor jednog astmatičara
3. Gde na odmor sa asmatičnim detetom?