Protekle godine posao kojim se bavim se širio, a samim tim i broj putovanja se uvećao pa mi je pisanje putnih naloga postala noćna. Uvek sam gledao da taj posao ostavim za kraj, jer nema mnogo razmišljanja već posao koji zahteva vreme i prepisivanje u nedogled.

Knjigovođa mi je preporučila da skinem formular putni nalog sa sajta jedne knjigovodstvene agencije, ali taj formular nije odgovarao u potpunosti mojim potrebama pa sam bio prinuđen ili da napravim svoj mini programčić ili tabelu ili da i dalje pišem jedan nalog po 10-15 minuta. Izbor je pao da napravim novu excel tabelu sa dva worksheet-a (jedan radni i drugi koji se samo štampa). U radni worksheet unosite sve neophodne podatke kao što su:

• Naziv kompanije,
• Ime i prezime osobe koja se upućuje na službeni put,
• radno mesto osobe koja se upućuje na službeni put,
• zadatak osobe na službenom putu,
• tip prevoza koji koristi za vreme trajanja službenog puta,
• datum i vreme početka i završetka službenog puta,
• iznos akontacije ukoliko postoji,
• iznos dnevnice u Srbiji (trenutno neoporezovana dnevnica u Srbiji iznosi 2086,00 dinara),
• mesto izdavanja putnog naloga,
• prevozni troškovi (maksimalno 5),
• Troškovi smeštaja (maksimalno 2),
• Ostali troškovi (maksimalno 3).

Kada se svi neophodni podaci unesu u radnu tabelu, ništa drugo Vam ne preostaje sem da štampate obrazac, pečatirate i potpišete.

Nakon što sam napravio ovaj excel file pisanje putnih naloga nam više ne predstavlja problem. Excel file možete preuzeti klikom na preuzmi file ispod. Nadam se da će i vama koristiti koliko koristi meni.

Putni nalog - forma 36.37 KB

Download

• Napokon puštena usluga GPRS (03.08.2013.)
• Sramotan odgovor Vip mobile na moju žalbu (06.08.2013.)

U cilju smanjenja svojih troškova decembra 2011. godine sam prebacio svoj broj iz Telenora u Vip mobile i kako je vreme prolazilo shvatio sam koliko sam pogrešio. Telefonski račun se umanjio za nekih 30-40% ali usluga koju sam dobio od strane Vip mobile mobilnog operatera ne zaslužuje niti jednu pohvalu.

Pokrivenost signalom jako varira do mesta u kome se nalazite. Ekonomski pokazatelji jedino preovlađuju. Investiraju u mrežu samo tamo gde mogu da ostvare veliki profit. Centar Beograda je pokriven besprekorno. Ali čim se mrdnete iz strogog centra grada signal zna da varira.

Često koristim mobilni telefon u kolima (naravno sa instaliranim handsfree) i veza zna da puca. Pošto živim na Topčiderskom brdu često prelazim relaciju Prokop stanica preko kružnog toka na Senjaku (kod Šehera) pa Užičkom ulicom ka Dedinju. Veza je pucala u 90% slučajeva, a nekad kada ne pukne, onda nastaju prekidi tj do seckanja pa sam prosto prinuđen da prekinem razgovor i da sačekam nekoliko minuta tj da prođem sivu zonu za Vip mobile. Isti problem imam kada idem i u suprotnom pravcu.

Odlazeći na odmor ovog meseca u Grčku zgranuo sam se koliko je autoput loše pokriven. 3g tj HDSPA mreža se može uhvatiti samo u delovima autoputa kada se prolazi kroz ili blizu većeg naseljenog mesta u drugim slučajevima morate se zadovoljiti EDGE mrežom.

U dva navrata sam bio prinuđen da zbog posla prvog dana odmora uključim prenos podataka u roamingu i preuzeo sam 7.5 mb. Nakon toga sam dobio poruku od Vip mobile da su mi suspendovali prenos podataka jer sam previše odstupio od tarifnog paketa koji koristim te usled zloupotrebe brinu kako će biti naplaćeni. Na odmoru mi više nije trebao internet jer smo ga imali u hotelu, a i za nuždu sam imao i MTSov internet koji je u svakom trenutku mogao da bude upotrebljen. Ali za time nije bilo potrebe.

Nakon mog povratka u Srbiju, kontaktirao sam korisnički servis i zatražio da mi aktiviraju GPRS saobraćaj, ali iz korisničkog servisa su mi rekli da to nije moguće već da treba da izvršim avansnu uplatu kako bi mi prenos podataka ponovo bio uključen. Na moje insistiranje da mi omoguće GPRS saobraćaj u okviru mog tarifnog paketa pošto su svi preduslovi ispunjeni. Nalazim se u Srbiji, novo zaduživanje preko GPRSa ne može da bude jer u okviru svog tarifnog paketa imam 1100 smartova od kojih sam u tom trenutku potrošio oko 150. Ljubazna gospođica se još jednom izvinila i rekla da ipak moram da platim račun.

