BAJ D USPUT Kutak za Vaš trenutak

DA LI SU DIJAMANTI VEČNI?

2013-09-24T00:12:00.000-07:00

„Men grow cold as girls grow old

And we all lose our charms in the end

But square cut or pear shape these rocks don't lose their shape

Diamonds are a girl's best friend“

Prelepa Merlin Monro nije slučajno pevala da su dijamanti najbolji prijatelji žena jer sve je prolazno, a samo su oni večni. I nije ni slučajno to što ova pesma ne samo što je postala pravi muzički evergrin, već je i najbolji promoter vrednosti najmoćnijeg „kamena“ na svetu. Najtvrđi, najlepši, najvredniji... Uz bilo koju priču o dijamantima uvek neminovno ide i prefiks „naj“. Da li zbog neprevaziđene lepote prelamanja svetlosti i igre boja unutar njegovog „srca“, dijamanti spadaju u one kategorije lepota koje nas vekovima već fasciniraju svojim mističnim svojstvima. Muškarci za njima posežu ne bi li osvojili ženska srca, a žene ih vole jer simbolizuju neprolaznu lepotu i moć.

I, da, dijamanti zasita jesu moćni jer je su neprolazni budući da je u pitanju najtvrđi materijal na svetu, otporan na bilo kakvo habanje. Zbog toga se i kaže da su dijamanti večni. Pa kada se na toj neprolaznosti „naslika“ i magija boja i igra svetlosti i senki i blistavi odsjaji od kojih se zenice oka šire, to čarobno „platno“ pripoveda jedinstvenu priču kojoj nema kraja. Plutarh je nekada davno rekao da „duša zaljubljenog čoveka živi u tuđem telu“. Ima li onda boljeg mesta da se ta zaljubljena duša šćućuri i voli od čarobnog kamena koji blista na ruci? A ako se uz to još doda da su dijamanti i izuzetno retki i sve ih je manje, jer samo 20% iskopanih dijamanata spada u rang takozvanih „gem quality“ dijamanata, onda je posedovanje takvih dijamanata neminovno i znak prestiža.

Dijamanti "gađaju" srce...

O dijamantima se prvi put progovorilo u drevnoj Indiji, 500. godine p.n.e, a naziv koji potiče od grčke reči „adamas“, što znači „neuništiv“, govori nam da je ovaj prelepi kamen od davnina bio simbol večnosti i trajnosti. Vremenom je njegova snaga rasla pa je postao i simbol uspeha, strasti i večne ljubavi. Jer šta bolje može ovekovečiti nečija duboka osećanja, koja sa nekim želimo da podelimo „i u dobru i u zlu, dok nas smrt ne rastavi“, nego simbol lepote koji je večan? Zbog toga su dijamanti sinonim za ljubav i zavetovanje pa je verenički prsten sa dijamantom najmoćniji „afrodizijak“ za tako željeno „Da!“

Iako je nekako uobičajeno da su muškarci ti koji ženama poklanjaju čarobne dijamante, emancipacija žena je promenila redosled nekih stvari pa su žene same sebe počele da vole na ovaj neprolazni način. Verovatno je i već pomenuta himna dijamantima doprinela da se stihovi: „Men grow cold as girls grow old, But square cut or pear shape these rocks don't lose their shape“ pretvore u svojevrsnu životnu filozofiju modernih žena. Zato više nije nikakva retkost da žene same sebi poklanjaju i kupuju nakit od dijamanata kao znak uspeha, prestiža i ljubavi, jer ako sami sebe ne volimo, da li će nas voleti i drugi? A, mora se priznati i da vlasnice ovog svetlucavog blaga zrače nekim posebnim samopouzdanjem koje verovatno dolazi od saznanja da su ga same sebi podarile. Za razliku od skupe garderobe, obuće, tašni i različitih tehnoloških novotarija koje vremenom ipak prolaze, dijamanti imaju vrednost dugotrajnosti koja ne prolazi. A vrednost im samo može rasti, što i jeste slučaj još od 19. veka pa do danas, pa je komad nakita ukrašen dijamantima nešto što se može prenositi sa kolena na koleno a da se vrednost samo uvećava.

I da citiramo na kraju lisicu koja svom Malom princu reče: „Čovek samo srcem dobro vidi. Bitno je očima nevidljivo.“

U pravu je, ali kako u životu uvek ima i izuzetaka, dijamanti su definitivno jedan od njih jer jedino oni preko očiju direktno vode u srce...

Vreme je da sezona kupanja na bazenima u Nišu i suštinski počne

2013-07-17T21:15:00.002-07:00

Ljudi moji, što se ljudima ne da ugoditi...

Sećate se prošle godine i onih nesnosnih vrućina? Kuknjava na sav glas!

A sada, već par nedelja vreme u Nišu http://www.tt-group.net/vremenska_prognoza/Nis-vremenska-prognoza-10-dana.php kao da ne odgovara letu.

Kaže lepo jedna poslovica: "Posle kiše, ide sunce". I bi tako zaista. Sinu i ono posle xyz dana (čitaj meseci), ali 'oćeš vraga, kao da ga opet ni nema! Mislim faktički jeste tu, viđamo se povremeno i ponekad kažemo jedno drugom zdravo, ali da se baš nešto družimo...

Neće nas leto ove godine.... Mnogi su se baš sekirali što je bilo tako loše i hladno vreme kad mu vreme za TAKVO vreme nije, ali ja reko', pa dobro, ko nije zimovao zimus, može ovog leta. I to po znatno povoljnijim uslovima jer je van sezone. Znate ono "first-minute", "last-minute"... E, ovo bi bilo samo i jedino "COLD-minute". Evo najnovije atrakcije za turističke agencije - najprodavaniji aranžmani garant! Patentiram ime, al' užitak u dotičnom "minutu" te vrste, prepuštam drugima rado...

Nebitno, jeftinije je sto posto.

Na vreme sam se je raspitivala sve o početku sezone na niškom bazenu Čair, videla da su ga sada baš sredili i dodali nove igračke za decu i sprave za vežbanje za matore (mada, lično mislim da će retko ko na njima na +xyz stepeni da se baš rasteže i zateže, ali neka, bolje da ima, nego da nema). Ali šta ti vredi što je sve lepo sređeno, ali za PINGVINE!!!

Pa me još i drug zavitlavao, znajući koliko volim vodu i da se kupam, pa mi negde početkom juna poslao slike sa bazena (u gornjem delu fotografija koji se obično zove NEBO - nijanse od svetlo do najtamnijesive) sve sa komentarom i pitanjem:" Ponesi kremu za sunčanje. Ali, pazi da odabereš pravi faktor!"

Da, da, protiv smrzavanja, rekoh... Evo, patentiram i taj "faktor"...

No, dobro, ljudi moji, nije ovo ni prvi ni poslednji tekst koji će se na ovom svetu baviti čudnim vremenskim prilikama u različitim delovima sveta, i primerima zimovanja u leto i letovanja zimi (jer ko zna, možda od sada krenemo da letujemo od novembra, možda tada počinje sezona a priroda nas još uvek nije lepo obavetila o toj sitnoj promeni), nego da pokušamo mi onda da od ovoga što imamo izvučemo najbolje moguće i uživamo koliko je moguće... Recimo, da nađemo pet razloga zašto posetiti Tursku (osim demonstracija, molim), ili 3 razloga za (ne)obilazak egipatskih atrakcija (osim ne vraćanja para u slučaju istinskog neobilaska istih), i tako to... Razumete već. Parola - snađi se pa smisli i izmisli.

Pa vam ja zato za kraj prikazujem brend-new-fresh da "frešiji"ne može da bude najnoviji model iz kolekcije leto-zima 2013... :D

Meni je skroz cool ova cevčica jer nagoveštava letnji napitak... Reko' nagoveštava...

A ja bih da stvarno ne nagovestim, već prizovem i pozovem i primolim više ovo sunce da svrati malo, da se ne stidi, ne mari, nije strašno što se malo obrukalo ove godine, ljudi smo, praštamo...

No, me strah da ako i kada dođe, u svom PUNOM sjaju, neće hteti da ode...

Ako razumete šta mislim... ;) :D

MAJA NIKOLIĆ U VIP VELIKOM BRATU - ŠTA ĆE BITI S KUĆOM...

2013-03-26T08:30:00.000-07:00

:)))))))))))))

BABA MARTA - VREMENSKA NEZNASEPROGNOZA

2013-03-19T00:59:00.000-07:00

Bože, bože, došlo ovo neko ludo vreme. Ono, istini za volju, u poslednje vreme i nije baš nešto normalno, ali sada ga pretera! Pa, reko' da sednem kao žena sa babom (ups, pardon, greška u startu...), kao žena sa ženom pa da upitam dotičnu gđu Martu šta to ima protiv proleća!?! Zašto ga, bre, mrzi toliko? Mislim, shvatam ja njenu frustraciju, ono, na izdisaju je zime, a nije još ni proleće, što bi rekao moj sin prava "PILEĆA KOKOŠKA"!

Naručujem jedno sunčano sa oblačkom :)))

Ali, ipak ga pretera! Došlo, bre, dotle da za običan izlazak do grada pakujem"koferče" na točkiće, umesto tašne "naramenice" (ili za damskije dame one večernje "pismo" tašnice). Pa u zavisnosti od situacije iznad glave, na ulici se svlačiš i presvlačiš! Od kratkih rukava, super-extra-strong kabanice, kišobrana "porodično pakovanje" jer te ovaj "singl" ne može da spasi ceđenja ni pod razno, pa sve do ribarskih čizmi (praktične su jer se lako navlače preko sandala, ono kad grune odjednom sa +25 do 0... ma, razumete već...).

I, evo pade meni na pament (skromno-pametnog karaktera) da vam predložim da mi lepo ovoj Babi uplatimo jedan duuuuuži spa tretman da se malo opusti i podmladi uz knjigu "SAMO 1 razlog zbog koga MRZIM proleće", a da nama ostavi sve one druge razloge da ih i mi "mrzimo"! Mislim, da osetimo, bre, u praksi šta to nije ok sa suncem, travicom,. pupoljcima, kaficom u baštici... Ma, saznaćemo več, samo neka ONA ode... ;)))))

foto: http://057.ba

NAUČITE ŠTA ZNAČI ŽIVETI

2013-03-15T01:59:00.003-07:00

"Nesvestan život nije vredan da bude proživljen!" - SOKRAT

ŽIVOT JE ONO ŠTO NAM SE DEŠAVA DOK SMO OBUZETI DRUGIM PLANOVIMA

Svaki početak je težak....

"Jedan čovek lupa na vrata sobe svog sina. 'Čarli, kaže, probudi se! ' 'Neću da ustanem, tata, odgovori mu Čarli. Otac viče: 'Ustaj, moraš u školu! ' 'Neću da idem u školu', kaže Čarli.
Otac ga pita: 'A zašto nećeš? '
'Iz tri razloga, ' kaže Čarli. 'Kao prvo, škola mi je dosadna; drugo, učenici mi se rugaju; a treće, mrzim školu.'
Otac mu onda uzvrati: 'Dobro, sada ću ja tebi reći tri razloga zbog kojih MORAŠ da odeš u školu; kao prvo, to je tvoja dužnost; drugo, jer imaš četrdeset pet godina: a treće, jer si DIREKTOR."

PROBUDITE SE! PROBUDITE SE! ODRASLI STE. NISTE VIŠE MALI DA SAMO SPAVATE. PROBUDITE SE! PRESTANITE DA SE ZABAVLJATE SVOJIM IGRAČKAMA.

"Ljudi u suštini ne žele da odrastu, ne žele da se promene, ne žele da budu srećni. Kao što mi je neko jednom rekao: "Ne pokušavaj da ih učiniš srećnim, samo ćeš nastradati. Ne pokušavaj da naučiš svinju da peva - samo ćeš straćiti vreme, a svinja će samo da se nervira."

Ali, samo kada nam je dosta da nam je svega dosta otvara se izlaz!

Citati iz knjige "Buđenje"
Antoni De Melo

foto: http://www.cinemacity.org

MILANSKI EDIKT SHOW ROOM "KONSTANTIN"

2013-03-13T06:11:00.001-07:00

Edikt(ed) Naissus Fešn Week

Direktno iz milanskog edikta - Naissus look za sezonu proleće-leto 313. godine N.E.
:)))))))))))))

Hit sezone - "latiNAISke"- done by CERSAĆE
(Ekskluzivna kolekcija, limitid edišn. Do 314. godine)

Lični legionar - MUST HAVE ACCESSORY za sezonu proleće-leto 313. godine N.E.

