“Svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje, naročito ako je ona demokratski izabrana”

Sad, potpuno je jasno da je ovo tačno i da, ma koliko se ljudi koji nisu glasali za takvu vlast ili koji smatraju da može da bude bolje (moja malenkost uključena) bunili, vlast je onakva kakvu je narod, naš narod, izabrao.

Opet, nada umire poslednja i nekako se stalno nadam da će i ta i takva vlast, pored podela svojih prćija, pored podela mesta u upravnim odborima, pored podela svih mesta koje donose novac uz malo ili nimalo truda, naći dovoljno pametnih ljudi u svojim redovima da urade nešto dobro za ovaj narod (tj. nas), nešto pametno i da će napraviti razliku (na bolje) od danas do sutra.

No, naša vlast se svaki put potrudi da demantuje takve nade i to vrlo uspešno:

Ministarstvo obrazovanja ukinulo finansiranje istraživačkoj stanici Petnica (nema 24 miliona dinara)

“Ministarstvo prosvete ukinulo je finansiranje Istraživačke stanice ‘Petnica’, kaže Vigor Majić, direktor ISP i objašnjava da nije dobio nikakvo obrazloženje zašto, posle dve i po decenije, država odustaje od finansiranja ‘Petnice’, kroz koju je prošlo više od 50 hiljada mladih istraživača.”

(izvor: Borba)

Za one koji ne znaju, Istraživačka stanica Petnica je centar za razvoj mladih talenata, namenjena dodatnom, vanškolskom obrazovanju i unapređivanju, kako i školaraca, tako i nastavnog osoblja.

Ja sam imao tu sreću da u više navrata boravim u Petnici, i to je fenomenalno iskustvo – način da talentovanoj deci na drugačiji i bolji način od “standardnog školstva” približite nauku, istraživanje, nove oblasti sa kojima se inače nikada ne bi sreli.

No, “pametno” Ministarstvo obrazovanja i gospodin Žarko Obradović zaključuju da za ovakvo nešto nema para i da je najbolje prvo tu secnuti (kriza, znate); da budem pošten, nije ovo odlika samo dotičnog ministra; i prethodnik, gospodin Zoran Lončar je pokušao istu akciju krajem 2007. godine, ali mu na sreću, zbog pritiska javnosti, to nije uspelo.

Vlada Srbije usvojila interventne mere za pomoć medijima u uslovima ekonomske krize (60 miliona dinara)

“Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici interventne mere za pomoć medijima u uslovima ekonomske krize.Za praćenje ovih mera zaduženo je Ministarstvo kulture.

Vlada će iz tekuće budžetske rezerve obezbediti dodatna sredstva u visini od 60 miliona dinara, koja će biti namenjena za sufinansiranje projekata u oblasti informisanja.”

Izvor: sajt Ministartva kulture

Sad, ja razumem da je za kratkoročne i kratkovide ciljeve možda našim (jadnim) političarima bitnije da finansiraju (podobne) medije, ali zar zaista niko u Vladi nema dovoljno mozga da shvati da je finansiranje kvalitetnog obrazovanja i sprečavanje odliva mladih mozgova strateški interes Srbije i da su možda mogli da daju medijima 36 miliona a da 24 miliona preostalih daju, kako treba, Petnici?

I da li ima još nekoga u Vladi ko će podržati Božidara Đelića i Ministarstvo nauke koji jedini daju podršku Petnici?

Ili smo svi mi izgubljeni (Srbija) i “prave vrednosti” koje ostanu za Srbiju su Pink, Kurir i Press?

Linkovi:

• Peticija za spas Petnice: http://www.savepetnica.com/
• Digg (dajte podršku) ovoj priči: http://digg.com/world_news/European_country_cutting_its_best_Center_of_Education
• Facebook grupa Sačuvajmo Istraživačku stanicu Petnica

Naime, kako su to Charolija i Mooshema lepo prijavile, možete da se oderete od sabiranja i opet ništa.

Šteta. Probaću da kontaktiram autora i/ili da sam vidim šta ga boli, ali za sada: WordPress 2.8 i Challenge – nesrećna kombinacija.

Neosporna udobnost ovakve usluge (pozivalac ne mora ni da zna gde se nalazite) je praćena vrlo neprijatnim faktorom: cena. Sve će vam naplatiti: dolazne pozive, odlazne pozive, prenos podataka (ako proveravate mail / surfujete) i po paprenoj tarifi.

Pravi razlog za ovo nije tehnološke prirode (ako vas zanima kako to radi, evo Wikipedia članka o Roamingu) već čisto kapitalističko-komercijane prirode: to su slatke, slađane pare i za vašeg operatera i operatera zemlje u kojoj ste – bez puno truda, svaki vaš minut razgovora će im se itekako isplatiti:

• Odlazni pozivi (kada vi zovete) najčešće se zaokružuju na ceo minut (naviše, naravno)
• Ako i koristite GPRS (Web/Mail/MMS poruke), vrlo često se prenos zaokružuje na 100kb
• Obično ima i drugih “skrivenih” fiksnih troškova: uspostavljanje veze, slanje MMS-a i slično

Kako cifre govore više od reči, evo za moj slučaj: korisnik Prenesi 60 postpaid usluga Telenora, koristio telefon u Parizu:

(računato prema kursu evra 1€ = 95 din; za pozive je data cena za minut)

Pogledajte samo te “slatke” procente (ne za korisnike, nego za operatera) – teško ćete naći još neki (legitiman) posao koji barata takvim ciframa.

No, ako ste “kompjuterizovani” putnik (imate laptop i znate da se snađete za bežičnu konekciju), postoji vrlo jednostavno rešenje: Skype. Skoro svi znaju da je Skype neprikosnoveni lider kada su u pitanju PC – PC komunikacije (takvi pozivi su besplatni), ali nikako ne treba zaobići ni SkypeOut opciju – mogućnost da zovete sa vašeg računara bilo koji broj i da šaljete SMS na mobilne brojeve.

Ako odaberete PayAsYouGo opciju, za 10€ (koliko je minimalna uplata) ćete se napričati i poslati poruka; evo cena:

Takođe, za cenu jednog SMS-a možete postaviti i Caller Identification tako da onaj koga pozivate dobija vaš mobilni broj kao dolazni, a ne neki nepoznati strani broj.

Zato, ako idete “napolje” i nosite laptop, učinite sitan napor uplate SkypeOut usluge – višestruko će vam se isplatiti.

Sad, naravno, imam celu paletu opravdanja i razloga zašto je to tako (”taki mi pos’o”, “predispozicije”, “godine”, “usporio se metabolizam” itd, itd), ali je objašnjenje jednostavno: volim da jedem i toga se ne stidim

No, opet, ne bih imao ništa protiv da se oslobodim fudbalske (pre košarkaške) lopte, čisto da bih se bolje osećao (i prestao sebe da plašim pred ogledalom), konačno prestao da slažem odeću za “kad smršam” a bogami i podigao neke zdravstvene cifre (odnosno smanjio pritisak).

Da ne bude da je ovo prvi put – već se dugo vremena bavim dijetama (Što bi Maja rekla: “od kada te znam, ti si na dijeti” a ja bih mogao da dodam “sa sve većim ciframa na vagi” ) ili, da parafraziram Marka Tvena, “lako je držati dijetu – to sam radio stotinama puta” Doduše, da ne bude baš sve na moj račun, držati dijetu uopšte nije lako:

• Prvo, tek tada shvatite šta je Frojd mislio sa Ego / Super-ego paradigmom: u svakom trenutku kao da u glavi imate dva glasa: jedan, superego, obično jači na početku dijete koji viče “ostavi tu krmenadlu, na dijeti si!” i drugi, ego, koji kaže: “ne slušaj tu super-ego budalu, već preliv, vruć hleb i čisto uživanje”
• Retko ko, čak i najbliži vas shvataju ozbiljno (valjda zbog broja pokušaja) tako da se i ne obaziru na izjave “neću tortu, na dijeti sam” i slično
• U Srbiji na vas obično gledaju kao na kvarišu zabave: “vidi kakva plećka / ražnjić / roštilj, a ti jedeš neke trave i salate”
• Svakodnevnica dijetu ne čini lakšom – silne pekare, Perperi i sendvičare teško da vam mogu pomoći u zdravoj ishrani

Kao informational freak radio sam propisni research na Google-tu, našao i probao Hakersku dijetu (check), razne druge zasnovane na “jedem samo jednu vrstu hrane a nikako i drugu” (check), nisam probao bazirane na krvnoj grupi pošto se surovo racionalni deo mene ne slaže sa teorijom … sve u svemu, svašta sam probao.

Rezulati su da sam sa svojih 180 cm visine dogurao do skoro 100 kg (99.1 kg na današnji dan) što je cifra koja me ozbiljno plaši.

E, kako je 1. jun PRVI u mesecu i PONEDELJAK, savršen je za početak nečeg novog, obećanja, cilja, projekta … recimo da ću u sledećih 26 nedelja iliti 6 meseci solidno smršati Sam period je strateški izabran: glavni praznici i slave su prošli, leto je pred nama (= vožnja bicikle), lepi dani … motivacije na pretek.

Da pored unutrašnje želje (koja zna malko da oslabi pored raznih slastica, slatkiša, mladog filea, šnicli na mađarski način, rozen torte, oblandi sa alvom, sladoleda, šunki, krem sira sa feferonima na toplom sendviču, gulaša, šnicli na luku…) povećam uloge, auditorijum i navijače, rešio sam da sve vas, draga čitalačka publiko, uključim u projekat – možda me bude tako sramota da prerano odustanem (kao mnogo puta do sada).

Da sada postavimo i propozicije iliti pravila igre:

Tekuća težina:	99 kg
Željena težina:	78 kg (imao sam je poslednji put… ne sećam se )
Utešna težina:	83 kg (za svaki slučaj, treba imati fallback cilj)
Period:	26 nedelja (6 meseci)
Način:	dijeta i vežbanje

Pažljivi čitalac će primetiti da nisam naveo koja dijeta; biće zdravorazumska – smanjiti količinu, povećati kvalitet i držati se toga Naime, sve ostale dijete koje su podrazumevale ili potpuno izbacivanje jedne vrste hrane (nemoguće: pre ili kasnije vam se užasno jede baš ta vrsta) ili strogo merenje i preračunavanje kalorija (nepraktično: probajte da u dužem vremenskom periodu stalno ovo radite, kako i kući, tako i u posetama) prosto nisu dobre – treba vam nešto što će najmanje poremetiti ritam, a opet dovesti do rezultata.

Da bih vizuelizovao celu priču, evo i prigodnog grafikona (doduše, znam da aproksimacija linijom nije najbolja na svetu za proces mršavljenja, ali da ne preterujem):

Vaš zadatak neće biti težak: možete da pratite, svraćate svakog ponedeljka na ovaj post, bodrite, dajete predloge šta i kako jesti… Ma sve što vam padne na pamet

(Kao informational freak – ovo već zvuči kao eho – onaj gornji grafikon je “živ” – kako unesem podatke u Google Spreadsheets, a to se osveži ovde )

08.06.2009 – 97.1 kg (očekivano: prve nedelje se gubi tečnost i slično; neće nastaviti ovim ritmom)
15.06.2009 – 96.4 kg (so far, so good)
22.06.2009 – 95.1 kg (kotrlja )
29.06.2009 – 94.6 kg Ovo je bila jedna vrlo teška / krizna nedelja. Nije bilo vožnje bicikle sa/na posao, loše vreme, tako da su me stare navike uzele pod svoje i opet sam krenuo uveče grickanje čega se dohvatim. Tek na kraju nedelje sam se opametio, i prestao sa tim. Uh.
06.07.2009 – 94.1 kg Nije bilo nedeljne (duge i zahtevne, vikend danom) vožnje bicikle, pa se to definitivno vidi na težini. Imam još malo lufta do projektovane, ali se ta razlika topi. Fokusirati se na fizičku aktivnost.

I bi Pariz

Ako bih trebao da opišem Grad Svetlosti u tri reči, to bi bile: hrana, vino, skupo Dozvolite još jednu: hrana, vino, skupo, Luvr. Krajni utisak koji ostane je veličanstven, veliki i jako šarmantan grad, po mirisu i osećaju vrlo sličan Beogradu.

Francuzi ne znaju engleski; da budem pošten, u većini glavnih ulica/radnji ćete se sporazumeti bez problema. No, zađite samo malo dublje u grad i možete dobiti konobara koji ne razume ni reč engleskog, a mahanje rukama ne pomaže Naučite barem osnovno; ako znate engleski, dobar kurs je Mišela Tomasa.

Čak i sami francuzi će vas upozoriti da su francuzi vrlo često grubi i da to nema veze sa vama (možda sa činjenicom da im kroz grad godišnje prođe oko 45 miliona turista). Maja i ja nismo imali problema: da li zbog dve i po reči koje sam naučio u dve nedelje pred polazak, ili zbog toga što nismo amerikanci ili čiste sreće, sve je bilo ok.

Inače, moja tvrdnja da su naše devojke najlepše na svetu i dalje stoji – francuskinje jesu elegante, ima i lepih, ali naše su najlepše

Prevoz

Prevoz je odlično organizovan; ceo grad pokrivaju Metro linije, dok predgrađa / aerodrome pokrivaju RER linije. Kažu da je i autobuski prevoz dobar, ali mi nismo imali potrebe da ga koristimo – kombinacija Metro/pešaka je sasvim dovoljna.

Preporučujem kupovinu Paris Visite karti za 2, 3 ili 5 dana, za zone 1-3 (ako ostajete u gradu) ili 1-6 (ako planirate obilazak lokacija van užeg centra grada) – nije potrebna fotografija (nekada je bila). Ako ostajete kraće, imate opciju kupovine karata u kompletu od 10, uz solidnu uštedu.

Za kupovinu karata postoje automati (gotovina ili kartice, mada se može desiti da ne prihvate kartice bez čipa), sa podrškom za engleski tako da to ne bi trebalo da bude problem.

Za razliku od londonskog Tube, u pariskom metrou korišćenje mobilnih telefona je moguće.

Hrana

O ovoj temi se može pisati i pisati; ono što definitivno ostaje kao utisak je da je sve ukusno – bilo da ručate u restoranu ili kupujete sendvič ili palačinku na nekom od mnogih kioska, sve je ukusno (za razliku od recimo Londona).
Samo pogled na izloge pekara / poslatičarnica čini da se istopite i da se u stomaku stvori osećaj isčekivanja lepog (a da, svi znate ko je osoba u pozadini i na šta se sprema)

Restorani su solidno skupi – teško ćete proći za manje od 50€ za obrok za dvoje. No, tu su supermarketi – za 15ak evra možete kupiti pršutu, kobasice, povrće, francuski hleb, flašu vina i nauživati se sa dragom

Pariz živi (i) noću – u vreme kada u Londonu, sem u pabovima, nema nikog, u Parizu su bistroi, brazerije i restorani prepuni – jede se odlična hrana i pije dobro vino; recimo, probajte Chez Caldé, 54 rue St-André des Arts.

Kupovina

Ovo nije moja oblast ali da pokušam.

Ako ste šopoman, za vas je bulevar Hausman (imenovan po Baronu Hausmanu, arhitekti koji je umnogome dao današnji izgled Parizu).

Dva ogromna tržna centa su smeštena ovde: Galeries Lafayette i Printemps, sa ogromnim izborom marki i sa čestim popustima (Maja: “Ovo boli” ). Pored ovoga, tu je (ekskluzivnija) La Grande Epicerie u Rue de Sèvres. U svakom slučaju, za šta god da se odlučite, detaljna priprema je i ovde potrebna inače će samo šetnja kroz odeljenja potrajati dan

(Mislim da su prodavnice bez mesta za sedenje svojevrsna osveta nama, muškarcima koji za kupovinu ne mare Prosto ne mogu da poverujem da se tako bitan element enterijera izbacuje, čak iako je korisni prostor jako skup Zato volim prodavnice obuće – hteli ne hteli, moraju da postave sedeće objekte )

Lokacije i muzeji

Broj lokacija koje treba obići u Parizu je neverovatan, od “uobičajenih” (one za koje vezujemo Pariz) pa preko muzeja i manje poznatih lokacija (recimo groblje Pere Lachaise).

Ako nameravate da posetite više muzeja u nekoliko uzastopnih dana, za vas je Paris Museum Pass – sem novca, uštedeće vam dosta minuta / sati u redovima za karte i ulaz – većina muzeja ima posebne ulaze za vlasnike ovih karti. Doduše, takav raspored obilaska je dosta naporan, ali to je već stvar ukusa.

Izbegavajte prvu subotu u mesecu – tada je ulaz besplatan za sve i gužve su neverovatne.

Što se tiče koji muzej pre obići: najveće muzeje prvo – posle dana vrlo intenzivne šetnje, sve bi ređe ponovili to Luvr prvi, sredom – tada je otvoren najduže.

Muzej Orsej

Musée d’Orsay je izgrađen u prostoru bivše železničke stanice, tada znane kao Gare d’Orsay.

Sama zgrada je umetničko delo po sebi, izgrađena kao izložbeni primerak za Univerzalnu izložbu 1900.

Muzej je “mlad” i svoj rad je počeo 1986. godine; prikazuje umetnička dela zapadne civilizacije iz perioda 1848 – 1914. Posebna crta u delima su impresionisti (Mone, Dega, Renoar, Sezan).