To znači da je Vip mobile odbio da pruži uslugu za koju plaćam redovno pretplatu i koja je garantovana u okviru mog tarifnog paketa i time prekršio Ugovor koji sam potpisao i prekršio član 14 opštih uslova korišćenja koji se nalazi na sajtu Vip mobile. Nikad nisam porekao da sam koristio prenos podataka u roamingu i nikad nisam osporio račun koji treba da platim.

Sledećeg dana (30. jula) odlazim u poslovnicu na Banjici i plaćam celokupan račun od 6900 dinara i tražim da mi se omogući GPRS saobraćaj što nije učinjeno ni do objave ovog teksta 31.07. u 13 časova. Takođe sam zatražio raskid ugovora na štetu vipa jer je izvršio povredu mojih prava jer u okviru tarifnog paketa imam uključen internet saobraćaj koji su mi onemogućili da koristim, a da pri tome nemam nikakvih dugovanja prema Vip mobile mobilnom operateru.

U jednom kratkom SMSu dobio sam obaveštenje da će moj ugovor biti raskinut dana 21.09.2013. godine na moj zahtev bez ikakvog daljeg obaveštenja.

Pred objavljivanje ovog članka kontaktirao sam i korisnički servis putem emaila pošto telefonski razgovor ne mogu da objavim. Sadržinu mejla možete pročitati na kraju članka. Trudiću se da svu dalju komunikaciju sa Vip mobile objavim u ovom članku.

Mejl koji je poslat Vip mobile korisničkom centru:

Poštovani,

Update posta: 03.08.2013. Napokon puštena usluga GPRSa

Update posta: 06.08.2013. – Sramotan odgovor Vip mobile na moju žalbu

Velika većina onih koji me poznaju, znaju da nemam dlake na jeziku i znam da će me ovaj članak koštati nekih “prijatelja” i potencijalnih saradnika, ali ko se bude osetio prozvanim u ovom tekstu sam je kriv.

Zašto baš nagradni foto konkurs Bambi JOŠ?

Sasvim slučajno. Nisam pratio niti na bilo koji način učestvovao na ovom nagradnom konkursu. Čak ni aplikaciju nisam startovao. Pažnju mi je privukla izjava jednom “prijatelja na Facebook-u” gde je naveo da su banovani neki ljudi koji su pokušali da varaju i da osvoje prvu nagradu.

Pošto sam i sam bio autor 2 nagradna foto konkursa za svoje klijente hteo sam da vidim o čemu je reč kako ni moj tim i ja ne bismo napravili takav propust prilikom organizovanja novog foto konkursa. Na samoj aplikaciji više se ne mogu videti slike koje su učestvovale u foto konkursu već samo saopštenje:

Saopštenje kao da su ga pisali najbolji PRovi koje imamo u Srbiji. Nastalu štetu su samo pokušali da ublaže, misleći da nekome neće upasti u oči. Ispod ovog saopštenja nalazi se link ka pravilniku. Nije me mrzelo ni da njega pročitam pošto sam učestvovao u pravljenju nekoliko sličnih. Interesovalo me je pravilo gde se pominju zabrane višestrukog glasanja sa iste IP adrese.

Pažljivo sam pročitao više puta ovaj pravilnik i nigde se ne pominje glasanje sa iste IP adrese. Način glasanja je opisan u tačkama 16 do 19. pravilnika. U delu jedne rečenice se pominje da je zabranjeno glasanje sa lažnih naloga.  Draga gospodo hoćete li mi vi reći da znate šta su lažni nalozi? Jeste li ih možda prilikom startovanja aplikacije legitimisali pa da znate da oni nisu pravi. Svi su pravi dok ih Facebook ne ukloni. Višestruko glasanje sa jedne IP adrese se nigde ne pominje.

Da ne budem pogrešno shvaćen, slažem se da treba kazniti one koji varaju u nagradnom konkursu, ali to sve treba predvideti pravilima kako bi imali na osnovu čega da ih kaznite.

U ovom slučaju, ljudi koji su oštećeni mogu da se žale jer je teško dokazati da su za njih glasali lažni profili. Tačnije mogu tražiti od Suda da se na saslušanju pojave ti svi ljudi koji će svedočiti u korist oštećenih. Kao što je poznato prema pravilima Facebook-a moraju da objavljuju svoja prava imena, ali dosta ljudi to ne radi i ako ih Facebook nije sankcionisao ne možete ni vi. Znači da oštećeni može da nađe 60 svojih prijatelja koji će reći da su to baš oni i da su želeli da podrže svog prijatelja da otputuje u Veneciju. Čisto sumnjam da Bambi Banat kao velika i ugledna kompanija bi sebi dozvolila taj luksuz da zbog tričavih 500 eura dospe na sud i ima negativan publicitet, već bi to probala da reši na drugi način, tako da do Suda ne bi ni došlo.

Veliki gubitnik u svemu ovome je Bambi Banat, jer ostaje gorak ukus zbog svega nastalog i pitanje je kada će ponovo organizovati neku nagradni konkurs i podeliti ovako lepe poklone.