Mladalački svež dnevni toga-look - done by Flavius Valerius Aurelius Constantinus Augustus

Za dame u zrelijim godinama, svedeniji toga-look - done by Ave Caesar Morituri te Salutant

SVAKA SLIČNOST SA REALNOŠĆU JE NEREALNA

Foto: http://www.depo.ba
http://www.zadarskilist.hr
http://regionalni.com

MALDIVI - RAJSKA OSTRVA U "RATAMA"

2013-03-13T01:26:00.001-07:00

Maldivi su zaista beg od stvarnosti - prosudite i zašto...

LIČNA KARTA:
Puno ime zemlje: Republika Maldivi
Površina: 298 km2
Populacija: 301 475
Glavni grad: Male
Jezik: divehi, engleski
Vera: sunitski muslimani

Arhipelag Maldivi sastoji se od 1190 malih koralnih ostrva (atola), od kojih je samo 218 naseljeno, i nalazi se u Indijskom okeanu jugozapadno od Indije. Prostire se u dužini od 840 km u dva skoro paralelna niza ostrva, međusobno udaljena 30 km. Mnogi Maldive svrstavaju u čuda sveta zato što se na malom prostoru nalazi jako puno ostrva, pravih turističkih dragulja idealnih za odmor.
Klima je vrela, vlažna i monsunska. Ostva najviše žive od ribarenja, prerade ribe i turizma. Turističke agencije na Maldivima posetioce mame starom pričom o “poslednjem raju na zemlji” i ako raj zamišljate kao hiljade Robinzon Kruso tropskih ostrva sa palmama, čistim plažama i tirkiznim lagunama, onda su Maldivi definitivno mesto za vas. Maldivi su vrlo pouparni među roniocima koji tamo odlaze da uživaju u fantastičnim koralnim grebenovima i bogatstvu podvodnog života.

: Koralni biseri u okeanu

Ali, Maldivi definitivno nisu mesto za antropologe amatere koji žele odvojeno da putuju i žive sa lokalnim stanovništvom, jer je turizam na Maldivima pažljivo organizovan. Nedostatak obradivog zemljišta dovodi do toga da zemlja mora da uvozi bukvalno sve što je turistima neophodno pa se stoga Maldivi ne mogu baš pohvaliti pristupačnim cenama. Zato vlada Maldiva pravi projekat zasebnih malih plantaža na nenaseljenim ostrvima, daleko od zagađenja i saobraćaja.

: Da li ste za ovakav odmor?

Vlada se takođe trudi da što je moguće više zaštiti tradicionalne muslimanske zajednice od štetnih efekata koje masovni turizam sa sobom nosi. Turistima su tako omogućene kratke organizovane posete lokalnim zajednicama, ali se nakon toga moraju vratiti u turističke centre u kojima su odseli. Ako bi neko poželeo da obiđe i neka ostva koja nisu uključena u turističku ponudu Maldiva, za to mu je neophodan, pre svega, dobar razlog i specijalna dozvola države.
Pretpostavlja se da su prvi doseljenici naselili arhipelag oko 500. godine p.n.e. Po jednoj teoriji, ostrva su već oko 2000. godine p.n.e. bila na raskrsnici važnih pomorskih puteva. Lokalno stanovništvo, pak, veruje da je drevna nacija Redini, koja je obožavala Sunce, bila prva koja je naselila ostrva i da im je ostavila u nasleđe puno verovanja i običaja, uključujući i verovanje u zlog duha “jinnisa”. Redini su otišli sa ostrva oko 500. godine p.n.e., ili su ih asimilovali budisti sa Cejlona i hindusi iz Indije. Pošto je postojao nedostatak građevinskog materijala, svaka sledeća grupa doseljenika zidala je svoje najvažnije građevine na već postojećim, što je dovelo do toga da je većina džamija na Maldivima okrenuto ka suncu, a ne ka Meki. Najstariji zapisi o Maldivima potiču iz 2. veka n.e. kada su trgovci iz Azije svraćali na arhipelag tokom svojih putovanja na Daleki istok. Maldivi su tada bili poznati kao “Otoci para” jer su tamo prikupljane velike količine školjki, tadašnje monete.

: Ko je za romatičnu večeru u dvoje?

: Birajte kućicu... :)

Prelazak na islam, 1153. godine, predstavlja prekretnicu u istoriji Maldiva. Prema legendi, morski “jinni” po imenu Rannamaari zahtevao je da mu lokalno stanovništvo svake godine žrtvuje po jednu devicu. Pošto je takva vrsta žrtve teško padala seljacima, Abu Al Barakat, Arapin iz Severne Afrike, odlučio je da zameni devojku i prevari demona. Uspeo je da ga odobrovolji čitajući mu citate iz Kurana. Barakat je kasnije postao prvi sultan Maldiva.
U 16. veku na Maldive su došli Portugalci. Željni što većeg kolača profitabilne trgovačke rute u Indijskom okeanu, izdejstvovali su dozvolu da izgrade utvrđenje u Maleu, ali nije prošlo puno vremena do trenutka kada su od Maldiva poželeli mnogo, mnogo više. 1558. godine kapetan Andreas Andre poveo je Portugalce u invaziju i tada je ubijen sultan Ali VI. Andre je vladao Maldivima sledećih 15 godina. 1573. godine Muhamed Takurufan organizovao je pobunu protiv Portugalaca, pa se njihova okupacija ostrva neslavno završila.
U 17. veku Maldivi su došli pod zaštitu Holanđana, a zatim i Britanaca, ali još uvek nisu postali kolonija. Godine 1860. trgovci iz Bombaja podigli su svoja skladišta i prodavnice u Maleu i ubrzo su dobili potpuni monopol na tgovinu. Sultan Muhamed Mueenuddin II, umoran od njihove ekonomske dominacije, potpisao je ugovor sa Britancima 1867. godine koji je garantovao punu nezavisnost ostrva. 1932. godine napisan je prvi ustav Maldiva po kome je bilo predviđeno da sultanat postane izborna, a ne nasledna pozicija. Kasnije su Maldivi postali britanski protektorat i dozvolili su Britancima da na ostrvima podignu svoje objekte. Godine 1953. ukinut je sultanat i uvedena je republika čiji je prvi predsednik bio Amin Didi. Za manje od godinu dana Didi je bio zbačen sa svog položaja i sultanat je ponovo ustanovljen, a za 94. sultana Maldiva izabran je Muhamed Faridi Didi.
Uzbudljiva istorija Maldiva i bune protiv Britanske dominacije trajale su sve do 1965. godine, kada je Britanija priznala punu nezavisnost ostrva. Nakon referenduma 1968. godine, sultanat je ponovo ukinut i proklamovana je nova republika sa Ibrahimom Nasirom na čelu.
Za poslednje godine karakteristična je modernizacija zemlje i brz ekonomski razvoj. Na razvoj zemlje najviše utiču turizam i ribarska industrija. U isto vreme, zemlja je pod jakim pritiscima sa jedne strane međunarodne zajednice koja zahteva veći stepen demokratičnosti, a sa druge strane muslimanskih zajednica koje zahtevaju vraćanje tradicionalnog muslimanskog načina života. Veliki problem sa kojim se Maldivi suočavaju danas jeste stvaranje balansa između turizma i očuvanja prirodne sredine, jer su Maldivi trenutno jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija na svetu.

PREUZETO SA: BILJANA LUKOVIC WORDPRESS BLOG

foto: multiformis.com
eglobaltravelmedia.com.au
multiformis.com
politika.rs

Svaki početak je težak - razvod na srpski način

2013-03-12T12:17:00.000-07:00

I tako, pijem ja kafu jednog dana, kada mi za sto sede školska! Nismo se videle baš dugo pa priča za pričom, kafica za kaficom pa poče i prava priča... Ispriča je ona meni, a ja ću, evo, sada vama... Htela je, draga moja, da bude baš ovako sročena, lična, kaže, mnogo joj znači da se čuje. Pa dobro, rekoh, ako ti tako kažeš, nek ti bude... Možda vam se i dopadne. A možda vas i poduči... Ne znam, nisam vam ja kompetentna... Samo prenosim...

I poče ona priču ovako...

"Da, draga moja, svaki je početak težak,. Ali, evo, ja počeh. Jer, to je suština. Početi, ma koliko se činilo nemogućim. A moj je krenuo ironično, dan pre mog rođendana, mada nisam bila svesna toga. Još mi odzvanja ta rečenica. „NE ZNAM DA LI SAM TO HTEO!“ Tipično muški zrelo, posle godina bačenih uludo, kada se krunišu novim životom. Pravi trenutak za preispitivanje ličnih životnih planova! Svaka šestomesečna beba to razume. Zato muževi i postaju bivši, a onaj prilepak u vidu druge NN ženske persone ne zavređuje tu puno pomena. No, nemam nameru da puno jadikujem, jer hoću da ti pričam ovo na drugačiji način. Sve to, draga moja, treba okrenuti na ružičasto, jer je to prava pobeda. Ostati normalan i nasmejan i kada te lome do iznemoglosti. Iz inata, baš!

Ja odmah u startu napravih par kardinalnih grešaka, što i nije tako loša varijanta jer brzo izgustiraš nekoliko glupih predrasuda, pa shvatiš koliko nisi iz te priče. I onda kreneš po svome, u suprotnom pravcu! Na vreme. Zato ti i pričam, draga moja, da te neukusne soseve u koje nas ubacuju začiniš po svome. Priznajem da je moje iskustvo skromno, ali obrazac se brzo izvuče. Na žalost.

Pa, da se vratim na svoj početak "avanture". Puklo je to kod mene brzo, iako je pucalo dugo. U stvari, od samog početka nije valjalo, ali prokletstvo je ženskog roda što gleda, a ne vidi (pre bih rekla ne želi da vidi). A kada sam progledala konačno, stomak već bio poveliki. Sve se nadaš nekako da će biti bolje sutra, ništa nije savršeno na ovom svetu pa nije ni on, PROMENIĆE SE (ma majke mi od najbolje školske moje sestre iz trećeg osnovne, treća klupa do zida, što je u prvom tromesečju petog otpalila za Australiju!). Neće, draga moja, oni to NE UMEJU! Takvi su kakve ih zatekneš, kozmetičke promene su moguće, ali na nivou teorije. Zato te stvarno molim da jednom za svagda obrišeš iz životne agende plan pod nazivom: „Nije baš nešto, ali ću ga JA doraditi po svome“. Mislim da se kotira prilično visoko, pa to uzalud utrošeno vreme bez rezultata bolje da posvetiš uzgajanju cveća ili meditaciji, ako baš ništa kretivnije za sebe ne umeš.

Bilo je stvarno teško. Ali, da je baš bilo za toliku kuknjavu i valjanje po blatu, vala nije! Baš sam ga preterala bila skroz. To je prva pouka koju želim da ti kažem. Jeste teško, ali kraj nije, život ti pruža novu šansu, draga moja, da ispraviš počinjene greške i preuzmeš kontrolu. Jer mi smo jači pol, zapamti to! Nije strašno ako se malo slomiš, samo praznoglavci kao moj bivši mogu izbanalisati knjiški emocije drugoga pa reći hladno: „Čemu ta dramatizacija, snađi se! Da si ti meni uradila ovo, ja bih bio sto puta jači!“ (pa zatvori vrata za sobom i ode u novi život bez obaveza). Pazi, Boga ti, Makijavelijeve filozofije u kombinaciji sa Ničeovim natčovekom! Bilo bi to baš tako na početku, a kada bi ga život nagazio kasnije, ne bih rekla da ne bi bilo cike i vriske. Kao što je i vrištao jedno veče kada je, po sopstvenom shvatanju, prinudno morao da provede vreme sa svojim detetom, a u društvu svoje ženske pratilje (obrati pažnju, imao je pomoć!), pa nije znao kako da smiri bebu koja je plakala šest sati, ako sam ga dobro razumela kroz slušalicu u pauzama nesnosne panike koja je potresala njegov muževni glas. A dete je samo bilo gladno... Meni se takav incident nije desio, iako sam bila sama, a bih optužena da sam nesposobna, slaba, degen i još po nešto gadno, samo zato što se slomih na komade kada pogledah u oči samoći. Nisu to lepe oči, ali nisu ni tako mračne kako na prvi pogled deluju. To ti je onaj princip da nisi ni svesna koliko možeš dok te život ne natera. E, tada pravi junaci na megdan izlaze! Ja pokupih svoje komadiće, prilepih i skrpih, za to moram da zahvalim svom anđelu koji me natera da se saberem i dade mi snage da se suočim sa životom kako mu dolikuje.

