• Kako misliš da skreneš pažnju na tvoj proizvod?
• Sa čime će (budući) korisnik povezivati tvoj brend i kakav će image brend širiti?
• Šta si preduzeo da osoba koja samo jednom vidi tvoj proizvod ga i zapamti?
• Zašto bi neko obožavao tvoj proizvod?
• Zašto bi korisnik delio sa drugima informacije o tvom proizvodu na društvenim medijima, mailu, blogu, bilo gde…?
• Zašto bi tvoj korisnik evanđelizovao ljude oko sebe i ubeđivao mamu, tatu, sestru, brata da je upravo tvoj proizvod prava stvar?
• Zašto bi neko uopšte kupio upravo tvoj proizvod, a ne od konkurencije?
• Zašto bi neko želeo da nosi t-Shirt sa tvojim brendom (proizvodom, uslugom), a da to nije samo za spavanje?

Ili ukratko:

šta tvoj brand odvaja od konkurencije?

Jedna od stvari na koje se često nedovoljno razmišlja pre otvaranja e-shopa je logistika. To nije samo staviti robu u neku ambalažu i odneti na poštu – to je mnogo više od toga! Ako u business planu ne predvidiš logistiku to će te verovatno kasnije skupo koštati – i u vremenu i u novcu.

Arhiva za mene, a možda mali podsetnik za one koje planiraju da se tek upuste u e-shop business:

Krećeš sa e-trgovinom? Ne zaboravi na sledeće stvari!

• Odaberi adekvatnu ambalažu – Kako si zamislio slanje robe – u čemu? U zavisnosti koliko će daleko roba putovati imaj u vidu da je moguće da se ošteti. Roba koja ide na prekookeanski shipping trpi mnogo veće “maltretiranje” nego ona koju ćeš poslati na nacionalni shipping. Koje su cene ambalaže koja misliš da je OK – da li će ti cena koju ćeš ponuditi klijentima biti konkurentna? Da li tu ambalažu možeš redovno nabavljati? Koliko je teška ta ambalaža? Što je teža ambalaža povećava ti se cena slanja ;) Ako praviš svoj proizvod (kao što sam ja) da li si razmišljao da napraviš neko originalno pakovanje i da se time odvojiš od konkurencije?
• Pronađi jeftin, ali i siguran način slanja – Jako bitan momenat, posebno ako ti je cena slanja uključena u cenu proizvoda. U zavisnosti od tržišta koje ciljaš saznaj tačno cene slanja. Prva stvar je da li si sa tim cenama i dalje konkurentan, druga stvar je da li je slanje pod tim uslovima sigurno tj. da li imaš mogućnosti trackinga pošiljke ili eventualno isporuku na obavezan potpis itd. Poslati pošiljku bez ikakvog osiguranja je opasno. Može se pronaći neki pametnjaković u pošti kome se tvoj paket svideo i što misli da “među toliko paketa ti to nećeš ni primetiti“. Sa druge strane, ako nemaš nikakav dokaz slanja, klijent ti opušteno može reći: “pa nisam dobio paket“. Analiziraj konkurenciju kakva im je poslovna politika što se toga tiče i na osnovu nje organizuj svoje slanje. Gledaj da ne budeš preskup, ali imaj u vidu da cena slanja nije presudna. Mnogo je bitnija sigurnost. Strah klijenta “da li će mi stići paket” je stalno prisutan. Ako možeš garantovati da će paket stići – iskoristi to kao argument u prodaji i komuniciraj o tome, efekat je bolji nego da imaš jeftin shipping.
• Resursi za pakovanje i slanje – Proizvodi se neće sami spakovati i odneti na poštu. Najbolje je proračunati srednje potrebno vreme za pakiranje svakog paketa i dodeliti mu novčanu vrednost koja će biti korisna u nekoj eksel tablici pri izračunu nabavne cene proizvoda.
• Etiketiranje i praćenje pošiljke – Na svaku pošiljku moraš napisati adresu, zar ne. Najbolje je sve automatizovati da od momenta kada kupac unese svoje podatke pri naručivanju ti te podatke možeš kasnije lako da eksploatišeš.
• Odlaganje robe – Osloniš li se na onu da ćeš robu držati “tu negde pored – ne zauzima puno mesta” je zeznuto. Pogledaj business plan ili jednostavno razmisli koliko si planirao da prodaš robe u sledećih godinu dana. Sada za tu robu izračunaj koliko kubnih metara zauzima. Da li to može zaista da stane “tu negde”? Takođe, gledaj da odlaganjem robe u vlažnim i uopšte nesigurnim prostorijama (garaža laka za obijanje?) ne ugroziš celo poslovanje ;)
• Praćenje zaliha – Jako bitan momenat. Obrati pažnju da je roba koju imaš na lageru sinhronizovana sa stokom na web sajtu. Ja sam imao samo jedan proizvod, ali u desetinama veličina i imao sam jako puno posla oko toga. Zamišljam neko ko ima 2,3,5… hiljada referenci kako je to ozbiljan posao. Nije ugodno da prodaš proizvod koji zapravo nemaš na lageru ;)

Ako u budućnosti organizujem neki e-Shop, voleo bih da od logistike napravim alat koji ću koristiti protiv svoje konkurencije. Uradio bih benchmarking konkurencije samo u vezi logistike i napravio da od nje dobijem dodatnu vrednost za proizvod ili brend.

Šetam Ilicom, subota je veče oko 18h, a dobar dio radnji je zatvoren. Sa Sanjom se muvam i tražim neku otvorenu optiku i parfimeriju. Nalazim par radnji sa gotovo identičnim natpisom:

Vrzmaju mi se pitanja po glavi:

• Koliko se radnim danom od 7h do 10h izjutra proda parfema i naočala?
• Uvjeren sam ništa ili zanemarljivo malo. Ako je tako, to znači 3h dnevno x 22 radnih dana (bez subota) = 66h mjesečno za što?
• Koliko subotom popodne u Zagrebu ima ljudi koji ne rade?
• Koliko tih ljudi u ovo doba godine, subotom popodne juri da kupi poklone?
• Zašto se onih gore pomenutih 15h tjedno (kojih ne služe gotovo ničemu) ne pretvore u 5 sati više subotom popodne?
• Zar to nije Win-Win kombinacija i za vlasnika radnje i za prodavače(ice)?
• Da li je ovo očigledno samo meni ili sam nešto propustio…?

Sticajem okolnosti, pre nekoliko godina sam došao do kvalifikacija potrebnih za rad kao profesor engleskog van engleskog govornog područja. Obzirom da su jezici moja velika ljubav, u više navrata sam imao prilike da radim poslove prevođenja, kao i podučavanja. Selidbom u Buenos Aires i pucanjem firme koju sam pokrenuo u Argentini, našao sam se u situaciji da tražim čime bih popunio vreme i zakrpio rupu u budžetu. Jedan od mogućih izbora je bilo držanje časova engleskog.

Photo by Stuck in Customs

Obzirom da sam freelancer i preduzetnik u duši, škole jezika nisu bile u igri, iako sam radio u dve kratko. Logično rešenje su bili privatni časovi. S jedne strane imam ne baš veliko iskustvo u poslu, s druge strane stoji izuzetno saturisano tržište. Praktično ne postoji stranac s engleskog govornog područja u Južnoj Americi i Istočnoj Aziji koji nije radio kao profesor engleskog.

Kad ste u takvoj sredini, konkurencija je oštra i sarolika. Od ljudi čiji je jedini kvalitet mesto rođenja (iako je njihovo poznavanje jezika, kao i sposobnost prenošenja znanja pod znakom pitanja) do izuzetnih poznavalaca jezika (jedna moja draga prijateljica iz Sijetla, dugogodišnji stanovnik Buenos Airesa, ima doktorat iz lingvistike s jednog prestižnog američkog univerziteta, tridesetogodišnje iskustvo i desetak objavljenih knjiga).

Iako je potražnja velika, ponuda nije ništa manja. Govoreći jezikom tržišta, posao nije preterano dobro plaćen. Situacija u kojoj su okolnisti protiv mene, pomislili biste. No, ja najbolje prođem baš onda kad mi zvezde nisu naklonjene. Tajna je prosta – fokusiram se na ono što imam, dok slabosti i nedostatke prosto zaobiđem.

Lokacija, lokacija, lokacija…

Osnov svakog posla koji uključuje neposredni kontakt s većim brojem drugih ljudi je lokacija. Uostalom, to govore i cene kvadratnog metra u poslovnim, finansijskim, trgovačkim i turističkim centrima. Alternativa globalnom poslovanju je fokus na mikro-lokalni nivo. U mom slučaju, fokus je bio na 1 barrio (barrio = kvart) i po potrebi 2 susedna. Vaš kompletan nastup, strategija i poslovna politika trebaju biti podređeni toj odluci. Fokusiranost i doslednost su bitan deo uspeha.

Biti tamo gde su vaši klijenti je osnova pozicioniranja. Pošto su mi u neposrednom komšiluku dva privatna univerziteta, deo učenika su mi bili studenti istih. Najviše uspeha sam imao lepljenjem jednostavnih flajera u fotokopirnicama gde isti kopiraju knjige, skripte i ostale materijale. Časove sam držao u jednoj od kafeterija u kraju, te sam se sprijateljio s gazdaricom. Praveći pozamašan promet i dovodeći nove goste, stekao sam simpatije gazdarice a i njene lepe crnokose ćerke. Pitanje oglasnog prostora je rešeno.

Photo by vtveen

Takođe, cafeteria La Esquinita (na uglu ulica Humberto Primo i Piedras, na San Telmu) je do dana današnjeg zadržala status moje kancelarije i učionice (iako više ne držim časove). Lepljenje flajera je bio jedan deo posla. Drugi deo je bio postati poznat kao The Teacher. Biti očigledan izbor u vašoj niši i sredini gde poslujete je jako bitno.

Dva susedna kvarta, Puerto Madero i Microcentro su bila moj fokus, iako sam radeći tamo trošio tek 20% vremena i energije, 80% posla i prihoda sam generisao baš na tim mestima. Težište moje niše (poslovni engleski) je gravitiralo ka poslovnom i finansijskom centru Buenos Airesa, Puerto Maderu. Microcentro je lokacija gde se udomilo više call centara, koji su mi takođe bili klijenti. Pored firmi, radio sam dosta i sa zaposlenima pojedinačno. Odlična preporuka i ulaznica u firme gde su mi učenici radili. No, o tome više kasnije.

Google je vaš prijatelj

Umeti oslušnuti puls i reakcije publike i u skladu s tim promeniti tonove, ritam, melodiju i temu koju svirate, kao i pružiti publici priliku da se identifikuje s vašim radom je osnov tanga i džeza, dva meni omiljena muziča pravca. Savršeno je primenjivo i u poslovanju, posebno kad stvarate i implementirate marketinšku strategiju.

Do saznanja da Google pomaže čak i kad ste profesor engleskog, došao sam čuvši odgovor jedne učenice na pitanje kako je došla do mene. Malo istraživanja i igranja s Google dovelo me je do spoznaje da sam na prvoj strani pretrage za časove engleskog na San Telmu. Nešto dodatnog igranja s Google, uključujući optimizaciju oglasa koje sam postavljao na oglasnim sajtovima i pokretanje bloga (iako nikad preterano aktivnog) rezultovalo je neprikosnovenim prvim mestom na Google. Epilog, iako više ne radim kao profesor engleskog, još uvek mi telefonom ili mailom stigne po koji upit vezan za časove engleskog.

Moć besplatnog

Na svom blogu sam postavljao linkove i eBooks od koristi svima koji uče engleski. Takođe, u neposrednom kontaktu s učenicima nesebično sam delio sav materijal koji bi mogao biti od pomoći u učenju jezika. Moja već spominjana prijateljica i koleginica Patty je otišla nekoliko koraka dalje. Spremila je dosta korisnih dokumenata i tabela, gde je na zanimljiv i pregledan način objasnila nepravilne glagole, vremena, idiome, itd. Takve poteze će vaši klijenti i te kako ceniti i predstavljaju dodatnu vrednost. Sposobnost da preporučite adekvatne izvore ili da sami pružite relevantne informacije utiče na kredibilitet. Na kraju dolazimo do prirodnog balansa uzimanja i davanja.

Upoznajte klijenta

Broj polaznika kurseva engleskog jezika u Latinskoj Americi je u porastu. Informacija koja govori nešto a u suštini ništa. Sektor outsourcinga poslovnih procesa i informatičkih usluga u Latinskoj Americi za klijente u USA je u razvoju. Nešto korisnija informacija, ali još uvek nedovoljna da bismo profisilali našeg idealnog klijenta. Javier, tridesetpetogodišnji inženjer na poziciji mid-level Business Development Manager u Telecom Argentina, koji se sprema za postdiplomske studije na Colorado Tech, već deluje kao profil našeg klijenta. Šta još znamo o Javieru? Engleski mu je srednji-napredni nivo, interesuje se za visoke tehnologije, dosta čita.

Sad imamo informacije potrebne kako bismo pripremili program učenja engleskog jezika prilagođen konkretnom učeniku. Zaobilazimo igre i recitacije, metode koje koriste mnogi profesori engleskog širom sveta. Obzirom da smo približnih godina i sličnih interesovanja, stvari postaju dosta lakše. Moji časovi s Javierom definitivno nisu klasični časovi engleskog. To su razgovori dva geeka o geekovski bitnim životnim temama. U sve to utkano učenje engleskog. Kao vežbe slušanja, koristili smo lekcije s TED i AcademicEarth. Nakon preslušavanja bismo ih zajedno prepričavali. Pisani engleski smo brusili živopisnim e-mail prepiskama. Učenje gramatike smo radili “u letu” i na praktičnim primerima.

Izaberite nišu

Biti profesor engleskog “opšte prakse” vas ne vodi nigde na tržištu ogromne konkurencije, posebno ako niste lingvista. Dugogodišnje iskustvo u svetu PR, komunikacija i generalno biznisa, pomešano s rastućom potrebom i malom ponudom predavača poslovnog engleskog i poslovne komunikacije, nametnulo je poslovni engleski kao nišu. Pristup klijentima sam imao neretko preko zaposlenih u firmama, kojima sam držao časove, da bi me nakon toga preporučivali svojim kompanijama. Ulaskom na mala vrata, otvarao sam vrata dobro plaćenim poslovima komunikacijskog i PR konsaltinga. Adekvatan izbor tržišne niše i primena filozofije start small, think big je dobitna kombinacija, kao i spontani organski rast.

Photo by ClixYou

Upoznajte potrebe i prilagodite ponudu

Sposobnost posmatranja navika i potreba klijenata je drugi par rukava od bilo kog istraživanja tržišta. Delom je prirodni dar, delom se uči. Prosečni zaposleni u Microcentro i Puerto Madero troši oko 35 pezosa dnevno na ručak. Ručak je između 13h i 14h, u nekim slučajevima i do 15h. Čas engleskog naplaćujem 35 pezosa, dvočas 70. Oko 4 pezosa je 1 dolar. Posebna promo ponuda za tu grupu, dvočas ili dva odvojena časa u vreme ručka po ceni jednog časa ukoliko plate 10 časova unapred. Učenici dobijaju priliku da jedan ili dva dana nedeljno umesto ručka konzumiraju hranu za glavu i time reše nedostatak vremena, jedan od problema koji zaposlene ljude s porodicama drži podalje od usavršavanja, posebno učenja jezika. Meni s druge strane donosi dodatni i poprilično stabilni prihod.

Dajte lični pečat

Poslovi kao dizajn, coaching, poslovni konsalting, obuke, podučavanje, arhitektura, pisanje su poslovi u kojima prvenstveno prodajete sebe. Bitan deo self-branding, tj. osnova istog je dati priči lični pečat. Lični pečat je nešto autentično i što vas čini posebnim, poželjno da nije usko povezano s uslugom koju pružate. Naravno, nije nužno i nešto usko povezano s uslugom koju nudite, takođe, može biti vaš pečat. Recimo ako ste bivši prvak Evrope u body building a trenutno radite kao lični trener, šampionski status jeste lični pečat. Vi ste bivši svetski šampion u boksu? To možete iskoristiti kao vaš lični pečat u poslu motivacionih treninga menadžera i zaposlenih. Moj londonski prijatelj Billy Schwer je upravo opisani slučaj.

U slučaju obuka, konkretno časova engleskog, trudio sam se da prenesem deo svog životnog kao i iz drugih sfera iskustva. Svaka interakcija među ljudima, posebno kad je reč o obrazovanju oblikuje obe strane i aspekt je koji ne smemo zanemariti.

Biznis je za mene socijalno-emocionalno pitanje. Dosta prijatelja sam stekao preko posla, posebno radeći kao profesor engleskog. Međuljudski odnosi su kao biljke, treba ih zalivati i pažljivo negovati. Poslovi, firme, industrije, zemlje se menjaju, dok kontakti ostaju.

Photo by ortizmj12

Posvetite se svom biznisu, pored obavljanja svog posla

Priča koju ću ispričati nije direktno vezana za časove engleskog, iako se na profesore engleskog može primeniti kao na malo koju kategoriju. Familija Marine, moje velike argentinske ljubavi, ima nekoliko apoteka na jugu Argentine, u San Carlos de Bariloche, mondenskom ski centru u podnožju Anda. Marinina familija zaista vredno i predano radi u spomenutim apotekama. Vredni Argentinci su retka pojava. Nakon što sam pokušao da im objasnim neke osnove retail prodaje i kako da s malo truda i ulaganja unaprede poslovanje, reakcija na koju sam naišao beše u najmanju ruku čudna. Marinina majka me je u čudu pitala “kako to misliš? Pa mi prodajemo lekove, nije to krompir”. Princip prodaje je isti, nebitno da li prodajete luk na pijaci ili svemirske brodove i satelite.

Pored toga što se trudite oko osmišljavanja i držanja boljih časova engleskog, razmislite kako možete da zaradite više u jedinici vremena ili još bolje – kako da zaradite bez dugotrajne i stalne razmene vašeg vremena za novac!

Jedna od mogućnosti dodatne zarade je prodaja proizvoda i usluga koji su takođe potrebni klijentima u vašoj niši. Proizvodi i usluge mogu biti vaši, ali i trećih lica. U mom slučaju časova poslovnog engleskog, dodatne usluge su bile u oblasti PR i komunikacija. Studentima sam s druge strane radio prevođenje i sređivanje radova, kao i pomagao u procesu pripreme za nastavak školovanja u inostranstvu.

Patty ostvaruje značajan dodatni prihod od organizovanja seminara i radionica. Izvor pasivnog prihoda joj je prodaja knjiga.

Ukoliko imate preduzetničkog duha, spremni ste na izazove i voljni da neprestano učite, čak i ako niste ekspert u poslu (iznadprosečno znanje i neprekidno usavršavanje su jako poželjni), koji pri tom ima izuzetno saturisano tržište, uspeh je moguć. Vaša konkurencija, o bilo kom poslu da je reč, niti ima potrebno znanje vezano za prodaju, niti želi da se bavi istom. Mnogima je prodaja nužno zlo. Bavljenje klijentima i njihovim stvarnim potrebama (a ne onim što mi mislimo da im treba) je van dometa većine preduzetnika. Upravo to treba biti vaša selling point. Biti najbolji u doba hiper-konkurentnog tržišta je nemoguće. U mom glavnom poslu, grafičkom dizajnu se to najbolje primeti. Neki od mojih prijatelja i kolega, izuzetno talentovani dizajneri, s portfoliom neuporedivo boljim od mog rade po agencijama, izdavačkim kućama, muzejima, studijima za mizerne plate. Prosto, loši su trgovci i ne znaju da prepoznaju klijente, potrebe istih niti da im se adekvatno predstave.

Kada pogledam iza sebe, od svih tih usluga su oni verovatno dobro zaradili. Na žalost, njihovi klijenti su ili gledali kako se ništa ne dešava sa pozicijama web sajta ili čak kako im Google banuje URL.

Danas se ta usluga samo naivnima i (web) neobrazovanim osobama može prodati. Nasuprot tome, ono što danas ide je prodaja facebook fanova i lajkova. Pojedini “social media” stručnjaci, ali čak i velike agencije se utrkuju u prodaji prijatelja i lajkova na ovoj najpopularnijoj društvenoj mreži. Za fejkere nije strašno, oni su uvek postojali i uvek će postojati, više me brinu “velike i poznate” marketing agencije.

Photo by Libertinus

Kao neko ko je sa online zajednicom od samo 700-800 osoba napravio promet od 60k€, reći ću vam zašto je za vaš business jako loše da kupite lajk ili fana na Facebooku.

Kupljeni fanovi nisu vaša zajednica

Kada gradimo online zajednicu, jedna od najbitnijih vrednosti su fanovi vašeg brenda koji ga vole! Fanovi pričaju o svom omiljenom brendu u svojoj okolini, oni ga hvale – ili kritikuju da bi bio bolji. Fanovi evanđelizuju svoju okolinu za vas! Kupovinom fanova dobijate osobe koje niti interesuje vaša usluga ili proizvod ili čak nisu ni čuli za vaš brend. Da ne pričam o tome da će vam se naći fanovi iz Portugala ili Kine koji obožavaju sladoled koji prodajete na Balkanu?! Ima li to smisla? Fanovi za koje ste upravo potrošili xxx€ nisu zapravo vaša zajednica!

Kupljeni fanovi nisu aktivni

Kako tako nabavljeni fanovi nisu ni čuli za vaš business ili ih jednostavno ne interesuje, uopšte nije ni čudno da su oni totalno neaktivni na vašem Facebook profilu. I zašto bi uopšte neki Portugalac kliknuo na lajk vašeg statusa kada ne razume jezik kojim pričate. Fanovi koje nabijate ne-organskim pristupom nisu aktivni na vašem business profilu, vaš business nema apsolutno nikakvu korist od njih!

Kupovinom fanova ROI ne postoji

Kada pogledate dve gore pomenute tačke, jasno vam je da ukoliko kupite hiljade i hiljade fanova rizikujete da se nađete u situaciji gde ulažete puno sredstava a nemate nikakav ROI. Niko ne lajkuje, ne deli vaše statuse i linkove po svojim zidovima, nema angažovanosti, ali ni prodaje… Našli ste se sa gomilom ljudi koje ne intresuje ni malo vaš proizvod. Jedina interaktivnost koju možete dobiti od takvog fana je hide na svom tajmlajnu ili čak unlike. Upravo ste potrošili novac ni za šta!

Kupovina fanova je loša za vaš brend i reputaciju

Sećate se lika iz osnovne škole sa kim niko nije hteo da se igra, a koji je imao bogate matorce? Uvek je imao najbolje igračke koje vam je pozajmljivao, a za uslugu tražio da mu uradite domaći. U srednjoj, kako niko nije hteo sa njime da izlazi, našao je foru da plaća ture pića i ulaznice na koncerte i tako uvek osigura ekipu oko njega… Da li želite da vaš business ima takav brend?

Pored svega ovoga, postavlja se i pitanje neetičnosti… Ali to je tema za sebe..

OK, kako onda?

Facebook (i društvene mreže uopšte) nisu strategija nego alat za vašu strategiju. ROI na facebooku ne mogu nikako da budu brojevi fanova. ROI na njima je mnogo kompleksnija stvar, interaktivnost zajednice, direktna prodaja, brand awareness…

U jednom postu nikako ne može da se napiše kako to da uradite. Moj predlog je da pre svakog kontakta sa nekom marketing agencijom/osobom – definišite svoje business ciljeve koje želite da postignete. I nemojte da nasedate da vam prodaju lajkove i fanove. Agencija/osoba koja to radi je fail ;)

Za kraj, citirao bi Vedrana iz njegovog posta o “higijenskim ulošcima na Facebooku” što mi dođe kao odličan zaključak:

Broj fanova nije garancija Facebook uspjeha. Naprotiv, u većini slučajeva je izvor problema i vodi prema bavljenju međuljudskim odnosima, osobnim preferencama i (često negativnim) stavovima, a dugoročno i lošem ugledu vaše tvrtke na Facebooku.

