Obzirom da u to vreme još nije funkcionisala legalna online naplata putem kartica, a očekivalo se “svakog momenta” da Intesa proradi, ovu informaciju nisam puno širio, sve u očekivanju porasta korišćenja kartica na Internetu u bliskoj budućnosti, što mi je delovalo kao veoma logičan sled događaja.

Ispostavilo se da pojava online naplate karticama nije naročito povećala procenat broja korisnika koji plaćaju putem Interneta karticom (sem u pojedinačnim slučajevima online prodaje, kao što je prodaja avionskih karata, npr.), a jedan od najbitnijih razloga za to je što dominantan broj izdatih kartica u Srbiji nije “setovan” za online plaćanje (većina kartica su “electron”).

Sa druge strane, aktuelna situacija sa izdavanjem kartica koje su “Internet enabled” (Visa Classic, Mastercard - tzv. “embosirane kartice”, tj. kartice sa “ispupčenim” slovima i brojevima) pokazuje da samo osoblje u bankama “baš ne barata” sa poznavanjem mogućnosti “svojih proizvoda”. Često se dešava da službenici moraju da pitaju šefove da li oni uopšte imaju kartice kojima se može plaćati preko Interneta (i koje su to kartice), s tim da se situacija sa izdavanjem “ozbiljnijih” kartica dodatno komplikuje u većini banaka ako se radi o poslovnoj karici sa mogućnošću plaćanja preko Interneta.

Ukratko: u Srbiji je izdat veoma mali procenat platnih kartica koje imaju mogućnost plaćanja putem Interneta.

Uspon e-banking usluga

Osnovni razlog uspeha e-banking plaćanja je u činjenici da veliki broj korisnika ovog sistema plaćanja ima već dosta iskustva plaćanjima za potrebe firmi, kao i plaćanjima (prvenstveno) komunalnih usluga…

Kao što sam napomenuo u aktuelnoj DPT temi o online prodavnicama, Blic je svojevremeno pravio anketu u Novom Sadu, gde su ispitanici eksplicitno rekli da nisu sigurni u plaćanje karticama preko Interneta (nemaju poverenja). S druge strane, ista anketa je pokazala da novosađani veoma rado plaćaju sve i svašta putem e-bankinga.

Da li je neko od vas do sada čuo za neku proneveru ili bilo koji drugi problem sa e-banking sistemima plaćanja? O platnim karticama kada postoji neka vest, uglavnom se upravo radi o nekoj krađi… Zaključci su logični…

Zašto se generalno ne zna za online plaćanje putem e-bankinga?

Kada se uporede provizije za bankarske usluge plaćanja platnim karticama i plaćanja putem e-bankinga, ispostavlja se da su one (provizije) dominantno veće za korišćenje kartica (uključujući i procenat koji uzima firma kartičar), u odnosu na e-banking provizije. To je odgovor na pitanje zašto banke baš ne promovišu ovaj sistem plaćanja. U većini slučajeva, banke su uvele e-banking zbog toga što je to uradila konkurencija.

Sa druge strane, i dalje veliki broj firmi ne ulazi ozbiljnije na Internet zato što “e-trgovina ne funkcioniše”. Oni koji imaju online trgovine i znaju za podatak sve većeg porasta udela e-banking-a kao sistema online naplate “mudro ćute”, jer zašto bi uticali na dodatno “dovođenje” konkurencije.

Sa treće strane, nije baš lako proveriti na koji je konkretno način neko uplatio sredstva na vaš račun.

Kada se malo “prošetate” po domaćim e-trgovinama, primetićete da određeni procenat online prodavnica dodatno ističe da je jedan od sistema plaćanja njihovih proizvoda/usluga upravo e-banking. Praksa je pokazala da isticanjem mogućnosti plaćanja putem e-bankinga povećava procenat udela ovog sistema naplate. Razlog za ovu pojavu je takođe jednostavan - kupci se jednostavno “ne sete” da proizvode i usluge putem Interneta mogu platiti i putem e-banking-a.

Dodatni način podsticanja kupovine putem e-banking-a jeste dodavanje šifre plaćanja uz podatke o firmi (žiro-račun, PIB, banka…), jer određeni broj korisnika e-banking sistema (naročito oni koji ga ne koriste često) ne zna napamet (ne pamti) šifre za određena plaćanja. Takođe, šifre plaćanja za komunalije se razlikuju od šifri plaćanja za proizvode i usluge.

