Photo by Marina Filipović

Ivan Brezak Brkan i ja smo pre par meseci odlučili da realizujemo, možda ludu ideju za naše prostore – seminar za korporativno korišćenje Twittera. Ideja mi je potekla od gledanja korporativnih naloga na twitteru, kompanija u regionu koji su u većini slučajeva bili na zaista niskoj razini. Kritika koja im je svakodnevno upućivana nije produktivna, potrebno im je dati i alternativu u vidu mogućnosti edukacije.

Pored mene i Ivana, imali smo i pojačanje bez koga ovaj posao sigurno ne bi bio obavljen ovako dobro, kako je ispao. Borja i Sanja su hrabro ustali u 6h ujutro, a i pored toga što su me psovali tokom celog puta ka poslovnom centru VMD, uradili su lavovski posao. Online twittanje sa konferencije je bilo na “svetskoj razini”. Inicirali su da se tokom predavanja, hashtag #tweetokracija pomene više od 630 puta!

Uz njih dvoje, tu je bila i Marina koja je tokom celog dana škljocala i dala nam odlične fotografije, biće ih još, ovo je samo ono što je tokom konferencije twitpicovano, ostale fotke bi trebale stići danas-sutra, čekam samo da završi sa obrađivanjem.

Photo by Marina Filipović

Pored njih, u pomoć su nam došli i Gaga Djermanović i Luka Sučić koji su sa svojim pogledima i iskustvima u twittosferi, ovoj Tweetokraciji dali još lepšu dimenziju. Luka nam je ispričao odličnu priču o svojim iskustvima sa prodajom i organizovanjem nagradnih igara preko @Chipoteka dok nam je Gaga prenela svoju percepciju poslovne komunikacije preko twittera gde nam je svaki korisnik i kupac bitan! Oboje su bili i više nego sjajni!

Luka Sučić – Beler. Photo by Marina Filipović

Što se samog seminara tiče, Ivan i ja smo tokom niza predavanja pokušali objasniti prvo osnovne tehničke stvari o twitteru, a zatim se fokusirali na tehnike i savete pri korporativnom twittanju. Bilo je priče o co-tweetingu, monitoringu na twitteru, detaljni pregledi korišćenja CoTweet, Tweetdeck i još po koje twitter aplikacije. Osluškivanju tajmlajna, kako na “fini način” dobijati followerse, primeni twittera na eventsima i još mnogo – mnogo neophodnih detalja za korporativni twitting.

Priču smo uveče priveli kraju uz mali panel sa Gagom i Lukom gde smo inicirali priču o Real Time Webu i stvarima na koje se PR profesionalci, novinari i menadžeri uopšte mogu suočiti u jako bliskoj budućnosti tokom poslovanja na webu.

Što se lične kritike tiče, napravio sam par propusta tokom predavanja. Ovo je prvi put da sam radio celodnevne seminare i skroz sam podcenio momenat da se ovde radi o predavanjima tokom celog dana, a ne o 45 minuta predavanjima recimo. Jednostavno sam na momente gubio koncentraciju, a pred kraja dana je i umor odradio svoj deo posla. Bilo mi je izuzetno naporno, ali sam izvukao odličnu lekciju iz svega. Za sledeći put ću se mnogo bolje organizovati, a taj sledeći put će biti za već nekih mesec dana :)

Tweetokracija N°2 je već u toku organizovanja i desi će se na istom mestu u isto vreme 4.12.2009 godine.

P.S.
Prijave su u toku i Ivan mi je jutros javio da je ostalo još 10tak mesta ;).

Photo by Mexicanwave

Često u priči o blogovanju se pominje USA i kako tamo eto – ljudi zarađuju pare tako što sede i pišu svoj blog. Većina ne neke pare, ali žive od toga. Kada nekoga pitam, zašto i on to ne proba ovde, kao N°1 razlog čujem jedan argument koji “sve objašnjava”: ovo je Srbija brate, ne može to ovde!!? Znate šta, to je totalni bullshit!!

Ne znam koliko tačno ima blogera u Srbiji, ali svi znate da se tu radi o hiljadama (možda i desetinama hiljada). Ne ulazim u kvalitet – i u USA ima dosta bullshita od koga ljudi žive. Bitan je pristup nekom poslu. Uglavnom svi blogeri sanjaju kako bi bilo cool da sede, pišu blog i zarađuju od toga.
Ali, koliko njih je to zaista probalo??

Koliko je njih reklo, OK od sada sam profesionalni bloger, posvetiću se nekoj niši u full-timeu? Koliko je njih odlučilo da proba od bloga živeti? Šta znači uopšte biti profesionalni bloger?

Pa prvo da sediš – pratiš svetsku i domaću blogosferu o niši o kojoj pišeš, pišeš sa strašću svoj blog i komentarišeš na ostalim blogovima srodne niše. Da provodiš minimum od 8 do 10 sati dnevno za taj posao, što opet znači da se totalno posvetiš tom poslu! Pored samog pisanja bloga trebaš voditi računa i o online komunikaciji i promociji tog bloga. Trebaš pronaći poslovni model i eventualno oglašivače. Voditi profesionalno jedan blog je kao i vođenje bilo kojeg drugog posla. Imati svoje ciljeve, znanje. poslovni model i biti odgovoran.

A koliko zaraditi od blogginga u Srbiji?

U Srbiji je ovo pitanje koje svi prvo postavljaju :) Ajde ovako, kolika je prosečna plata u Srbiji, 300-400€? Ja tvrdim da u trenutku pisanja ovog posta, jedna osoba koja pisanju bloga priđe na jedan profesionalan i ozbiljan način može da zaradi i više od nje. A postoje niše i u Srbiji gde se blogovanjem mogu zaraditi i mnogo veće pare. Po meni, najbitnije je da pišeš o stvarima koje znaš i koje voliš. Ostale stvari kako blogovati, promocija itd. se daju naučiti u relativno kratkom periodu.

Photo by Kristina B

Hteo sam pomenuti jedan blog za koji mislim da bi za jako kratko vreme mogao da zarađuje i jednu “evropsku platu” ukoliko bi se malo bolje “zapakovao”. Jedan cool dizajn, dobra komunikacija oko njega, odabir poslovnog modela i ovaj blog počinje da donosi novac. U pitanju je Moje Grne Blog na kome Dragana Pušica već više godina piše i sakuplja kuhinjske recepte. Ona, kako kontam, to za sada radi iz hobija i zadovoljstva, ali ako bi se kojim slučajem odlučila da to radi kao full-time posao siguran sam da bi mogla lepo od toga živeti.

Pored kulinarstva, ima desetine ideja za blog koje bi pogodila “šire mase” i sa kojim bi u kratkom periodu blog mogao postati “isplativ”. Recimo baštovanstvo, Uradi sam blog, pecanje, blog o vinima, filatelija bla, bla, bla. Ima zaista puno ideja o čemu bi se mogao voditi blog na kome bi se mogao relativno lako postaviti poslovni model. Naravno, mogli bi ući i uže u neku nišu zašto da ne, ali sa ekonomske strane, to mislim da će postati “isplativo” tek od momenta kada penetracija Interneta u Srbiji pređe 50%. Ako se pak do tada želi dobro pozicionirati na pretraživačima, onda napred sa blogom o pekarstvu samo recimo?

Ono što mi smeta je što realno niko u Srbiji nije seo i rekao ja sam profesionalni bloger, pišem o odgajivanju krastavca (recimo)), tome se posvećujem u full-timeu i želim živeti od toga. Niko! Niko nije probao, a od blogera iz Srbije često čujem ljubomorno kukanje na kolege iz USA o tome kako tamo – eto može da se živi od blogovanja!

Da li ćeš se obogatiti od blogovanja – naravno da nećeš. Ali ćeš sigurno moći da živiš od toga ne manje pristojnije nego da radiš neki prosečan posao u Srbiji.

Postoji mnogo definicija revolucije. Ona koja meni najviše prija u poslednje vreme je definicija pisca Roberta Rosenstonea: Revolucija je kada pokušamo ispuniti svoje snove! A Internet revolucija je ono što ispunjava moje snove.

Photo by Blogorola

Razvoj Interneta je došao do te tačke da je za samo par godina u potpunosti poremetio vekovima pravljenu harmoniju u svim industrijskim granama. Razmišljam samo o industrijama koje me najviše fasciniraju: industrije informacija i komunikacija. Te promene su odavno prešle limite revolucije. Kada ih uporedim sa onim na šta su ličile pre samo 8 godina i danas, ne mogu poverovati koliko su radikalno promenjene.

Ono što mi je interesantno je da ta revolucija ne staje. Sa sekvencama od par godina konstantno dolazimo do weba sa totalno novim aspektom i pristupom. Posle weba 1.0 i informacija koje su “silazile” od centralnih sajtova do korisnika, nakon jako kratkog vremenskom perioda dogodio se i web 2.0 gde je korisnik davao informaciju drugom korisniku preko centralizovanog sajta. Onda su se i sajtovi decentralizovali i informacije su se pomoću aplikacija počele deliti međusobno. Danas, u 2009. godini, dolazi do toga da sve to još imamo i u realnom vremenu (Real Time Web).

Photo by Blogorola

Korisnik više nije samo potrošač nego i glavni glumac u kreiranju sadržaja i informacija. On je jako svestan te svoje uloge i za nju traži pažnju. Vreme dominacije velikih kompanija pomoću mainstream marketinga polako prolazi. U tehnološki razvijenim zemljama je ta dominacija već prošla, u onim drugima se čeka momenat kada će kritična masa biti probijena. To neće biti za par decenija ili godina – to je na pragu.

Jedini problem koji vidim sa Internet revolucijom su poteškoće ljudi da se adaptiraju na nove tehnologije brzinom kojom sama tehnologija napreduje. Problem prihvatanja novih tehnologija smo stalno imali u istoriji, samo se ovaj put to više primećuje jer je ta brzina neuporedivo veća sa bilo kojom tehnološkom revolucijom do sada. Setimo se samo kada je Western Union 1867 dobio ponudu da uvede telefoniju u svoju mrežu. Jedan deo čelnih ljudi to nije želeo obrazlažući to argumentima “Telefon ima previše nedostataka da bi se mogao ozbiljno uzeti u obzir kao sredstvo za komunikaciju”.

Neretko čujem primedbe da nas je Internet otuđio! Lično, zahvaljujući Internetu i pre svega blogu, upoznao sam nikada više poznanika, a i prijatelja sa kojima se družim i u realnom svetu. Nikada ranije nisam našao više poslovnih kontakata, niti sam ikada pre bio ovoliko produktivan u poslu. Meni je Internet revolucija donela samo dobro. Ono što mi je drago, je da ona i dalje traje, a i da sam i ja deo nje.

Moram da se vratim (po ko zna koji put) na Milojevu izjavu: možete da se ne bavite webom, ali se on već bavi vama! U slučaju društvenih medija to znači da od momenta kada lansirate vaš brend, proizvod ili uslugu – postajete podložni javnoj kritici i razmeni mišljenja svih vaših korisnika na društvenim medijima. Bili vi prisutni tamo ili ne!

Koje je to uopšte tržište?

Što se tiče korisnika Interneta sa srodnim jezikom ovog bloga, a prema poslednjim izvorima sa wikipedia-e, u Srbiji imate 2.602.478 miliona korisnika, u Hrvatskoj 2.244.400 miliona korisnika i u Bosni i Hercegovini 1.441.000 miliona.

Što se tiče otvorenih Facebook naloga, po poslednjim podacima koje imam, U Srbiji ima oko 1.040.000, Hrvatska ima oko 757.000, Bosna i Hercegovina ima oko 431.000.

Za twitter je mnogo komplikovanije. Koliko ja znam, nigde ne postoje tačne brojke iz više razloga. Prvo: jer puno ljudi u biografijama ne upisuju uopšte odakle su. Drugo: ima dosta njih koji su u Srbiji ili Hrvatskoj recimo, ali twittuju na engleskom jeziku. Treće: ima onih koji twituju na hrvatskom ili srpskom, a žive van tih zemlji. Mislim da trenutno, niko sa sigurnošću ne može da kaže koliko korisnika ima pojedinačno po zemljama. Ja imam neke svoje pretpostavke, ali kako to ne mogu dokazati, ne želim da ih iznosim javno.

Domino strategija?

Zamislite da jedna osoba koja ima oko 1000 prijatelja na Facebooku + 1000 followersa na Twitteru objavi da je proizvod vaše kompanije loš, a kako je besan na Vas, zamoli svoje prijatelje da to prenesu dalje? Zamislite sada da samo 10% tih osoba koji su videli poruku prenesu dalje online i bar još 10% prenesu u offline svet, čuli ste za domino efekte?

Slajd sa predavanja Ph.D Dennis L. Wilcox

Predvideti kako bi se stvari dalje razvijale nije zahvalno. To uveliko zavisi od broja prijatelja i followersa ljudi koji tu vest prenose, ali takođe i time da li su i ostali klijenti nezadovoljni vašom uslugom ili proizvodom. Profesor Wilcox je o tome pričao na svom predavanju u Subotici. Kako god, na ovaj način se za samo par sati negativna slika o vašoj kompaniji može preneti do više desetina hiljade ljudi, a za par dana uz malo “klimaviji kvalitet” vašeg proizvoda već možemo pričati i do koje stotine hiljada osoba?!

U današnje vreme, uopšte se ne postavlja pitanje da li kompanija treba da bude prisutna na društvenim medijima – nego koju strategiju zauzeti i kako se organizovati!

Na žalost, većina firmi koja u ovu priču i uđe, to uglavnom uradi totalno nespremno i bez ikakve edukacije. Otvaraju se profili bez ikakve strategije, na “nezgodna” pitanja se uglavnom nespretno reaguje (Crise PR), kače old school PR saopštenja na njima, spamuju svoji frendovi-followersi (korisnici) porukama…

Jako brzo, korisnici na društvenim mrežama počinju da negoduju. Na žalost, kako je kompanija nespremna ušla u ovo, dvosmerna komunikacija uglavnom ni ne postoji. Posledice uglavnom znamo, uskoro nastupa i pljuvanje od strane korisnika, a posle nekog vremena, kompanija kapira da ovde ne samo da nema koristi – nego se i prethodni ugled kompanije zaljuljao. Sve u svemu pravi se više štete nego koristi.

Odnos prema korisniku

E sada, gore navedene brojke o broju korisnika, koliko god da su bile impresivne ili ne, nisu toliko ni bitne. Ovde se radi o nečemu drugom, ovde se radi o transparentnosti i novom odnosu prema svakom vašem korisniku koji je KRALJ i koji je jako svestan toga! Vaš korisnik u stvari nije danas nije samo korisnik nego i neko ko kreira informaciju i koji za to ima jako moćne online kanale komunikacije

Uz jedan besplatan blog podignut na Wordpress.com, jedan Twitter nalog i jednom grupom na Facebooku, dobro iznerviran kupac može da vam napravi toliko štete da vas ni par miliona € izlepljenih po svim balkanskim bilbordima neće moći pokrpiti. Ako uz to uzmemo i onu od Philip Kotlera: “kupac kada je razočaran proizvodom, ogovara ga pred jedanaestoro prijatelja, a kada je zadovoljan hvali ispred samo tri!!” Pa još Google koji sve to čuva u svojim pretragama i arhivama… Hmmm..

Da li ste već videli online reputaciju za srpskog avio prevoznika posle samo jednog blog posta na ovom blogu i među više od 2 milona rezultata pretrage na Googleu? Već par godina imam povećan promet na reč JAT pred zimske i letnje raspuste. A zamislite da se neko sada seti pa oko toga svega okupi jedan komjuniti nezadovoljnih korisnika JATa i podigne ceo sajt o tome?

Korisnik u Real Time Webu želi pre svega da bude saslušan! Jednom kada bude saslušan razmisliće da li će i konzumirati vašu informaciju ili proizvod. Korisnik ne voli puno da komunicira sa korporacijom, ali voli da kritikuje, ali i da pohvali.

Pre neki dan je Borja napisao kratak, ali jako sažet post o tome – ilustrovan odličnim predavanjem Gary Vaynerchuka.

Da li znate da se trenutno nalazimo u periodu izumiranja klasičnog one way marketinga za koji su se ljudi školovali još do pre koju godinu? Da li ste svesni koju snagu društveni mediji daju vašim korisnicima?

Mislim da na pitanje, da li vaša kompanija treba da bude na društvenim medijima imate odgovor. Pitanje je samo da li se o vašoj kompanijskoj online prisutnosti brinu profesionalci.

Slajd sa predavanja Ph.D Dennis L. Wilcox

Sama organizacija konferencije je bila zaista sjajna, dao bih joj ocenu 18/20! Jednostavno nisam baš očekivao da će biti na tako visokom nivou. Konferencija se dešavala u hotelu Galleria gde su učesnici bili i smešteni. Hotel Galleria je odličan hotel koji ako uporedimo sa kvalitetom koji daju, zaista nije skup. Čistoća je na zavidnom nivou, usluga je uglavnom uvek sa “smeškom”, hrana sjajna, besplatni Internet gotovo svuda po hotelu (osim u restoranu :(). Jedino što mi je smetalo je i ako sam pušač, jednostavno ne podnosim zadimljene prostorije. Na žalost u hotelu se puši uglavno svuda (pa i u restoranu!!) :(

Ali to je upadalo u poslednji plan sa obzirom da su svi učesnici konferencije imali na raspolaganju čoveka supermena Miloša Đajića koji se nalazio jednostavno SVUDA i “ispunjavao želje”! Miloš je u svakom momentu bio spreman da “ispravi krivu Drinu” i uvek nasmešen pokušavao da nam učini boravak što ugodniji.

Ako bi ja bio neki investitor i želeo da mi neka osoba organizuje konferenciju, Milošu bih dao zatvorenih očiju koji god budžet traži jer on to jednostavno ZNA da uradi!

Ipak, samo od “tapšanja po ramenima” nema mnogo vajde. Ono na šta mislim da bi sledeći put trebala da se obrati pažnja je:

• Twitter wall! Dragan je na svom predavanju rekao nešto ovako: “Ova konferencija se odvija na dva mesta, ovde u sali i na Twitteru!“. Ne znam da li su ljudi koji nisu pratili twitter svesni da je preko 1000 ljudi čulo šta se na konferenciji dešava, kao i jedan ogroman broj koji su direktno reagovali i postavljali pitanja! Na žalost, osim nas možda desetak sa konferencije, niko na to nije obraćao pažnju. Osim ako izostavim zlurade komentare PR dinosaursa tipa: “A šta kažu tamo?”

  Čini mi se, da je bilo ovoga, da bi se pojedinci malo drugačije odnosili prema netu. A to bi verovatno još više iniciralo twitter zajednicu da učestvuje u svemu. Vreme zatvorenih krugova je prošlo, živimo u 2009. godini kada se zatvorenost skupo plaća.

• Birati pažljivije predavače. Mislim da je na ovom predavanju bilo dosta vulgarne auto promocije. Meni uopšte nije jasno kako neko može da ima muda da se pojavi na jedan PR skup i počne valjati svoj bullshit od marketinga koji je na nivou marketinga pančevačkog buvljaka? Možda im skrenuti pažnju da im promocije moraju biti malo suptilnije? Ili ih sve “izolovati” i staviti u prvi dan i naglasiti da je taj deo sponzorski? Razumem da se kompromisi moraju praviti sa obzirom da je budžete jako teško “ispeglati”, ali preko nekih stvari se ne sme preći ako se želi neki kredibilitet.
• Vizionarski pogled: Ovo je stvar koju nadovezujem uz predavače. Mislim da ako želimo da konferencija nosi u sebi asocijaciju na nešto gde se nešto nauči, mora de bude ne samo aktuelna sa temama, nego i vizionarska. Ovde na žalost to nije bio slučaj. Osim Varagića i Wilcoxa koji su naprašili guzice učmalom delu PR struke (koji je btw. to uzeo za zlo) i Bože Skoka koji je pominjao, nismo mogli da čujemo puno o budućnosti sadašnjosti tj. online reputaciji. A o pravoj budućnosti i priča o recimo korporativnom ponašanju u PRu tokom Real Time Weba nije naravno ni bilo reči (osim u tragovima opet kod Varagića i Wilcoxa)!
• Blogerski / Press stolovi. Ovaj deo je u stvari samo polovično zamerka :) U stvari zamerka koja se pretvara u hvalu. Posle jednog jedinog twita prvog dana kako nema baš uslova za blogging, sutradan ujutro su nas 4-5 blogera čekala dva velika stola sve sa štekerima za struju i odličnim pogledom na predavače kako bi mogli na lakši način da ih fotografišemo. Sjajno!

Miloš Djajić i Dennis L. Wilcox

Presedan

Koliko znam, ovo je bio presedan u Srbiji što se tiče odnosa prema blogerima na jednoj konferenciji. Stvar koja je svuda u svetu sasvim normalna, ovde se do sada nije baš praktikovala. Ovo je prva konferencija u Srbiji gde su blogeri zvanično pozvani da učestuju i tertirani na istom nivou kao i press!

Neki efekti se već vide, neki drugi će se videti uskoro. Baš me interesuje kako će reagovati ostali organizatori. Interesantno mi je da neke konferencije (kao što je recimo LeWeb) sa budžetom od preko 1 miliona evra ne troše ni jednog evra na marketing! Cela priča se vrti oko online PRa koji je dobrim delom baziran na blogerima. Oko 50 blogera se svake godine poziva na ovu konferenciju kako bi izveštavala, bez ikakvog uplitanja u uredništvo postova.

