I u tome svemu tražim objašnjenje mojoj opsednutosti “behind the scenes” videima. Jer nema veze da li je to How it’s made emisija o gumicama za brisanje, bloopers video iza scene omiljene serije ili stvaranje muzičkog albuma (za neupućene, ovaj video me je za bukvalno par dana pretvorio u strastvenog Beyonce fana), ja ih sve volim. U celoj toj zbirci, ti muzički su mi posebno dragi, možda zato što je to jedna od oblasti sa kojom apsolutno nemam dodirnih tačaka. Taj proces stvaranja i ludačke energije je pored Beyonce inspirisalo i post o Joss, a sada inspiriše ovaj i pravi od mene novog fana Celine Dion.

Neke njene pesme su mi posebno drage i nose emociju tih nekih davnih dana i prvih ljubavi, ali je nekako nikad nisam uvrstavala nešto posebno u svoje playliste. Dok, pogađate, nisam naišla na behind the scenes videe :).

Pogledala sam ih dosad više puta. Dokumentarac o njenim nastupima u Las Vegasu:

dokumentarac o novoj turi nastupa u Las Vegasu, par godina kasnije:

i scene iz studija tokom snimanja poslednjeg albuma. Otkriće da je radila duet sa Ne-Yom i ima pesmu koju je napisala Sia, samo dokazuje kolika je kraljica.

Ovaj je samo jedan od omiljenih. Ima i ovaj, i ovaj, ma zapravo ceo njen YT kanal. Uživanje zagarantovano :).

All gifs by by Denis Sazhin / Iconka, found on Dribbble.

Jer, živimo u divnom kraju.

Radimo ono što volimo.

Imamo kvalitetno društvo.

Pravimo kolače svako malo.

Smejemo se. Šetamo. Pričamo.

Ujutru pijemo kafu zajedno, pre posla.

Uveče pravimo velike planove.

Vikendom istražujemo nove predele.

Ili sređujemo naše backyard predele :).

Idemo i svaki dan vičemo “kakav grad, kakav grad”.

I najvažnije, ponovo se budimo i ležemo sa najslađom njuškicom na svetu.

Tako da, sve je normalno. Baš onako kako treba da bude.

Zapravo, cela prošla godina bila je jedna od najintenzivnijih. Naterala me je da izađem iz svojih zona komfora (da, množina), da se (s)nađem u nekim potpuno novim situacijama, i da mi stomak zaigra od same pomisli da se naš zajednički najveći cilj može ostvariti. Prošli su meseci rada, novih situacija, papirlogije, nervoze, i hiljadu drugih ciklusa, da bih sad ove redove pisala sa druge strane planete :).

Auckland harbour

Oni koji me poznaju znaju da je odlazak iz Srbije bio na top listi prioriteta poslednjih par godina, i da će bilo koja prilika za tako nešto biti iskorišćena u roku od odmah. Tako i bi, s tim da je ova prilika zapravo bila nešto najbolje što smo mogli da zamislimo. Dovoljno je samo da kažem da sam ovde samo nekoliko dana i da se već osećam komforno kao kod svoje kuće. Mada, kako i ne bi, pored ovakvog dočeka odmah na aerodromu :)).

MR, čovek od reči i doček na srpski način u sred Aucklanda: tabla, so i lepinja.
Bio je tu i crveni tepih, ali ga nema u kadru :D

Elem, znam da ste svi radoznali da čujete i vidite kako nam je, ali mi pored posla, selidbe i svakodnevnih shopinga kojima nadoknađujemo sve osnovne stvari koje nismo poneli, trenutno nemamo puno vremena pa vas za sad ostavljam sa ovih nekoliko slika, do neke sledeće prilike kada se sve slegne. Za sada imamo samo slike sa puta i to uglavnom sa telefona koje su uglavnom već objavljene, ali za sve one koji nemaju tw/fb/ig, evo male foto priče…

Kada smo kretali, Airserbia je kasnila sa poletanjem preko pola sata, što je bilo dovoljno da budemo spremni na trčanje kroz Frankfurtski aerodrom čim sletimo. Srećom, trčanja nije bilo i imali smo taman dovoljno pauze da malo odmorimo i pripremimo se za sledećih 6h letenja ka Dubaiju.