Žorž Pompidu centar

Centre Georges Pompidou je takođe “mlad” muzej, završen 1977. godine. Zbog svoje lokacije, često ga zovu i Beaubourg muzej.

Vrlo je moderan i high-tech muzej i pokriva period 20. i 21. veka; fokusiran je na multidisciplinarnost – kombinovanje video i audio dela sa “klasičnim” delima skulpture i slikarstva.

Arhitektura zgrade je neobična: celokupna unutrašnjost je “izvrnuta”, sa karakterističnim cevima za vodu (zelene) , žutim nosačima za struju i plavim klimatizacionim elementima izvan same zgrade. Muzej ima i svojevrsnu osmatračnicu na vrhu (u vidu velike plastične providne cevi) sa koje možete videti znamenitosti Pariza.

Ispred samog muzeja se prave razna ulična dešavanja (zabavljači) i predstave.

Unutar muzeja je i velika biblioteka, tako da pazite sa koje strane zgrade čekate na ulaz – da vam se ne bi desilo kao nekima da čekaju ulaz u biblioteku, onda prepešače pola zgrade pa opet čekaju na blagajni za karte

Sve u svemu, interesantno mesto; ili će vam se dopasti ili ne – ravnodušni nećete ostati. Mene nije oduševio.

Trijumfalna kapija

Na zapadnom kraju Jelisejskih polja nalazi se upečatljiva Trijumfalna kapija, prepoznatljiv Pariski spomenik. Osećaj o pravoj veličini kapije ćete steći tek kada se nađete ispod nje – skladnost linija vam ne dozvoljava da to primetite iz daleka.

Samu izgradnju je naredio Napoleon, 1806. godine, obećavajući svojim vojnicima da će u povratku proći kroz Trijumfalnu kapiju. Obećanje je donekle ispunio, jer su za njegov povratak 1810. godine napravili potpunu drvenu repliku u prirodnoj veličini. Sama kapija će biti završena 1836. godine i Napoleon će, posthumno proći kroz kapiju 1840., na putu ka svom krajnjem mestu boravka – Les Invalides, uz grobnice drugih zaslužnih građana i vojskovođa.

Uspon na vrh (uz 246 stepenika) je obavezan – bićete nagrađeni 360 stepeni pogledom na ceo Pariz.

Inače, Trijumfalna kapija je deo Axe historique ili Trijumfalnog puta – pravca kroz spomenike i značajne građevine Pariza, sa istoka na zapad, koji počinje u Luvru, prolazi kroz Konkord trg i Trijumfalnu kapiju i završava se sa La Grande Arche de la Défense (modernom verzijom Trijumfalne kapije).

Ajfelova kula

Definitivno jedan od najpoznatijih (ako ne i najpoznatiji) simbola Pariza.

Remek delo inžinjerstva: Ajfelova kula je visoka preko 300 metara, dugo vremena najviša građevina u svetu. Izgrađena je za samo 2 godine, 1887 – 1889. i osnovna namena je bila da bude ulazak u Univerzalnu izložbu 1889, svetski sajam tehničkih i tehnoloških dostignuća, koji je bio posvećen stogodišnjici Francuske revolucije.

Vrlo elegantnih linija (pravi primer eksponencijalnih kriva), prosto vas ostavlja bez daha dok se penjete na drugi i treći nivo ove građevine. Prosto ne možete a da se ne divite umešnosti graditelja (Ajfela) tog doba.

Inače je bila omrznuta od samog početka od umetnika i javnosti Pariza, i plan je bio srušiti je posle 20 godina (takvi su i bili uslovi konkursa). No, korisnost je prevagnula (prvenstveno u komunikaciji) i ostavljena je da stoji. Sada je sa preko 7 miliona posetilaca godišnje najposećenija (koja se plaća) atrakcija na svetu.

I da, mala specifičnost: kada smo se na kraju popeli na sam vrh, poprilično “protrešeni” visinom na koju idemo, dočekao nas je zvuk turpije koja seče metal Nije bio najprijatniji osećaj na svetu

Obavezan obilazak.

Luvr

Luvr je veličanstven – samo kao grandiozna građevina, a o sadržaju, količini ljudskih dostignuća može se pričati satima.

Iako jeste trivijalija, vredi čuti – Luvr ima preko 16 kilometara galerija i ako se pred svakim izloženim predmetom zadržite samo minut, obilazak celog muzeja bi trajao 4 meseca.

Nekoliko saveta:

• kupite karte unapred; recimo u FNAC radnjama kojih ima svuda; 1.5€ više će se itekako isplatiti; nećete čekati ni u redu za kupovinu karte, a ni u redu za ulaz (koristite Rišelje ulaz)
• pripremite što bolje vašu rutu; sajt muzeja je dobro urađen i nudi kreiranje raznih tematskih obilazaka; jednom kada napravite obilaske, iscrtajte ih na planu muzeja i optimizujte ih tako da kroz jedan krak prolazite samo jednom – isplatiće se
• audio vodič (6 €) je vrlo koristan: preko objašnjenja do lakog lociranja gde se nalazite; pored novca, za uzimanje audio vodiča trebaće vam i neki identifikacioni dokument, koji ostavljate u zalog.
• ponesite vodu i što udobniju obuću
• obavezno sav višak stvari u garderobu (besplatno); dok prelazite kilometre kroz galerije, ne treba vam dodatni teret

Sacré-Cœur

Pariz je vrlo ravan – jedino pravo brdo (brdašce – 130 metara) je Monmart, čuveno stecište boema i umetnika u 19. i 20. veku. Na samom vrhu je izgrađena ova bazilika Sacré-Cœur ili bazilika Svetog Srca (Isusa Hrista).

Izgrađena je u spomen žrtvama Francusko-Pruskog rata; sama gradnja je trajala poprilično dugo: od 1875 do 1914. da bi zvanično bila osvećena posle I svetskog rata, 1919. godine.

Osnovni arhitektonski stil je rimsko-vizantijski, mada mnogi stil ove bazilike nazivaju kičem – zbog mešanja raznih pravaca i ideja. Meni se dopala, kao upečatljiva građevina na savršenom mestu – nad celim Parizom.

Ostalo

Pošto je post ionako predug, ovde ću samo navesti reference, a vi se već snađite kada ih budete obilazili:

• Notre Dame (”Naša Gospa”) – Prelepa gotska katedrala je nezaobilazno mesto za nas turiste. Izuzetnih kontura i staklenih mozaika, cela katedrala je izuzetno upečatljiva. Ispred same katedrale se nalazi francuska “Nulta tačka” (zvanični centar grada Pariza i mesto od koga se mere razdaljine u Francuskoj)
• Rodenov muzej – pored same zgrade muzeja i veliki vrt oko samog muzeja je izložbeni prostor sa velikim brojem Rodenovih skulptura, uključujući Mislioca i Vrata pakla.
• Ile de la Cite i Ille Sant-Louis – dva prirodna ostrva na Seni; la Cite – mesto početka Pariza i parižana i lokacija za Notr Dam
• Sorbona i Latinska četvrt – jako simpatičan kraj sa puno kafića i restorana
• groblje Pere Lachaise

Na kraju

Ako imate načina/mogućnosti, obavezno Pariz – sem ako niste apsolutni namćor i ne-hedonista, nema šanse da ne uživate

Za video pregled grada toplo preporučujem Aurorine Avanture – Pariz – deo prvi i Aurorine Avanture – Pariz – deo drugi a za još nešto slika prošetajte Pariz Flickr albumom.

Na kraju, posebna zahvalnost Peđi The Bloggeru za inicijalne savete oko Pariza i šta posetiti

No događaj od pre neki dan spada u “Verovali ili ne kategoriju”

Naime, iz istorijskih razloga, žiro račun (za fizička lica) mi je ostao u Nacionalnoj štedionici, sada Eurobank EFG. U jednom trenutku i kartica Nacionalne je postala nepotrebna, jer je račun na njoj bio netačan – prilikom akvizicije Nacionalne, došlo je do promene žiro računa.

U svakom slučaju, kako je priliv na tom računu vrlo, vrlo redak događaj, nisam se preterano interesovao za akcije po pitanju nove kartice i slično.

No, desilo se (mislim priliv) i odlučim da, bez kartice, samo sa ličnom kartom, odem do banke.

Rečeno-učinjeno: odem do ekspoziture sa đavoljom (biometrijskom) ličnom kartom, tamo me lepo prime, potvrde da je došlo do uplate, ja zamolim isplatu celokupne sume i:

• “Izvinite, ali ne može”
• Zašto?
• “Pa nemate našu karticu.”
  (ovde već počinje da se budi moj pravedni bes i otpor protiv glupavih pravila raznih institucija)
• A zašto mi je potrebna kartica?
• “Da bi proverili vaš potpis”
• Ovaj, gospođice, u ruci držite moju biometrijsku ličnu kartu sa uzorkom potpisa
• “Žalim, bez kartice ne može, treba mi vaš deponovan potpis”
• (1, 2, 3, 4, …. 10) Zovite mi vašeg nadređenog, molim Vas.

Krene još jednom cela tirada o tome kako postoji pravilo banke koje doduše ne može da mi da napismeno baš sada da izdavanje sredstava mora da prati upoređivanje potpisa.

Kako sam bio kratak sa vremenom (a i živcima), skoro odustanem, šefica se vrati na svoje radno mesto, a meni u poslednjem trenutku sine spasonosna misao (”ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se”):

• Izvinite, šta je potrebno za izdavanje nove kartice?
• “Lična karta”

U roku od 5 minuta sam imao novu, potpisanu karticu i uz ličnu kartu podigao novac

O birokratio i sebi si teška

(i datum je samo koincidencija – iako je objavljen 1. aprila, potpuno je istinit )

Malopre na starom postu dobih sledeći komentar i informaciju:

Poštovani korisnici,
obaveštavamo vas da PTT KDS u svoju ponudu uvodi novi servis – DIGITALNU TELEVIZIJU. Od 31.03.2009. godine u okviru digitalne televizije PTT KDS-a možete da pratite najkvalitetnije svetske kanale, kao što su: HBO, National Geographic Wild, Discovery Science, MTV Hits, Extreme Sports, Private Spice, kao i mnoge druge.
Sve informacije o ovom servisu (instalacija, vrste i cene paketa) možete saznati na telefonima …

Zaprepašćen, u neverici, okrenem info kanal, kad i tamo informacija i tamo još kaže:

možete saznati na info kanalu, našem sajtu http://www.kds.rs ili telefonima 011/3615-704; 011/3064-167 (radnim danima od 08:00 do 16:00)

Sačekam da se izvrti ceo krug informacija na info kanalu – ništa. Ok, nije problem, uključim računar i prošetam se do http://www.kds.rs (jedan od najnepreglednijih i najnefunkcionalnijih sajtova i pri tom korisnički neprijateljski nastrojen).

Imam šta i da vidim: na sajtu me upućuju na gornje telefone

Džaba tehnika i tehnologija, džaba 30 minuta vremena da se ukuca stranica na sajtu i svime učini dostupnim informacija o paketima, načinu nabavke, cenama … telefon bato, pa zovi kao pre 20 godina kada interneta nije ni bilo.

P.S. I opet su povećali cenu na 684,00 dinara (oni to zovu “usklađivanje” – sa čim li je usklađuju, da mi je znati)

P.P.S. Što se tiče komentara o “kvalitetu” sajta, mali primer:

• odete na http://www.kds.rs
• kliknete na Detaljnije o vesti i on vas odvede na http://www.kds.co.rs/usluge/Usluge-PayTV.asp
• znate li gde vodi klik na znak gore levo? Pa naravno, na http://www.kds.co.yu/ i to samo ako niste “zašli” u sajt, inače dobijete grešku

Sramota.

Imam jednu molbu: moja sestra je već 4. godinu (zar ima toliko ) u blogosferi.

No, nesrećnim slučajem, da sada ne iznosim detalje, izgubila je domen bebika.com te se preselila na http://www.bebika.net.

Zato bih vas zamolio, da ako na vašem blogu/sajtu/Google Readeru imate link ka starom domenu (bebika.com) ili RSS Feedu to prepravite na:

Sajt: http://www.bebika.net
RSS Feed: http://feeds2.feedburner.com/Bebika

Hvala

No, veliki broj korisnika računara (koje znam) ima gigabajte i gigabajte muzike – pri tom, ista je u katastrofalnom stanju – obično nastala besomučnim kopiranjem svega što im dođe pod ruku i neretko mi vrlo zavide kada vide ovakvu biblioteku:

(klikni za veću sliku).

Pri tom, naravno ne mislim na broj albuma već na uređenost.

Kako recept za ovakvu muzičku biblioteku nije komplikovan, reših da ga podelim sa vama

Razlozi za arhiviranje

Razlozi za arhiviranje muzike (ili “grebovanje”) sa CD-a u neki od digitalnih formata su očigledni:

• Sigurnosna kopija (backup) u slučaju da se originalni CD izgrebe / polomi / izgubi
• Mogućnost lakše manipulacije muzikom: pravljenje izbora ili lista za razne prilike
• Zauzima daleko manje mesta
• Moguće je slušati na daleko većem broju uređaja, od mobilnog telefona pa do kućnog centra za zabavu

Da sada ne bih ulazio u celu priču o autorskim pravima (imate dosta toga kod Moosheme), samo da napomenem da nikako ne zagovaram pirateriju; sve gore pomenuto se odnosi na takozvani fer-plej ili poštenu igru – ono što sam kupio (CD) mogu da slušam na načine koji mi najviše odgovaraju.

Iako se neke muzičke kuće ne slažu sa tim (”kupuješ medij, CD, a ne muziku”) recimo da je to otvoreno za diskusiju.

Formati

Muzika se u računarskom svetu može zapisati na neviđen broj načina; umesto da vas smaram ovde sa primerima, pomenuću samo dva glavne klase zapisa:

Zapis bez gubitka u kvalitetu (lossless audio formats)

Naslov je dovoljno jasan – muzika zapisana u nekom od formata koji su bez gubitka, je identična originalnoj. Jedino ako koristite ove formate, reč “arhiviranje” ima pun značaj – vaša muzika je potpuno sačuvana za budućnost, u originalu kakvom ste je i kupili.

I ovde razlikujemo dva pod-tipa: nekompresovane i kompresovane (= koji zauzimaju manje mesta) zapise.

Glavni predstavnik nekompresovanog formata bez gubitka je Pulse-code modulation – PCM, obično zapisan u WAV kontejnerima na PC platformama odnosno AIFF na Mac platformama. U ovom formatu se zapisuje muzika i na današnjim CD-ovima (po Red Book standardu).

Naravno, iako je audio kvalitet najbolji, problem sa ovim formatom je veličina datoteke – u 700 Mb staje ne više od 1,2h muzike.

Pokušaj da se taj problem prevaziđe su kompresovani formati bez gubitka kvaliteta. Najpoznatiji su FLAC (Free Lossless Audio Codec) i MPEG-4 ALS (MPEG-4 Audio Lossless Coding).

Zajedničko za oba formata je da se muzika kompresuje potpuno bez gubitka, uz uštedu od oko 40% prostora i mogućnost da se vrati u originalno stanje u svakom trenutku. Kako je prostor na diskovima sve veći i veći, a kako će uskoro Blu-Ray da omogući rezanje diskova u kućnoj radinosti od 25 Gb, verujem da će ovi formati biti budućnost za arhiviranje muzike.

Do tada, da vidimo šta nude lossy ili formati koji uz određen gubitak u kvalitetu nude daleko veći stepen kompresije (više pesama na manjem prostoru).

Zapis sa gubitkom u kvalitetu (lossy audio formats)

Postoji mnogo načina da kompresujete muziku uz određen, “teško merljiv” gubitak u kvalitetu i da dobijete mnogo manji zvučni zapis. Taj zvučni zapis je moguće vratiti “nazad” u polazni format (recimo WAV ili zapisati nazad na audio CD), no to nije original – deo zvučnog spektra je nepovratno izgubljen.

Ako vas ta tema interesuje, pogledajte članak na Wikipediji, a ja ću dati malo detalja o dva najčešća formata: MP3 i OGG.

MP3 – MPEG-1 Audio Layer 3

Može se slobodno reći da je MP3 napravio revoluciju u načinu kako se muzika koristi na računaru. MP3 (ili, MPEG-1 Audio Layer 3 što mu je puno ime i prezime) je način kompresije zvuka koji se oslanja na to kako ljudsko uho čuje tonove kao i na dodatne principe psihoakustike i time postiže fenomenalne uštede u prostoru (mp3 pesma kompresovana na 128Kbit/sec zauzima otpilike jednu desetinu originalne veličine na CD-u).

Revoluciju je počela Fraunhofer grupa u julu 1994, objavljujući prvi radeći program za kompresiju u MP3 – L3enc – i MP3 zver je puštena u divljine interneta da se više nikada ne vrati

MP3 je sada de fakto standard za kompresovani zapis audio materijala; puštaju ga svi uređaji, maltene i vaš frižider i iako pati od (još) nerazjašnjenih licencnih prava, ako vašu muziku kompresujete u MP3 format, sigurni ste da ćete moći da je slušate i u dalekoj budućnosti.

Ogg Vorbis

Ima puno zabuna da li se radi o Ogg ili Vorbis formatu Ukratko, Ogg je kontejner ili način pakovanja (kao što je WAV) a Vorbis je format kompresije audio materijala.