Kada se pre par meseci održavao neki ITFront (ili tako nešto) ovo sam predložio organizatoru koji mi je odgovorio da će kada on bude naplaćivao 1,5k€ kotizaciju zvati 50 blogera??! Jeziv fail!!

Na sreću, nemaju svi takve “vizije”, PRSrbija je sjajan primer za koji sam siguran da će sledeće godine tek “razbiti” ;)

Kritika za twitter zajednicu

Sa druge strane, ne mogu a da ne napomenem zlurade komentare jednog dela twitter zajednice koja se žalila na ogromnu buku koja je pravljena pod hashtagom #PRSrbija. Pa da li pojedinci misle da će zbog njih prestati svet da se okreće i da će recimo sledeći #LeWeb “zaćutati” ako se neko oseti smorenim zbog toga??!

U stvari, čini mi se da su na taj način pokazali pomalo nezreo način razmišljanja. Ne možeš se zlurado smeškati ljudima da ne koriste twitter “kao sav normalan svet” a da u isto vreme ni sam ne znaš da ga koristiš. Ne možeš sav srećan retwitati svaki link gde se twitter pojavljuje u mainstreamu, a u isto vreme kada ta evanđelizacija urodi plodom da se buniš.

A rešenje je tako blizu. Twitter desktop klijenti i filtriranje informacija ili jednostavno unfollow tokom eventa i stvar je gotova, ne?

Ovo nije bilo prvo twitter prenošenje neke konferencije u Srbiji, ali je definitivno bilo najveće do sada (verovatno i u regionu). U budućnosti će ovakvih događaja biti sve više i na ovim prostorima. Podsećam da niko nije kriv sa “buku” i “šumove” na vašem tajmlajnu osim vas samih!

Ponovo dolazi slična (Silicone Valley) ekipa ;) Tu će biti Michael Arrington i Steve Gillmor iz TechCruncha, Marissa Mayer iz Google, Robert Scoble, Gary Vaynerchuk. Ali isto tako i Jack Dorsey sa Twittera, Andrew Fisher iz Shazama ili Nick Halstead sa TweetMeme. Ceo program predavača možete pogledati ovde. Ove godine se kapaciteti povećavaju i očekuje se preko 1800 učesnika iz preko 30 različitih zemalja sveta.

Ono što me najviše raduje je što će se na ovoj konferenciji najviše pričati o meni trenutno najinteresantnijoj stvari – Real Time Web-u, što je i tema ovogodišnjeg LeWeb-a.

Ovog puta ću se u redakcijskom i uredničkom smislu malo bolje organizovati. Takođe, na ovogodišnjem LeWebu mi se pridružuje i Sanja, tako da ćemo zajedničkim snagama pokušati preneti atmosferu odande.

Pored redovnih updateova na ovom blogu, predvideli smo i nekoliko vcastova za Blogowski.TV sa interesantnim ljudima iz sveta weba. Spisak još uvek nije tačan i konačan tako da ga neću za sada iznositi, ali verujte biće jako interesantnih faca ;)

Prenos preko twittera ni ove godine neće zaobići. Možete pratiti zvanični hashtag #LeWeb ili mene i Sanju gde će biti intezivnog prenosa na srpsko-hrvatskom jeziku.

Slažem se da kotizacije za LeWeb nisu jeftine, trenutno je EARLY BIRD (do 10.11.2009) sa cenom od 1 195€. Postoji opcija i da se uzmu 3 karte odjednom kada cena izađe 695€ po karti što je već OK cena. Kako god, ukoliko uzimate kotizaciju možete se poslužiti ovim promotivnim kodom BLOG09 i imati 10% popusta.

Do ovogodišnjeg LeWeba, moji izveštaji sa prošlogodišnjeg, kao i gomila fotkica.

Ovo je post sa trećeg dana konferencije. Ovde možete pročitati post o prvom i drugom danu.

Prethodno veče je organizovan simpa party, ali na žalost, kako je grip počeo da me hvata, sa Milojem sam oko 23h lutao ulicama Subotice u potrazi za apotekom da bi se obskrbio Fervexom. Na kraju je ispalo da mi je šetnja skroz prijala (kao i fervex), zaspao sam kao beba i ujutro sam bio spreman za akciju i pored grla koje je i dalje “škripalo”.

Jutro je bilo overbookirano. Odmah posle doručka se paralelno u dve sale krenulo sa Studijama slučajeva predstavljanjem pobednika “PRiznanje 09″. Pored takvog programa, imao sam i jedno zakazano snimanje vcasta koji je vodila Gaga sa special questom – i koji će za dan-dva biti objavljen ;)

Posle snimanja, odabrao sam da sedim u glavnoj kongresnoj sali hotela Galleria, gde sam ispratio predstavljanje MIOKO magazina, studije slučaja za nagrađene projekte Hochegger communications, Raiffeisen Investment, Coca Cola i Hello. Od ovog poslednjeg, izdvajam pobednički spot Hello! Music konkursa.

Pobednički spot Hello! Music konkursa – bend Pop Ups, pesma “Osmeh”

Posle kafe pauze, došao je na red crème de la crème ove konferencije: predavanje Ph.D Dennis L. Wilcox – San Jose State University. Da se ja bavim PRom, ovo je osoba zbog koje bih išao posebno čak i na San Jose Univerzitet da je slušam.

Ph.D Dennis L. Wilcox – San Jose State University

Čovek je jednostavno rekao ono što je istina ispred koje PR struka u Srbiji (a i regionu) ne sme više da zatvara oči. Onaj ko ignoriše 2 miliona korisnika na jednom tržištu, što je ekvivalentno jednom Beogradu – definitivno mora da ide ili u penziju ili da promeni struku. Ima puno lepih zanimanja gde su ove stvari nebitne. A i tih 2 miliona potencijalnih klijenata, to je danas. Danas kada je penetracija Interneta samo 30%. Jel neko za vas treba da radi proste matematičke računice gospođe i gospodo kome je Internet pomodarstvo!!

Da, da i to je moglo da se čuje od pojedinaca iz PR struke – Internet je pomodarstvo. Ne gospođe i gospodo, nije on pomodarstvo nego ste vi prošlost. Na vašu žalost toga još niste svesni!

Sa ovim predavanjem se #PRSrbija i završila. Ovih dana sabiram utiske u glavi puštajući da se sve malo slegne i pišem post o generalnim utiscima, kako pozitivnim – tako i negativnim.

Ovo je post sa drugog dana konferencije. Ovde možete pročitati post o prvom i trećem danu.

Posle bogatog i odličnog doručka u hotelu Galleria, prvo predavanje je održala Milica Slijepčević za Dunav osiguranje – “Krizna situacija u slučaju Gemac“.

Milica Slijepčević – Dunav osiguranje

Predavanje Gospođe Slijepčević mi je više ličilo na lobiranje sale i dokazivanje da je kompanija Dunav u pravu, nego što nam je dala neke konkretne stvari kako je kompanija reagovala u slučaju Gemac. Zaista loše predavanje šarmantne Milice.

Aleksandra Berić – b92

Posle nje je išla Aleksandra Berić kao PR menadžer iz b92. Malo sam se iznenadio da jedna osoba koja zastupa ovu kompaniju na tom radnom mestu je imala govor tela iz koga je mogao da se vidi strah i trema. O čemu je pričala? Pa ne znam, po programu je bilo “Od identiteta do image-a” – u realnosti… udavila je. Pred kraj predavanja sam nekulturno izašao iz sale i otišao po kafu za mene i Miloja.. :/

Andrea Brbaklić – Erste Banka

Pred samu pauzu, na binu je izašla Andrea Brbaklić iz Erste banke sa temom “Kako identitet pretočiti u poruku“. Ovo je bilo zaista sjajno i pomalo neuobičajeno predavanje u ovoj niši. Unela je u salu pozitivnu energiju i osvežila pomalo učmalu atmosferu koje su njene prethodne koleginice unele.

Maja Dželatović – Holcim, Srbija

Posle kratke pauze sa kafom, predavanje je održala Maja Dželatović iz Holcima sa temom: “Upravljanje reputacijom u kriznim situacijama“. Međutim, zadžala se više na temi svetske ekonomske krize nego na samom kriznom komuniciranju.

Razlog je bio kako je sama navela, što Holcim nije zaista imao takvih iskustava u njemu. Sve u svemu, meni jedna relativno nezanimljiva priča. Puno podataka koji se u tri klika mogu izgooglati (déjà vu 100x?), par fail izjava tipa “Mi smo izuzetno jaka kompanija” (na PR seminaru??!) i na kraju gotovo bez ikakvih konkretnih primera iz iskustva primenljivih na temu konferencije.

Popodnevni update

Popodnevni deo je započela Jelena Jovanović ispred Etargeta. Nemam puno šta reći osim da je predavanje bilo klasično za njenih par poslednjih predavanja koje sam ispratio – vulgarna autopromocija. Ovo je bilo verovatno poslednji put da sam je slušao.

Posle Jelene, nastupio je Uglješa Vrcelj ispred Superdota. Predavanje o jednom web servisu posle koga iskreno mi nije bilo najasnije o čemu se radi, ali sam bio spreman da ga slušam još pola sata. Tip je jednostavno imao sjajan nastup :)

Dragan Varagić

E, onda je nastupio Dragan Varagić koji je na jedan specifičan njemu način :), objasnio PR struci kako treba da koriste Internet u online PRu. Krenuo je o osnovnim stvarima koje su bile aktuelne 1998. (sa dobrim razlogom), a završio sa Real Time Webom. Njegovo predavanje je izazvalo žestoke reakcije u publici, ali lično mislim da mu je nastup bio defitivno dobar i potreban.

Njega je nadovezao Dr. sc. Božo Skoko iz Hrvatske koji nam je pričao o Upravljanju reputacijom u politici. Milojevim citatom bi preslikao ono što bi defitivno oslikalo ovo predavanje: Obozavam ljude koji i o najkomlikovanijim zadacima pricaju jednostavno – jer ih znaju!

Srđan Šaper, Sonja Liht, Goran Ješić, Andrea Brbaklić, Miloš Đajić

Posle pauze je krenuo okrugli sto sa meni izuzetno interesantnom temom sa obzirom na poslednja (ne)dešavanja u zemlji: Kako do bolje reputacije Srbije.

Navešću par citata učesnika panela koje sam i na twitteru preneo:

Sonja Liht: Bez odgovornih gradjana nema odgovornog drustva = bolja reputacija zemlje.
Srđan Šaper: Srpska drzava postoji tek koju godinu, sto dovodi da nacionalnog identiteta jos uvek nema tj. on se gradi.
Goran Ješić: Vi poreski obveznici nas iz državne službe plaćate. Moramo da vam donesemo rezultate.
Goran Ješić: Srbiji fali proizvod da bi ga mogli brendirati.
Andrea Brbaklić: Ne vrede reklame na CNNu dok se mi ne sredimo iznutra. I da bi brendirali nesto, prvo treba da napravimo to.

Posle panela, nastupila je mučna diskusija, gde je svako iz publike imao neodoljivu fiziološku želju da kaže svoje mišljenja, što je mene užasno smorilo.

Kako god, ono šta bi ja uradio prvo na pitanju brendiranja zemlje: prvo napravio strategiju (u više niši obavezno), zemlju napravio sigurnom (u bukvalnom smislu reči) za sve svoje građane kao i goste i tek onda radio na brendiranju (prodaji čeka god). Pokvaren automobil ne možeš prodati – osim za delove!

Sutra u isto vreme, na istom mestu, u poslednjem trećem blog postu iz Subotice – o Kreiranju imidža i upravljanjem reputacijom.

Ovo je post sa prvog dana konferencije. Ovde možete pročitati post o drugom i trećem danu.

Sa Milojem sam uleteo u Suboticu oko 17.30h, pronašli na brzaka sjajan hotel Galleria, a kako smo kasnili – sa vrata upali na predavanja.

Posle uvodnog govora (elegantno obučenog :)) domaćina Miloša Djajića, konferenciju otvara Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja u Vladi Republike Srbije. Ministrova priča je bila relativno OK. Na momente me je doduše podsećala na Hank Moodya kada drži predavanja svojoj kćerki, a na momente na bledu kopiju Zorana Đinđića. SVe u svemu, pričao nam je o lepom ponašanju i tome kako je jedan o poslova PRa da i svoju zemlju predstavlja u lepom svetlu??! Problem ministre je što vlada ove zemlje ne radi svoj osnovni posao – da očisti “fekalije” sa ulica! Tek posle toga ministre Duliću vi možete raditi brending jedne zemlje…

Ph.D Dejan Verčić

Posle ministra, za govornicu je došao Ph.D Dejan Verčić iz Slovenije koji nam je pričao o evropskim trendovima u komunikaciji. Meni je predavanje bilo interesantno, profesor je jednom finom provokacijom pokušao da ukaže na goruće probleme u PR struci. Primetio sam da su u sali pojedinci bili šokirani njegovim izjavama. Ja sam iskreno bio šokiran što su oni bili šokirani :) Sve u svemu, ovo profesorovo predavanje mi je bilo samo jedan “uvod u anatomiju” o (online?) kreiranju reputacije. Ne znam da li profesor ne zna neke stvari ili ih jednostavno ne želi reći – da ne bi bilo još više šokiranih (lično verujem da je ovo drugo) :)

Dzizs people, online svet nema veze sa tim vašim old school i offline PR pristupom!! A kako će ta (kako nazivate) “tendencija” ka online uskoro postati mainstream (nije već?) dobro se pripremite. Imam utisak da ako ste šokirani na ovakvo predavanje, sletanje na online planetu uskoro – može jako da boli, u kojoj god niši radili…

Posle ovoga, usledila je odlična vojvođanska večera na petom spratu hotela Galleria. Uz tamburice, sa Gagom i Milojem smo pretresli geopolitičko-business stanje u zemlji Srbiji, otišli na još po jedno piće u komšijsku pizzeriju i nazad u hotel. Tekst završavam oko 03.30h, a predavanja ujutro počinju u 09.30h. Hmmmm, treba ići i na doručak?…

Lično, ova tematika mi je posebno interesantna i o njoj razmišljam gotovo poslednje tri godine. Ono što mi je za celu problematiku još interesantnije – je da se kroz ovu konferenciji u problematiku uključuju i osobe koje se bave odnosima sa javnošću. Problem digitalnog identiteta se napokon prepoznaje i u ovoj struci, doduše dosta “stidljivo”, ali ipak – evo nam i prve konferencije o tome.

Biću prisutan od 15. do 17. oktobra u Subotici i na ovom blogu možete da očekujete postove sa konferencije za svaki dan posebno. Postovi će se klasično za konferencijski blogging updatovati svakih par sati.

Ceo događaj ću ispratiti i preko mog naloga na twitteru uz koji će ići službeni hashtag konferencije #PRSrbija.

Ceo program konferencije možete pogledati i na ITDogađajima gde možete pronaći i kompletne korisne linkove.

Vidimo se u četvrtak u Subotici od 17h.

Dok mi je on to pričao, slušajući ga, čekovao sam šta ima na Twitter tajmlajnu. I onda mi je pala ideja, zašto ljudima koji žele da nauče koristiti Twitter u poslovne svrhe ne ponuditi neki stručan seminar? Ostalo je samo da ideja malo “sazri” i pre mesec dana se krenulo sa realizacijom Tweetokracije.

Tweetokracija je usko stručan seminar namenjen pre svega novinarima, PR/marketing stručnjacima, preduzetnicima, ali i blogerima kako da koriste Twitter za bolji plasman svojih proizvoda, usluga ili brendiranje.

Od kada se “Twitter hype” osetio i na našoj twitosferi, svakodnevno smo svedoci lošeg pristupa ovom servisu koji dolazi od mainstream medija, PR stručnjaka, menadžera pa čak i velikih kompanija. Iz neznanja, totalno nespretno nastupajući, pojedinci čak i prave ogromnu štetu za svoju kompaniju ili brend.

Pojedine kompanije, koje su do sada imale relativno OK pristup u online i offline marketingu, u komunikaciji na twitteru (namerno naglašavam komunikaciji) i uopšte na real time webu su totalna katastrofa koja neretko prelazi i u spam!

Ovo nije ništa čudno, sa novim pristupom na webu (Real Time Web) se radikalno menjaju mnoga “pravila igre” koja su do sada važila. Web postaje potpuno dvosmeran i u realnom vremenu. Sve se dešava jako brzo bez ikakve mogućnosti da neka kompanija drži monopol nad informacijom. U isto vreme, kompanije/mediji/stručnjaci sa old school pristupom ulaze u nešto što uopšte ne poznaju. Rezultati su dakle sasvim očekivani.

Koji su ciljevi seminara?

Na ovom seminaru, Ivan Brezak Brkan i ja ćemo vam preneti najbitnije delove našeg višegodišnjeg iskustva na Twitteru i znanja koje smo stekli tokom tog vremena (+ 2,5 godine). Od najednostavnijih tehničkih stvari, promotivnih običaja ponašanja na twitteru, preko naprednog pretraživanja i monitoringa, odnosa prema svojim followersima – pa sve do strateškog linkovanja i komunikacije sa vašom ciljnom grupom.

Cilj nam je, da posle ovog seminara – u zavisnosti od profesije, naučite koristiti twitter za sledeće stvari:

• U profesionalnom novinarstvu // Monitoring, “live reporting”, praćenje konkurentnih vesti, brza komunikacija sa ciljnom grupom, efikasna promocija bez spama;
• U odnosima sa javnošću // Monitoring vaše ciljne grupe, delovanje u kriznom PR-u, direktna komunikacija sa ciljnom grupom, direktna komunikacija sa blogerima;
• U businessu // Komunikacija sa klijentima u real timeu, promocija novih proizvoda, feedback, promocija bez spama, monitoring;

Napominjem, da vas nećemo učiti vašem poslu. Naš cilj je da vas obučimo za jedan nov, brz i izuzetno efikasan web alat koji ćete uspešno koristiti u poslu koji znate već raditi.

Samo 20 mesta

Kada se vest o seminaru juče proširila preko twittera, par osoba me pitalo zašto samo 20 mesta? Stvar je jednostavna, želeli smo da sadržaj seminara stavimo u jedan (ceo) dan, a istovremeno zadržimo kvalitet – bilo je neophodno da ograničimo broj učesnika na 20.

Prijave su u toku već 24h, u momentu dok pišem ovaj post ne krijem da je dobar deo mesta već rezervisan i da zapravo više nema 20 slobodnih mesta. Ukoliko želite da prisustvujete Tweetokraciji, preporučujem da odmah odete i rezervišete vaše mesto. Vidimo se u Zagrebu 05.11.2009, počinjemo u 8h ujutro u opuštenoj atmosferi uz kafu ili čaj ;)

Sada malo predstavljanje o čemu se zapravo tu radi. Cela priča je (za sada) one-man-show uz usku saradnju sa par freelance web developera i web dizajnera i jednom marketing agencijom iz Strasbourga. Posao sam počeo obavljati iz officea u stanu, ali će se i to vrlo brzo promeniti jer sam u procesu traženja prostora za office. Jednostavno ne volim da radim od kuće.

Usluge koje nudim su namenjene kako za B2B (Business-to-business) tako i za B2C (Business-to-consumer). Delim ih u tri “niše“:

Social media konsalting

Društvene mreže

• Strategija korporativnog prisustva na društvenim mrežama;
• Vođenje korporativnih naloga na društvenim mrežama (Facebook, Twitter);
• Stručni seminari sa ciljem obuke za vođenje kompanijskih naloga na društvenim mrežama;

U vreme kada je online prisustvo Vaših klijenata na društvenim mrežama svakodnevno, važnost kompanijskog prisustva na istima je ogromna. Pored strategije prisustva Vaše kompanije na društvenim mrežama, mogu da obezbedim i njeno kvalitetno prisustvo na istim (bez spama) koje će u isto vreme biti i efikasno (imate merljivu korist).

Korporativni bloging

• Kreiranje strategije korporativnog blogovanja;
• Tehnička realizacija bloga kao i njegovo održavanje Blogmastering;
• Stručni seminari sa ciljem obuke vođenja korporativnog bloga;

Pored društvenih mreža, korporativni blogging je idealan način da obezbedite dvosmernu komunikaciju sa Vašim klijentom. Pored komunikacije na direktan način radite i na svom korporativnom digitalnom identitetu.

Digitalni identitet – Online reputacija

Kreiranje digitalnog identita ili online reputacije za jednu kompaniju nikada ne treba biti haotičan rad jer Vas svaka greška može skupo koštati. Ovaj posao je najbolje raditi u sinergiji između kompanije, pravnih stručnjaka i stručnjaka za online identitet. I naravno, uvek sa tačno određenim ciljevima.

• Analiza kompanijske online reputacije i digitalnog identiteta;
• Razvijanje strategije kompanijske online reputacije i digitalnog identiteta;
• Kreiranje korporacijske online reputacije i digitalnog identiteta:
• Poboljšanje postojeće online reputacije i digitalnog identiteta:

Već sam u par navrata pisao o online reputaciji, digitalnom identitetu i važnosti istoga na mreži. Stvar ima još veću težinu kada se radi o korporativnom prisustvu. Jedna od usluga koju pružam je upravo analiza, kreiranje i poboljšavanje online reputacije za vašu kompaniju ili brend.