Šta nam je činiti?

Obzirom da je prošlo sasvim dovoljno vremena od uvođenja sistema online naplate platnim karticama, i da su se pojavili jeftiniji servisi koji nude usluge naplate karticama (npr. E-services), udeo plaćanja karticama polako raste, ali to je “veoma polako”.

Procenat korisnika e-banking sistema je sve veći, a kako ovaj sistem inače funkcioniše preko Interneta, radi se o osobama koje bi svakako mogle da kupuju i preko Interneta.

Savet online prodavnicama je da javno objave i mogućnost plaćanja putem e-banking-a. Najjednostavniji način za to je da se kod odabira sistema plaćanja na sajtu doda i e-banking.

Radi poređenja, nismo jedini gde je veoma verovatno da sistem online plaćanja karticama neće biti dominantni sistem online naplate. U Nemačkoj preko 50 odsto korisnika Interneta plaća proizvode i usluge čekovima i e-banking-om.

I treba javno govoriti o mogućnosti korišćenja e-bankinga za online plaćanja.

Tribina “Potemkinov Novi Sad” se organizuje sa ciljem analize i kritike najnovijih tendencija u kulturnoj politici grada. Neposredni povod za organizovanje javne tribine su poslednje izjave gradonačelnika Novog Sada:

Moramo da se jednom odlučimo da je nešto od interesa za grad ili nije! Za kulturu izdvajamo više od 900 miliona dinara i smatramo da Egzit spram rezultata koje postiže zaslužuje dobar deo tog novca. Masa poslovnog prostora se izdaje bez nadoknade, razna udruženja i razne “Art klinike”, a pitanje je rezultata i šta grad ima od toga*, utvrdio je gradonačelnik Igor Pavličić.
…
Lakše je braniti pozicije zemlje i medjunarodna i državna pitanja kroz nešto što je uspešno i što je brend. Imamo malo stvari koje su brend i po kojima nas ljudi prepoznaju, a Novi Sad se prepoznaje po festivalu Egzit*, kazao je gradonačelnik i povukao paralelu sa donacijom Beograda uspešnoj porodici Đoković.
(* izjave gradonačelnika na 021)

Smatramo da nedavne izjave gradonačelnika Novog Sada, Igora Pavličića, u vezi sa finansiranjem kulturnih programa i sa prioritetima u sektoru kulture na nivou grada predstavljaju problem na koji treba da reagujemo i skrenemo pažnju javnosti.

Detaljnije…

Sledi obraćanje javnosti kojim je grupa novosadskih umetnika i kulturnih radnika pokušala da ukaže na rad lokalne samouprave u domenu kulture i  ”zloupotrebe javnog novca od strane političkih struktura”… - Kompletno saopštenje na blogu Gorana Aničića.

30 dana kasnije, i meni i korisnicima promenila se percepcija o tome šta je ovaj servis i na koji način treba da se koristi.

Iskreno, očekivao sam da će mnogo više organizacija koristiti ovaj servis, naročišto što je i dalje uglavnom besplatan za korišćenje. Ipak, imao sam prilike da vidim i da čujem lepe reakcije na servis, a naročito mi je drago što mogućnosti servisa polako rastu sa porastom interesovanja njegovih korisnika.

Nekoliko dana servis nije bio vidljiv svim korisnicima, jer smo imali problema sa DNS-ovima, i od kada je to ispravljeno servis radi normalno. Uskoro sledi premeštanje servisa na novi server.

Svakim danom raste broj online medija (sajtova) koji preuzimaju saopštenja, određeni broj saopštenja je prenet kao posebna vest od strane novinara i/ili blogera (npr. informacija o predavanju - programski jezik Skala), jer se ispostavilo da ovaj servis pruža mogućnost da se online pojave i neke informacije koje do sada nisu bile dovoljno vidljive…

Sa druge strane, na samom sajtu servisa možete lepo videti koliko su pojedini članci pregledani (tačno se vidi interesovanje korisnika), pa je tako npr. članak o jednom katalizatoru za Formulu 3 u roku od 2 dana dobio ne mali broj pregleda…

Najdraže mi je od svega što organizacije koje koriste servis doživljavaju isti veoma ozbiljno, saopštenja koja se prosleđuju potiču iz pouzdanih (i često veoma poznatih) izvora - desilo se da u prvih 30 dana imamo samo 3 saopštenja koja nismo mogli da objavimo jer su bila ili anonimna, ili je neko pokušao da “proturi ” čistu reklamu (tipa - cenovnik).