Ono što je meni najviše zapalo za oko jeste diskvalifikacija nakon završetka foto konkursa. Tih 60 lažnih profila je svakodnevno generisalo neki protok na serveru, podizalo broj pregledanih stranica, a samim tim i prosečno pregledane stranice po posetiocu. Da li će se to umanjiti prilikom pisanja izveštaja, čisto sumnjam.

Ko je kriv

Odgovor na ovo pitanje jeste organizator nagradnog konkursa u ime Bambi JOŠ.

Smatram da je Brand menadžer Bambi JOŠ imao samo glavobolju zbog ovog problema. Naravno, brand menadžer nije dovoljno stručan da zna šta može da očekuje ukoliko se ovo prvi put dešava. Ali snosi deo ogovornosti za pogrešan izbor agencije koja je realizovala nagradni konkurs u ime Bambi JOŠ. Veliki propust napravljen je što se pravilnik nalazi na sajtu agencije koja je razvila aplikaciju, a ne na sajtu Bambija. Za to možemo okriviti Brand menadžera. To je jako veliki propust prema mom mišljenju.

Organizator konkursa snosi svu odgovornost zbog ovakvog završetka nagradnog konkursa. Trebao je da predvidi svojim iskustvom i dosadašnjim radom sve moguće probleme prilikom organizovanja nagradnog konkursa.

Developeri, tj agencija koja je radila ovu aplikaciju mogli su da sugerišu organizatoru konursa na propuste jer su developeri opet IT stručnjaci koji bi trebalo da se razumeju u računarske mreže. Ipak oni su samo izvršavali zadati posao.

Takođe svi koji su učestvovali u kreiranju dizajna svih promo materijala, a ponajviše Brand menadžer i menadžer zajednice (Community Manager) su ponajviše krivi što je pamflet za promociju ovog foto konkusa objavljen sa slovnom greškom koja nije ni ispravljena za sve vreme trajanja ovog konkursa, kao ni posle njega. Stiče se utisak da se sve ovo radilo na brzinu i da za detalje nije bilo vremena ili je neko opasno zakazao.

Rešenje problema

Da ne bude da samo kritikujem, ali svakako organizator ovog nagradnog konkursa u ime Bambija je trebao da se posveti malo više pravilniku i da predvidi načine varanja i da ih onemogući pravilnikom.

U pravilniku jasno treba istaći način glasanja. Bilo da pojedinac može da glasa samo za jednu sliku na konkursu bilo da može da glasa za sve slike na konkursu. Takođe istaći da li pojedinac za vreme trajanja konkursa može da glasa samo jednom za jednu sliku ili svakodnevno.

Na foto konkursima koje sam do sada organizovao za klijente nije bilo varanja putem “lažnih naloga”. Ne kažem da nije bilo varanja, ali ta varanja su onda bila mnogo suptilnija i potrebno je napredno znanje računarskih mreža da bi se to uradilo.

Moj predlog za organizovanje glasanja za foto konkurse je sledeći:

1. Svaki pojedinac može da glasa za jednu sliku jednom dnevno.
2. Svaki pojedinac može da glasa za jednu ili više slika u toku dana.
3. U toku dana se može glasati za jednu sliku sa iste IP adrese 2 puta (2 je broj koji se može menjati, a uzet je na osnovu kompromisa da za jednu sliku mogu glasati brat i sestra, momak i devojka i slično tj. dve osobe koje koriste isti računar. Nažalost cele porodice sa više članova su u tom slučaju oštećene, ali bolje da budemo malo rigorozniji nego da dođe do zloupotrebe).

Ukoliko neko baš želi da vara u ovom slučaju moraće često da menja IP adresu. Promena IP adrese je jako teška u današnje doba kada ne koristimo dial up. Većina provajdera prilikom resetovanja modema zadržava istu IP adresu. U tom slučaju promena IP adrese je moguća samo preko Proxy servera. Nagradni konkursi se uglavnom organizuju na teritoriji Srbije te je dovoljno da sa par linija koda onemogućimo proxy servere tako što ćemo staviti da zemlja odakle može da se glasa bude isključivo Srbija.

Samim ovim onaj koji želi da vara mora dobro da se potrudi kako bi osvojio nagradu. Lakše je cimati ljude koji su online da glasaju za njih nego menjati adrese na svaka 3-4 minuta. Naravno, sve ovo zavisi i od same vrednosti nagrade.

Takođe treba onemogućiti pravilima da ljudi sa najviše glasova dobijaju nagrade. Moj predlog jeste da na foto konkursima u uži krug ulazi veći broj prijavljenih slika nego što se deli nagrada, a onda da organizator izvrši selekciju jer se može desiti da slika sa najviše glasova nije i najlepša već je taj neko uložio mnogo truda ili ima puno prijatelja koji žele da pomognu da osvoji nagradu.

Usled nekih nepredviđenih okolnosti, bio sam prinuđen da otvorim firmu. Sam proces nije toliko komplikovan, koliko je mukotrpan (trčkaranje od šaltera do šaltera).