Web development konsalting

Razvoj web sajta je jedan složen proces bilo da se radi o web sajtu sa 5 fiksnih stranica ili web sajtu za e-commerce. Razvoj web sajta grubo delim na tri faze: kreiranje strategije i scenaria korporativnog web prisustva, izrada projektne dokumentacije i tek na kraju tehnička izrada web sajta. U svrhu toga Vam mogu ponuditi sledeće usluge:

• Strategija i scenario korporativnog online prisustva;
• Kreiranje arhitekture web sajta;
• Kreiranje tehničke projektne dokumentacije (Scope Statement);
• SEO web optimizacija konsalting
• Pomoć i sugestije u pronalaženju kvalitetnih web agencija za izradu web projekta;

U vreme kada se zahvaljujući Real Time Webu, vesti prenose na više kontinenta za par sekundi, mediji koji pokušavaju sakriti neku informaciju istog momenta “ispadaju iz igre”. Pored toga što ispadaju smešni i meta ismevanja, postaju i nekonkuretni jer korisnici na webu imaju veliki izbor!

Tokom vikenda, sasvim slučajno nailazim na smešan primer kada “veliki i uticajni” srpski medij pokušava manipulisati informacijom, koja inače sasvim redovno prolazi kroz druge informativne kanale na webu.

Nedeljno jutro 27.09, Blic.rs objavljuje informaciju sa naslovom “Seksualna orijentacija roditelja ne utiče na razvoj deteta“. Iz naslova možete odmah provaliti da se radi o tekstu koji može zasmetati pojedinim uticajnim religioznim i konzervativnim centrima moći u Srbiji.

Ovde se upravo to i desilo, nekih tri sata od objavljivanja teksta na web sajtu Blic.rs, informacija se briše i nestaje. Problem je to, što kada na webu uradite tako nešto, iza vas ostane dosta tragova. Posebno kada imate posećen sajt kao što je Blic.rs. Putem RSSa se vest povuče ili jednostavno prepiše i na druge sajtove i agregatore u kojima gotovo uvek ima i izvor odakle je ta vest došla.

Interesantno mi je i to da se u novinarskoj profesiji digla frka oko novog srpskog zakona o informisanju (što razumem), pozivajući se uglavnom na primere iz zemalja gde je demokratija mnogo razvijenija. U isto vreme, ovakva vest nije pojavila u ni jednom mainstream mediju. A što je najgore, tamo gde se pojavila je obrisana. O kakvoj vrsti novinarstva je tu reč?

Da li takvim načinom uredništva među mainstream medijima, isti imaju pravo da kukaju kako im je Interent kriv za loše rezultate? Da li srpski mediji misle da zaista mogu biti čuvari informacija?

Mislim da je Blic.rs imao defitivno šansu da postavljajući ovakvu vest kao udarnu (pa i nedeljom), napravi jedan odličan saobraćaj na sajtu (zar to nije cilj?). Ono što bi u ovom slučaju napravilo razliku od “veliki brat” ili “hronika” vesti je to što se ovde radi o naučnoj vesti. Kako god, vest o studiji na srpskom jeziku možete pročitati na sajtu G.S.A ili na samom web sajtu East Carolina Univerziteta [EN].

Jedna grupa, iz sveg glasa, pljuje po osobi NN. Proziva ga svakojakim imenima, viče po ulicama kako je kriminalac, bezbožnik koga uskoro čeka kazna i slične stvari. U isto vreme mu poručuje da mu, ako je čiste savesti, ne treba zaštita i da se pošteni ljudi mogu slobodno šetati.

Završnica filma nije uopšte komplikovana. Gore pomenuta osoba NN pogine sasvim slučajno ili je neko slučajno ubije. Onda oni iz prve grupe kažu da to nisu oni, ali da su lepo opominjali da je može stići božja ruka. Oni drugi što su osobu NN branili, uglavnom ne kažu više ništa. A oni iz treće, najveće, grupe su u šoku, nije im jasno kako je to moglo da se desi. Odmah kreće prozivka sa državom i lošim zakonima kao da su do sada živeli u Norveškoj! I onda im je žao, onda u sebi kažu da smo znali drugačije bi postupili… Bla, bla, bla…

Parada ponosa u Strasbourgu 2009 i “zaposlena” policija na njoj

Ovih dana je u Srbiju stigao novi film, ne igra se premijerno, i igran je bar sto puta. Ovaj put mu je ime Parada ponosa 2009. Neke NN osobe koje vole neke druge NN osobe su rekli da hoće da organizuju neki događaj koji se btw. organizuje u svim civilizovanim zemljama već više decenija. Da li sam rekao da je tema tih događaja LJUBAV i da im Ustav i svi srpski zakoni to garantuju?

E sada, oni iz prve grupe su već uveliko u hejt modu. Satanizuju ih jer to što NN osobe žele nije po religijskom defaultu i da je bolje da se sakriju u kuće i budu srećni što ih ne proganjaju kao u Avganistanu, Iranu ili nekim drugim zemljama gde možemo videti “dobre društvene moralne primere”. A oko se NN osobe ipak okuraže i javno pojave, prva grupa poručuje da neće čekati da se Bog pobrine za njih – pobrinuće se oni sami.

Ni oni iz druge grupe ne stoje skrštenih ruku. Ovaj put se ne koristi samo megafon, angažovali su profesionalce da na medijskom polju nadviču one prve. PR samo pršti i gađa se po mom mišljenju tačno ona ciljna grupa koja treba.

I na kraju opet imamo onu treću grupu koji mudruju. Doduše ovaj put su se i oni izdelili, pa se tu mudruje da li je sada vreme, pa nemojte “provocirati”. Ima i onih kojima smeta PR NN osoba. Ima i onih koji stavljaju na “tas” da li je to moralno, pa toliko problema imamo, zašto sada i ovo…

Parada ponosa u Strasbourgu 2009

Fascinantno mi je koliko se argumenata traži protiv, za jednu okupljanje NN ljudi koji ne žele ništa drugo nego pravo na ljubav! Koji mozak može biti protiv prava na ljubav? Kome može ljubav smetati? Da li oni koji misle da je homoseksualnost nenormalna ili bolesna imaju problem i sa medicinom i SZO (Svetska zdrastvena organizacija)? Da li će, ukoliko sutra dobiju upalu pluća, ići kod doktora ili u manastir na “lečenje lopatom”?

Dijica me je pre neki dan u komentarima svog posta podsetila i na Martina Niemöllera (1892–1984) nemačkog teologa i par njegovih reči:

Prvo su došli po komuniste, a ja se nisam pobunio,
jer nisam bio komunista.
Zatim su došli po bolesne, takozvane neizlečive, a ja se nisam pobunio,
jer nisam bio mentalno bolestan.
Zatim su došli po Jevreje, a ja se nisam pobunio,
jer nisam bio Jevrejin.
Onda su došli po mene, ali tada više nije bilo nikoga
da se zauzme za mene.

Nervira me jako što neke marginalne grupu monopolišu Boga i u njegovo ime pričaju, čak žele i da “presuđuju”. Te osobe jako dobro znaju šta je moralno, a šta ne. Znaju oni da je ovo bolesno, ali ne i ponos, gnev, lenjost ili neumerenost u jelu i piću. Ups… beše li ovo neki od smrtnih greha??

Planirao sam da dođem 20.09 u Beograd na Plato kod Filozofskog fakulteta u 11 sati i stanem uz osobe NN, ali sam na žalost sprečen. Imam jako puno profesionalnih obaveza koje moram uraditi, a nemam 350€ za avionsku kartu da bi se pojavio samo u subotu i vratio u nedelju jer sledeće sedmice opet imam obaveze u Strasbourgu.

Ipak, nekako ovaj put verujem u zakone Srbije kao i u njenu izvršnu vlast. Siguran sam da će ista omogućiti LGBT populaciji da iskoristi svoja Ustavom zagararantovana prava. Kao i to da se na skupu neće pojaviti samo LGBT osobe nego i svi oni koji nisu sprečeni, a koji žele da onoj “prvoj grupi” kažu: dosta više!! Siguran sam i da će “mudraci” napokon uspeti detektovati gde je fail.. Nekako sam ovaj put skroz optimista, nekako sam siguran da Beograd neće u subotu i nedelju biti na CNNu…

I za kraj, ovako je protekla Parada ponosa u Strasbourgu pre tri meseca gde sam bio sa kolegom.

p.s
Zamolio bih vas da, ukoliko se ne slažete sa ovim postom i želite da prokomentarišete isti, držite naučnih argumenata i zakona zemlje u kojoj živite. Svaki drugi komentar rizikuje da bude obrisan bez ikakvih objašnjenja autoru.

Grupa od 15tak nemačkih novinara i blogera aktivista (pogledati kraj blog posta) je 07/09 ove godine objavila Internet-Manifest na nemačkom jeziku. Radi se o budućnosti online novinarstva u 17 tačaka. U trenutku pisanja ovog blog posta, posle samo osam dana od objavljivanja, već je preveden na 15 jezika. Ovo je njegov prevod na srpsko-hrvatski jezik.

1. Internet je drugačiji.

Internet proizvodi različite javne sfere, različite uslove trgovine i prenosi veštine različitih kultura. Umesto što je ignorišu ili izazivaju, mediji moraju prilagoditi svoje radne metode današnjoj tehnološkoj stvarnosti. Njihova je dužnost da na temelju dostupne tehnologije razviju najbolji mogući oblik novinarstva. Ovo uključuje nove novinarske proizvode i metode.

2.Internet je džepno medijsko carstvo.

Web preuređuje postojeću medijsku strukturu nadilazeći njene bivše granice i oligopole. Objavljivanje i širenje medijskih sadržaja više nisu vezani za velike investicije. Novinarska samosvesnost se, na sreću, leči od svoje “zaštićenosti visokim zidom”. Sve što ostaje je kvalitet novinarstva po kome se novinarstvo razlikuje od obične objave.

3. Internet je naše društvo – naše društvo je Internet.

Web-bazirane platforme poput društvenih mreža, Wikipedije ili YouTube su postale deo svakodnevnog života za većinu ljudi u zapadnom svetu. Dostupni su kao telefon ili televizija. Ako medijske kuće žele da i dalje da postoje, moraju razumeti način života današnjih korisnika i prihvatiti njihove forme komunikacije. To uključuje i osnovne oblike društvene komunikacije: slušanje i odgovaranje, takođe poznate i kao dijalog.

4. Sloboda Interneta je nepovrediva.

Otvorena arhitektura interneta predstavlja osnovni IT zakon društva koje komunicira digitalno, i posledično, zakon novinarstva. Neće biti modifikovan radi zaštite posebnih komercijalnih ili političkih ciljeva, često skrivenih iza lažnih javnih interesa. Bez obzira kako se to radi, blokiranje pristupa internetu ugrožava slobodan protok informacija i kvari naše osnovno pravo da samostalno određujemo nivo informacija.

5. Internet je pobeda informacija.

Zbog neodgovarajuće tehnologije, medijske kuće, istraživački centri, javne ustanove i druge organizacije su sve do sada sastavljale i razvrstavale svetske informacije. Danas svaki građanin može postaviti svoj lični filter vesti dok pretraživači ulaze u ranije nepoznato, neverovatno bogatstvo informacija. Danas se pojedinci mogu informisati bolje nego ikada pre.

6. Internet menja poboljšava novinarstvo.

Putem Interneta, novinarstvo može ispuniti svoju društveno-obrazovnu ulogu na novi način. To uključuje predstavljanje informacija kao stalno promenljiv, neprekidan proces; gubitak nepromenljivosti štampanih medija je korist. Onima koji žele da opstanu u tom novom svetu informacija su potrebni novi idealizam, nove novinarske ideje i osjećaj zadovoljstva u iskorišćavanju ovih novih mogućnosti.

7. Net zahteva umrežavanje.

Linkovi su veze. Mi znamo jedni druge preko veza. Oni koji ih ne koriste isključuju sebe iz društvenog diskursa. To takođe važi i za web stranice tradicionalnih medijskih kuća.

8. Linkovi nagrađuju, citati ukrašavaju.

Pretraživači i agregatori unapređuju kvalitet novinarstva: oni podstiču mogućnost pronalaženja izuzetnih sadržaja na dugoročnoj osnovi te su tako sastavni deo nove, umrežene javne sfere. Reference kroz linkove i citate, posebno uključujući one koje su bez odobrenja ili čak naknade pokretača, čine samu kulturu umreženog društvenog diskursa. Oni svakako zaslužuju zaštitu.

9. Internet je novo mesto za politički diskurs.

Demokratija uspeva na učešću i slobodi informacija. Prenos političke rasprave iz tradicionalnih medija na Internet i širenje rasprave uključujući aktivno učešće javnosti jeste jedan od novih zadataka novinarstva.

10. Današnja sloboda štampe znači slobodu mišljenja.

Član 5. nemačkog Ustava ne obuhvata zaštitna prava za zanimanja ili tehnički tradicionalne poslovne modele. Internet nadjačava tehnološke granice između amatera i profesionalaca. To je razlog zašto privilegiju slobode štampe mora imati svako ko može pridoneti ispunjenju novinarskih dužnosti. Kvalitativno govoreći, ne bi trebalo praviti diferencijaciju između plaćenog i neplaćenog, nego između dobrog i lošeg novinarstvo.

11. Više je više – ne postoji stvar poput previše informacija.

Nekada davno, institucijama poput crkve je bila važnija vlast nago lična svest. Kada su izumljene štamparske mašine, te institucije su upozoravale na necenzurisanu poplavu informacija. S druge strane su bili pisci pamfleta, enciklopedisti i novinari koji su dokazali da više informacija dovodi do više slobode, kako za pojedinca tako i za društvo u celini. Do današnjeg dana se u tom pogledu ništa nije promijenilo.

12. Tradicija nije poslovni model.

Sa novinarskim sadržajem se na Internetu može zaraditi novac. Već danas za to postoje mnogi primeri. Ipak, zbog toga što je Internet žestoko konkurentan, poslovni modeli moraju biti prilagođeni strukturi neta. Niko ne bi trebao da pokušava da se sakrije od ove osnovne adaptacije putem stvaranja uslova usmerenih na očuvanje statusa quo. Novinarstvu je potrebno otvoreno takmičenje za najbolje rešenje refinansiranja na internetu, uz hrabrost da investiraju u raznolike implementacije ovih rešenja.

13. Autorska prava postaju građanska dužnost na internetu.

Autorska prava su temelj organizacije informacija na Internetu. Prava stvaralaca da odlučuju o vrsti i opsegu širenja njihovog sadržaja, važe i na netu. U isto vreme, autorska prava ne smeju biti iskorištavana kao poluga radi osiguranja zastarelih zaliha mehanizama i ne smeju isključivati nove modele distribucije ili modele licenci. Vlasništvo podrazumeva obaveze.

14. Internet ima mnoge valute.

Novinarske on-line usluge finansiranja putem oglasa nude sadržaje u zamenu za pull-efekat. Vreme čitaoca, gledaoca ili slušaoca je dragoceno. U industriji novinarstva, ova korelacija je uvek bila jedno od osnovnih načela finansiranja. Treba napraviti i testirati druge oblike refinansiranja koji će biti novinarski opravdani.

15. Šta je na netu – ostaje na netu.

Internet podiže novinarstvo na novi kvalitativni nivo. Tekst, zvuk i slike koji su online, više ne moraju biti prolazni. Oni ostaju dostupni, tako gradeći arhivu savremene istorije. Novinarstvo mora uzeti u obzir razvoj informacija, njegovo značenje i greške, odnosno, mora priznati svoje greške i ispraviti ih na transparentan način.

16. Kvalitet ostaje najvažnija vrlina.

Internet razotkriva homogene gomile proizvoda. Samo će izvrsne, verodostojne i izuzetne stvari, moći da obezbede vernu klijentelu na duže staze. Zahtevi korisnika su se povećali. Te zahteve novinarstvo mora ispuniti i mora se pridržavati svojih vlastitih, redovno adaptiranih načela.

17. Svi za sve.

Web stvara infrastrukturu za društvenu razmenu koja je superiornija od masovnih medija 20. veka: kada se dvoumite, “generacija Wikipedije” je sposobna da proceni verodostojnost izvora, prateći vesti do njihovog originalnog izvora, istraživanjem, proverom i procenom – samostalno ili kao deo grupnog truda. Novinari koji se brecaju na ovo i nisu voljni da poštuju ove veštine se ne uzimaju za ozbiljno od strane korisnika Interneta. I to s pravom. Internet omogućava da se direktno komunicira sa onima koji su nekada bili poznati kao primaoci – čitaoci, slušaoci i gledaoci – i da se iskoristi njihovo znanje. Nisu nam potrebni novinari koji sve znaju, nego oni koji komuniciraju i istražuju.

Autori teksta: Markus Beckedahl, Mercedes Bunz, Julius Endert, Johnny Haeusler, Thomas Knüwer, Sascha Lobo, Robin Meyer-Lucht, Wolfgang Michal, Stefan Niggemeier, Kathrin Passig, Janko Röttgers, Peter Schink, Mario Sixtus, Peter Stawowy, Fiete Stegers.

Prevod teksta sa engleskog jezika je uradila Sanja Rastovac kojoj se i ovim putem zahvaljujem.

Posle LeWeb07 i poslednje ETrgovine, ovogodišnji Blogopen mi je treći put da pratim neko dešavanje online. Zahvaljujući video prenosu kao i Twitteru naravno. A zahvaljujući Dedi koji je prvi uradio, ovo će biti i moja prva recenzija za događaj na kome nisam fizički bio prisutan.

Photo by IT Dogadjaji

Odmah na početku bih podsetio na neke stvari koje se u pojedinim slučajevima zaborave.

Blogopen je regionalni radno-prijateljski susret blogera… BlogOpen je prvenstveno zamišljen kao niz događaja na kojima blogeri imaju priliku da se sastanu u neformalnoj atmosferi, radi upoznavanja, razmene iskustava i ideja i uspostavljanja saradnje. Formalni ton ovim susretima daju predavanja o blogosferi, internetu i informatici, kao i društvu na čiji razvoj IT generalno utiče… U skladu sa svojim imenom, kao i sa samim principima informatičkog društva, organizaciona politika BlogOpena je prilično liberalna u smislu da je otvorena za ideje, predloge i saradnju prema svima koji izraze želju i volju da se uključe u organizaciju… U okviru svakog Blogopena se organizuje i jedna humanitarna akcija.

Tekst preuzet sa Wikipedije, napisan originalno od strane Moosheme

Ovo napominjem da bi se pojasnilo zašto se događaj seljaka kao neko siroče, pošto sam to čuo kao jedan od uzroka za eventualne propuste. Pa sama ideja Blogopena je da se “seljaka”. Da nije tako, Blogopen se sigurno ne bi “desio” ni u Novom Sadu, ni u Boru pa ni u Nišu, ostao bi zuvek u Pančevu ili bi se cela priča jednostavno završila.

Argument da to “seljakanje” otežava organizaciju stoji. Kada bi ga ista ekipa ljudi organizovala svake godine sigurno bi se lakše “ovladale neke dečije bolesti”. Ali zar je baš tako loše bilo u poslednjih četiri puta? Možda i grešim, ali mislim da tim seljakanjem cela zajednica mnogo više dobija nego što gubi.

Kritike

Zaista ne mogu da shvatim zašto ljudima teško pada kritika. Kritika uvek, ali uvek može samo pomoći. Da li je neko ekipi iz ćoška rekao da se period komunističke diktature gde se nije kritikovalo, završio? Od momenta kada odlučiš da izađeš javno i držiš predavanja, pričaš ispred medija, organizuješ javne skupove, pa čak i bloguješ – podležeš riziku da budeš kritikovan! U tome nema ničega loše, ako si pametan, iz svake kritike možeš izvući nešto pozitivno! Ako ipak imaš problem sa tim, zavuci se u svoj ćošak i ne izlazi napolje, nije ni to loše.

Što se tiče konkretno kritike za Blogopen09, to mogu raditi samo kao neko ko ga je pratio online preko video strima i Twittera.

* Prvo, sama ideja prenosa preko strima je izuzetno pozitivna i hrabra. Hrabra zato što se ovde izgleda zaboravilo da je strim preko 3G mreže ravno hodanju po žici koja je na 10 metara visine, a ti si bos i pijan. Jedna od bitnijih stavki na ovim događajima je Internet konekcija. Imam utisak da se to ovde malo zanemarilo.

OK, gotovo uvek se na IT skupovima desi “Internet incident”, ali ipak organizacija sa 3G konekcijom ili WiFi-em koji ne radi je malo.. Hmmm.. U ostalom, Internet incidenti se mogu razumeti kada imate ogroman broj ljudi ljudi koji se svako sa dva device-a kači na net što ovde definitivno nije bio slučaj.

Zbog loše konekcije nisam uspeo ispratiti sva predavanja. Na žalost, propustio sam Larisino predavanje kao i dobar deo Darkovog.

Photo by IT Dogadjaji

* Milanovo predavanje mi je bilo beskrajno dosadno. Odmah bih napomenuo da mi se njegov blog nalazi u GReaderu, a i celu priču o čemu je pričao gledam sa zadovoljstvom na dokumentarcima. Oni koji su pratili reakcije na Twitteru, videli su da to nije bilo izolovano mišljenje i da je Twitter jednostavno urlao o #Fail predavanju. Ako bi dešavanje na twitteru preneli u real-life, bilo bi jednako gađanju čoveka paradajzima. Mislim bilo je strašno.