Pauza u Frankfurtu

Iz ove perspektive kad posmatram, put je prošao stvarno glatko, verovatno najviše zato što smo bili toliko srećni i odjednom rasterećeni od cele frke & panike oko pakovanja, i unapred spremni za toliko sati u avionu. Plus smo odabrali dobru avio kompaniju i čini mi se najbolja moguća sedišta :).

Frankfurt, spremni za poletanje

Dubai airport

Čekajući ukrcavanje za rutu Dubai-Melbourne

Ruta je bila sledeća: Beograd – Frankfurt – Dubai – Melburn – Auckland. Total sati provedenih u avionu: preko 20. Trebalo je to nekako prekratiti…

Kada smo stigli, pored gospodina na prvoj slici dočekalo nas je sunce, palme na aerodromu, i prelepa priroda (ovo je zapravo understatement) celim putem do kuće.

Istog dana usledila je kupovina najosnovnijih stvari, koja se nekako svakim danom samo proširuje. Čekamo još koji dan da se skućimo pa će biti i više vremena za slikanje i update svega. Stay tuned.

PS. Za sve one koji me pitaju ovih dana kako, zašto, hoćuija, dajmiobjasni i slično: nema prečica. Mi smo imali taj neki ludački splet okolnosti koji je doveo do ovoga, ali i sa tim nam je trebalo i vremena i živaca i para. Nema ništa preko noći, ali je dovoljno za početak jedna stvar: da to stvarno želite. Kada raskrstite sa sobom da ste spremni za ovakvu avanturu i da nemate nikakvih sumnji, onda krenite da  tražite, kopate, cimate, i verujete. Nama je uspelo.

PPS. A da, tu je i novi izgled bloga kao nešto potpuno privremeno. Stara tema je već odradila svoje, ali dok ne završimo novi dizajn, biću kao obućar sa tuđim (i to besplatnim) cipelama, jbg :).

Klik po klik, postala je moja nova music crush. Definitivno pored gospođica Knowles, Keys i Blige, upisujem i Joss Stone na moj spisak must see u kome su sve konstante – videti/slušati kada god za to bude prilike.

Ovih dana mi je glava na sto strana i u sto lista  za obaviti pred odmor, pa mi njen glas u pauzama dođe kao neki regenerator živaca. A tek ta energija, izraz lica kada krene muzika… ma čista sreća. Tačno ono što mi treba u ovom trenutnku.

A vi, kako ste? :)

Zapratite Darcy ovde.

Mislim da je vreme za neku seriju postova – the cute animals of instagram, našlo se tu materijala. Šta kažete?

Danas uskačemo u svet Đoleta, Kordelije, Miju i Kaće Gaj. Šta, ne znate ko su oni? Onda verovatno niste na Fejsu ili živite u nekom paralelnom univerzumu :). Šalu na stranu, ukoliko vam nije poznato nastavite da čitate, garantujem vam dobru dozu smeha.

Katarina Gaj je jedna kreativna devojka, koju sam prvo zapazila zbog njene fotografije, a kasnije zbog urnebesnih stripića kojima oslikava svoju svakodnevnicu okružena najdivnijim ljubimcima. Pre dva dana je bilo godinu dana od prvog stripića, te je ovo sad idealna prilika da ih sve malo više upoznamo.

ako stvarno niste upoznati sa njima, vreme je da ih upoznate

Dakle, prvo i osnovno – ko je Katarina Gaj i čime se bavi?

Ja sam profesor engleskog jezika, počela sam sa 19 godina da pomažem kao pomoćnik profesora- tičr asistent u školi moje majke Gordane Gaj (naime džeparac sam odrađivala tako što sam radila). Upisala sam engleski jezik i književnost i diplomirala pa i dalje radim u istoj školi kao profesor. Radila sam i tokom studija što mi je drago jer narednog septembra biće tačno 10 godina kako radim sa decom, a malo ko mojih godina može da kaže da već ima 10 godina iskustva (nažalost).
Obožavam svoj posao i svoje đake, trudim se da im bude zabavno koliko i korisno, poslednjih godinu dana počela sam da izvodim svoje đake koji su uz mene odrasli na ispite (FCE) i mogu da se pohvalim da su mi do sada svi položili! To što sam profesor jezika mi je primarna okupacija i zanimacija a sve ostalo je jednostavno hobi.

ovako nekako i ja :D

Kada i kako su krenuli stripići?