Ovo upustvo koje sam napisao ima za cilj da vas uskrati muka, lutanja i vremena ili novca ako angažujete advokata da u vaše ime otvori firmu.

Nadam se da će vam ovo upustvo biti od koristi, a ukoliko se nešto izmenilo u međuvremenu, slobodno napišite u komentarima kako bih mogao da editujem tekst i da upustvo bude ažurno.

KORAK 1 – Iz fotelje

Prvo što treba da uradite jeste da posetite sajt Agencije za privredne registre i da preuzmete Ugovor o osnivanju doo – jednodomni sistem upravljanja. Ugovor treba uredno popuniti u četiri primerka. Nakon toga treba popuniti i OP obrazac (Overeni potpisi lica ovlašćenih za potpisivanje). OP obrazac takođe popunite u četiri primerka (jedan za Sud, jedan za APR, jedan za Poresku upravu i jedan da imate za vas).

Poslednje što treba da uradite pre no što napustite kuću ili kancelariju jeste da popunite Registracionu prijavu. Prijava se menja s’ vremena na vreme i najbolje je da je preuzmete direktno sa sajta Agencije za privredne registre.

Napomena: Prilikom odabira imena firme obavezno pogledajte da li je to ime rezervisano, tačnije da li firma sa istim imenom postoji. Ukoliko postoji, Vaš naziv se mora razlikovati u minimum 3 slova.

SAVET: Prilikom popunjavanja Registracione prijave, čekirajte opciju da ćete biti direktor u radnom odnosu, jer ćete jedino na taj način moći da pravdate troškove dok ne zaposlite prvog radnika.

KORAK 1.2 – APR prvi put

Ovaj korak nije obavezan ali je ipak dobro da pre odlaska u Sud, svratite do APR-a da Vam stručna lica pogledaju Ugovor o osnivanju i Registracionu prijavu. Ukoliko primete neku nepravilnost rećiće Vam šta da ispravite kako se ne bi izlagali dodatnim troškovima prilikom naknadnih zahteva.

KORAK 2 – Sud

Sledeći korak je odlazak u Sud i overavanje Ugovora o osnivanju DOO i OP obrasca. U svakom Sudu usko grlo nije na overi potpisa već u Pošti prilikom uplate naknada za overu. Najbolje bi bilo da svratite do neke banke ili pošte i uplatite naknade za overu. Svaki Sud na svom sajtu ima podatke, a ukoliko overavate u Prvom osnovnom Sudu u Beogradu sudske takse su sledeće:

Prvi osnovi Sud u Beogradu
ulica Ustanička 14, Beograd
Broj računa: 840-29644845-43

• Iznos za overu Osnivačkog akta na 100 dinara:  1150 dinara
• Iznos za overu OP obrasca: 550 dinara

* Obavezno popuniti na 2 priznanice

KORAK 3 – Banka prvi put

Nakon što ste završili overu u Sudu, potrebno je da uplatite osnivački kapital u banci kod koje želite da imate račun. Moja topla preporuka zbog fantastičnog e-bankinga i mnogih drugih pogodnosti je Banca Intesa. Procedura u banci traje oko 15ak minuta. Pored uplate osnivačkog kapitala potrebno je izdvojiti još 130 dinara na ime izdavanja potvrde. Za banku morate da pripremite osnivački akt i overen OP obrazac.

U banci takođe uplatite:

• Naknadu za osnivanje
  • Iznos: 4500 din
  • Broj računa: 840-29770845-52
  • Poziv na broj: 01
  • Svrha uplate: Naknada za registraciju osnivanja privrednog društva
  • Primalac: Agencija za privredne registre
•  Naknadu za objavljivanje Osnivačkog akta
  • Iznos: 1000 din
  • Broj računa: 840-29770845-52
  • Poziv na broj: 01
  • Svrha uplate: Naknada za registraciju i objavljivanje akata
  • Primalac: Agencija za privredne registre
• Taksu za dobijanje matičnog/registarskog broja
  • Iznos: 2140 din
  • Broj računa: 840-742221843-57
  • Model: 97
  • Poziv na broj: šifra sa spiska opština (Palilula Beograd ima šifru 53-015)
  • Svrha uplate: Administrativna taksa
  • Primalac: Budžet Republike Srbije

* Napomena:  Sve naloge popunjavajte u 3 primerka (jedan za banku, jedan za APR i jedan za vas kako biste mogli da pravdate troškove otvaranja firme)
** Napomena: Zamolite u banci da Vam iskopiraju ličnu kartu koja će Vam trebati za APR ukoliko je čipovana 

KORAK 4 – APR drugi put

Nakon što ste završili sa bankom red je da odete ponovo u Agenciju za privredne registre i da napokon podnesete prijavu. Dokumenta koja su vam potrebna prilikom podnošenja prijave su:

1. Jedinstvena registraciona prijava osnivanja pravnih lica (popunili ste je u prvom koraku)
2. Osnivački akt društva (overena u Sudu)
3. Dokaz o identitetu članova društva (kopija lične karte za građane Srbije ili pasoš za strance)
4. OP obrazac (overen u Sudu)
5. Potvrda od banke o uplati novčanog uloga
6. Dokaz o uplati naknada (Naknada za osnivanje, Naknada za objavljivanje osnivačkog akta, Taksa za dobijanje matičnog broja)

Nakon prijema svih dokumenata, dobićete papir sa kojim posle 3-5 radnih dana podižete dokumentaciju u APR-u.