Mislim da je #Fail bio iz prostog razloga jer je Milan imao akademski pristup celoj temi. Možda je predavanje bilo OK kada se obraćaš nekome ko je u materiji, ali na ovom mestu je bio totalan promašaj. Imao sam sreće jednom da slušam Dr. Brian Cox iz The School of Physics and Astronomy, University of Manchester koji me je i pored mog lošeg engleskog skroz oduševio.

Iskreno mislim, da Milan ima jaaako puno interesantnih stvari da kaže, samo da se adaptira publici i njihovom “nivou” ;)

* Jelena Jovanović ispred Etargeta je imala cool i pozitivno predavanje. Ono što mi je zasmetalo u njemu – je agresivan i vulgarno visok nivo auto promocije, ili bolje rečeno promocije iza koje firme je stojala. Nemam ništa protiv promocije, ali ovo je bilo kao da mi sa 10 šprica ubrizgavaju Etarget u vene, užas. Totalno kontra efekat izaziva!

* Humanitarna akcija. Kao neko ko je blizak organizatorima znam da je postojala, ali kao neko sa strane ko je pratio online, nigde nisam video mediatizaciju i senzibilisanje ljudi oko nekog humanitarnog problema. Žao mi je zbog ovoga jako. Kada mi je Miskolino predložio uključenje preko video linka, na prvu loptu mi se ideja nije svidela, onda mi je palo na pamet da to iskoristim za skretanje pažnje na Braću Kocić. Na žalost, uključenje se gotovo nije videlo online zbog loše veze.

* Blogopedija u PDF izdanju??! Samo mogu reći WTF?

* Strongmen je trebao da se pojavi preko video linka. Nigde nisam čuo zašto se nije pojavio? Možda zbog lošeg neta, ne znam zaista?

Izvrsno!!

* Twitter doživljava pravu renesansu na IT skupovima u Srbiji :) Pokrivenost je bila odlična, hashtag #Blogopen09 se koristio u neograničenim količinama. Doduše, mogli smo saznati malo više o stanjima po Niškim kafanama nego sa predavanja, ali sve jedno. Učesnici su postali pravi Twitter manijaci :)

* Predavanje Miloja i Miloša me oduševilo. Zalepio bih im tri keywordsa za ovaj show: interesantno, korisno, prefinjeno! Pored svega toga, ovo može da bude i školski primer kako se radi promocija za jednu firmu na diskretan i interesantan način.

* Video strim i pored “štucanja” je omogućio da u momentima ima više ljudi na njemu nego na samom predavanju :) Ponovila se situacija od poslednje ETrgovine, sinergija strima i Twittera. U momentima je i 50tak ljudi pratilo video prenos i komentarisalo preko twittera.

Photo by IT Dogadjaji

* Networking, networking, networking… Jedna od najbitnijih stvari zbog čega je Blogopen i pokrenut. Ovo se naravno nije videlo direktno preko strima :) Ali čitajući recenzije po blogovima poslednjih par dana, očigledno je da je ovo funkcionisalo perfektno :)

* Pored svega, velike pohvale organizatorima E-tvrdjavi, posebno Slavku, Srđanu i Miloradu. Koliko god pronašao razloga za kritiku, ne mogu a da ih u isto vreme i ne pohvalim za verujem ogroman trud koji su uložili. Propusta u organizaciji Blogopena je bilo i sigurno će uvek biti, a svaka kritika treba da posluži da sledeći put bude bolje.

Pre nego što bih ušao u objašnjenje: Šta je to KradiMamu.com, voleo bih da napravim dve definicije jednih čudnih bića/osoba/čega god…. (zaokružiti po želji).

Novinar kopipejster

Od kada su neki mainstream mediji shvatili da treba da se pojave na internetu, pojavila se i jedna nova i čudna sorta novinara – Novinari kopipejsteri. Možda su oni postojali i ranije, ali danas, zahvaljujući internetu ih je jako lako detektovati.

Photo by ibcbulk

Jedan Novinar kopipejster ima jaja prignječenja između diplome u kome mu piše da je novinar (ili ne), “zlog” šefa urednika koji ga “maltretira” da radi svoj posao i sa druge strane, posla za koji je plaćen i koji ne zna da obavlja! Novinar kopipejster zna jako dobro da koristi Google za razliku od njegovih kolega koji su još na mašini sa indigo trakom.

Ako i slučajno nahvatate Novinara kopipejstera u krađi na delu, on za to obično nikada ni ne sazna. Jedan pravi Novinar kopipejster obično ne čita ništa na webu osim kada Google-je svoj “domaći zadatak”

Bloger kopipejster

Bloger kopipejster je osoba koja šeta po webu, pronalazi zanimljive tekstove i kopira ih na svoju web destinaciju. Eventualno uloži malo vremena u prepravljanju svog CSS fajla na wordpress templatu, doda još ikonicu za Twitter i to je to!

Photo by bartmaguire

Postoje malo pametniji blogeri kopipejsteri, oni koji vladaju jednim stranim jezikom (wuaaauu!!). Ovi tzv. blogeri lingvisti, opušteno vežbaju strani jezik tako što pronalaze tekstove na stranom jeziku, prevode ih na svoj (lakše je ići u tom smeru) i onda ponosno pokazuju svojoj web zajednici kako su pametni.

Ovi drugi su nezgodniji kada ih nahvataš na delu. Tada obično oni tebe napadaju sa argumentima da oni tim činom edukuju svoj jadan komjuniti koji nema da čita kvalitetne tekstove, a da si ti u stvari jedan bezobrazni hejter koji im kalja čast!

Kradi Mamu

Postoje i neka treća vrsta ljudi opet, osobe koji provedu par sati ili nekada i par dana da napišu neki tamo svoj blog post. Ima i onih koji poštuju taj rad, čitaju ih i učestvuju u tim tekstovima kroz komentare.

U principu, na strani ovih osoba iz treće grupe je i zakon, koji jasno kaže da ovi gore kopipejsteri prelaze neke zakonske granice i postaju lopovi. Na žalost, izvršnu vlast zabole da se taj zakon i nešto primenjuje.

U tom zakonskom vakumu i totalnoj anarhiji na webu, neka tamo “zakerala” su odlučila da iskoriste sam Internet protiv kopipejstera na njemu. Odlučili su da otvore jedinstvenu web destinaciju gde će skupljati i javno objavljivati sve slučajeve vulgarnog kršenja zakona Intelektualne svojine.

Ali čemu sve to i koga još zabole za tu web destinaciju?

Pa, neću sada ovde ulaziti u detalje priče šta je to SEO, šta su to H1, H2, H3… tagovi, a šta digitalni identitet. Rekao bih samo, da je projekat Kradi Mamu skup svih tih tehničkih detalja na jednom mestu a u svrhu odbrane svoje Intelektualne svojine!

Zaista mi je žao što će u ovome neki naivni ljudi koji misle da je pokupiti nečiji tekst i objaviti ga pod svojim imenom cool – najebati, ali su mi bitniji oni ljudi koji stvaraju i koji ne pristaju da budu pokradeni!

U tom smislu, dok god državni aparat ne preduzme nešto i ne zaštiti SVE svoje građane, Kradi Mamu će imati moju moralnu, tehničku, logističku, blog podršku..

Web sajt Kradi Mamu
Kradi Mamu na Twitteru
Kradi Mamu na Facebooku

Vidim da se UNS i novinari bune, na žalost, već par dana među kritikama tražim neke validne argumente zašto je zakon toliko loš- i ne pronalazim ništa. Preko twittera sam takođe pre neko veče zamolio da mi neko da link bar prema jednom validnom argumentu – opet ništa.

Photo by looking4poetry

Priznajem, sinoć i danas sam bio pomalo freaky i pročitao ceo zakon – svih 100 i nešto faking članova! Priznajem, totalno bolesno sa moje strane, ali sam morao da vidim iz prve ruke o čemu se radi.

Na žalost, posle čitanja je usledilo razočarenje. Moguće je da nisam razumeo (istina je da Pravo i nije baš najača stvar kod mene), ali ja i dalje ne vidim u čemu je problem?

Koji su to sporni članovi u zakonu?

Da li je problem u visokim kaznama iz člana 37 o pretpostavci nevinosti ili člana 41 o zaštiti maloletnih lica. Pa dosta je bilo senzacionalističkih vesti gde se mediji u jurnjavi za profitom nisu osvrtali na to da li je neko osuđen ili samo osumnjičen? Posebna priča je kada se stave inicijali maloletnog lica, njegove godine i selo u kome živi gde usput ima samo 200 stanovnika!

Da li je problem član 42 o Zabrani javnog izlaganja pornografije? To što će nekom opasti profit na osnovu seksističkih naslovnih strana me iskreno zabole. Zna se tačno kako se svuda u pravno sređenim državama reguliše prodaja pornografske literature.

Član 43 – Informacije iz privatnog života i lični zapisi. Odličan član po meni. Ali možda ne i nekima opet koji profite prave tako što snimaju/slikaju nečije životne nesreće! Usput, član 45 lepo reguliše pitanje kada se te informacije mogu objavljivati ;)

Photo by bitzcelt

Da li je problem u visini kazni koja je direktno vezana za tiraž i prihod od oglasa u broju u kome je prekršaj napravljen? Ili opet, da li ima razlike ako neku vest plasirate na naslovnoj strani ili u nekoj zabačenoj rubrici na 289 stranici? Meni sve ovo ima jako puno logike.

Takođe, uopšte mi ne smeta to što će neko biti kažnjen i do 20 miliona dinara, ako ne poštuje zabranu i izdaje novine koje nisu upisane u Registar. Kao i to što je javni tužilac dužan da odmah pokrene postupak za privredni prestup, a nadležni sud u roku od 12h privremeno obustavi izdavanje.

A najmanje mi smeta član 99, gde se kaže da će se novčanom kaznom od 30.000 do 200.000 dinara kazniti pravno lice koje za informacije objavljene u javnom glasilu označi lice koji nije njen autor!! A da će se za isti prekršaj, fizičko lice kazniti kaznom od 3, do 20.000 dinara!

Uozbiljimo se

Imam utisak, da mene ovaj zakon “pogađa” samo ukoliko mi neko mazne tekst sa bloga. Neću ga moći ovde prozivati da je lopov. Na sreću, kako stvari stoje neću ni imati potrebu za to. Zbog člana 99 će mu ta krađa presesti! Ja sam ZA, što se novih pravila igre tiče.

Stvarno sada, na ceo zakon gledam kao na “igru koja je postala ozbiljnija”. Ulozi su veći, odnos je profesionalniji sve mi je nekako ozbiljnije. Kao i u svakom poslu, ne može bilo kome da padne na pamet da se bavi njime.

Ponavljam, ovo je neko moje (ne)razumevanja novog zakona, zaista bih voleo da mi neko da neki argumenat, ali konretan, zašto ovaj zakon ne valja. Naravno, proizvoljne pretpostavke da će to “verovatno” ili “najverovatnije” da bude tako i nisu neki argumenti, meni to više liči na nagađanja.

Ne znam, možda živim previše van Srbije pa nešto propuštam, ali kako kontam, ovakav zakon nije nikakvo čudo u recimo Francuskoj u kojoj sam već deset godina. Ne smem ni zamisliti da neki od gore pomenutih prekršaja napravim u njoj. Ali zaista…

Mene iskreno brine nešto drugo, da li će se novi zakon o informisanju sprovoditi u potpunosti? Ali to je već neka druga priča…

Jednostavno, servis ima ogroman potencijal i veliku dodatnu vrednost. Sa jedne strane daje mogućnost restoranima za odličnu i besplatnu reklamu, a samim tim i zaradu. Sa druge strane korisnici imaju mogućnost da se online i besplatno “raspitaju” šta bi mogli jesti danas, gde je dobra kuhinja, koliko to košta i na kraju rezervišu mesto u restoranu. Sam web servis, svoj poslovni model zasniva na jednostavan i korektan način. Jednom rezervacija izvršena, restoran plaća mali procenat za to bez ikakvih pretplata i skrivenih troškova.

Servis je trenutno u beta verziji i trenutno ima nekih 14 beogradskih restorana, što i nije malo za testiranje servisa. Ako naletite na sitne bugove, imajte na umu da je u pitanju beta, siguran sam da će se sve to u hodu ispraviti. Pogotovo što iza svega stoji kompanija PLOTUN sa Vladanom na čelu, koja ima odlična iskustva sa uspešnim Donesi.com, web servisom za dostavu hrane.

Šta je odlučujuće za ovaj i slične web servise

Kritična masa i “začarani krug” naravno. U smislu da bez dobrih restorana i iskrenih “utisaka” nema ni posetilaca, a sa druge strane bez posetilaca na sajtu – restorani i nisu nešto zainterosavani za pojavljivanje (za ovo poslednje uzeti u obzir i balkanski faktor “Business & Internet”). Prednost Gostio-a je što ima svog “starijeg brata” Donesi.com, što Vladan sigurno koristi za razvijanje servisa.

Ima jedna stvar, na koju mislim da treba obratiti pažnju – korisnički utisci. Za uspeh jednog ovakvog servisa ovo može da odradi ogroman deo posla, ali i sa ovakvim poslovnim modelom ga uništiti. Da objasnim.

Korisnici danas, više ne veruju nikakvoj reklami. Jedina dobra reklama su utisci drugih korisnika. To jedan proizvod može progurati preko noći u sam vrh. Jeff Jarvis u knjizi What Would Google Do kaže jednu stvar sa kojom se slažem 100% “Give the people control and we will use it. Don’t, and you will lose us“.

Ukoliko korisnici na ovakvom servisu osete da su utisci drugih korisnika stvarni i realni, servis ide u vrh, ako osete da su namešteni ili da utisaka nema ili nema dovoljno, biće uzdržani i nepoverljivi.

Ako pretpostavimo da će se servis okrenuti ka otvorenošću (što lično mislim), postavlja se pitanje, koliko su vlasnici restorana zaista spremni da prihvate tu transparentnost. Pogotovo kada za nju trebaju da plate ;)

Siguran sam da će Vladan da pronađe najbolje rešenje i da ovaj servis čeka uspeh, nekako nas je navikao da iz svoje kuhinje izbacuje uvek kvalitet ;)

Rezerviši restoran sa Gostio.com
Prati Gostio na Twitteru

Nakon 14 meseci postojanja, e-novine došle su u situaciju da se obrate čitaocima za pomoć: kako bi naš web-portal opstao i ostao ono što je od početka bio – nezavisno glasilo koje ne pomaže država ili neka politička partija – neophodna nam je finansijska podrška. Odmah da objasnimo: nismo hteli da uvodimo nikakvu stalnu nedeljnu ili mesečnu ili godišnju pretplatu koja bi samo pretplatnicima omogućila da čitaju naš sadržaj; nismo hteli da se udružujemo sa drugim medijskim kolektivima; preostalo nam je samo da se obratimo onima zbog kojih e-novine i postoje, a to su naši čitaoci.

Kako e-Novine imaju “političku boju”, odmah bi’ na početku teksta definisao par stvari i ogradio od eventualnih kasnijih “nagađanja i priči”.

• Da, to mi je jedan od najboljih pisanih medija u Srbiji koji čitam redovno.
• Ne, ne radim za njih, a čak koliko znam, ni ne poznajem nikoga lično iz redakcije.
• Ne, niko me nije pitao za mišljenje o celom problemu, sam guram svoju njušku.
• Ne, niko me nije angažovao za njihovo promovisanje (pročitati, prethodnu tačku)

Redakcija e-Novina se nalazi u ekonomskom sranju. OK, ništa ni čudno, a ni novo na tom tržištu, svi znamo kakva je trenutna situacija. Stvar koja mi je u slučaju e-Novina specifičnija od drugih i izdvaja ga nekako od ostalih slučaja – ovde ne postoji nikakav poslovni model. Možda i postoji, ali ga ja ne prepoznajem, kao i što nemam pojma kako je projekat preživeo do sada, a da od sada neće moći. Ali OK, da ne gledam iza, nego ispred – kažu da gledanjem u retrovizor ne vidiš gde ideš.

Photo by Wolfgang Wildner

Ne znam tačno kolike su materijalne potrebe da se ova redakcija održi u životu, u postu se to ne napominje, ali sa obzirom da računaju da će ih donacije spasiti, pretpostavljam da nisu milionske sume.

Kako god, donacije ih neće spasiti, neće ih biti dovoljno – pogotovo ne na način na koji se organizuje cela kampanja. Žao mi je drugari iz E-Novina, ali i pored toga što mislim da ste odlični novinari, ova komunikacije je jako loša i više liči na osobu sa kamenom vezanim za noge u sred okeana nego na neko realno rešenje.

Ne želim ulaziti uopšte u polemiku da li je to dobro ili ne, ali je činjenica da je danas sve proizvod! Kada želimo prodati nešto, prema tome se trebamo i ophoditi kao prema proizvodu. Proizvod je i čokolada, ali i izložba u muzeju, fudbalska utakmica, organizacija komercijalne žurke… pa i novinarsko pisanje.

U ovom slučaju imamo proizvod – i to jako dobar proizvod (moje subjektivno mišljenje), ali proizvođači ne znaju koliko to vredi, kao ni kako ga prodati, traže dobrovoljni prilog za njega. Jbg. koliko god je to lepo, u tržišnoj ekonomiji ne prolazi. Biće uvek ljudi koji će dati nešto, ali ne i dovoljno za preživeti :(

Trenutno, svi online mediji imaju sličan problem i još niko nije pronašao “THE rešenje” za poslovni model online medija. Stvari se sada lome i uglavnom svi čekaju da vide šta će uraditi Merdok.

Enivej, e-Novinama gori pod nogama, i ne mogu čekati da Merdok napipa tržište pa da prema tome odreaguju. Ali hajde da prvo definišemo ciljnu grupu.

e-Novine su elektronsko izdanje, njihova ciljna grupa (čitaoci) imaju kompjuter, ne boje se interneta, koriste ga i sadržaj pronalaze na njemu. Svojim tekstovima, pored Srbije, rekao bih da im je tržište i Hrvatska. Ako uzmemo u obzir podatke sa wikipedije, ciljna grupa e-Novina je oko 2,6 miliona ljudi u Srbiji i oko 2 miliona u Hrvatskoj. Treba imati u vidu i čitaoce iz dijaspore za koje na žalost nemam podataka. Isto tako, za budućnost tržišta treba uzeti u obzir činjenicu da se penetracija interneta u Srbiji i Hrvatskoj kreće ~ 30-45%. Podatak koji može da pomogne u nekim projekcijama za budućnost?

OK, svi ovi podaci su “na brzaka” sakupljeni, postoji tu još mnogo stvari koje treba uzeti u obzir, ali i ovo daje neku predstavu o veličini tržišta. Da vidimo sada koje opcije oni uopšte imaju u ovom konkretnom slučaju?

Donacije

Ovu opciju redakcija prvo predlaže i oslanja se na nju, ali kako? Ako si čitalac iz Srbije onda poštanska uplatnica, a ako ne živiš u Srbiji, javi se mailom pa se dogovoriš sa redakcijom (!!??) Imajući u vidu gore pomenutu ciljnu grupu, mislim da redakcija sama sebi puca u noge ovom tehnikom prodaje. OK, znam da PayPal ne funkcioniše ni u Srbiji, a ni u Hrvatskoj za primanje novca. Znam i da su srpske banke sve osim user friendly za online naplatu. Ali vidim da rešenje za online naplatu pronalaze i web freelanceri iz Srbije, zašto ne bi mogle i e-Novine? Nisam dublje analizirao rešenja, ali možda je to MoneyBookers.com?

Photo by Pulpolux !!!

Mislim da je u ovom slučaju imati donacije OK, ali ne sa ovim online (ne)mogućnostima koje su ponuđene. Opet, ići dotle i od toga praviti poslovni model je neozbiljno i totalna utopija.

Pretplata za online izdanja

Ovo mu na prvu loptu dođe kao najprirodnija opcija. Klasičan poslovni model offline štampanih medija. Pretplata mesečna, šestomesečna, godišnja, kako god. Kao što sam gore napomenuo, trenutno se čeka kako će proći mnogo moćniji i uticajniji mediji.

Treba imati i u vidu da je ovaj poslovni model čak i New York Times napustio. Više im se isplatio “otvoreni sadržaj” i trafik sa Googlea, nego pretplate. Mislim, da otvoriti pretplatu u ovom trenutku, za e-Novine bi bilo totalno poslovno samoubistvo i najgore rešenje.

Reklame na sajtu

Vidim da na sajtu E-Novina postoji par AdSense blokova. Na žalost, oni su skroz nesrećno postavljeni. Onaj ko ih je postavljao, mi se čini da je ciljao da ih niko ne vidi, a kamoli slučajno klikne na njih. Ako je razlog bio da se istakne sadržaj, a reklame sakriju (što mogu razumeti) onda reklame ne trebaju ni da se postavljaju. A ako se odlučiš za njih onda to radi kako treba. Bar na netu mogu da se pronađu gomile besplatnih tekstova o toj tematici.

Ne znam koliko unikatnih posetilaca imaju e-Novine, kao ni broj otvorenih stranica. Ali u sat vremena posla na ovom sajtu, sa dobrim pozicioniranjem AdSense blokova, zarada se može podići desetostruko!