Stripići spadaju u moju dugačku listu hobija i stvari koje pravim. Fotografija, šivenje, pravljenje ogrlica, crtanje (na papiru), piskaranje, sakupljanje mačaka sa ulice i pričanje sa istima spadaju takođe u tu listu. Njih sam krenula da crtam zato što sam neuredna i jedan dan sam po milioniti put odlučila da ”potpuno i načisto pospremim sobu tako što ćču sve povaditi iz ormara i presložiti i više nikada neće biti neuredna”.

Kao što to uvek biva kad god krenem da čistim, uvek naiđem na nešto što me zaintrigira, ostavim na podu sve što sam povadila i soba posle spremanja ostane u još većem haosu. Taj dan naišla sam na stari tablet koji je bio poklon od bivšeg dečka i htela sam da ga bacim, mislila sam em je mator, em je prašnjav, em ja ne znam da crtam al reko ajd da ga priključim na komp pa da vidim dal barem radi. I onda sam naslikala sebe u neurednoj sobi i okačila na Facebook sa captionom- “bravo kaća ajmo da crtamo kako nam je neuredna soba-ne da je spremimo” ili nešto slično.

Pošto je dobila zilion lajkova- kao ništa što sam postovala do tada, odlučila sam da je obrišem sa fejs zida i otvorim novi album. Nazvala sam ga ”Avanture đoleta, kordelije i kaće gaj”

Postoji li nešto specifično što želiš da preneseš kroz njih?

E sada ako pričamo o koncepciji po kojoj su pisani (mada ovo je teško sumirati jer su evoluirali sa mnom, onako usput) volela bih da mislim da je zapravo suština svega razvoj likova. Volim da mislim da je Kordelija tipična mačka, koja se mazi isključivo kad ona to želi, dobronamerna ali oštra, izuzetno pametna i pronicljiva veoma uljudna prema drugima osim mene. Mene ne miriše najbolje jer je zaljubljena u Đoleta (što je stvarno istina – od prvog sekunda od kad su se upoznali ovakvi su bili), a Đole je zaljubljen u mene ( kao i svaki drugi pas u gazdu jelte).

Takođe Kordelija je kao lik pomalo bazirana po mojoj mami – koja obožava stripiće ( i to je prva stvar za koju sam dobila ozbiljnu pohvalu od nje) i svaki put komentariše kako joj je Kordelija omiljena; Đole, Miju i ja zapravo služimo kao kontrast Kordeliji. Ja i Đole smo tupavi i zaljubljeni, podložni lošim odlukama i ne promišljanju svojih postupaka zarad ljubavi, sreće i svega god što nije pragmatično i logično.

Miju je kao lik neko ko voli da jede, da se mazi i nema neki komentar osim Miju! U pravo životu Kordelija je divna mačka, koja ne voli da je neko gnjavi, pogotovo ne ja jer ja baš umem da budem dosadna sa gnjavažom. Paralela sa stripićima i pravim životom jeste da je Kordelija zapravo najrealnija i tipičnija ona je prava mačka!

Đorđe je jedna prevelika maca, čak se i ponaša kao veliki debeli mačor-dakle nije tipičan; Miju je debela, mazna, i ona je malo kao mačor- svi misle da je dečak;
A ja kao lik sam ćutljiva i povučena- osim kad nisam pred najbližim prijateljima ili na poslu- tu se razgalamim te mi se nekoliko puta desilo da se ljudi oduševe kad me upoznaju misleći da sam bog zna kako zabavna zbog stripića pa budu malko razočareni kad shvate da sam potpuno normalna i stabilna.

instagram je stvarno tu, možete ih sve ovde zapratiti

Obzirom da ljudi veoma pozitivno reaguju na to, šta se sve razvilo od toga?