KORAK 5 – APR treći put

Pratite na sajtu APR-a u kom je statusu vaša firma. Čim pređe iz statusa “U procesu otvaranja” u status “Aktivno privredno društvo” možete otići u Agenciju za privredne registre da podignete Rešenje APR i Poreski identifikacioni broj.

Ukoliko i posle 5 dana na sajtu APR-a stoji da je firma u procesu otvaranja, morate otići u Agenciju kako biste preuzeli rešenje u kome piše koje nedostatke treba da otklonite kako bi prijavu uzeli ponovo u razmatranje (najčešće se ovaj problem dešava kada se ime vaše firme ne dovoljno ne razlikuje od već postojeće – razlika mora biti minimum tri slova kako ne biste doveli nekog u zabludu)

KORAK 6 – Izrada pečata

Kada ste dobili sve papire od Agencije za privredne registre vreme je da uradite pečat. Ukoliko već imate neko grafičko rešenje za logotip, možete ga dati pečatorescu kako bi ga ubacio na pečat. Naravno nemaju svi pečatoresci tu mogućnost. Da se ne biste vraćali 2 puta kod pečatoresca uradite i delovodni pečat. Cena pečata varira od modela do modela ali se kreću od 600 do 2000 dinara.

KORAK 7 – Banka drugi put

Ovaj put u banku idete da otvorite račun firme, kao i da vam se prebaci osnivački kapital. Takođe napomenite da želite e-banking kako biste sve odradili odjednom, da se ne bi vraćali još koji put u banku kasnije nepotrebno. Procedura traje, jer ima dosta papira da se potpiše kao što su Ugovor sa bankom, depo karton i slično. U zavisnosti od banke do banke može i da potraje oko 1h. Predlažem da im date sve papire i da oni pripreme, a da vi dođete kasnije ili eventualno sutradan. Nakon potpisivanja Ugovora sa bankom račun će biti aktiviran u roku od jednog dana.

KORAK 8 – Knjigovođa

Mislili ste da je sve tako brzo gotovo… Varate se! Ima još papirologije. Sledeći na spisku je knjigovođa. Dobar knjigovođa glavu čuva. Jedna gospođa koja se godinama bavi knjigovodstvom je jednom rekla: “Ženi ne moraš da kažeš gde ideš, ali za knjigovođu moraš da budeš uvek dostupan”. U početku mi nije bilo baš najjasnije, ali sam kasnije shvatio šta je htela da kaže.

Knjigovodstvene usluge koštaju poprilično za svakog početnika. Ima knjigovođa koji će Vam prvih par meseci raditi besplatno, ali će vas kasnije malo više zakinuti, a vama će biti neprijatno da se cenkate. Moj vam je savet da se odmah dogovorite o nekoj prihvatljivoj cifri za obe strane. Ukoliko nećete imati veliki broj izdatih i primljenih računa niti veliki broj zaposlenih, početna cifra koja je u ovom trenutku realna za Beograd iznosi 100 eura na mesečnom nivou. U unutrašnjosti je taj iznos i manji.

Korake 9 i 10 možete dogovoriti sa knjigovođom da on/ona odradi taj posao za vas. Morate samo pripremiti dokumentaciju i pečatirati i potpisati sva neophodna dokumenta.

KORAK 9 – Zdravstvena knjižica

U izvodu iz APRa na kraju će stajati da ste u obavezi da dobijete PIO i PZZO broj. To se radi prilikom prijavljivanja u radni odnos. Prijavljujete se u ispostavi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje na vašoj opštini.

Potrebno je da imate potpisan Ugovor o radu (ako ne želite da pravite svoj, možete ga kupiti u svakoj knjižari po ceni oko 30-40 dinara) i M obrazac. Pored ovoga potrebna su vam jos i OPD obrazac kojeg možete skinuti sa sajta Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Usled moguće administrativne greške ponesite na uvid potvrdu o izabranom lekaru. Nekima on još nije upisan u sistem. Ukoliko ste sigurni da vam je u sistem upisan izabrani lekar, nema potrebe da nosite i potvrdu.