Leto će biti iskorišćeno za dodatna unapređenja servisa, njegovu veću vidljivost, ali i povećanje broja objava…

• Pominjao sam ovde primer redizajna sajta Econsultancy.com, koji često koristim, i trebalo mi je dosta vremena da se osećam “familijarnim” sa novim dizajnom (i informacionom arhitekturom). Bez obzira što je sadašnji izgled ovog sajta mnogo bolji nego ranije, i dalje mislim da su neke važne stvari ovog servisa bile bolje urađene ranije.
• Poznat je primer prvog većeg redizajna sajta B92, kada je bila skraćena (da ne kažem skoro ukinuta) stranica “Sve vesti”. Tadašnji direktor sajta Dejan Restak mi je ispričao kako su bile veoma “žestoke” reakcije korisnika sajta, koji su do tada navikli da gledaju većinu vesti preko praktično jedne stranice. Bilo je potrebno dosta vremena dok su korisnici prihvatili novi dizajn (koji je bio logičan sa aspekta interesa same kompanije).
• Posebna priča je kašnjenje sa puštanjem novih verzija projekata (ili novih projekata), kao što je bio slučaj i sa servisom PRObjave.com. Ovo se desilo iz potpuno objektivnih razloga (programer koji radi ovaj sajt ima još dosta posla - i za moje klijente), ali se ipak desilo.

Sa druge strane, postoji dosta primera kada se uradi sve lepo u roku, a da to još sve i funkcioniše, a pomenuti Karike.com redizajn se nalazi u ovoj kategoriji primera.

Možete i vi navesti vaše pozitivne i negativne primere redizajna sajta.

4. juna objavljen je poziv za javnu raspravu o svim navedenim predlozima Zakona (prelozi Zakona sa mogu skinuti sa te adrese), sem za oblast visokog obrazovanja.

Posebno je interesantan predlog izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja, koji bi trebalo da napokon uvede nove stručne spreme koje su u skladu za aktuelnim Zakonom o visokom obrazovanju, a pored toga bi trebalo da se u sistem stručnih sprema uvedu i licencirane diplome neformalne edukacije.

Najveći problemi koji su se iskristalisali u vezi sa primenom aktuelnog Zakona o visokom obrazovanju su upravo vezani za usklađivanje stručne spreme, ali i formalna nemogućnost nastavka Strukovnih studija nakon specijalizacije:

• Koja je razlika u spremi osoba sa dvogodišnjom višom školom i onih koji imaju trogodišnje strukovne studije?
• Koja je razlika između spreme osoba sa završenim trogodišnjim akademskim studijama, u odnosu na trogodišnje strukovne studije?
• Koje su stručne spreme studenata sa završenih četiri godine akademskih studija i master studija, u odnosu na prethodnu stručnu spremu završenih četvorogodišnjih studija?
• Koja je stručna sprema akademskih i strukovnih specijalističkih studija, i kako se one porede sa ostalim stručnim spremama?
• U kojem će odnosu biti završeni licencirani kursevi sa prethodno ostvarenom stručnom spremom (ako npr. Master završi adekvatne licencirane kurseve, da li to ima veze sa poboljšanjem stručne spreme, i kakav je tu odnos u poređenju sa npr. povećanjem stručne spreme srednjoškolca sa završenim adekvatnim kursem)?
• Nastavak strukovnih studija na nivoe MBA i DBA…

Postavlja se veoma ozbiljno pitanje na koji će način Država urediti sistem licenciranja neformalnog školstva (obuke, seminari…) i dobijanje stručne spreme na osnovu neformalne edukacije, jer se već sada napominje da će izgleda ostati monopol državnih institucija u toj oblasti (prekvalifikacije radnika preko službi za zapošljavanje), a postoje različiti pokušaji “lobiranja” da neke privatne institucije postanu “jednakije” od drugih privatnih institucija, zbog “dobrih veza” (npr. “pretnja” da će jedan privatni fakultet jedini moći da licencira agente za prodaju nekretnina!).