Nisam ponosna na par meseci ludila u kome sam bila, sama sam ga zamutila, ali ne možeš znati, niti videti sebe u pravom svetlu ako ne dotakneš dno. Nije ni to tako loše, upoznati sebe mnogo je moćna stvar, a još je moćnije kada preko noći odrasteš i konačno shvatiš ko si i šta želiš. Pa se na tom dnu uspraviš i kreneš ka vrhu. Jer sa dna, put je jednosmeran. Princip davljenika koji se hvata za slamku u našem slučaju nije poželjan. Ako je ta slamka baš bilo šta, onda je bolje potonuti. Veruj mi na reč, probala. Kada potoneš i umiriš se, isplivaćeš sigurno, a što se više koprcaš... Znaš već šta sledi.

Neću ja štediti sebe, svaka veza je u dvoje, svaki problem takođe. Ne može samo jedna strana biti negativna. Moje je što sam pogrešnog čoveka odabrala. Mnogo me je iscrpio, iako to naoko tako nije delovalo. Bivši bi sada pozeleneo od besa i odmah ispucao kontraargumente o količini para utrošenih na mene. Ne može to da dopre do mozga ograničenog bojom novca. Uz njega sam se pretvorila u najobičniju pihtiju, mrca bez duše i volje, jer mom temperamentu i energiji racionalna hladnoća ne leži. To je moj bivši, životni digitron, kolko mu ko dođe sistem. Fiskalni račun obavezno dobijaš na kraju. Ja sam malko drugačija.

Ostala sam sama sa bebom bez pomoći. Preseljenje u rodni grad nije dolazilo u obzir, imala sam posao i već neki kakav-takav život, prijatelje i navike. Formalno smo se razveli par meseci nakon pravog rastanka, kada je samo pokupio stvari, okrenuo se i otišao. Agonija do konačnog stavljanja ključa u bravu trajala je malo više od mesec dana. On je sve to jako jednostavno objasnio pa ću ga citirati: pukao je psihički, ne može da podnese sav taj pritisak, ne zna da li je sve to hteo, njegov život mora na prvo mesto, pa sve drugo iza, pa i dete, neće detetu ništa faliti ako se roditelji razvedu jer je najbitnije da je tata srećan i zadovoljan... I, naravno, na kraju se stereotipski pomoli i neka kao slučajna, nebitna ženska osoba. Mlađa, naravno, mada svaka je bolja i kvalitenija od skorašnje porodilje sa podočnjacima do zemlje, živaca išmirglanih detinjim plačem i linije ko stvorene za ljubitelje punijih.

I tako ja ostadoh sama i uplašena. Žao mi je što sam sebi dozvolila da se toliko uplašim samoće, da sam bila spremna na svakakve gluposti samo da se za nešto zakačim. E, tada se obično desi suprotno - otkačiš! Tako u njegovim očima ispadoh ja slabić, ironično skroz kada se ima u vidu činjenica da je on svoje dete ostavio na račun sopstvene sujete i sebičnosti. A meni sve tako nesposobnoj (kako me je stručno procenio) ostavio voljeno mu dete da ga čuvam i pazim dok je on na službenom putu moderno nazvanom „momak sam, tim se dičim!“ Nešto u toj priči baš ne štima. Kako jednoj nesposobnoj osobi prepustiti tako veliku odgovornost kao što je podizanje deteta, koje, opet da ga citiram, nije ostavio. Dobro, hajde da ne cepidlačim, samo je otišao i malo nas zaboravio.

Uskoro je on odlučio da mu se ne mili da bude podstanar pa je brzo pronašao razlog da nas otkači, a meni opet ponovi silovito: „Snađi se...“ I ja se snađoh, jednog vrelog avgustovskog dana, sa bebom u naručju, koja je dan kasnije napunila 14 meseci. Konačno dođosmo kući...

I tako, priznajem da sam sama sebe dovela u, blago rečeno, neprijatnu situaciju, ali me to ipak ne diskredituje da ne bih progovorila o onom naopakom što se na ovim prostorima nekako genetski prenosi, a država još malo potpomogne, da se ne zameri tradiciji."

Eh, draga moja, rekoh joj ja na kraju priče, teško je to... Stvarno jeste. Ne znaš ni šta da kažeš... Ali život, valjda ide dalje... I ode ona, nadam se u bolji... Bar joj ga ja od sveg srca želim!

SVAKA SLIČNOST SA REALNOŠĆU JE NEREALNA

foto: http://www.telegraf.rs

10 NAJEFIKASNIJIH NAČINA BUĐENJA

2013-03-07T01:23:00.001-08:00

Mislim da je vreme za... BEEEŽIIII!!!!

Imate problem da probudite svoje ukućane? Malo su lenji ujutru ili previše vole da spavaju? Ne znate kako da se izborite sa stresom?

.....................................................................

EVO REŠENJA!!!!

POGLEDAJTE KOMPLIACIJU NAJGORIH NAČINA DA NEKOME PREKINETE SAN PA SAMI PRONAĐITE ODGOVARAJUĆI ZA VAŠ "PROBLEM".... :))))))))

KAKO SE KALI RASPUŠTENICA

2013-03-04T02:07:00.000-08:00

Eh, kako. Pa kao čelik, kao čovek... Ma, udri, bre, nemilosrdno! Očigledno je da sam ja malko besna. Mislim i sa razlogom. Ali, nije to više pitanje pogrešnog izbora u životu. Ne možeš da znaš sve. Nisu ljudi badava o nekom džaku soli trabunjali. Pa istrabunjah i ja negde na trećini tog džaka da se ljudski lik ukaže potpuno tek kada pravi život krene. To ne važi samo za mog bivšeg, već i za mene. A, budući da novi džak započeh sada sama, rešila sam da ga ručkam slatko. Da bes svoj skuvam baš lepo, još lepše serviram, pa u đubre! Nije to za mene. Ali, da bih do te kante došla konačno i sebe rehabilitovala potpuno, moram još malo po njemu da čačkam.

Od kada je sveta i čoveka (mada po neki greškom sa drveta pade), deca se samo na jedan način prave i rađaju. U tom činu dvoje ravnopravno gene nove slažu, pa ako je tako, ko onda jednome od njih dade pravo da dete svoje ostavi ovako? Nije to pitanje razvoda, dvoje ne može više zajedno i tačka. Ali, na dete se tačka ne može i NE SME staviti. Kakav je, bre, to roditelj, gde će mu duša, da ljubav prema sopstvenoj krvi nema! Javiće se ona jednog dana možda, kada umesto dupeta glava proradi! A do tada, lipši magarče. A kad kosti svoje ostaviš na putu, pojaviće se i tata oreolom anđeoskim obasjan, da sinu priznanicama pokaže sa koliko nula piše se ta ljubav. Tad lešinu svežu nogom niz liticu, da se brže sa ivice svali. Ako pravde ima, neće lažne reči i suze pokajnice istinu drugačiju da skroje. U ovo ću da verujem jako! Ali ću, naučena sada, i pravdu u rukama čvrsto da držim. Pravda vam se, drage moje, drugačije ISTINA zove, prigrlite je pažljivo pa će i budućnost svetla da nam bude.

Deca nisu igračke...

Znam ja, drage moje, da vas ta budućnost plaši jako. I mene je dugo izjedala ta sumnja da će trud moj uzaludan biti i nestati u novčaniku tuđem punom. Ali shvatih da od tih misli dete svoje ne gledam dovoljno nežno, pogled mi se muti, a to je greh veliki. Ja za njega živim, daću mu sve što mogu jer je on deo mene i zauvek će to biti. A rizika u životu je svuda, i da saksija padne nam sa neba, pa i bivši jednog dana. To našoj deci ne sme ni jedan osmeh da uskrati sa usana naših, jer je baš taj osmeh ono što se parama kupiti ne može...

Moj bivši je, blago rečeno, besan na mene. Ja bih pre rekla da me patološki mrzi. Zašto, više stvarno ne znam. A i ne zanima me. Jedino ne mogu nikako da shvatim da uporno ne vidi da tu mržnju prema meni prenosi na svoje dete. Jer ga on ne viđa i zbog toga što se meni inati, neće da me vidi, šta li... Ko da ja njega baš hoću... Pakleni je plan on smislio, ali sam ga prozrela ja na vreme. Naime, moj bivši je isplanirao uredno da sinu našem jednog dana objasni da mu je majka bila tooooliko užasna, da on nikako nije mogao da mu priđe od grdobe njene. A kopao je i rukama i nogama. Da sam na negovom mestu, ne bih se baš klela, čak ni u extra skupe zimske gume za novog četvorotočkaša. Jedino još nisam „provalila“ kako će mu objasniti što ga je onda takvoj nakazi prepustio na milost i nemilost. To se sudski valjda zove najbolji interes za dete. Da li vama ovo zvuči malo nelogično, meni da, ali ja nisam merodavna jer se sve nešto kopitim i ritam...

Pa ću tako kopitom ponovo o zemlju da i ovo kažem. Besna sam zato što sam prevarena kao čovek! Prevario me je da je sposoban da bude muž i otac, a onda shvatio da baš i ne može. Da ga citiram: „Mislio sam da mogu!“ U teorijama sve može, ali praksa je nemilosrdna. E, zbog toga se ja osećam prevarenom. I patim jer već vidim da mi dete raste u porodici sa jednim upražnjenim mestom. Jer ja sam htela za svoje dete onu pravu! Popunjenu skroz. Ipak, bez obzira na sve, ja sam iskreni pristalica teroije „bolje dobar razvod, nego loš brak“. Trpeti nesreću zbog dece uvod je u katastrofu. Jer deca sve vide, sve osećaju, pa se to jednoga dana na njima i pokaže.

Zbog toga ću se sada obratiti muškarcima (pre svega onima što sliče mom bivšem, teoretičarima-karijeristima), ako neki ovo bude hteo da pročita. Drage moje samo fizički jače polovine, razmislite dobro pre nego što se u kolo uhvatite. U krajnjem slučaju, jeftinije je. Nije porodica igračka, a o detetu da i ne pričam. Obraćam se vama jer, statistički gledano, vi nekako najviše pucate po šavovima. Znam ja dobro da je nemoguće sve predvideti, a o onome da se planira puno uvek se slatko nasmejem. Kao i Bog, verovatno, kada nam planove kvari. Ali, bar probajte. A ako stvarno ne ide više, ako spoznate da vam neka druga osoba mozaik duše popunjava jer i to je sastavni deo života, onda da vam kažem sledeće. Ženu možete da ostavite, ali majku svog deteta NE SMETE! Jer, žena je ljubavnica (da ga na vašem jeziku kažem), a majka je svetinja. Kakva god da je, šta god vam tako strašno uradila, morate joj poštovanje dati jer vam decu čuva. Ako čuva, jer i žena čudnih ima. Sa njom morate ostati i kad sa njom niste, jer to je prava zajednica zbog dece. Test zrelosti. Ne inatite se jedno drugom, jer vam deca zbog toga ispašataju, a nisu sama na ovaj svet došla, već se vašom voljom rodiše. Pa onda odgovornost za njih i preuzmite! Razmislite malo o tome. Ajde i ja da ga udarim po toj savesti, ako je ima!

I šta sad u naravoučenije? Opet je lako. Svog dragana bivšeg pod hitno iz srca van! Ja sam to odmah presekla. Iš, napolje, bre! A, tu si se sakrio pa kutiš da iz kuta tog iskočiš na prepad. E, nećeš, vala. Našla sam te pa napolje! Napolje, napolje iz moje duše zauvek. Pa vratima jako TRASSSS. Da odjekne. To vam je početak kaljenja. Kada to uspete da uradite, onda je sve drugo mnogo lakše. Jer, kada već sve ovo mora da nas snađe, zamislite još da se i sa nekim emocijama nežnim u duši borimo. Kada ih vidimo, da nam sećanja fina navale. Pa suzice na okice, vrati mi se, vrati, dragane jedini. Ma nemoj, e baš da ne bude. Voleli bi oni to, ali jednom pamet u glavu mora da stane!

Drage moje, ovo je direktno povezano sa pitanjem naših odnosa kao dvoje što decu imaju. Deca će nas zauvek povezivati, a to je bogatstvo što cene nema. Život novi, čudo, što stvorismo da sebe nastavimo i kada nas ne bude više. Zbog njih bi međusobno poštovanje trebalo da ostane, ali se to, nažalost, često ne dešava. Ja mislim upravo zbog nepotrebnih, sažvakanih emocija. Ja sam ih ispovratila svom bivšem, ma ič ga ne ljubim više, pa zato sada spokojno mogu reći da bih volela da pokaže malo zrelosti pa da do poštovanja zajedno dođemo za dobro našeg deteta. Da se i on oslobodi tog besa, mržnje, šta god da je...