Istraživanja govore da će mobilni uređaji već 2014 godine preteći desktop korisnike. Ovako je počelo, za mene jedno od najinteresantnijeg predavanja na ovom Mobile Monday-u koje je imao moj kolega Matija. U njemu je predstavio kako od web aplikacije i native wrapera napraviti hibrid i to ponuditi kao mobilnu aplikaciju. Iz prakse nam je predstavio poslednju razvijenu na taj način – iPad/iPhone aplikaciju za KONZUM. Celo predavanje možete preuzeti u PDF formatu i ovde.

Tu je bio i Domagoj Pavlešić iz Dizzy.hr koji se u poslednjih 10tak dana družio sa Windows 7 mobile i preneo nam svoja iskustva. Win7 mobile defitivno ima sexy interfejs, ali za mene defitivno nije win! Nedostatak SDK za developere, ne podržavanje HTML 5, pa čak i izostanak copy-paste defitivno pokazuje da ovo nije završen proizvod. Proizvod koji je napravljen samo za (loš) buzz. Šteta što Microsoft nije ponovio ono što je radio sa desktop OS sevenom, ovo je šuplje malo..

Na kraju Mobile Monday je bio organizovan panel gde je lokalna ekipa bila pozvana da podeli svoja iskustva o prodaji uglavnom iPhone apova preko App Storea. Najinteresantniji deo mi je bio gde je Aleksandar Varga iz Globaldizajna pričao o iskustvima sa prodajom Slooshaj aplikacije u Hrvatskoj i Slovačkoj.

AppCircus@MoMo Croatia

Ono što može biti posebno interesantno je AppCircus@MoMo Croatia. Svi oni koji imaju svoju web aplikaciju na koju su posebno ponosni mogu da učestvuju na AppCircus@MoMo Croatia i učestvovati na Mobile World Congress u Barceloni sledeće godine ;) AppCircus okuplja kreativne i inovativne aplikacije i otvoren je za programere, startupe i sve druge mobil app manijake ;)

Sve što treba je da prijavite vašu mobilnu aplikaciju do 15.11 na sajtu AppCircus, a na sledećem Mobile Monday koji će biti 22.11 stručni žiri će izabrati onaj koji ide u Barcelonu ;)

Više o ovome svemu na sajtu AppCircus, a za koji dan će biti i post o svemu na MomoCroatia, stay tuned ;)

Ovo je bilo moje prvo prisustvovanje Mobile Monday Croatia i bilo mi je zakon. Kažu da je bilo preko 75 osobe, a čak sam u publici ugledao i ženskih osoba :) Inače, pored Infinuma, jedan od organizatora Mobile Mondaya je i moja firma Pet Minuta, pa tako imam informacije da će se ovo podići na viši nivo. Jedva čekam sledeći ;)

Do danas smo Ivan i ja imali dve radionice. Obe su bila jednodnevne i na njima su učestvovale jedne od najvećih hrvatskih kompanija kao što su t-Mobile, VIP, Televizija NOVA, HBO, Iskon itd. Danas nam feedback govori nešto drugo.. Postoji potreba da se sve to unapredi i da od jednodnevnog seminara Tweetokracija preraste u jednu skromnu konferenciju od dva dana.

Prva namena da se na tweetokraciji obučavaju PR profesionalci, novinari ili marketingaši ostaje. Jedan ceo dan smo namenili za twitter obuku. Novost je da smo drugi dan odvojili da vam predstavimo studije slučajeva regionalnih profesionalnih twiteraša. Osoba koje žive od twittera i to najbolje rade u regiji! Btw. spremili smo vam i ukratko zašto je bitno da budete prisutni na tweetokraciji ;)

Ipak, Ivan i ja nismo želeli da vam namećemo jedno, ako vas interesuje drugo. To znači da možete bez problema ići samo na obuku bez mini-konferencije ili obrnuto. Naravno, za one koje žele da prisustvuju oba dana imamo super price ;)

Vidimo se u Zagrebu u offSpace Poslovnom centru 18 i 19. 11. 2010!

Ja sam prošle godine bio samo jedan dan (na žalost), ali je i to bilo dovoljno da osetim ogromnu pozitivnu energiju (i miris roštilja) :) Video sam neke jako drage ljude i zaista je bilo dobro. Ove godine gledam kako bi sve uklopio sa poslom, jer me Flajko zvao da ispričam priču o wtfJeansu. Sve će se odigravati u poslednjim minutima i zasita ću se potruditi da dođem bar opet na jedan dan.

Btw, video sam da Eniac časti za BizBuzz ove godine. Odmah je sujeta proradila i nisam mogao dozvoliti da bude bolji od mene. Kontaktirao sam Flajka i ušao u dil kako bih i ja mogao da častim.

Jedini uslov za to je bio da ne nudim istu stvar kao i Eniac. Preko ovog bloga možete dobiti 1040 dinara popusta (čak 40 dinara više od Eniaca) Time dobijate automatski više na rebarcima, šopskom ili rakijicama. Nemojte koristiti Eniacov popust nego moj.

Sve što je potrebno je da odete na stranicu za registraciju i unesete moj promo kod koji glasi BlogowskomJeVeciOdEniaca čime dobijate čak 1040 dinara popusta ;) Uživajte i nadam se da se vidimo u Nišu!

PREDMET: Njuz.net
Obradni postupak: Praćenje delatnosti i preporuka
Odeljenje: Subverzivni elementi

RE: Beleška o bezbednosno interesantnim i potencijalno subverzivnim aktivnostima novog informativnog portala “Njuz.net”

Dana 10.10.2010. započeo je sa radom servis na Internet adresi njuz.net koji je Uprava označila kao potencijalno subverzivan po važeći model pisanja i čitanja vesti za koji je bilo potrebno više od 50 godina rada Službe da se ustanovi.

Pokrenuta je akcija praćenja od strane Odeljenja i rezultati su sadržani u sledećem;

• Njuz.net je objavio vest o prisustvu grupe lica tokom demonstracija protiv “Parade ponosa” koja je ubačena od, kako se navodi, sekte Sith. Obrada informacija o umešanosti lica Džedaja odvija se paralelno sa ovom istragom.
• Njuz.net objavljuje da je pronađena neka nova teritorija južno od Beograda, severno od Kosova. Moguć udar na teritorijalni suverenitet i integritet Republike Srbije, proveriti informaciju i pronaći više taj tim koji je otkrio teritoriju.
• U članku o navijačima pominju se lica koja su bezbednosno interesantna za obradu.
• Prva tri dana postojanja servis posećuje 52.000 građana. Utvrditi identitet kolovođa na osnovu tkzv. “fan grupe” na Internet sajtu Fejsbuk. Pratiti komunikaciju koju redakcija redovno održava sa kolovođama. Ova brojna grupa lica koja raste iz dana u dan, se razvrstava po člancima na njuz.net i time deli na divizione spremne za buduću akciju čija priroda još nije ustanovljena. Mehanizam deljenja zovu “lajkanje” što je od strane Odeljenja za dešifrovanje protumačeno kao lajanje malog psa. Nema smisla ali to je važeća definicija za sada.

Nastaviti praćenje rada i delovati samo po periferiji događaja kako se lica organizatori ne bi uzbunili. Kontakt samo u nuždi na redakcija /AT/ njuz /tačka/ net

Ovo je sve naravno fikcija. Jedno od kreativnijih PR saopštenja koje sam ikada dobio. Hvala Dejane ;)

Iz “laboratorije” osnivača popularnog društvenog portalaFurka.com, internet portala, koji je tokom dve godine postojanja okupio više od 100 hiljada aktivnih korisnika iz Srbije, dolazi novi servis, ovaj put namenjen i nešto starijoj starijoj populaciji. Njegovo jednostavno ime je PIK.rs, koje dolazi od skraćenice za “Prodaja i Kupovina”.

PIK.rs je nova profesionalna kupoprodajna Internet mreža na domaćem tržištu i kao takva otišla je korak dalje od svih uobičajenih oglasnika na ovim prostorima. Praćenjem reputacije svakog korisnika, kroz ostavljanje utisaka o trgovini, svojim korisnicima nudi sigurnu kupovinu, i garantuje validnost ponude. Pored klasičnog oglasnog principa, tu je i mogućnost otvaranja i učestvovanja na aukcijama, principa koji se uveliko upražnjava na svetskom tržištu onlajn kupovine.

Obzirom na relativno nisku penetraciju Interneta u Srbiji, PIK.rs se potrudio da korisnike obaveštava i putem besplatnih SMS notifikacija kad god neko ostavi upit na artikal koji prodajete/iznajmljujete, čime olakšava praćenje same prodaje. Ujedno, velika pažnja posvećena je i mobilnim verzijama sajta, tako da možete pristupiti sajtu i pregledati oglase i van računara.

Zaboravite oglase tipa “Iznajmljujem stan…” jer dovoljno je da samo posetite PIK.rs, kažete šta tražite i to je sve. Inteligentna Pik pretraga će uraditi sve umesto Vas tako da više ne morate provoditi sate i sate vrteći oglasnike, pa čak ni biti online. Izađite, prošetajte, odmorite se ili završite druge obaveze koje imate, i pustite da Vas Pik.rs pretraga obavestiti putem mejla čim pronađe artikal koji ste tražili!

PIK.rs je lokalna verzija najpopularnije kupoprodajne mreže u BiH Pik.ba nastala u saradnji sa domaćim partnerima. Ovo je njihov drugi projekat na našem tržištu posle uspešnje društvene mreže Furka.com. Posle samo 18 meseci postojanja, Pik.ba beleži preko 100.000 dnevnih poseta i više od 5000 dodatih artikala dnevno, što ih čini jednim od 10 najposećenijih sajtova u BiH. Uspeh na tamošnjem tržištu ih je ohrabrio da prošire svoje poslovanje i u zemljama u regionu, a prvi rezultat toga je upravo – PIK.rs. Šta čekate, pridružite se!

Photo by Drveni | Tanja, ja i Marko

Ali u ovom postu ne bi pisao o tome šta je bilo dobro, šta loše ili šta bi za sledeći put menjao. Ne bi pričao ni kako to otprilike uvek radim posle održanog Blogopena o vizijama za nastavak priče. Sećate se naravno kako je cela ideja Blogopena krenula tako što smo Marko i ja hteli da popijemo kafu sa još par blogera? Ni o tome ne bi sada, možda nekada kad krenem knjige pisati :)

U ovom postu želim da saopštim da se avantura Blogopen, za mene kao organizatora - ovde završava. Prestajem da budem jedan od organizatora time što sam u nedelju potpisao ugovor sa Tanjom i Markom gde moj deo Blogopena ustupam njima.

I ako su neki možda šokirani ovom informacijom, verujte stvari nisu ni malo tužne, a ni negativne. Ovo je rezultat moje lične inicijative da iz svega izađem, a ne krijem da mi je izuzetno drago jer su upravo Tanja i Marko preuzeli moj deo i da će upravo oni da nastave celu ovu priču.

Priče kako smo se Tanja, Marko i ja eto posvađali su počele da se provlače hodnicima SPENSa dok je Blogopen još trajao. Naravno, ovo su sve najobičnije gluposti! Tanju i Marka mnogo volim, to su osobe koje su mi mnogo drage i koje u mom životu zauzimaju posebna mesta. Moj izlazak iz Blogopena je prouzrokovan sasvim nekim drugim privatnim i ličnim razlozima.

Što se nastavka Blogopena tiče, siguran sam da će Tanja i Marko sledeći napraviti još bolji, lepši i veći! A ja ću doći sa akreditacijom blogera kao i svi ostali. Jedva čekam ;)

p.s.
Tanja, Marko. Hvala vam na svemu, puno vas ljubim i volim ;)

Update 12.10.2010 09.45h

Pošto sam totalno zaboravio juče, a Tanja i Marko me podsetili u komentarima, evo jedan deo iz ugovora, onaj “masan detalj” što Eniac kaže :)

Posle avanture zvane wtfJeans, krenuo sam u potragu za novim poslovnim izazovima. Već nakon par dana, tokom prošlog Weekend Media Festivala sam postao deo tima zagrebačkog startupa Five Minutes.

Luka, Saša, ja i Viktor na Weekend Media Festivalu 2010- photo by Marinshe

Five Minutes je developerska kompanija koja u svom portfoliu između ostalog ima i Shout’em, Zrikku.. Ono što mi je posebno bilo interesantno je da se u strategiji kompanije daje veliki značaj društvenim mrežama kao i mobilnim platformama sa posebnim naglaskom na razvoju aplikacija za iPhone i Android. Kada usput pogledam i nerd-geekovski profil zaposlenih – odluka je pala :)

Mojim dolaskom u Five Minutes, odličnoj developerskoj ekipi ću pored strateške online komunikacijske potpore pomoći da proizvodi koji budu izlazili iz njihovih txt editora budu marketinški bolji sa user experienceom koji će biti + sexy.

Sve to prethodno podrazumeva da sam od sledećeg ponedeljka često u Zagrebu. Toliko često da uzimam i stan, kao i to da ću biti redovan na TweetupZG ;)

p.s
Ovaj post mu dođe kao i budući disklajmer o mogućim sukobima interesa između proizvoda koje ću zastupati i postova na ovom blogu.

Cilj istraživanja

Twitter je jedan od društvenih medija sa najvećim rastom na svetu. U trenutku pisanja ovog posta, broj korisnika Twittera na globalnom nivou se procenjuje na oko 190 miliona!

Na žalost, zbog specifičnosti servisa, nemoguće je pronaći podatke o broju korisnika Twittera na lokalnim/regionalnim nivoima. Ovom anketom sam pokušao nešto drugo, da napravim profil osoba koje kod nas koriste Twitter.

Metodologija istraživanja

Istraživanje je izvršeno na Twitteru u periodu od 11.09.2010 do 18.09.2010 sistemom retwittova koji su krenuli sa mog timelinea koji je u tom trenutku imao nešto više od 2300 followersa. Klikova na link za upitnik je bilo 1050. Ukupan broj osoba koji je učestvovao u ispitivanju je 646 osoba!

Rezultati istraživanja

* Napomena!
U postavljanju pitanja starosne dobi, videćete da sam napravio veliku grešku! Nizove godina sam postavljao npr. od 17 do 26, pa u nastavku od 26 do 33godine i sve tako. Svestan sam da je greška velika, ali ipak objavljujem rezlutate.

Zahvalnica

Na kraju da zahvalim celoj zajednici koja je učestvovala u izradi ove ankete kao i Ivanu za inicijativu da od ovoga svega napravimo infografiku, a naravno i Lucijanu koji je tu infografiku izradio

Photo by jpockele

Kako sam prethodih nekoliko meseci imao iskustvo sa lansiranjem sopstvenog proizvoda koji je bio Made in Serbia, Sloba me je zamolio da iznesem probleme sa kojima sam se sretao. Zbog totalno debilnog srpskog sistema spoljne trgovine taj proizvod sam prvo morao da izvezem u Francusku i tek onda odande prodajem u svom e-Shopu.

Time što proizvod nisam prodavao direktno iz Srbije nego ga prvo izvozio, srpska država je direktno izgubila na PDVu, porezu na dobit, socijalne doprinose i još “koji dinar”. Pored administracije, i srpska pošta je izgubila odličnu zaradu. Prosek za shipping farmerki bi bio oko 16€ po komadu, malo li je? Ne računam pozitivan brending koji bi zemlja imala kada se proletos na svetskom webu pričalo o francuskom brendu iako je na njima bilo Made in Serbia! Po mojoj gruboj računici, Srbija je zbog svojih zakona za par meseci izgubila direktno ~15k€ – novac koji sam zbog njihovog nesposobnog i neodgovornog vođenja države dao Francuskoj državi. Možda nije mnogo za jednu državu, ali da li sam ja jedini?

Ja ne mogu da pomognem srpskoj administraciji kopajući po njenim zakonima i govoriti šta je dobro, a šta ne. Niti imam vremena i volje, a nisam ni pravnik. Ono što mogu, je da napišem kako bi po meni izgledalo tržište koje potiče izvoz kroz e-Trgovinu. Na državnom je aparatu da detektuje da li su vizije tog tržišta kompatibilne sa srpskim zakonima (tržištem) i ako nisu – zašto nisu.

Ako bih ikada otvorio e-Trgovinu u Srbiji, očekivao bih da ne bude problema sa sledećim stvarima:

Osnivanje firme

Voleo bih administraciju gde bih mogao na Internetu na jednom sajtu da se informišem o celom procesu otvaranja e-Trgovine i da na jednom mestu mogu skinuti (eventualno u PDF formatu) sve formulare koje bi popunio i sutradan odneo na jedan šalter. Hoću da tog momenta kada predam te dokumente dobijem privremeni privredni broj i da mogu odmah da počnem da radim!

e-Trgovac

Voleo bi da postoji zakon sa statutom e-Trgovine koji bi tačno definisao prava e-trgovca, ali i obaveze prema klijentu! U sklopu toga, bilo bi super da postoje “poreski paketi” gde bi bilo pojednostavljeno otvaranje i vođenje jedne e-Trgovine. Možda paketi podeljeni po godišnjem prometu. Primer: e-Trgovac koji bi imao manje od 30k€ prometa plaćao bi porez samo od onoga što proda, bez paušalnih obaveza. Znači kada prodam, onda platim porez, nisam u PDV sistemu, nemam obavezne knjige. Maksimalno olakšano poslovanje sa minimalnim opterećem e-privrednika!

Ovakve stvari mogu samo da stimulišu razvoj malih i srednjih preduzeća. Ako vi nekoga ko sa par hiljada evra pokrene business tretirate kao i onog ko ima par desetina/stotina hiljada nema od toga ništa. Država će imati ili jednog nezaposlenog više ili jednu osobu više koja će raditi na crno.

Online procesor za plaćanje

Država bi morala da izbori kod banaka da se davanje procesora sa online plaćanje pojednostavi i smanji procedura. Danas je online plaćanje sa 3D secure kodom jedno od najsigurnijih vidova plaćanja koje je ikada postojalo. Drugo, čemu služe osiguranja? Bilo bi jako dobro da država izvrši pritisak na banke svim mogućim sredstvima i izlobira dobre uslove za e-preduzetništvo. To je u interesu svih: i države i preduzetnika, klijenata, pa i samih banaka. Totalna je budalaština da je uslov za online procesor da mora firma postojati 2 godine i da ima ne znam koliko miliona prometa do tada! Kako država misli time da podstakne preduzetništvo??

U Francuskoj sam otišao u La Banque Postale (poštanska štedionica), zakazao sastanak sa specijalistom za online plaćanje i za 25 dana imao funkcionalan procesor na mom sajtu bez 1. evra garancije ili bilo kakvih zajebancija. Priključak procesora košta 150€, mesečno održavanje 15€ i još 0,53% od svake transakcije. Zašto to ne može u Srbiji, pa bar približno tako?

Fiskalni računi

Ne želim da izdajem nikakav fiskalni račun. Moje celokupno poslovanje se vrši elektronskim putem i užasno je jednostavno ustanoviti moje prihode. Nasuprot tome, naravno da sam u obavezi da svakom svom kupcu izdam račun. Ali hoću da mu pošaljem mailom i izbegnem troškove štampanja i bespotrebnog korištenja papira. Ovo ne važi naravno kod internacionalnog slanja gde morate slati carinsku deklaraciju i račun na papiru.

Izvoz

Ovo su najbitnije stvari! Želim da odem u poštu, odnesem recimo 15 paketa sa mojim farmerkama, ako je slanje za inostranstvo bez problema popunim jedan listić po paketu koji je carinska deklaracija i pošaljem robu. Za USA, UK, Australiju, Finsku – ma gde god poželim. Neću da plaćam nikakve carinske preglede ili da rizikujem da se srpska carina iživljava na mojim paketima! Znači, jedan papirić koji je carniska deklaracija gde piše šta je u paketu, koja je vrednost robe i težina. Kome ide roba, od koga i to je sve! Nikakvo otvaranje paketa na pošti, špedicija i slične budalaštine!

Poštanska usluga

Hoću da vlast istrebi poštare lopove! Ja znam da su većina zaposlenih u srpskoj pošti pošteni, ali dovoljno je par idiota koji misle da od 100 poslatih paketa “neće ni da se vidi da fali 1 paket” i da mi time zagorča život! Pošta je državna firma i mora da ima apsolutnu moć da u svojim redovima odstrani korov! Hoću posebnu PRO službu koja će biti adaptirana za rad sa PRO strankama.

U Francuskoj imam sajt gde se ulogujem na svoj nalog, unesem ime klijenta, njegovu adresu i robu koju šaljem. Sistem mi da da preuzmem PDF sa bar kodom paketa, mojim imenom i imenom klijenta i ako je slanje van EU i popunjenu carinsku deklaraciju. Na samolepljivom papiru odštampam, i zalepim na paket – carinsku deklaraciju stavim u samolepljivu providnu kovertu na paket. Odnesem pakete u poštu na PRO šalter. Poštanski službenik skenira bar kod i na osnovu težine paketa automatski se odredi cena. Jednom mesečno mi stigne račun koji platim sa svim što sam poslao za prethodni mesec. Znate li koliko to olakša slanje?

Zabluda sa Paypalom

Ovo je više preporuka. Jedna stvar koja ne treba ni slučajno da se prekopira iz nekih EU zemalja. Već sam ovde par puta pisao o Paypalu. Moje iskustvo sa Paypalom je bilo jako loše po moju firmu. Kada sam angažovao advokata u Francuskoj gde mi je firma, advokat mi je rekao da i pored toga što mi je Paypal naneo ogromnu štetu, ne možemo da ih napadnemo u Francuskoj jer su oni u Luksemburgu! To znači angažovanje advokata u Luksemburgu. Znate koliko njih to uradi – tačnije, koliko im se isplati? Paypal neće u ni jednom slučaju da poboljša e-Trgovinu u Srbiji. Paypal je samo još jedan procesor plaćanja bez koga se apsolutno može podići kvalitet e-Trgovine na zavidan nivo. Paypal je totalno nepotreban da bi u Srbiji procvetala e-Trgovina!

Napomena

Kada bi postojali gore pomenuti uslovi trenutno u Srbiji, ja bih odmah otvorio e-shop. Targetirano tržište bi mi bilo u 80% USA i zapadna Evropa, a radilo bi se o proizvodima proizvedenim u Srbiji. Znači direktan unos deviza u zemlju. A znam i da nisam jedini ko bi to radio. Do tada čekamo da se država seti da nam pruži uslove…

Photo by Kitin Xan

Borja je još prošle godine napisao kratak, ali izuzetno jasan post, gde pominje brigu o korisnicima. Lično, mislim da će se sa ovim argumentom u budućnosti, za klijente tući najveće bitke među konkurencijom. Pored odnosa sa klijentima, za gornje primere postoji još jedan argument na koji bi se bilo dobro podsetiti.