Iz prethodno navedenih razloga, trebalo bi da budete zainteresovani za vašu budućnost sa aspekta stručnih sprema i da se uključite u javnu raspravu!

Povod za intervju je podatak da se ovaj blog veoma često nalazi na vrhu liste blogova prema sajtu Blogostaj.com.

Što se tiče rejtinga prema servisu Alexa, činjenica je da postoji veći broj blogova koji su posećeniji od ovog (500 posetilaca/dan), a tokom poslednjih 11 godina dosta je pisano na temu ovog sistema rangiranja, koji je u osnovi indikativan, ne i precizan.

Saveti za pisanje prvog blog post-a:

• Kada treba početi sa pisanjem bloga, prvo je potrebno odrediti tematiku, ali to ne mora da bude veoma detaljno, može generalna predstava o tome šta ćete pisati. U tom kontekstu prvi tekst na blogu svakako ne treba da bude uvod - blog nije knjiga, prvi tekst na blogu može početi sa bilo kog mesta, najbolje je početi od nečega zanimljivog iz oblasti koju ste odabrali.
• Nikako ne treba čekati na pravljenje strukture kategorija na blogu. Sam blog softver omogućuje jednostavno kreiranje novih kategorija, pa je preporuka da kreirate kategoriju tek kada napišete tekst, pa vidite u kojoj se on kategoriji nalazi u odnosu na tematiku bloga. Ovo pravilo važi za one pojedince koji gube eliku količinu vremena na smišljanje strukture budućeg bloga.
• Ako imate rok da krenete u određenom momentu pisanje bloga (što se meni često dešava, da “teram” pisanje prvog posta), veoma je loše napisati bilo šta - samo da se krene, ili još gore - kopirati neki tekst zbog “nedostatka inspiracije”. Ako je već takva situacija - hoćete da pokrenete blog, a ne znate o čemu da pišete (odabrali ste temu), sačekajte malo… inspiracija će sigurno doći…

  Prvi blog post može često da opredeli čitaoce da krenu da vas odmah prate, i lepo je kada on nije u kategoriji “prvi mačići se u vodu bacaju”. Ako ipak to za početak nije moguće, plan “B” je da ipak samo nešto napišete, pa ćete valda u sledećem postu “doći na svoje”.

  U svakom slučaju, mora se početi…

• Većina tekstova na blogu (a naročito prvi post) bi trebalo da ima neki poziv na akciju čitalaca, tekst treba da ima svoj cilj - bez obzira koliko je kratak (šta ste time hteli da kažete), a naročito bi trebalo da bude konkretan tekst - nemojte pisati nešto generalno što već svi znaju.

  Da bi se to izbeglo, najjednostavnije je pisati o nekom ličnom iskustvu, slobodno u prvom licu - lično iskustvo najbolje poznajete, i imate mogućnost da autorski jedinstveno opišete šta vam se desilo.

• Veoma je dobro da je tematika prvog posta takva, da se odmah možete linkovanjem u tekstu pozvati na neki relevantni izvor (sajt novina, Wikipedija, neki poznatiji blog…), da bi ste potvrdili svoje tvrdnje. Najveći uspeh bloga je kada se svrstava u kategoriju relevantnih.

U svakom slučaju, pre pisanja prvog blog post-a, preporučujem da pročitate besplatnu e-knjigu “Blog osnove“.

Slobodno dodajte neke vaše savete o tome kako početi pisanje bloga…

Radi se se o najjednostavnijem (i najjeftinijem) načinu povećanja broja linkova, iako je veoma poznato da za ozbiljno pozicioniranje na pretraživačima za različite ključne reči važi pravilo da je bitniji kvalitet u odnosu na kvantitet linkova, i pravilnog linkovanja.

Kada se malo preko Google-a pogledaju rezultati pretraživanja za ključne reči “seo optimizacija“, “optimizacija sajta“, “optimizacija za google“, itd. mogu se dobiti sajtovi različitih (uglavnom) pojedinaca koji pružaju ove usluge.

Ako želite da procenite kvalitet pružalaca usluga optimizacije za pretraživače (ovo važi i za sve ostale sajtove), najjednostavniji način za to je da u Google.com ukucate http://www.imesajta.com/ za posmatrani sajt, i da vidite koliko i gde ima linkove na drugim sajtovima. Takođe, za istu namenu možete iskoristiti besplatni deo alatke SeoMoz Linkscape (MozRank - SearchStatus plug-in za Firefox).