Dakle, isterajte to napolje što pre, pa pali napred „čisto“ bez tog tega što te u prošlost vuče. Jer, svaka raspuštenica mora postati emotivno samosvesno biće. Da se iskali. To je jako bitno za njeno zdravlje i opstanak. U suprotnom, izumiranje preti ozbiljno!!!

A ja sad haltere na sebe oblačim, samo za moje oči, pa damski u kuhinjicu i bes u kanticu, a onda sebi nešto lepo da spremim. Štiklicama po kuvaru da šetam i krem-snove umutim sa šlagom. Brine me samo da mi štikle nisu dovoljno visoke za snove što mutim...

SVAKA SLIČNOST SA REALNOŠĆU JE NEREALNA...

fotografija: http://vukajlija.com

VIP RASPUŠTENICA

2013-03-02T05:15:00.001-08:00

Dragi moji, evo mene ponovo. Zaludna, raspuštena pa pišem li pišem... Pa reko' da podelim sa vama jednu lekciju i prosvetlim vas znanjem o tome šta je to "SAMOHRANA MAJKA". Ja je naučila od svog bivšeg i vrlo je poučna pa da i vama pomognem da shvatite. Vrrrrrlo poučna, vrrrrrlo...

Dakle, moj bivši objasnio mi jednom prilikom evropskim urlikom da on nema razloga da se javlja i pita za dete, a još manje dolazi da ga vidi, budući da kroz alimentaciju daje dovoljno para što je po njemu garancija sinovljevog zadovoljstva. Mene je odmah išibao po turu što se javljam sa nekim primedbama da ne mogu sve sama, dok se on jadan ubi radeći da zaradi za moja alava, neradnička usta. Sram me bilo, pa ja SAMO čuvam dete. I za to još bivam plaćena! Uh, bre, od ovakve teorije glava zna ozbiljno da zaboli! Da probam da rastumačim pa da vam kažem ono što u zakonu ne piše, ali je dozvoljeno njime. Kada tata postane papirni. Mislim na papiru, a preko obojenog sa precizno izbrojanim brojem nula.

Dakle, drage moje, posao samohrane majke je pravo zadovoljstvo. Dobijete neku crkavicu na račun, pa detetu u ruke i ojha, uživancija! Evo recepta. Kad dete ogladni, papir iseckate na sitne komade, ispasirate dobro i dobijete vrhunsku kašicu od koje je dete sito do sledeće isplate. Kada se razboli (sram nas bilo, neodgovorne majke, što nam se deca u vrhunskim uslovima razboljevaju), dovoljan je samo jedan papirni lek i sve odmah prođe. Kakvo, bre, noćno dežurstvo i nemir u duši. Nule na papiru spuštaju temperaturu ko od šale. Ako je detetu hladno kojim slučajem, obucite mu papirne gaće, greju ko lude! Jedino još nisam pronašla recept za ljubav. Dvoumim se koliko je grama papira potrebno za jedan osmeh. Cenim ga na 200 onog sa najvećim brojem nula, al’ me nešto vuče na 250. Strah me da ne omanem pa da osmeh ostane kiseo. Hmm…Ne brinite, „provaliću“ ja ovo pa ću vam javiti. Sa koliko nula piše se ljubav...

Shoping for fun...

Temu alimentacije je moj bivši toliko izbanalisao, da je stvarno tragično smešno. Teorija br. xxx iz priručnika „Čuvaj se deteta, ujeda!“ sa podnaslovom „roditeljstvo na daljinu, svaki kontakt opasan po zdravlje i karijeru“. Naime, alimentaciju daje MENI, a pošto ja ništa ne radim, već SAMO čuvam dete, to mu onda došlo na lezi lebe da te jedem. Naravno, on je lebac mirisni, a ja ajkula sa falinkom čim lebac gustiram slatko. Poređenje je adekvatno za ovu teoriju, jer ajkule imaju baaaš veliki broj jaaako oštrih zuba što niču li niču. Jadničko, baš mi ga je žao kada zamislim koliko sigurno pati kada svaki mesec te nemilosrdne čeljusti mora da namiri. Zato je on pametan vrlo pa alimentaciju do pare tačno, gore nikako, a na dole svakako. Pa kad to meni ide, svašta. Tako ja mesečno jednom nafilujem svoj novčanik lagodno, pa u đipanje do zore! Pa raspuštena sam, zar ne!

Da znate da sada, dok ovo pišem, počinjem da uživam što sam raspuštenica. Pa to je, bre, extra filing! Dete mi raste samo, skuva mi i opere, kafu u krevet donese, vodi računa o svom zdravlju i napredno je baš. Samo naučilo da hoda i priča, samo se u park vodi i sa pijace hranu seca vešto, evo i na belosvetske knjige navrnulo ko ludo da jezike upija. A sve samo. Niti jede, niti pije, pa ni produkte razne ne ispušta, istu garderobu samo produžava i krpi, dok mamica nožicama po vazduhu maše i tatine šuške broji. Ma, da znate samo kakvu fensi garderobu imam, sve etiketirano „Made by Tatica“! Baš bih volela da ja i moj bivši ukrstimo nekako naše garderobere, pa da vidimo ko je jači. Ako mu pronađem džemper od kašmira vredan koliko i čitava mi alimentacija, odmah ću da ga tužim za nanošenje duševnih boli!

Da ne grešim dušu opet, moram spomenuti bitnu činjenicu. Bivši moj uredno plaća alimentaciju (preskoči, doduše, po neki mesec, da ne zaostane za homo balkanikusom), pa ja spadam u retke srećnice što se prilično redovno obraduju kontigentom sa bankomata. Reklo bi se baš je savestan, pa ipak o detetu brine, papirno doduše, ali never mind. Međutim, opet tu zvrčka skrivena vreba. Dete svoje ne viđa jer za to sankcija nikakvih nema, pitanje je to savesti njegove i volje mu dobre, a za ne plaćanje alimentacije sankcije postoje. To je valjda neka vrsta krivičnog dela pa može malo i iza rešetaka. Ono prvo je teško dokazivo, moja reč protiv njegove, a ovo drugo se jasno na bankarskom izvodu vidi. Znam da kapirate šta sam htela reći!

Sada ponavljajte za mnom glasno da ovo kbj. naravoučenije utuvite jednom za svagda: BITI SAMOHRANA MAJKA NIJE POSAO, VEĆ 10 STARS ALL INCLUSIVE ODMOR. Kakav, bre, Burj-al-Arab. Isprdak našeg luksuza. Zato, u pauzama manikira i pedikira, a pre relax masaže, koktelčiće u tišini da ispijate da neko slučajno ne čuje i upadne nam u ovaj special VIP klub pa nam zadovoljstvo neko ne uskrati! Šššššš.........

Uživancija...

SVAKA SLIČNOST SA REALNOŠĆU JE NEREALNA...

fotografije: http://zena.blic.rs
http://www.savjetnica.com

HARLEM SHAKE - Gangnam style Harlem way?

2013-02-27T05:30:00.000-08:00

Sećate se Gangnam Style-a? Da li uopšte treba pitati da li se sećate... Voljno, a mnogo više prinudno, pesma je zavladala planetom a "jahački" ples mrdao je kukove mesecima. I taman kada je utihnulo, pristigla nam je nova internet senzacija pod nazivom Harlem Shake. Numeru je 2012. godine producirao Baauer, umetničko ime američgog muzičkog producenta Harry Rodriguesa, ali je početkom ove godine doživela pravi bum. Zarazni ritam inspirisao je mnoge da snime svoje originalne radove na temu harlemskog gibanja. Početak je isti: jedan član igra dok su ostali nezainteresovani da bi par sekundi kasnije počelo ludilo međusobno isprepletenih pokreta. Sloboda potpuno zagarantovana. Pravilo: što luđe, to bolje.

Najveća Harlem Shake žurka na svetu

Kako je ovaj neobjašnjivi internet fenomen potresao planetu, došlo je i do posledica. Tačnije POROMEĆAJA. Post Traumatic Harlem Shake Disorder.

Pogledajte, najpre, kompilaciju Harlem Shake video radova, uključujući i odličnu srpsku verziju, pa onda zaključite da li je poremećaj zaista "poremećen"... :))))))

foto: http://www.demotix.com

EKSLUZIVNO - POLITIČKI SLOGANI ZA PREDSTOJEĆE IZBORE

2013-02-27T01:07:00.000-08:00

Ljudi moji, eto, prolilo se i mleko razdora... Pucaju sa svih strana dušebrižnici, te "nije zdravo" te "zdravo je", jedni ga piju, drugi prosipaju, jedni ga hvale, drugi napadaju... A sve u skladu sa monitoringom političkog rejtinga... Kažu, pao im je pa je red da ga dignu...

Zaključak: naši političari su ostali bez izborno-kampanjskog materijala pa je trebalo smisliti novi na kome će se u ovoj zemlji ponovo dobiti izbori. Pošto im je slaba vajda od nacionalnih tema, jer se dokazano ne jedu i na hleb ne mažu, došli su na red i sastojci koji im mogu "nahraniti" kampanje. U skladu sa novonastalom političkom "originalnošću" koja se bazira na poslednjem grudobranu naroda - hrani - zavirili smo tajno u štabove naših stranaka i otkrili buduće slogane za ove "NEdolazeće" vanredne izbore. Idemo redom.

Mleko u praksi...

DS - "A u međuvremenu, naćiću mu zamenu: EVROPSKO BELO MLEKO jer u njemu nema ni grama srpskog LJAKSE aflatoksina!"

SNS - "Pijte NAŠE mleko, jer od NAŠEG mleka nema vama boljeg leka!"

SPS - "Sa NAŠIM mlekom "šire" vam se vidici!"

URS - "Subvencionisana "Druga šansa" za domaće mleko! Iz vaših džepova (u naše)!"

DSS - "Maslačak - jer smo OBAVEŠTENI da mleko od maslačka jedino uklanja bradavice od aflatoksin mleka!"

LDP - "Sa mlekom iz Južne Amerike ekstremnost vam je zagarantovana!"

SRS- "Komad našeg hleba i grudva rodnog neba, šta vam više treba!!!"

U još uvek "neizbornim" štabovima stranaka spremaju se i za TV duel i debatu u kojoj će vodeći političari ukrstiti različite VEKNE hleba: francuski, srpski, seljački, domaći, crni... Pa ko pobedi...

SVAKA SLIČNOST SA REALNOŠĆU JE NEREALNA...

foto: http://www.kurir-info.rs

PLEASE, DON'T TEACH YOUR GARBAGE TO SWIM...

2013-02-25T02:36:00.001-08:00

JER NEĆE NAUČITI...

AJKULE SU ODLIČNE ZA POBOLJŠANJE PLIVAČKIH SPOSOBNOSTI

A ŠTA JE SA SUKNJAMA...

JER JE OPASAN PO ZDRAVLJE OKOLINE...

LJUBAVNA PLAŽA

foto: http://blog.daum.net
http://funny-sign-s.blogspot.com

NAJSMEŠNIJI JUNACI CRTANIH FILMOVA

2013-02-22T07:00:00.002-08:00

Crtaći su nezaobilazni deo dečijeg života. Ipak, nisu samo deca ta koja uživaju u čarolijama crtanih maštarija i duhovitih dogodovština nacrtanih junaka. I pripadnici starijih generacije rado se sećaju svojih junaka, uz koje su se smejali, radovali i voleli.
Crtani filmovi nekada i oni danas prilično se razlikuju... I vizuelno i "narovoučenijski". Zbog toga sledi izbor najsmešnijih crtanih junaka uz koje su odrastale generacije.

Prenesite dalje kako bi i buduće generacije nastavile tradiciju... Da se ne zaborave.....

:-)))))))))))

Koji ti je vrag, Šefe...

With or without you, I can't leave, with or without you...

Pera Kojot, super genije

Patak Dača

Tasmanisjki đavo


Paja Patak

Popaj i Oliva

Foto:
http://www.search-best-cartoon.com
http://forum.titlovi.com
http://home.ku.edu.tr
http://www.haoss.org
http://www.sportske.net
http://sr.wikipedia.org
http://blog.b92.net

ČOKOLADA OD 1,5 MILIONA DOLARA

2013-02-21T23:24:00.001-08:00

Čokoladni luksuz

"Devet od deset osoba voli čokoladu. Deseta uvek laže."

John Q. Tullius

Dijamanti su najbolji prijatelji žena… A šta je sa čokoladom? Najslađe “zabranjeno voće”, najčešća “maramica” za suze i antidepresiv, zbog koga se smeje, uživa i plače (kada se nataloži gde joj nije mesto) najpopularniji je afrodizijak na svetu.

Na čokoladu niko nije imun (iako poneki pokušavaju da se ubede u suprotno) pa je zbog toga ona i najomiljenija poslastica na svetu. A kada čokoladu spojite sa dijamantima, uspeh je zagarantovan. Nema te žene koja bi ostala imuna na bombonjeru vrednu 1,5 miliona dolara.