Vorbis je nastao iz vrlo praktičnog razloga – gore pomenuta Fraunhofer grupa je u septembru 1998. objavila planove za licenciranje MP3 formata; zato Xiph.Org odlučuje da napravi novi kompresioni format, koji će ponuditi bolji kvalitet zvuka od MP3 formata a bez ikakvih patentnih prava, svima dozvoljen na korišćenje. Otvorenost koda (open source), postojanje standarda (od Xiph.Org) garantuje dugovečnost ovom formatu.

Napredniji kućni uređaji puštaju Vorbis kompresovanu muziku, ali je broj tih uređaja daleko, daleko manji od uređaja koji poznaju MP3 zapis.

Na vama je da odlučite da li ćete koristiti MP3 ili Vorbis format – oba formata imaju svojih prednosti i mana.

Potrebni sastojci

Za vašu uređenu kućnu muzičku biblioteku vam trebaju:

• originalni CD-ovi
• način da ih prebacite u izabrani digitalni format ( CDEx program )
• način da ih slušate jednom prebačene ( Windows Media Player 11 )

CDEx

CDEx je odličan mali open-source (besplatan) program koji jako dobro radi ono čemu je namenjen: arhiviranje muzike u raznim formatima kao i skidanje pesama u originalnom kvalitetu (WAV zapis).

Na žalost, izgleda da je autor izgubio entuzijazam i malo zastao sa razvojem, ali i tekuća (1.51) i beta verzija (1.70 Beta 2) su stabilne i lepo rade.

Preporučujem da sa Download strane skinete Unicode 1.70 Beta 2 verziju, instalirate i startujete program.

E da, prvo startovanje može da pokaže ovakav ekran:

Samo kliknite na Yes

Podešavanja

Po instaliranju i startovanju programa, preporučujem da izvršite osnovna podešavanja programa (meni Options / Settings ili F4 taster).

Dve bitne stavke koje treba da podesite su: Remote CDDB – tu je potrebna vaša email adresa:

(klikni za veću sliku)

Inače, CDDB je baza podataka (više na samom sajtu freedb servisa) gde se smeštaju razni tekstualni podaci vezani za određen CD i mogu se dohvatiti recimo baš u ovakvim slučajevima.

Od sledećih podešavanja zavisi veličina mp3 datoteke kao i kvalitet audio materijala. Nalaze se na Encoder kartici i ja koristim ova podešavanja (maksimalna):

(klikni za veću sliku)

LAME kompresor je jako dobar na visokim bit-rate modovima (128+ Kbp/s) ali nije preterano dobar na niskim; ako vas zanima više detalja, pogledajte testove na 32 Kbp/s (Dial-up bitrate) kao i test na 128 Kbp/s (MP3 at 128kbps).

Na kraju, kada ste već tu, na kartici Filenames podesite / proverite gde CDEx planira da snima muziku, kao i kako da imenuje pesme:

(klikni za veću sliku)

Grebovanje muzike

Po ubacivanju CD-a, prvo dohvatite inicijalne podatke o pesmama i samom albumu (u meniju: CDDB / Read Remote freedb):

(klikni za veću sliku)

Retko će se desiti da podataka nema; u tom slučaju, unesite ih vi, i ne zaboravite da ih snimite nazad u freedb – to je jedini način da svako ima koristi od ovog servisa (meni CDDB / Submit To Remote freedb).

Bez obzira da li ste vi uneli ili pokupili sa freedb, proverite da li su svi nazivi pesama tačni (kao i albuma, žanra i godine izdanja), napravite eventualne ispravke i pritisnite taster F9 ili drugu ikonu sa desne strane:

Za svaku pesmu će početi proces grebovanja (pretvaranja u mp3) koji otprilike izgleda ovako:

Idealno, broj jitter grešaka treba da ostane nula; ako ih ima, probajte da očistite sam CD disk (možda je zaprljan) ili probajte u drugom CD čitaču.

Jednom kompresovane / arhivirane, pesme treba puštati – tu na scenu dolazi:

Windows Media Player 11

Iako je do skora WinAmp bio neprikosnoveni standard za puštanje muzike (a za neke druge stvari i dalje jeste), ipak ću preporučiti Microsoft Windows Media Player 11 za ove potrebe.

Razlog nije (kako će Punky odmah da vrisne ) ljubav prema Microsoftu već daleko praktičnije prirode – besplatan je, odlična je integracija sa samim operativnim sistemom (u Visti / Windows 7 je već deo operativnog sistema) i dobro radi to za šta je namenjen.

Kako je politika koje se držim: “koristiti do maksimuma ono što je mašini, i stvari samo dodavati ako je apsolutno neophodno” WMP 11 se sasvim fino uklapa u tu filozofiju. Naravno, kako je program za puštanje muzike manje bitan element priče o arhiviranju muzike, koristite šta god želite ako vam se WMP 11 ne sviđa.

Podešavanja

WMP 11 obiluje gomilom opcija, koje su manje-više već u startu podešene kako treba. Jedna opcija na koju treba da obratite pažnju je da ne dozvolite da se informacija o vašoj muzici, tako pažljivo pripremljena, pregazi; izaberite Library / More Options i na kartici Library dozvolite dovlačenje informacije o muzici samo ako već ne postoji:

Slika albuma – Folder.Jpg

U najvećem broju slučajeva, WMP 11 će naći slike albuma i sam ih dovući sa Mreže. Za sve ostalo se potrudite sami:

• nađite sliku albuma ili prosto skenirajte omot od CD-a
• snimite ga u direktorijum gde su i pesme, u jpeg formatu kao folder.jpg datoteku
• postavite read-only atribut, da ga WMP 11 ili Windows Media Center ne bi pregazili:

(klikni za veću sliku)

Sređivanje postojećih MP3 datoteka

Sva informacija koju unesete preko CDEx-a (koristeći CDDB ili peške) se čuva unutar samih MP3 datoteka, upisana u takozvane tagove ili labele (ID3 tagovi). Te informacije je moguće i naknadno dodati, ako nisu upisane prilikom pravljenja MP3 datoteka.

U Visti je podrška za to već ugrađena; recimo, da bi upisali album i autora za više pesama, selektujte sve pesme, desno dugme na selekciju i na Details kartici možete uneti te informacije:

(klikni za veću sliku)

Takođe, detalje o određenoj pesmi možete podesiti direktno u Explorer prozoru:

(klikni za veću sliku)

ili na Properties/Details kartici.

Windows XP nema takvu podršku, pa za to probajte neki od nezavisnih programa; recimo MP3 Tag je dobar, besplatan program koji vam može pomoći u tome.

Uporedna tabela kompresije

Na kraju, evo malo konkretnih podataka koliko se dobija raznim kompresijama (Riblja čorba – “Kost u grlu”, 1981):

⁰ Jedinica mere je kilobajt (1024 bajtova)
¹ Originalni kvalitet, skinut sa CD-a u WAV zapis
² Najzastupljeniji kvalitet MP3 muzike – 128 Kbp/s, CBR (i ne tako kvalitetan)
³ Podešavanja pokazana gore: 160 – 320 Kbp/s, VBR
⁴ Korišćeno podešavanje “Use quality settings”, vrednost 7.5 (~ 240 Kbp/s)

Da podsetim, Zakon protiv diskriminacije je jedan od Zakona koji naša država treba da donese u paketu zakona potrebnih za stavljanje Srbije na belu Šengensku listu (lakše putovanje u svet) i rok za donošenje je april ove godine.

Vest Crkve (tj. saopštenje) je svakako fenomenalan primer politike na delu – obiman, detaljan, sa referencama na gomile drugih evropskih zakona i propisa, potpisan od svih tradicionalnih crkava verskih zajednica (da sada ne ulazim u to kako se došlo do termina “tradicionalnih”) i savršeno skriva pravi razlog za pisanje vesti: borbu protiv dva člana predloženog zakona:

Diskriminacija u oblasti verskih prava

Član 18.

Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese svoja uverenja, u skladu sa zakonom.

Problematični deo je “promena vere”.

Diskriminacija na osnovu rodnog identiteta i seksualne orijentacije

Član 21.

Rodni identitet i seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svom rodnom identitetu i seksualnoj orijentaciji.

Svako ima pravo da izrazi svoj rodni identitet i seksualnu orijentaciju, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja rodnog identiteta i seksualne orijentacije je zabranjeno.

Sloboda izražavanja rodnog identiteta i seksualne orijentacije iz st. 1. i 2. ovog člana odnose se i na slučajeve transseksualnosti.

Komentar u pomenutoj vesti Crkve:

Примера ради, из текста Предлога није јасно да ли се неким од његових одредби ограничава право Цркава и верских заједница да у оквиру своје активности проповедају традиционалне вредности, попут традиционалних породичних вредности и брака управо онаквог како је он дефинисан у члану 12. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, који као једно од људских права предвиђа и право на склапање брака и који гласи: „Од тренутка када постану способни за брак, мушкарац и жена имају право да ступе у брак и заснују породицу према националним законима којима се регулише остваривање овог права.”

A za sve one bogohulnike koji se uopšte i usude na pomisao da Crkva može da pogreši, i za njih (nas) ima pasus:

Поједини коментари неких државних званичника и јавних личности, појединих медија и извесних невладиних организација поводом овог Предлога и поводом става Цркава и верских заједница о њему могу се сагледати као вид дискриминације усмерене против традиционалних Цркава и верских заједница, као и вид ширења мржње према њима.

Pa sad, ako smete, suprotstavite se ili barem izrazite sumnju u sve tradicionalne Crkve i verske zajednice.

Za kraj analize, da li ja samo vidim apsurd u ovakvom pasusu:

Традиционалне Цркве и верске заједнице се по правилу не мешају у послове државе, што је очигледно на примеру овог Предлога: надлежни државни органи, којима је веома добро позната уздржаност Цркава и верских заједница у односу на политичка питања, пропустили су да консултују цркве и верске заједнице.

?

Ma koliko se meni ne sviđalo to što se Crkva meša u poslove države (recimo, za čuvene biometrijske lične karte), to nije pravi razlog za bes koji osećam; Crkva je organizacija sa svojim ciljevima, i pokušava da te ciljeve ostvari na sve dozvoljene (ili možda manje dozvoljene) načine. Služba koju je Crkva razvila, politička moć koju je postigla (dobrim delom zahvaljujući Koštunici) je samo pohvala toj organizaciji, i naša Vlada i slične institucije bi mogle što-šta da nauče o tome kako se vodi jedna motivisana organizacija.

Pravi razlog za ovaj tekst je ponovo pokazana nemoć Vlade i naših političara; skupa koji uporno pokazuje da nije sposoban da za ovu zemlju rešava pitanja od životnog značaja (i time pitanja koja su bitna za sve nas) i na koju Crkva ima takav uticaj da u “telefonskoj sednici” bez problema otkaže slanje sopstvenog predloga Skupštini, i da proba da ga uskladi (sa čim?).

Da li je to Vlada i vlast kakva nama treba? Kakva Srbiji treba?

Update 11. marta 2009: Da ne bude da sam prave razloge zašto se Crkve bune sanjao, ovde možete pročitati sledeće:

Tradicionalne crkve i verske zajednice uputile su premijeru Mirku Cvetkoviću primedbe na 13 članova Predloga zakona protiv diskriminacije, saznaje B92.

One traže da se izbrišu članovi 18 i 21 koji garantuju promenu vere ili uverenja, odnosno proglašavaju seksualnu orijentaciju za privatnu stvar.

Treba li ovome ikakav komentar?

(e da, da uštedim vreme: pre nego što vi, Obrazu skloni likovi krenete kao i obično da mi šaljete polupismene mailove bez praznih redova i znaka interpunkcije, pročitajte ponovo: ja protiv pravoslavlja nemam ništa, samo malo protiv institucije koja pravoslavlje koristi za svoje, vrlo zemaljske ciljeve koji su pomalo u konfliktu sa vizijom Srbije u kojoj bih želeo da živim: slobodnoj od ksenofobije, ravnopravnoj članici ostatku Evrope i sveta, gde mi ne treba pola bubrega i 20+ dokumenata samo da bih negde otputovao).

Razlozi su očigledni: kupci žele da daju što manje novca za računar (iako su razlike između dobre i loše mašine ponekad manje od 100€), prodavci žele da na niskim cenama što više profitiraju, pa se ugrađuju loše komponente i/ili se guraju do granice svog tehnološkog maksimuma (takozvani OverClocking).

Kao rezultat imate jevtine i loše mašine, koje često prave probleme i dobijaju Plave ekrane smrti (BSOD).

Naravno, niko ni ne očekuje da prosečni korisnik može da otkloni problem sam; no ono što svako može da uradi je da barem testira svoju mašinu (ako ima probleme koje ne može pripisati aplikacijama koje koristi) i da eventualno odnese mašinu (posle detekcije) u neki dobar servis za sređivanje.

Najgore što možete da uradite je da ne radite ništa i sebi gradite nervozu i nerviranje zbog “glupe mašine”

Uzroci i testovi

Uobičajeni krivci za ovakvo (loše) ponašanje mašina su:

Memorija

Memorija je jedan od najčešćih uzročnika problema: iako je memorija i renomiranih proizvođača izuzetno jevtina (Geil, Corsair, Kingston), prodavci hardvera gledaju da i ovde uštede. To većina korisnika vrlo brzo oseti na svojoj koži – nepredviđena ponašanja ili pucanja programa, kao i samog operativnog sistema.

Problem sa memorijom je što se može desiti da je loš deo visoko u memorijskoj mapi (preko 1 – 2 Gb) – problemi će se osetiti tek onda kada program zatraži memoriju tako visoko – recimo, ako radite obradu velikih fotografija i/ili video materijala, ili igrate novije igre. Sve dok se ne dođe do loših delova, računar će memoriju koristiti normalno.

Rešenje je da pustite program za testiranje koji će nemilosrdno istestirati sve delove memorije:

MemTest86

Ovo je jedno izuzetno programče: MemTest86. Iako se na sajtu pominje kupovina CD-a, ne dajte da vas to zavara – to je samo za lenje koji ne idu dalje od prve stranice sajta

• Kliknite na Free Download i skinite arhivu “ISO image for creating bootable CD (Windows – zip)” (najnoviju verziju – trenutno 3.5)
• Raspakujte arhivu i narežite ISO datoteku (tekuća je Memtest86_3.5.iso) na CD (za ovo preporučujem ImgBurn)
• Podignite računar sa ovog CD-a (većina novih računara ima opciju prilikom startovanja, obično na F12, da izaberete da li se računar podiže sa diska ili CD-a).

Jednom kada se MemTest86 podigne (i vi izaberete neku od ponuđenih verzija), prikazaće vam plavi ekran i krenuti sa serijom testova. Preporučujem da testiranje traje ne kraće od 6h, poželjno je 24h – jedan od razloga je prosto temperatura – neke memorije će pokazati probleme tek kada se dobro zagreju.

MemTest86 je, kao i ostali alati ovde pokazani, alat “za pozitivnu granu” – to praktično znači da ako pokaže greške, onda memorija definitivno ima problem (menjati), ali na žalost, ako ne pokaže greške, ne znači da je memorija dobra; ovo samo daje veću sigurnost da je problem na nekoj drugoj strani, a ne u memoriji.

Procesor / Napajanje

Iako je ovo grupisanje na prvi pogled malo nelogično, nije bez veze: kada opteretite procesor do maksimuma, vući će dosta struje, što će se kod loših napajanja itekako pokazati.

Pored struje, opterećenje procesora će zahtevati i jače hlađenje samog procesora – ako hladnjak/ventilator na procesoru nisu u najboljem stanju (loša pasta između procesora i hladnjaka, previše prljavštine u krilcima ventilatora), to će se itekako pokazati na temperaturi samog procesora.

Prime 95

Za testiranje procesora koristim možda neočekivan program: Prime 95 – deo Great Internet Mersenne Prime Search projekta.

Potpuna digresija (danak mojoj ljubavi prema teoriji brojeva): Maren Mersen (Marin Mersenne, 1588 – 1648), francuski monah, je postavio (netačnu) teoremu da su brojevi oblika 2ⁿ – 1 prosti brojevi za n = 2, 3, 5, 7, 13, 17, 19, 31, 67, 127 i 257 a da za sve ostale n <= 258 van ove liste nisu. Tek 1947. je dokazano da je prava lista: n = 2, 3, 5, 7, 13, 17, 19, 31, 61, 89, 107 i 127. To nije umanjilo slavu ovog matematičara, po kome su prosti brojevi ovog oblika dobili ime.

Pokazalo se da je program za traženje brojeva ovog oblika savršen “mučitelj” za vaš procesor – gura ga do krajnjih granica i time ga praktično testira.

Da bi ste ga koristili, nije potrebno da budete član gornjeg projekta za traženje prostih brojeva. Dovoljno je da skinete program, startujete ga i izaberete sledeću opciju:

(klikni za veću sliku)

Naravno, po završetku ovog testa, možete probati i druge opcije koje stavljaju težu na testiranje drugih komponenti, sem samog procesora.