KORAK 10 – Poreska uprava

Došli smo i do poslednjeg koraka. Nakon desetak dana od otvaranja firme na adresu će vam stići Zahtev za dostavljanje dokumentacije Poreskoj upravi pri vašoj opštini. Pošiljku donosi poštar i potrebno je da na sandučetu istaknete ime firme ukoliko niste u kancelariji kako bi poštar mogao da ostavi ceduljicu za preuzimanje pošte. Za prijem pošiljke potreban vam je pečat. Obavezno ga imajte sa sobom kada poštar dođe kako ne biste morali da idete do pošte. U zavisnosti od opštine potrebno je doneti određena dokumenta (Izvod iz APR, Poreski broj, Ugovor o zakupu poslovnog prostora, M obrazac, Ugovor sa knjigovođom i slično) i predati dva obrasca koja možete skinuti sa sajta Poreske uprave (Obrazac PPPDV i Obrazac PDP). U zavisnosti od toga da li želite da budete u PDV ili ne u Obrascu PPPDV popunjavate iznos preko 4.000.000 dinara ili ispod. Ukoliko unesete iznos veći od 4 miliona dinara automatski ćete biti u PDVu i to mesečnom u toku prve godine.

Ovime ste zvanično završili sve obaveze kako biste mogli da počnete da radite i ugovarate poslove. Srećno!!!

Kada Vam neko kaže da poznaje kako Google rangira sajtove i da obećava da će te se za vrlo kratko vreme naći na prvom ili drugom mestu na prvoj strani, smatrajte da nije bio u potpunosti iskren, ali o biheviorističkom pretraživanju ću pisati nekom drugom prilikom.

Optimizacija sajtova je zanat kao i svaki drugi. Poštovanjem određenih pravila mogu se postići bolje pozicioniranje sajta na pretraživačima.

1. Google je jedini pretraživač

Google je najkorišćeniji pretraživač, ali naravno nije jedini. U Srbiji je njegova zastupljenost preko 95%. Ako radite optimizaciju sajtova, onda se orijentišite da radite samo optimizaciju za Google. Ako Vam je pak ciljna grupa u Americi uzmite u obzir i Bing koji drži 30% udela u pretragama u US.

Na slici se vidi zastupljenost pretraživača na jednom sajtu u jednom danu.

Obavezno koristite Google Webmasters i Bing Webmaster Center Tool ukoliko radite optimizaciju sajtova.

2. Prijavite vaš sajt na Google

Ova akcija uopšte nije potrebna i jedna je velika zabluda. Postoji jako veliki broj kompanija koje naplaćuju ovu vrstu usluga. Važno je da znate da ne morate da prijavite Vaš sajt pretraživačima kao što je Google. Prijavljivanje sajta na pretraživače je besplatno i automatizovano. Google vaoma često pronalazi i indeksira nove sajtove tako što pronađe link na nekom drugom sajtu koji je već u bazi. Naravno, korišćenjem alata Google Webmasters automatski bivate ubačeni u rezultate pretrage. Količina indeksiranih podataka zavisi prvenstveno od sadržaja, načina linkovanja unutrašnjih stranica, mape sajta i dr.

3. SEO se ne radi jednokratno

Svi oni koji misle da je SEO usluga jednokratna i da se radi samo u jednom trenutku, varaju se. Razumem ja da je svima novac problem, pogotovu ako tek počinju sa novim biznisom i kada je svaki dinar dragocen. Posvećenost optimizaciji sajta u početku zahteva malo veća ulaganja, ali ako se nastavi kontinuiranim ulaganjem, cena optimizacije se smanjuje, jer zahteva manje rada nego na početku.

Ovo govorim iz razloga zato što pretraživači konstantno menjaju svoje algoritme i rezultate pretrage. Takođe ne zaboravite i na konkurenciju koja nikad ne spava i radi na unapređivanju svog sajta. Sve ovo može dovesti da se na pretraživačima ne kotirate najbolje i da vaši dobri rezultati ostvareni u određenom vremenskom periodu brzo padnu u zaborav.

 4. Ne treba da se brinete o optimizaciji sajtova

Postoje neki ljudi koji će Vam reći da potpuno zanemarite SEO, govoreći da je to gubljenje vremena i da oni pretraživače ne koriste za pronalaženje informacija, već da se služe nekim tradicionalnim metodama (preporuka od usta do usta, offline marketing i sličcno).

U nekom delu mogu se složiti sa njima, ali samo ako je u pitanju jako poznat brend,  jedinstven proizvod ili ličnost na tržištu na kome želite da se dobro pozicionirate. Za sve ostalo potrebno je da svoj web sajt optimizujete da biste bili vidljiviji na pretraživačima kada neko ukca naziv proizvoda ili usluge koju nudite.

Takođe još jedna bitna stvar je da ljudi ne donose odluke samo na osnovu rezultata pretrage na pretraživačima, ali je velika verovatnoća da će se odlučiti za proizvod ili uslugu koja je rangirana među prva tri u rezultatima pretrage. Dobro rangiran sajt može dovesti jako veliki broj ljudi da sajt što potencijalno može značiti i veći prihod od potencijalnih kupaca/korisnika usluga.

Facebook ponovo uvodi novine na Fan stranicama. Nakon što je izbacio FBML (Facebook Markup Language) i uveo iframe za tabove i uveo sigurnosne protokole za tabove iz Facebook-ove kuhinje izlazi Timeline za fan stranice.

Tranzicioni period traje mesec dana i završava se 30. marta. U ovom periodu administratori mogu testirati svoju stranicu i podešavati njen izgled, ali isto tako kao i kod profila, ne moraju čekati da dodje 30. mart i da Facebook odradi tranziciju, već to mogu i sami već sada uraditi jednim klikom.