Trendsetter ili Early adopter

Osobe koje su u ciklusu proizvoda odmah posle inovatora. Ove osobe su uglavnom visoko obrazovane i imaju visoku kupovnu moć. Trendsetteri su uglavnom najverniji fanovi koji formiraju srce zajednice oko proizvoda. Jedan trendsetter je izuzetno radoznala osoba koja stalno ima želju da isprobava nove proizvode i da sa velikim entuzijazmom priča o tome svojoj okolini. Ovim osobama okolina veruje i sluša njihove savete. Trendsetteri imaju veliki uticaj u svojim interesnim zonama – za njih se takođe kaže i da imaju najveći opinion leadership.

Trendsetteri nisu obavezna karika da bi se došlo do Early i Late majority korisnika koji jednom proizvodu donose najveći profit. Dovoljno je roknuti ogroman budžet u recimo TV i vi ste preskočili dobar deo puta. Ali da li je baš tako jednostavno? Prvo: da li imate toliki budžet, drugo: da li vam je onda profit dovoljno visok? Treće: da li znate koliko novca štedite za Brand Awareness ako negujete svoje Trendsettere umesto da ih preskačete? Četvrto (i možda najmanje bitno), da li mislite da će ljudi čekati u redovima za vaš proizvod ako vam Trendsetteri nisu bitni?

Photo by Hrvoje Mihajlic
Tweetupi u Zagrebu su postali okupljalištaTrendsettera za dobar deo hrvatske IT industrije.

Apple* i Google recimo ni danas ne preskaču Trendsettere iako realno imaju dovoljno finansijske snage za to. Mikrosoft i pored ogromnog budžeta koji ima za marketing, u par poslednjih godina odlučuje da se okrene Trendsetterima. Mislite da to rade zato što im je zabavno? Vaša kompanija je ozbiljnija od njih i Trendsetteri vam nisu potrebni?

OK, gde su Trendsetteri?

To su pitanja na koje je istovremeno i teško i lako odgovoriti. Tehnološki Trendsetter nije isto što i modni. Takođe, tržište se stalno menja – ono što bih danas napisao ovde, već sutra ne mora da važi. Jednostavno, svaki proizvod ili strategija su specifični. Predlažem vam, da ukoliko želite dublje ući u ovu temu za vaš proizvod/uslugu, konsultujete osobu koja je zadužena za marketing i pravljenje strategije u vašoj kompaniji. Mene klijenti često kontaktiraju upravo radi takvih pitanja. I vi biste svakako trebali imati osobu na koju se možete osloniti.

* Postoji teorija da je Apple odmah posle lansiranja iPhone 3G napustio Trendsettere kao ciljnu grupu. Lično se ne slažem sa tom teorijom, ali to je tema za neki drugi post.

RealIdentity

Pre bilo kakve konekcije na Internet, molimo Vas da se obratite lokalnoj samoupravi radi dobijanje Vašeg RealIdentity. Podsećamo Vas da je konekcija na mrežu bez ove karte kažnjiva od 2012 godine donošenjem zakona konvencije Sigurnost bez anonimnosti pri Ujedinjenim Nacijama. Po poslednjim amandmanima protokolima donesenim u Briselu i Strazburu od januara/marta 2013 godine, pri svakom kreiranju sadržaja na Internetu (komentari na blogovima, postovi, mailovi, učestvovanje na društvenim mrežama itd.) – obavezno je da se identifikujete Vašom RealIdentity karticom!

Photo by Andreas Solberg

Korišćenje RealIdentity je izuzetno lako. Približite karticu na 20cm pored Vašeg računara koji na sebi ima minimum MacOS 15 ili ChromeOS7. Vaši biometrijski podaci će automatski biti učitani i sigurna Internet konekcija će biti uspostavljena. Molimo Vas da pri korišćenju Interneta ne nosite jaku šminku, maramu, kontaktna sočiva i budite sveže obrijani. Ne preporučuje se konekcija posle noći u kojoj ste koristili alkohol ili drogu.

Geolokalizacija

Internet je podeljen na oko 120 geografskih regiona. Time je moguće imati interesantan sadržaj koji je najbolje adaptiran zakonima regiona u kome živite kao i da Vas sadržaj ni po kakvoj osnovi ne uznemirava. To znači da će vam Internet sadržaj biti serviran u zavisnosti od regiona u kome je Vaša RealIdentity kartica registrovana. Tako će na primer svi vlasnici RealIdentity sa Balkana bez problema u kom se delu sveta nađu, moći na Internetu pratiti BalkanFarma ’25.

Podsećamo Vas da ukoliko želite putovati u druge Internet regione, na vreme uzmete GeoLok Vizu. Kao alternativa putovanju može Vam poslužiti cyber-odelo Google Street View 3D Plus Touch. Cyber odelo će Vam prikazati samo one stvari iz koje su u Vašem regionu dozvoljene tako da je Google Street View 3D Plus Touch odlično, sigurno i strimline iskustvo za upoznavanje drugih regiona i kultura. Ukoliko pak posedujete GeoLok Vizu, biće vam omogućeno da tokom Vašeg boravka komforno i legalno uživate u kompletnom sadržaju tog regiona.

Odaberite dobar Internet paket

Većina sadržaja na Internetu zavisi od paketa koji ste uzeli. Na primer, ako ste uzeli paket GoogleAppleAmazon moći ćete pristupiti ogromnoj bazi digitalnih knjiga, filmova kao i velikom broju legalnih ličnih sajtova. Ukoliko odaberete DisneyWarnerBrosViacom paket, imaćete odlične porodične i dečje filmove kao i pristup ženskim forumima.

U ovom uputstvu mi Vam naravno ne možemo preporučiti Internet paket, ali svakako preko goo:// možete pronaći sjajne zabavne stvari. Ako pak krenete pretragu preko dis:// na najbrži način ćete pronaći kinematografska ostvarenja. Recimo, za buffering 50 terabajta poslednjeg Feel3D filma “Wall-E Jr. Returns” kojim će film biti pre-loadovan, potrebno je samo 0,1 sekunda.

Internet za odrasle

Ukoliko imate više od 21 godine (u pojedinim regionima +30) i to možete dokazati Vašim RealIdentity, imate pravo na gledanje sadržaja za odrasle. Pod sadržajem za odrasle podrazumeva se pornografski sadržaj, forumske diskusije bez moderacije kao i političke debate. U ovu Internet grupu spadaju i religiozne / anti-religiozne diskusije, umetničko izražavanje kao i uopšteno sloboda govora.

Ako imate manje od 21 godinu (30 u pojedinim regionima) i dalje možete da pričate o politici i religiji, ali samo u vašem domu! Napomena: Ova pravila mogu da odstupaju u pojedinim regionima!

Nabavite dozvolu za surfanje Internetom!

Nabavkom Vaše dozvole za surfanje netom sebi obezbeđujete sigurno surfanje istim. Pre nego što je ova dozvola bila obavezna, ljudi su surfajući webom često bili izgubljeni u mnogobrojnim web sajtovima klikajući naivno po spam reklamama koje su ih odvodile na nesigurna mesta. Za nabavku dozvole za surfanje netom potrebno je 2-5 dana edukacije u lokalnoj WebSurf školi. Pažljivo se spremite za konačni ispit gde bi morali da znate odgovore na pitanja poput:

• Šta je to piramidalna prevara i da li ona zaista funkcioniše?
• Kako zameniti solarne baterije na cyber rukavicama?
• Zašto je loše za ljude da se na Internetu kritikuje vlast i velike multinacionalne kompanije?
• Zašto je ilegalno da se surfuje bez RealIdentity
• Koje godine je Google kupio Internet?

Prikriveno oglašavanje

Kao što već verovatno znate, prikriveno oglašavanje ili sponzorsko pominjanje proizvoda u video i tekstualnom sadržaju je zamenilo svaki drugi vid reklamiranja na Internetu. Imajte na umu da bez ovakvog vida reklamiranja, Internet kakav danas znamo ne bi mogao da postoji i funkcioniše! Svi glavni proizvođači sadržaja na Internetu su se još 2014 godine dogovorili da koriste prikriveno oglašavanje kao glavni vid finansiranja. Toj odluci su se priključile i vlade 80 zemalja sveta podržavajući ih i politički u tome. Podsećamo Vas da na ovaj način plaćate manje poreza što daje Win-Win situaciju.

Tehnički rečnik

Dosta često na Internetu ćete naići na specifične skraćenice. Ako ne poznajete ovaj tehnički rečnik, držite ovaj mali podsetnik blizu ili je najbolje da ga uploadujete u modul Vaše cerebralne ekstenzije. Tri najbitnije skraćenice:

• WWW ili World Wide Web – Jedan od prvih korištenih izraza na webu. Odavno više nije u upotrebi ali se može ponekad čuti od starijih građana. Kao i komunizam – to je bila lepa ali potpuno nerealna ideja.
• Virus – Ili često nostalgično nazivan “informatički virus” je program koji ulaskom u Vaš moždani čip reguliše stimulaciju Vaše želje za potrošnjom. AKo Vam se desi da ulaskom u neku radnju odjednom jako želite da kupite određeni proizvod – vrlo je verovatno da je u pitanju informatički virus! Ovakvi programi su striktno ilegalni. Modifikovanje Vaše želje za potrošnjom je strogo regulisana materija koja mora biti odobrena od vlasti i zabranjena je za osobe mlađe od 6 godina!
• LOL – Skraćenica, čije se značenje tokom vremena izgubilo – možda se sećate da je zakonom Očistimo Mrežu iz 2015 greškom obrisao dosta iz web arhive OčistiNet LOL je korišten kao skraćenica za smeh, a zamenio je i reč “nazdravlje” kada neko kine.

Zaradite novac na Internetu

Postoji više načina zarade novca na Internetu. Iznosimo par legalnih načina pomoću kojih može da se zaradi.

• Ako ste u mogućnosti da dobijete posao Pametnjakovića, imate mogućnost da u radnom vremenu od 8h dnevno odgovarate na pitanje: “Da li je osoba na slici muškog ili ženskog pola?” Ovim radom pomažete algoritmima kompanijama kao što je Google
• Ako imate sreće da dobijete dobro plaćen posao Podmetača Ideja, dobićete posebna ovlašćenja da na Internetu možete ostavljati komentare i ulaziti na chat sa drugim osobama utičući na druge tako što ćete spominjati kako su dobri neki proizvodi, ideje, osobe. Trenutno, Američka vlada zapošljava oko 150.000 Postavljača Ideja po čitavom webu.
• Posao re-pisanja sadržaja. Svakodnevno se novi tekstualni ili video sadržaj regionalno lokalizuje pre objavljivanja. Pre svakog objavljivanja na webu, sadržaj mora biti usklađen (prerađen i sinhronizovan) sa kulturom i zakonima svakog regiona. Kada radite kao re-Pisac sadržaj morate adaptirati u skladu sa zakonima i kuturom vašeg regiona – izbacujući i ubacujući adekvatne delove.

Pronađite partnera na webu

Sami ste i u potrazi za idealnim partnerom? U zavisnosti Vaših biometrijskih podataka , Vaših primanja, Vaše geografske pozicije i rezultata na testu tokom polaganja za surf dozvolu – možete dobiti predlog od 10 do 100 osoba koje Vam najviše odgovaraju i koje su geografski blizu. Možda Vam ideja da treba da se sretnete sa toliko nepoznatih ljudi i nije nešto, ali setite se samo kako naše babe i dede nisu imali ni jedan od alata koje mi imamo danas pa su ipak uspevali da se zaljube.

Pronalaženje ilegalnog sadržaja na webu

Iako Internet nikad nije bio sigurniji nego danas, ipak se može desiti da slučano naiđete na sadržaj koji će Vas uznemiri. Možda Vas je neka informacija o političkoj situaciji u Vašoj zemlji šokirala, možda ste slučajno naišli na neki pornografski materijal, ili ste našli na izdanje knjige iz 1990 koja nije bila modifikovana od strane re-Pisca iz vašeg regiona. Molimo Vas da takav sadržaj odmah prijavite lokalnim vlastima klikćući na dugme namenjeno za to. Može se desiti da Vas radi Vaše sigurnosti kontaktira grupa stručnjaka radi dobijanja više informacija ili da po potrebi i svrate u Vaš dom da bi ispitali da li se mentalno dobro osećate.

Mnogo je lakše nego što izgleda

Nismo hteli da Vas preplašimo sa tolikom količinom informacija neophodnih za Vaše prve korake na Internetu. Web je jedno opuštajuće, strimovano i harmonizovano iskustvo. Pre više decenija, kada je web izmišljen, vladao je totalni haos. Sukobi različitih mišljenja, kršenje autorskih prava, neodgovarajući i uznemiravajući sadržaj, anonimni komentari, ilegalni programi itd. – web je bio skroz zagađen. Poredeći to sa današnjicom, zaista imamo puno sreće što živimo u 2025, a ne u 1995. Dobrodošli na Internet i uživajte u poseti!

p.s.
Tekst sam preuzeo sa bloga LiveaRevolution i preveo uz blaže modifikacije (localized versions :)) Tekst se nalazi pod CC Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 licencom.

Prošlog decembra se krenulo sa idejom koju smo jako brzo definisalni. Posle tri meseca smo uradili launching, a već 24h nakon launchinga, vest se pronela svetskim webom. O wtfjeansu su pisali svi veći svetski blogovi pa smo čak uspeli i dospeti na Twitterov trending topic!

Tokom tih devet meseci bilo je puno lepih momenata, adrenalina, ali i jako neugodnih trenutaka. Sve u svemu – jedno jedinstveno i sjajno iskustvo, kako životno, tako i poslovno. Što se komercijalnih rezultata tiče, sebi smo zadali cilj od 1000 limitiranih primeraka – nismo uspeli dostići taj cilj! Dok je prodaja išla preko Paypala (do početka maja) uspeli smo prodati oko 550 komada. Kasnije, kada se frka sa Paypalom sredila, uspeli smo prodati još nekih 150 komada.

Ko radi – uglavnom i greši. Nekada se te greške daju “ispraviti u hodu”, a nekada mogu biti i fatalne. Na wtfjeansu sam napravio nekoliko grešaka. Neću ih sada navoditi jer bi to zauzelo mesta minimum za jedan post, ali je verovatno jedna ili više od njih bila fatalna. Zbog toga se danas wtfjeans nalazi u situaciji da mu Sanja i ja ne možemo dati full time pristup jer projekat ne zarađuje dovoljno.

Imamo i ideju za V2 čime bi uradili nastavak cele ove priče. Ideja je fantastično odjeknula, javlja se dosta ljudi sa pitanjima kada kreće prodaja za V2. Na žalost, celu tu priču ne možemo ispratiti bez investicija koje za sada nismo uspeli dobiti. Uletanje u priču onako na pre-order više ne želimo jer mislimo da to nije dobra ideja.

Oboje radimo stvari sa strašću, emotivne smo osobe i uglavnom tako funkcionišemo. Ipak, nekada je u poslu dobro ostaviti emocije sa strane. Kada to uradimo sa wtfjeansom – iskustvo ali i brojke nam govore da bez investiranja ne idemo u dalju avanturu. Tako nas savetuju i neki iskusniji od nas – mislimo ih poslušati i ovaj projekat zatvoriti…

So long and thanks for all the fish* – do sledećeg projekta ;)

Preko 250 miliona iPodova

Dolaze polako i 2000te, Jobs se pojavljuje sa najavom za novi proizvod. Sprava od 5Gb pomoću koje ćete u džepu imati 1000 pesama! iPod je rođen krajem 10. meseca 2001. Kritika ga naravno ne zaobilazi. Što za loše baterije koja je po meni osnovana – što hejterska kako je proizvod previše “zatvoren” i samim tim besmislen. Kako god, danas je iPod prodat u više od 250 miliona primeraka i važi za referencu za sve portable media playere!

iPhone saga

Početkom 2007. Apple najavljuje “revolucionaran” telefon – iPhone. Sve prati naravno buzz neviđenih razmera. Čak par godina pre zvanične informacije glasine već kolaju webom. Krajem šestog meseca 2007. godine iPhone je dostupan za kupovinu širom USA. Sa tim naravno u paketu kreće i obavezno pljuvanje kako po kompaniji tako i po njihovim “besmislenim” proizvodima. Danas, iPhone je prodat u više od 80 miliona primeraka i kompletno je promenio upotrebu mobilnih telefona, tačnije smartfona. Danas, od celukopnog Internet saobraćaja preko mobilnih aparata 65% prolazi preko iPhonea. U isto vreme, iPhone drži “samo” 11% kolača od svih prodatih aparata. Podsećam na podatak od gore da je iPhone na tržištu od šestog meseca 2007. godine!

Photo by freakingnews

70% prihoda od AppStorea ide developerima!

U julu mesecu 2008 godine, Apple lansira AppStore. Servis za iPod i iPhone korisnike koji funkcioniše kroz iTunes software. Na prvu loptu, servis nije posebno kritikovan, ali danas ima reputaciju da je jedan od najcenzuranijih mesta na webu. Prihvatanje novih aplikacija u AppStore je od strane Apple-a strogo cenzurisana i developeri moraju da prođu mučnu i strogu selekciju. Rezlutat svega je da za dve godine postojanja, u AppStoreu danas ima više od 225K aplikacija koje su skinute više od 5.000.000.000 puta i za obrtom koja prelazi 1 milijardu dolara godišnje !!! Da li sam pomenuo da Apple daje 70% prometa developerima? Business model AppStorea postaje THE business model!

iPad promašen proizvod?

Početkom ove godine, Apple lansira potpuno novi proizvod – iPad. Istorija se opet ponavlja i pored toga što stvar postaje pomalo dosadna. Kreće ogroman buzz oko novog proizvoda, a Apple hejteri se hvataju olovke i tastature… A čemu to služi, mali je, veliki je, nema kameru, nema multi-tasking, bla, bla.. Kako god, posle samo 3-4 meseca, Apple je prodao preko 3 miliona uređaja! Poslovni rezultati se već sada mogu naslutiti…

Ping je ozbiljna namera ulaska u muzičku industriju?

Pored novih modela iPodova, juče na Apple eventu Jobs (pomalo stidljivo) najavljuje Ping, muzičku društvenu mrežu. Ivan je o njoj već izbacio post. Na prvu loptu, mislim da će ova društvena mreža potpuno izmeniti planove muzičkoj industriji. Pogledate business model od AppStorea sa apovima i aplikujete ga na muzičku industriju. Razumete o čemu pričam? :) Ali o tom ću verovatno u nekom sledećem postu.

Zašto mi je Apple genijalan!

Ako ste pročitali Tribes od Set Godina, sigurno se sećate Setove definicije “učmalosti” kod kompanija koju on definiše kao kompanijski status quo.

“Kompanije koje uništavaju status quo u sebi, su one kompanije koje pobeđuju”

Apple je za mene “jeretička kompanija” – kompanija koja inovira i koju ne interesuju dogme. Apple je tačno profilisala i ciljala svog korisnika. Apple interesuju samo korisnici koji će da unesu broj svoje kartice u App Store i da bez problema potroše par dolara mesečno. Za takve korisnike Apple je spreman da potroši i vreme i novac za korisničku podršku, da jednostavno “korisnički brinu” o njemu. Sviđalo se to nekome ili ne, vređali se neki ili ne – ostali im nisu bitni!

Naravno, pored korisničke brige Apple im za uzvrat nudi i proizvod sa fantastičnim dizajnom, ali i jedinstvenim interfejs iskustvom. I da, možda najbitnijim detaljom – proizvodom koji radi!

U stvari, kako me je Google častio sa jednim AdWords kuponom od 75€, hteo sam da uradim jedan mali test. U gotovo isto vreme sam napravio paralelnu (mini) PPC advertajzing kampanju na Googleu i na Facebooku. Budžeti su bili jako slični sa željom da rezultate tih kampanja uporedim i vidim koliko to zaista može pomoći našem projektu.

Odmah na početku mali disclamer. Budžeti na ovom primeru su dosta smešni i mali. Primena ovog primera na nekim drugim poslovnim modelima je možda moguća, ali na nekim sigurno nije.

Evo i šta se desilo:

Google AdWords PPC kampanja

Kao što sam napomenuo, budžeti su smešni. Od Googla redovno dobijam kupone za AdWords kampanje i do sada ih nisam koristio. Prvo zbog toga što da bi se kupon iskoristio neophodno je napraviti novi nalog, drugo zato što je cifra od 75€ smešna za neko ozbiljnije oglašavanje. Ali dalo mi je ideju da ipak probam i vidim šta se može dobiti za taj budžet. Rezultati prodaje su bili 0 (i slovima nula), a statistika kampanje je bila ovakva:

Napominjem da iako imam iskustva sa AdWords kampanjama od ranije, nisam stručnjak za AdWords i tu ima puno nepoznatih stvari za mene. Btw. u ovoj kampanji sam targetirao UK i Holandsko tržište, prikaz oglasa samo na Google pretrazi i to samo za engleski jezik. Od uređaja sam izabrao samo web i iPhone uređaje. Stavio sam da oglasi idu između 9h i 00h. Gađani keywordsi su bili Jeans, Pants, Gadget i Geek i cena je išla od 0,8€ do 1, 25€ po kliku.

Sva u svemu, za 75€ je po meni ROI više nego bedan. Iskreno očekivao sam da imam bar jednu prodaju jeansa. I tada bi mi bilo bedno, ali OK, bar imaš neku motivaciju da ideš dalje. Možda će neki AdWords stručnjak moći objasniti gde sam zeznuo, ali se meni čini da se ovaj vid advertajzinga ne isplati za ovakav ili sličan business. Neka me neko ispravi ako grešim.

Facebook PPC kampanja

Ovde sam stavio koji evro više (ali u bukvalnom smislu reči) :) Za tri dana je otišlo nešto više od 80€, ali je bar bilo “dosta” klikova. Inače ovo je prvi put bilo da radim PPC kampanju na Facebooku. Rezultati u prodaji su bili identiči kao i preko Googlea. Potpuna 0 (i opet rečima: nula), a statistika kampanje je bila ovakva:

Što se targetiranja kampanje tiče, bilo je Estimated reach od 105,600 ljudi sa ovakvim uslovima:

• who live in one of the countries: Netherlands, Sweden, United Kingdom, Denmark, Belgium or Germany
• age 21 and older
• who like gadgets, geek, geek love, geek stuff, geekologie, geeks, iphon 3g, iphone, iphone3gs, twit or twitter
• who speak English (UK), English (Pirate), English (upside down) or English (US)

Znači i pored uskog targetiranja, od 100k ljudi njih 180 je kliknulo i niko nije ništa kupio. OK, možda je opet nešto do mene. Voleo bi da mi neki Facebook PPC advert stručnjak kaže šta sam ovde pogrešio. Ali mi se zaista čini da sam u stvari samo JA zeznut od strane Facebooka za 80€, ništa drugo :)

Hteo bi da napomenem da iz gore navedenih zemalja koje sam targetirao u PPC kampanjama inače imam već dosta klijenata. U stvari, pored USA, u UK, Švedskoj, Holandiji i Belgiji imam najveći procenat prodaje.

Thank you ekonomija

Dolazimo do dela koji uopšte nije bio namenjen da bude advertajzing deo. U stvari, ne znam baš kako da nazovem taj deo. Ideja bila sledeća: otićićemo na Barcamp Bodensee i podeliti sa drugima svoja iskustva oko projekta wtfJeans i pitati ih o mogućim idejema za budućnost. Pričaćemo i upoznati u offline svetu ljude sa kojima se već par meseci pratimo preko Twittera i Facebooka. Ješćemo sa njima, igrati Werewolf, couchsurfingovati, voziti bicikli po gradu, razmeniti ideje.. U stvari, jednostavno se opustiti, upoznati nove ljude i družiti sa njima..