Pre startovanja, skinite program kao što je Speed Fan, da bi pratili ponašanje vašeg procesora; ovako izgleda pre startovanja:

a ovako za vreme rada:

I Prime 95 treba pustiti da radi barem 6h, idealno 24h – pri tome, sam program ne sme prijaviti grešku, niti doći do pucanja / smrzavanja mašine. Pri tome preporučujem da držite oko na temperaturi procesora, jer ako vam hladnjak / ventilator na procesoru ne rade kako treba, može vam se desiti da ode beli dim

• Znaš li ti da televizori (računari) radu na beli dim?
• Kako bre na beli dim?
• Tako lepo – kada je iz našeg televizora izašao beli dim, TV umro

Sve ostalo (grafička karta)

Kako nisam neki poseban igrač, obično ne posvećujem ovom aspektu previše pažnje. Uglavnom koristim razne demo verzije igara, koje ostavim preko noći na računaru – ako do jutra ništa ne pukne, smatram da je testiranje grafičke kartice prošlo

Jedna od igara koje koristim za te svrhe je i X3: Terran Conflict Rolling Demo Benchmark – iako je ovaj demo težak 422 Mb, preporučujem download:

• demo je iz 4 dela
• prvi i posebno četvrti deo su izuzetno zahtevni za vašu grafičku karticu
• ako volite SF i/ili vasionske bitke, ceo demo će vas ostaviti bez reči

(klikni za vrlo veliku sliku)

Komercijalna rešenja

Sva gorepomenuta rešenja za testiranje su besplatna; naravno, postoji i gomila komercijalnih rešenja koja se bave ovom oblašću:

FutureMark: 3D Mark i PC Mark su vrlo poznati programi iz ove oblasti – neke od varijanti programa su jako jevtine ili čak besplatne, ali samo za jedno izvršavanje. Pri tom pazite na verzije programa, jer novije verzije rade samo na Visti.

SiSoftware Sandra (the System ANalyser, Diagnostic and Reporting Assistant) – takođe “klasika” među programima za testiranje.

U svakom slučaju, ako imate problema sa mašinom, toplo preporučujem testiranje (sa besplatnim ili komercijalnim programima) – u najgoru ruku ćete izgubiti malo vremena, a u najbolju saznati šta tačno nije u redu sa vašim mezimcem i to otkloniti.

Vrlo često predstavljam ovde na blogu najnovije Windows operativne sisteme (Vistu ili Windows 7).

Iz tih razloga a i kako nekako slovim za Windows stručnjaka i Microsoft pobornika, često se diskusije koje vodim sa poznanicima i prijateljima vrte oko toga “kako su svi ovi novi Windowsi preveliki, preglomazni, traže jake procesore i mašine”, i obavezno se upadne u teške vode nostalgije “eeeee, moja Win 98 se podizala za 3 sekunde na 10 puta slabijoj mašini”.

Zato, da bih odao poštovanje čistoj istoriji i svim nostalgičarima – predstavljam vam Windows 2.03 iz godine 1987-e!

Ova verzija je objavljena u novembru 1987. godine i imala je sve “prave” atribute naslednika koji će doći: prozori su mogli da se preklapaju (za razliku od Windows 1.0 gde su mogli samo da se poređaju jedan do drugoga), multitasking je daleko unapređen, prve verzije Excel-a i Word-a rade na Windows 2.03 i uvode se po prvi put termini “Maximize” i “Minimize”.

Sama instalacija je “teška” oko 3 Mb (dve 1.44Mb diskete) a zahteve prepisujem iz originalne dokumentacije:

• MS-DOS version 3.0
• Two double-sided disk drives or a hard disk
• 512K of memory or greater
• Graphics-adapter card

Upravljač datotekama se zove MS DOS Executive (tata Program Manageru iz Windows 3.x familije, deda današnjem Windows Explorer-u):

(klikni za veću sliku)

Windows 2.03 je inače razlog zašto je Microsoft tužen od strane Apple kompanije jer je “Windows 2.03 suviše sličan Lisa i Macintosh operativnim sistemima”:

(klikni za veću sliku)

Naravno, nikada zaista nisam radio na Windows 2.03 – prvi Windows koji sam koristio je bio 3.0 a zatim i 3.11 for CEE – prvi Windows (doduše, uz malu pomoć programera-hakera ) koji je mogao da koristi sva naša slova sa kvačicama.

Ako poželite i vi da radite na zaista staroj verziji Windowsa, potrebni sastojci su sledeći:

• Windows 2.03 operativni sistem (arhiva od 1.5 Mb): Win-2-0-3.7z
• 7-Zip arhiver da raspakujete arhivu
• Virtual 2007 da pokrenete sistem

Na kraju: Microsoft.Com: Windows Version History.

P.S. Imam i Windows 1.01 ali nisam uspeo da podesim miša u virtuelnom okruženju, a i 1.01 je više grafička školjka oko MS DOS-a a ne pravi Windows

Sada i vrapci znaju da Vlada namerava da plati 1,000,000 $ (milion dolara) ne bi li ispravila svoje grube greške.

Ono što se (po meni uspešno) zataškava je šta se tim parama plaća? Celom pričom oko dečka koji dobija milion za tuču diskretno se skreće pažnja sa dve činjenice:

1. 900,000 $ (troškovi lečenja) treba da se plate porodici Brajana Štajnhauera ne bi li odustali od tužbe i time popravili odnose između SAD i Srbije (sa američke strane tu priču jako gura Hilari Klinton).

Sa ovih 900,000$ Vlada pokušava da opere grozne diplomatske prekršaje koje je bivši vice-konzul Igor Milošević napravio izdavanjem novog pasoša Miladinu.

Pitanje jedan: kako i koliko će Igor Miloševiš (a možda i bivši generalni konzul Slobodan Nenadović) biti kažnjeni za štetu načinjenu ionako krhkim diplomatskim odnosima? (ne brinite puno za njih, kao najstroža disciplinska mera je predviđen otkaz iz MSP RS i ništa više).

Još je važnije pitanje (na koji svi kriju odgovor) ko je uopšte naložio Igoru Miloševiću izdavanje te isprave – nemojte misliti da je neki vice-konzul sam rešio da posvađa SAD i Srbiju. Ko iz ove vlade ima toliku moć da prvo naredi ovakav prekršaj a onda posegne rukom u naše (budžetske) pare i pokuša da “popravi” štetu koja je iz te naredbe proizišla?

Meni najvažnije pitanje: da li ova vlast uopšte ima snage da ovo istera do kraja, nađe tog “visokog zvaničnika” (ili odgovarajuću “senku”) i propisno ga kazni? Strepnja mi je veća od nade da od toga nema ama baš ništa i da će pravi krivci biti “kažnjeni” postavljanjem na neku diplomatsku poziciju u nekoj od egzotičnih zemalja – daleko od novinara, daleko od afere.

Linkovi:

• Borba: Otvoreno pismo Slobodana Nenadovića ministru spoljnih poslova Republike Srbije Vuku Jeremiću
• Borba: Ko je naredio konzulu Igoru Miloševiću da izda pasoš Miladinu Kovačeviću?
• Borba: Igor Milošević potpisao kauciju kao službenik Generalnog konzulata – ko je u Beogradu to znao

2. 100,000 $ treba da se plati porodici Kovačević za kauciju koju su već platili za svog sina koji je umlatio drugog i pobegao ?!?!?

‘elllo? Ima li nekog sa glavom?

ZAŠTO BI ZABOGA PLATILI KAUCIJU od 100,000 $ ZA PRIVATNO LICE KOJE JE NAPRAVILO PREKRŠAJ I PO ZAKONIMA I SRBIJE I SAD?

Ko su ti Kovačevići? Zašto su bitni Srbiji (odnosno vladajućoj političkoj eliti u Srbiji) da je Vlada spremna da ispovrti naših 100,000$ direktno njima u džep?

Da onih 900,000$ i nekako razumem, ali ovih 100,000$?!?!

Sam čin radikala, dovođenja Miladina Kovačevića u Skupštinu “u posetu” neću komentarisati – suviše mi je gadno, pa makar znao da je to od radikala.

Za kraj, koliko danas u Srbiji vrede 1,000,000$:

• 42.390 dečjih dodataka
• 25.019 učeničkih kredita
• 14.717 studentskih kredita
• 4.970 naknada za nezaposlene
• 2.963 naknade za prvo dete
• 1.943 prosečne plate u Srbiji

Malo li je na ovu skupoću?

Prvo je bio Sezam (stara, statična prezentacija), onda Verat (početak bloga) a zatim DreamHost – krajem 2005. godine.

Počeci na DreamHost-u su izgledali vrlo dobro – pun Unix nalog, na raspolaganju neograničeno domena, mnogo prostora i saobraćaja. Uspešno sam migrirao sve moje sajtove (tada ih je bilo 10-ak) i ispodešavao stvari kao redovan backup, sisteme obaveštavanja i javljanja pa čak i SVN instalaciju.

Prvih dve godine je bilo dobro; onda su počeli problemi – prvo sporadični (spore MySQL baze, nedostupnost kontrolnog panela) pa sve do nedostupnosti sajtova od 4, 5, 12 sati. Bilo je i perioda od 10 – 15 dana kada je pristup sajtu ili kontrolnom panelu bilo stvar čiste sreće; sve sam se nadao – srediće se No, ništa od toga – izgleda da su prosto izgubili onaj fini balans šta reklamiramo / šta imamo / koliko para dolazi / kakve stručnjake imamo.

Naime, svi hosting provajderi bezobrazno koriste preprodavanje kapaciteta – niti oni imaju toliko prostora koliko reklamiraju, niti širinu linka za sve sajtove, nego igraju na kartu velikih brojeva – sve se nadajući da vi ne hostujete novi Yahoo ili Google već da su vam potrebe (daleko) manje od onoga što kod njih zakupite.

I to je nekako ok – sve dok postoji balans tipa “svima možemo da pružimo korektnu uslugu”. Kada se taj balans izgubi, vreme je da se potraži novi provajder … što sam i učinio, posle skoro mesec dana pretrage i čitanja beskonačnih recenzija / pregleda hosting provajdera.

Novi domaćin Vesic.Org i “srodnim” sajtovima je MediaTemple; servis koji sam izabrao je grid service – korišćenjem mreže servera, obećavaju veću stabilnost i bolji odziv svih vaših aplikacija. Za 200$ godišnje dobijete 100 Gb prostora, 1 TB mrežnog saobraćaja i do 100 domena za hostovanje – meni dosta

Menjanje provajdera nikako nije zabavna operacija Toliko stvari zaboravite koje ste fino ispodešavali, da prilikom seljenja 25+ sajtova to itekako zna da vam oduzme vreme i živce; no, nekako je prošlo

Ovoga puta ću preskočiti hvalospeve, da se ne provedem kao sa DreamHost-om – reći ću da za sada sve lepo radi i da su sve migracije lepo prošle. Samo se nadam da će tako i ostati još dugo vremena

(a ako vam padne na pamet da uzmete domaćeg provajdera, pročitajte o Veratu, kao i SezamHostingu, i ovde pa razmislite još jednom).

No, prošli vikend sam iskoristio da pogledam (po preporuci) dva dokumentarna filma iz Zeitgeist (”Duh vremena”) edicije (serije, pokreta):

Zeitgeist, the Movie (2007)

Film je iz tri dela:

1. The Greatest Story Ever Told (Najveća priča ikada ispričana) – koreni hrišćanstva
2. All The World’s a Stage (Ceo svet je pozornica) – kako su američke banke “okupirale” svet na početku 20. veka
3. Don’t Mind the Men Behind the Curtain (Ne primećuj čoveka iza zavese) – kako su gornja dva povezana sa svim većim ratovima vođenim u 20. i 21. veku

Zeitgeist: Addendum (2008)

“It is no measure of health to be well adjusted to a profoundly sick society” -J. Krishnamurti

(”Stepen prilagođenosti suštinski bolesnom društvu ne može biti mera zdravlja”)

Vrlo detaljna analiza o ekonomiji kakva je danas i šta sve iz takve ekonomije proističe (prvi put sam čuo izraz “Economic Hitman” – “Plaćenik ekonomije”).

Za oba filma: jednom rečju (dobro, u dve reči ): obavezno pogledajte.

Svaki od ovih filmova se može pogledati direktno na sajtu, slobodno skinuti (DivX format, preko Torrent protokola) ili naručiti kao DVD za 8.5$. Takođe postoje puni transkripti kao i reference na materijale korišćene u filmovima.

Čak iako se ne složite sa stvarima iznetim, čak iako ovo otpišete kao još jedna neuspela teorija zavere, barem će vas potaći na drugačiju vrstu razmišljanja, na preispitivanje stvari sa kojima svakodnevno živite i koje uzimate kao podrazumevane.

U svakom slučaju, biće to vrlo pametno iskorišćenih 4 (2 + 2) sata vašeg vremena.

Zvanični sajt: http://www.zeitgeistmovie.com/

No, mail (odnosno mail adresu) je trivijalno otvoriti; toliko trivijalno da neretko završite sa 4, 5, 6 raznih mail adresa, otvorenih ko zna kada i kod ko zna kojih provajdera. To nikako ne doprinosi boljoj organizaciji i brzom odgovoru na važne mailove

Moj izbor za poštu je GMAIL (iako sam imao nekih sitnih problema sa njima) odnosno Google Applications for Domains (što je sa strane maila isto). Probaću ovde da vam dam nekoliko smernica kako jednostavno i udobno organizovati mail, bez nervoze i kašnjenja u odgovaranju.

Izaberite jedan

Ovo je očigledan i krucijalan korak u celoj priči – izaberite jedno i samo jedno sanduče koje će vam biti glavno. (pretpostavka je dalje da se radi o GMAIL nalogu, ali se većina pravila može primeniti i na gomilu drugih).

Dovucite sve

Vrlo je bitno da sva ostala pošta bude isporučena u ovo, glavno sanduče.

Sa ostalih Gmail / Google Applications for Domains naloga

Ostale Gmail / GAD naloge možete trivijalno da prosledite na glavni nalog: ulogujte se na te druge naloge, zatim Settings / Forwarding and POP/IMAP i uključite odgovarajuću opciju:

Od opcija u padajućem meniju savetujem “archive” opciju – to će svu poštu sačuvati u originalnom nalogu, ali neće zatrpavati Inbox (naćiće se u All Mail labeli).

Takođe, ako vaš drugi provajder podržava preusmeravanje (forward), uradite to na odgovarajući način.

Sa drugih POP3 mail naloga

Najveći broj provajdera omogućava da vašu poštu čitate preko POP3 protokola – iskoristite to i poštu sa takvih naloga dovucite u vaše izabrano sanduče: Settings / Accounts / Get mail from other accounts / Add a mail account you own:

Klasifikacija

Gornjim postupkom smo postigli važnu stvar – sva naša pošta je u jednom sandučetu i tačno znate gde se treba ujutro ulogovati pre nego li skuvate kafu

No, da bi ovo bilo i efikasno, svu dolazeću poštu treba da klasifikujemo / rasporedimo u direktorijume ili, u Gmail terminologiji, labele. Gmail će vam, prilikom dovlačenja pošte preko Pop3 protokola, ponuditi i kreiranje odgovarajuće labele za ove naloge – prihvatite.

Za ostale naloge, možete i sami da kreirate filter koji će raspoređivati poštu: kliknite na opciju “Create a filter” u vrhu ekrana:

i dobićete ovakav ekran; dat je primer koji filtrira sve poruke koje dolaze za određeni domen (mada tu može da stoji i konkretna email adresa koju preusmeravate na glavno sanduče):

Sledeći ekran kreira sam filter i postavlja (bitne) parametre:

Ako “overite” prvu opciju, mail koji vam stiže sa adrese iz filtera nikada neće biti u Inbox-u već samo pod labelom (u direktorijumu); da li ćete ovo uključiti ili ne, zavisi od toga kako radite sa vašom poštom – da li volite sve lepo raspoređeno po folderima, ili i po folderima ali i u Inboxu.

Odgovaranje (reply)

Ok, pošta fino dovučena, uredno raspoređena po labelama, šta ostaje?

Ostaje da podesite mogućnost odgovaranja sa vašeg glavnog naloga u ime svih naloga koji se u njega slivaju. I to je lako izvesti: Settings / Accounts / Send Mail as:

Savetujem vam da overite opciju “Reply from the same address the message was sent to“.

Gmail će vas provesti kroz seriju ekrana, i na kraju poslati mail sa kodom koji treba da unesete (i time potvrdite da ste zaista vlasnik naloga):

Ako ste prethodne korake uradili kako treba, ovo ne bi trebalo da bude problem – mail sa kodom je već na vašem glavnom nalogu; ako se radi o Pop3 nalogu, predlažem da odete u Settings / Accounts / Get mail from other accounts i zahtevate dovlačenje pošte (Check mail now – inače se pop3 dovlačenje dešava periodično, obično svakih sat vremena).

Jednom potvrđen, ovakav nalog postaje regularna adresa sa koje možete da pišete iz vašeg glavnog sandučeta.

To bi bilo to Nadam se da će koristiti

Istorija, ili takvo iskustvo se ponavlja – skoro sam učestvovao u sličnoj situaciji kod Moosheme: drugi provajder, drugi sajt, drugi korisnik, isti problemi – nedostatak poštovanja klijenta, njegovih prava, nedostatak prave, profesionalne usluge; mogu se oni zvati SezamPro Hosting, ali ono Pro je itekako Problematično.