Social media marketing

Ekipa sa e-Novina je prisutna i na Twitteru kao i na Facebooku. Očigledno je da volje za novim tehnologijama i metodama postoje. Na žalost, vladanje ovim tehnologijama im ne ide najbolje.

Ne želim da e-Novine poredim sa njima, ali bih podsetio na slučajeve LeWeb, Seesmic ili Gary Vaynerchuk koji ceo marketing zasnivaju na tome. U klasičan marketing se ne ulaže ni 0,1$ dok su profiti milionski!!

Ovakvih primera ima sve više i više. e-Novine ne mogu možda da zarade par miliona dolara kao Gary Vaynerchuk, ali sam siguran da na ovaj način mogu povećati broj svojih čitalaca i indirektno uticati na svoj budžet.

Kako god, korišćenje Twittera kao RSS kanal sigurno nije rešenje, to je po meni čisto gubljenje vremena.

Prihodi od suvenira

Neko je u komentarima na tekstu Pomoć za e-novine pomenuo i ovu opciju. Vidim da u komentarima ima i onih kojima se ovakva ideja gadi. Iskreno, i meni se ne sviđa ideja štampanje šoljica, raznih podmetača i trista čuda. Ali podsećam da i u ozbiljnim i velikim projektima, štampanje t-Shirtova predstavlja ozbiljan procenat punjenja budžeta.

Evo primera za koji su sigurno svi novinari čuli, Reporters Sans Frontières. Internacionalni NVO sa glavnim ciljem, sloboda štampe. Verovatno se svi sećaju akcije koju je ova organizacija povela tokom Olimpijade u Pekingu? Sećate se i onih t-Shirtova sa lisicama u obliku olimpijskih krugova ispod kojih je pisalo Peking ili Beijing 2008? Skoro sam gledao neku emisiju na francuskom ARTE (na žalost nemam link), gde se navodi da su im samo ove majce donele par miliona evra!!

Photo by RSF

Prihodi na ovaj način ne podrazumevaju samo vulgarno štampanje t-Shirtova i šolji sa svojim logom. I od legitimnih političkih ciljeva za koje se e-Novine bore, mogu se napraviti odlični proizvodi koji, siguran sam, mogu doneti dobar deo prihoda. Na taj način se postižu i dva cilja: puni se budžet + promoviše ideja za koju se e-Novine bore ;)

Zaključak

Nema čarobnog rešenja koje će preko noći izvući e-Novine iz ekonomskog shita. Ali oslanjati se samo na donacije je totalno pogrešan i opasan potez koji će dovesti do gašenja ovog medija.

Takođe, ne vidim mesta za kuknjavu na vlast zbog koje se ovaj medij nalazi u takvoj situaciji. Za to ne može biti kriv ni Boris Tadić, kao ni bilo ko drugi. Pogotovo, jer osim traženja donacija, e-Novine nisu baš ništa uradili za sebe po tom pitanju.

Subjektivno, imate jednu od najačih redakcija u regionu. Ali imati i najbolju redakciju na svetu danas ne znači ništa. Treba se znati adaptirati i znati prodati svoj proizvod. Još je Darvin govorio da neće preživeti ni najpametniji, ni najači nego oni koji se znaju adaptirati vremenu u kome žive.

Najiskrenije, želim vam da iz ovog ekonomskog sranja izađete što pre i da ćemo vas moći i dalje čitati. Mesta za vaš proizvod, uz ekonomski adekvatnu nadoknadu, sigurno ima – samo ga treba pronaći ;)

I ako na prvu liči na prethodni, ovaj template je ipak crtan i kodiran od nule. Nisam se previše cimao sa nekim “munjama” i ostavio sam maltene sve klasične blog opcije. Template bih rekao da je nezavršen jer ga nisam testirao ni na jednom drugom browseru osim Firefoxu za sada. OK, šta je drugačije naspram prethodnog templatea?

Šta ima novo

Za razliku od prethodnog templejta, ovde sam otvorio mogućnost ocenjivanja tekstova, ali i komentara. U eri micro-blogginga, sve se teže napiše komentar, ali se i dalje lako klikne na zvezdicu i time da autoru do znanja da je post dobar ili loš. Isto je i sa komentarima. Loša strana ovoga je što je ocenjivanje anonimno, ali enivej, idemo tako. Mislim da je bitan i taj “anoniman” momenat ;)

Komentari, pored toga što možete da ih ocenjujete, sada su i izdvojeni od trackbackova i nalaze se posle poslednjeg komentara.

Sledeća stvar koju sam ubacio (inače standard na blogovima) su i najčitaniji postovi. Parametri za to su pregledi stranica, koji uzgred nisu baš najtačniji, ali opet daje neku predstavu. Rangiranje postova ide uvek za poslednjih 30 dana.

Ono što će neke možda začuditi, izbacio sam Flickr thumbove (i pored PRO accounta) i zamenio ih sa ovima koje dolaze sa Twitpica. Ovo mi je nekako puno logičnije sa obzirom da Twitpic, via iPhone, redovno apdejtujem dok mi Flickr u poslednje vreme više dođe za slike sa nekih “dešavanja”. Naravno, prednost Twitpica mi je i dobra integracija sa twitterom kao i twitter klijentima na iPhoneu.

Što se Vimea tiče, za sada sam sačuvao na home pageu linkove ka njima, ali mislim da ću ih uskoro zamenuti linkovima prema Blogowski.TV.

Još jedna opcija koju sam tek sada ubacio na ovaj blog, a koja je česta na drugim: pet postova slične sadržine na kraju svakog posta – ispred samih komentara.

Od novotarija, primetićete u tzv. “socialbox-u” i link ka Tiwtervidu. Video servisu za micro-vcasting. Servis sam počeo da koristim pre otprilike mesec dana i trenutno mislim da je još uvek dosta “nestabilan” – ipak, daću mu šansu. Ako baš nešto “zaškripi”, mogu uvek ikonicu zameniti ili skinuti.

Šta sam izbacio

Reklamni baneri su skroz izbačeni i toga ovde defitivno više nema. Osim naravno ovih “prijateljskih” koji se nalaze samo na home pageu u vidu malih crno-belih ikonica.

Što se opcije “share” tiče, izbacio sam opciju “print” kao i linkove ka nekim “social” servisima i ostavio samo one najbitnije: Twitter, Facebook i Delicious.

Ah da, izbacio sam i twitterov time line :) Mislim da za to nema više potrebe na blogu. Svi znamo gde je twitter i koga interesuje otići će tamo. Naravno, uz link koji sam ostavio u gornjem desnom “social boxu” ;)

Možda sam i propustio napomenuti neki feature, ali sami ćete otkriti. Ima tu da se dorade još neke manje i više vidljive sitnice, ali to je otprilike to. Hvala vam svima na konstruktivnoj kritici koju ćete ostaviti u komentarima ;)

Update 26/08/2009 19:24h

Ah da, da odmah ovde i direktno odgovorim i Suske, a indirektno i ostalima. Skinuo sam Blogroll jer sam sa njime imao samo neprilika. Od mailova za “zamenu linkova” (!!!) do sujete što nemam nekoga ili što sam ga skinuo :(

BlogOpen!!! Regionalno okupljanje blogera Blogopen’09, četvrto po redu, se ove godine seli u Niš u okviru ovogodišnje E-Tvrdjave. Dva dana čistog blog networkinga sa nekoliko korisnih predavanja. Datum za rendez-vous je 4. i 5. septembar i ako se još uvek niste prijavili, onda je poslednji momenat da to isto odradite ovde.

Inače, za one koje još nisu bili na jedan od tri prošla Blogopena, ovo je jedinstven događaj u regionu, gde uživo možete videti većinu poznatih i manje poznatih blogera na gomili :) Ceo fazon dešavanja je totalno opušten i pored, uvek prisutnih, par predavanja koja direktno mogu pomoći u blogovanju.

Jedna humanitarna akcija je obavezni deo svakog Blogopena. Ove godine će to biti pomoć deci sa posebnim potrebama u Nišu. Ceo prihod od ulaznica koje su btw. 500 dinara (oko6€), biće uplaćen dečici.

Blogopedija je još jedna prepoznatljiva tačka BlogOpena. Štampana verzija odabranih blog postova od prošlog izdanja. Imate još koji dan da prijavite i vaš tekst za ovogodišnje izdanje.

A ako nemate nikoga da mu se uvalite na dva dana u Nišu, možete baciti pogled ovde i pronaći neki smeštaj. Što se klope i restorana uopšte tiče, mislim da vam za to u Nišu ne treba nikakav vodič ;)

Lepo se provedite ;)

Napominjem da po Google Analytics podacima, gledajući referring sajtove, u poslednjih 30 dana od nekih nešto više od 6,5k poseta, na prvom mestu izlazi Twitter sa 1200 poseta. U to naravno treba uračunati i broj followersa na Twitteru, koji je u istom periodu varirao između 780 i 870.

Ostavljam mesta za reTwitt

Kada pišem twitt za blog post, razmišljam o tome da može bitii retwitovan. Šta to znači? Pa jednostavno ostavim dovoljno mesta za broj karaktera jednak mom pseudonimu + RT. Znači, napišem tekst i pogledam da li u isti twitt može stati još (u mom slučaju) RT @Blogowski. Ovo uglavnom nije problem pri direktnoj promociji članaka sa bloga, ali sam primetio da ljudi ne vode puno računa o tome i “napune” twitt karakterima što kasnije otežava drugima da ga “proslede dalje” pomoću retwitta.

Pazim na “sastojke” u promo twittu

Gledam da je “promo” twitt uvek jednostavan, sa četiri najbitnija “sastojka“. Ime članka, skraćeni link, napomena da se radi o blog postu i hashtag za blog. Pomoću ova dva poslednja podatka, ljudima koji me prate dajem takođe podatak da se radi o samo-promociji. Primer kako to izgleda:

Bojama sam naglasio svaki od ova četiri detalja + naravno, u desnom uglu broj slobodnih karaktera koji mi opušteno daju prostora za moguće retwitove.

Gledam šta se dešava pre objave

Sećam se pre par godina, kada sam svako veče religiozno čekao da Borja objavi svoj post. To je, ne računajući weekende, bilo svako veče u 00h! Ali zaista u minutu tačno :) Po meni je Borja bio totalno u pravu. Ja se skoro nikada nisam pridržavao ovoga, ali za blog je relativno bitno da svoju publiku naviknete na jedan ritam i da u njemu radite.

Što se Twittera tiče to nema nikakve veze. Twitter je “živ” i ukoliko mi je bitno da što veći broj ljudi pročita moj twitt, “slušam” prvo šta se dešava pa tek onda objavljujem. Gledam da su ljudi “tu negde“, ali i da nema nikakva sportska manifestacija, nekakvi ispadi političara koji istog trena izazovu ogromnu “buku” ili bilo kakav veći buzz koji bi umanjio interesovanje za informaciju koju ja nudim.

Naravno, ovo ne radim sistematski, nekada jednostavno twittnem bez obraćanja pažnje šta se dešava na twitteru, ali definitivno sam primetio da ukoliko se pazi na ovaj momenat, on vam donosi bolju posećenost.

Twitter je dvosmeran

Kada pročitam sve ovo gore, izgleda kao da mi twitter služi samo za auto-promociju :)) Znate šta mi se sviđa kod twittera? Što se auto-promotivci jednostavno i radikalno sankcionišu unfollowom. Jednostavno, nema šanse da spamaš nikoga jer te ljudi skidaju direktno sa follow liste ili čak blokiraju ako smaraš sa @reply. OK, OK.. ima i izuzetaka :) Kao što je Guy Kawasaki, verovatno najveći spamer-auto-promotivac na twitteru koga ljudi ipak prate (ne i ja).

Mislim, da ako hoćeš imati koristi od twittera, na njemu moraš ostavljati mnogo više nego što uzimaš. Lično, ne pratim nikoga kome su twitovi jednosmerni, bez komunikacije ili meni ne zanimljivi.

Pored svojih auto-promotivnih twittova, tokom dana ostavim i brdo linkova ka meni zanimljivom sadržaju ili neke informacije za koje znam da su bitne drugima da se prenesu. Na taj način delim i druge stvari osim svojih promotivnih linkova. Tokom dana komuniciram sa ljudima i odgovorim na neko pitanje ukoliko znam odgovor. U proseku, od nekih 30-40tak twitova dnevno, tokom jedne sedmice nemam nikada više od 7 svojih auto-promotivnih twitova.

Ne tražim reTwit

Za dve godine, možda sam 3-4 puta zamolio ljude da me reTwituju. I koliko se sećam, nikada za svoju direktnu auto-promociju nego isključivo kada mi je bilo bitno da dobijem-raširim neku informaciju ili pomognem nekome u istome. Ukoliko se u traženju RTa oseti auto-promocija to uglavnom nema nikakvog efekta.

Recimo zatražim od ljudi koji imaju veliki broj folowersa za neke domaće pojmove (npr. @IvanBrezakBrkan, @Eniac, @Beler…) da me reTwituju. Oni će to verovatno i uraditi, ali ako je informacija u mom twitu smor, to će verovatno i ostati na tome. Efekat nikakav, a pucaš kredite kod tih ljudi. Ako je informacija u twitu zanimljiva ili kvalitetna, RT će sam doći bez nepotrebnog moljakanja za njim, ako nije, ni moljakanje ne pomaže da informaciju raširiš ;)

Ankete su malo drugačije, gde ponekada u pisanoj formi tražim reTwitt (RT pls). Opet, gledam da u tim zahtevima ne preterujem, jer ako to radim za svaku glupost, sutra kada mi bude trebalo za nešto ozbiljno niko neće obraćati pažnju na to.

Photo by v i p e z

Pre par dana naletim na interesantan tekst moje “Twitter frendice” Angeline, koja je btw. takođe profesionalni novinar. Žali se o tugi i bedi (ne)poznavanja najosnovnijih web stvari kod profesionalnih novinara u Srbiji (Koliko znam, situacija je gotovo identična u celoj ex-Yu osim Slovenije). Da, kod onih “profesionalnih” novinara kojima je čak i bela-minimalistička Google strana potpuno strana, a Real Time Web da ni ne pominjem.

Photo by Philocrites

Tiraži polako padaju, a sa porastom internet korisnika i na ovim prostorima, old school novinarska ekipa polako ne kapira šta je snalazi – krivci se naravno opet traže tamo gde nisu. Doduše, “šaltanja” na web ima i kod nas, ali se to radi jako trapavo i bez ikakve vizije. Web (ne)pismen menadžment puca pare u neadekvatna i zastarela tehnička rešenja. Mada i sadržinski, sajtovi im sve više izgledaju na PR objave i čisto prenošenje agencijskih vesti. A kada baš treba biti kreativan, to se najlakše postiže krađom tekstova i slika od blogera, pa i kada se radi o “ozbiljnim” medijima.

Jeffrey Cole, profesor-istraživač na univerzitetu USC Annenberg, u svom godišnjem izveštaju za 2008u za USA, navodi da 80% korisnika interneta [66% - 2006. godine] starijih od 17 godina smatra da im je Internet najvažniji izvor informacije.

Mainstream mediji, prave jako veliku grešku smatrajući da im je net neprijatelj, moraće kad tad da shvate da oni jednostavno više nisu čuvari informacije. Gotovo, kraj!! Philipp Meyer u knjizi The Vanishing Newspaper, navodi da ako se ovaj trend nastavi, poslednji pisani magazin u USA ima da nestane 2040. Sa obzirom na očigledne menadžment (ne)sposobnosti kod većini naših press medija, kao i novčane zalihe koje (ne)imaju, mogu pretpostaviti da kod nas nećemo morati toliko da čekamo…

Interesantno mi je da su mainstream mediji koji se nalaze u totalnoj agoniji, pored toga što su totalno nesposobni da detektuju problem, počeli i da prose. I to od poreskih obveznika. Skoro čitam na b92 o pomoći mainstream medijima u uslovima ekonomske krize koju priprema Vlada Srbije. Ukratko, Srpska Vlada hoće da na repromaterijal za štampane medije ukine PDV i da se smanje doprinosi koje e-mediji plaćaju RATEL-u i RDA (Radio difuzna agencija). Ma kakva kreativnost…

Imam par pitanja koja su više retoričkog tipa:

• Zašto davati novac od poreskih obveznika ljudima koji su totalno nekompetentni u svom poslu i koji ne znaju da se adaptiraju svome vremenu?
• Da li će im državni novac zaista pomoći ili samo produžiti agoniju u kojoj se štampani mediji nalaze?
• Zašto Vlada, kada već hoće da im pomogne, ne uradi to kroz neki paralelni proces edukacije i olakšica, sa obaveznim pokazivanjem rezultata?

A za uzvrat, šta se traži od medija? Verovali ili ne, ali baš ništa!!! Baš bih voleo da čujem neke estimacije koliko će novca iz državnog budžeta otići za stvari koje su unapred… osuđene na propast!

Način rada, publika, tehnologija… sva se menja. I u okviru toga je neophodno adaptirati se. Mainstream medijima (posebno press) na ovim prostorima niko neće pomoći osim ako oni sami ne zasednu i izanaliziraju malo šta znači biti novinar u 2009. godini. A možda da počnu sa time što će pitati ljude okolo? See what people are saying about… i to u Real Time Webu :)

Kada sam pre neki dan napisao post o hejtu, lopovluku i internet businessu, prijatno sam se iznenadio da ima dosta ljudi koji ipak podržavaju ideju da ne možemo krasti tek tako, mislio sam da ih ima mnogo manje. U zemlji gde je normalno tretiranje intelektualne svojine kao i pikavac od cigarete ipak postoje ljudi (i dosta njih) koji ne misle baš tako. Neki su to i javno napisali kod mene i Eniaka, a neki mi opet slali poruke podrške via DM poruka preko twittera i mailova (razumem ih).

Oni drugi su se složili da je krasti loše, ali opet naveli da to što sam odlučio napisati post o tome je: ili prekomerna sila, ili opet “Attention whore”, Economy.rs to smo mi svi, pljuvanje po ljudima koji nešto ipak rade (kraduckaju??), da postoje veći problemi od jurenja malih lopova koji kradu tekstove itd. Hmmm… Kao da sam sve te “parole” čuo već negde, ali u drugom kontekstu tj. izvikavane na nekim drugim mestima. Ne mogu samo da se setim sada gde je to bilo, možda se vi sećate?

U Srbiji nema dovoljno ljudi koji su u stanju da proizvedu kvalitetan sadržaj

Totalno pogrešno! Svi oni koji pišu kvalitetne tekstove za to traže pare. A i zašto zapošljavati samo profesionalne novinare za pisanje tekstova. Ja nigde nisam još video oglas u Srbiji “Traži se profesionalni bloger sa platom xxx“! Ali OK, ajde i da grešim! Opet jako loš argumenat za opravdanje da se neki tekst nezakonito preuzme tj ukrade kojim se samo odvlači pažnja sa pravog problema.

Vrednost originalnog sadržaja nije proporcionalna nivou razvoja tržišta oglašavanja

Eniak kaže [citat] “Većina domaćih popularnih sajtova sadržaj “pribavlja” iz nekoliko kanala: novinske agencije (Beta, Tanjug), saopštenja za javnost, originalni sadržaj i preuzimanje. Ako niste medijska kuća koja stvara sadržaje za plasman u više kanala (TV, print, web) vrlo teško ćete uspevati da obezbedite veliku količinu originalnih sadržaja bez velikog budžeta” [kraj citata]

OK, šta to znači, da hoćeš da se baviš ozbiljnim businessom i od kapitala imaš samo besplatni WordPress kao CMS, 30€ za domen + hosting i jako puno slobodnog vremena? To je kao kada bi hteo da počneš da prodaješ voće – povrće na pijaci i odeš, pokradeš ga u Supermarketu i počneš ga valjati na svojoj tezgi. Totalno neozbiljan pristup!

Parola: Snađi se!

Ovde si nalupao da ni sam ne znaš! Sve živo si nabacao unutra! Kažeš da “preuzimanje tekstova sa drugih sajtova, da li stranih ili domaći, uz kojekakve fer i nefer metode predstavljaju ništa drugo do most između sajtova sa jedne i blogere (pišemo kad stignemo) sa druge strane” Nisam ja nigde rekao da ne treba preuzimati i prevoditi tekstove! Rekao sam da ne treba to raditi na NEZAKONIT način. A pogotovo kada se furamo da smo big company kao što radi Economy.rs i kojima u footeru stoji “©Economy Internet Group S.A. 2002-2009, Sva prava zadržana”!! Sigurno ovako ne bih odreagovao da je neki mali bloger maznuo tekst, pa i meni. A to se dešavalo već par puta. Sećaš se onog Blogowskog iz Makedonije što je pored mojih tekstova uzeo i ime Blogowski!!

Dalje u tekstu dobro detektuješ stanje: “Furaju se nelegalni Windowsi, kradu se slike sa drugih sajtova, preuzimaju se nepotpisani tekstovi” OK, i šta sada, da li misliš da treba stati sada sa tim ili da polako smanjujemo tj, dosta je velikih krađa, ajde sada da kraduckamo malo??!!