U toku ta tri dana druženja na Barcampu, imali smo svoje predavanje gde smo pričali pre svega o problemima sa Paypalom. Desilo se da su ljudi koji su bili na tom predavanju (nekih 20-25 ljudi), odmah posle njega počeli to da prepričavaju svojoj okolini. Dan posle je bila gomila ljudi koja je želela da im ispričamo o našem businessu. Svo vreme tamo smo ljudima prenosili naše iskustvo i našu strast prema onome šta radimo.

Takođe, među učesnicima Barcampa bilo je ljudi koji su već čuli za našu priču prateći nas preko facebooka, twittera i bloga. Oni su uglavnom bili najverniji “evanđelisti” naše priče predstavljajući nas svima uokolo :)

Photo by JStar

I pored toga što ideja odlaska na Barcamp nije uopšte bila direktno komercijalna, šta se zapravo desilo? Za 3 dana smo potrošili 100€. Priča o wtfJeansu se širila bez ikakvog insistiranja sa naše strane – ljudi su nam jednostavno prilazili i postavljali pitanja. Upoznali smo puno ljudi iz tog regiona, a što se direktne prodaje tiče, tokom samo našeg boravka tamo prodali smo 5 pari jeansa tj promet od 545€!

Za kraj, ne mislim da su PPC kampanje bacanje para, ali mislim da ona nije dobra za svaki business. Dobro razmislite pre nego otvorite novčanik za Google, Facebook ili Etarget (na našem tržištu). Sa druge strane, mislim da je prilaženje klijentima/kupcima – kako u offline svetu, tako i preko društvenih medija uvek dobra strategija. Može vam pomoći da prodate svoju uslugu ili proizvod, a u isto vreme je neverovatan alat za brending. Big thumb up for thank you economy!

Zašto Paypal

Jedno od prvih pitanja u e-businessu koje se obično postavlja. Kako vršiti procesiranje naplate? U svom business planu sam imao zacrtano da za prvih 30 dana prodamo 100 komada jeansa, a kasnije, u sledećih 6 meseci prodamo još 500 komada. Skroman plan plan koji je više ličio da će mi biti potrebno mikro-plaćanje nego ugovor sa bankom i nekim ozbiljnijim procesorom plaćanja.

Sa takvim business planom, nekako mi se prirodno “naturao” Paypal. Vlasnik sam Paypal računa već više od 7 godina. Redovno plaćam sa njime, a jedno vreme sam iz hobija pre-prodavao stare i retke knjige. Imam Business account već dosta vremena i nikada za to vreme nisam imao problema.

Sa druge strane, dosta ljudi mi je reklo da se “pazim” Paypala. Da je to “zlo” i da se može pronaći puno loših iskustava na netu. Nisam se obazirao na to. Znam da po defaultu ljudi uglavnom pišu kada nešto ne valja, a kada stvari idu dobro – o tome se uglavnom ne piše.

U toku februara meseca (ove 2010 godina), poslao sam sve papire Paypalu da mi se sa business računa “skine” onaj limit od 2500€ koji je po defaultu na svim računima. Paypal je primio sve moje papire i javio mi da mi je account skroz spreman za business. Biznis je mogao da počne…

Prvi problemi sa Paypal-om

Prvi problemi su se pojavili već posle drugog dana od pokretanja prodaje. Posle nekih 40tak sati, na računu je bilo preko 10k€, prodaja je išla savršeno – i kao u nekom horor filmu – priča tek sada počinje. Radim virman od 10k€ na svoj bankovni račun – na Paypal računu ostaje 3-4k€. Posle par sati Paypal mi šalje mail (u nedelju popodne) da nam je račun totalno blokiran. Kako za podizanje svog novca, ali tako i za primanje novca. Što bi značilo da je nemoguće nastaviti prodaju, plaćanje ne radi na sajtu zbog toga!

Photo by speedoboyblog

Kako evropski customer service ne radi nedeljom u Francuskoj (??!!) , zovem USA centar. Ide mučno komuniciranje da bi se došlo do nekog supervizora. Niko ne može da nam kaže šta se dešava! Posle 20tak minuta napokon informacija! Jedna supervizorka saopštava da sam prekršio TOS o pred-prodaji koja ne sme da bude duža od 20 dana!!? OK, ogroman propust sa moje strane. I ako time ne kršim zakon zemlje odakle radim, kršim TOS od Paypala i jasno mi je da sam u sranju!

Ide pitanje sa naše strane: OK šta sada raditi? Da li prekidamo business i vraćamo klijentima novac ili postoji neka mogućnost da se prevaziđe problem i pored toga što je TOS prekršen? Business nikada nije crno-beli i ako postoje obostrani interesi bez ulaženja u ilegalne poslove svaki TOS može da se “stavi sa strane”.

Dobijamo informaciju da prvi deo problema (prodaja tj primanje novca) MOŽE da se prevaziđe tako što moram da imam “Proof of the origin of the merchandise”. Kažem da to nije problem da nabavim u toku sledećih par dana. Oni mi kažu da je onda super i da će mi odmah odblokirati račun, a ja da im dokument dostavim naknadno. Nasuprot tome, za podizanje novca da vidim sa francuskim Paypalom od ponedeljka. Tako i biva, pristajem na to sve. Paypal mi odblokirao račun za primanje novca, i prodaja je posle nekih 5-6 sati blokade mogla da se nastavi.

Mogu li dobiti sada svoje pare?

Odmah posle ovoga sam Paypalu naravno poslao neophodan dokument (Proof of the origin of the merchandise) i sve se vratilo u normalu. Tj ne baš sve, prodaja je išla OK, ali je meni novac bio zablokiran. Da bi mogao da uzmem novac, Paypal mi je tražio gomilu dokumenata da bi se novac odblokirao.

Posle nekih dva meseca jurnjave sa njima (zivkanje na support telefone od 0,21€/min), svi dokumenti su bili poslati. Išli su dotle da su tražili od mene da neke od klijenata koji su dobili prvu BETA isporuku pitam mailom da li su dobili svoj jeans i da onda Paypalu forwadujem taj mail sa odgovorom kupca??!! Sve pod izgovorom da nisu uspeli da kontaktiraju oni kupca??!

OK, i ako je situacija totalno glupa i to sam uradio. Svi klijenti za koje mi je to traženo, su bili kontaktirani i njihove potvrdne mailove sam forvardovao Paypalu. Posle više od dva meseca natezanja sa njihovim support servisom, cela procedura je sa moje strane bila ispoštovana. Sa nestrpljenjem sam očekivao dan kada će mi odblokirati nalog sa mojim parama gde su bili plodovi mog rada u poslednjih 2 meseca!

Žao nam je, ali… Jebite se!

Otprilike ovako je bio odgovor od Paypala kada sam sve tražene dokumente isporučio, OK ne tako vulgarno, ali tako mi je odjekivalo u ušima! Paypal supervizorka (po imenu Francine) me nazvala i rekla da ona ne zna kako je moguće da mi prodajemo dva meseca ne poštujući TOS i da je neophodno da za sve narudžbenice koje ne možemo da isporučimo robu istog momenta otkažemo tj. novac vratimo kupcima! Kada sam je čuo pomislio sam da je neka skrivena kamera, samo nisam kapirao gde su sakrili kameru??

Uporno sam joj ponavljao šta se sve događalo i da sam joj papir za to poslao još pre dva meseca. Da je totalno nepošteno pustiti nas da radimo 2 meseca u zabludi tokom koje mi ulažemo svoj novac i rad u marketing, komunikaciju i ceo posao i da to sada sve “bacimo u đubre”. Jednostavno je bila neumoljiva. Nije želela da pričamo uopšte, htela je što pre da prekinemo saradnju. Usput je naravno odmah blokirala (po drugi put) primanje novca tj. prodaju! Sajt je bio totalno neupotrebljiv!

U sledećih 10tak dana sam na sve načine pokušavao da pronađem nekoga drugoga iz Paypal da rešimo problem u kome sam se našao. Pozivao sam ponovo i USA. Svi moji pokušaji bili su ili ignorisani ili sam na njih dobijao odgovore tipa da ne mogu ništa da urade. Da je jedina osoba sa kojom mogu pričati ista ona supervizorka koja je donela takvu odluku. Naravno, ni jednog supervizora vi ne možete dobiti kada hoćete. Procedura je da zovete njihov support, ostavite poruku i nadate se da će vas pozvati. Mene niko nije pozvao…

Ipak, rešenje moram pronaći!

Posle tih 10tak dana moleći paypal, shvatio sam da svu energiju trošim u nešto totalno glupo. Moram da se preorganizujem! Sva sreća, par dana pred odluku Paypala da mi ponovo blokiraju račun, pokrenuo sam proces otvaranja procesora za online plaćanje preko banke La Banque Postale. Tada nisam mislio da će se saradnja sa paypalom prekinuti, tim potezom sam (za svaki slučaj) želeo da “budem nezavistan” od paypala. Ah, kako sam ubo dobar potez :)

Posle 3 sedmice od Paypal blokade i za plaćanje, plaćanje na sajtu je proradilo. Ovaj put preko ozbiljnog bankovnog procesora za obradu kartica ATOS. Posao se mogao nastaviti, na žalost sa ogromnim pretrpljenim gubicima. U trenutku pisanja ovog posta, procenjujem cifru štete na nekih 20k€ otprilike. Ne mogu još uvek tačno znati, postoje još neki faktori koje tek treba obračunati. Ali svakako, odluka da poslujem sa Paypalom me je koštala preskupo.

Zaključak

Otvaranje bankovnog procesora je kopleksan i dugotrajan posao. Ali posle zajebancije sa ovim internacionalnim teroristima iz Paypala shvatam da je jedino ta opcija za ozbiljno poslovanje dobra. Bilo da se radi o u početku malom businessu ili već osrednjem. Sarađujući sa Paypalom u svakom trenutku možete ostati bez vašeg novca. To u ostalom i potpisujete u ugovoru kada otvarate račun kod njih.

Druga iskustva

Kao što sam gore negde naveo, na googleu možete pronaći puno loših poslovnih iskustava rada sa Paypalom. Možda i više od loših iskustava, kada čitam to sve zaista se naježim kako su neki prošli u radu sa Paypalom. Fora je što dok vam se to ne desi – i ne razmišljate o tome, a kada se desi jako boli :/

A da Paypal ne bira koga će da “lupi po džepu”, može da se vidi iz poslednja dva iskustva. Prvo su zamrzli sredstva poznatoj konferenciji u Texasu OpenCamp, a brzo posle toga ni manje ni više nego su isto to uradili i legendarnom Burning man-u.

U Srbiji se Paypal očekuje na velika vrata. Postoje čak i očekivanja da će možda i da unapredi poslovanje u ovoj zemlji. O tome sam već rekao šta mislim, a svakome mogu da savetujem da beži što dalje od Paypala u bilo kojoj varijanti plaćanja!

Znate, kada vam se neko sranje desi, često pomislite “što mi nije neko rekao?”. A kada vam se sranje desi, a neko vas je upozorio onda je osećaj zaista bedan.

Kao što ste videli gore ovo vam govorim iz iskustva. I za kraj bi vas zamolio da ovaj post pokažete svakom prijatelju koji vam pomene Paypal. Pošaljite ga mailom, okačite vašim prijateljima na Facebooku ili podelite na twitteru. Vrlo lako je moguće da ćete tim činom nekome od vaših prijatelja učiniti uslugu i sačuvati mu njegove pare, a ovaj će vam posle za to biti zahvalan.

UPDATE 19.08.2010 | 13.05
Posle pitanja nekih ljudi na tviteru, dodajem koji deo TOSa Paypala je bio prekršen. Kao što sam napisao gore u tekstu, Paypal je naknadno pristao da ne primenjuje ovo na moj posao ako dostavim “Proof of the origin of the merchandise” što sam i uradio, a oni su odblokirali račun za prodaju tokom još sledeća 2,5 meseca!

PayPal User Agreement, section II, subsection 4, dubbed “Prohibited Transactions,” states that the seller agrees “not to use [his] PayPal account to sell goods with delivery dates delayed more than 20 days from the date of payment.”

Radi se o tome da je do sada proces akreditacije za LeWeb išao samo-prijavljivanjem. Blogeri su se prijavljivalji i organizatori birali među prijavama. Problem je što je detekcija uticajnih blogera u svojim zajednicama od strane organizatora bila problematična i teška. Zato su sada organizatori odlučili da se obrate samim zajednicama za pomoć. Od ove godine je odabir za official blogere malo drugačiji.

Prva faza je da se detektuju blogeri koji su u svojim zajednicama uticajni i čitani. Sve ide na preporuku same te zajednice. Naravno, ove preporuke nisu anonimne nego će se uzimati u obzir i ko to preporučuje (da li ima blog, twitter nalog, koliko je aktivan itd).

Tek kada se pokupe te preporuke u drugoj fazi kreće “samo -prijavljivanje” blogera. Forma prijava će biti malo drugačija nego do sada, ali o tom potom..

Ako imate omiljenog IT blogera koga bi voleli da čitate iz Pariza sa LeWeb’10, preporučite ga preko ovog formulara.

p.s 1
Molim vas, nemojte prijavljivati mene. Ja ću verovatno biti prisutan na LeWebu, ali neću moći pisati o tome i izveštavati.

p.s 2
Pre prijave imajte u vidu da je cela konferencija na engleskom jeziku i da je za praćenje iste neophodno da ga bloger zna ;)

Photo House Dust Mite by Wikipedia

One prve sam odavno eliminisao iz svog života. Sa “online blokom” ovih drugih parazita sam otpočeo pre desetak meseci. Ne odazivam se na njihovo pljuvanje, blokirao ih po svim online kanalima, unfollowao ljude koji im služe kao “provodnici”. Total ignore!

Ovaj svet je dovoljno veliki za sve – niko ne želi biti u blizini osobe koja mu ne odgovara. Problem je jedino pojedincima objasniti da ne želiš njihovo prisustvo, ali OK – sredilo se i to.

Rezultati su sjajni. Odlično se osećam danas! Oko mene je uglavnom uvek pozitivna energija koja mi pruža odlične uslove za rad. To sam primetio i po rezultatima istoga. Ukratko, mnogo sam produktivniji i srećniji!

Savet: detektuj što pre možeš svog online parazita i izoluj (blokiraj) od sebe ASAP! Napravi oko sebe pozitivan online eko-sistem gde ćeš moći opušteno da se osećaš.

Sve je počelo sa totalno novim iskustvom za mene: CouchSurfing :) Godinama slušam o tome i sada na Sanjin predlog odlučujemo da prespavamo kod Thomasa i Ione. Na Couchsurfingu je sa nama bio i Sasha iz Liechtensteina. Zaista sjajno iskustvo.

Barcamp Bodensee 2010 je bio savršeno organizovan, ali savršeno! Definitivno bolje i od nekih konferencija na kojima sam bio! Sve se dešavalo u jednoj od zgrada Univerziteta HTWG Konstanz koji je na stotinak metara od plaže i bara sa “peščanom terasom” :) Mislilo se gotovo na svaki detalj. Od smeštaja ljudi koji nisu iz samog grada, totalno besplatnih obroka (doručak-ručak-kobaja za večeru :)), free WiFi, kafe i sokova po želji tokom celog vremena predavanja. Tu su bile naravno i perfektne učionice univerziteta gde su bila predavanja. Čak su i free bajkovi bili obezbeđeni da bi mogli lakše obići i upoznati Konstancu (tnx Peter for bikes :)

Što se diskusija tiče, tokom dva dana ih je bilo baš dosta i za mene su bile na nivou možda i većem nego što možete čuti na nekim skupim internacionalnim konferencijama. Od onog što sam ja slušao, istakao bih Decentralizing Social Web, European Barcamp Networking, Appstore vs. Android Market i na kraju originalna priča i promocija na Organic Wine Tasting Session.

Mnogo mi se sviđaju Barcampovi. Dati i primiti znanje/informacije iz “prve ruke” -od ljudi koji zaista imaju iskustva! A zašto ne i čuti mišljenja drugih o svojoj ideji ili projektu. Barcamp je zakon jer se iskustvo/znanje zaista šeruje – u bukvalnom smislu reči. I to se očekuje od svih prisutnih. Na Barcamp se ne ide slušati nego učestvovati, zakon!

Ovo je bio moj 3-4. Barcamp (prvi van Francuske), ali ubedljivo najbolji do sada. Hvala Oliveru i njegovoj ekipi kao i sponzorima bez kojih ovoga ne bi bilo. I vidimo se sigurno na sledećem ;)

AccommodationsApp.com ima gotovo sve neophodne stvari da upravo tu napravite centralno mesto za promovisanje vašeg biznisa. Zaista mislim da vam je pored njega, realizacija posebnog web sajta za vaš biznis totalno nepotrebno trošenje para. Ovaj servis + društvene mreže i vi tehnički imate sve što vam je potrebno da vodite biznis.

Samo neke od opcija koje se mogu naći na servisu:

• Evidencija rezervacija: dajete mogućnost klijentima da online provere zauzetost vaših kapaciteta;
• Rezervacija smeštaja: online rezervisanje mesta u vašim sobama/apartmanima;
• Praćenje poseta: osnovni brojač poseta vaše stranice ili praćenje preko Google Analytics-a;
• Upload slika i videa;
• Vlastita domena: mogućnost postavljanje sopstvene URL adrese.
• Multi jezička opcija: kako vidim, mogućnost da vaša stranica bude na nekih 10 jezika.
• [ ... ] i još toga…

Što se cena tiče – servis nudi dve mogućnosti. Osnovni paket koji je totalno besplatan – uz limitirane opcije naravno i Pro Paket sa dve tarife -14€/mesečno ili 128€/godišnje uz koje dobijete sve moguće opcije.

Kako izgleda sve to “na terenu” možete videti tako što ćete napraviti sopstvenu stranicu ili jednostavno skoknuti “Kod Punice” i videti kako to izgleda kod nje ;)

Prvo: Da li će e-business u Srbiji procvetati dolaskom Paypal-a?

Odgovorno tvrdim da neće! Paypal u Srbiju dolazi isključivo kao payment procesor kreditnih kartica i ništa više!! Dolazak Paypala kao takvog apsolutno neće pomeriti situaciju u Srbiji što se bilo kakvog e-businessa tiče ni za milimetar.

To znači da preko Paypala ćete moći samo plaćati robu na sajtovima koji primaju uplate preko njega. U ni jednom slučaju nećete moći da primate novac na vaš Paypal račun!

Zaboravite eventualno na neki e-shop gde bi vi prodavali neku robu, a vama klijenti plaćali. Zaboravite bilo kakav business preko Paypala. Dolaskom na ovaj način u Srbiju, Paypal nikako ne unapređuje razvijanje businessa u Srbiji.

O više detalja zašto uopšte ne valja raditi online business sa Paypalom i šta vam se sve može desiti ako ipak krenete – neću sada. Kako Paypal uopšte ne dolazi u Srbiju da bi mogli raditi biznis preko njega, smatram da bih tom pričom otišao van teme posta. U jednim od sledećih postova ću posebno o tome pisati.

Drugo: Kupovina preko Paypala

Na žalost i ovde su stvari dosta crne. Sa trenutnim carinskim propisima u Srbiji, Paypal ne može nikako da poveća konkurenciju. Kad god kupujete van granica svoje zemlje za svu robu podležete carinama sa jedne strane, kao i na troškove špedicije ukoliko idete preko DHL, UPS itd.

Sa druge strane Paypal vas laže kada navodi da ste 100% zaštićeni kao kupac.

To je čista laž. Ukoliko prodavac isporuči traking broj da je isporučio robu vi NE MOŽETE da dobijete novac nazad. Da li ste 100% sigurni da će Srpska Pošta da vam isporuči paket? Da se paket jednostavno ne može “zagubiti”? Taj traking broj, recimo za pošiljku iz UK ne znači apsolutno ništa ukoliko nije plaćeno osiguranje pošiljke.

Drugo, šta ako prodavcu recimo blokiraju Paypal račun (kao što su meni uradili)? Da li znate da u tom sukobu između Paypala i prodavca vi možete izvući deblji kraj? Ja se upravo borim za to da Paypal vrati pare mojim kupcima i verujte to uopšte nije lako! Dovoljno je nekom prodavcu da padne mrak i da kaže da ne želi više sa njima da se bakće i vi ste na cedilu! Ostajete i bez robe, ali i bez novca! Znači totalna laž da vam je kupovina garantovana 100%!

Još po koja Paypal sitnica

Hteo bih prvo da preciziram jednu dosta bitnu stvar. Paypal nije registrovana banka! I kao takva ne podleže nikakvim zakonima predviđenim za finansijsko poslovanje (koje banke inače moraju poštovati).

U Evropi, Paypal je kompanija registrovana u Luksemburgu i za bilo koji pravni problem mora se obratiti Sudu u Luksemburgu. Samim tim i angažovati luksemburškog ili internacionalnog advokata.

Otvarajući nalog na Paypalu, vi prihvatate njihova pravila igre među kojima recimo oni imaju prava da vam po svojoj proceni blokiraju sredstva na računu u svakom momentu i drže zamrznutim do 180 dana! Dakle pažljivo proučite uslove korišćenja koje potpisujete pre bilo kakvog posla sa njima!

I da ne mislite da je ceo post samo fikcija, proguglajte malo po netu o iskustvima drugih sa Paypal-om. Da li znate da postoje čitave zajednice koji su anti-Paypal?

I za kraj samo da napomenem da sam korisnik Paypala sada već više od 7 godina u Francuskoj i da trenutno posedujem Business account. Imam jako puno iskustva kako u internacionalnoj kupovini, tako i u internacionalnoj prodaji robe via Paypal.

Želim vam puno sreće sa Paypalom!

P.S
U jednom od sledećih postova i na ovom blogu ću preneti svoje izuzetno loše iskustvo koje imam upravo sada sa Paypal-om.

Većina današnjih radionica i predavanja bili su posvećeni cloud-computingu. Oblast koju malo poznajem, ali me je izuzetno zainteresovala s obzirom da se poslednjih par godina o tome dosta priča. Na Wikipediji je ovako objašnjeno:

Cloud computing is Internet-based computing, whereby shared resources, software and information are provided to computers and other devices on-demand, like a public utility.

Inače, tokom konferencije su procurele vesti da su gotovo svi predavači zapravo predstavnici kompanija koje sponzorišu konferenciju i koje su u zamenu za sponzorstvo dobile štand i mogućnost da drže predavanje :)

Cloud-computing svi mi koristimo, a da to ni ne znamo. Ako koristite Gmail, Yahoo ili Hotmail – vi koristite cloud-computing. Svaki hosted-server takođe spada u tu granu. Naravno, daleko od toga da je samo to.

Jedna mlada programerka koja radi za jednu od firmi-sponzora koje prodaju usluge cloud-computinga, zamolivši me da ostane anonimna mi je rekla:

“To je samo novi način da prodamo staru uslugu. Jednostavno: novo ime. Ako moja firma klijentu prikaže sve one dijagrame, i kažemo mu da je to nova tehnologija – mi ništa ne lažemo klijenta. Naravno da je tehnolgija nova kad se u današnje vreme stvari menjaju iz dana u dana, i svake nedelje se pojavljuju neki novi softveri i aplikacije. ;) “

Budućnost štampanih medija u online svetu

Druga tema koja mi je duže vremena interesantan, i živo me interesuje šta će desiti za par godina je: budućnost štampanih medija u online svetu.