Imajući u vidu ovu činjenicu, svetski poznata zlatara Simons Jewelers osmislila je originalan poklon za sva čula – čokoladnu bombonjeru koja u sebi objedinjuje najpoželjnije – vrhunsku čokoladu i bling-bling! Ova bombonjera spoj je vrhunske čokolade i vrhunskog nakita. U bombonjeri se nalazi izbor najfinijih čokoladnih pralina izrađenih u svetski poznatoj prodavnici čokolade Lake Forest Confections, a krem krema bombonjere jeste nakit: ogrlice, minđuše, prstenje, narukvice ukrašene dijamantima, smaragdima, safirima… Da li je potrebno još da pričamo ili slika govori - 1,5 milona reči…

"Dijamantska" bombonjera

Foto: http://www.luxist.com
http://www.oddee.com

ZALJUBITE SE U LJUBAV

2013-02-20T02:35:00.000-08:00

Jedno od pitanja koje ljudi najčešće postavljaju jeste: "ŠTA JE LJUBAV?" To je ujedno i jedno od najtežih pitanja na koje čovečanstvo uporno pokušava da odgovori. Prošli su vekovi, veze su se razvijale i menjale, a sa njima se razvijala i menjala ljubav. Ipak, niko još uvek nije uspeo da da pravu definiciju ljubavi. Nakon dužeg razmišljanja, logično je onda postaviti pitanje da li je uopšte i treba definisati ili je, jednostavno, treba osećati, ako je toliko teško pronaći joj "recept".

Ljudi su najčešće skloni da ljubav povezuju prvenstveno za odnos muškarca i žene, ali je ljubav znatno kompleksnija i rasprostranjenija. Najjači vid ljubavi jeste onaj koji roditelj oseća prema svom detetu, a posebno se tu izdvaja majka čija ljubav ne staje ni u jednu definiciju, teoriju, naučni eksperiment ili dokazivu hemijsku reakciju. To je fenomen nad fenomenima koji se ne opisuje, već oseća.

Kada nam se desi ljubavni brodolom, skloni smo razočaranju i fatalističkom pristupu da ljubav boli. Naravno da krah ljubavi boli jer sa njenim odlaskom gubimo nešto što je bilo deo nas. Da li je, pak, realno stvarno bilo deo nas ili smo mi to sami projektovali, to je takođe deo "ljubavnog ludila" bez koga ljubav ne bi bila tako fatalna. Jer, da vas podsetim kako se kaže: "Ljubav je slepa."

Ali, da li je ljubav slepa ili je ZALJUBLJENOST ta sa povezom preko očiju? Jer to su dva različita pojma. Zaljubeljnost je prolazna, ukoliko se ne pretvori u ljubav, a ljubav je mnogo trajnija i ozbiljnija. I sama reč zaljubljenost potiče od latinske reči koja u prevodu znači budalast ili nerazuman što dovoljno govori o osnovnoj osobini zaljubljenosti (amantes, amentes – zaljubljen, zaluđen). Zaljubljenost je slepa jer onaj ko je zaljubljen ne vidi jasno ono u šta je zaljubljen. Vidi ono u šta želi da bude zaljubljen. Zbog toga zaljubljenost i nije trajnog karaktera. Ljudi se zaljubljuju u ideale u ono što im fali i što žele. Zaljubljuju se u sanjarenje o nekome pa se realnost previđa i gubi. O zaljubljenosti se često govori kao o "leptirićima u stomaku" ali je činjenica da je njen karakter individualan i razlikuje se od osobe do osobe. Ono što je za mene zaljubljenost nije i za vas i obrnuto. Kao i sa drugim osećanjima jer nismo svi tužni na isti način, nismo svi ljuti na isti način pa nismo ni svi zaljubljeni na isti način. Ipak, ono što sve nas spaja u tom ludilu zaljubljenosti jeste neko čudno talasanje u telu i pomućenost vida... Razlika je u stepenu "slepila"...

Za razliku od zaljubljenosti LJUBAV je mnogo ozbiljnija i dublja i za nju je potrebno vreme i puno truda i strpljenja. Da bi ste od zaljubljenosti u nekoga prešli u fazu da tu osobu volite, morate je, najpre, dobro poznavati i prihvatiti onakvu kakva jeste. Morate voleti njene mane, njene slabosti i gluposti što nije nimalo lako. Jer ljudi su skloni da menjaju svet oko sebe i prilagođavaju ga sebi što uključuje i ljude oko sebe pa i one koje volimo. Ipak, kada nekoga stvarno volimo, volimo i sve što uz njega ide - i dobro i loše. A da bismo upoznali i to dobro i loše u nekome, definitivno je potrebno vreme jer ljudi jako često u fazi zaljubljenosti prilično "lažu" i foliraju ne bi li impresionirali. Nije retko da se pravo lice otkrije tek u braku. A zavoleti to pravo lice ponekad je nemoguće. Zbog toga je ljubav mnogo kompleksnija i temeljnija. Zaljubljenost je kao kampanjsko učenje - kratko traje i daje trenutne rezultate. A ljubav je temeljni, svakodnevni trud i rad koji rezultira trajanjem.

Ipak, iako bi se zaljubljenost mogla okarakterisati priličnom površnošću i nerealnošću u sagledavanju partnera, bez nje ne bi bilo ljubavi. Ona je uvertira u nju. Zbog toga se zaljubite u ljubav...

Kraj

Foto: http://www.lepotaizdravlje.rs

PRONAĐITE POSAO NA SVOJ NAČIN

2013-02-19T03:06:00.004-08:00

U vreme kada je gotovo nemoguće pronaći posao, kreativnost je neophodna. Treba izaći iz šablona traženja posla u vidu čekanja da vas posao pronađe i krenuti direktno ka njemu. Sami ga osmislite, ponudite, oglasite. Posmatrajući neke od svakodnevnih situacija kod nas, evo nekoliko predloga neobičnih i potpuno originalnih zanimanja.

1. Profesionalni čekalac u redovima - idealno zanimanje u našim svakodnevnim okolnostima. Olakšava život mnogima i garantuje sigurni angažman na duuuuže staze. Smanjuje gužve i povećava efikasnost administracije jer vas pripadnici iste brzo upoznaju pa se i broj neophodnih papira smanjuje srazmerno "stažu". Takođe, šanse za šaltersku "sikterušu", zvanično poznatu kao "pauza", gotovo da ne postoje. Sve se to pozitivno manifestuje na zdravlje građana (pre svega ono psihičko) a pozitovni efekti su, što je najvažnije, vidljivi i u vašem novčaniku.

2. Profesionalni ubacivač kartica u bankomate - idealno zanimanje za svima nama dobro poznatu "scenografiju" u vidu dugačkih redova u bankama i "praznih redova" ispred bankomata - neidentifikovanih stranih tela koja, navodno, "bljuju" pare. Dakle, ponudite uslugu ubacivanja kartica u bankomate, kucanje PIN kodova i podizanje gotovine po želji korisnika i to isključivo na srpskom jeziku. Na taj način smanjite pritisak i tenziju na šalterske radnike u bankama kako bi isti znatno više vremena mogli da posvete "usrećivanju" ostatka klijentele koja nema šta da podigne sa računa...

3. Profesionalni pratilac nagradnih igara na internetu - idealno zanimanje za ljubitelje interneta i poznavaoce istog jer omogućava dinamično okruženje u smislu ludačkog skakanja sa profila na profil i sa društvene mreže na društvenu mrežu. U vreme opšteprisutne krize, biti u pravo vreme na pravom mestu nije baš jednostavno pa je pomoć u ovoj sferi zaista potrebna kako bi se uspešno realizovala svaka dostupna nagradna igra koja počinje od besplatnih karata za bioskop do (manje popularnih) besplatnih kniga. Što bi naš narod rekao: "Što je džabe i Bogu je milo..." (jer je kod nas i "njegov" novčanik utanjio...)

SVAKA SLIČNOST SA REALNOŠĆU JE NEREALNA...

Kraj

Foto: http://www.hr-oglasnik.net

SAMO SEX RASPUŠTENICU SPAŠAVA

2013-02-18T00:54:00.000-08:00

RASPUŠTENICA. Kakve li divne titule! Slušam i čitam već duže vreme polemike šta je to pravi, originalni srpski brend. Šljivovicu nam valjda oteli, ajvar je diskutabilan, a kajmak se još opire. Dokle će, videćemo. A ja ne mogu da verujem da niko ne vidi da mi imamo i te kako originalan brend, made in Serbia, Raspuštenica sa velikim R. Samo još da osmislimo i pravu ambalažu pa da osvajamo svet! Volela bih jedino da mi neko objasni od čega smo se mi to raspustile? Ubih se razmišljajući, ali mi nikako ne ide da to odgonetnem. Evo i javnog poziva za autora tako jedinstvene kombinacije slova da nas prosvetli svojom mudrošću. Čak i ako namera nije bila loša, pozivam ja onda onoga ko nameru dobru u ovu raspusnu izokrenu. Ali, drage moje koleginice po neslavnoj nam tituli, čini mi se da nas ima sve više, pa taj kvazi šamar nekako postaje podnošljiv. Ali, ne bih da preterujem u definisanju već da se bacim na jednu jaaaako interesantnu temu kojom se svi drugi, osim nas, najradije bave...

Najzabavniji deo života svake raspuštenice su potencijalne "jače polovine" ili u prevodu na "raspuštenički jezik" - deserti. Tragikomedija zagarantovana.

Drage moje, mi smo za njih izazov. Verovale ili ne, tako je. Ali, na mentalno ograničen način, naravno. Bar za jedan doooobar deo njih. Ja sam do zaključka brzo došla, kada sam rešila da svoj statusni simbol drugačije okačim. Nakon što se opekoh o svoju glupost, pa se odvažih da samujem kvalitetno, dokle god mi leva strana ne proradi i tanane niti emocija uplete u naručje muško.

I kao u filmovima, kako je vreme odmicalo, a odmicalo je sve više, poče ja da bivam sve egzotičnija. Videla ja da počeše i enciklopedije da se vade. Nađi brzo definiciju, nešto ovde nije u redu. Definicija br. 1: „Razvedena žena - žena sama, ranjiva...“ Ma, nije ta, tako se ne piše raspuštenica! (De, bre, ne ujedaj tolko, sad ću da je nađem!) Definicija br. 2: „Raspuštenica - seksualno opterećena jedinka ženskog pola, što pogledom strelja od pojasa na dole.“ E, ta, ali se nešto ne uklapa. Ulicom ide, ali ne zaskače redom. Čudo, bre, neviđeno. Jer, logika je tu vrlo jednostavna. Aha, bila u braku, dakle redovan pristup izvoru ženskog zadovoljstva bio zagarnatovan. Sada bez toga ostala, dakle u nevolji ozbiljnoj. Zaključak: TREBA JOJ POMOĆI! Sigurno se nešto poremetila čim sama ne traži, šifra – „Crveno“ - u prevodu: TEŽAK SLUČAJ. U skladu sa ovim, usledila muška humanost na delu. Zapeli, bre, da nude pomoć sa svih strana! Ja sam, drage moje, sigurna da postoji neki klub obožavalaca raspuštenica sa velikim brojem fanova. I sigurno se i neka podebelo dobra nagrada nudi za skinuti skalp, čim nadleću u tolikom broju! Našalila se ja sa jednim upornim takmičarem posle nekog vremena pa mu rekla: „Aj’ kad se već tolko nudiš da pomogneš, ponesi mi ove teške torbe, majke ti!“ Ali, junak u nebo se zagleda, pa na drugu stranu zbrisa junački...

Pa, vrhunac. Počeše meni i neke poruke čudne da stižu (procurao broj odakle se nisam nadala). Opa, zavodnici pismeni! Zapevaše u glas „milekitić hitić“: avioni, kamioni, kuće spratne, višekatne... Pa proporcije bujne, rujne, mazne, razne, Bože, KAZNE! Jaoj, kad ne znaju na koga su se nameračili. Pa dobi jedan baš uporan i odgovor adekvatan: „MA, ČIBE, BRE! DOK NE NAUČIŠ DA PIŠEŠ PISMENO I GOVORIŠ SMISLENO, OD MENE ĆEŠ SAMO JEZIK PSEĆI!“ Više se nije javljao...

Da vas ne lažem, bilo mi je na početku teško to da prihvatim. Čula sam ja da takva epidemija vlada, ali je mnogo živopisnije kada sa zaraženima direktno dođete u kontakt. A onda sam shvatila da ne vredi tu mnogo da se misliš. Samo ofanzivna terapija.