I na kraju kažeš: “Economy.rs jeste pogrešio što nije potpisivao tekstove, to je minimum poštovanja prema autorima koji rade, ali po meni celokupna prozivka koja je došla na pozivitnu reakciju vlasnika sajta, trebala je da se završi na tome.”
Ovde se svi prave ludi or what?? Da li znate da je od svih mojih poruka koje sam ostavljao via Facebook i Twitter u vezi tekstova ispravljen samo JEDAN tekst? Da li znate da na sajtu Economy.rs i dalje ima brdo tekstova koji su i dalje BEZ izvora? To je ono zašto kažem da onima koji viču “drži lopova” se lupaju ćuške dok lopovi i dalje nesmetano kradu.

U biznisu vrediš onoliko koliko vrede tvoji kontakti

E ovde si pogodio, naravno da su u poslu najbitniji kontakti. Ali ne možeš imati SVE kontakte ovog sveta taman da uspeš polizati svima guzicu. Ovo sam ti rekao već par puta lično, a pošto to pitanje potežeš javno, evo i ovde! Ne možeš biti dobar sa svima! A drugo, tačno tako kao što si i napisao: “koliko vrede tvoji kontakti“. Ne sarađujem sa nikim kome nije nikakav etički problem da mi mazne tekst ili bilo šta drugo! A u momentu kada ti takav kontakt nudi novac, može izgledati primamnjivo.. Ni jedan kontakt koji je zasnovan na bahatošću ili krađi meni ne vredi! Veruj mi da novac može da se zaradi i na pošten i cool način!!

p.s
Svi to već znaju: ne postoji manji i veći lopovluk, postoji samo lopov! I kao što sam napisao u prošlom postu, da bi se stalo tome na kraj treba krenuti od sebe i svoje okoline, nikako time što ćemo psovati vladu, premijera, papu, masone, ameriku itd. Očisti svoje dvorište prvo!

p.s 2
Najbolja stvar od svega, je što posle male edukativne note o tome šta je to hejter, postao sam pljuvač. To znači da edukacija ubire svoje plodove rada, ali kao i svaka druga edukacija, to je posao na duge staze.

Pre neki dan Nemanja pominje na blogu kako su Facebook i Twitter ubili blog. Posle toga je krenula i mala diskusija oko toga na Twitteru gde sam rekao da se ne slažem sa time, @RaindogBor me pitao zašto tako mislim, evo kraćeg odgovora/mišljenja.

Photo by Oliver Ingrouille

Kao što blog nikada neće ubiti mainstream novinarstvo, tako ni društvene mreže neće nimalo naškoditi blogu. Naprotiv, blogovi pored Twittera i Facebooka postaju još filtriraniji i kvalitetniji. Ljudi manje pišu na blogovima stvari za koje im je Twitter ili Facebook dovoljan. Kao što je novinarstvo potrebno za ozbiljnije analize, tako su i blogovi potrebni za kraće osvrte, as simple as that..

Ali nije samo to razlog, blogovi su (pored mainstream medija) pogonsko gorivo za sve društvene mreže. Šta bi svi radili na Facebooku i Twitteru da nema blogova ili klasičnog novinarstva? Čitali šta drugi jedu, gledali slike i razmišljali o “dubokoumnim” razmišljanjima od 140 karaktera (ili malo dužim na FBu)? Ne kažem da je to loše, nemojte me pogrešno razumeti, ali mislim da jedno ne isključuje drugo. Sam sadržaj (content) na društvenim mrežama je uveliko zavisan od spoljnog sadržaja. Bio da dolazi od klasičnih mainstream medija, bilo sa blogova.

U ostalom, koliko vam se puta desilo da učestvujete na odličnim diskusijama na Twitteru i Facebooku, posle jednog običnog linka prema jednom blog postu ili vestima u mainstream medijima.

Definitivno mislim da će se pomoću Twittera i Facebooka blogosfera samo malo pročistiti. A posebnu čar “Šta će biti sa blogovima” daje vest da će Rupert Merdok početi naplaćivati sadržaj na webu i da li će i koliko blogovi profitirati od toga. Ali to je jedna druga priča… ;)

OK, ako smo apsolvirali to, možemo dalje. Svi koji me prate na Twitteru, su juče verovatno ispratili da sam “hejtovao” (kako neki kažu) Economy.rs (deo: elektronsko poslovanje) jer je pokrao neke tekstove sa američkih sajtova, preveo i objavio kao svoje. Economy.rs se bar predstavlja na webu za jedan ozbiljan poslovni portal kome je ciljna publika “Poslovan čovek”. Hmmm.. sa ovakvim ponašanjem mi potiču maštu o poslovima kojima bi mogao da se bavi taj ciljani “Poslovan čovek”

Iako je ceo ovaj tekst prvobitno bio namenjen samo njima, (sve sa linkovima i screenshot stranica) u stvari bih hteo o nečemu drugom.

Photo by Erik J. Gustafson

Prva stvar: šta je to “hejt”? Zašto se svaka kritika kod nas naziva hejtom? Meni ta tendecija više liči samo na jedan jeftin alat da se neko diskredituje i njegova kritika učini nebitnom? “Znaš to je onaj što hejtuje stalno”.!

Hejter je osoba koja stalno nešto ili nekoga mrzi, kritikuje bez ikakvih razloga ili argumenata i podiže veliku frku. [moja lična definicija!]

Kako ne postoji osoba ili stvar na ovom svetu koju mrzim, kao i što svaki put kada nešto kritikujem iznesem dokaze, gospodo, ja se nikako ne osećam hejterom. A ako je vama definicija hejta, direktna i javna kritika, onda jesam. I ponosan sam na to…

Druga stvar: priznajem da me je iznenadilo da vika “Drž’te lopova” ima u stvari sasvim obrnuti smer kod nas. Umesto da se ljudi okrenu i vide ko je taj lopov, da se zaustavi i proveri da li je to tačno, pa ako je zgrešio i malo “iščupaju uši”, ne!! Ovde se “čupaju uši” onima koji otkriju lopove!

Kod nas su plemenski instikti čak i u internet businessu dosta jaki. Poslovanje se svodi na čuvanje bulja poznanika-saradnika ma šta god da oni urade. Kritika je dobra, ali samo ako pljujemo po državi i velikim multi nacionalnim kompanijama koliko god nemali dokaza protiv njih. A ako treba da se oplete po komšijskom lopovu odmah se ide stavom: “Ma nemoj, poznajem ga, dobar je čovek, ma mora tako, šta će drugo…”

Photo by John Carleton

Da se vratim na početak posta, korupcija i kriminal ne dolaze iz vlasti – vlast je samo ogledalo nas samih! Prvo jer smo MI birali tu vlast, a drugo jer bi ta korupcija kod njih bila lako iskorenjena da i MI SAMI nismo skloni muljanju, skrivanju i “burazer ekonomiji”. Ako ne dozvoljavaš svojoj okolini da se bahato i kriminalno ponaša (najbolje svojim primerom), priče o korupciji gotovo da neće ni postojati jer će biti svedene na statistički podatak.

p.s.
Za to vreme, relativno normalna scena, iz recimo Danske… Sediš celu noć pijući sa prijateljem, kreneš kući i hoćeš da voziš. On ti kaže da to nije dobro i da time ugrožavaš svoj, kao i živote drugih nedužnih ljudi. Ti mu kažeš da ne kenja nasmeješ mu se, pozdraviš, sedneš za volan i odeš. Prijatelj istog momenta nazove pandure koji te dva bloka odatle zaustave… Ta dva čoveka i posle toga su prijatelji. Ali to je neki “nenormalan svet”….

Photo by Blogowski, Robin Good – LeWeb08

Sledeći put u svrhu konferencije, Twitter sam koristio na LeWeb’08, prošle zime u Parizu. Neverovatan osećaj kada je pored vas 1500 ljudi od kojih možda nekih 80% twituje. Informacije pratite momentalno, posebno zgodno na velikim događajima gde ima više predavanja.

Proletos, kada se organizovala E-Trgovina, nisam mogao doći na nju, ali sam hteo uraditi jedan test. Kako je E-Trgovina uživo prenošena preko neta, odlučio sam je pratiti gotovo u celini i reagovati u real time-u preko Twittera. Predložio sam na Twitteru da se koristi jedan zvanični hash-tag i show je krenuo. Kometarisao sam uživo svako predavanje koje sam gledao i aktivno animirao što više ljudi za konferenciju. Jako brzo je cela Twitosfera bila “zapaljena” E-Trgovinom. Jedino mi je žao što ljudi koji su bili na samoj konferenciji, nisu ozbiljnije shvatili celu “igru”. Ali OK, ne računjajući eksperiment na BlogOpen’07, ovo je ipak bio presedan kod nas, što se Twittera na konferencijama tiče. Siguran sam da će sledeća E-Trgovina biti skroz “pokrivena”.

Photo by Blogowski – Twitter search LeWeb08

Zašto ova tri primera? Twitter je nezaobilazan alat na konferencijama (IT za sada?). Prvo što je neverovatan alat za pravljenje Buzz-a, a još i besplatan. Pomoću Twittera možete imati jako dobar feedback konferencije, i to u real time-u. Niko neće ustati i drati se na konferenciji da neki predavač smara ili da je odličan, ali će to sigurno preneti preko Twittera. A svaki feedback je jako bitan za sledeći put, ne? ;) Twitter je izuzetan način za komunikaciju sa velikim brojem učesnika konferencije – i opet u real timeu-u.

Nekoliko predloga za korišćenje Twittera na konferencijama.

• Pokrivanje konferencije se ne radi preko zvaničnog Twitter naloga. Pokrivanje konferencije rade svi koji su prisutni na njoj, kao i oni koji nisu, a interesuje ih. Zvaničan nalog neke konferencije treba da služi samo kao “inicijalna kapisla” kao i za neke zvanične informacije. Jačina Twittera je u celom komjunitiju.
• Pre svake konferencije odredite hashtag, on je neophodan za praćenje iste. Ne vredi vam nikakva pokrivenost ukoliko ona ide bez hashtaga. Zbog 140 karaktera, preporučujem da on bude što kraći. Hashtag objavite na vreme na svim mogućim mestima (blog, sajt, štampani materijal itd.).
• Napravite Twitter template i avatar u skladu sa zvaničnim sajtom. Ići online sa default Twitter nalogom, pa još i bez avatara daje ljudima utisak da vam komunikacija preko Twittera i nije bitna.
• U svom promotivnom materijalu za konferenciju, pored hashtaga, stavljajte i URL adresu vašeg Twitter naloga.
• Preko zvaničnog naloga konferencije prvo puštajte informacije u vezi iste. Tek posle nekog vremena ih objavljujte na zvaničnom blogu ili sajtu.
• Postavite jedan ili više ekrana na samoj konferenciji na kojim ćete prikazivati u real time-u reakcije preko hashtaga. Za to vam može odlično pomoći sajt TwitterFall ili neki sličan. Naštelujete samo željeni hashtag (ili više) i svaki twit sa njim/a se prikazuje automatski. Jako moćan alat, kako za praćenje, tako i za podsećanje ljudi da koriste Twitter.
• Na samom otvaranju konferencije, kao i tokom nje ohrabrujte ljude da koriste Twitter. Na samom otvaranju možete odvojiti 3 minuta (ne treba vam više) da podsetite na Twitter kao i na zvanični hashtag konferencije.
• Ako imate mogućnosti, dobro je da par ljudi iz organizacije vode zvanični konferencijski Twitter nalog. Obavezno u delu :”bio” napišete njihove Twitter pseudonima ili imena.
• Tokom same konferencije možete animirati ljude sa anketama koje se užasno lako prave preko TwtPoll-a, vama daju odlične informacije, a istovremeno imate interakciju sa učesnicima.
• Možda jedna od najbitnijih stvari: budite iskreni, transparentni i uvek reagujte na feedback, bio on pozitivan ili negativan. Ne pokušavajte “zamaskirati” stvari jer je to na webu nemoguće. Ako je bilo propusta priznajte to i potražite čak savet. Ako ste transparentni i iskreni, komjuniti vam može pomoći u puno toga- i to besplatno.

Zajedno sa dragom, očajnički lupamo po F5.. ništa. Twitter je mrtav jebote!! Prolazi nekih pola sata bez i jedne reči izgovorene. Sa ogromnim strahom u očima se gledamo. Ništa mi ne govori, ali znam da misli isto što i ja: Džizs, šta raditi kada je Twitter down?

• Konektovati se na Facebook? Naaaah… bljutavo, dosadno…
• Završiti poslove koji stoje po draftovima? Hmmmm, ali kako u isto vreme ostati skoncetrisan dok čekuješ šta se dešava? Nope…
• Sex? Previše smo isfrustrirani oboje. Neko će se sigurno tokom akta ispaliti i baciti pogled na iPhone. Čisto da se proveri situacija. Odustajemo.
• Gledati CNN? Odlična ideja :)) Fak!! Breaking news: Twitter is down: ://
• Bežimo od CNNa i odlazimo dobrom, starom BBCu. I ovde?!! Hackers hit Twitter and Facebook!

Isfrustrirano gasimo oba lapa i dalje razmišljamo šta raditi kada je Twitter down? Bazen? Hmmm.. OK, ali sa iPhone-om da via 3G čekiramo situaciju? OK, let’s go. Refresh, refresh… Do nekih 18h kada se napokon situacija smirila. Možemo se vratiti kući i večerati u miru… :)

Update: 7. avgust 2009. u 11:11
Videli smo za spelling grešku na papiru tek po objavljivanju posta Sve to pripisujem stresu :) Eto još jednog razloga zašto je bolje pisati u digitalnoj formi, mislim kako sada ispraviti? :)

Photo by my iPhone :)

OK, postoje opcije da ignorišeš ljude za neke stvari, ali ne možeš blokirati nekoga kompletno za fan stranicu, grupu ili događaje. Kvizovi su posebna priča, moraš ignorisati kviz po kviz – da, svaki kviz posebno treba ignorisati. A šta tek pričati za one likove koji se kompletno unesu u deljenje svoje sreće sa nekim linkom tako što ga šalju u grupisanim privatnim porukama!!

U stvari, da li je uopšte lepo da ti neko bude “prijatelj” a da ga ti stalno spamuješ nekim porukama koje su samo tebi smešne, interesantne ili šta god? Ja ne mislim! Doduše, u početku sam coolirao i jednostavno brisao sve živo bez reči. Ali kontam da je to kao kada ti “friendovi” dolaze u kuću svaki dan i uđu na gajbu sa blatnjavim cipelama jer eto… moraju da ti pokažu kako su dobre ://

Par pravila lepog ponašanja na Facebooku, molim vas lepo!

Facebook Bonton

• Kada želiš da podeliš sa mnom sliku, grupu, fan stranicu, tvoje stanje uma, ma šta god – dovoljno je da to okačiš na svoj wall (zid) i budi siguran da ću to videti! Videću i ja, a i svi tvoji prijatelji!
• Privatne poruke služe da mi kažeš nešto važno ili da mi izjaviš ljubav! Nemoj mi u njima slati linkove ka tebi smešnim stvarima, one ne služe za to. A posebno obrati pažnju kada šalješ privatnu poruku na više adresa! Svaki put kada neko odgovori na tu poruku i svi ostali dobijaju poruku. Da li si siguran da ih svi žele?
• Nikada ne sugeriši fan stranice ili grupe. A ako na taj način radiš promociju neke svoje grupe ili stranice, time ćeš napraviti više štete nego koristi. Promocija svojih stranica/grupa ili jednostavno želja da podeliš sa drugima nešto od toga se radi opet preko tvog zida. Objavi na svom zidu ili se jednostavno učlani/postani fan i to će svi videti!
• Organizuješ neki extra events (događaj) ili ideš sa nekom ekipom pa bi da dođe što više ljudi? Ne šalji masovne sugestije molim te! Bolji efekat ćeš imati ako i to okačiš na svoj zid uz neki simpa kometar. Eventualno, možeš podsetiti ekipu tako što ćeš ponoviti objavu još par puta pred sam događaj, ali ne šalji nikome!
• Kvizovi! OMFG!! Tu sam gotovo bez teksta. Shvatam ja da te to opušta, ali da li znaš da se svaki tvoj odrađen kviz prikaže u mom time line-u tj. na mojoj HOME stranici? Da li bi ti voleo da gledaš neke moje, recimo porno kvizove, po ceo dan u tvom time line-u? Facebook ne služi za to, u stvari možda tebi služi, ali znaj da postoji i opcija “hide” posle koje te više uopšte ne vidim.

Ako ima neko nešto da doda, neka bude slobodan ;)

Radite recimo korporejt sajt: angažovali ste najboljeg web dizajnera na svetu, development je prošao savršeno i tehnički sve funkcioniše, interfejs je ergonomski perfektan… Mislite da su svi sastojci za sajt tu. Fali vam još da Lorem Ipsum tekst zamenite pravim tekstom, onim koji bi trebao da cilja vašu publiku. E, tada se često napravi greška i ovaj potez poveri ljudima koji nisu specijalisti u toj oblasti.

Kolegijum je nova “niša” moje prijateljice Tanje koja se pored pisanja saržaja za web, bavi i lekturom/korekturom kao i klasičnim copywritingom pisanog materijala. Već dugo znam da se Tanja bavi Samizdat consultingom, kao i da je dobra u Desktop Publishingu, ali iskreno, nikada nisam čuo da postoji i usluga Ghostwritera. Ako bi Ken Loach snimao moju biografiju, defitivno bi angažovao Kolegijum da bude moj GhostWriter :)

A sada malo ozbiljno ;) Zaista treba da vodite računa o copywriteu, jer je sadržaj sigurno jedna od najbitnijih stvari u komunikaciji. Bilo da je to u pisanom materijalu, bilo na webu. A i kao sve ostalo u poslu, angažujte uvek profesionalce, i to one najbolje ;)

p.s.
Da bi ostali profesionalni, napominjem da je ovaj post sponzorisan štrudlom koja se “dešava” jedom godišnje. Doduše, Kolegijum nije ništa tražio od mene, ali ja sebi zarađujem tu štrudlu unapred. Hvala Kolegijumu na razumevanju za ovu avansnu razmenu usluga / štrudli.

Na početku korišćenja informacionih tehnologija u političkom marketingu, pojavljuju se i prve “dečje bolesti”: IT nepismenost kod samoproglašenih webmastera sa uverenjem da je na Internetu sve besplatno!

Zahvaljujući Nikoli, sinoć je na Twitteru protutnjala vest, da je SPS – stranka srpskog ministra policije, ukrala fotografiju sa IstockPhoto, koja se inače može kupiti za 1€, i okitila svoj stranački sajt!

U isto vreme, ministar srpske policije izlazi u javnost sa sledećim izjavama:

• [citat]: “Srbija treba što pre da uđe u EU, ali ne samo zbog koristi koje donosi to članstvo, već i zbog sistema vrednosti u Uniji”
• [citat]: “Ministarstvo unutrašnjih poslova, sa drugim državnim organima, veoma odgovorno shvata svoj zadatak, a to je da učini sve u svojoj nadležnosti u borbi protiv organizovanog kriminala i svih drugih oblika kriminaliteta”

Zaista sam se dvoumio da li objaviti ovo, misleći da je mizerno i smešno gledajući blisku prošlost ove partije. Ali eto.. Jedino što ne mogu zaključiti tekst… Posle ovakvih primera debilnosti, čovek jednostavno ostane bez reči!

• Brzo na AppStore i skinite free App Spell Number [iTunes link]. Dalje ćete videti zašta će vam poslužiti ;)
• Otvorite aplikaciju
• Ukucajte u input polje broj 91929394.59 i kliknite na enter
• Zatvorite aplikaciju
• Idete u Settings => General =>International =>Keyboard => Japanese
• Ako ste sve dobro uradili do sada, imate opciju Emoji. Aktivirajte je ;)
• Sada je završnica. Testirajte iPhone tako što će te otvoriti jedan prazan SMS i menjajte keyboarde. Trebalo bi da imate jedan sa hrpom smajlija ;)
• Možete slobodno dezinstalirati aplikaciju Spell Number, ona je odradila posao, a smajliji ostaju ;)
• Nema na čemu i drugi put ;)

p.s.
Na gore priloženoj slici imate samo par primera, u realnosti je zaista hrpa smajlija :)

Kao prvo, cilj korporativnog online prisustva, onda njegov budžet, pa strategija, resursi… to su zaista osnovne stvari ako želite rezultate. Upuštanje u projekte bez toga, sistemom “Ako prođe, prođe” je neozbiljno i neprimereno. Ovde neću ulaziti u detalje toga, već se zadržati na nekim tehničkim stvarima bez kojih je svaki pokušaj vašeg online prisustva hendikepiran. To vas u startu stavlja u podređenu poziciju naspram konkurencije koja misli na to.

Ako razmišljate o online prisustvu vaše firme, sredinom 2009. godine ne bi smeli zaobići sledeće alate i komunikacione kanale:

Korporativni blog

Na netu ćete pronaći tone i tone članaka kako, zašto i gde. Ukratko, preporučujem – redovni unosi, čitak i diskretan dizajn, ne previše ofisijelna editorijalna linija, dvosmerna komunikacija sa vašim klijentima putem komentara.

Jasan i čitak korporativan web sajt

Bez drečavih boja, bez nepotrebnih flash animacija, obavezne informacije “Ko ste vi” kao i kako da vas kontaktiraju, dobar pregled u najčešće korišćenim browserima (IE, FF, Safari, Opera).

RSS feedovi

Obezbedite RSS kanale za vaš blog ili web sajt ukoliko za to ima potrebe. Jasno ga istaknite u vašem dizajnu.