Što se samih vizuelnih izmena tiču uvedena je cover slika dimenzija 851x315opx. Slika profila je sada 180x180px, a prilikom pisanja postova ona će automatski biti smanjena na 32x32px.

Za sve dodatne informacije posetite zvaničnu stranicu Facebook Fan Page Timeline.

Mnogi, tačnije obični posetioci, neće ni primetiti razliku, ali ovo će nekim “developerima” iz komšiluka (moj mali komšija zna sa računarima, on će to napraviti za jedan sladoled ili čokoladu) zadati puno problema. Onim iskusnijim to neće biti problem, jer će pronaći način da sa minimumom ulaganja tabovi na Facebook Fan stranama ostanu vidljivi i nakon 1. oktobra.

Šta je sigurnosni HTTPS protokol?

HTTPS je engleska skraćenica od “Hypertext Transfer Protocol Secure” i čini kombinaciju HTTP-a i SSL/TSL protokola stvarajući enkripciju tokom prenosa podataka i sigurnu identifikaciju servera. Ova vrsta protoka koristi 443 port i najčešće se koristi na sajtovima koji poseduju aplikacije za transakciju novca putem platnih kartica, kao i Internet računa kao što su PayPal, Moneybookers  i drugi (prema novom tumačenju Narodne Banke Srbije). SSL sertifikati se najćešće kupuju od nekog međunarodnog tela. Oni su “upisani” u Internet pregledačima (pogledaj sliku).

Kada vidite u Internet pregledačima mali katančić i zelenom bojom ispisano HTTPS:// možete biti sigurni da niko ne može da presretne informacije koje delite sa serverom (Stranica je kriptovana), a samo vlasnik sajta ima nekoliko parametara sa kojima se ti podaci kasnije dekriptuju. Kada vršite plaćanja, obavezno proverite da li broj kreditne kartice, datum isticanja i CCV kod na stranicama koji imaju instaliran SSL sertifikat.

Kako do SSL sertifikata i sigurnosnog HTTPS protokola?

Gotovo sve hosting kompanije nude sigurnosne sertifikate. Neki hosting provajderi nude “shared SSL certificate” ali uz velika ograničenja u vidu protoka ili veličine pojedinačnog fajla na tim serverima. Takođe postoje i besplatna rešenja koja Vam ne bih nikako preporučio.

SSL sertifikate možete kupiti preko vašeg hosting provajdera ili preko nekog sajta koji se bavi njihovom prodajom. Nakon kupovine sertifikata, sledeće što vam je potrebno je jedinstvena IP adresa za domen na koji želite da instalirate SSL sertifikat (naravno i to se dodatno plaća ukoliko nemate dve ili više IP adrese u vašem hosting paketu). Za instalaciju najbolje da se obratite samoj hosting kompaniji koja će to uraditi besplatno ili uz minimalnu novčanu nadoknadu.

Da li i dalje želite da sami hostujete aplikacije pravljene za Facebook Fan strane?

Cena hostovanja aplikacija za Facebook više neće biti jeftina stvar. Ukoliko se odlučite za varijantu da sami kupujete SSL sertifikat, dodatnu IP adresu na postojećem serveru, instalaciju planirajte da na postojeću cenu zakupa servera dodate između 30 i 80 $ za SSL sertifikat i oko 30$ na dodatnu IP adresu. Cena instalacije zavisi od samog hosting provajdera. Uglavnom će to uraditi besplatno, ali većina domaćih to neće uraditi bez novčane nadoknade. Ukoliko pak do sada niste imali ni hosting ni domen cena se povećava za još 30-60$ u zavisnosti koji domen i hosting kupujete, što složićete se nije malo.

Na sajtu Social Media Examiner možete pronaći pregled cena većih hosting provajdera na svetu, a cene se kreću oko 6$ mesečno za hosting sa shared SSL sertifikatom, dok cene za hosting sa jedinstvenom IP adresom i SSL sertifikatom variraju u zavisnosti od provajdera i kreću se od 10.50$ do 18$ na mesečnom nivou. Nije malo ako pravite aplikacije koje ćete koristiti samo za zabavu!

Ukoliko vam se tekst svideo, svratite na Facebook Fan stranicu ovog bloga i podelite svoja mišljenja i iskustva.

Protekle nedelje sam napravio novi Landing page za moj blog i sve je radilo kako treba, nisam primećivao nikakav problem.  A onda, javio mi se Miloš Raičević sa željom da mu pomognem da i on postavi svoj Landing page za svoj blog i tu nastaje problem. Zajedno smo postavili njegovu dolazeću stranicu, ja je vidim bez problema, on je ne vidi. On proveri sa svojim drugarima, ja sa svojima i ispostavi se da stranicu normalno vide svi oni koji surfuju bez uključenog HTTPS protokola.

Surfujući netom, saznao sam da je Facebook tu novinu uveo još na proleće kada je menjao podešavanja vezano za bezbednost korisnika.