Dirk Singer, direktor online komunikacija agencije Rabbit (radio takođe i za Yahoo!, Google i MSN) je napravio lepe preseke i pregled štampanih medija naspram online pressa. Press se danas suočava sa sve većim troškovima štampe. U odnosu na online medije, press nema mugućnost uskog targetiranja klijenata kada su reklame u pitanju, a to je ono što donosi jako puno novca. Takođe, štampani mediji su jedna od grana privrede koji imaju najmanje šansi da se oporave od ekonomske recesije. Online mediji tu recesiju nisu skoro ni osetili.

Takođe, probleme pravi i jednostavna demografija: današnja omladina ne troši novac na štampu, pogotovo ne na dnevnu. Razlog tome nije cena, nego jednostavno nemogućnost da vam jedan štampani medij pruži sve one vesti, novosti i informacije koje vas interesuju. Dok vam to bilo koji online reader može omogućiti potpuno besplatno ukoliko se nalazite bilo gde gde imate internet konekciju.

Par zanimljivih brojki su i to da je u UK broj stanovnika od 1951. godine porastao za 25% dok je broj štampanih primeraka pao za 30&. Imamo mogućnost pristupa preko 1 triliona web-stranica, postoji preko 100.000 iPhone aplikacija a dnevno se pošalje SMSova više nego što postoji ljudi na planeti.

Sa svim tim informacijama koje su besplatne, ljudi jednostavno nemaju potrebu za štampom. Uvek će postojati novinarstvo, jer je ipak potrebno da neko nešto zabeleži i postavi sadržaj na internetu – pitanje je samo da li će novinari u budućnosti biti pisci ili samo skupljači novosti?

PR u razvoju i praćenju industrijskih trendova

Panel pod nazivom “Uloga PR u razvoju i praćenju industrijskih trendova” je danas privukao veliki broj ljudi. Učesnici panela bili su mahom PR menadžeri i direktori odela za komunikacije kompanija poput Kindred, Talk Talk, Barclaycard i Metrica. Izjava Marka Šmida iz TalkTalka da se izveštaj koji sadrži feedback sa interneta pregleda jednom nedeljno, izazvala je prilično burne reakcije. Ljudi prisutni u publici se očigledno nisu slagali s njim da nije dovoljno jednom nedeljno to raditi već svakodnevno, pa i po cenu zapošljavanja analitičara koji bi tako nešto svaakodnevno obavljao.

Druga burna reakcija, ovog puta pozitivna, je bila nakon izjave Kristin Vedž iz firme za monitiring, Metrica, da najveći deo informacija ali takođe i najpouzdanije trendove dobijaju, odakle drugde nego: sa Twittera! :) Ona je takođe rekla da je globelan monitoring često nemoguć kada su u pitanju velike kompanije zbog jednostavno prevelikog broja informacija na internetu. Zbog toga se takav monitoring jako retko radi, već se umesto njega radi monitoring po različitim nišama koje su razdvojene npr. po starosnim, polnim, geografskim odlikama.

Iako, pogotovo juče, nisam bila zadovoljna konferencijom, mislim da je nedostatak kvalitetnih predavača nadoknađen odličnim networkingom. Ako je neko tražio investitore – bilo ih je, poslovnih partnera takođe, a i jako puno budućih klijenata, s obzirom da je svako ko je želeo da poseti samo izlagački deo tj. štandove, mogao besplatno da poseti Olimpiju. Ja ću iz Londona otići bogatija za jedno novo iskustvo, i sa par divnih poznanstava iz maltene celog sveta.

Poseban pozdrav za Petra Oseli (SLO), Liva Judic (FR), Nichola Stott (UK), i Jelenu i Vladu iz EXITfestival tima.

Prva stvar koju vam mogu reći je da je SMWF “blogers not friendly”.

Da krenem hronološkim redom:

• Nakon što sam dobila svoju bloger-propusnicu, zatražila sam “Event guide” što je zapravo samo jedna tanka knjižica sa rasporedom predavanja i workshopova. Dobila sam odgovor da kao bloger nemam prava na to. WTF?! Kad sam počela protestovati da ne znam kako oni onda misle da ja blogujem sa događaja kad ne znam ni kad ni ko niti gde nastupa pojavio se neki drugi lik iz organizacije I krenuo da raspravlja sa ovim prvim oko toga. Srećom, pojavio se i treći koga sam uspela da ubedim da mi daju program. #EpicFail !!
• Slična situacija je bila sa plastičnom narukvicom koja obezbeđuje ulazak na večerašnji party. Malo je falilo da moram da im donosim netbook i pokazujem mail u kome lepo piše da ću kao bloger i to dobiti.
• Blogers lounge se sastoji od 3 niska stola sa po 3 been-baga (9 mesta ukupno), a polovinu od toga su zauzeli ljudi koji rade za firme koje imaju svoje štandove na eventu, da bi se malo opužili I odmorili.
• Ispod stolova se nalaze utičnice za struju, kako bi blogeri mogli uštekati svoje kompjutere u struju. Guess what? Struje većinom vremena nije bilo! Jedva sam uspela da makar malo dopunim iPhone I Eee.
• Postoje 2 internet konekcije. Jedna od njih je za “Visitors”. I iako je to open konekcija, to ne znači da ćete uspeti da se konektujete + konekcija puca na svakih par minuta. Da vam ne spominjem da sam jedva uspevala da refrešujem twitter stranicu. Uploadovanju fotki i videa se ni ne nadam :/

Inače, na koneferenciji prisustvuje gomila samo-proglašenih social media eksperata. Jedna takva ekspertica, koja inače ima S.M. konslting firmu sa nekoliko zaposlenih, je pored mene otvarala twitter nalog, otvorila je twitter settings i pitala me šta tu treba da podesi da bi se pojavila na twitter-wallu hashtaga #SMWF. Šta reći….eksperti.

Old school fotografisanje za Twitter nalog :)

Inače, jako puno raznih firmi koje prave npr. video-platforme i sl., ili se bave sa social media konsaltingom, imaju svoje štandove na konferenciji. Meni je najzanimljiviji bio štand jedne fotografske firme koja je po povoljnim cenama sa profi opremom fotografisala ljude za njihove portfolije, FB i twitter naloge :) Bila sam prisutna kada je jedna gospođa prišla i pitala koliko treba da čeka jer mora hitno da otvori FB nalog ??!! :) Odlična ideja za biznis na ovakvom mestu. Momci se danas ubijaju od posla! :))

Inače, većina blogera i par novinara koje sam upoznala su imali slične utiske kao i ja. Konferencija je, po mom mišljenju, namenjana za ljude koji su početnici kako u korišćenju interneta tako i u društvenim medijima. Njih je, za razliku od mene, impresionirala činjenica da 1% ljudi na svetu igra Farmville ??!! Meni se više dopao twit jednog mog poznanika da je nakon te informacije “zabrinut za budućnost ljudske rase” ;)

Predstavnici kompanija poput LinkedIn, FaceBook, VirginAtlanticAirways, Orange UK, su većinom slušaoce zasipali podacima tipa koliko imaju članova, ili koliko procenata su bolji od konkurencije. Iako su teme bile npr. “Budući strategijski pravci” i “Kako pratiti napredak vaše kampanje na društvenim medijima”, slušaoci na žalost nisu dobili odgovore na to. Većina današnjih govornika je sve pričala teorijski, nije se moglo čuti kako konkretno integrisati društvene medije u tradicionalne marketinške kampanje, što je npr. bila jedna od tema jednog panela.

Utisak za prvi dan: not impressed.

Ili: možda ova konferencija nije za blogere koji već godinama koriste i FB i Twitter i bez problema obavljaju online kupovinu ;)

Bilo je jurnjave zaista, a tek nas i očekuje – ali užitak je neverovatan. Sanja i ja smo uspeli da izbacimo svoj jeans :)

Pre neki dan su nam stigli i prototipi iz fabrike. Za one koji su propustili, ceo set slikica pored sajta i bloga možete videti i na Flickru.

Sve u svemu dalji plan je sledeći. Rezervacije beta primeraka wtfJeansa traju do 31.03.2010 kada ulazimo u fabriku. Pažnja! beta je ograničena samo na 100 komada što znači da ako bude svih 100 reservisano čak i pre 31.03, sledeća isporuka je tek finalna verzija.

E sada kada smo kod finalne verzije, ona izlazi 01.09.2010. Čim se završi “beta period” otvorićemo Early Bird rezervacije sa jeftinijom cenom od konačne. Pisao sam već o tome, ali eto, da ponovim ;)

Kupovina iz Srbije

U wtfJeans shopu je moguće izvršiti online plaćanje preko Paypala ili kreditnim karticama via PayPal. Na žalost, plaćanje iz Srbije je još uvek nemoguće zvanično obaviti preko ovog servisa. Kako već imam dosta ljudi iz Srbije koji su me kontaktirali preko maila, organizovao sam poseban način kupovine. Svi oni koji žele kupiti wtfJeans, a imaju bankovni račun u Srbiji molim vas javite mi se na mail: pedja [at] wtfjeans (dot) com. Poslaću vam instrukcije za direktan virman na bankovni račun i dobićete svoj primerak jeansa ;)

Što se tiče shippinga, on je 9€ regularno, ali kako se jeans proizvodi u Srbiji, postoji mogućnost da bude poslat preko srpskih poštanskih usluga u unutrašnjem saobraćaju tako da će on biti prilagođen tome ;)

Za bilo koja dodatna pitanja, možete me slobodno kontaktirati preko pedja [at] wtfjeans (dot) com. Odgovaram u roku od dan-dva max ;)

Photo by * hiro008

Online plemena su počela da nastaju sa prvim newsgrupama – prvo mislim da je bilo 1979 kada su tada studenti Tom Truskott, Jim Ellis, Denis Rockwell i Steve Daniel napravili Usenet. Danas, sa sve većom važnošću društvenih medija kako u businessu – tako i u svim segmentima društva, online plemena dolaze do posebnog izražaja.

Online pleme je grupa ljudi medjusobno konektovana, konektovana sa jednim liderom (ili bez njega) i sa zajednickim idejama ili ciljevima. Za nastajanje jednog online plemena dovoljne su dve stvari: zajednicka ideja/interesi/projekat i alat za komunikaciju.

Ako jedno pleme ostane bez lidera ili ga nema, ne znači da će po defaultu i nestati. Ako pak ostane bez kanala komunikacije ili adekvatne zamene za to, pleme se uglavnom rastura.

Photo by Marc Veraart

Funkcionisanje plemena je bazirano na strasti i verovanju u ideju/projekat oko koga je okupljeno. Najbitnija stvar u plemenu nije što veći broj u njemu nego što bolja međusobna povezanost ljudi oko ideje, interesa ili projekta kao i leadership online plemena. Obavezno napraviti razliku obavezno između klasičnog menadžmenta i leadershipa u okviru jednog online plemena. U menadžmentu se diriguje dok se jednim plemenom ne može dirigovati – pleme se može samo voditi.

Toplo preporučujem knjigu Set Godina – Tribes.

U bliskoj vezi sa online plemenima Kevin Kelly je još pre dve godine napisao odličan post o “Pravih 1000 fanova” i šta sve sa njima možete postići u poslovanju. Takođe preporučujem.

Pre nove godine, Ivan BB mi je javio da ima nešto za mene što moram probati – blogersku kremu??! Na prvu sam mislio da je neka zajebancija, ali uskoro dobijam blogersku kremu i čari “blogerskog mackanja” mogu početi :)

Što se kvalitete kreme tiče nisam neki znalac jer ih jednostavno jako retko koristim (a trebao bi). Mada mi je Sanja (koja je takođe dobila jednu) rekla da je jako dobra. Verujem joj jer ona baš koristi kreme. Meni je ova blogerska kreme prva krema uopšte valjda – a da se ne grebem od nekoga :) A mislim i da se neće završiti samo na ovom pakovanju jer mi skroz prija, pogotovo u ovo zimsko vreme.

Ono što me je zaista oduševilo je zaista odlična promocija zagrebačke bio apoteke Bez recepta koja je na ovaj način htela promovisati svoj proizvod unutar određene ciljne grupe.

Akcija je bazirana na l’Erbolario kremi za ruke uz koju su jednostavno spakovali lep papirić sa “Uputama za pacijenta”. Citiram delove teksta iz njega :)

…Preporučamo upotrebu blogerske kreme nakon pisanja dužih članaka za vaš blog, diskutiranja o #izbori na Twitteru te svakako #followfriday, takođe na Twitteru…

…Krema nema utjecaja na sposobnost pisanja članaka za blog te Facebook i Twitter statusa, no ne preporučamo korištenje Myspacea..

…Blogerska krema spriječava iritaciju kože pri negativnim komentarima i porukama na Twitteru.. Služi kao zaštita kože od ostalih vanjskih faktora, poput mainstream medija..

Itd. ima toga još u tom fazonu, čak su još i dodali nešto novog teksta u međuvremenu (čujem moje preporuke) :) Iskreno, par puta sam pročitao tekst jer nisam mogao poverovati da se ovako neki tekst može naći u nekoj kremi (u pozitivnom smislu naravno).

Inače upravo danas vidim da je Bez recepta lansirala i svoj novi web sajt/shop. Kažu da je prva online apoteka u Hrvatskoj, svakako posetite sajt jer jako lepo urađen. I da, umalo da zaboravim za još jednu pohvalu. Pored ovog nice web shopa, ekipa iz Bez recepta je prisutna i na Facebooku i Twitteru. Društveni mediji su im očigledno jako bitni. Baš me interesuje šta će konkurencija uraditi..

Napomena da je celu ovu Internet strategiju zamislio i uradio Ivan Brezak Brkan koji je i moj lični prijatelj, ali i poslovni partner – što će neki opet zlurado da protumače da je ovaj tekst naručen. E pa nije zluradnici :) Ivan mi jeste dao kremu, ali bez ikakve obaveze za neku kontra uslugu. Jednostavno, mislim da je ideja za targetiranje određene skupine ljudi originalna i neviđena baš na ovim prostorima, a pored toga i odlično urađena.

Među mnogobrojnim predavačima, pojaviće se i Kevin Eyres – LinkedIn Europe, Trevor Johnson – Facebook, Justin Kan – Justin.tv, Nick Halstead – Tweetmeme, Torsten Wingenter – Lufthansa, Jason Baker – Ikea UK…

Na Social Media World Forumu će ovaj blog biti prisutan. U London ne idem ja nego Sanja koja će vam kao službeni bloger na ovom mestu postovima pokušati preneti deo atmosfere. Takođe, biće i video zapisa na blogowski.tv. Slično onome što je ovde radila sa LeWeba (ili na blogowski.tv) osim – što će ovoga puta biti sama ;)

Ukoliko u poslednjem momentu hoćete da bookirate, ovo je pravo mesto ;) Za one ostale koji ne idu, čitamo je – uključujući i mene :) na ovom mestu od 15.03.

Cela stvar se vrti na Flash aplikaciji koja je po slobodnoj proceni “skuckana” za jedan dan. Ali dizajn – tehnička izrada ovog sajta nije tu toliko ni bitna, bar za sada. Ono što mi je totalno ludo je koncept.

Kada pristupaš sajtu, prihvataš (ili ne) da via Flash tvoj video sa webcama i audio ide u etar, klikćeš na Play i krećeš u čatanje sa… totalnim neznancima. Koncept čatanja sa neznancima mi je već poznat od ranije, ali su ovde u igru još ubačeni i kamera i mikrofon ;)

Ako se smoriš sa nekim, jednostavno klikćeš na Next i ideš dalje. Naravno, ova opcija je dostupna svima, tako da ako nekoga smoriš – on to isto uradi ;)

E sada, moje iskustvo. Proveo sam možda ni cela sat vremena i dojadilo mi je. Mada iskreno, i prvi put kada sam na Twitteru otvorio account – rekao sam WTF??! :)

Kako nema nikakve cenzure za sada, na Chatroulette možete naleteti zaista na svakakve likove rasprostranjenih zaista po svim delićima Planete. Od perverznjaka, preko smorova zakucanih ispred svojih ekrana do ljudi koji su jednostavno zaspali i zaboravili da isključe kameru :)

O autoru sajta sam uspeo da saznam samo da ima 17 godina, da živi u Moskvi i da se zove Andrey Ternovskiy. Možda novi Mark Zuckerberg made in Rusia?

Koji je koncept Kolektive? Ukratko, u pitanju je mali start-up iz Hrvatske koji se bavi prodajom svakoga dana različitog proizvoda ili usluge. Ali sa principom da je cena tog proizvoda ili usluge smanjena od 50% do 90% od redovne pod uslovom da se skupi minimalni broj osoba koji su spremni to da kupe.

Sam start-up ne prodaje svoje proizvode nego pronalazi partnere sa uslugama i proizvodima iz offline sveta. Ako sam zainteresovan za uslugu/proizvod koji je tog dana aktuelan unosim svoju kreditnu karticu i podatke i čekam da istu stvar uradi dovoljan broj ljudi kako bi se prodavcu isplatilo da da toliki popust. Ako se skupi dovoljno osoba, kartica mi je automatski debitovana i usluga/proizvod su moji. Ako je potražnja za istu stvar ispod minimalnog broja, sredstva sa mog računa se ne diraju, kupo-prodaja se ne obavlja i idemo dalje sutradan sa novim proizvodom :)

Evo i njihove male animacije sa još par detalja:

Za sada su ponude samo za grad Zagreb, ali sa obzirom na potencijal koji ovaj projekat ima, mislim da će se jako brzo proširiti ;)

Inače za Kolektivu sam saznao preko Twittera, a ima ih i na Facebooku. Ekipi je jako jasno da su društvene mreže idealno tlo za ovakve projekte ;)

5+… Go, go.. ;)

Kako god, ukapirao sam da zaista imam dosta materijala da nastavim sa njom pa eto, posle dve godine evo je opet – kategorija Geek Momenat ;)

Kućna mašina za guz papir

Za sve fanatike, ovaj put ekološke. Mašina za recikliranje papira koja vam pravi guz papir! Mašina ima samo 600kg. visoka je 1.80m i košta oko $100K ;)

Proizvode Japanci naravno, firma Oriental. A po onome što sam skontao, za proizvodnju jedne rolne papira, potrebna su 40 lista A4 papira i za 30 minuta se “možete poslužiti”. Odoh videti da li imam dovoljno mesta u toaletu da smestim ovaj “gadget”…

iPhad – ili kako od iPhonea do iPada

Kao i svaki put kada Apple lansira proizvod, i sa iPad-om je krenula sa jedne strane bujica oduševljenja, a sa druge h8-a. Ono što me je najviše nasmejalo u celoj ovoj priči je iPhad :)

Radi se o parčetu “hardvera” koji će vaš iPhone jednim potezom pretvoriti u iPad. Naravno, nemojte se previše ložiti, ipak je sve ovo fake tj. samo najobičnija ilustracija ;)

Ploča sa 80 USB priključaka

Ovo je verovatno jedna od najluđih stvari koju sam ikada video, ploča sa 80 USB priključaka koju prave, a ko bi drugi nego opet Japanci :)

Iskreno, ne znam čemu služi :) Na Twitteru mi je Branko rekao da se sa ovim ne može prenostiti podaci nego samo da služi za USB napajanje što ako je tako zaboravite na spajanje vaših omiljenih gadgeta. Zamišljam svakako ovo na stolu ubodeno u lap pa iz njega još da viri 80 kablova :)

Koncept

Koncept projekta je bio da napravimo jeans koji se pre svega nama sviđa. Jeans koji je udoban, koji je plitak napred, dubok iza (ne vidi se dupe kada se sagneš). Jeans koji ima namenski napravljene džepove za iPhone iz kojih ga je lako izvući, a da u isto vreme ne ispada iz njih. U toku dizajniranja, našli smo rešenje i da taj iPhone džep ima i “magiju” koja se odlikuje u tome da očisti ekran sa telefona. Ali o tom će biti još detalja kasnije ;)

Jeans će biti šiven samo u 1000 primeraka i prodavan isključivo online. Jeans oko koga će se gotovo isključivo komunicirati online kanalima bez i jednog evra potrošenog na marketing.

Odabir imena

U prvom postu sam pozvao za pomoć u odabiranju imena. Već sam se svima zahvalio i preko maila, ali evo još jedno hvala na ovom mestu. Bilo je dosta predloga, odlučili smo se za @Eniacov predlog – wtfJeans®. Hvala Nebojša.

Usledio je naravno istog momenta shopping domena .com, .net, .org, .info koji su svi preusmereni na wtfJeans.com.

Registrovanje brenda

Jednom kada smo znali pod kojim imenom idemo, usledila je i zaštita imena wtfJeans®. Taj proces je izuzetno lagan u Francuskoj i moguće ga je uraditi online za par minuta. Ta zaštita nam daje za pravo da pored imena brenda, možemo držati registered brand ®, a ne samo Trademark ™.

Što se zaštite modela jeansa tiče, odlučili smo da to ne radimo. Kao što sam naveo u prošlom postu, a posle konsultacija sa nekim ljudima iz industrije tekstila, zaključili smo da bi to bilo nepotrebno bacanje para. Pored toga, postoji i neka naša “strategija” oko faktički stavljanja modela u open source vode. Ali o tom će biti još priče..

Logo

Priča oko svega je počela da se širi jako brzo među mojim friendovima. Ivan se samoinicijativno bacio u izradu logoa. Uz časkanje na skypeu jedno veče, dao mi je dve verzije i ja sam odabrao ovu koju vidite gore i koja mi je skroz cool. Hvala Ivane ;)

Alati za komunikaciju

U sledećih par dana sam podigao blog, kreirao naloge na Twitteru i Youtubeu i napravio fan page na Facebooku. Ideja je da se komunikacija uglavnom vodi online upravo preko ovih kanala, sada je i Sanja mogla da krene sa svojim poslom.

Jeans dizajn i prototip

Posle ovoga, igra je prebačena u offline svet. Prva sledeća stvar je bila uraditi dizajn jeansa. Odabrali smo mladu fashion dizajnerku iz Beograda, Sanju Zdravković da to odradi. Ponudila nam je 5 muških i 5 ženskih modela jeansa odakle smo uz neke dorade povadili najbolje i napravili jedan ženski i jedan muški model.

Posle toga je to sve trebalo videti kako izgleda kada se napravi. Na preporuke dizajnerke, odabrali smo Dragicu i njen krojački salon Yeza iz Beograda da nam sašije prve prototipe. Dragica je bila izuzetno strpljiva sa nama :) Njeno iskustvo se dalo primetiti sa dosta dobrih saveta iz iskustva. Prvi prototipi su posle par dana i više sati konsultacija sa nama izašli iz krojačkog salona.

Potraga za fabrikom

Sledeći korak je bilo pronaći nekoga ko će nam dati najbolju ponudu (kvalitet/cena) da napravi 1000 primeraka wtfJeansa. Kako industriju uopšte ne poznajemo, zamolili smo Dejana da nam pomogne. Posle nekih 600km po Srbiji, krenuli smo u poslovnu saradnju sa fabrikom Breeches iz Bara pored Kragujevca. Rezime pregovora bi recimo nazvao: Kvalitet je prevagnuo nad cenom.

Ostavili smo naš prototip u fabrici i sada čekamo da oni urade svoj (prototip). Prototip koji će predstavljati wtfJeans zaista kako će izgledati u finalnoj fazi. Dorađene ivice, boja jeansa, konfekcijski broj… U sledećih 10tak dana se nadam da ćemo ga moći i predstaviti na blogu wtfJeans.

Šta sledi?

Trenutno se radi na dva prioriteta, web sajt i proizvodnja. Što se web sajta tiče – za web dizajn magiju je zadužen Marko Dugonjić koji već radi na njoj. Odmah posle njega nastupa Flajko i development nindže koji će to sve složiti u jedan CMS. Ako sve ide kako treba, lansiranje je predviđeno za 01.03 od kada će se moći uraditi i prve rezervacije preko online shopa.