Razumljivo mi je da prodavci hardvera tretiraju kupce kao debile; generalno neznanje kupaca im pruža osnove za to; no, čovek bi očekivao da se u specijalizovanim oblastima (a hosting je još uvek nešto čime ne može baš svako da se bavi ili koristi) kvalitet usluge i informacije sa druge strane žice (od podrške) bude barem u ravni znanja korisnika (= mene) i da ponudi fer odnos … ako ni zbog čega drugoga, a ono zbog servisa koji je plaćen.

Osnovne pretpostavke su proste: hosting kompanija ima servis, koji korisnik plaća. Hosting kompanija se brine za svoj posao, a korisnik za svoje podatke / sajtove. Jasno mi je da razni ugovori i uslovi korišćenja imaju za cilj da zaštite posao hosting kompanije od “zlih” korisnika, ali mi nije jasno kako njima nije jasno da je i svakom korisniku bitno da u svakom trenutku vlada svojim vlasništvom – podacima i sajtovima.

U slučaju SezamHosting-a te pretpostavke baš i nisu ispunjene – ako zaključe (na osnovu parametara koje nisu uspeli da mi objasne ni posle tri maila) da određeni sajt ugrožava druge sajtove na istoj mašini, oni ga suspenduju – dobro, razumljivo, štite posao. Ali ne samo što ga suspenduju, no ni ne potrude se da obaveste vlasnika o tome, što je bezobrazno (a i stoji u ugovoru), sem ako ne računate ovakvu sliku, kakvu ne bih voleo da vidim ni kod neomiljenih osoba a kamoli prijatelja:

Idemo dalje: suspenzija je potpuna – ne samo da je vaš sajt nevidljiv, nego vam je ukinut i bilo kakav pristup administrativnom delu (cPanel): ne možete detektovati problem, ne možete ga ukloniti, ne možete doći do vaših podataka, ne možete ama baš ništa – šta SezamHosting očekuje od korisnika? Da telepatski reši problem?

Neću da pominjem (lažem, hoću ) tenis sa raznim zahtevima gde se obraćam Goranu, Vladimiru 1, Vladimiru 2 – tok informacija oko određenog tiketa u firmi treba da bude transparentan za korisnika; korisniku treba jasna informacija i baš me briga od koga ta informacija dolazi. Pogotovo je iritantno “učiniću vam to i to, ali da znate da ste po Ugovoru trebali da nas obavestite u drugi utorak prethodnog meseca …” – ili ćete odraditi posao, ćutke, ili ćete se striktno ponašati po Ugovoru, ali to važi za obe strane – nije usluga ako dobijem backup rođenih (dobro, Mušeminih ) podataka, jer inače nemam pristup istima jer je sve, ama baš sve suspendovano.

Napraviti profesionalni servis nije teško; osnovne premise su: tačna, pravovremena i korektna akcija prema korisniku (znam, radim u kompaniji koja opslužuje velike klijente); napraviti profesionalni servis je skupo (trebaju vam dobri kadrovi koje treba lepo platiti) i traje (ti kadrovi treba da nauče o vašoj firmi i poslu sve što ne znaju); isplativo je napraviti profesionalni servis – ne odmah, ne za mesec dana, već na duže staze, kada zadovoljni korisnici dovedu još korisnika, a onda oni dovedu svoje prijatelje ….

Napraviti neprofesionalni servis je lako i jevtino; a takvi su i rezultati – kratkotrajni. Tržište Srbije jeste možda malo i neuko, ali će vreme, ovakva iskustva i ponuda stranih hostinga (pa makar i ping do sajta bio 200 ms a ne 30 ms) prosejati ovakve kompanije; samo mi je strepnja dublja od nade da će se još mnogi opeći pre nego što se prosejavanje desi.

E da: sa SezamPro sam imao uvek dobra iskustva i sa njima sam od samih početaka (još od davnog Sezam Net-a). Mislim da je SezamPro itekako trebalo da poradi (i to debelo) na uvođenju standardnog kvaliteta u “Hosting” d.o.o; malo njih zna da je to posebna firma koju je SezamPro kupio; malo njih za to i mari – ovo je itekako mrlja i na SezamPro-u, jer, na kraju krajeva, nose i njegovo ime.

ubeležite 13. februar (petak) kao dan kada bi trebalo da se uključite u Evropski dan uštede energije. Akciju kod nas vodi Radio 202 (gospođa Ružica Zorkić Radičević) i predstavlja napor da sačuvamo energiju i životnu sredinu ili da osvesti što više ljudi o tom pitanju.

Originalni poziv sledi:

UČESTVUJTE
u kampanji
PAMETNO KORISTIM ENERGIJU

EVROPSKI DAN UŠTEDE ENERGIJE
13. februar 2009.

Kampanju je pokrenuo RAI/Radio 2, po preporuci Evropske radiodifuzne unije (EBU), još 2005. pod sloganom “M’Illumino di meno”(“Palim se manje”, it.)

Radio Beograd, nosilac projekta je Beograd 202, po prvi put uključuje celu Srbiju u ovaj projekat. Projekat PAMETNO KORISTIM ENERGIJU ima za cilj da probudi s(a)vest gradjana Srbije i uključi ih u medjunarodnu mobilizaciju u racionalnoj potrošnji energije.

Pozivamo SVE naše slušaoce da 13. februara, bar na kratko, isključe svetla i električne uredjaje u kućama i na radnim mestima. Petominutni režim “energetske tišine” ima za cilj da probudi svest i savest najšire populacije o energetskoj efikasnosti na jedan dan, i time, dugoročno posmatrano, i opšti pogled na energiju. Tako će 13. februar postati Dan jedinstvenog apela za racionalnu potrošnju energije. Apela upućenog svima u Srbiji, a pre svega, slušaocima Radio Beograda.

Kampanju su do sada podržali: britansko Ministarstvo spoljnih poslova, grad Pariz (Ajfelov toranj), Evropski parlament u Briselu i Strazburu, gotovo svi gradovi u Italiji ali i Atina, Dablin, Edinburg, Sofija, Beč…

U Srbiji, kampanja se organizuje u celini, na dobrovoljnoj, volonterskoj osnovi. Do sad su je pomogli: Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije koja je projektu pružila institucionalnu i stručnu podršku – i obezbedila prigodne poklone za slušaoce koji se istaknu svojim komentarima i sugestijama. I Rambo Amadeus.

POZVANI STE I VI – UKLJUČITE SE:

1. ISKLJUČITE 13.FEBRUARA, bar na kratko, što više električnih uredjaja
2. Pošaljite ovaj mail svim svojim prijateljima, neprijateljima, poznanicima,saradnicima…BAŠ SVIMA
3. Pošaljite mail podrške na pametnokoristim.energiju@gmail.com

RADIO REOGRAD
BEOGRAD 202

Windows 7 tim je i ovde taj posao daleko bolje odradio: objavljene su SKU (Stock Keeping Unit) tj. verzije za Windows 7:

• Windows 7 Starter
• Windows 7 Home Basic
• Windows 7 Home Premium
• Windows 7 Professional
• Windows 7 Enterprise
• Windows 7 Ultimate

Gužva, ne? Isto kao za Vistu? Na svu sreću, nije tako – Starter (samo 3 aplikacije, namenjeno zaista slabim mašinama) i Basic (skinuta “šminka” kao što su Aero) su “specijalne” verzije, koje će biti dostupne samo proizvođačima hardvera (OEM mreža).

Enterprise verzija će biti dostupna “velikim” potrošačima (firmama) kroz Volume Licencing programe.

Za najveći broj korisnika ostaje biranje samo između Home Premium i Professional edicija. Ako ste kućni korisnik -> Home Premium; ako ste poslovni korisnik -> Professional – stara dobra XP šema.

Pored ovoga, urađeno je i nešto više – svaka sledeća verzija je nadskup svih funkcionalnosti (a ne kao kod Viste, gde ste izborom više verzije, recimo Business, gubili stvari koje ima Home Premium, recimo Windows Media Center) i svi fajlovi su već na vašem računaru (Windows Anytime Upgrade) tako da prostom kupovinom novog ključa možete da otključate funkcionalnosti iz više verzije.

Sve nestrpljivije čekam novi Windows

U početku je za korišćenje bilo neophodno da imate mail nalog na nekom od Microsoft servisa (Hotmail, Msn, Live) da bi vrlo brzo uveli i mogućnost da uz postojeću ne-Microsoft adresu možete koristiti MSN Messenger. Ta tranzicija (sa hotmail na kompanijske email adrese) je prošla relativno bezbolno – otvorite novi Passport nalog sa kompanijskom adresom, uradite eksport adresa sa Hotmail naloga i import na novootvoreni nalog.

Najavljeno gašenje .yu domena je opet nametnulo novi zadatak – promenu mail adresa na Live Messengeru sa .co.yu na .rs. Kako sam zadužen za tehničke stvari, a i već sam radio ovu akciju na svom privatnom Live nalogu, rešio sam da sprovedem na sebi celu akciju i napišem odgovarajuće uputstvo za ostale.

Tu počinje hod po mukama:

Scena 1 – petak: priprema

Uredno sam pročitao uputstvo za promenu mail adrese na Live nalogu (ne, nisam toliki fanatik za uputstva već je jedno kada radite za sebe ili za 120+ ljudi) gde se pominje da “po promeni e-mail adrese ne treba da se logujete na MSN barem 3 sata”; u dokumentaciji sam naleteo takođe i na informaciju da “se promene na nalogu mogu propagirati i do 48 sati”. Odlučim da promenu mail adrese odradim u petak uveče i da se ne logujem do ponedeljka (što je sigurno, sigurno).

Scena 2 – ponedeljak: prvo logovanje

U ponedeljak imam šta i da vidim: svi moji kontakti (300+) su offline – na nebu instant poruka je do tada neviđena tišina (i tu tek uviđam koliko IM uzima u mom dnevnom vremenu i koliko mi odvlači pažnje). Odradim više posla no za prošla 2 radna dana, ali nervoza polako raste – čak ni kolege u kancelariji do moje me ne vide on-line.

Odlučim da je strpljen – spašen, pa odložim bilo kakve akcije do sutra – možda se tih 48 sati nekako drugačije piše na američkom kontinentu

Scena 3 – utorak: more tišine

Logovanje na Live u utorak – i dalje more tišine; sada sam već nervozan – od lake probe, ovo prerasta u problem. Vraćam se dokumentaciji – predlažu u retkim slučajevima kada se ovo desi (eh, što me ovako ne pogodi 7 na lotou no sve neki retki problematični slučajevi ), da izvezem sve moje kontakte, obrišem ih i uvezem ponovo – to bi trebalo da sve moje kontakte ponovo pita za dodavanje mog naloga na Live Messenger. Rečeno – učinjeno: izvezeni, obrisani, uvezeni … tišina. Sada sam već ljut

Iako mogu više da uradim, navika je čudo – prosto mi nedostaju iskačući prozori sa razno-raznim porukicama, linkovima i informacijama

Opet strpljivo rešim da sačekam sredu (”jutro je pametnije od večeri” i ostale poslovice) da dam “tim serverima” šansu da između sebe razmene toliko veliku količinu informacija (jeste, ovo je ironija) o mojih 300+ kontakata.

Scena 4 – sreda: akcija

Kako ni maltertiranje sa brisanjem/dodavanjem adresa nije urodilo plodom, rešim da više ne sedim skrštenih ruku i da pošaljem spamersko-cirkularni mail na sve moje kontakte i zamolim ih da moju novu mail adresu ručno dodaju na svoju listu adresa. Tek tada, polako, vrlo polako, su moji kontakti počeli da se pojavljuju online. Pri tom su se dešavale sitnice kao: urade odjavu / prijavu na Live Messenger i ponovo izgube moju adresu sa liste; neki od najbližih kolega su me dodavali i po tri puta, a i ja njih na moju listu … Ozbiljan servis?

Epilog – mesec dana kasnije

Posle 30-ak dana, samo 172 kontakta su off-line Kolegama sam, umesto promene mail adrese, savetovao da naprave novi Live nalog (sa novom adresom) i da urade izvoz / uvoz adresa. Rezultati su bolji no sa gore opisanom akcijom, ali i dalje daleko od savršenih – gomila ljudi ima delimičnu vidljivost ostalih kolega; neki koji su kod mene online, mene vide offline, kao i sve druge moguće kombinacije.

Ako možete da birate, ne birajte Live Messenger za vaše poslovne potrebe – probajte alternative (recimo GTalk). Prosto je sramota kako jedan važan servis kao što je Live Messenger (ma šta pisalo u članovima 20. i 21. Uslova za korišćenje), posle ovoliko godina, može sebi dozvoliti da trivijalna stvar (promena adrese, pa makar raspoređena i na 1000 servera) ne radi i spreči osnovnu namenu – razmenu poruka.

Džaba što nude i razmenu slika, i profile i ne znam šta još – osnovna funkcija, osnovni servis mora da radi besprekorno – ako je ovo narušeno, sve ostalo je sa stanovništa korisnika smešno – čemu nova slika na Live Messengeru ako je niko ne vidi?

Od uobičajenog Microsoft “nema ništa da znate, sve je zatvoreno i saznaćete kada kupite kopiju novog OS-a” neko je vrlo pametno odlučio da se Windows 7 razvija na sasvim drugi način – otvoreno, sa mnoštvo informacija o tome kako se rešavaju problemi, koje se nove mogućnosti dodaju, i naravno, da daju opciju da celokupna publika učestvuje u tom procesu. Samo taj stav je dao veliki pozitivan osećaj budućoj zameni za Vistu; dodajte tome i potpunu (obećanu) kompatibilinost sa Vista drajverima – i u startu imate operativni sistem koji je predodređen da uspe.

Sada je već došlo vreme da se proba prva Beta – što je za mene maltene prava poslastica

Kako da probam?

Za slučaj da imate solidnu mašinu, 20-ak Gb prostora i vremena / želje da se poigrate novim operativnim sistemom, svratite do adrese:

http://www.microsoft.com/windows/windows-7/beta-download.aspx

Ova je ponuda ograničena na prvih 2,5 miliona downloada (update: kako ovde kažu, limit je promenjen u datum – do 24. januara) – zato požurite

I da, ova verzija ističe u julu 2009 – do tada se očekuje nova beta.

Instalacija

Upozorenje: gledajte da računar na kome instalirate Windows 7 beta u toku instalacije (a i malo kasnije) nema pristup vašim mp3 fajlovima – beta je spakovana sa jednim vrlo nezgodnim bagom koji može praktično da vam uništi sve vaše MP3 fajlove ako upalite Windows Media Player pre nego li instalirate KB961367 koji ovaj problem ispravlja. Nije potrebno da “ručno” instalirate ovaj patch – dovoljno je po instalaciji da podignete Windows Update i sačekate da se instalira.

Dve su opcije za instalaciju: čist operativni sistem na posebnoj particiji (ono što sam ja izabrao) ili Upgrade postojećeg sistema – u tom slučaju morate da imate Vista SP1 operativni sistem sa svim zakrpama – beta ne podržava Upgrade bilo kog (starijeg) operativnog sistema.

Čista instalacija je vrlo jednostavna – podignete sistem sa DVD-a koji ste narezali, odgovorite na 3 – 4 pitanja o konfiguraciji (gde se instalira, lokacija i tastatura) i to je to – za manje od 30 minuta imao sam potpuno instaliran operativni sistem – brže i od Vista instalacije.

Kompatibilnost

Windows 7 je našao sve potrebne drajvere za moju mašinu i priključene uređaje (štampač, skener) na Windows Update sajtu – izgleda da glavno obećanje o kompatibilnosti (”100% kompatibilan sa drajverima za Vistu”) za sada stoji.

Podigao sam sve uobičajene aplikacije sa referentne liste i problemi na koje sam naišao:

• Google Pack je odbijao da se instalira – tvrdio je da podržava samo XP i Vistu; rešeno tako što sam potrebne aplikacije instalirao pojedinačno
• Drag & Drop datoteka između Virtual PC 2007 operativnih sistema i Windows 7 ne radi; rešeno mapiranjem lokalnog diska preko Shared opcije u virtuelnim operativnim sistemima.
• Standardne Vista YU tastature sa našim slovima ne prolaze; na brzinu sam napravio jednu Win 7 US Serbian tastaturu (na istoj je stranici) – problem je jer se “stare” referišu na nepostojeću zemlju ( Serbia and Montenegro (former) ) što se nekako kosi sa lokacijom koju sam izabrao ( Serbia )

Prijava problema

Ma kako stabilno izgledao Windows 7, ovo je ipak prva beta – očekuje se da će razvoj potrajati barem još 10-ak meseci (po nezvaničnim informacijama, finalna verzija izlazi krajem ove godine ili početkom 2010.).