Korak prvi:

Čekić drveni, pa po glavi udri dok mu virus ne izbiješ! Vrlo jednostavan lek, još lakši za primenu. Instant delovanje. A sve sa osmehom, damski, trepke ko brisači da rade, pa opali po tintari praznoj da se popuni utiscima. Možda definiciju nam drugačiju sroče kad im glavobolja prođe!

Sad se baš preispitujem šta to sa mnom nije u redu kada mi ovakva vrsta pomoći nikako ne „leži“, a želeli bi oni da mi legnu baš. Možda jesam falična u glavi kad na sebe gledam sa dostojanstvom pa neću nikako u definiciju br. 2 da se smestim. Bila ja u njoj pa videla da mi noge vire i sve me nešto žulja, pa joj svako slovce poremetih da udobnost sebi obezbedim. I tako, samovala ja dugo, dugo (baš, baš). Neće telo kada srca nema. A telo čitavo, fala Bogu, ni oka staklenog, ni noge drvene, pa mi i dalje nije jasno što me na socijalu guraju kad za to nisam. Mogu ja i „fizikalca“ da nađem da hoću da tražim površno, ali neću kad sam dubinski orijentisana. A i nisam prcna baš... Ma, kažem vam ja, ludo i naopako u mojoj glavi!

Pa ću zbog toga da se latim još jedne zanimljive problematike definisane kao: “Svaka raspuštenica samo muža traži“. Tu se sada moram malo da pozabavim i sestrama našim po polu. Muškarci su naopaki, ali što žene znaju da budu, to je čudo. Od onih prvih očekujete napad gluposti, ali od ovih drugih nisam očekivala baš toliku ograničenost. Neću previše da dužim, kratko ću i jasno. Drage moje, za žene ste OPASNOST. Pa da vas prosvetlim i ovom mudrošću, jer znam da vam ni na kraj pameti nije. Kada sa njihovim muževima, ne daj Bože, na ulici stanete da popričate onako ljudski, vi u stvari njega navlačite u svoju opaku mrežu da ga smotate u klupko ne bi li mu kariku na prst natakle, pa svom životu konačno smisao dale. Uzgred samo da vas obavestim, otkrivena je nova vrsta pauka – CRNA RASPUŠTENICA – najsmrtonosnija vrsta ikada! Šta li sam htela sad da kažem...

Never mind, nego da se oglasim u skladu sa ovim: „Razvedena mlada mama, 30+, traži muža po svaku cenu. Ne bira mnogo, daj šta daš, samo da se osmisli i iz socijale spasi.“ Šifra: Dođi i uzmi meeeeee, meeeeee, meeeeee... (životinjica meka)

Korak drugi:

Muškarac je ženi vuk, ali je žena ženi još krvoločniji. Pa, drage moje, grizite i vi onda oštro!

Pa na kraju da vam i naravoučenije ovog savetodavnog tekstića isporučim. Priprema baš ozbiljna da vam kratko sročim, a vi OZBILJNO da shvatite da SAMO SEX RASPUŠTENICU SPAŠAVA! A sad uživajte u čarima podarene vam mudrosti.

Kraj

Fotografija: http://zena.blic.rs

PONEŠTO O SALVADORU DALIJU

2013-02-17T00:45:00.000-08:00

“SVAKO JUTRO KADA SE PROBUDIM OSETIM NEVEROVATNO ZADOVOLJSTVO – ZADOVOLJSTVO ŠTO SAM BAŠ JA SALVADOR DALI – I TADA, PUN USHIĆENJA, UPITAM SEBE KOJE ĆE DIVNE STVARI TAJ SALVADOR DALI DANAS DA URADI.”

Bodler je jednom davno napisao: “Dendiju je ogledalo neophodno, i na javi i u snu!” Ako bismo za nekoga mogli reći da u potpunosti potvrđuje ovu Bodlerovu tvrdnju, onda bi to sigurno bilo za Salvadora Dalija, slikara koji je svoju ličnost neštedimice davao svima, bez razlike. Željan slave i priznanja, njemu ni sva ogledala ovog sveta nisu bila dovoljna. Slike, obožavaoci, novine, televizija… Nedovoljno! Zato je jednog Božića krenuo u šetnju ulicama New Yorka sa zvonom oko vrata. Zvonio bi svaki put kada bi mu se učinilo da ljudi na njega ne obraćaju dovoljno pažnje. Jer, za njega pažnja je bila sve i do samog kraja, do poslednjih nekoliko dana, kada je pun ushićenja na katalonskoj televiziji pratio izveštaje o svom zdravstvenom stanju (u bolnici Quiron u Barseloni). I tih poslednjih dana svog života želeo je da čuje da ljudi o njemu – PRIČAJU!

Rođen je 1904. godine u Figuerasu, malom mestu u pokrajini Gerona u Španiji. Kao dete bio je potpuno razmažen, a glavni razlog za to ležao je u činjenici da su Dalijevi roditelji pre njega imali još jednog sina koji je umro od meningitisa kada mu je bilo samo sedam godina. Ta tragedija ih je potpuno slomila, a utehu su našli tek kada se rodio Dali junior. Dali je govorio da između njega i njegovog mrtvog brata postoji posebna veza: “Brat i ja smo ličili kao dve kapljice vode. Kao i ja, imao je nepogrešivo lice genija i pokazivao je znake preranog sazrevanja… Moj brat je, verovatno, bio prva verzija mene, začeta prerano.” Dalijevo obrazovanje nije bilo sjajno. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Figuerasu, a u to vreme je i naslikao svoja prva dela za koja je inspiraciju našao u pejzažima Katalonije. Siegfried Burmann, nemački slikar, koji je u to vreme bio na odmoru u toj oblasti, bio je zapanjen Dalijevim talentom i od njega je mladi Dali 1914. na poklon dobio svoju prvu paletu i boje. Godine 1917. pohađao je kurs crtanja kod profesora Juana Nuneza. Suvišno je reći da je Dali prosto uživao da radi sve suprotno od onog što je učio, a naročito ga je zabavljalo da se suprotstavlja profesoru i da ga na kraju natera da prizna kako je on, Dali, ipak u pravu. Dalijev otac, Salvador Dali y Cusi, nije bio oduševljen idejom da mu sin postane slikar, ali su Dalijeva upornost i podrška profesora Nuneza na kraju, ipak, pobedile očevljevo protivljenje da Dali upiše Akademiju umetnosti u Madridu. Tamo je naslikao svoja prva kubistička i poentilistčka dela, inspirisan španskim slikarom Juanom Grisom i italijanskim futuristima. Već u tom periodu počeo je da se rađa Dali kakvog znamo. Umesto dugih pantalona nosio je šorc i čarape, a tokom kišnih dana nosio je ogrtač koji je skoro dodirivao zemlju. Takvim neobičnim izgledom, privlačio je pažnju mnogih znatiželjnika koji bi se skupljali da ga vide, a on bi pokraj njih prolazio ponosno podignute glave. Predavanja su za njega bila strašno razočaranje jer su se bavila stvarima koje je on odavno prevazišao. U međuvremenu, ulazi u madridsko avangardno društvo gde upoznaje Pepina Belloa, Lorcu, Luisa Bunuela, Eugenia Montesa i druge. Nakon dve burne godine, biva izbačen sa Akademije jer je podsticao svoje kolege da protestvuju protiv imenovanja osrednjeg umetnika na mesto profesora na Akademiji. U jesen 1925. vraća se na Akademiju, da bi 20. oktobra naredne godine sa nje bio i konačno izbačen. Akademija više nije imala šta da mu ponudi jer je Salvador već postao – DALI!

Godine 1926. po prvi put odlazi u Pariz i tamo, u aprilu, upoznaje čuvenog Pikasa. Njegovi radovi su već tada pokazivali visok stepen zrelosti. 1929. zajedno sa Bunuelom snima čuveni film “Andaluzijski pas” (Un Chien Andalou). Pošto je za nadrealiste jedna od osnovnih tehnika bilo automatsko pisanje, dvojica umetnika su, po ugledu na tu tehniku, nizali svoje fantazije. Složili su se da neće prihvatiti ništa racionalno pa su tako i nastale čuvene scene poput one kada se žiletom zaseca oko ili one kada iz ruke kuljaju mravi. Jedno im je bilo zajedničko – obojica su želela da otvore vrata u svet iracionalnog. Dali u Parizu upoznaje grupu čuvenih nadrealista među kojima i Paula Eluarda i njegovu ženu – Galu. Uz Andrea Bretona i Louisa Aragona, Eluard je bio jedan od najznačajnijih nadrealista tog toba. A Gala? Gala je bila otkrovenje koje je Dali godinama čekao. Ona je bila personifikacije žene o kojoj je maštao još u detinjstvu. Njeno pravo ime je bilo Helena Devulina Diakanoff i bila je ćerka moskovskog advokata. Šarmantna, fascinantna, puna samopouzdanja, Gala je na Dalija ostavila jak utisak. Bila je to ljubav na prvi pogled, ljubav koja će trajati sve do smrti. Kroz čitav Dalijev život, Gala je bila jedna od njegovih osnovnih inspiracija. Zbog ove veze, Dalijev otac se odriče sina. Iako se Dali divio svom ocu, morao je da mu okrene leđa. Godine 1930. Dali kupuje staru, polusrušenu ribarsku kolibu u skrivenom zalivu Port Lligatu blizu Cadaquesa. Iako je njegov rodni kraj okupan suncem bio jedan od njegovih najomiljanijih pejzaža, Dali je morao da se vrati u Pariz i pokuša ponovo. “Moramo otići u Pariz i zaraditi gomilu para kako bismo završili kuću u Port Lligatu.” Bila je to jedna od osnovnih Dalijevih životnih strategija koju će koristit čitav život. Dali je rešio da sve mane pariskog društva iskoristi za svoj uspeh. Bio je to period koji je sam Dali kasnije nazvao “periodom obeshrabrujućih inovacija”. Stvarao je najneverovatnije stvari od lažnih noktiju sa malim ogledalima da čovek može da se ogleda do raznih predmeta za koje se teško moglo naći mesto a i svrha. Ali, sigurno najpoznatiji izum iz ovog perioda kojim se narugao pariskoj aristokratiji bile su “štake”, držači za nos. Od zlata i rubina, ove smešne naprave bile su namenjene posebnoj vrsti ljudi. U ovom periodu, Dali je bio ekstremno aktivan. Imao je izložbe u Americi, pisao je pesme i objavljivao članke. Sa Bunuelom je snimio još jedan film, “The Golden Age”, koji je izazvao još jedan skandal. Desničarski ekstremisti uništili su bioskop u kome se prikazivao film. Rezultat toga bio je da su Dali i njegov prijatelj bili glavne teme u gradu. Zbog toga što je film izazvao veliku kontroverzu i bes u medijima, policija je uskoro zabranila film. Dali je bio uplašen da će ga deportovati, ali su ga podeljena mišljenja o filmu spasila ove sudbine. Posle ovog skandala, niko više nije smeo da sarađuje sa njim pa je Dali odlučio da ON više ni sa kim ne sarađuje. Ako je već trebalo da izaziva skandale, onda neka oni budu samo njegovi. 1934. bila je puna posla za Dalija. Imao je šest izložbi u Americi (New York), dve u Parizu, jednu u Barseloni, a najznačajnije od svega bilo je što to što je održao svoju prvu izložbu u Londonu. Te godine je naslikao “The Enigma of William Tell” na kojoj je predstavio svu složenost odnosa sa ocem. Ali, kako ništa što je vezano za Dalije nije jednostavno, tako ni ova slika nije prošla bez određene provokacije. Dali je namerno, da bi naljutio nadrealiste, Williamu Tellu podario Lenjinov lik. Cilj je bio ostvaren. Kada je Breton 1934. video sliku, potpuno je pobesneo pa je, čak, zajedno sa nadrealistima pokušao da uništi sliku, što mu, na svu sreću, nije pošlo za rukom jer je slika bila obešena dovoljno visoko. Nadrealisti počinju da se osećaju ugroženo, jer je Dali pretio da ih sve nadmaši. Njihov strah je bio potpuno opravdan jer je Dali počeo sebe da smatra jedinim pravim, autentičnim nadrealistom. Bar je to bilo ono što je izjavio kada je ostvario svoj trijumfalni uspeh u New Yorku 14. novembra 1934. Pun samopouzdanja i preterujući u svojoj megalomaniji, već tada je izjavio: “Nadrealizam se već posmatra kao period pre Dalija i period posle Dalija!” U tom periodu nastaje i jedna od njegovih najčuvenijih slika “The persistence of Memory” (Soft Watches). Ubrzo nakon što je uradio ovu sliku, američki trgovac slikama Julien Levy je kupuje, a on je bio taj kome je bilo suđeno da Dalija učini slavnim u Americi. Njemu se učinilo da je slika krajnje neobična, da nije po ukusu publike i da zato neće biti prodata. Međutim, grdno se prevario jer je slika išla od ruke do ruke da bi na kraju završila u Muzeju moderne umetnosti u New Yorku, gde je, bez svake sumnje, najpoznatija slika od svih. Dali postaje opsednut Amerikom i želi tamo, po svaku cenu, da ode. Jedini problem je bilo to što nije imao dovoljno para za kartu. On kaže: “To je bio trenutak kada sam u istom momentu bio na vrhu svoje reputacije i uticaja i na dnu svojih finansija.” Besan i ponižen tražio je pomoć, a dobio je od – Pikasa. Kasnije je priznao da mu nikada nije vratio novac, mada ni sam Pikaso to od njega nije tražio. Za Dalija je Amerika bila jako interesantna. Otkrio je čari američkog “krem” društva, držao je predavanja na fakultetima, davao intervjue i isticao značaj podsvesnog na njegovim slikama. I slike su mu se odlično prodavale pa je za povratak kući sebi mogao da priušti luksuznu kabinu na brodu.