Što se proizvodnje tiče, zakazali smo termin u fabrici između 1-15.04 i prve isporuke su predviđene za kraj četvrtog – sam početak petog meseca.

Kada smo već kod rezervacija i prodaje, stvar oko toga će se vrteti ovako nekako:

• Beta: Proizvodnja prvih 100 komada. Rezervacija i prodaja će krenuti sa lansiranjem web sajta dok se proizvodnja očekuje da izađe iz fabrike do kraja četvrtog meseca. Cena će biti zaista “diskotna”. Ovu verziju smo nazvali beta jer može da se desi da postoje neke sitne (ali zaista sitne) prepravke u finalnoj verziji. Sve u zavisnosti od prvog feedbacka.
• Early bird: Drugi deo faze koji se otvara odmah nakon bete. Faza tokom koje će se wtfJeans moći naručiti po ceni koja će biti nešto veća od cene u Beti, ali i dalje niža od finalne. U svakom slučaju, količine su ograničene na 400 primeraka (od 900) po toj ceni. Isporuka je predviđena krajem leta, početkom jeseni (osmi-deveti mesec)
• Finale: Dakle, krajem osmog – početkom devetog meseca, wtfJeans je defitivno napolje tj. šije se sledećih 900 komada i u prodaji su po punoj ceni. Moćiće se naručiti i dobiti za par dana, naravno samo ukoliko željeni broj postoji na lageru ;) Prve isporuke idu ekspresno onima koji su ga naručili u Early bird periodu.

Za svo to vreme, radimo i pripremu specijalnog pakovanja za wtfJeans. Ideja je da pakovanje bude originalno, da u njemu bude što više zastupljen materijal koji se reciklira kao i da estetski bude cool. Postoje već neke ideje i polako ih “sklapamo” ;) Biće i to uskoro na wtfJeans blogu ;)

To je to. Postoji još jako puno ideja i planova, kako za komunikaciju tako već i za možda V2 verziju :) Ali treba sve to polako da “legne” pa bih tek tada o tome ;)

Priča je (otkrivam toplu vodu) što se situacije tiče ukratko sledeća. Posebno se zaštićuje Brend, pa logo, pa dizajn za svaki model. Prvo se zaštićuje u zemlji gde vam je business, a kasnije ako želite i internacionalno. Svaka navedena stvar se zaštićuje u više željenih industrijskih klasi (garderoba, prehrana, hemijski proizvodi itd.). Interesantno je da kada idete na internacionalnu zaštitu, za svaku zemlju posebno plaćate kao i za željenu klasu u svakoj zemlji ;)

Neću ulaziti sada u detalje svega ovoga gore navedenog, ali kada se podvuče neka crta i ide sa pretpostavkom da se dobro “obezbedite” štiteći svoj brend i dva Jeans modela recimo, potrebne su vam sume novca od par stotina hiljada evra. I to sve za šta? Pa za to da se vaš proizvod može pronaći na lokalnoj pijaci u sred Pariza bez problema izkopiran gotovo do detalja od nekog kineskog proizvođača pod nekim drugim imenom. Ceo sistem mi jako smrdi…

Na pamet mi padaju gomile pitanja… Zašto bih plaćao nekome uslugu jebeno skupo, a taj istu ne može da mi pruži nego ja kasnije moram da dam još novca advokatima da bi se izborio samo za delić iste?? I to sve dok se ne pojavi neko drugi sa istom idejom o kopiranju…

OK, regovaću brend i logo recimo, za to mi relativno mogu pomoći da se zaštitim. A kako planiram da budem uglavnom online prisutan, a imam i svoje domene već kupljene oko tog businessa tu ne rizikujem gotovo ništa. Ali zašto bih plaćao zaštitu dizajna kada mi ustanova koju plaćam za to i tako ne može garantovati da će me spasiti kopija? Pa Kinezi su iPhone iskopirali do detalja pa još u njemu dodali i brdo opcija kojih nema ni u samom originalu – neki kažu bolji je od originala ima TV u njemu :) Naravno, aparat se ne zove iPhone, niti to jeste, ali oba proizvoda pronalaze svoju publiku.

Šta uopte rizikujem ako ne zaštitim recimo dizajn modela? OK, može bilo ko da ga kopira, ali to ne može da stave pod mojom markom, ne? Što je i Denis rekao, pa i te kopije daju neki šarm.

Rado bih nekako napravio neki jeans model pod CC licencom :)

Btw. odoh sada da zaštitim Brend koji sam juče odabrao, za ovo imam još malo vremena da razmislim..

Pre koju sedmicu, bio sam na nekoj večeri gde sam upoznao jednog lika koji se bavi uvozom jeansa iz Kine u Francusku. Tip je celo veče pričao o svom poslu, ali bez smaranja. Čovek jednostavno obožava jeans i sa uživanjem priča o tome – imate utisak da živi za jeans. Posle te večere mi je na pamet pala ideja – hoću da napravim svoj jeans. Da boja bude po mom ukusu, da džepovi budu taman tamo gde trebaju, da kroj pada taman kako ja hoću… Hoću moj Jeans!

Sledeće je bilo, zašto to ne podeliti sa drugima? Znam bar 20tak osoba koje će mi sigurno reći: “hoću i ja jedan takav model”. OK, pravim onda jedan ženski i jedan muški model geek jeansa. Odlučio sam da projekat komercijalizujem i pre neki dan sam krenuo u realizaciju ideje.

Prvi brainstorming za projekat Geek Jeans

Sam početak realizovanja ove ideje sam podelio u više delova. Ako bi ih grubo izdelio, stvari će se dešavati ovako nekako..

Brend

Zahvaljujem svima na preko 20 mailova i skoro 100 predloga, ime za Brend je pronađeno. Samo malo strpljenja molim vas, moram prvo da zaštitim ime pre objavljivanja. U svakom slučaju, domeni su već registrovani kao i twitter nalog. Hvala svima na učestvovanju, čim Brend bude registrovan u zavodu za zaštitu intelektualne svojine, objavljujem ime ;) Verujte da sam i ja nestrpljiv da krenem ;)

Među prvim koracima je pronaći ime. Za to će mi biti potrebna vaša pomoć – tražim ime za brend. Ko god ime neku ideju i želi da pomogne molim da pošalje predlog na pedja [at] blogowski.eu. Ime koje mi se svidi i budem izabrao, nagrađujem sa jednim iPod shuffle od 2GB. Na pobedniku će biti samo da odabere boju ;)

Pažnja!! Ima samo par uslova: prvo da predlog za ime brenda ima i slobodan .com domen. To znači ako predložite brend blabla recimo, domen Blabla.com mora biti slobodno. Ukoliko ne znate gde se to proverava evo jednog sajta za tako nešto. Pored web domena, predlog za ime brenda mora da je slobodno i na twitteru. Na primeru Blabla znači da twitter.com/blabla ne sme da postoji.

Smernice za ime brenda Geek Jeansa: targetirani korisnici su pre svega sa anglo-saksonskog tržišta koji pored što imaju simpatije za Geek kulturu imaju i iPhone ;) Internet im ima važnost u životu podjednako kao i struja ili voda. Vole Twitter, blogovi su ima mainstream, uglavnom ne gledaju TV nego Vimeo, YouTube, Dailymotion… Ukratko, žive u Real Time Webu ;)

Dizajn i proizvodnja

Drugi korak u projektu će biti dizajn modela. Postojaće jedan muški i jedan ženski model kako sam i rekao gore. Oba modela će raditi fashion dizajner koga trenutno tražim. Već imam kontakt sa dva kandidata i tokom januara meseca se nadam da ću odabrati onoga ko će to raditi i kreće se u dizajn. Jeans će morati da ima komforan džep za iPhone i da se pre svega dopada meni i Sanji (muški – ženski model). Za sada znamo da će model biti urađen od kvalitetnog materijala, dosta jednostavan i biće od tamnijeg jeansa. Svake godine će izlaziti drugačiji model, ja nosim farmerice otprilike godinu dana, sigurno ću zaželeti novi model posle toga ;)

Proizvodnja će biti u Srbiji ili Hrvatskoj. Trenutno se hvataju prvi kontakti i za nekih mesec dana će krenuti obilasak prvih fabrika. Planiram da prva serija (sezona) jeansa bude proizvedena u ~500-700 primeraka. Sve ostale detalje oko toga ćemo videti kasnije ;)

Prodaja

Prodaja će biti eksluzivno online. Postojaće early bird period sa manjom cenom i sa ograničenim količinama. Target je na iPhone korisnike iz zapadne Evrope i USA (u početku).

Komunikacija i Marketing

Komunikacija i marketing će se obavljati isključivo preko društvenih medija. Jednom kada bude odabrano ime za brend i kupljen domen, biće otvoren web sajt, blog, twitter i facebook nalog. Komunikacija će u početku (sezona 1) ići primarno na engleskom jeziku uz malo “dobacivanje” na francuskom ;)

Obavljaće se uglavnom na blogu putem pisane i video forme. Video zapisi će prikazivati ceo proces businessa tj. transparentnost će biti prisutna koliko god se to može, a da se ne ugrozi poslovanje. Od dizajniranja modela (tek kada je zaštićen), pravljenja prototipa, slanja u proizvodnju, distribucije kao i svih anegdota koje će pratiti Sanju, mene kao i celu ekipu koja će biti u ovoj avanturi…

p.s
Ime Brenda je pronađeno, hvala svima za učestvovanje, odmah posle registrovanja u registru za zaštitu intelektualne svojine ga objavljujem u posebnom postu ;)
Molim vas da predloge za brend Geek Jeansa šaljete isključivo na mail
pedja [at] blogowski.eu i ne stavljate ih u komentare. Kao što sam naveo, za predlog mora biti slobodan domen .com. Bilo bi glupo da ga neki pametnjaković kupi ;)

LeWeb je najveći evropski IT skup i to ne bez razloga. Ovo je mesto gde poslovne kontakte možete imati svakih 10 minuta. Dovoljno je da se u pauzama (ili čak za vreme predavanja) prošetate i ne može se desiti da za užasno kratko vreme ne pronađete neki interesantan kontakt. Za ljude koji su u materiji, ovo je jednostavno mesto gde se osećaju “kao riba u vodi” :)

Tehnički gledano, ono što je po meni obeležilo ovaj 6. po redu LeWeb je defitivno Internet konekcija. Tako nešto nikada u životu nisam video. Loîc je dan pre još najavio da nas čeka 1G link (obostrani), ali na tu informaciju nisam nešto obraćao pažnju sve dok nisam probao da uploadujem video. Na Vimeo sam bacio jedan video od nekih 400 Mb i ovaj je bio uploadan za neverovatnih 12 sekund (merio vreme)!! Napominjem da je u tom trenutku bilo već par hiljada ljudi u sali koji su svi naravno bili konektovani. Totalni #EpicWin!

Naravno, ne mogu, a da ne napomenem i:

• Ceo staff koji je radio live prenos preko uStreama, a koji je bio na nivou jedne dobre televizije.
• Odličan kejtering i gde je za razliku od prošle godine odlične klope bilo i više nego dovoljno.
• Sponzoru Nespresso koji je sa svojim šarmantnim hostesama doneo par aparata i podelio besplatno preko 8000 odličnih kafi za dva dana!
• Jako prijatnom obezbeđenju koje je i pored toga što je skupu prisustvovala kraljica Rania Al Abdullah i francuska ministarka digitalne ekonomije Nathalie Kosciusko Morizet ostalo pristojno bez “grubosti” koje znaju da budu u takvim situacijama.
• Bloggers room gde su bili svi uslovi za jednog blogera :) Ja na žalost se nisam navikao na takav komfor pa sam svoje postove pisao iz obične stolice direktno iz konferencijske sale ;)

Istakao bi predavače

Oni koje bi zaista istakao su

• Gary Vaynerchuk koji je kao i obično izazvao najveće emocije u sali. Priča i dalje istu priču o tome kako je svako sposoban da napravi svoj business oko nečega što voli i da ga to ne košta gotovo ništa.
• Jordanska kraljica Rania Al Abdullah koja je pravi Social Media evanđelista. Ona tu priču koja priča je nama možda sasvim normalna i uobičajena, ali kada to radi u krugovima oko nje koji uglavnom ne znaju šta je Internet i u isto vreme ljudi koji su influentni u nečemu – onda je to skroz sjajno.
• Chris Pirillo, dekompleksirani geek koji nam je pričao o komjunitijima.
• Naravno, ne smem zaboraviti ni Chris Brogan koji nam je pričao o poverenju u businessu i social medijima i vođenju računa o svojim klijentima.
• Ali i Jack Dorsey iz Twittera koji nam je predstavio svoj novi proizvod Square.

Sve u svemu, puno zanimljivih stvari i interesantnih ljudi – događaj koji ukoliko ste iz IT branše ne bi trebali propustiti sledeće godine. I ako dobar deo stvari nije revolucionaran, jako je dobro kada se čuje “iz prve ruke”. Naravno, i networking koji je nezamenljiv, a koji je meni iz nekog razloga, ove godine bio mnogo “jači” od prošle.

Puno hvala Geraldine & Loîc na svemu što su uradili i do sledeće godine…

- Detaljniji izveštaji – live blogging Prvi dan | Drugi dan.
- Video zapisi sa konferencije (sledeće sedmice ide svaki dan jedan eksluzivni intervju koji je vodila @SanjaRastovac)
- Fotografije sa LeWeb09 na Flickru

Proveravajući večeras time-line na mom ENG nalogu, naletela sam na jedan zanimljiv account.

@newlywedsontjob je nalog koji je otvorio Anon Bestman (anonymus best man) tj. anonimni kum. Svom prijatelju, tada još budućem mladoženji, je obećao da mu neće praviti nikakve podvale pre venčanja. I toga se pridržavao tokom momačke večeri i na samoj svadbi.

Međutim… ;)

Obilazeći kuću novopečenih mladenaca, dok su oni bili na medenom mesecu, setio se da je obećanje za ne pravljenje zvrčki bilo za PRE venčanja, i da zapravo više ne važi. Tačnije, kako je svadba prošla, tip je shvatio da je došlo vreme za osvetu za podvale koje mu je prijatelj priredio kada se on ženio.

Bestman je ispod bračnog kreveta novopečenih supružnika ugradio senzore osetljive na težinu i vibracije. Dodao je još nekoliko zanimljivih tech-detalja i otvorio twitter nalog. Sada, svaki put kad njegovi kumovi vode ljubav, senzori šalju podatke koji se obrađuju i svi koji prate @newlywedsontjob mogu u real-timeu saznati kad i koliko dugo je taj par vodio ljubav, tj. “they’re on the job” :)

Naravoučenije:
Nema ničeg lošeg u real-time webu – osim kada vam kum na venčanju nije osvetoljubivi geek. ;)

Prvi deo LeWeb09 je krenuo sa panelom o Ventura Capital čiji dobar deo sam iskreno propustio. Ne volim puno javne priče oko toga, mislim da se o tim stvarima ne priča ozbiljno osim ako nije iza zatvorenih vrata. Btw. Mr.David Hornik iz August Capital je pozvao sve evropske start up-ove da ukoliko im treba VC pošalju mail na hornik@augustcapital.com. Pa sada, ako baš neko želi da proba ;)

(ispratila @SanjaRastovac)
Na scenu je posle ovog panela izašao Tony Hsieh, CEO iz Zapposa.

Kompanija Zappos je pocela ’99 sa 0$ da bi 2008. godine dosli do 1 milijarde.
Njihov moto je: Commitable core values : “Don’t make your core values just meaningless plaque on the wall…”

Kad intervjuisu ljude za posao u kompaniji traze iskljucivo ljude koji se mogu uklopiti u tim i uskladiti sa njihovom kulturom poslovanja.

Mnogi im kazu da je to sve fino i lepo ali da u njihovoj kompaniji to ne bi uspelo. Svakoj takvoj osobi odgovore da oni ne jure za novcem nego za vizijom.
“Whatever you’re thinking, think bigger”

Vazno im je da njihovi zaposlenici rade posao koji vole. Oni koji se u to ne uklapaju, koji jure samo za platama, novcem, jednostavno nisu za njihovu firmu. Kad se dobije mesto u Zapposu, obavezno ce preporuciti da se procitaju 2 knjige: Jim Collins “Good to great” i “Tribal Lidership” Dave Logan, John King i Halee Fischer-Wright.

Umesto da zaposlenicima na svakih godinu-dve dana daju unapredjenja, to rade na svakih 6 meseci. Ta unapredjenja su manja, ali u svakom slucaju posle godinu-godinu i po dodjete do mesta do kog ste zeleli. To rade jer je jednostavno bolje usreciti i zaposlenika uciniti zadovoljnijim cesce sa manjim stvarima, nego retko s velikim unapredjenjima.

Update 1 – Chris Brogan – by @SanjaRastovac

Chris Brogan, pisac odlicne knjige “Trust Agents” je prisutnima na LeWebu postavio gomilu pitanja, i mnoge naterao da se zamisle kako grade svoje veze u zivotu.

Svako poznaje neku osobu koja uvek nesto trazi od nas: nase vreme, nase usluge, nase znanje…
takve osobe ne zelite u svojoj okolini.

Kako i da li saradjujete s takvim ljudima? Kako uopste saradjujete s ljudima? Dozvoljavate ostalima da vide i cuju samo ono sto je na povrsini, ili ih pustate da saznaju i neke vaznije informacije o vama ili vasem poslu?

Kako i da li sa vase licne pozornice silazite? Povezujete li se s ljudima ili samo odrzite predstave?

Jednom kada imate neciju e-mail adresu ne znaci da vam je ta osoba prijatelj. Koga je briga koliko imate npr; followera na twitteru?! Vazno je koliko od tih followera su vredni, vazni, i mogu da vam pomognu kako znanjem tako prijateljstvom ili svojim kontaktima. Svi primati, osim ljudi, imaju svoje zajednice od samog pocetka svog zivota. Mi ih stvaramo sami. Vazno je izgraditi dobre, zdrave veze, kako u poslu tako i uopste u nasem okruzenju. Svaku vezu morate negovati. Jednostavno je neophodno da zavrediti poverenje osobe koja je vama potrebna.

U social media se ne pravi novac bas uvek, ali ako ste stvorili dobre veze – nista vam ne stoji na putu.

Update 2 by @SanjaRastovac

Queen Rania

Human race living in a digital space

Tesko je povezati se s ljudima kada ste kraljica zbog svih tih silnih protokola. Jednostavno nije mogla da cuje ljude. Social Media su otvorile novi svet i za nju. A danas nam je svet pod prstima, i svi mogu da kazu sta misle i zele. Twiter nam sluzi kao izvor real-time informacija.

Svi smo postali digitalni Darvini…

Medjutim, dok razlike izmedju online i offline identiteta blede: da li real-time web moze doneti velike svetske promene? Da li moze smanjti glad, bolest, siromastvo?

Vecina njenih folovera ne veruje da digitalni aktivizam moze promeniti stvari u real-lifeu. Prosto zbog toga jer treba pomeriti dupe iz stolice ispred kompa. :)
I to se onda pretvara u sledece:

Virtual movements – to virtual nothing. Social Media are still LifeStreming not LifeChanging

Ali, nedavne promene u Iranu su dokazale da to nije istina. Uprkosoj trudu drzavnog vrha u Iranu, zahvaljujuci twitteru, informacije su nasle svoj put kako iz tako i u Iran. Medjutim, kad je Majkl Dzekson umro, odjednom su svi zaboravili na Iran i twitali su o Majklovoj smrti.

U online svetu uvek mozemo izabrati sta zelimo da pratimo, slusamo, uz sta da se aktiviramo.

It’s about where we are, not where world needs to go.

Jednostavne online akcije ipak mogu napraviti promene. Sve to zavisi od nas samih, od nase volje i zelje – cak i kada ne mrdamo dalje od kompjutera.
Kraljica Ranija je pozvala sve prisutne na LeWebu da se ukljuce u akciju

1 day for 1 goal – Education for all

Da li ste znali da samo 1 dodatna godina skolovanja kasnije povecava prihode porodice za 10%?
Cilj ove akcije je da do 2015. godine sva deca zavrse osnovnu skolu i da svim devojcicama bude omoguceno da mogu da se skoluju na svim nivoima skolstva.

Gary Vaynerchuk

Kad je ekonomija oslabala svi su kukali, a niko napolju nije jeo iz kontejnera, svi su i dalje zeleli da kupe TV od 120cm. Cut the crap i kupi tv od 80cm. :))

Nemojte da mislite da mozete nesto sakriti u danasnje vreme, ako su ukebali Tajgera Vudsa – i vas ce. Isto tako, na isti nacin, svako moze da sazna sta to vi radite i da se zainteresuje za vas ili vas posao. Ne morate biti prvi, ali ako dobijete makar 10 klijenata vise – to je odlicno, i niste protracili dan. Word of mouth vam moze doneti deo onog ogromnog novca koji je do nedavno isao na TV ili press reklame. Zasto da ne uzmete svoj deo kolaca? ;)

Ne morate ostaviti svoj posao da biste poceli raditi ono sto zelite. Lezite u krevet sat kasnije, ali taj sat provedite posvecujuci se onome cime stvarno zelite da zaradjujete za zivot.
Verovatno najvaznija stvar kad postajete preduzetnik je : trenutna reakcija. Ne pravite biznis planove od 3 godine: napravite plan za sutra, za nedeelju dana ili 2-3 meseca ali ispunite ono sto ste stavili u taj plan. Ali, uvek, uvek, uvek BUDITE ONO STO JESTE!

Consumer’s internet – it’s 15 years old : fucking thing didn’t have sex yet and it rules!

Mene je iskreno bas briga za nove medije. Kad bi bilo moderno gledati u nebo, ja bih se popeo na drvo i radio zgibove na najvisljoj grani. Budite prisutni gde su vasi potencijalni klijenti, gde god to bilo. Brinite o klijentima: ako treba da odgovorite na 10 mailova dnevno – odgovorite, ako je u pitanju 100 – odgovorite i na to.

Svi pricaju o tome kako se treba angazovati u zajednici, a svi samo sede i pricaju o tome – niko ne odgovara na reakcije zajednice. Sledece godine ne dolazim na LeWeb ako bude ovako. Ne zelim da sedim na sceni i pricam ljudima : hocu da pricam SA ljudima.

Internet (WiFi) za sada odlično štrika, toplo je i ima kroasana, sokova i kafe izgleda za sve :) Sada se lagano čeka 9.30 kada će Geraldine & Loïc Le Meur zvanično otvoriti LeWeb09. Tokom dana na ovom mestu idu redovni apdejti o kojima ću javljati preko tvitera. Stay tuned…

UpDate 1
Prvi je na binu izašao Jack Dorsey iz Twittera i napravio nam malu demonstraciju Square – naplate preko platne kartice i vašeg mobilnog uređaja. Stvar je totalno genijalna, pogotovo za naplatu malih suma novca kada ste u pokretu. Ne treba vam više TOS uređaj, ubodete malo parče hardvera u vaš iPhone recimo, ukucate cifru koju treba naplatiti i provučete karticu :) Moram da napomenem da je tokom demonstracije uređaj uporno odbijao da prihvati naplatu, tek posle više pokušaja je bilo sve OK. Ali dobro, ovo su tek počeci ;)

Update 2 by @SanjaRastovac
Nakon @jack -a, Loic je razgovarao sa Jan-Philippe Courtois iz Mikrosofta. Da li ste znali da je za 77% radnih mesta u Evropi neophodno osnovno IT znanje? Pretpostavlja se da ce za 5 godina taj procenat biti 90%. Ta informacija nije puno znacila prisutnima u Le104 ;). Ali, je info da je Silverlight4 32 puta brzi od GoogleChroma izazvao malo komesanja. Courtois je takodje objavio da MySpace postaje partener BizSpark.