Sa tehničke strane Facebook pages su samo Iframe stranice i kao takve ukoliko se koristi bezbednosni protokol HTTPS nije moguće prikazati stranicu koja koristi HTTP protokol u okviru iFrame-a. Ovo nije do Facebook-a, već web pregledači (IE, FireFox, Opera, Chrome i sl.) to nedozvoljavaju.

Facebook je objavio da će se svi korisnici, koji nisu u svojim sigurnosnim podešavanjima odabrali da koriste Facebook preko HTTPS protokola, biti automatski prebačeni na sigurnosni protokol od 1. oktobra 2011. godine. Samim tim, sve stranice koje su napravljene ranije i nisu održavane u prethonih par meseci i nisu hostovane na serverima koji imaju podršku za HTTPS protokole neće biti vidljive posetiocima tih stranica.

Postoji nekoliko rešenja za ovaj problem.

1. Jedno od rešenja je pronalaženje besplatnog hostinga koji dozvoljava HTTPS protokole. Zahvaljujuči Nebojši Radoviću došao sam do sledećeg linka (HyperArts) gde je to lepo objašnjeno,
2. Podešavanje self-signed SSL certificate (sertifikat koji sami izdajete i vi dajete garancije za sigurnosni protokol)
3. Kupovina i instaliranje SSL sertifikata od nekog međunarodnog tela.

Ja sam odabrao ovu treću opciju. Procedura za instaliranje sertifikata je meni bila pomalo konfuzna, da li zato što sam to radio po prvi put, ali potrajlo je celo jedno veče.

Nakon svih podešvanja na samom serveru i podešavanja aplikacija na Facebook Developer sajtu sve aplikacije rade bez problema bilo da rade preko HTTP ili HTTPS protokola.

Obratite pažnju na nove izmene koje Facebook uvodi od 1. oktobra, jer možete ostati bez svojih aplikacija na Fan stranama.

Jako mi se svidela mogućnost da jednim klikom ažuriram sve update-ove (samog WordPress-a, pluginova, tema). Naravno, postoji i mogućnost da se updatuje i sajt po sajt, plugin po plugin, ali se nisam mnogo igrao sa tim, već sam izabrao da se sve ažurira odjednom. Svi update-ovi su prošli bez problema.

Druga jako zanimljiva stvarčica je što mogu da sve komentare na WordPress sajtovima moderišem na jednom mestu. Ne moram više da se logujem na 15ak različitih mesta kako bih pregledao komentare (odobrio ili izbrisao).

Sledeće šta sam probao jeste da napišem post preko ManageWP (tačnije ovaj post pišem) i moram da priznam da nema nikakve razlike ulogovati se na WordPress i ažurirati sajt ili ga ažurirati preko ManageWP sistema. Problem možda mogu da imaju oni koji koriste Netbook ili Notebook za rad jer im je manji ekran, ali na velikim ekranima se to uopšte ne primeti.

Pored ovih jako korisnih stvari možete raditi i backup baze i fajlova, videti na jednostavan način statistiku posećenosti ako integrišete i Google Analytics. Najbolje je da posetite sajt ovog projekta managewp.com i uverite se u sve mogućnosti ovog servisa. Servis je trenutno besplatan, ali kako autori iz Prelovac Media najavljuju od oktobra će početi i da se naplaćuje korišćenje ovog sistema. Još jednom pohvale za Vladimira Prelovca i njegov tim za ideju i realizaciju.

Cena ovog sistema je još uvek velika nepoznanica i još uvek ne mogu da sigurnošću reći da li se isplati platiti mesečni fee za ovakav jedan sistem koji može developerima da uštedi dragoceno vreme. Možda će neki predstavnik Prelovac Media doo nešto više reći u komentarima.

Vodič kroz ManageWP

Meni jako bliski ljudi znaju da sam otvorio firmu početkom godine i da kucnem u drvo, posla je bilo jako puno. Od marta do kraja avgusta odradio sam više sajtova nego za prethodne dve godine. Radio sam na jednom novom studentskom portalu koji još nije ugledao svetlost dana ali to nije moj deo posla, svakako obavestiću Vas kada i on bude online.

Pored tog velikog posla odradio sam i nekoliko manjih sajtova kao što su sajtovi dve konsultantske kuće Euro Quality Standard i EcoProtexi, zatim kao podizvođač  radio na realizaciji sajta projekta Privredne komore Pančeva za prekograničnu saradnju između Rumunije i Srbije, sajt za novo naselje (Sveti Simeon) koje se upravo gradi na Kopaoniku, redizajn sajta škole stranih jezika Equilibrio, lični blog Miloša Raičevića poznatijeg na webu kao Lajavi Krelac i kao šlag na tortu zajedno sa jednim prijateljem, pokrenuo sam jedan zanimljiv projekat – Master Studije. Neki sajtovi su još u fazi izrade ali i o njima ću pisati ponešto kada za to dođe vreme.

Toliko za sada, ovo je prvi povratnički blog post. Moj portfolio možete da vidite na stranici Kameleon Lab.