Interesantno je da su svi Dalijevi prijatelji i neprijatelji imali jednu stvar zajedničku: ignorisali su ono što je pisao. A kada je Dali i koristio pisanu reč, činio je to podjednako vešto kao što je koristio kičicu. Zato su njegova pisana dela bila podjednako brilijantna kao i slike. Pisana dela su značajna i zbog toga što sadrže vrlo vredne informacije o njemu, njegovom razvoju, usponima i padovima… Tako je u delu “Tajni život Salvadora Dalija” (The Secret Life of Salvador Dali) opisao svoje detinjstvo, odrastanje i otkrio skrivenu stranu provokativnog i slobodoumnog bića koje je obožavalo skandale i kome uopšte nije stalo do mišljenja drugih. “Dnevnik genija” (Diary of Genius) je nastavak njegove autobiografije u kojoj nam kazuje kako je to biti Dali – javna ličnost koja se služi nekom vrstom ludila kako bi postigla cilj. Jedno je sigurno, bez obzira na sve njegove protivurečnosti i apsurdnosti, besramni nedostatak srama i ludilo, Dalija kao pisca moramo shvatiti podjednako ozbiljno kao Dalija slikara. 1936. Dali se pojavio na izložbi u Londonu u ronilačkom odelu kako bi što bolje ilustrovao svoju tvrdnju da je glavna funkcija umetnosti otkrivanje dubina podsvesnog! Već tada njegova popularnost raste, a ljudi su ga voleli zbog stalnih provokacija i stila slikanja – do detalja. Godine 1936. u Španiji besni građanski rat pa Dali i Gala nisu mogli da se vrate u svoj mirni dom u Port Lligatu. Umesto toga, putovali su po Evropi. Kakav je odnos i stav Dali imao prema ratu, može se videti sa nekih njegovih slika, pa i samo kroz njihove nazive: “Soft Construction with Boiled Beans (Premonition of Civil War)”, “The Burning Giraffe”… Za njega rat je prosto bio ludilo “hrane”! Da bi zaboravio na rat, Dali je putovao. 1938. ostvario mu se san – upoznao je Sigmunda Freuda. Susret je bio interesantan za obojicu, jer je Dali ostavio jak utisak na Freuda, a za Dalija najveći kompliment bile su Freudove reči: “Do sada nikada nisam video tako kompletnog Španca. Kakav fanatik!” Godine 1939. Dali je u New Yorku, u Galeriji Juliena Levia, održao samostalnu izložbu o kojoj je izvestio i magazin “Life”. Ova izložba je bila vrlo uspešna za njega pošto je uspeo da proda preko dvadeset slika (21) i zaradi 25,ooo dolara. Zbog Drugog svetskog rata, Dali i Gala su u Americi proveli osam godina. U Muzeju moderne umetnosti održana je retrospektiva njegovih dela koja je sadržala više od 40 crteža i slika, od njegovih najranijih radova do najnovijih tvorevina njegove imaginacije. Ova izložba omogućila je pregled njegovog razvoja – od kubizma, preko nadrealizma pa sve do fioka i telefona. Izložba je prikazivana širom Amerike što je Dalija učinilo poznatim u celoj zemlji. Uprkos kritikama nekih, on je radio punom parom i nije mario za njih. Kreirao je nakit, dizajnirao je apartman Helene Rubinstein, sarađivao je sa vodećim magazinima kao što su Vogue, Harper’s Bazaar, Town and Country. Radio je balete, pisao, osmislio je reklamnu kampanju za Shiaparelliev parfem “Shocking” i reklamirao je sam sebe u magazinu “Click”. Sve ovo donekle oslikava čime se sve Dali bavio u Americi tokom ratnih godina. Prva atomska bomba, koja je bila bačena na Hirošimu 1945, šokirala je Dalija. Svoju reakciju izrazio je na slikama “Melancholy Atomic and Uranium Idyll”, “The Apotheosis of Homer” i “The Three Sphynxes of Bikini”. Ove slike uvode novu tehniku njegovog rada koju je nazvao “nuklearnom” ili “atomskim slikanjem”. Ova tehnika svoj vrhunac doživljava u remek delu koje je završio 1949, “Leda Atomica”. Za Dalija atomska bomba značila je početak nove ere. U svom “Mističnom manifestu” (The Mystical Manifesto) opisuje šta se u njemu u tom periodu dešavalo: “Ništa gore se jednom ex-nadrealisti ne može dogoditi nego da prvo postane mistik, a zatim i da nauči da crta. Meni su se te stvari desile istovremeno!” Dali je svoj misticizam objasnio na sledeći način: “Eksplozija atomske bombe 6. avgusta 1945. izazvala je pravi seizmički šok u meni. Od tada, atom je centralna tema u mom razmišljanju. Mnoge od scena koje sam u to vreme naslikao iskazuju ogromni strah koji me je obuzeo kada sam čuo za eksploziju bombe. Koristio sam svoju paranoja-kritiku da analiziram svet. Želeo sam da razumem skrivene sile i poredak stvari kako bi ih iskoristio za svoju snagu. Izuzetna inspiracija mi je pokazala da imam vrlo moćno oružje u rukama koje mi može pomoći da prodrem u srž realnosti - misticizam!” Pošto je objasno svoju evoluciju, Dali je bio spreman da se vrati u Evropu. 21. jula 1948. Dali i Gala se vraćaju u Port Lligat. Dali je želeo što pre da nastavi da slika i što je pre moguće primeni svoj novi pristup slikarstvu. Bilo mu je jako važno da što pre počne da slika nove religijske teme. Prve slike sa potpuno novom tematikom bile su dve verzije “Bogorodice iz Port Lligata” (Madonna of Port Lligat), a uradio je ilustracije i za Danteovu “Božnstvenu komediju”. Naročito dobro delo njegovog novog mističnog, estetskog pristupa bila je slika “Christ of Saint John of the Cross”. Kada je slika prvi put bila izložena u Londonu, jedan uticajni kritičar ocenio ju je kao banalnu. Nekoliko godina kasnije, ovu sliku teško je oštetio neki fanatik u Galeriji u Glazgovu. Novi Dali bio je ismevan, što su naročito činili nadrealisti, ali i cenjen. Sva njegaova dela iz ovog perioda bila su po svom konceptu striktno matematička, vodio je računa o Zlatnom preseku i koristio se dostignućima fizike. Međutim, religioznost i misticizam nisu sprečile Dalija da i dalje koristi profane teme. Erotika je samo dodala još jednu dimanziju njegovom misticizmu: “Erotika je glavni put ka duhu božijem.”

Godine 1958/9 naslikao je “The Discovery of America by Christopher Columbus”. Slika je značajna jer na njoj vidimo mešanje njegove super-precizne tehnike (particle) i ranijih tehnika. On kaže: “Tačno je da sam fotografiju koristio čitav život. Izjavio sam pre više godina da je slika zapravo fotografija urađena rukom koja se sastoji od super-finih slika koje imaju samostalno značenje a čije je glavno svojstvo da su viđene okom a ovekovečene rukom.” Godine 1962. objavljena je krajnje interesantna knjiga “Dali de Gala”, koju je u sa radnji sa Dalijem napisao Robert Descharnes. Dali je i dalje bio neumorno kreativan. U tom periodu naslikao je čuveno “Raspeće” (Crucifixion). Među remek delima koja je uradio u ovom periodu, “Tuna Fishing” i “Hallucinogenic Bullfighter” su bez svake sumnje najznačajnija. Dali je, pola u šali a više ozbiljno, odlučio da posle smrti bude – ZAMRZNUT! Nije želeo da ljudi prosto kažu “Dali je mrtav”, već da dodaju “Dali je i to uradio drugačije. Rešio je da ga zamrznu.” Dali je poslednjih godina svog života neumorno pratio dostignuća nauke i verovao je da će medicina toliko napredovati da je samo pitanje vremena kada će omogućiti ljudima život nakon smrti. Zbog toga je rešio da, onog momenta kada njegov život prestane, njegovo telo bude konzervirano kako bi sačekao otkriće koje bi omogućilo da Dali genije ponovo oživi. Kao što je u svemu preterivao, preterao je i u svojoj želji da utaba put besmrtnosti. I dok je Dali čekao besmrtnost, počasti i priznanja za njegov rat su se gomilale. Nagrađen je Velikim krstom – “Grand Cross of Isabela de Catholic” - što je najveće priznanje u Španiji. 26. maja 1978. izabran je za dopisnog člana Akademije lepih umetnosti u Francuskoj. A koja se veća priznanja mogu dodeliti jednom patriotskom španskom slikaru koji obožava čokoladu, nego da se njegove slike nađu na kutijama poznate španske čokolade i da doživi da ima svoj muzej u rodnom gradu? To je upravo ono što je Dali doživeo i u čemu je maksimalno uživao. Muzej Salvadora Dalija koji se nalazi u Figuerasu, Dali je lično uredio do poslednjeg detalja. Najprivlačnija stvar ovog muzeja je ta što omogućava posetiocima da zakorače u Dalijev svet. To je istinski Dalijev univerzum!

Jedna od poslednjih slika, koju je uradio samo nekoliko nedelja pre smrti njegove Gale, bila je “The Three Glorious Enigmas of Gala”. Ovom slikom konačno je zaokružio sve svoje poštovanje i obožavanje žene koja je za njega bila “Visible Woman”, “Madonna of Port Lligat” i “Leda Atomica”. Velika tragedija njegovog života dogodila se 10. juna 1982. kada Gala umire i ostavlja ga samog. Dali je nakon toga pokušao da izvrši samoubistvo dehidratacijom. Koliko je taj pokušaj, zapravo, bio ozbiljan? Pa, Dali je verovao da dehidratacija može da mu obezbedi besmrtnost jer je jednom pročitao da ektremno dehidrirana bića vodom mogu biti vraćena u život. Dali je zaključio (ili mu se, bar, dopala ideja) da je moguće nastaviti život i nakon dehidratacije. Međutim, ono što Dali nije predvideo bila je činjenica da nakon tolikog vremena neuzimanja ničega, neće biti u stanju ništa da proguta! Zbog toga je od tada pa sve do smrti uzimao tečnu hranu kroz nos, putem infuzije. Još jedna posledica ove sulude ideje bila je ta što je Dali izgubio moć govora. Bivao je jako nestrpljiv i nervozan ako niko ne bi bio u stanju da ga razume. Njegovoj pratnji je trebalo puno vremena i strpljnja da razume njegovo jedva čujno mrmljanje. Njihovo strpljenje naročito je bilo potrebno kada je bilo reči o biznisu pošto je Dali osnovao kompaniju “Demart”, zajedno sa Robertom Descharnesom, koji je bio njen predsednik, kako bi zaštitio svoj rad i autorska prava, sprečio falsifikate i kako bi mogao da sklapa nove ugovore. Pod njegovim nadzorom bilo je i stvaranje parfema koji je nosio njegovo ime; od Tokija do New Yorka i ovaj proizvod je predstavljao pravog Dalija pošto se prodavao u bočicama koje su imale oblik usana, nosa, a ako je bio u pitanju muški parfem, testisa. Iako su mnogi sumnjali u njegovu moć rasuđivanja, Dali je još uvek uživao u životu. Pratio je naučna otkrića sa najvećom pažnjom, nadajući se da će neko otkriti tajnu formulu besmrtnosti. Umro je 23. januara 1989. godine. Njegovo balsamovano telo (balsamovano da traje bar 300 godina – shvatili ste zašto) počiva u miru u njegovom muzeju u Figuerasu. Sve svoje bogatstvo i dela, ostavio je Španiji, zemlji koju je neizmerno voleo.