UpDate 3 by @SanjaRastovac
Mobile Apps Roundtable Moderated by Jeff Clavier, Founder & Managing Partner, SoftTech VC

Panelists:

• Andrew Fisher, CEO, Shazam Entertainment
• Christophe Francois, Vice President Mobile Multimedia, Orange
• Andrew Lacy, Co-Founder & COO, Tapulous
• Shervin Pishevar, Founder & CEO, Social Gaming Network, SGN
• Bjorn Wigforss, Head of Ovi Marcom, Nokia

Shazam je prepoznatljiv kao iPhone app kompanija, mada su na trzistu preko 7 godina. Strategija: graditi veze sa sto vise proizvodjaca mobilnih telefona, kako bi svi korisnici mogli imati svoju verziju aplikacija. Ali, ipak su Nokia i iPhone najzastupljeniji.

3 miliona uredjaja (Nokia) se prodaju svakog meseca. Pojednostavljivanje uredjaja ali na nacin da budu pogodniji za razvoj sto vise odgovarajucih aplikacija.

AppStore: jedna aplikacija se prodaje po 3 razlicite cene – iznenadjujuce je da se vise od polovine kupi po najskupljoj ceni.

Zasto se proizvodjaci aplikacija, pogotovo igrica, usmeravaju na iPhone? Prost razlog: jednostavan je za koriscenje i uvek vam je u dzepu.

Predstavnik mobilnog provajdera Orange – hvalisanje :/

Licni zakljucak: uprkos sve vecem trzistu androida, velike kompanije za razvoj i prodaju aplikacija se sve vise okrecu iPhonu

UpDate 4 by @Blogowski
Ethan Beard, Direktor Facebook Developer je napomenuo da je prva ideja facebooka pre 5 godina bila povezivanje sa osnovnim informacijama u okviru uskog broja korisnika. I dan danas se to nije promenilo osim što trenutno preko 70% korisnika dolazi van USA.

Danas, osim povezivanja imamo i građenje jednog pravog identiteta kao i veze između ideja, predmeta itd. Facebook Connect je bio prirodni nastavak koji se nametnuo razvojem Facebook platforme.

Tome shodno, Facebook teži da omogući ljudima tehnološki da ostanu konektovani bez obzira na kojoj se platformi nalazili.

Sve u svemu, priča koja je ispričana je više bila self-promotion kojoj po meni ovde uopšte nije bilo mesto. Očekivao sam više..

UpDate 5 by @SanjaRastovac
Ryan Sarver , director of platform, Twitter, je na pocetku pricao o vaznosti transparentnosti komunikacije sa korisnicima. Imali su i nekoliko vaznih objava. Prva je bila program za start-upe kojima je potreban “firehose” pristup i koji ce sada biti free.

Novi sajt za developere aplikacija za Twitter ce sadrzavati: dokumentaciju, raznorazne pretrage, tutorijale, api konzole, status dashboard … sve free i sve online za dve nedelje.

Jos jedna novost vezana za Twitter je i “Chirp” – oficijelna Twitter Developer Conference, koja ce se odrzati naredne godine u, naravno, San Francisku.

UpDate 6 by @SanjaRastovac
Posle pauze za rucak, zanimljiva prezentacija Peartrees koju je vodio Robert Scoble sa Patrice Lemotheom, CEO of Pearltrees.

Pearltree je u sustini sajt pomocu koga mozete organizovati svoja interesovanja i takodje se povezati sa ljudima koje interesuju iste stvari. Npr. ako vas interesuje dizajn, i nadjete veb-sajt koji redovno posecujete, povezacete se sa osobom koja takodje prati taj sajt, i mozete pratiti “granu” vezanu za dizajn koju ta osoba cita i prati na webu. Organizacija vaseg Pearltree, kao sto samo ime govori, izgleda poput drveta sa puno grana na koje “kacite”pearls (bisere).

Scoble je, nista cudno, Lemotheu odmah postavio i pitanje vezano za novac “How do you get paid?” :) na koje je dobio diplomatski odgovor “It’s free” i uspeo je da izbegne odgovor o finansiranju i profitabilnosti sajta.

UpDate 7 // Chris Pirillo by @SanjaRastovac

WEB nije samo Facebook ili Twitter, web je sve!

Treba imati siroka interesovanja. Community smo svi mi. Alat za stvaranje zajednice ne postoji, niti su to developeri koji prave Social Networks sajtove – alat su ljudi, i sva sto ih zanima.

Photo by Robert Scoble

Treba distribuirati nasa interesovanja i pokazati ih drugima. Nemojte se bojati da ce ljudi ukrasti ono sto stvorite na webu. Trabate se uplasiti ako to nikog ne interesuje. To je mnogo veci problem nego to sto je neko preuzeo vas tekst, sliku ili nesto drugo. ;) To jednostavno znaci da nikom niste zanimljivi.

Distribuirajuci svoja zanimanja i znanja stvaramo svoje sopstvene zajednice prepune ljudi s kojima delimo puno zajednickih osobina i stavova. Ali, ni te zajednice se ne mogu kontrolisati, niti se treba zanositi da to mozemo. One se mogu samo usmeravati. Ovu gresku pogotovo prave korporacije. ;)

Takodje losa stvar/greska je i nametanje vestacki stvorenih lidera. Zajednice same stvaraju svoje lidere i/ili oni sami “isplivaju na povrsinu” i izdvajaju se od ostalih.

Basicaly: Community is everywhere, inside you.

UpDate 8 – Marissa Mayer i Michael Arington by @SanjaRastovac

“Marissa Mayer on Future of search: 4 components:

• Modes
• Media
• Language
• Personalization

Za pocetak, Marisa je pricala o novostima iz Googla poput RealTime Searcha, i buducnosti Google pretrage – vise razlicitih pretraga uz vise mogucnosti: mape, prevodi, slike, real-time – sve odjednom. Jedna od mogucnosti je i image recognition. Npr. snimite Ajfelov toranj s iPhonom i automatski dobijete sve podatke: gde je to, sta je to, istorijat – apsolutno sve!

Druga od bitnih novosti ce biti voice recognition.

Arington je bezuspesno pokusao da isprovocira Marisu s konstatacijom da ona licno koristi iPhone, a ne android ;)

Sledece vazna stvar iz Googla su razne Chrome ekstenzije napravljene iskljucivo na informacijama dobijenim od iskustava korisnika. Brzina je ono sto najvise utice na korisnike kad je izbor browsera u pitanju, pa ujedno izdvaja Chrome od ostalih.

Juce je pusten prototip pod imenom LivingStory – nesto poput integrisanih personalizovanih online novina, izuzetno bitna stvar, po misljenju Marise, kad se uzmu u obzir ogromne promene koje su neophodne pressu, kako onima offline tako i online. Mogucnost personalizovanje sadrzaja je jedan od prvih koraka koji press treba da omoguci i pruzi citaocima. Kada to vec rade FaceBook, Twitter i YouTube, nema razloga da i press ne uradi isto.

Marissa je rekla da je razgovarala i sa Mardokom, ali nije otkrila da li je i on licno spreman na sve te promene. We could only guess ;)

Olaksavanje monetizovanja i reklamiranja sadrzaja na internetu bi pomogla i pressu i “obicnim” korisnicima. Google AdSense je naravno nahvaljen – ali na fin nacin, ipak je to Marissa :)

Sto se tice Google Wave, postavljeno joj je pitanje da li korisnici jednostavno nisu razumeli kako se Wave koristi ili je nesto drugo u pitanju? Na to je odgovorila da cak i u samom Googlu neki timovi koriste iskljucivo Wave za komunikaciju i saradnju dok ga pojedini zaposlenici ni malo ne koriste – jednostavno: wave nekome odgovara a nekome ne.

UpDate 9 by @Blogowski

Ostatak vremena na konferenciji smo oboje proveli u cigaret pauzama networkujući se :) Nismo iskreno ni dočekali sam kraj predavanja jer smo čuli da ima jedan organizovani bus koji je vozio direktno iz Le104 ka Mairie de Paris gde se “priča” kasnije nastavljala u vidu koktela kod gradonačelnika Pariza.

Posle par čaša šampanjca i tek po kojeg canapé i kolačića, draga i Michalela su me startovali da idemo na neku VIP žurku. Bio sam prava faca i stoički odbio sa dobrim razlogom – umor. Taman smo krenuli i naleti ekipa iz slovenačke Domence, njih nisam da ubedim i završili smo na “jednom pivu” u obližnjem Marais. I posle noćne vožnje metrom, u 1h ujutro završavam ovaj post. A ustajanje sutra je opet u.. 6h ://

Posle bukvalno 5 minuta, krenuli smo u sasvim drugi deo grada. Cilj nam je bio Le104 gde nas je čekao Loîc kao i ostali official blogeri. Krenuo je obilazak back stagea LeWeb-a ili kako sve to izgleda iza pozornice.

I ako nam je kafa bila preko potrebna, kao i neka klopa, stoički smo izdržali ceo obilazak gde sam testirao čari WiFi konekcije od 1G u oba smera :) Doduše, ovo oko konekcije ćemo videti kako funkcioniše sutra kada bude 1800 ljudi koji će pomahnitalo uploadovati fotke i video zapise, ali danas mi je upload gotovo usisao hardver sa iPhonea dok sam slao twitvidove :)

Loic nam pokazuje back stage dan pre LeWeb09

Posle back stagea i Loicovog obećanja da ćemo sutra imati i dovoljno klope i da će biti toplo (za razliku od prošle godine :)), sledeće na rasporedu je bio mali networking na jednom splavu ispod Notrdamske katedrale. Kako nas je glad sastavljala, a kako sa nu brodu imali samo fake Tapas, logičan nastavak je bio bežanje sa broda u neki nice rastorančić :) Izbor je pao na jedan u četvrti Marais gde su bili na ivici da se obrukaju. Ili ja sa mojim izborom restorana :/

Sada spavanje, sutra ustajanje u 6h. U 7.30h već se u Le104 zauzimaju najbolja mesta i show može zaista početi ;)

Hashtag na twitteru je #LeWeb
Ja tvitam na SH @Blogowski i povremeno na FR @PedjaPuselja
Sanja tvita na SH @AuroraNS i na EN @SanjaRastovac
Redovni kratki video zapisi na twitvidu.
Na ovom blogu par updatea dnevno
Po završetku, video intervjui na Vlogu

Gadgeterija je po meni najbolji gadget blog na ovim prostorima, a verovatno i “šire”. Iza tastature stoji sedi Boris Radošević. Koga interesuje više pikanterija iz života Mr. Gadgeterije, Ivan BB je upravo napravio intervju sa njime.

Prljav veš sa strane, Boris se sprema da nas u ovaj petak što dolazi časti Blog Maratonom!? Početak je 27.11.2009 u 23.59h sa trajanjem od 24h! Dakle jedan ceo dan će čovek pisati postove na svom blogu i biti u stalnoj interakciji sa svojim čitaocima!

Iskreno, mislim da je defitivno lud, ali u to će se i svi moći uveriti jer će biti i live prenosa preko uStreama :)

Naravno, pored bloga i video streama, ceo show ćemo moći pratiti i preko twittera sa hashtagom #BlogMaraton ili direktno prateći Borisa na accountu @Gadgeterija.

I za kraj, zamolio bih Borisa da na početku i kraju svog showa stavi mali disclamer tipa kao u američkim show programima da je poduhvat urađen pod posebnim uslovima i da ovo nikako ne pokušavate sami kod kuće ;)

Vidimo se u petak u ponoć, nestrpljivo čekam ;)

Pariz definitivno ne izgleda više ovako, a 9-10. decembra će biti još drugačiji. Za dve sedmice u Parizu se dešava LeWeb’09. U trenutku pisanja ovog posta njih skoro 1400 je uzelo svoje kotizacije u iščekivanju oko 1800 učesnika. Od jutros, na zvaničnom sajtu imate i program predavanja.

Šta vas čeka na ovom blogu?

Kao i prošle godine i ove godine sam tamo u ulozi službenog blogera konferencije. Za razliku od prošle, ove idem u pojačanju sa Sanjom koja će mi pomoći u poslu, plan nam je sledeći.

• Blog: Ono što će biti slično kao i sa prošlog LeWeba je live blogging. U toku ova dva dana konferencije očekujte ga na ovom mestu.
• Vlog: Na blogowski.tv će biti video intevjui za koje je Sanja zadužena. Ideje “sa kim i o čemu” već postoje, ali pre nego što ih ne uradi ne želim najavljivati imena. U svakom slučaju, biće zanimljivih likova ;) Napominjem da video intervjui neće biti online odmah, nego tek nakon konferencije. Razlog je potrebno vreme za montiranje kao i loš Internet upload koji očekujem.
• Twitter: Ko želi preko twittera da prati konf, zvanični hashtag je #LeWeb09, ali obratite pažnju i na #LeWeb, dosta ljudi će i ovaj koristiti. Pored searcha, #LeWeb09 će naravno biti obilato zastupljen i na mom twitter nalogu kao i Sanjinom. Ja ću tvitati na SR-HR, a Sanja još razmišlja da li će ići isto tako ili će ipak tvitati na EN.
• Twitvid: U iščekivanju video intervjua, sa vremena na vreme, na mom i Sanjinom Twitvid nalogu ćemo objavljivati kratke video zapise sa “atmosferom” iz Le104 gde se održava LeWeb09 kao i “oko njega”. Posle svakog objavljenog malog videa ići će naravno tvit sa linkom prema njemu – opet, preko mog ili Sanjinog twitter naloga.
• Flickr: I ove godine, jedan album će biti samo za slike sa LeWeb09. Opet iz razloga moguće loše internet konekcije, postoji mogućnost da će fotke biti stavljene nakon konferencije. Ako pak net bude OK, biće redovnog update-a.

Inače, koliko sam obavešten, ove godine LeWeb će biti najposećeniji do sada što se ekipe iz Hrvatske i Srbije tiče, vidimo se tamo za dve sedmice ;)

Kako u komentarima pomenutog posta postoje osobe kojima nije baš najasniji pojam blogera i pored postojanja jedne prave šume definicija -podsetio bih prvo na par osnovnih stvari.

Je li si nindža ili mindža?

Dužnost jednog blogera nije da bude objektivan, čak što više. Za razliku od novinara, kada čitam blog od neke osobe očekujem njeno/njegovo mišljenje za određeni proizvod, uslugu, događaj… šta god! Iskreno, mišljenja blogera koji u svojim tekstovima zastupa sve i svakoga, ni sa kim ne želi da se “zakači” zbog svojih stavova – ne uzimam za ozbiljno i uglavnom posle par takvih postova se više ne vraćam na tu URL adresu. Kada mi bude trebala “objektivnost” juriću je na drugim mestima, ne na blogovima, sigurno.

Iz filma Kako je propao rokenrol (1989)

Ne smeta mi kada bloger krije neka svoja politička uverenja, ali ipak preferiram da pročitam nečije stavove. Ne postoji ni jedan medij koji je objektivan i koji nema svoju “stranu”, bilo to otvoreno ili suptilno. Zašto onda bloger ne bi transparentno mogao da ih iznese. Samo u nezrelim demokratijama je “sramota” reći “za koga si”. OK, Srbija jeste mlada demokratija, ali ajde, odrastajmo polako..

Šta je problematično?

Konferencija WBF2009 je pre svega bila konferencija blogera! Na jednom mestu su se skupili blogeri iz preko 30 zemalja sveta. Ne političari, novinari, analitičari… nego blogeri! Na toj konferenciji tema nije bila kako se radi marketing neke zemlje nego se od nas očekivalo da svako iznese svoju i ponavljam SVOJU percepciju slobode izražavanja na blogovima tačno sam i u prethodnom postu naveo: “po meni tri glavna problema sa slobodom izražavanja u Srbiji.”)

Photo by BGLewandowski

Na samom početku izlaganja rekao sam da se situacija u Srbiji dosta poboljšala od pada Miloševića i da se ide na bolje. Srbija trenutno nema nikakvih otvorenih proganjanja novinara ili blogera kao što je u Kini ili Egiptu. Sve jedno, ipak mislim da ima još puno stvari da se odradi. Moje obrazloženje tri tačke koje sam tamo izneo:

1. Uticaj oligarha i političkih partija na slobodu izražavanja: O ovome se može pisati desetine-stotine postova. Ipak, naveo sam da ne smatram da je to najbitniji problem (da li nije?). Nisam davao puno detalja jer nisam želeo da izgubim vreme na stvari o kojima može da se priča satima i satima. Stvari koje svi znaju, ali o kojima se ne piše puno.
2. Auto cenzura blogera: Još jedna tabu stvar u Srbiji, a kako poznajem tržište – i u Hrvatskoj. Ne želim da ovde pišem imena ljudi profesionalaca koji žive od weba u ove dve zemlje, a koji su mi SVI bez izuzetka rekli jednu stvar. Tebi je lako da pišeš blog na taj način, ne živiš na ovim prostorima i ne zavisiš poslovno od ovih prostora! Šta to znači? Znači da blogeri ovde ne pišu kritike zbog bojazni da mogu imati poslovnih problema. Ali kao što sam napisao u prošlom postu, za svoja prava se treba boriti stalno i svaki dan. Neće niko da se bori za tvoja prava. Mislite da se u Francuskoj (uzimam za primer jer je poznajem) prava svakoga poštuju jer eto tako – neko je rekao da tako treba? Ne! U Francuskoj imate svakodnevno demonstracije i manifestacije gde neko ta svoja prava traži. I to tako traje od 1789 i dok god bude demokratije tako će biti. Nekoga ovo plaši? Jbg. Postoje i alternative u vidu fašističkog ili komunističkog uređenja.
3. Uticaj fundamentalističko-religioznog lobija: U komentarima prošlog posta je bilo pokušaja da se ovaj detalj omalovaži i maksimalno umanji. Ovde neko nekoga zajebava ili šta? Pravimo se slepi i ludi? Cela Srbija je tokom leta bila pokrivena grafitima i plakatima sa otvorenim pozivima na linč prema gay populaciji bez ikakvih posledica prema osobama koje su to radile pa čak i javno iznosile. Kako je samo nekima sećanje kratko, hmmm. A ko je bio ideološki iza toga? Ja otvoreno prozivam ono fundamelističko krilo Srpske Pravoslavne Crkve koje sramoti celu Srbiju u svetu. Odmah napominjem, ne mislim na sve vernike ove crkve nego samo onaj talibanski lobi. Nekome je zasmetalo što ja ovo iznosim i što “blatim Srbiju”. Hmmm.. nisam čuo da su im smetali ti pozivi na linč prema jednoj manjinskoj grupi.

   Interesantno mi je da se u isto vreme pisanja ovih postova, u Srbiji priča nastavlja sa nametanjem dana žalosti svim građanima Srbije zbog smrti poglavara Srpske Crkve. Da li se mora biti pravoslavni vernik da bi bio Srbin? Da li u Srbiji tu žive i neki drugi ljudi osim pravoslavaca? Da li svi sada moramo plakati i žaliti poglavara jedne religiozne grupe? To nije jedinstvenem slučaj, to se radi u svim religioznim sredinama u kojima je svako ko im ne pripada građanin drugog reda. Opet, žao mi je prijatelja koji su vernici te iste crkve i koje je sramota zbog ovakvih stvari i koji su mi to otvoreno rekli.

   I da, ovo je upravo stvar o kojoj trenutno pričam nekim prijateljima u Francuskoj. Nije im baš najasnije kako je to moguće u jednoj evropskoj republici koja teži ulasku u Evropsku Uniju. Blatim Srbiju? Blaćenja ima, ali nisam ja taj koji to radi, ja samo prenosim informaciju, blate je oni koji odlučuju i sprovode te stvari.

Šta je kritika , a šta pravo mišljenja, imam li ga još uvek?

Ovo sve navedeno je moja percepcija viđenja slobode izražavanja u srpskoj blogosferi. Sasvim je normalno i prirodno da ne misle svi tako i tu ne vidim problem. Problem je kada neko pokušava da me “ućutka” i da kaže da to ne treba da pričam i da blatim zemlju. To neće moći. Očekujem kritiku, a ne “sugestije” šta bi trebao da radim.

Photo by jontintinjordan

Kritika… Šta je kritika… da mi neko kaže da to nije tačno i da je bolje da o tome nisam pričao??! Zašto niko u komentarima nije rekao šta sam trebao reći o stanju slobode u srpskoj blogosferi, Srbija je idealna demokratska zemlja? Zašto nisam pročitao recimo: “Vidiš, sa tim što pričaš se ne slažem, ali zar ne vidiš da je problem OVO ili ONO“. Da li se PR za svoju zemlju radi tako što nećeš pričati baš sve ili da se prvo isprave sranja pa onda “izađe napolje u izlog”?

I šta je uopšte istina, ko si TI da je baš TI znaš [metafora]? Koji su tvoji intelektualni, profesionalni ili koji god hoćeš, kapaciteti da mi zabraniš da mislim ili da se izražavam? Gde ti je diploma gde ti piše da si baš TI zadužen da odlučuješ o mom mišljenu? Nemaš je, a i dalje misliš da treba da zaćutim, odjebi onda!!

Brisanje komentara

I ako zadržavam pravo da nekome obrišem komentar bez ikakvog objašnjenja sa čime se svako složio pre ostavljanja istog (pogledaj crvenim slovima iznad mesta za komentare šta piše), ja sam na postu prvo upozoravao ljude da ne rade trol. To nije ispoštovano i ja sam obrisao dva komentara. Oba iz razloga trola kao i pokušaja autopromocije. Na ovom mestu ima skoro 4k komentara i svi koji su proveli neko vreme na ovom blogu jako dobro znaju koliko ja cenzurišem, čak su mi neki iskusniji ljudi davali savete da bi “sečenja” trebalo malo više biti što se trola tiče. Nemam baš nikakav osećaj krivice što se tiče dva obrisana komentara, od sada ću biti još nemilosrdniji i svaki neadekvatan komentar brisati bez ikakvog objašnjenja autoru istoga.

p.s
Upozoravam da će bilo koji trol, auto promocija ili uvreda prema bilo kome (pa i da je dvosmislena) biti obrisana bez ikakvog objašnjenja.

p.s 2
Vidim da ima interesovanja po kom principu blokiram nekome pristup mom twitter nalogu. Napisaću poseban post o tome.

p.s 3
Niko te ne tera da ovaj blog pratiš i frenetično klikćeš na link i ako znaš da će te nešto iz njega iznervirati.

Tema konferencije WBF2009, kao što sam već rekao je bila građansko novinarstvo, uticaj blogova na društvo, e-Government, blog aktivizam, budućnost bloga, stanje sloboda izražavanja na blogovima u različitim delovima sveta itd.