Što se tiče nekih planova- u nekim sam razgovorima oko izdavanje knjige koju preko letnjeg raspusta treba da napišem, malo me plaši taj poduhvat jer je ipak drugačije sastaviti jednu knjigu nego dnevni stripić ali o tom potom a i plaši me odaziv ljudi jer sam svesna da je realna kupovina veoma drugačija od lajkova na fejsu. Ne bih volela da neko uloži u mene i da im se to ne isplati tako da malo osećam pritisak koji sam opet sama sebi postavila ali probaću pa ćemo videti.

Imaš li ti neki svoj omiljeni stripić koji si uradila?

Ovo mi je jedan od najomiljenijih bila sam vrlo ponosna kad sam ga nacrtala:

Pošto sam završila i književnost znam ponešto o analiziranju pa sam bila ponosna zato što:
Predstavljen je kontrast maštanja o nečemu nedostižnom i divnom, kao što sva deca maštaju- sa suočavanjem sa realnošću kada se možda i ti snovi ostvare. Sve prikazano kroz realnu predstavu mačke koja voli da jede svežu ribu takođe povezano sa stereotipnom paralelom da usamljene žene uzimaju mačke da ne bi bile usamljene. Jer mačka ne leči usamljenost i ne treba ih uzimati iz tog razloga. Možda ja i predajem previše značenja tome kada sad gledam ali sećam se da sam o tome mislila kad sm ga nacrtala.

——-

Ja moram priznati dragi moji da sam JEDVA odabrala tih nekoliko crteža koliko je ovde kulturno da stane. Sve sam ih iskliktala i pošteno se ismejala, pa ako biste i vi da malo začnite ove sive dane, topla preporuka je da zapratite Kaću na Fb ovde, i uživate u njenim avanturama, idealno bi bilo da počnete sa oblakom džiberom, meni je ulepšao jučerašnje pokislo veče :D

I Kaći naravno veliko hvala što je odvojila vreme da odgovori na ova pitanja i hvala joj što deli svoje stvarne i izmišljene trenutke sa nama :)

Samo, unapred bi trebalo da stavim: pardon my french, jer ovo je Thug kitchen, zdravi recepti with a twist (a dirty one!).

Thug, a common criminal, who treats others violently and roughly, often for hire – Wikipedia

As Tupac defined it, a thug is someone who is going through struggles, has gone through struggles, and continues to live day by day with nothing for them. That person is a thug. and the life they are living is the thug life. A thug is NOT a gangster.  – Urban dictionary

Uz svaku sliku ide i recept.

Zdravo, sirovo i surovo.

Ako se pitate šta je zaboga ovo, pročitajte FAQ. Možda, ali samo možda vam postane jasno :).

via britandco

Za to je idealan gost na blogu draga Marina sa Marinush bloga, poznata po svom Marinush jewelry brendu. Njeni radovi i fotografije kao što ćete videti pričaju neku divnu priču, te ćemo danas od njih crpeti inspiraciju za lepši dan :). Znači: red fotki, red nakita, koja reč, a boje svud’ naokolo. Šta da vam kažem sem – nadam se da ćete uživati kao i ja dok sam sastavljala post.

Za početak nam reci: ko je Marina, a ko Marinush?

Marina će uskoro biti diplomirani grafički dizajner, inače uživa u dobroj muzici, tipografiji, lepim stvarima, i prirodi pre svega. A iza imena Marinush se kriju sve one živuljke, stvorenja, i biljke u vidu nakita.

Handmade jewelry inspired by nature, nema boljeg opisa za tvoj rad. Priroda očigledno ostavlja dubok utisak na tebe i tvoje radove, te nema svrhe pitati te odakle crpiš inspiraciju. Više me zanima kako je sve počelo?

Priroda je svakako neiscrpan izvor inspiracije. Cela priča oko izrade nakita je počela pre neke 2 godine sa jednim problemom, zvanim ”kakav poklon kupiti drugarici za rođus”, a baš sam se u tom periodu prvi put susrela sa polimernom glinom, pa sam došla na ideju da poklonim nešto što ću sama napraviti. Slavljenica se oduševila a ja sam to poklanjanje đinđuva uvela u praksu. Vremenom se tehnika izrade usavršavala, pa su rezultati postajali sve bolji, do momenta da su me svi prijatelji nagovarali da iste te radove počnem i da prodajem. I tako su nastali Marinush unikati.