Na to vas podseća i Send Feedback dugme na maltene svakoj aplikaciji:

Windows 7 - Send Feedback (klikni za veću sliku)

Za prijavu problema vam je potreban besplatan nalog na Microsoft Connect sajtu (mada, i tu ima problema – od 3 primećena problema prijavio sam samo jedan )

Taskbar

Nekoliko novih stvari je dodato u Windows 7; kao najveća novina se izdvaja potpuni redizajn Task bara – sada je to kombinacija Quick Launch sekcije + starog Taskbara + funkcionalnosti koja ranije nije nigde postojala:

Windows 7 - Taskbar (klikni za veću sliku)

Aplikacije koje su startovane imaju okvir na taskbaru, kao i dodatne informacije (recimo, zelena boja na Explorer ikoni pokazuje dokle je stiglo kopiranje):

Windows 7 Taskbar - detalj (klikni za veću sliku)

(ovde samo nisu startovani Total Commander i Google Chrome browser)

I dalje postoji pregled šta trenutna aplikacija radi (kao u Visti, prevlačenjem miša iznad ikonice na taskbaru) ali i mogućnost upravljanja tom aplikacijom odatle, ako je to podržano:

Window 7 Taskbar - pregled aktivne aplikacije

Neke stvari su podržane za bilo koju aplikaciju: ako prevučete miša iznad preview prozora, dve stvari će se desiti: u gornjem desnom uglu preview prozora dobijate x za gašenje te aplikacije i svi ostali prozori će postati potpuno providni, omogućujući vam da brzo locirate prozor aplikacije u punoj veličini i da vidite šta se trenutno dešava – jedna od najkorisnijih opcija po meni.

Ako na ikonu na taskbaru kliknete desnim dugmetom miša, dobićete takozvani “Jump menu” – najčešće akcije za datu aplikaciju; ako aplikacija nije posebno pisana za Windows 7, obično se svodi na poslednje korišćene fajlove:

Windows 7 Taskbar - desni klik na aplikaciju (klikni za veću sliku)

dok je kod Windows 7 aplikacija to mogućnost za brzo i efikasno upravljanje aplikacijom sa samog taskbara:

Windows 7 Taskbar - desni klik na WMP

Inače, aplikaciju možete postaviti na Taskbaru desnim klikom na ikonu i izborom “Pin to Taskbar” ili prostim prevlačenjem ikone na Taskbar.

Podešavanje same radne površine je ostalo manje-više isto, uz novu opciju Slide Show slika za pozadinu:

Windows 7 - Desktop - Slide Show (klikni za veću sliku)

Gadžeti

Window Vista Sidebar, posebna aplikacija u kojoj su se izvršavali gadžeti (male javascript aplikacije) je otišla u penziju – sada je gadžet moguće staviti bilo gde na radnu površinu:

Windows 7 - Desktop gadžeti (klikni za veću sliku)

Biblioteke (Libraries)

Windows 7 pokušava ponovo da reši problem organizovanja podataka u svetu kada se podaci mogu naći svugde – kako na lokalnom disku, tako i na spoljnim ili mrežnim diskovima.

Sada je kao osnovna jedinica organizovanja podataka biblioteka (Library):

Windows 7 - Biblioteke (klikni za veću sliku)

Biblioteka je praktično virtuelni direktorijum koji sadrži kako lokalne datoteke, tako i reference (linkove) na datoteke sa drugih lokacija i trudi se da pristup, prikaz i pretraga svih datoteka bude unificirana, bez obzira na stvarnu fizičku lokaciju.

Pri tome, prikaz sadržaja biblioteke je prilagođen određenom tipu podataka (slike, muzika, video materijal). Moguće je, naravno, kreirati i vaše biblioteke (recimo, biblioteka vezana za određen projekat, koja će uključiti sve bitno za projekat – dokumentaciju, source code, udaljenu lokaciju, itd).

Koristeći biblioteke, Windows Media Player i Windows Media Center konačno koriste isto mesto za smeštanje svih informacija vezanih za multimedijalne datoteke (sve do Windows 7, svaka od ove dve aplikacije je imala svoj način za smešanje i traženje, što je predstavljalo solidno smaranje, pogotovo ako imate veliki broj pesama / video materijala).

Standardne aplikacije

Kalkulator

Znam da ovo nije najvažnija aplikacija na svetu ali je definitivno vrlo korisna; u Windows 7, kalkulator je dobio četiri načina rada:

Standard (Alt + 1):

Windows 7 - Calculator - Standard Mod (klikni za veću sliku)

No, čak i u standardnom modu, sa nekoliko klikova po meniju, možete od ovoga napraviti vrlo upotrebljivu alatku:

Windows 7 - Kalkulator - Standardni mod (klikni za veću sliku)

Pored istorije (”trake”) na gornjem delu, desno možete dodati deo za račun sa datumima (prikazano), konverziju između jedinica kao i raznih drugih opcija (recimo proračun rate kredita) preko “Templates” selekcije – ovo je zajedničko za sve modove kalkulatora sem za statistički.

Pored osnovnog moda, tu su i:

Naučni (scientific – Alt+2) (poznat od ranije):

Windows 7 - Kalkulator - naučni mod (klikni za veću sliku)

Programerski (Alt+3):

Windows 7 - Kalkulator za programere (klikni za veću sliku)

Tu je i statistički koji omogućava rad sa jednostavnim skupom podataka (Alt+4):

Windows 7 Kalkulator - statistika (klikni za veću sliku)

WordPad / Paint

Dve najzapostavljenije aplikacije, WordPad i Paint su konačno dobile nove funkcije. Na obe aplikacije su postavljeni Ribbon UI (uveden u Windows kroz Office 2007 familiju proizvoda):

Windows 7 - Paint (klikni za veću sliku)

(iako Paint i dalje ne može ni da primiriše odličnom Paint.Net programu)

Kod WordPad-a je najinteresantnije što može da otvara datoteke u ODT formatu, mada sa vrlo promenljivim uspehom.

Windows Media Player 12

Ja izrazito nisam voleo Windows Media Player i to zbog gužve i pretrpanosti celokupnog interfejsa kao i komplikovanosti izvođenja i najobičnijih operacija. Možete misliti kako sam se prijatno iznenadio prilikom prvog puštanja pesama:

Windows 7 - Windows Media Player 12 - Now Playing mod (klikni za veću sliku)

Čak i kada prevučete mišem preko radne površine WMP-a, i dalje je sve sasvim jednostavno:

Windows 7 - Windows Media Player 12 (klikni za veću sliku)

Dodajte na to i ugrađene kodeke za H.264 video, AAC audio (što znači da možete slušati i pesme iz Itunes biblioteke ako nisu zaštićene Apple FairPlay DRM tehnologijom), Xvid i DivX video (uz one koje je već Vista podržavala: MPEG2, WMV, MP3) i dobijate sasvim pristojno pravo-iz-kutije (out of the box) iskustvo što se video i audio materijala tiče: vaše mp3 pesme, DVD filmovi, DivX i Xvid filmovi – sve možete slušati / gledati bez da instalirate ijedan dodatan program / kodek (ili ne-daj-bože kodek pakovanje) – vrlo lepo.

Aplikacije koje nedostaju

Suprotno ustaljenoj politici da svaka nova verzija operativnog sistema ima sve više i više instaliranih aplikacija, Microsoft je sa Windows 7 krenuo u drugom smeru – neke aplikacije, koje su predstavljale standard, više se ne isporučuju na DVD-u, već se mogu skinuti u okviru Windows Live Essentials incijative. To su:

• Windows Live Family Safety
• Windows Live Mail
• Windows Live Messenger
• Windows Live Movie Maker
• Windows Live Photo Gallery
• Windows Live Toolbar
• Windows Live Writer
• Microsoft Office Outlook Connector

Od svega gornjeg sam skinuo samo Live Messenger (verzija 2009, Build 14.0.8050.1202) – šaren (i previše za moj ukus), dodaje Favourites (”Omiljeni”) gde možete staviti vaše kontakte sa kojima najčešće komunicirate.

Postojale su glasine da će Live Messenger 2009 doneti mogućnost komuniciranja sa GTALK / ICQ / Aim korisnicima, ali su to za sada samo glasine – jedina druga mreža sa kojom Messenger može da komunicira je Yahoo Messenger.

Ostalo

Rad sa virtuelnim diskovima

Sada je moguće .vhd (Virtual Hard Disk) datoteku, koju koristi Virtual PC 2007 regularno nakačiti kao lokalni disk:

Windows 7 - Rad sa VHD (klikni za veću sliku)

Takođe je moguće i kreirati VHD datoteke, a tvrde da je moguće i podići (boot) sistem sa VHD datoteke (nisam probao) – ove opcije za sve korisnike virtuelizacije su itekako dobra vest.

Bolje upravljanje sa više monitora

Windows 7 vam olakšava upravljanje sa više monitora (rezolucija, pozicija, orijentacija):

Windows 7 - rad sa više monitora (klikni za veću sliku)

HomeGroup umrežavanje

Kako je više računara u kući stvarnost, Windows 7 donosi opciju koja umnogome olakšava umrežavanje, i prvenstveno deljenje multimedijalnih datoteka kao i štampača – HomeGroup.

U HomeGroup mogu učestvovati samo računari sa instaliranim Windows 7; svaka HomeGroup prilikom kreiranja dobija lozinku i samo računari/korisnici koji znaju lozinku se mogu priključiti.

Kako za ovakve stvari koristim Windows Home Server, nisam se upuštao u podizanje još jedne instance Windows 7 radi testiranja.

Ispod haube

Ono što se ne vidi, a što je takođe vrlo važno, su izmene urađene u samom jezgru operativnog sistema – kernelu. Unapređen je deo koji upravlja procesima (Process Scheduler) kao i memorijom (Windows Memory Manager) što je omogućilo Windowsu 7 lako skaliranje na mašinama sa do 256 procesora (jezgara).

Za više informacija (koga zanima naravno), predlažem intervju Marka Rusinoviča (autora SysInternals paketa).

Brzina

Kako ovde ne posedujem kontrolisane uslove, i način da svaki postupak izmerim, osloniću se na visoko netačnu metodu – lični utisak

Na istom računaru su instalirani i Vista SP1 i Windows 7; pri tome, Vista ima daleko više instaliranih aplikacija (a poznato je da sa vremenom i brojem podignutih servisa od instaliranih aplikacija raste vreme u radu).

U podizanju sistema, Visti je trebalo 33 sekunde dok se (sveže instaliran) Windows 7 podigao za 28 sekundi.

Kopiranje oko 445 Gb podataka sa USB diska na lokalni disk u Visti je završeno za 4h 14min, dok je u Windows 7 kopiranje trajalo 4h 24min.

U svim ostalim operacijama koje sam probao (obrada velikih fotografija, kompajliranje zahtevnog projekta u Visual Studio 2008) osećaj je otprilike isti; iako svuda stoje tvrdnje da je Windows 7 Beta 1 brži od Vista SP1, ja to ne mogu da potvrdim – samo mogu da kažem da stvari nisu sporije.

Na kraju

Vista je odradila lavovski deo posla za Windows 7 – izgrađen je nov korisnički interfejs (Aero), dodati novi sigurnosni mehanizmi kao i iznova napisani veliki sistemski delovi (audio, print, ekran, mreža). Kao posledica toga i lenjosti / neiskustva / loših programera hardverskih kuća, Vista je primila udar kao “loš” operativni sistem, sa kojim uređaji “ne rade”. Vreme je učinilo svoje i Vista SP1 + korektno napisani drajveri su vrlo udobno korisničko okruženje. Windows 7 je izgrađen na tim osnovama i to izgleda vrlo uspešno.

Da li je Windows 7 dobar operativni sistem? Na osnovu nekoliko dana korišćenja (kao glavnog operativnog sistema) – definitivno jeste. Da li je revolucionarni korak u odnosu na Vistu? – definitivno nije. Ako vam je Vista glavni operativni sistem, u W7 ćete se osećati kao kod kuće, ali takođe nećete imati posebnog razloga (barem za sada, u beti 1) da kupite W7 i zamenite sasvim dobru i radeću Vistu SP1.

Svakako, Windows 7 je logičan korak i, znajući koliko je Vista pobrala loših glasova, i potreban korak za Microsoft. Pažljivo vođen razvoj (i marketinški i tehnološki) će, verujem a i ova beta to solidno pokazuje, kulminirati jednim modernim i vrlo upotrebljivim OS-om, i mnogi koji su (sa ili u mnogo više slučajeva bez razloga) pljuvali Vistu, će preći na Windows 7.

U svakom slučaju, sa nestrpljenjem očekujem sledeću betu Do tada, vraćam se na Vistu SP1 – ona vrlo lepo fercera

No, silom prilika (dva puta sam u kratkom roku bio bolestan) sam se našao u situaciji da ne mogu da čitam (visoka temperatura), proveravam mail ili kuckam po laptopu, pa je kao opcija za ubijanje viška vremena ipak ostao TV.

I da vidiš čuda – u 3-4 dana sam navikao (ili bolje reći: navukao) na daljinski i beskonačno vrtenje kanala. Samo hipnotičko menjanje velikog broja kanala, bez namere da nešto zaista i odgledam, oduzimalo je po 1 – 2h (na svu sreću, bez sapunica). Čak ni beskonačne samo-reklame serija na Fox Life ili Fox Crime kanalu mi nisu izazivale užasnu netrpeljivost, već otupelu ravnodušnost “proći će, pa će ta i ta serija” – postala mi je jasnija ljudska opsesija tom magičnom kutijom.

Na svu sreću, po ozdravljenju i vraćanju u normalne tokove, ta potreba se izgubila i vratio sam se radiju, kao pravom mediju za moj karakter i ličnost.

Ostao je samo strah da se ova ovisnost o kutiji koja besomučno i bezobzirno jede vreme ne vrati i mnogo bolje razumevanje svih onih kojima je magična kutija u časovima dokolice najbolji drug

Srećna vam Nova 2009. godina!

Zdravlja, ljubavi i sreće – sve ostalo je manje važno

Rečeno/učinjeno: nabavio sveže uverenje o državljanstvu, izvod iz matične knjige rođenih, i 4 uplatnice (sve detalje o uplatnicama imate na sledećim stranicama MUP sajta: lična karta i pasoš – sa posebnim osvrtom na poziv na broj, koji treba da odgovara opštini na kojoj ste prijavljeni).

Poučen horor pričama koje vladaju o uslovima u SUP-u Novi Beograd (”ustaneš u 4h; odeš u MUP da te stave na spisak za spisak; u 8h ti dodele broj i vreme kada treba da dođeš; dođeš u to vreme i onda čekaš 100 godina i svađaš se što sa šalterskim radnicima što sa ljudima u redu sve dok to ne obaviš”), rešim da ipak posle posla svratim do SUP-a Novi Beograd i proverim sve detalje pre nego li krenem u epopeju.

Tamo na oglasnoj tabli lepo piše – “pored ove lokacije koja ima dva mesta za prijem zahteva za pasoše / lične karte, radi i lokacija na Bežaniji, Ljubinke Bobić 14, sa jednim mestom za prijem podataka”. Kako znam naš narod (”što je sigurno, sigurno; ovo je glavni SUP, da ja ne rizikujem”) sutradan poranim na Bežaniju i imam šta i da vidim: samo dvoje ispred mene Ni na posao neću zakasniti … ali za malo.

Naime, kao što ste već verovatno čitali kod Alecka ili Urketa, ovo nije najbrža operacija na svetu; procesiranje po zahevu se kreće od 15ak (samo pasoš ili samo lična karta) pa sve do 35 – 45 minuta za oba dokumenta (!) – ni ne želim da računam koliko će vremena biti potrebno na tri mesta za sve novobeograđane za izdavanje ovih isprava.

I nije kriva administracija – bezobrazno sam “špijunirao” tetu koja je obrađivala papire koje sam doneo – ona je unosila podatke brzinom kojoj su joj dve aplikacije (jedna desktop, jedna web) dozvoljavale.

A te aplikacije – to je horor nad hororima – retko gde sam video tako spore i neefikasne aplikacije; kao da nisu prošle ni osnovni proces testiranja.

Razlika između “programera” i programera je što prvi odradi pozitivnu granu (“probao sam na mom računaru jednom i radi”) i misli da je sve time pokriveno; dok drugi napiše aplikaciju, testira je pod svim mogućim i nemogućim uslovima, onda ode na teren, i to tamo gde su uslovi najteži (najstariji računar, skener i dial-up ili ADSL 256 veza) i ponovo testira i probava i meri koliko je potrebno; ove cikluse ponavlja sve dok vremena u najgorim uslovima nisu prihvatljiva; 35 minuta po zahtevu se ni po kakvom kriterijumu ne može nazvati “prihvatljivim”.

Ni jedna aplikacija (bilo web bilo desktop) ne sme dozvoliti da je sporija od operatera; kod ovih aplikacija, gospođa je uspevala da SVE uradi brže od aplikacije – unos podataka, izbor sledeće stavke, unos lozinke.

Ako pišete programe za druge – testirajte ih, i to ozbiljno. Ne u uslovima “imam ADSL 1,5 Mb i 1650 x 1080 ekran” već u uslovima koje očekujete kod korisnika – dial up, i 800 x 600 ekran. Ako pišete program za vrlo važan zadatak i ustanovu i/ili veliki broj korisnika (a MUP i pasoši i lične karte građana po svim kriterijumima spadaju u vrlo važno) testirajte još više ili, ako ne znate kako testirati, nađite nekog ko zna – svi sati uloženi u razvoj aplikacije, sve moguće tehnike i tehnologije primenjene, padaju u vodu ako je krajnji korisnik nezadovoljan, frustriran ili, na kraju krajeva, ne može da uradi posao u datom vremenu – i to je isključiva greška nas programera.

Zato, ako ste programer, i bude vas nervirala sporost i čekanje u redu za pasoš/ličnu kartu – setite se da je tome kriv neko iz naše branše a ne MUP (mada, ruku na srce, živo me zanima kako su izabrali firmu koja je izradila ove programe).