Smeli brkovi, megalomanija, žeđ za slavom, genijalnost i ludilo – sve je to Dali, Don Kihot svog vremena!

Fotografija http://onemansblog.com

Prevela i priredila: Biljana Lukovic

KAKO PREPOZNATI SAMOĆU

2013-02-16T02:07:00.000-08:00

Često se može čuti kako je savremeno doba sa sobom donelo mnoštvo tehnologije, ali i ljudske otuđenosti. U ovim našim, siromašnijim krajevima, otuđenost je, pre svega, posledica jurnjave za egzistencijom. Ali, samoća o kojoj ću ja pisati je, ipak, drugačijeg karaktera. Ljudi su često skloni da upadaju u samoću nakon teških životnih lomova ili gubitaka. Gubitak bliske, voljene osobe, razvod, raskid duge veze i gubitak posla najčešći su razlozi za povlačenje u sebe. Razumljivi su razlozi zbog kojih se to dešava i samoća je u takvim situacijama i lekovite prirode jer je čoveku ipak potrebno da se malo osami ne bi li zalečio rane. Ja bih to nazvala "produktivnom samoćom" jer je razgovor sa samim sobom i suočavanje sa realnošću jako važno radi "ozdravljenja" i ponovnog "oživljavanja". Ipak, granica između te korisne samoće i samoće koja izjeda i razgrađuje ličnost je tanka. Ljudi ponekad nisu ni svesni da su postali "sami". Evo nekih simptoma te "opasne samoće":

1. Strah od ljudi i izlazaka među njih - trenutak kada osetite strah od ljudi i ne snalaženje u prisustvu nepoznatih ljudi znak je da ste se previše povukli u sebe. Komunikacija sa ljudima je neophodna jer smo društvena bića i gubitak tih društvenih niti jako je opasno i razorno za ličnost.

2. Nesnalaženje u razgovoru sa ljudima - može se manifestovati na dva načina: mucanjem i nemogućnošću sastavljanja rečenica ili preteranim, nezaustavljivim govorom. Oba su posledice nedovoljne komunikacije sa ljudima. Zdrava komunikacija je izbalansirana a u njenom nedostatku dolazi i do poremećaja koji ide u krajnosti. Ili se teško govori ili se ne prestaje.

3. Izbegavanje susreta sa ljudima - ili bežanje od ljudi. Izbegavanje kontakata sa ljudima i bukvalno bežanje od njih je siguran znak da ste previše sami. Ljudi se doživljavaju kao strana tela koja vrše invaziju na naš prostor samoće pa se od njih beži. Saginjanjem glave na ulici i pretvaranjem da se ne vidi ili jednostavnim neizlaženjem iz sobe ili stana.

Kada upadnete u samoću iz nje se teško izlazi. Pomoć je potrebna i najbolje je da dođe od bliskih osoba, ali vrlo često naši najbliži ne znaju kako da pomognu pa je moj savet da se u takvim situacijama ipak obratite stručnom licu. Psihijatri su kod nas i dalje tabu ali to su samo lekari kao i svi drugi. Odlazak kod psihijatra ne znači da ste "bolesni u glavu", što bi naš narod popularno rekao, već da ste odgovorni prema sebi jer ste spremni da potražite pomoć. A svest o tome da imate problem, pola je njegovog rešenja. Gubici su sastavni deo života, nije ih lako preboleti ali bežanje od života i ljudi može imati zaista teške posledice. Show must go on...


Samoća boli

Fotografija: http://slozna-braca.balkanium.org

SREĆAN DAN (NE)ZALJUBLJENIH!

2013-02-14T04:39:00.001-08:00

Dragi moji, i mi nezaljubljeni, sami, ostavljeni, ucveljeni, razočarani, zgrčeni... imamo dušu! Nije fer da ovaj ZALJUBLJENI dan ne bude i naš dan (uz svih ostalih 364)... Jer zbog čega bi se ljubav vezivala samo za muško-ženske odnose? Može se voleti i pas, mačka, ribica, udobni jastuk, topli čaj, nove cipele... Mašti na volju.

Zbog toga, dragi moji nezaljubljeni i ucveljeni, ne padajte u depresiju zbog latica ruža, vatrometa i srdaca što na današnji dan lepršaju i pucaju na sve strane. I nama je nekada (davno) pucalo... Volite sebe i osmeh na lice! ( I nek crknu dušmani... :-))))) )

Zato, zaljubljenima čestitam "Lov iz in d er", a nama ostalima:

Vince u Friž-i-d-er... :-)))))))

NOVI BAJ D USPUT BLOG:
KAKO PREPOZNATI SAMOĆU

ŠTA JE PMS br. 2 I KAKO GA "PREBOLETI"

2013-02-13T00:58:00.002-08:00

Poznato je da žene imaju jedan interesantan fenomen poznat skraćenicom PMS ili u punom nazivu predmenstrualni sindrom. Većina žena dobro zna o čemu se radi pa neću detaljisati jer nisam kompetentna, izuzev kada sam u PMS-u pa mi ispadaju stvari iz ruku, prozori mi se despresivno zacrne a hoću i da ujedem... Međutim, postoji još jedna ženska "boljka" istog skraćenog naziva PMS koja je stručnoj javnosti nedovoljno poznata. Naime, drugi ženski PMS, punog naziva POST-MAJČINSKI-SINDROM široko je rasprostranjen ali se njime stručnjaci do sada nisu bavili. Pa, eto, skromna ja, da ukažem javnosti na značaj i potrebu stručnog prilaza ovom problemu. Ime na prvi pogled može da zbuni, jer majčinstvo je "Neverending story" pa kako onda može ući u neku "post" fazu? Mogućnost zabune je vrlo verovatna ali ću objasniti na šta se ta "post" faza odnosi.

Postoji jedna interesantna faza, otprilike u vreme kada DETE dovoljno odraste da već može samo da hoda, da se nahrani (ali ne i da samo sebi spremi hranu), da se obuče, svuče, samo opere zube... Otprilike mu to dođe negde između treće i četvrte godine. Individualno je to, pa ne bih da generalizujem o vremenskom periodu kada se PMS br.2 javlja. Ipak, ono što je većini žena zajedničko (da se ponovo ogradim od generalizovanja) u tom nekom perodu kada nam deca malo poodrastu pa više ne vise sa raznih delova naših tela je to da se malo zbune. Blago rečeno. Objasniću.

Додајте натпис

Kada je dete malo, majka je angažovana 156% (dodatnih 56% obično ide na ostatak domaćinstva uključujući i "jaču polovinu", ako je ima). I opet ću da dosađujem negeneralisanjem jer nas ima raznih pa molim i muške i ženske "nestereotipe" da se ne uvrede... Dakle, kada su deca baš mala, situacija je vrlo jasna. Tri smene non-stop, sa eventualnim pauzama da se nešto pojede ili operu zubi... Priroda je to tako uredila i svaka majka tačno zna na šta mislim. Pomoć jeste moguća, ali jedna je majka! Deca nepogrešivo osete "uljeza"... Elem, ono što je karakteristično za PMS br.2 jeste blaga izgubljenost žensko-ženstvene intuicije. Može zazvučati rogobatno, ali većina majki u jeku majčinstva baš i nije sklona da se šminka, doteruje i na štiklama hoda. Više su sklone radnim uniformama na kojima se jasno može "pročitati" dnevni jelovnikom. Štikle su opasne jer često treba skokom gde dete okom... Čast izuzecima... Isto važi i za utegnuto-skockane kombinacije jer razne akrobacije rukama i nogama datu kombinaciju mogu fatalno oštetiti...

Dakle, za većinu majki u periodu najjačeg majčinstva karakteristično je da su u licu malo ubledele a po telu šarene... U komotnoj, širokoj odeći. Elem, kada taj period prođe pa se deca malo osamostale, žene se u jednom trenutku pogledaju u ogledalo i shvate da su zaboravile da budu - žene. Onaj trenutak kada ponovo treba da izađete među ljude, ne kao majka, nego kao žena početak je PMS-a br. 2. Neke žene to prebole prilično lako, ali neke upadanu u tešku fazu PMS-a br.2. Ja spadam u tu drugu grupu nesrećnica... Sećam se da sam prilično dugo bila zbunjena činjenicom da na sebi imam garderobu bez ijedne fleke! Teško je podneti taj šok... A da ne pričam koliko mi je vremena trebalo da se osmelim i napravim taj prvi korak na štiklama posle........... Maskara mi je u prvom trenu izazvala asocijaciju na četku za čišćenje flašica a kada sam stavila rumenilo ugledala sam svoj svakodnevni lik iz parka, ali bez isprekidanog disanja. A tek susret sa presom za kosu! Joooj, kako se ranije nisam setila da je iskoristim za peglanje sitnih stvari... Uh, pogledati neki drugi žanr filma sem crtanog ili pročitati celu jednu stranicu knjige... Slova nisam zaboravila, ali da čitam kao odrasla osoba jesam. Ipak, najstrašniji trenutak je svakako izlazak u svet. Sama, kao žena. Jer kako to izvesti kada mi se ništa ne mota oko nogu, ne vuče za ruke i odeću? Kako smiriti ruke da ne rade 10 stvari istovremeno i ujednačiti korak sa tempom ljudi, a ne sa tempom štoperice? Strašno... Imate osećaj kao da vas svi gledaju, da vas sve nešto svrbi i češka po telu, a naročito U GLAVI! E, to je taj PMS br.2. Trenutak kada se ponovo setite da ste ŽENA!Kada shvatite da postoje kratke suknje, frizer, lak za nokte i da se telo može potpiti u toplu kupku u kadi čitavih pola sata.

Drage moje, o PMS-u br. 2 treba pričati. Iako deluje kao nešto bezazleno i nerelevantno u odnosu na gomilu drugih stvari koje nam nad glavama vise, ovaj problem nije mali. Divno je biti majka, ali je još lepše biti i žena i majka! Ne zaboravljajte sebe jer ako to učinite i drugi će zaboraviti vas...

Kraj

SLEDEĆI BAJ D USPUT BLOG:
SREĆAN DAN (NE)ZALJUBLJENIH

LJUBAV(ni) KORN FLEKS

2013-02-12T01:35:00.001-08:00

Ah, ta ljubav... Dođe mi i ona na "tapet"... A htela sam da je izbegnem, majke mi, ali ne vredi... Nešto sam alergična na ljubav poslednjih godina... Ali, juče slučajno bacih oko ka televizoru pa mi ga upeca jedna zanimljiva emisijica, posvećena baš ljubavi. Rekoh, aj' da vidim šta će reći ljudi, možda nađem i lek za svoju "alergiju"... I lepo pričaše gosti, nema šta, sve do trenutka kada jedna gošća ne reče da ona veruje u ljubav i porodicu "kao sa reklama za korn fleks".

?!???!!!*$#%%&"!///?????????

Hmmmm.... Znate onaj osećaj kada mislite da vas neko potajno snima i izvrgava ruglu... E tako sam se i ja osećala nakon te izjave. Jer koliko ja znam (nekompetentno i potpuno podložno kritičkom sudu), bajke žive u knjigama, reklame u televizoru, a život je uživo.

Nemam nameru da vam "solim" pamet šta i kako treba da mislite o ljubavi, jer svako je kovač svoje (ne)sreće, samo što nekome život gvožđe da vrelo, a neko ga golom pesnicom kuje hladno... Ali, idealizacije su uvek pogubne, a jedna od najvećih je upravo ljubav. Od te idealizacije ozbiljno stradaju vitalni organi: muškarcima novčanik a ženama glava (a, boga mi, i kičma). Da ne bude zabune, znam ja dobro da glava baš i ne radi kada se progutaju oni "leptirići", ali smatram da i kada oni lepršaju, oči ipak mogu da gledaju, a mozak da misli. Ne ide to lako kada si mlad, nije ni prirodno baš, ali kada se taj "virus" preleži (ako nema ozbiljnijih posledica), nauk treba da se nuči. Zato i postoji. Jer ako se dobro savlada, onda vam se, kada je to najpotrebnije, neće desiti da porodicu i ljubav poistovećujete sa reklamom. Jer reklama staje u minut, a život u novi život i godine...

Kraj

NOVI BAJ D USPUT BLOG:
ŠTA JE PMS br. 2 I KAKO GA "PREBOLETI"

ČAK ČOVIĆ i VujoŠEVIĆ

2013-02-11T10:04:00.001-08:00

Kada se ujedine Čak Čović i VujoŠEVIĆ, dođe i Đilas na teren... Nekompetentno skroz, ali ccccc.... Bruka...

"Ja nastavljam priču, pa šta bude..."

Kraj