Phone ili mobile verzija sajta

Mobilni net pristup više ne treba zanemarivati. Kao ni činjenicu da korisnici iPhonea trenutno iznose 47% od svih smartphone korisnika na webu. A postoji i podatak negde (ne mogu ga sada izguglati) da su korisnici iPhonea kao ciljna grupa mnogo veći potrošači nego ostali smartphone korisnici ;)

Twitter nalog

Korporativni twitter nalog je idealna prilika da u real timeu vidite feedback vaših korisnika i da u okviru toga reagujete gotovo momentalno. Možete ga iskoristiti da u hodu ispravljate greške gotovo momentalno. Nekada vam je za to trebala cela godina dok povratna informacija o vašem proteklom poslovanju dođe do vas, danas je to u real timeu. Ne zaboravite samo da je Twitter dvosmerna komunikacija i da se vođenje istoga ne svodi samo na spamovanje followersa vašim PR saopštenjima ;)

Facebook grupa ili fan page

Facebook je takođe nezaobilazni alat za vašu komunikaciju. Ali opet voditi računa o vulgarnom spamovanju ljudi koji vas prate. Dajte ljudima interesantan sadržaj i vodite dvosmernu komunikaciju. I nikada preko pozivnica ili lančanih poruka, samo kroz statuse ;)

Funkcionalnost za shareovanje stranica

Dodavanje dugmića “Podeli ovo sa drugima” se tehnički uradi zaista brzo i lako, a rezultati su odlični. Ne zaboravite da ih integrišete na blogu i sajtu. Trenutno su Twitter i Facebook share dugme gotovo obavezni;)

Widget engine

Ukoliko imate potrebe i mogućnosti, pravljenje widgeta za vaše korisnike je totalno produktivna stvar koja će vam defitivno doneti profit. Primer: E-Shop sa ciljanom publikom geekova po defaultu bi trebao imati widget koji bi ponudio ljudima sa sajtovima da ga integrišu na njih. Uz to se skocka i neki mali affiliate program i svi su zadovoljni. Budite malo kreativni oko ideje za widgete, uložite nešto para u development i nećete biti razočarani ;)

Dvosmerna komunikacija

Jedno od najbitnijih momenata korporativnog online prisustva danas, je da se klijentu da dvosmerna komunikacija. Vreme klasičnih PR saopštenja je passé. Korisnika ne iteresuju vaša skockana saopštenja za javnost. On želi direktnu komunikaciju sa vama i to dvosmernu! Korisnik mora biti (ili bar imati osećaj da jeste) aplikovan u vaše poslovanje svojom kritikom ili pohvalom, šta god.

Ako imate iPhone 3Gs stvar je relativno laka. Twitvid ima svoj App [iTunes link] za to. Ali ako ste tek pre par meseci pljunuli “šaku Evra” za 3G i sada vam je “malo glupo” da to isto uradite za novi model samo zato što Apple kaže da je to jedini način za video snimanje?

Prva stvar je da vam je iPhone jailbreakovan. Rokni te ga slobodno ;) Posle te “svete” operacije ide instaliranje neophodnog softera na njemu. Neophodno je:

Soft za snimanje – Cycoder

Jedna od najboljih besplatnih aplikacija za snimanje na vašem iPhone 3G je Cycoder. Kvalitet snimka kao i brzina encodiranje me zaista prijatno iznenadila. Od kada to imam na fonu, imam želju da sve živo snimam :) Cycorder pronalazite i instalirate preko Cydia ;)

Prenos video fajlova – iPhone Browser

Jednom snimljen video zapis ćete trebati verovatno prebaciti na desktop ili laptop? Idealan soft za to je iPhone browser. Klasična instalacija, ubodete iPhone, sačekate par sekundi da soft “očita” sve podatke sa iPhonea i onda odete na /var/mobile/Media/Videos

Tu će vas čekati vaši video zapisi snimljeni Cycoderom ;) Da ne bi svaki put čeprkali po folderima, preporučujem da jednom kada uđete u ovaj folder, stavite ga u favorite ;)

Direktno slanje videa na web servis – PixelPipe

Ako trenutno nemate pristup vašem kompu, a hića vam da “vrući video materijal” objavite ili pošaljete nekom, PixelPipe je sjajno rešenje. Instalirajte App i među ogromnim brojem web servisa pronađite TwitVid i autorizujte ga (Ili Mail ako želite slati na mail). PixelPipe [iTunes link] instalirate via AppStore.

Svakako, preporučujem da upload radite preko WiFia, prebacivanje nekih 10tak Mb preko 3G ili Edge-om zna biti dosta mučno ;)

Hack za PixelPipe – PPVideoEnabler

PPVideoEnabler je mala aplikacija koja vam je potrebna samo da bi “pomogli” PixelPipe-u da “vidi” i video zapise, a ne samo fotkice ;) Pronaćiće te je na Cydia, i posle njene instalacije otkačite opciju “Enable video uploads from Cycorder via PixelPipe” i to je sve. Više vam neće trebati, slobodno je strpajte u “neko ćoše” ;)

Go, go… vCastuj ;)

To je to! Sada ste skroz operativni, kada vam dosadi obično Twitanje, iPhone ispred vas i Micro-vCasting ;)

Pre svega, dobro je da znate ofisijalna Twitter pravila korišćenja. Ali zapazio sam par čestih razloga zbog kojih vam se može desiti da vam Twitter nalog bude suspendovan posle koga ide mučna procedura pisanju Twitter ekipi da vam odblokiraju nalog. Cela priča može trajati i par nedelja. Tako da, obratite pažnju na sledeće:

• Link prema ličnom blogu! Jedan od čestih razloga zbog čega nekim blogerima Twitter nalog bude suspendovan je da im je blog zaražen nekim malwareom. Situacija se razvija u ovom smeru: Google to prepozna i stavlja vas na black listu. Twitter čekuje black listu od Googlea i ukoliko neki od Twitter naloga u svom profilu imaju link prema sajtovima na black listi… Banuje vas ;)
  Rešenje: Redovno radite update vašeg WordPress softwarea ili ako dižete ruke od bloga, sklonite link sa Twitter naloga. Ne pominjem posebno da u profilu ne ostavljate linkove prema “sumnjivim” URL adresama;)
• Ostavljanje logina i šifre bilo gde! Naježim se kada vidim sa kakvom lakoćom ljudi ostavljaju svoj login i password od Twitter naloga bilo gde. Vide neki “simpa” sajt koji će im doneti 1000 foolowersa dnevno uz jedan mali HINT: “Da se uloguju sa svojim Twitter passwordom”??!! Pa mislim, jel ste vi ljudi toliko naivni ili šta???
  Rešenje: Ne ostavljajte NIGDE vaš login sa passwordom ukoliko mesto gde ga ostavljate nije provereno i sigurno. Prema passwordu od vašeg Twitter naloga se ophodite kao i prema passwordu za lični mail nalog. I naravno, ne stavljate isti password kao za mail jer šteta može biti višestruka ;)
• Očistite nalog od sumnjivih aplikacija Odmah odete na vaš “Connections” [Potrebno je biti ulogovan] na Twitter nalogu i proverite koja sve aplikacija (kompanija) može da pokupi sve vaše podatke. Kliknite na “Revoke Access” na svim onim koje nemate pojma čemu služe ;)
• Ne twitujte linkove prema svačemu! Kao i za gore pomenuti link prema vašem blogu, obratite pažnju da linkovi u vašim twitovima ne idu prema warez, porno, fast cash ili na Googleu black listovanim sajtovima.
• Ne follujte masovno ljude! Čest način “nabijanja” followersa je i masovno follovanje ljudi, sa namerom: “Većina njih će mene followati” Ogroman FAIL!! Ne radite masovno folovanje ljudi. U stvari, ukoliko vaš profil ima ogroman broj followinga sa jako malim brojem followersa postajete sumnjivi Twitteru. A ako radite automatizovano folowanje, ogromne su šanse da vam Twitter nalog bude suspendovan.

Nalog mi je ipak suspendovan. Šta sada?

Ukoliko vam je nalog suspendovan zbog linka prema vašem blogu koji je bio black listovan od Googlea. procedura je sledeća: očistite prvo vašu WordPress (ili šta god koristite) instalaciju na serveru. Jednom sve sređeno, pošaljite mail Google supportu da vas skine sa black liste. Najbolji način je da to odradite preko Google Webmaster alata za reintegraciju sadržaja. Ceo proces može potrajati i par nedelja, naoružajte se strpljenjem ;)

Tek jednom kada budete imali pozitivan odgovor od Googlea da vam je Blog/sajt OK, javljate se Twitteru na predviđenom formularu ili direktno preko maila. Naravno, svaka komunikacija ide na engleskom ;)

Ako ne znate zbog čega vam je account suspendovan, idite direktno na Submit a request formu ili pošaljite mail sa zahtevom za objašnjenje zbog čega vam je nalog suspendovan i molbom da ga što pre odblokiraju. Da bi stavili “šanse na vašu stranu”, iskreno vam preporučujem da nekim drugim načinom (mail, IM, fon) obavestite par vaši followersa šta vam se desilo i zamolite ih da i oni pošalju Twitteru molbu da vas odblokiraju, kao i da prenesu vest na Twitteru i zamole i ostale za istu uslugu ;)

Iskreno, mislim da ukoliko Twitter koristite za ono šta i jeste namenjen, ovakvih problema nećete imati, a ako se i desi da ste “kolateralna šteta” problem će se brzo rešiti ;) Twitter mi ostaje i dalje najači social web servis, a i pored hrpe likova koji vole “cash preko noći” mislim da ekipa sa Twittera obavlja sasvim OK svoj posao i radi najbolje da nas “avioni, kamioni kombinacije ne udave”.

A ako si sve ovo pročitao, a nemaš i dalje Twitter nalog, ovo je sjajan momenat da se priključiš i da ti ja budem prvi followers ;)

Update 02.10.2009:
Malopre mi je @JetSetWilly javio da mu je account sinoć suspendovan jer je neznajući juče retwittovao neki spamerski account. Znači još jedan detalj, pazite šta i koga retwitujete!

Za pravljenje vaše WiFi HeatMape je potrebno da skinete prvo Ekahau HeatMapper [windows] i instalirate na laptop koji naravno ima ugrađenu WiFi konekciju.

Posle toga šetate lagano po stanu i “crtate” mapu stana klikćući kako se pomerate. Jednom mapa “iscrtana” desni klik i hopa… Imate HeatMapu sa jačinom WiFi zračenja.

Ne računajući čoveka iz RNIDS koji je odgovoran za ovu kampanju, bivšeg Direktora Vojislava Rodića i jednog člana UO-a, Zorana Perovića, ja nisam pronašao nikoga da mu je ova kampanja OK !!

Ali da bih pored kritike bio i konstruktivan, navešću neke stvari koje mislim da bi zaista pomogle na popularizaciji Interneta u Srbiji i povećali broj prodatih domena.

Pre bilo čega, neophodno je da se na kampanji Zelim.rs, što pre zamene slike koje su ponižavajuće, proste i u kojima čak ima seksističkih momenata. Ovakav vid reklame je totalno neprimeren za zvaničnog zastupnika jednog nacionalnog domena. Ako to tehničke mogućnosti ne dopuštaju, jednostavno stopirati kampanju koja donosi više zla nego dobroga nacionalnom domenu.

Sugestije RNIDS-u za popularizaciju .rs domena

• Pod hitno smanjenjiti cene! Slažem se da cena .rs domena ne može biti možda 9$ kao što je slučaj sa .com domenom (bar ne trenutno), ali mislim da je trenutna cena više nego bezobrazna.
• Gerila vcastovi. Inspiracija? Vcast što je Zoran Torbica već radio za Cri.rs. Komunikacija putem vcastova je izuzetno efektna, pogotovo kada se ponudi i simpa i originalan content.
• Radjenje dobrog copywritinga i atraktivnog dizajna sa poštovanjem web standarda, kako za principijalni sajt, tako i za svaku sledeću kampanju. Obavezno angažovanje dokazanih web profesionalaca za taj posao (pa i ako su odabrani po babu i stričevima). Trenutni sajt RNIDS-a je užasno loše urađen, pa čak i za jedan institucionalni web sajt! A o tehničkoj strani sajta Zelim.rs neću reći ništa više nego da je sajt urađen kao školski primer “Ovako ne treba raditi”, bar ono što se vidi na frontu!
• Pravljenje malih i simpa edukativnih buzzova. Inspiracija? Pa možda Istok Pavlović?
• Transparentnost, transparentnost i transparentnost. Voditi jednu organizaciju kao što je RNIDS nije isto kao i voditi privatnu kompaniju. Neophodno je konstantno pravdati svoje postupke i biti smarački transparentan. Ako neko u RNIDS-u nema živaca za takvo poslovanje, možda je bolje da ode odmah!
• Komunikacija (i opet tri puta)!!! Doduše u ovoj aferi to je možda i jedini pozitivni delić svega. Ljudi koji su odgovorni za kampanju, su “sišli među ljude” i odgovaraju (pravdaju?) na pitanja na Elitesecurity forumu. Jedino što postoje dva problema!
  Prvo: za komunikaciju se ne čeka da dođe do sranja nego se komunicira non-stop! To je rules N°1 u ovoj novoj “mrežnoj ekonomiji”!
  Drugi problem je što se ta komunikacija obavlja na jednom privatnom forumu! OK, opet ponavljam, u ovoj situaciji je bolje i to nego nikakva komunikacija, ali to ne smete sebi više dozvoliti. Ako ne znate na kojim se kanalima danas razgovara, uzmite profesionalce da vas nauče!

Ovo su samo neke stvari koje su mi izašle iz glave bez nekih dubljih analiza : targeti, strategija, budžeti, ciljevi itd. Poenta je da RNIDS od sebe napravi brend koji uliva poverenje ljudima i da ima kredibitet. Dva osnovna principa treba ispoštovati za to : profesionalni pristup poslu i izlazak u susret svojim korisnicima. Ovde mi se čini da ni jedan od ta dva nije ispoštovan.

U svakom slučaju, ukoliko RNIDS želi da se bavi marketingom, onda neka uzme profesionalce. Ovo je brljanje i totalni amaterizam.

Da ovaj vulgaran i tup način marketinga dolazi od neke privatne kompanije ne bi bilo ništa čudno. Svedoci smo da pored ekonomske tranzicije imamo i jednu pravu emotivnu emancipaciju – evoluciju srpskih marketing stručnjaka i kreativaca. Bukvalno, u real time-u, po bilbordima širom Srbije možemo da vidimo kako se pojedini Art Direktori, rekao bih… seksualno obrazuju – dok izvode svoje “Art zahvate”. Svaki njihov završen rad izgleda da izuzetno stimuliše G tačku većine marketara koji sa laganom erekcijom trče da što pre pokažu građanima Srbije da i oni znaju šta je sex !!?? I sve sa pretekstom “Sex prodaje!” Da ne davim u tom polju više, svaka kompanija je odgovorna za svoje postupke i kako seješ, tako i žanješ.

Nego da se vratim na gornju sliku, ne.. ona nije marketing trik neke privatne kompanije. Radi se o web sajtu Zelim.rs koji je u vlasništvu Registra nacionalnog Internet domena Srbije (RNIDS) !!

Citiram : RNIDS je je stručna, nestranačka, nevladina i neprofitna organizacija, koja upravlja registrom nacionalnih Internet domena Republike Srbije .RS, saglasno odluci međunarodne organizacije ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers), broj 07.76 od 11. 09. 2007.

Kada sam skontao o čemu se radi nisam mogao da verujem! Mislim organizicija koja treba da se bavi upravljanjem nacionalnog domena propagira isti tako što se neki natripovani Art Direktor prosrao i stavilo Želiš Redovan Sex ? Ili “Mislim brate, Facebook je za devojčice…” ??!! WTF!!?

OK, prostaka ima svuda, ali da li jedna organizacija kao što je RNIDS sme sebi da dozvoli ovakve budalaštine? Pomislio sam : ne kontam ja ovde ništa pa potežem temu na Twitteru. Reakcije su uglavnom bile jako negativne osim njih par kojima je izgleda ovo OK, od momenta ako je cilj ispunjen. Izbacujem možda iz konteksta, par citata koje nisam baš najbolje razumeo, ali ne verujem da sam promašio srž šta su hteli reći (u ostalom demantovaće me ako jesam)

Delovi jučerašnje prepiske sa Twittera

Sloba Marković o ciljevima kampanje: ” uopšteno, glavni cilj kampanja RNIDS jeste da kroz prodaju većeg broja .rs domena, doprinosi povećanju domaćih Internet sadržaja” Ali istovremeno ne podržava ovaj način promocije : “slažem se da je kampanja RNIDS nesrećno osmišljena – od ciljnih grupa, preko dizajna do sadržaja sajta”

Miloje Sekulić o ciljnoj grupi kampanje : “.Uz svo duzno postovanje niko ko koristi Twitter nije ciljna grupa kampanje” A zatim i o rezultatima : “Nacionalni internet domen je roba. Merilo ocene kampanje, ako je u zakonskim okvirima, je njen efekat.”

Dragan Varagić retwittuje Miloja : “Uz svo duzno postovanje niko ko koristi Twitter nije ciljna grupa kampanje”

Ono što ne kapiram…

Prva stvar, od kada je posao RNIDS-a da povećava domaći Internet sadržaj ili IT evanđelizuje ljude? Ono što ja pronalazim o ciljevima postojanja RNIDS-a je : “Osnovni cilj RNIDS jе da organizujе upravljanjе nacionalnim Intеrnеt domеnom najvišеg nivoa (Country Code Top-Level Domain, skraćeno ccTLD), tako da sе ostvarujе opšti intеrеs svih građana Srbijе, uz poštovanjе principa kvalitеta, еfikasnosti, nеzavisnosti i transparеntnosti.”

Druga stvar : Ajde da pretpostavimo i da RNIDS ima previše slobodnog vremena pa je počeo da se bavi i marketingom i IT evanđelizacijom. Da li je zaista samo profit merilo kampanje, pa i kada je u zakonskim okvirima? Da li se u poslovanju koristi i neka etika? I da li uopšte za marketing nacionalno važnih stvari, možemo primenjivati marketing tehnike jednake onima za valjanje vibro masera? Cilj opravdava sredstvo? Zamislite samo reklamu za privatni vrtić – gola devojka sa velikim sisama ili opet neki nabildovani tip u tangama. Pa ciljna grupa su mame i tate, ne??!!

Treća stvar : je možda i najbitnija. Ko je odgovoran za brljotine ovakvog tipa? I da li uopšte zvaničan stav RNIDS-a je da je ovo brljotina? A ako jeste šta će preduzeti po tom pitanju i do kada će promocija nacionalnog domena Srbije ići pomoću keywordsa Hoću Redovan Sex ??

edit: Rasprava o istoj temi i na DevroProTalku i Elitesecurity.

Problem za njega je što je tokom čeprkanja po kutiji, uključio slučajno kamericu i ova mu overila lice. Vi otvarate paket sve srećni sa novim shoppingom, kačite kamericu na komp i zatičete jedan video koji niste vi snimili. Video sa licem vašeg dobrog “čika poštara” :))

Priča uopšte nije fikcija , lik iz Annecy (Francuska) kome se to desilo pre samo par dana je priča na forumu i objavljuje video na YouTubeu. Cela afera trenutno je počela da se vrti i po FR mainstrem medijima i uskoro očekujemo sudski rasplet :)

p.s.
Sviđa mi se korektnost momka koji je i pored svega, zamaskirao lice ovog jadnog čoveka.

Tako sam napravio mali album na flickru sa prvom turom fotkica.

U trenutku dok pišem ovaj post, vidim da se vest o svemu već proširila preko Twittosfere, pa vas sada i ovim putem pozivam da ukoliko imate blog, ubacite i vašu sliku odakle pišete blog na albumu na flickru. Samo bi’ vas zamolio da u naslovu slike stavite ime bloga da bi se znalo o kome se radi, tnx ;)

U strimu idu fotke sa grupe Odakle blogeri pišu ;)

Uspeo sam da prebrojim i pronađem nekih 70tak gradova u USA čije policijske snage imaju accounte na Twitteru. Tako je recimo tu i Boston Operations Division, Baltimore Police Department, Seattle Police Department ili opet Plymouth County Sheriff’s Department.

Policija je jako dobro skontala snagu Twittera pa svi oni koji prate Las Vegas Metropolitan Police Department mogu gotovo u real time-u da overe najsvežiju sliku osumnjičenog za neko (ne)delo i eventualno da jave njegovu lokaciju.

Zanimljiv mi je i fazon sa (ne)ofisijalnim accountom policije grada Dentona iz Teksasa. Zašto (ne)ofisijalnim? Zato što je account zapravo podigao student Brian Wesley Baugh i preko RSS-a ga puni direktno podacima sa zvaničnog web sajta Dentonske policije.

Tako da ukoliko vozite bez vozačke dozvole pored toga što vas uhapse i platite 300$ kaznu, automatski ulazite i u web arhivu. Interesantno je kako će ovom momku od 20 godina biti interesantno za par godina kada bude googlao svoje ime ;)

OpenVIBE software [FR] je open source projekat tzv. “Brain-Computer Interface” kojim uspevate vaše misli pretvoriti u digitalne signale kojima je opet moguće kasnije manipulisati. Cela stvar mi je interesantna kao prvo što se koncepcija projekta zasniva na aplikacijama, svaka za određenu namenu, a isto tako što je ceo projekat open source koji možete preuzeti ;)

Do sada je razvijeno četiri aplikacije pomoću kojih korisnik sa kacikom i elektrodama u njoj može svojim mislima upravljati svemirskim brodom, igrati rukomet, kretati se u virtuelnom prostoru i pisati! Ova četvrta je posebno razvijena za osobe sa posebnim potrebama kojima će, siguran sam, ovakav razvoj tehnologije neverovatno olakšati život.