Napominjem da su sve diskusije bile jako interesantne, ipak, izdvojio bih par njih:

• Rumunski predsednik Traian Basescu otvara konferenciju. Sam čin da predsednik jedne od zemalja evropske unije daje legitimitet blogerskom forumu otvoreno ga podržavajući i finansirati mi je skroz pozitivan. U isto vreme dok francuski predsednik Sarkozy pravi presedane ograničavajući pristup internetu, u Rumuniji se dešavaju sasvim obrnute stvari. Paradoksalno, ali je tako. Rumunski predsednik je između ostalog nazvao online komunikaciju alternativom kulture pluralizma i socijalnog dijaloga i rekao da nove tehnologije moraju da služe narodu za kontrolisanje vlasti.
• Ono što me je iznenadilo je i odnos egipatske države prema blogerima. Zaista sam mislio da je u ovoj zemlji mnogo veća sloboda. Bloger iz Egipta Wael Abbas je pričao o tome kako u njegovoj zemlji jedino blogeri imaju hrabrosti da pričaju o “tabuima” kao što su incidenti zastrašivanja i mučenja od policije, položaj žena i uopšte manjina u društvu, uticaju islamističkih radikalnih grupa u društvu itd. Wael nam je pričao kako je i sam bio zatvaran i maltretiran od strane egipatske policije, kako mu je u više navrata bilo zabranjeno da napušta zemlju sa svojim laptopom, pa kako mu je egipatska policija napominjala da oni smatraju da je njegova video kamera oružje!!? U isto vreme, mainstream mediji ne pričaju o ni jednoj temi koja je “osetljiva” za vlast.
• Kineski bloger Zhou Shuguang nam je pričao takođe o izuzetno velikoj cenzuri koja vlada na kineskom webu. Jedan od najvećih problema je pronaći necenzurisan sadržaj. Web sajtovi kao što su Youtube, Twitter, Facebook kao i većina “2.0″ servisa iz zapadnog sveta su totalno blokirani i nemoguće im je prići. Jedino rešenje je pristup preko proxy servera koji se nalaze van Kine i koji se plaćaju ukoliko želite kvalitetan pristup (gledanje videa na Youtube recimo). I sam imam prijatelja koji se trenutno nalazi u Kini koji mi se redovno žali na ovo :(
• Imao sam prilike da upoznam i Giorgi Jakhaia a.k.a. Cyxymu, blogera iz Gruzije. Čuli smo priču “iz prve ruke” kako je izgledalo tokom DoS napada ruskih hakera za koju je bilo sumnje da je bila organizovana i od same ruske države. U tom napadu je Twitter dobar deo dana bio u potpunom downu, a Facebooku i LiveJournalu je bio otežan pristup.
• U isto vreme sa druge strane sveta, o stanju blogova u Kanadi nam je pričao Jeff Jedras, IT novinar i politički bloger. Za njega su blogovi u ovoj zemlji prevaziđeni i politička borba se preselila na twitter. Što se poslovne upotrebe tiče, fokus je trenutno na društvenim medijima.
• Ni u zapadnoj evropi nije sve idealno. Imali smo prilike da saznamo da je u Austriji zakonska obaveza svakog blogera da napiše about stranicu sa podacima autora bloga. U Nemačkom pravu pak postoji Abmahnung koji uveliko koriste korporacije da onemoguće blogere da pišu protiv njih.

Tokom dva dana održao sam i dva keynotea. Prvi je bio sa temom “E-Democracy | Blogs and freedom of expression” sa stanjem kakvo ja vidim u Srbiji i drugi je bio sa temom “The future of blogging – What’s next?” Sledi ukratko o čemu sam pričao!

Sloboda izražavanja na blogovima u Srbiji

Rekao sam da posle svega onoga prethodnog što sam čuo za Egipat ili Kinu, teško mogu reći da postoji neke cenzure na blogovima u Srbiji. Bar ne onakve kakva je ona u prethodno pomenute dve zemlje. Na svu sreću, u Srbiji ne postoje više proganjanja od strane vlasti za pisanu reč. Svakako, ne mislim da je situacija idealna uopšte. Naveo sam, po meni tri glavna problema sa slobodom izražavanja u Srbiji.

1. Kao jedan od problema sam naveo “suptilan uticaj” oligarha i političkih partija na mass medije i indirektno na blogere.
2. Kao bitniji problem, naveo sam mentalitet samih blogera kojima je kritika i svakodnevna borba za demokratiju nepoznanica. Rekao sam da postoji užasno malo blogera koji su spremni da argumentovano kritikuju nekoga u Srbiji. Obično te kritike idu globalno u smeru vlasti i prebacivanja krivice na nju, ali da je prisutan veliki (ne opravdani) strah da se loše stvari kritikuju. Narod je gnevan jer im se nije dogodio “6. oktobar” ali nisu svesni da taj dan može doći tek kada se oni izbore za njega. On ne dolazi jednim izlaskom na ulice i obaranjem diktatora. Za demokratiju se bori svakodnevno i bez prestanka!
3. Kao treću stvar sam naveo izuzetno jak fundamentalističko-religiozni lobi koji propagira ogromnu homofobičnost u društvu zbog koje kasnije dolazi i do dosta auto-cenzure. I sve to pod plaštom tzv. demokratije gde se navodi da je 80% ljudi u Srbiji takvo i da je to demokratija??!! Kao primer sam naveo neodržanu beogradsku paradu ponosa. Retki blogeri koji su ga podržavali su trpeli ogroman pritisak, uvrede pa čak i pretnje ubistvima! Naveo sam i lični primer gde mi je bilo prećeno.

Zaključio sam da je u Srbiji najveći problem sam mentalitet ljudi koji jednostavno nemaju muda javno reći stvari koje misle i nedostatak političke kulture za permanentnom borbom za demokratiju!

Budućnost blogovanja

Drugog dana konferencije, održao sam kratki keynote o budućnosti kakvu ja vidim za blogove. Fokusirao sam se na korporativne blogove i prvo sam rekao da su za mene blogovi otišli u mainstream. Oni i dalje ostaju jak alat za kreiranje online identiteta, ali im direktni komercijalni potencijal slabi.

Kao budućnost za korporativno delovanje, prednost dajem mikro blogingu i društvenim mrežama i malo prepravljeno, prepričavam moj članak o tome.

Dalje navodim primere koji bi se mogli primeniti na mala preduzeća – frizer, pekara, restoran. Taj deo ću objaviti uskoro u jednom postu za blog Kovin Ekspresa.

Odlično iskustvo

Kao i što sam rekao u prvom postu o WBF2009, bilo je sjajno iskustvo. Provesti tri dana u jednom gradu za koji sam uglavnom imao predrasude koje su posle ovoga defitivno razbijene. Upoznati ljude sa raznih delova planete i u jednoj opuštenoj atmosferi pričati o ozbiljnim stvarima sa njima, ali i razmeniti iskustva kao i dobro se provesti. Napominjem opet, organizacija odlična, domaćini izuzetno gostoljubivi, sa nestrpljenjem čekam WBF2010 ;)

Priznajem i da je dragino: moraš biti tamo bez obzira na sve.. presudilo – već sam sutradan potvrdno odgovorio. Onda je sve krenulo brzo, za par sati sam dobio moju avionsku kartu Strasbourg-Bucharest sa molbom da im pošaljem fotokopiju mog pasoša jer ćemo konferenciju imati u rumunskom parlamentu!!

Sam put i nije najbolje krenuo. Sa strane što sam imao presedanje u Amsterdamu i što sam u Strasbourgu bio na aerodromu u 8h, a u Bukurešt sleteo u 17h (po lokalnom vremenu). Sa strane i što sam u Amsterdamu platio jebeni Panini više od 8€, a kada su mi tražili za WiFi 3€ 15min. oterao u tri *****. Sa strane i nadrkane stjuardese TAROM-a kojima je izgleda zakonom zabranjeno da se nasmeše!! A umalo i da zaboravim da mi je rumunski carinik rekao da mi sa srpskim pasošom treba viza bez obzira na francuske papire? Tek kada sam mu pokazao da idem na konferenciju koja se održava u njegovom parlamentu je gunđajući otišao kod kolege i u povratku samo bacio pasoš uz: You can go ??!

Ali kada sam skontao da po sletanju u Bukurešt ne znaju gde mi je prtljag – e tu sam popizdeo!! Jedno 50tak putnika iz Amsterdama su počeli da urliču na neku službenicu, a ova se bleda vratila za 20tak minuta sa informacijom da je sve OK i da budemo strpljivi još koji minut!!?

Smeštaj u Bukureštu

Sva sreća, po izlasku sa carine, čekam me ljupka i nasmejana Carmen sa pitanjem: Are you Predrag? Da draga, ja sam taj i vodi me molim te što pre od ovih loodaka.. Hotel Tempo je sjajan. Soba nije nešto prostrana, ali čistoća skroz OK, dupli krevet (barem u mojoj sobi) i ono najvažnije ima WiFi. I to ne jedan, nego dva kanala ukoliko jedan zataji. Sa obzirom da su u hotelu bila smeštena 30 blogera, ovo je bilo više nego koristno.

Po gradu smo kolektivno cirkulisali iznajmljenim busom. Moram da napomenem da je saobraćaj u Bukureštu jedna odvratna stvar, možda čak gora i od Pariza. Za destinaciju od 1-2km u “špicu” potrebno vam je oko sat vremena. Pitam se da nije bilo bolje da smo išli pešaka…

Konferencija

Konferencija je bila pod visokim pokroviteljstvom rumunskog predsednika i održavala se u jednoj ogromnoj sali rumunskog parlamenta. Ulaz je bio strogo kontrolisan, “ambijent u mermeru”, klopa je bila “diplomatska”, a imali smo čak i devojke sa violinama koje su “pravile ambijent” :) Zaista ogromne pohvale organizatorima, ali subjektivno više volim neku geek opušteniju atmosferu . Bez obzira na sve, bili smo zaista ugošćeni na izuzetno visokom nivou.

Verovali ili ne, konferenciju je otvorio lično rumunski predsednik Traian Basescu :) Ono što mi je naj-cool u svemu ovome je što Rumunija koja u celom svetu među “običnim narodom” često asocira na Čaušeskua, danas pod pokroviteljstvom samog predsednika Traian Basescua poziva blogere iz celog sveta da pričaju o demokratiji i slobodi izražavanja!! Ovo je nešto što me je na prvu oborilo što se brendinga zemlje tiče i mislim da to zaslužuje jedan post u celini u danima koji dolaze.

Kao što sam naveo na početku – česta tema panela je bila sloboda izražavanja, kako (ne)tretiraju blogere po pojedinim delovima planete, koliko blogovi imaju uticaja na društvo i vlade u različitim delovima sveta, koja je budućnost bloga, etičnost i moral blogera itd. Dobar deo zanimljivih stvari ste mogli ispratiti preko twittera tokom same konferencije, a ja ću takođe u posebnom postu izvaditi meni najzanimljivije momente. Koliko već sutra verovatno, ovaj post ovde ide više kao neke prve emocije koje su pisane delom u hotelu, delom u avionu po povratku sa konferencije i završen sada kući.

Networking

Na ovakvim eventima, uvek bitan momenat. Na The World Blogging Forum 2009 sam neke mi poznate ljude video opet, a neke druge opet imao sreće da upoznam. Prvo veče se u kafeu Meu zalivalo lokalnim belim vinom i ako je bilo interesantnih koktela :) Takođe smo i dobro jeli [video], a ne mogu reći i da nismo bili lepo okruženi. Tako da nije bilo šteta što nismo imali vremena i za turizam. :) Usput, imao sam pravi problem sa Jeff i Ramon koji su mi redovno oduzimali iPhone i kritikovali što živim na twitter tajmlajnu :)

Drugo veče smo klopali u Caru cu Bere, predivnoj tradicionalnoj Bukureštanskoj gostioni koju zaista ne smete propustiti ako vas put slučajno navede u Bukurešt. Treće posledno veče je bilo simbolično u Free PRESS Square kafeu. Tu se na žalost nisam zadržao dugo, morao sam se vratiti rano u hotel kako sam rano ujutro imao let za Strasbourg :(

Opšti utisak

Neočikavano prepun pozitivnih utisaka! Da nisam bio optimista da će biti OK verovatno ne bih ni krenuo, ali zaista nisam očekivao ovako nešto. Michaela i njena ekipa su obavili jebeno dobar posao! Na sve detalje su mislili, a kako sam pričao sa kolegama blogerima – i o svakome ponaosob. Pomišljam samo na delić posla pored svega još što su uradili – zamislite samo doček i odlazak 30tak blogera koji su dolazili sa najrazličitijih delova planete, svako posebnim avionom i u različito vreme :)

Zaista, svakog trenutka ste se mogli obratiti nekome iz organizacije sa najraznijim molbama koja je bila ASAP razmatrana i rešavana! Da li sam napomenuo da za razliku TAROM stujardesa, hostese koje su se o nama brinule nisu skidale (ljudski – ne izveštačen) osmeh sa lica i pažljivo nas slušale. Ah da, ove mlade devojke pričaju usput po ne znam koliko jezika svaka. Imao sam utisak nekada da im samo zamene softvare i da stisnu na play :)

Hvala Michaela, Carmen, Ana, Alice, Alexandra… i izvinjavam se svima onima kojima se ne sećam imena. Svi ste bili sjajni! I nadam se i sledeće godine.

p.s
U sledećem postu ću izvaditi meni najbitnije momente sa same konferencije, a kasnije verovatno i u jednom posebno utiske o brendiranju zemlje – kako to rade u Rumuniji ;)

Photo by Marina Filipović

Ivan Brezak Brkan i ja smo pre par meseci odlučili da realizujemo, možda ludu ideju za naše prostore – seminar za korporativno korišćenje Twittera. Ideja mi je potekla od gledanja korporativnih naloga na twitteru, kompanija u regionu koji su u većini slučajeva bili na zaista niskoj razini. Kritika koja im je svakodnevno upućivana nije produktivna, potrebno im je dati i alternativu u vidu mogućnosti edukacije.

Pored mene i Ivana, imali smo i pojačanje bez koga ovaj posao sigurno ne bi bio obavljen ovako dobro, kako je ispao. Borja i Sanja su hrabro ustali u 6h ujutro, a i pored toga što su me psovali tokom celog puta ka poslovnom centru VMD, uradili su lavovski posao. Online twittanje sa konferencije je bilo na “svetskoj razini”. Inicirali su da se tokom predavanja, hashtag #tweetokracija pomene više od 630 puta!

Uz njih dvoje, tu je bila i Marina koja je tokom celog dana škljocala i dala nam odlične fotografije, biće ih još, ovo je samo ono što je tokom konferencije twitpicovano, ostale fotke bi trebale stići danas-sutra, čekam samo da završi sa obrađivanjem.

Photo by Marina Filipović

Pored njih, u pomoć su nam došli i Gaga Djermanović i Luka Sučić koji su sa svojim pogledima i iskustvima u twittosferi, ovoj Tweetokraciji dali još lepšu dimenziju. Luka nam je ispričao odličnu priču o svojim iskustvima sa prodajom i organizovanjem nagradnih igara preko @Chipoteka dok nam je Gaga prenela svoju percepciju poslovne komunikacije preko twittera gde nam je svaki korisnik i kupac bitan! Oboje su bili i više nego sjajni!

Luka Sučić – Beler. Photo by Marina Filipović

Što se samog seminara tiče, Ivan i ja smo tokom niza predavanja pokušali objasniti prvo osnovne tehničke stvari o twitteru, a zatim se fokusirali na tehnike i savete pri korporativnom twittanju. Bilo je priče o co-tweetingu, monitoringu na twitteru, detaljni pregledi korišćenja CoTweet, Tweetdeck i još po koje twitter aplikacije. Osluškivanju tajmlajna, kako na “fini način” dobijati followerse, primeni twittera na eventsima i još mnogo – mnogo neophodnih detalja za korporativni twitting.

Priču smo uveče priveli kraju uz mali panel sa Gagom i Lukom gde smo inicirali priču o Real Time Webu i stvarima na koje se PR profesionalci, novinari i menadžeri uopšte mogu suočiti u jako bliskoj budućnosti tokom poslovanja na webu.

Što se lične kritike tiče, napravio sam par propusta tokom predavanja. Ovo je prvi put da sam radio celodnevne seminare i skroz sam podcenio momenat da se ovde radi o predavanjima tokom celog dana, a ne o 45 minuta predavanjima recimo. Jednostavno sam na momente gubio koncentraciju, a pred kraja dana je i umor odradio svoj deo posla. Bilo mi je izuzetno naporno, ali sam izvukao odličnu lekciju iz svega. Za sledeći put ću se mnogo bolje organizovati, a taj sledeći put će biti za već nekih mesec dana :)

Tweetokracija N°2 je već u toku organizovanja i desi će se na istom mestu u isto vreme 4.12.2009 godine.

P.S.
Prijave su u toku i Ivan mi je jutros javio da je ostalo još 10tak mesta ;).

Photo by Mexicanwave

Često u priči o blogovanju se pominje USA i kako tamo eto – ljudi zarađuju pare tako što sede i pišu svoj blog. Većina ne neke pare, ali žive od toga. Kada nekoga pitam, zašto i on to ne proba ovde, kao N°1 razlog čujem jedan argument koji “sve objašnjava”: ovo je Srbija brate, ne može to ovde!!? Znate šta, to je totalni bullshit!!

Ne znam koliko tačno ima blogera u Srbiji, ali svi znate da se tu radi o hiljadama (možda i desetinama hiljada). Ne ulazim u kvalitet – i u USA ima dosta bullshita od koga ljudi žive. Bitan je pristup nekom poslu. Uglavnom svi blogeri sanjaju kako bi bilo cool da sede, pišu blog i zarađuju od toga.
Ali, koliko njih je to zaista probalo??

Koliko je njih reklo, OK od sada sam profesionalni bloger, posvetiću se nekoj niši u full-timeu? Koliko je njih odlučilo da proba od bloga živeti? Šta znači uopšte biti profesionalni bloger?

Pa prvo da sediš – pratiš svetsku i domaću blogosferu o niši o kojoj pišeš, pišeš sa strašću svoj blog i komentarišeš na ostalim blogovima srodne niše. Da provodiš minimum od 8 do 10 sati dnevno za taj posao, što opet znači da se totalno posvetiš tom poslu! Pored samog pisanja bloga trebaš voditi računa i o online komunikaciji i promociji tog bloga. Trebaš pronaći poslovni model i eventualno oglašivače. Voditi profesionalno jedan blog je kao i vođenje bilo kojeg drugog posla. Imati svoje ciljeve, znanje. poslovni model i biti odgovoran.

A koliko zaraditi od blogginga u Srbiji?

U Srbiji je ovo pitanje koje svi prvo postavljaju :) Ajde ovako, kolika je prosečna plata u Srbiji, 300-400€? Ja tvrdim da u trenutku pisanja ovog posta, jedna osoba koja pisanju bloga priđe na jedan profesionalan i ozbiljan način može da zaradi i više od nje. A postoje niše i u Srbiji gde se blogovanjem mogu zaraditi i mnogo veće pare. Po meni, najbitnije je da pišeš o stvarima koje znaš i koje voliš. Ostale stvari kako blogovati, promocija itd. se daju naučiti u relativno kratkom periodu.

Photo by Kristina B

Hteo sam pomenuti jedan blog za koji mislim da bi za jako kratko vreme mogao da zarađuje i jednu “evropsku platu” ukoliko bi se malo bolje “zapakovao”. Jedan cool dizajn, dobra komunikacija oko njega, odabir poslovnog modela i ovaj blog počinje da donosi novac. U pitanju je Moje Grne Blog na kome Dragana Pušica već više godina piše i sakuplja kuhinjske recepte. Ona, kako kontam, to za sada radi iz hobija i zadovoljstva, ali ako bi se kojim slučajem odlučila da to radi kao full-time posao siguran sam da bi mogla lepo od toga živeti.

Pored kulinarstva, ima desetine ideja za blog koje bi pogodila “šire mase” i sa kojim bi u kratkom periodu blog mogao postati “isplativ”. Recimo baštovanstvo, Uradi sam blog, pecanje, blog o vinima, filatelija bla, bla, bla. Ima zaista puno ideja o čemu bi se mogao voditi blog na kome bi se mogao relativno lako postaviti poslovni model. Naravno, mogli bi ući i uže u neku nišu zašto da ne, ali sa ekonomske strane, to mislim da će postati “isplativo” tek od momenta kada penetracija Interneta u Srbiji pređe 50%. Ako se pak do tada želi dobro pozicionirati na pretraživačima, onda napred sa blogom o pekarstvu samo recimo?

Ono što mi smeta je što realno niko u Srbiji nije seo i rekao ja sam profesionalni bloger, pišem o odgajivanju krastavca (recimo)), tome se posvećujem u full-timeu i želim živeti od toga. Niko! Niko nije probao, a od blogera iz Srbije često čujem ljubomorno kukanje na kolege iz USA o tome kako tamo – eto može da se živi od blogovanja!

Da li ćeš se obogatiti od blogovanja – naravno da nećeš. Ali ćeš sigurno moći da živiš od toga ne manje pristojnije nego da radiš neki prosečan posao u Srbiji.

Postoji mnogo definicija revolucije. Ona koja meni najviše prija u poslednje vreme je definicija pisca Roberta Rosenstonea: Revolucija je kada pokušamo ispuniti svoje snove! A Internet revolucija je ono što ispunjava moje snove.

Photo by Blogorola

Razvoj Interneta je došao do te tačke da je za samo par godina u potpunosti poremetio vekovima pravljenu harmoniju u svim industrijskim granama. Razmišljam samo o industrijama koje me najviše fasciniraju: industrije informacija i komunikacija. Te promene su odavno prešle limite revolucije. Kada ih uporedim sa onim na šta su ličile pre samo 8 godina i danas, ne mogu poverovati koliko su radikalno promenjene.

Ono što mi je interesantno je da ta revolucija ne staje. Sa sekvencama od par godina konstantno dolazimo do weba sa totalno novim aspektom i pristupom. Posle weba 1.0 i informacija koje su “silazile” od centralnih sajtova do korisnika, nakon jako kratkog vremenskom perioda dogodio se i web 2.0 gde je korisnik davao informaciju drugom korisniku preko centralizovanog sajta. Onda su se i sajtovi decentralizovali i informacije su se pomoću aplikacija počele deliti međusobno. Danas, u 2009. godini, dolazi do toga da sve to još imamo i u realnom vremenu (Real Time Web).

Photo by Blogorola

Korisnik više nije samo potrošač nego i glavni glumac u kreiranju sadržaja i informacija. On je jako svestan te svoje uloge i za nju traži pažnju. Vreme dominacije velikih kompanija pomoću mainstream marketinga polako prolazi. U tehnološki razvijenim zemljama je ta dominacija već prošla, u onim drugima se čeka momenat kada će kritična masa biti probijena. To neće biti za par decenija ili godina – to je na pragu.

Jedini problem koji vidim sa Internet revolucijom su poteškoće ljudi da se adaptiraju na nove tehnologije brzinom kojom sama tehnologija napreduje. Problem prihvatanja novih tehnologija smo stalno imali u istoriji, samo se ovaj put to više primećuje jer je ta brzina neuporedivo veća sa bilo kojom tehnološkom revolucijom do sada. Setimo se samo kada je Western Union 1867 dobio ponudu da uvede telefoniju u svoju mrežu. Jedan deo čelnih ljudi to nije želeo obrazlažući to argumentima “Telefon ima previše nedostataka da bi se mogao ozbiljno uzeti u obzir kao sredstvo za komunikaciju”.

Neretko čujem primedbe da nas je Internet otuđio! Lično, zahvaljujući Internetu i pre svega blogu, upoznao sam nikada više poznanika, a i prijatelja sa kojima se družim i u realnom svetu. Nikada ranije nisam našao više poslovnih kontakata, niti sam ikada pre bio ovoliko produktivan u poslu. Meni je Internet revolucija donela samo dobro. Ono što mi je drago, je da ona i dalje traje, a i da sam i ja deo nje.