Otkud baš nakit i otkud baš polimerska glina?

To se desilo najprirodnije, jer sam i sama fanatik za đinđuvama i interesantnim modnim detaljima. Doduše, mislila sam da ću, kada sama počnem da izrađujem slične komade, konačno prestati da trošim novac na takve stvari. Ali, grdno sam se prevarila, jer sam preko nakita upoznala gomilu kreativnih ljudi koji isto tako ručno izrađuju sjajne komade. Tako sada pored toga što sebe obradujem unikatima, podržavam koliko mogu divne vredne kreativce. Što se tiče materijala, još uvek eksperimentišem i ne planiram da se zaustavim na polimernoj glini. Planiram uskoro malo drugačiji stil Marinush nakita, drugačije tehnike izrade sa različitim materijalima, ali otom potom. Polimernoj glini ću, ipak, ostati verna jer se definitivno pokazala kao idealan materijal gde mogu da postignem takvu teksturu i boje.

Ovde ja moram da se ubacim: ako pratite domaću handmade scenu, znate koliko devojke mogu biti (ne)inspirativne sa polimerskom glinom. Marinush ozbiljno pomera granice u radu sa ovim materijalom, moje je skromno mišljenje.

Reci nam nešto o fotkama koje praviš, o tom Zenitu i momentima koje pokušavaš da uhvatiš.

Analogna fotografija me je zanimala od malih nogu jer se moj otac bavio fotografijom iz hobija i imao je svoju laboratoriju gde je fotke sam izrađivao. Potpuno me je osvojila pre godinu dana kada sam slučajno naletela na očev Zenit, i ispucala svoj prvi film. Rezultati su bili neočekivani, oduševili su me ti sitni slučajni detalji na filmu, zrno i igre svetlosti i boja, i od tada kad god stignem eksperimentišem sa svetlošću, vežbam oko i posmatram okolinu kroz objektiv.

I za kraj nešto što volim da pitam sve kreativce: od svojih radova, imaš li neki omiljeni?

Za nakit sam sigurna – ne postoji omiljeni, za svaki komad se zalepim i teško mi pada odvajanje od istog, jer i u procesu izrade ne stajem dok prvo sebe ne zadovoljim rezultatima. Vrlo često i samu sebe iznenadim, kao što je bio slučaj sa zecom iz Alise – toliko sićušnih detalja nisam još postigla na jednom komadu:

Što se tiče fotografije, tu bih izdvojila set fotografija koje su našle i dublji smisao, gde u sklopu projekta Kerning Through Lenses postaju deo jedne divne priče, uokvirene Shpirinim tipografskim umećem.

Ja moram da navedem da sam vlasnik jedne Marinush ogrlice, i ovom prilikom moram da vam kažem da je Marina jedna divna osoba koja izlazi u susret svakakvim porudžbinama (“znaš, ja bih da mi ogrlica bude jedan golemi list tu nešto teget-sivo, da mi se uklapa uz torbu slične boje” – pritom, fotke te torbe nigde, i “da mi veličina lanca bude ni prekratka ni predugačka, šta znam, da mi padne na grudi junačke”). I pored tih krajnje razumnih zahteva ispala je divna i mnogo je volim :).

Ako biste voleli da ostanete u toku sa njenim radom, možete posetiti njen flickr, blog, sajt ili Facebook page. Sva mesta su podjednako divna.

Ako me dovoljno privuče, ja ću uz epizodu da se smejem kao da se nalazim u toj sceni, počeću da se nerviram kad vidim da nešto polazi naopako, pa čak i plakati (da, ja sam jedna od tih).
Čudno je možda kako se uživim svaki put iako na momente posmatram skroz drugim očima, jer sam prethodno istražila celu glumaču ekipu, gledala ih na YT, čitala intervjue, listala im twitter i instagram feed, baš sve kao prava tinejdžerka. Na momente zamišljam kako je glumcima na setu (obavezno se sećajući bloopers momenata koje sam, naravno, pogledala unapred), a na momente se uživim kao da gledam real life situacije, odmah ispred sebe. Podvojen mozak, šta li :).

naš home cinema :)

Nego, kada sam već tako bila temeljna, pomislila sam da bi možda i vama bilo zanimljivo, da bacim koju preporuku šta volim da gledam, kao što je Marina skoro uradila. Ako vam treba još neka inspiracija šta da gledate, evo je :).