Na kraju, za mene je vrlo prijatno iznenađenje da je MUP ponudio potpuno besplatno:

• aplikaciju za čitanje podataka sa lične karte (sa čipom) – ЧЕЛИК (Читач Електронске ЛИчне Карте)
• API koji se može iskoristiti ako vaša aplikacija ima potrebe za čitanjem ovih podataka

Čisto da paranoicima olakša sve te priče oko praćenja i ugrađivanja čipa maltene u desnu ruku (mada je meni novčanik daleko od ruke )

Pročitajte i:

• Bebika: Novi pasoš, agonija koja traje
• Aleck: Novi pasoš
• Urke: Operacija: biometrijski pasoš – akomplišed!

Znam da je i ta stara Republika bila postavljena na krivim i pogrešnim postavkama, na balansu između kapitalističkog zapada i komunističkog istoka i na kreditima koje je taj zapad sipao, dok je za to bilo potrebe.

Znam da je Tito pre svega bio veliki vlastodržac i monarh u (apsurdno) socijalističkoj republici koja je trebala da predstavlja najbolje društveno uređenje.

Znam da je ovaj naopaki i loš kapitalizam, i pored silnih padova, nepravdi i finansijskih kriza jedini društveni sistem koji još uvek radi i ne pretvara se u svoju suprotnost.

Sve to znam, ali me to ne sprečava da osećam nostalgiju za zemljom mog detinjstva i mladosti, kada je hrvatsko primorje, najlepše na Jadranu, bilo naše, kada sam tamo išao vozom, busom, i provodio fenomenalno vreme. Za zemljom u kojoj su Makedonci bili najtopliji, Bosanci najdruželjubiviji, Slovenci najradniji, a Srbi i Hrvati tu negde. Za zemljom koja je bila lepa, velika, imala i planine i mora, od Triglava do Đevđelije.

Danas je, još koji sat, Dan Republike Zemlje Koje Nema.

Drugovi Jugosloveni, srećan nam Dan Republike

U kupovinu obično polazim od sajtova PC Berza i IT Svet, ali, zahvaljujući poslovičnoj neažurnosti i neposlovnosti (”gde da priznam da nešto nemam, otići će kod Mike, napisaću da imam, pa ako baš neko traži, probaću da ga izmuvam ‘za sutra’”), to je samo polazna tačka – na kraju se svodi na beskonačno okretanje telefona, nadajući se da ću negde ipak naći to što mi treba.

Kada sam sređivao dobijene papire, slučajno sam uradio ono što obično ne radim (a što me koštalo već ranije) – pročitao sam garancije koje idu uz uređaje … i ostao zapanjen

U trenutku nisam ukapirao da li je to garancija meni, kupcu da će lepo plaćen uređaj biti popravljen ako se ne-daj-bože pokvari, ili ja njima (prodavcima) garantujem da maltene nema šanse da ih uznemiravam.

Posebno su me iznervirale sledeće stavke:

Pri eventualnoj reklamaciji potrebno je dostaviti kompletan uređaj, ambalažu i prateće dodatke kao i opis kvara. Primanjem ovog garantnog lista, smatra se da je kupac upoznat i saglasan sa svime što u njemu piše.

Ili:

Kupac je dužan da sačuva originalnu ambalažu i da je obavezno koristi pri svakom internom ili eksternom transportu.

Na stranu što ne znam šta je to “interni transport” (valjda kada prenosim kućište iz sobe u sobu ) da li likovi koji pišu ovakve garancije uopšte koriste parče tela zvano mozak? Da li svi oni očekuju da kupim jedno 10 kvadrata stana više, da bih sačuvao sve moguće kutije i sve moguće ambalaže u koji oni zdušno trpaju proizvode?

Ono što me još više zanima, kakva su moja/naša prava? Da li mogu da se “pobunim” protiv ovoga? Odgovor tipa: “kupi u drugoj radnji” ne štima, jer je blic proba (”dajte mi molim Vas vašu standardnu garanciju” a bez da sam išta hteo da kupim) pored zbunjenih faca prodavaca pokazala da su tekstovi maltene identični.

U normalnim zemljama dovoljno je da predmet u pitanju solidno upakujete, dok kod nas – “čuvaj majstore”. Sve u svemu, još jedan od apsurda srpske kupovine.

(o Društu za zaštitu potrošača neću ni trošiti reči – nemaju čak ni sajt).

Danas sve više ima smisla razvijati web aplikacije, umesto klasičnih desktop (korisničkih) aplikacija; prednosti i sa strane korisnika i sa strane programera su očigledne:

Sa strane korisnika:

• za pristup aplikaciji je dovoljan browser na računaru ili čak na mobilnom telefonu
• dostupnost aplikacije je praktično sa bilo kog mesta na kome postoji pristup Mreži
• nema instaliranja nikakvih DLL-ova, ActiveX komponenti i ostali džidža-bidža – to praktično prelazi u održavanje aplikacije na serveru i to je zaduženje programera a ne korisnika

Istina, gornje će se platiti osiromašenim korisničkim interfejsom, ponekad slabijom funkcionalnošću, ali su sve to minorni nedostaci – činjenica je da već sada najviše vremena provodite u browseru, a to je dobar dokaz da su ovi nedostaci zaista manje bitni.

Sa stanovništva programera, razvijati web aplikacije takođe ima sve više smisla:

• postavljanje aplikacije (hosting) je relativno jevtin (od 7-8$ mesečno za osnovni tj. shared hosting pa od 40$/mesečno za VPS hosting)
• potencijalno mnogo veća publika, a time korisnici kao i dobit (ili novčana, ili reklama, ili popularizacija samog programera)
• ispravljanje bagova i problema se daleko lakše radi – samo na jednom mestu, na samom serveru gde je i aplikacija
• kontrola pristupa (ko koristi aplikaciju i da li na to ima prava) je daleko lakša

Ok, šta je sve potrebno programeru koji se odlučio za razvoj Asp.Net aplikacija na Windows platformi? Da pokušam da nabrojim:

• Windows operativni sistem (preporučeno Vista ili XP Professional ali može i XP Home verzija) – originalni
• .Net Framework (preporučeno 3.5 SP1, ali može i 2.0 SP1)
• SQL Express baza (preporučeno SQL Express 2008 ali može i SQL Express 2005)
• Visual Studio Express 2008

Sve gore, sem operativnog sistema je potpuno besplatno.

Sad, moguće je sve od ovoga skinuti odvojeno, ali zašto komplikovano kada može i jednostavnije? Tom delu “jednostavnije” je upravo namenjen Microsoft Web Platform Installer – sistem za instalaciju svega što vam je potrebno za razvoj.

Postupak je vrlo jednostavan: pobrinite se da imate barem .Net 2.0 instaliran; zatim odete na Microsoft Web Platform Installer i skinete/startujete malo programče; posle kraćeg ispitivanja, ponudiće vam razne opcije za instalaciju (značajno različite u zavisnosti da li ovo radite na XP, Windows Server 2003/2008 ili Vista operativnim sistemima):

Microsoft Web Platform Installer - prvi korak (klikni za veću sliku)

Ako niste sigurni, izaberite ASP.NET ili Complete za instalaciju svega što se nudi (ipak, reč upozorenja: Complete je veliki download – oko 150 Mb), prihvatite nekoliko Terms & Conditions i sačekajte da se završi instalacija.

Kako procedura (ako na mašini nema ništa već instalirano) zna da potraje, preporučujem da ovo radite kada je dobra veza a vi radite nešto drugo (instalacija može da zahteva restart ili dva, za .Net Framework 3.5 SP1 i Windows Installer 4.5):

Microsoft Web Platform Installer - instalacija (klikni za veću sliku)

U svakom slučaju, ovo je zaista najjednostavniji način da vaš računar pretvorite u vrlo pristojnu razvojnu stanicu i to potpuno besplatno. Ako ste Web programer na Microsoft platformi, toplo preporučujem da pogledate i ovaj pristup.

Visual Web Developer 2008 Express (klikni za veću sliku)

(e da, da ne zaboravim: MS WPI je u Release Candidate statusu tj. nije potpuno završen proizvod, pa stoji standardno bla-bla “krivi ste ako instalirate a nešto ne bude radilo itd, itd” )

U normalnim zemljama ovo nije vest; no, naša zemlja ima još mnogo da poradi na edukaciji svojih građana da bi zaslužila epitet “normalna”.

Kreiranje bilo kakvog digitalnog sadržaja (programa, teksta na blogu, novinskog članka, romana …) je skupa i mukotrpna operacija koja od autora zahteva (pored inspiracije i možda talenta) vreme, vreme koje je inače mogao da utroši na nešto drugo.

To što je rezultat rada u digitalnom obliku (i tako savršeno spreman za kopiranje) ne znači da treba da se besomučno širi i time obezvređuje rad i eventualna nadoknada koja za taj rad dolazi. Anonimnost koju Mreža pruža i generalno ignorisanje moralnih pravila (da li se iko zapitao kakav je motiv da neko potroši desetine hiljada evra da napravi film, da bi se isti besplatno distribuirao svima koji znaju da koristte pretraživač?) dovodi do ovakvih izjava:

Umesto da podrže ovog mladog ljubitelja srpskog filma koji ga popularizuje na Internetu, oni su ga tužili.

ovo je mladi entuzijasta koji to nije radio zbog para, nego zbog ljubavi prema filmovima i serijama

ivan je kulturni prosvetitelj sto se mene tice

ima milion ljudi kojima se gleda a nema reprize ili nisu u mogucnosti da je gledaju

(preuzeto sa Doba nevinosti bloga)

Da li samo ja vidim potpunu zamenu teza ovde? Krađa je ok, nije krađa jer odgovara većini?

Krajnje je vreme da krenemo da poštujemo tuđi rad, ako ništa drugo a onda zbog represija zaprećenih zakonom. Krajnje je vreme da poštujemo prvo rad naših građana a onda i svih ostalih; nemaština i nemanje novca su samo izgovori, nikako razlozi za krađu.

No, poslednja verzija ovog plugina, verzija 10, je potpuno “izlomila” ovaj deo – više nije moguće ubaciti slike preko Flash verzije, što se mnogim skribomanima neće dopasti

Šta je rešenje? Ima ih više:

• koristite Browser based (html) verziju uploadera; ima daleko manje mogućnosti, ali radi bez obzira na Flash plugin
• sačekajte WordPress verziju 2.7 u kome je urađena ispravka ovog problema
• vratite se na Flash verziju 9 (koja lepo radi).

Poslednja predložena alternativa ima nekoliko koraka:

Uklanjanje (deinstalacija) Flash 10 plugina

Skinite zvaničan Adobe Flash deinstaller:

http://kb.adobe.com/selfservice/viewContent.do?externalId=tn_14157

Pozatvarajte SVE programe, sa posebnim osvrtom na browser i messenger programe (IE, FF, Safari, Opera, MSN, GTalk, Yahoo, ma sve), Vista Sidebar i sve ostale programe iz SysTray dela.

Tek kada ste sigurni da nemate ni jedan program koji koristi Flash, aktivirajte gornje programče za deinstalaciju. Kada odradi posao, restartuje mašinu.

Instalacija starije (9.0.151) verzije Flash-a

Na ovoj stranici imate arhivu svih verzija Flash player-a; sad, arhiva je 134 Mb, što je malo preterano; zato sam skinuo i izdvojio tri datoteke (garant kršim neko pravilo, ali ‘ajde ):

• Windows / Internet Explorer – Flash Player 9.0.151: flashplayer9r151_winax.exe (1.5 Mb)
• Windows / FireFox – Flash Player 9.0.151: flashplayer9r151_win.exe (1.5 Mb)
• Linux – Flash Player 9.0.151: flashplayer9r151_linux.tar.gz (3.0 Mb)

Izaberite onu koja vam odgovara, i instalirajte je.

Na kraju, proverite da li sve radi; i gledajte da ne radite upgrade Flash-a dok ne izađe WP 2.7.1

No, ono što sam primetio je da se lista programa koje zaista koristim smanjuje – prvenstveno jer se gomila stvari koje mi trebaju seli u sam operativni sistem.

Kako sam sticajem okolnosti u poslednjih 10-ak dana radio reinstalacije 4 računara (prijatelji / rođaci), napravio sam referentnu listu programa koje sada smatram “standardnim” pa sam rešio da ovu listu podelim i sa vama. Takođe ću se truditi da radim osvežavanje ove liste kako neki od programa zasluži mesto na njoj.

Naravno, ovo je samo to: moja referentna lista, ali možda dobijete ideju ili dve šta da probate od programa.

I da – ako imate mali broj instaliranih programa, računar će ostati brz i efikasan sve do sledeće promene hardvera Ovo možete postići tako da napravite virtuelni PC (koristeći Virtual PC 2007), i njega koristite za sve one programe koje probate ili koristite samo jednom ili dva puta; sa današnjim računarima, virtuelni pc je vrlo, vrlo brz i ima jednu veliku prednost – prostim kopiranjem datoteke gde se čuva slika virtuelnog računara napravite drugi (možda napišem poseban tekst o ovome).

Da ne dužim, evo liste:

⁽¹⁾ – za korisnike XP-a; ovo je ugrađeno u Vistu
⁽²⁾ – meni potreba za “pravim” desktop Office paketom odumire; ako imate stalnu vezu, probajte docs.google.com ili Zoho
⁽³⁾ – protivvrednost evro iznosa po kursu od 85din/€
⁽⁴⁾ – naravno, samo jedan od ponuđenih antivirus paketa
⁽⁵⁾ – naravno, samo jedan od ponuđenih search paketa
⁽⁶⁾ – naravno, samo jedan od ponuđenih anti-spyware paketa

Tekuća verzija Firefoxa je 3.0.3 – posle osvežavanja (ugrade-ta) sve je daleko lakše išlo

Šalu na stranu, redovno održavanje vašeg računara / laptopa je nešto što treba da postane deo vaših uobičajenih aktivnosti, kao što je čitanje pošte ili blogova.

Za početak, evo tekućih verzija osnovnih aplikacija koje bi trebali da imate na vašim računarima (za Windows kućne korisnike – poslovni su malo drugačija priča):

1. Windows operativni sistem – Vista Home Premium SP1

Ako “vozite” bilo šta starije od XP-a (Windows 98 SE, ME, 2000) – uradite odmah upgrade (sa legalnom verzijom). Prosto ne postoji razlog zašto da ostanete na staroj verziji sem baš zastarelog računara (manje od 256 Mb memorije i slabiji procesor od 800 Mhz).

XP

Ako ste na XP-u, potrudite se da uradite osvežavanje sa Service Pack 3 paketom:

(ovaj ekran se dobija Start / Run / WinVer komandom)

Vista

Nemam nameru da nešto sada vršim propagandu za Vistu ali je to odličan operativni sistem; ako nemate neki uređaj za koji ne postoje Vista drajveri, i imate solidnu standardnu mašinu (2Ghz procesor, 1Gb memorije), moj je savet da pređete na Vistu – bolji, lepši i sigurniji operativni sistem od XP-a.

U tom slučaju, pobrinite se da primenite Service Pack 1:

(ako već “vozite” Vistu, obično akcija nije ni potrebna – dobićete ga u okviru redovnog osvežavanja zakrpama)

2. Browser (pregledač) – Firefox 3

Aplikacija u kojoj verovatno provodite najviše vremena je browser. Takođe, ako koristite XP i niste ga podesili kako treba, onda browser može biti i glavni izvor problema i potencijalne zaraze.

Da bi smanjili šanse da se to desi, potrudite se da uvek koristite najnoviju verziju:

Firefox

Definitivno preporučujem Firefox kao vaš glavni browser. Tekuća verzija je 3.0.3:

Internet Explorer

Ako ste lenji i mrzi vas da skinete i instalirate Firefox, onda se barem potrudite da koristite najnoviju verziju Internet Explorer-a, verziju 7:

3. Office paketi

Pored “direktne” zaraze (bilo kliktanjem na nezgodnim sajtovima, bilo startovanjem “igre” sa neproverenih CD-ova / flash diskova) jedan od čestih načina da “zakačite” nešto je preko zaraženih Office dokumenata (Word ili Excel datoteka).

Najbolji način da to sprečite je da redovno radite krpljenje vašeg Office paketa. Tekuće verzije u ovoj oblasti su:

• Office 2000: Service Pack 3
• Office XP: Service Pack 3
• Office 2003: Service Pack 3
• Office 2007: Service Pack 1

4. Antivirusni paketi

Na kraju, ali ne manje važno su antivirusni paketi. Dodatnu zaštitu vašeg računara možete postići koristeći besplatna ili komercijalna rešenja.

No, da bi ulaganje (bilo vremena, bilo para ili oba) imalo smisla, osvežavanje vašeg antivirus programa mora biti na dnevnom nivou. Znači, ne nedeljno, ne mesečno, već dnevno – autori virusa i ostalih napasti su daleko produktivniji od proizvođača antivirusnih programa, tako da bi paranoik u meni rekao da i dnevno nije dovoljno često, ali se negde mora postaviti granica

Još jednom, proverite koje verzije koristite i osvežite aplikacije ako treba – sad odmah

• Postavljanje novih tema u WordPress
• Zaštita od spam komentara i spam trackback linkova
• Backup (sigurnosna kopija) WordPress baze

Jedna od redovnih operacija kod održavanja sopstvenog bloga je WordPress upgrade. Naime, WordPress je veoma aktivan projekt i vrlo često izlaze nove verzije.