Mene ovakav razvoj tehnologije, blago rečeno pali :))

Ceo kod source kao i svi detalji projekta su dostupni na sajtu OpenVIBE projekta.

Photo by Toriwai

Daj samo na brzinu (!!) da vidimo šta se izdešavalo u prošlih 10-15 godina na webu. Ne računajući onaj mail i IRC chat period, krenuli smo sa tzv. webom 1.0. Web prezentacije sa statičnim stranicama – gotovo nikada ne menjanim, pa onda Britannica, pa prve e-novine… Sve u svemu, sadržaj koji nam je serviran.

Onda nas je početkom 2000tih, čika Tim O’Reilly častio terminom Web 2.0. Krenuli smo i mi sami da pravimo sadržaj na webu bez obaveze da imamo svoje web sajtove. Ostavljali slike na Flickru i video zapise na Youtube-u. Čitali Wikipediu, pisali i komentarisali blogove, muzika preko Last.fm-a… Da bi se u poslednjih 2 godine okrenuli videoblogovima, video streamingu, socijalnim mrežama i na kraju Twitteru!

Kreirajući video sadržaj, počeli smo jednostavno da strimujemo svoja razmišljanja, osećanja, život…!

Pre neki dan sam naleteo na simpatičnu analizu o tome kako su se prenosile informacije u poslednjih 210 godina, sa malom predikcijom za sledećih 10 godina. To je samo potvrdilo ono o čemu razmišljam već duže vreme – Sledeći web će se sigurno bazirati na strimingu. Bilo to u tekstualnoj ili nekoj multi medijalnoj formi!

Photo by Will Lion

U stvari, u taj period smo već stidljivo i ušli, bez možda posebnog definisanja. Informacije tražimo da budu kratke, direktne i pre svega – u real time-u !! I samo su nam onda interesantne, interesovanja za “vesti od sinoć” je sve manje i one sve teže pronalaze kupca.

U maloj razmeni razmišljanja preko twittera od sinoć, dobio sam i par dobrih feedbacka koji mi takođe potvrđuju ovo razmišljanje. Beler mi je dao (po meni najbolju) i svoju viziju imena tog post web 2.0 vremena – WebFlow.. Koja je vaša vizija svega? Kako će se stvari razvijati?

Radi se naime “ultra sufisticiranom” mitraljezu koji ispaljuje plastične loptice na uljeza koji pokuša da se uvuče u zaštićenu prostoriju. Od momenta kada je aktiviran, ukoliko neko uđe u zonu pokrivenosti, robot traži da se identifikujete sa bedžom. Ukoliko ga nemate, ovaj počne da roka po vama i istovremeno šalje tekstualne izveštaje na svoj twitter nalog, kao i slike na specijalno namenjenu web stranu. Doduše, ove informacije se šalju i ako imate bedž i identifikacija je prošla bezbolno ;)

Ukoliko pokušate izbegnuti hice, uključuje se mod Freefire koji prati vaše kretanje i nastavlja da vas roka :) Kako im je ovaj mod izgleda još uvek u debeloj alfi, likovi su predvideli i opciju Panic mod ;) Tada ova paklena naprava počne nasumice pucati svuda uz istovremeno zavijanje sirene koja je predviđena da vam pocepa bubne opne. Ako kojim slučajem, uljez ipak uspe da pređe sve ove prepreke, postoji i ultimativni mod : Manual. Kao i što mu ime kaže, komande zle naprave preuzimate sami i sa distance rokate po uljezu :)

Ekipa studenata je velikodušno ceo projekat stavila pod CC 3.0 licencu i ponudila vam sva uputstva za pravljenje kao i code source zle naprave ;)

Za razliku od ličnog online identiteta, kreiranje poslovnog ima svojih specifičnosti i malo drugačiji pristup. Takođe, sistematologija kreiranja poslovnog digitalnog identiteta zavisi od toga da li se radi o potpuno novoj ili već postojećoj kompaniji. Ukoliko se ne radi o novoj kompaniji, bitne su informacije da li je kompanija bila već online prisutna ili ne. Ako nije, opet je bitno pokupiti i sve off line feedback-ove. Sve ove informacije su jako bitne za kreiranje “mape puta” po kojoj će se raditi na kreiranju poslovnog digitalnog identiteta.

Photo by Assbach

Kreiranje digitalnog identita ili e-reputacije za jednu kompaniju nikada ne treba biti haotičan rad nekompetentnih osoba jer svaka greška može skupo koštati. Ovaj posao je najsigurnije raditi u sinergiji između kompanije, pravnih stručnjaka i stručnjaka za online identitet. I naravno, uvek sa tačno određenim ciljevima ;)

Pre svakog rada na svom kompanijskom digitalnom identitetu treba znati da taj identitet ne zavisi samo od kompanije. U stvari, online reputacija jedne kompanije ne pripada samo toj kompaniji! Poslovna online reputacija se gradi na bazi mišljenja svojih klijenata, a ne sa PR saopštenjima, plaćenim bilbordima ili banerima!

Danas je totalno nemoguće u potpunosti kontrolisati svoj poslovni digitalni identitet. Iz tog razloga je neophodno raditi na njemu permanentno. Jedna kompanija može potrošiti i par miliona dolara na svoju komunikaciju, ali dovoljno je par loših feedbackova na influentnim blogovima i ceo trud je uzaludan. Što je najgore, loš feedback će se preslikati i u off-line svet za par dana ili sati.

Photo by DailyPic

Iz tog razloga je jako bitno da postoji stalna dvosmerna komunikacija sa klijentima. Da je politika kompanije što je više moguće transparentna i da postoji jedna izuzetno brza online reaktivnost.

U toku svake online kampanje jedne kompanije ili rada na svom digitalnom identitetu, neophodno je imati uvek i PlanB, ali i Plan C, D, E.. Nazvao bih to kao jedan “krizni online plan” sa kojim bi se urgentno online odreagovalo ukoliko se neka stvar “otme kontroli” (gaf u klasičnoj komunikaciji, curenje osetljivih kompanijskih informacija, loš feedback na socijalnim mrežama ili blogovima itd.).

Photo by Daniel H. Agostini aka dhammza

Koliko god na prvu loptu građenje e-reputacije ili digitalnog identiteta za jednu kompaniju izgledalo komplikovano i delikatno, uz dobar plan sa tačno definisanim ciljevima, ovo je izuzetno velika šansa i mogućnost za povećanje prometa. Pogotovo na našem web tržištu gde trenutno konkurencija nije jaka, a samo tržište se povećava svakim danom.

Što se tiče web tržišta na srpsko-hrvatsko-bosanskom govornom području, podsećam na podatke (2008 god.) o njegovoj veličini (izvor InternetWorldStats) :

• Srbija : 2 602 478 korisnika sa internet penetracijom od 32.4 % (April 2008)
• Hrvatska : 1 984 800 korisnika sa internet penetracijom od 44.2% (Decembar 2008)
• Bosna i Hercegovina : 1 441 000 korisnika sa internet penetracijom od 31.4% (Maj 2008)

To daje tržište od 6 028 278 ljudi !!! Zaključak ostavljam vama…

Građenje svog digitalnog identiteta se ne radi u par nedelja ili meseci. Već sam napomenuo da je digitalni identitet skup svih informacija koje ostavljamo na raznim web sajtovima tokom godina. Isto tako, sve staviti u ovaj – jedan post, nije moguće. Kako god, istakao bih par stvari-alata na koje bi trebalo obratiti pažnju i koji vam sigurno mogu pomoći u tome.

Photo by Meanest Indian

U današnje vreme, ukoliko ste online aktivni, nije bitno samo da li ste vidljivi na mreži, nego i koja će od vaših ukupnih online aktivnosti biti izbačena u prvi plan. Istakao bih online aktivnosti koje od svih, najviše doprinose građenju vašeg digitalnog identiteta :

• Lični Blog
• Micro-Blogging
• Socijalne mreže
• Komentarisanje na forumima i blogovima
• Domen sa svojim imenom
• Google profil

Lični blog

Voditi i imati lični blog je možda najači alat u kreiranju digitalnog identiteta. Imate neograničeno i gotovo besplatno mesto na netu gde slobodno možete pokazati kako vaše privatno interesovanje, tako i vaše tehničke veštine. Web pretraživači obožavaju blogove, pogotovo one koji se redovno dopunjuju svežim sadržajem. A često im daju i prednost u rezultatima pretrage iznad konzervativnih web sajtova. Blog vam pored auto-promocije pruža i mogućnost za pravljenje privatnih ili profesionalnih veza. Jedina mana vođenja bloga je velika količina vremena koja je potrebna za njegovo editovanje :(

Micro-Blogging

Micro-blogging vam pruža mogućnosti izuzetno brzog deljenja informacija. Imati svoj account na Twitteru kao i svoj “socijalni mikro-sistem” na njemu je danas više od obične “Geek igračke”. Pomoću ovog alata možete na izuzetno efikasan način graditi svoj personal brend, biti informisani gotovo u real time-u ili raditi promocije (ne previše, molim ;))… Ukoliko vam account nije protected, Google indexira vaše aktivnosti na Twitteru koje svakog trenutka mogu biti i izlistana tokom pretraživanja na pretraživaču. Lično, u skorije vreme očekujem izuzetno veliku važnost rezultate pretrage koja dolazi sa Twittera. Ne zapostavite ovaj komunikativni kanal ;)

Socijalne mreže

Još jedan izuzetno efikasan alat za građenje svog digitalnog identiteta. Ovaj put se ne oslanjamo na web pretraživače nego na samu socijalnu mrežu koju koristimo za networking. Socijalne mreže koristimo za usko targetiranje ljudi sličnih interesa i uspostavljanje ličnih ili profesionalnih kontakata. Takođe, socijalne mreže su izuzetno efikasne za auto-promocije.

Komentarisanje na forumima i blogovima

Isto jedan od efikasnih alata kojim se mogu postići više ciljeva. Pravljenje novih kontakta, promocija za svoje veštine, učenje novim veštinama. Ipak, ovo može biti i jedna od najnezgodnijih stvari u kreiranju svog digitalnog identiteta. Ponekad nam se desi da nas nečiji topic na forumu ili blog post izvede iz situacije za koju možemo reći da je “sve pod kontrolom”. Komentari koje tada ostavljamo su uglavnom u afektu i često prenagljeni. Problem je što nad administracijom tih komentara nemamo nikakvu kontrolu i lako se uđe u situaciju “Molim vlasnika foruma ili bloga da mi obriše komentar” što je manje očigledna stvar. Naravno, i sve ovo ulazi i na servere web pretraživača. Znači, komentarisanje DA i to u ogromnim količinima, ali samo hladne glave ;)

Domen sa svojim imenom

Kupiti domen sa svojim imenom i prezimenom ili jednim od ta dva je takođe stvar o kojoj treba razmisliti. Nije efikasno kao sve gore navedeno, ali ima dve pozitivne stvari. Prvo: na taj način osigurate domen i u njemu osnovne stvari vašeg digitalnog identiteta – ime i prezime kao keywordse! Druga stvar: mnogo je lepše imati svoj lični ili profesionalni mail ukombinovan sa vašim imenom i prezimenom (npr. ime@prezime.com) nego recimo @hotmail.com ili @gmail.com.

Google profil

Još jedan od alata za građenje svog digitalnog identiteta, a koji bi zaista trebali shvatiti ozbiljno. Trenutno nema neku veliku važnost, ali kako dolazi iz “Google kuhinje” tipujem da će se u najskorijoj budućnosti jako dobro “kotirati”. Radi se o Google profilu, koji je po meni prirodni nastavak “Google sage”. Dobro ga proučite i dajte mu na važnosti ;)

Čista prošlost ili alat za profesiju?

Da polako završavam – u zavisnosti od ciljeva za šta ćemo koristiti svoj digitalni identitet, očigledno je da ćemo imati različiti pristup problemu. Da li želimo samo “čistu prošlost” ili ga koristiti kao još jedan alat za svoju profesiju? U svakom slučaju, na svom digitalnom identitetu treba raditi – ali istovremeno ne treba biti opsednut. Nemoguće je folirati se, samo treba voditi računa o sebi, i o tome da pisana reč ima veću težinu od izgovorene, kao i u real lifeu u ostalom ;)

U sledećem postu: Kreiranje poslovnog digitalnog identiteta.

Živimo u digitalnom vremenu. Već sada u industrijskim razvijenim zemljama, penetracija interneta među stanovništvom dostiže i preko 70%. U našim krajevima se kreće nešto više od 30% sa velikom tendencijom na gore. Ukoliko do sada još niste počeli pisati blog, ostavili slike na nekom web servisu, obavili on-line shopping ili ispunili neki on-line formular sa vašim imenom i prezimenom – to će se uskoro sigurno promenuti!

Možete da se ne bavite internetom – ali on se već bavi vama!

Svi oni koji još uvek nisu on-line aktivni, za veoma kratko vreme će morati menjati neke navike. Ono što je realnost u većini industrijski razvijenim zemaljama, za veoma kratko vreme će biti i kod nas. Javna preduzeća će polako veći deo poslovanja sa strankama prebaciti na net, banke i osiguravajuća društva takođe. On-line shopping će postati sasvim uobičajena stvar. Jednostavno, život će postati mnogo brže i lakše organizovati preko neta. Neke stvari, nećete ni moći drugačije obavljati nego preko mreže.

photo by FredArmitage

Pored praktičnog i drugi deo života se nalazi na netu – onaj zabavni. U stvari on je bio tu i pre onog praktičnog, ali sada će procenat ljudi biti još veći. Gotovo da nema osobe koja nije na Facebooku. Na forumima se traže praktične informacije, umesto preko mobilnog – chatujemo preko MSN-a i Skypea i ugovaramo gde ćemo se naći večeras. Blogovi polako zamenjuju mainstream medije. A umesto TV-a gledamo Vimeo, Youtube…

Kontam (bar ovde u FR) da ne može proći ni jedno veče negde sa prijateljima a da jedan deo iste nije “iškljocan” digitalnim foto aparatima, zatim ide priča o Facebooku, onda neko mora da nam pokaže neki sajt pa se brzo pronalazi komp i svi bleje i gledaju foru. U međuvremenu, pola ekipe vadi svoje mobilne i proverava mailove. Oni “najgori”, sve to i Twittuju.

Do juče smo za one što provode sate na kompu govorili da su asocijalni, sada su asocijalni oni koji odbijaju da se povinuju vremenu u kome žive i ne žele Internet kod sebe u životu!

U takvom svetu, vaše on-line prisustvo je neminovno. A sa njim i digitalni tragovi i identitet koji sam pominjao u prošlom postu. Zašto ne shvatiti celu stvar ozbiljno i raditi na njemu blagovremeno. Pre nego što otkrijemo da nam je tokom regrutovanja za posao u dobroj firmi, ekipa iz HR-a “iz-googlala” neke “opuštene” slike. Ili opet, čeprkajući po otvorenom Facebook profilu, našla “detaljne alko izveštaja” sa prošlog weekenda. Zašto sve prepustiti slučaju?

Business i digitalni identitet

Danas jednostavno više nije dovoljno imati svoj corporate sajt i reći to je to – na Internetu sam! Korisnici vaših usluga ili kupci vaših proizvoda, kao što sam napisao gore, sada komuniciraju 24/7 preko mreže.

Imati svoj business danas, koliko god on veliki ili mali bio, a ne razmišljati o digitalnom identitetu kompanije je isto kao prelaziti Atlantski Okean na jedra bez informacija o vremenskim uslovima koje nas čekaju.

Zamislite da neka vaša usluga ili proizvod i nije baš tako “idealna”. Uz par argumenata, za nekoliko sati, za to može saznati par hiljada ljudi preko raznih kanala komunikacije na webu. Ajde i katastrofa scenario : vaša konkurencija organizuje manji Buzz oko toga!! U roku od 24h, informacija može dostići cifru i od par desetina hiljada ljudi ili više!

photo by hellabella

Ukoliko ne radite monitoring vašeg brenda na netu, nećete ni primetiti taj negativni Buzz koji se širi o vama. Prodaja će vam jednostavno pasti, a nećete znati ni zašto ni kako. A čak i da primetite, ulazeći u jednostavnu raspravu po forumima ili blogovima sa korisnicima napravićete još više štete. Da li je potrebno da vas podsetim da nemate gotovo nikakvu mogućnost intervencije na privatnim sajtovima koji su hostovani van vaše zemlje (u USA baš nikakvu)!

To su samo neki od primera zbog čega je kreirati i voditi računa o digitalnom identitetu neophodno već danas. Kako za vas privatno, još više za vašu kompaniju. Digitalni identitet je preozbiljna stvar koju ne možemo izbeći i o kojoj trebamo pedantno voditi računa. Bar u onoj meri kao što obraćamo pažnju šta imamo obučeno na sebi kada izlazimo van svoje kuće…

U sledećim postovima: Kako raditi na svom Digitalnom identitetu, Kreiranje poslovnog digitalnog identiteta

photo by jacobrendell

Iako se Facebook karakterizuje kao najveće zlo što se digitalnog identita tiče, to baš i nije tako. Najveće zlo možemo biti mi sami, mada i ne moramo. Ali da krenemo od početka..

Šta je zapravo digitalni identitet?

Na wikipediji, možete naći (ne)oficijalnu definiciju – ja ću ovde izneti neku svoju, možda malo vulgarizovaniju varijantu.

Sa eksplozijom bloginga i socijalnih mreži, sami korisnici su postali i stvaraoci sadržaja na webu (web 2.0). Pišemo blogove ili video-blogujemo, micro-blogujemo, scroblujemo muziku na Last.fm-u (više ne :)), ostavljamo podatke na Facebooku, kačimo slike na Flickr, pišemo wiki-e, forumujemo… Jednostavno, dajemo informacije o svom životu i to u realnom vremenu – informacije uglavnom dostupne bilo kome na planeti ko ima internet konekciju.

Orvelova 1984. je odavno tu, kao i Warholovih 15 minuta. Uzbuđenje i izazov da se iz anonime izađe u mainstream u samo “dva klika” su preveliki da bi mogli da se odupremo. Krećemo sa pravljenjem web sadržaja svuda po malo – po svakom prokletom kutku “mreže” ostavljamo svoj trag, svoj digitalni trag.

Gotovo uvek, taj digitalni trag nije dostupan samo posetiocima sajta gde je on ostavljen. On je dostupan i web pretraživačima (Google, Yahoo, MSN). Roboti pretraživača psihopatski i svakodnevno njuškaju po netu u potrazi samo jedne stvari – svežim web sadržajem (content)!! Web sadržaj je danas postao jedna od najskupljih roba na netu. Onaj web pretraživač koji može da ponudi svojim korisnicima najsvežiji, relevantan (po pretrazi) i kvalitetan sadržaj – on je N°1.

photo by d70focus

Onog trenutka kada je vaš digitalni trag indeksiran na servere pretraživača, dostupan je celom svetu u deliću sekunde – dovoljna je samo jedna ključna reč koja se nalazi u vašem sadržaju. Možda samo vaše ime ili prezime?

Tako, polako, od digitalnih tragova razbacanih svuda po malo i to godinama, dolazimo do nečega što počinje da liči na sliku o vama. Da liči na digitalni identitet. Kada ste on-line aktivni, jednostavnom pretragom imena i prezimena na Google-u, mogu doći do gomile vaših informacija i u okviru toga formirati neku sliku o vama koja nije daleko od realnosti. Naravno, bez da sam vas ikada upoznao ili komunicirao sa vama ;)

Ajde da zaključujem polako ovaj prvi deo, Digitalni identitet je skup informacija o vašem privatnom i (ili) profesionalnom životu koje ostavljate on-line godinama, a koje se arhiviraju na serverima širom planete. Ukoliko ste on-line aktivni, svakog momenta je moguće povezati vaš digitalni identitet sa vašim identitetom u stvarnom životu. Izgradnjom vašeg digitalnog identiteta, moguće je povećati vaš kredibilitet u privatnom ili profesionalnom životu, ali isto tako ga je lako i poljuljati.

I da ne dođe do zamene teza, u ni jednom slučaju ne mislim da na svom digitalnom identitetu ne treba raditi – naprotiv. Ukoliko ga nemate ili vam se ne sviđa, na njemu je potrebno raditi odmah!

U sledećim postovima: Zašto je neophodno kreirati svoj Digitalni identitet, Kako raditi na svom Digitalnom identitetu, Kreiranje poslovnog digitalnog identiteta.

Prva “Twitter mašina” je instalirana u Albion Cafe u Londonu čiju pekarsku proizvodnju možete da ispratite na njihovom twitter accountu.

Cela priča se vrti oko totalno jednostavnog Wi-Fi aparata (baziranog na Arduino platformi) čija je upotreba skroz jednostavna. U ostalom pogledajte video, uverićete se i sami ;)

BakerTweet from POKE on Vimeo.

Ostaje još da ubedite vašeg lokalnog pekara u komšiluku da instalira makinu. Ali mislim da je to najmanji problem? :)