Ovu listu zaista nema smisla početi bez jedne i jedine: Grey’s Anatomy. Deveta sezona and counting… Da, savršeno sam svesna hiljadu nebuloznih situacija, isprepletanih likova i veza, i onih spektakularno glupih finala sezona. Znate ono, Meredit obavlja operaciju na mozgu pokušavajući da spase muža svoje najbolje prijateljice i pritom stojeći ima spontani pobačaj. A Marija plače ko kiša… Ti momenti.
Dakle, ako nemate stomak za medicinske zahvate i potpune sapunica momente, preskočite ovu seriju. Ja sam krajnje subjektivna, jer je suvišno reći da sam apsolutni fan medicinskih sapunica i da mi je plan da jednom uhvatim i pet meseci uzastopno gledam svih 1534857 epizoda ER-a. I da se razumemo, ova serija jedina ne spada u zajednički ritual i samo je moj užitak već godinama unazad :).

Ako niste nestali zgroženi, možemo da pređemo na veselije teme :).

New girl! Obavezno, lako, vickasto štivo za gledanje. Gledajte na njih kao na ekscentrične Prijatelje. U svakoj epizodi plačem od smeha, obično thanks to Schmidt.

Dalje: Hustle. BBC produkcija, o prevarantima i prevarama par excellence. Svaki put su mi skratili život za sat vremena, koliko traje jedna epizoda i koliko im treba da me stresiraju i ubede DA ĆE IH NA KRAJU UHAPSITI ILI UBITI I KAKO ĆE ONDA SNIMATI OSTALE EPIZODE NE MOGU DA GLEDAM JAO. Odlične priče, odlični scenariji, odlični britanci :).

Lie to me, najveća šteta što je prekinuto snimanje na polovini treće sezone. Glavni glumac pomalo u House-hejt fazonu (sa britanskim naglaskom, molimlepo), genije koji ne j. živu silu i živi od hvatanja ljudi u laži čitajući govor tela? Topla preporuka, iako će serija prestati taman kad se navučete…

I za kraj, najnovija ljubav: Suits. Spektakularni dvojac Harvey Specter & Mike Ross, sa tom mentor-pulen vezom, citiranjem filmova, lepim odelima, još lepšim glumcima (Gabriel Macht, hellooo), odličnim humorom. Game of power u svom punom jeku, it makes me tickle.
Malo sam kliktala ovih dana o njima, i posebno mi je zanimljivo da čitam kako njima ove stvari deluju iz glumačkog ugla. Ma, ja sam potpuno opčinjena ovom serijom, definitivno nije još jedna u nizu istih advokatskih…

(htela sam da ubacim link ka nekim mojim omiljenim momentima, but that would be pure spoiling ;)

Da ne bih dužila previše, neke serije smatram kultnim, gde je svako dodatno objašnjavanje suvišno: Boston legal, House MD, Friends, The big bang theory, Sex and the city, Gossip girl, Felicity (Hvala Ivi i Iv na podsećanju :). Tu još spadaju i sve one serije koje sam sa mamom volela da gledam pre nego što sam se preselila: Once and again, Criminal minds, Poirot, Sherlock Holmes (ali onaj stari, pravi)… lista može da ide u nedogled i prilično je izmiksovana :).

Ali! I pored svih nabrojanih serija, naš štek sezona i neodgledanih epizoda se stanjuje svakog dana, tako da smo sada u frci šta gledati dalje. Ako imate nešto zanimljivo na osnovu gore izlistanih naslova da preporučite, do tell :). Samo sci fi, fantazije, vampiri, vukodlaci, srednji vek i slični fazoni nisu u igri.