Sa druge strane, u poslednje vreme mogu se primetiti dobro plasirani linkovi na veoma posećenim (i uticajnim) Web sajtovima koji realno i direktno utiču na poboljšanje rejtinga na pretraživačima, za tačno specificirane ključne reči. To govori da pojedine kompanije ulažu sve više u ozbiljne usluge optimizacije. Jeste da se uglavnom radi o SEO kampanjama najviše za internacionalne firme koje imaju iskustva sa SEO pozicioniranjem u drugim državama, pa im ovaj vid optimizacije kampanja za potrebe pretraživača nije stran.

Ukratko, ozbiljno tržište optimizacije sajtova za postizanje boljih rejtinga u rezultatima pretraživanja tek se rađa u Srbiji, i za sada smo ipak daleko od usluga tipa - Kreiranje kvalitetnog sadržaja i kvalitetno linkovanje:

Mogu reći da sam kao bloger u odnosima s PR-ovima dobijao i dobijam različita saopštenja koja baš nisu u vezi sa tematikom mog bloga, ili sadržaj nije dovoljno interesantan da bih razmišljao o objavljivanju te tematike na blogu. Sa druge strane, bilo je i direktnih konakata po principu - “A da li bi mogao da napišeš…”.

Kada se sve sabere, mislim da sam do sada 2 do tri puta u četiri godine blogovanja došao do blog posta na osnovu nekog PR saopštenja.

Sa druge strane, interesantan je i podatak o plaćenoj PR kampanji na blogovima koju Miloje takođe pominje u svom tekstu o odnosima s blogerima. Sve u svemu, u ovom slučaju blogerke se nisu osramotile, lepo su navele da se radi o plaćenoj promociji, a za rezultat smo dobili interesantne tekstove na ovu temu. Pitanje je kako će to izgledati sledeći put kada se desi. Moram napomenuti da sam bio kontaktiran od strane određenih blogerki koje su me pitale za mišljenje da li da učestvuju u ovoj kampanji ili ne. Moj odgovor je bio da to isključivo zavisi od:

1. Tematike bloga - da li se predložena kampanja uopšte uklapa u koncept bloga?
2. Da li postoji mogućnost da se od dobijenog sadržaja napravi (napiše) nešto korisno/interesantno?
3. Da li su date pare dovoljne da se poigravate sa reputacijom bloga?

Obzirom da je ova kampanja išla prvi put kod nas, ne vidim neki naročiti problem, ali mislim da će već sledeći put ovakav tip kampanje biti nešto  problematičan - za blogere koji pristanu na to (sem ako se sadržaj veoma dobro ne uklopi u koncept bloga)…

Važnost bloga i dalje…

Bez obzira što je trenutno čak i kod nas mnogo aktuelnija priča oko korišćenja Twitter-a (npr. poslednjeg vikenda na Twitter nalogu za seris PRObjave, broj “pratilaca” se povećao od broja 56 u petak, na broj 110 “pratilaca” u ponedeljak ove nedelje), najaktivniji blogeri obično imaju i veoma aktivne Twitter naloge… Blog je ipak vidljiviji na Internetu, i bliži je nečemu što liči na klasične medije (a ni nalik).

Činjenica je da blogovi kod nas iz različitih razloga jesu mnogo manje posećeniji od klasičnih online medija (online novine i magazini), ali to “mnogo manje” je veoma relativna kategorija - Najposećenji blogovi kod nas imaju trenutno  između 10.000 - 40.000 posetilaca na mesečnom nivou, što je mnogo više od prosečnog mesečnog tiraža domaćih štampanih časopisa (naročito stručnih časopisa).

Blogovima će i dalje rasti posećenost, i biće sve uticajniji, a na predstavnicima PR struke je da nauče kako se komunicira sa blogerima na pravi način.

Ima osoba koje zarađuju od blogovanja, ali ako to želite i vi da uradite, bolje bi bilo da “dovučete” tonu saobraćaja (poseta). Postoji na milione samostalnih blogera, a ljudi čitaju možda njih nekoliko hiljada. Ako želite da imate ozbiljne koristi (para) od blogovanja, to traži veoma ozbiljno vreme.

Ovo je navod jedne od osoba koja je bila u razvojnom timu Informix-a