Postoje dve vrste verzija: sigurnosne (kada se menja treća cifra u broju verzije – 2.6.3) i funkcionalne – kada se dodaje veliki broj novih opcija i funkcija u WordPress (i tada se menja druga cifra u verziji – recimo 2.7.0 koja se planira sredinom novembra 2008) – više o “velikim” verzijama imate na mapi razvoja.

U principu, treba primeniti svaku novu verziju na vaš blog; no, ovo je iskustveni savet: ako je treći broj verzije nula (kao u 2.7.0) – sačekajte. Ne kažem da su prve “velike” verzije loše, samo se pokazalo da obično imaju dosta sitnih grešaka (što je i normalno jer im prethodi veliki razvoj).

Backup baze i sajta

Prvi i apsolutno obavezni korak u Wordress osvežavanju je backup baze – prosto nema opravdanja za izbegavanje ovog koraka: tu su vaša podešavanja, svi tekstovi, svi komentari, svi nalozi na vašem blogu (ako ih imate više).

Zato, prvo backup baze, provera da je arhiva i datoteka unutar arhive čitljiva, pa onda idemo dalje.

Nije loše uraditi i kompletan backup svih fajlova koji čine vaš sajt; i prosto kopiranje na vaš računar koristeći FileZillu recimo je dovoljno. Kako zbog velikog broja fajlova ovo zna da potraje, minimum koji treba iskopirati pre osvežavanja su:

1. wp-config.php u osnovnom direktorijumu
2. ceo wp-content folder

(ako niste sigurni kako da uradite ovo, pogledajte prethodne nastavke; ako i posle toga niste sigurni pitajte u komentarima ili na mail)

Korisnici cPanela mogu jednostavno da kliknu na Download a home directory Backup i tako skinu sve fajlove u jednoj (vrlo često povelikoj) arhivi.

Skidanje nove verzije i priprema

WordPress arhivu možete skinuti sa http://wordpress.org/download/ (engleska verzija) ili sa http://sr.wordpress.org/ (srpska verzija) – izaberite prema vašim sklonostima.

Kada ste skinuli arhivu, raspakujte je, recimo koristeći 7-Zip:

(klikni za veću sliku)

Sada ćete dobiti wordpress direktorijum gde su svi fajlovi od nove verzije.

Isključivanje svih pluginova

Pre slanja fajlova na server, obavezno je da isključite sve uključene pluginove:

WordPress: isključivanje svih plugina (klikni za veću sliku)

Pre toga, zapamtite / zabeležite koji pluginovi su uključeni, da bi iste uključili posle cele operacije.

Osvežavanje – FTP-om

Osvežavanje verzije preko FTP-a (recimo iz FileZille) je jednostavno:

Filezilla: osvežavanje WordPress instalacije (klikni za veću sliku)

• locirate upravo raspakovan wordpress direktorijum sa leve strane (lokalni računar)
• locirate osnovni wordpress direktorijum na sajtu
• obrišite wp-admin na sajtu (1 min 20 sec)
• obrišite wp-include na sajtu (2 min 50 sec)
• selektujete sve sa leve strane u donjem delu, gde su datoteke (Ctrl-A), desno dugme na taj izbor pa upload
• potvrdite da želite da pregazite sve postojeće fajlove
• prebacite fajlove na server (13 min 40 sec)

Potvrda gaženja datoteka – klikni za veću sliku

Zašto pišem vremena? FTP protokol prosto nije namenjen prebacivanju velikog broja (preko 500 u tekućoj WP instalaciji) – tada je spor i za upgrade će vam trebati maltene 20 minuta. U tom periodu, ko god dođe na vaš sajt može da dobije svakakve stranice i informacije o greškama.

No, tu na žalost ne možete puno uraditi – FTP protokol ne poznaje “raspakuj arhivu” komandu; jedino možete izabrati “mirnije vreme” kada je poseta na sajtu manja.

Osvežavanje – cPanel

Kroz cPanel možete osvežiti WordPress kao i kroz Filezillu – datoteku po datoteku. Naravno, to nije nikakav napredak. No, cPanel ima jednu jako dobru funkciju koja omogućava da ovaj posao bude mnogo udobniji: raspakivanje arhiva na serveru:

• spakujete sve datoteke u jednu arhivu kod vas na računaru
• iskoristite cPanel: File Manager za upload te arhive na server
• na kraju, kliknete na arhivu (kada je na serveru) i gore desno izaberete Extract File Content:

cPanel: raspakivanje arhive (klikni na veću sliku)

Ali, (naravno, uvek ima neko ali), cPanel ima tu ružnu osobinu da kada raspakuje obične zip arhive, preskače sve datoteke koje već postoje na serveru, što naravno poništava poentu osvežavanja – nama to upravo i treba – da uradimo zamenu postojećih datoteka boljim verzijama.

Šta je rešenje? Pa, recimo spakovati datoteke u .tar.gz arhivu, koju cPanel raspakuje bez problema i radi (kako i treba) gaženje starih verzija. Startujte 7-Zip File Manager, siđite do direktorijuma gde čuči novi WordPress, označite sve datoteke i direktorijume (Ctrl – A), i kliknite na veliko zeleno +:

7-Zip: pravljenje tar arhive (klikni za veću sliku)

Na tom dijalogu izaberite tar tip – dobićete wordpress.tar datoteku. Još nije gotovo – označite sada samo wordpress.tar datoteku, i ponovo kliknite na veliko zeleno +:

7-Zip: pravljenje gzip arhive (klikni za veću sliku)

ovog puta izaberite Gzip i konačno ste dobili .tar.gz arhivu (razlog za dva koraka: Gzip pakuje samo jednu datoteku).

SADA uradite upload na sajt i izaberite raspakivanje – za nekoliko trenutaka ćete imati raspakovanu novu verziju WordPressa.

Finalni koraci

Ono što je obavezno je da prvi link kome pristupite bude http://adresa-bloga/wp-admin/upgrade.php – nikako da se ulogujete ili bilo šta slično!

Ignorisanje ovog koraka je najčešći uzrok neuspelim i problematičnim WordPress osvežavanjima – ovaj finalni korak radi promene u bazi bez kojih novi fajlovi neće raditi kako treba.

Kada je ovo sve odrađeno, aktivirajte pluginove sa spiska koji ste napravili pre samog osvežavanja.

I to je to

Ovim bih (barem za sada) zatvorio krug “WordPress Radionice za početnike”; to nikako ne znači da neću i dalje pisati o WordPress-u, samo će biti to malo ređe i sa malo naprednijim temama.

To vas naravno ne sprečava da u komentarima / mailu zatražite još neku lekciju sa određenom temom

Ovaj tekst nije namenjen programerima iza ćoška već web programerima ili onima koji to žele da postanu.

Nekoliko razloga su me podstakli na ovaj post:

• programer sam (i tim se dičim ) i trudim se da svoj posao obavljam profesionalno i odgovorno
• radim sa velikim brojem drugih programera i mislim da sam u stanju da dam generalnu ocenu kvaliteta rada na tom polju
• Uža specijalnost mi je ocena upotrebljivosti i pristupačnosti sajtova (komercijalnih pre svega)
• Oktobar je mesec knjige i tada visim po knjižarsko/izdavačkim sajtovima birajući šta da kupim na Sajmu – zato stoji ono “knjižare” mada se može primeniti na većinu sajtova.

Napraviti komercijalan sajt je ozbiljan posao: u količini vremena potrebnoj da se sagledaju svi zahtevi, zatim da se to napravi, istestira i postavi live; napraviti upotrebljiv komercijalan sajt je još veći posao – postoje gomila knjiga, studija, kurseva gde sve sve krupne i sitne stvari uče.

No, čak i ako nemate para da sebi priuštite obrazovanje tog tipa, tu je Mreža, Google i na kraju krajeva, vaša zdrava pamet šta gde i kako treba postaviti. Na kraju, uvek možete platiti (vi ili naručilac posla) pravu studiju o upotrebljivosti.

Zašto ovo uopšte pišem? Najbolje da vam pokažem kroz primere (da ne bude zabune: nisam nikakav stručnjak za dizajn, sve primedbe će biti sa funkcionalne stane).

Prva strana / Home page

Naslovna / Prva / Home Page – kako god da je nazovete, ovo je NAJVAŽNIJA strana na sajtu; ako je loše urađena, ako nije pregledna, ako običnom (naglašavam: običnom) korisniku nije jasno kako da nađe ono zbog čega je došao na vaš sajt, izgubili ste jednog potencijalnog kupca.

Dobar primer: http://laguna.rs/

Laguna.Rs: Naslovna strana (klikni za veću sliku)

Šta je dobro ovde? Hajde redom:

- Centralni deo strane zauzet je velikim banerom koji obaveštava o velikom popustu na Sajmu; znači, ono što je vremenski ograničeno i vezano za vreme i mesto treba jasno staviti do znanja i to sa minimumom informacija: “60% popusta na Sajmu knjiga” – sve rečeno i definitivno dovoljno intrigantno da kliknete na baner.

- Redovni kupci: ako ste redovan kupac, i dolazite periodično na sajt, treba vas obavestiti o novim knjigama (kao potencijalnim metama za kupovinu) – odmah ispod centralnog banera

- Jasno izdvojena (crvenom bojom) korpa gore levo stavlja do znanja da je naručivanje knjiga moguće tu, odmah sa sajta; Visa / Master dole levo potvrđuje ne samo da je moguće naručivanje već i plaćanje, što je na našim sajtovima itekakva retkost.

- Čista i jasna navigacija na vrhu daje najčešće oblasti sajta koje zanimaju najveći broj kupaca (mada, primedba: da sam se ja pitao, ovde bi išao i “Kontakt” link, a ne u dnu stranice)

- Top liste (i generalno razne liste) su uvek veoma atraktivan način privlačenja pažnje (i potencijalne kupovine)

- Pretraga: sajt knjižarskog tipa bez vrlo dobre pretrage je prosto besmislen.

Loš primer: http://www.solaris-ns.com

Iako relativno redovno kupujem Solarisova izdanja, njihova prezentacija je među najgorim prezentacijama knjižara i/ili izdavačkih preduzeća:

Solaris Novi Sad: Naslovna strana (klikni za veću sliku)

Prosto je neverovatno da se neko u 2008. godini sa toliko nemarnosti odnosi prema svom web prisustvu.

Ne znam gde pre da počnem:

- Obaveštenje o on-line prodavnici u vidu “šetajućeg” teksta (marquee) na potpuno nečitljivoj pozadini. Obratite pažnju da se on-line prodavnica nalazi na sasvim drugoj adresi – zar je toliki problem integrisati ova dva sajta u jedan, funkcionalniji i bolji?

- Cena, kao esencijalni deo informacije o knjizi je “iščupana” i stavljena u PDF datoteku koju morate da skinete i da imate čitač za PDF (znam da ga skoro svi imaju, ali to nije ideja). Zar je jednostavnije uraditi ažuriranje Word dokumenta, prebaciti ga u PDF, okačiti na sajt od prostog unosa cene PORED KNJIGE na samom sajtu?

- Leva strana sajta je potpuno neiskorišćena

- Nema pretrage.

Pretraga

(Znam da svi znate ali čisto da pomenem. Ako želite da nađete nešto po određenom sajtu, a na sajtu nema pretrage, uvek možete da pozovete Google u pomoć; unesite termin, a zatim site:ime_sajta iza termina:

Posećenost bloga site:vesic.org

Google će ograničiti svoju pretragu samo na taj sajt. Tačno je da pretraga ne mora da bude potpuna (ako Google retko obilazi sajt pa je u međuvremenu dodata neka nova strana / promenjena stara) ali s obzirom da sajt nema pretragu, bolje išta nego ništa )

Pretraga je danas osnov nalaženja informacija; pri tome, naravno Pretraga = Google. Da bi Google našao određeni sajt, nekoliko stvari treba da se dese:

• Da je sajt prijavljen Google-tu
• Da što više bitnih katalog sajtova sadrže taj sajt
• Idealno, sajt treba da podrži Sitemaps
• Naravno, sadržaj treba da je lako pretraživ (čitaj: što više teksta, što manje slika / Flash objekata)

Naravno, potrebno je i vreme (nekada i do mesec – dva) da se sajt nađe u Google indeksu; u svakom slučaju, to vreme je van vaše kontrole.

No, pretpostavimo da je korisnik nekako došao do vašeg sajta; sada imate dve mogućnosti:

Lokalna pretraga

Svaki komercijalni sajt mora da ima efikasnu i jednostavnu pretragu – mislim da ovo ne treba dalje objašnjavati.

Sama realizacija pretrage (sa programerske strane) nikada nije jednostavna i ne treba potcenjivati broj mogućih problema na koji možete da naiđete. Iako većina boljih sistema za upravljanjem podataka (MySQL, Oracle, MS SQL Server) podržavaju takozvani full text search, njihova implementacija (sa posebnim osvrtom na ћирилично / latinične probleme, i naša šđčćž slova) nikada nije trivijalna.

Doduše, to vas ne sme odvratiti od izrade pretrage – sajt to mora posedovati.

Google Custom Search

Elegantan način da se gore navedeni problemi zaobiđu je Google Custom Search – mogućnost da sav taj problematični posao prebacite na Google.

Ideja je više nego jednostavna – registrujete GCS, integrišete ga u sajt (što se svodi na ubacivanje dve ili tri JavaScript datoteke uz minimalne kozmetičke promene) i zaboravite – Google je ionako vrlo specijalizovan za pretrage

Kvaka u ovom rešenju je ono što sam pomenuo gore – ako Google ne zna da je došlo do promene sadržaja, ili retko obilazi vaš sajt (jer u početku ima malo linkova koji pokazuju na njega) GCS neće biti baš precizan. Da li je ovo razlog protiv GCS – to morate vi ili naručilac posla da odlučite. Iskustvo je pokazalo da posle 3 – 4 meseca (što je inače period kada ispravljate greške, stavljate novu verziju sajta itd) GCS sasvim lepo radi posao (naravno, koristite Sitemaps, uz propisan ping Google-tu svaki put kada se sadržaj promeni).

Interfejs

Jednom isprogramirana, pretraga treba da dobije i odgovarajući interfejs prema korisniku. Laguna radi to ovako:

Ovo nije dobar primer za pretragu – za običnog korisnika, dodatna podela (naslovi / pisci / sadržaj) će samo smanjiti šansu da ono što ga zanima i pronađe na sajtu; bolje je dati više rezultata pretrage, nego manje.

Nije loše da postoje dve vrste pretrage: osnovna i napredna (gde možete dati mnogo finiju granulaciju: po imenu i prezimenu, po ISBN broju, itd itd), ali osnovna pretraga treba da bude efikasna i jednostavna – baš kao Google pretraga.

Kategorizacija

Znam da kategorizacija knjiga u određene žanrove i/ili oblasti nije dovoljno niti dobro standardizovana; no, to ne treba da vas spreči da napravite listu žanrova koja će potencijalnom kupcu olakšati a ne otežati kupovinu. Kako slika govori više od ne znam koliko reči, evo primera sa tri razna sajta:

(klikni za veću sliku)

Koja kategorizacija vama leži?

Ovo ne znači da “očigledna” kategorizacija treba da bude jedna i jedina, daleko od toga – ništa vas ne sprečava da imate i druge kategorizacije na sajtu; samo smatram da “očigledna” treba da bude osnovna i pri tome lako razumljiva.

Kontakt

Iako možda izgleda kao trivijalni element sajta, ovo je jedan od najvažnijih, i iz meni nepoznatih razloga, većina ga ne uradi kako treba.

Lagunin primer:

Laguna: kontakt podaci (klikni za veću sliku)

No, može i bolje:

• Adresa – nije jasno da li je to adresa od redakcije ili kluba čitalaca? Pogotovo što na dnu strane stoji druga adresa.
• e-mail je u starom formatu; sajt postoji na .rs domenu, email adresa je i dalje na .co.yu – ovakve nedoslednosti bi trebalo ispraviti
• Mapa je ok; no definitivno treba dodati i linije prevoza kao i stanice u blizini kluba; to je mali napor a veoma olakšava planiranje puta do kluba.

Sada na Solarisov primer:

Solaris: kontakt strana (klikni za veću sliku)

Prvi problem je što postoji očigledna razlika između domena na kojoj je prezentacija (http://www.solaris-ns.com) i mail adrese ( office@solarisns.com ) – moja prva misao je bila: da nije greška? Drugi domen zaista postoji, ali na tom domenu nema nikakve prezentacije. Na stranu što na mail nisu odgovorili dva dana.

Prosto ne mogu da smislim razlog zašto bi neko unosio ovakvu vrstu zabune u komercijalni sajt – na jednom domenu prezentacija, na drugom domenu mail a na trećem domenu on-line prodavnica (više o tome malo kasnije).

Drugi problem je što nema poslovnih podataka o firmi (PIB, matični broj i slično) kao ni mape i gradskih linija.

Online kupovina

Laguna – kupovina

Da vidimo kako ide sa kupovinom; recimo da želim da kupim “RIZNICA OBMANA” od Majkla Farkvara:

1. unesem “riznica” u polje za pretragu i lupim enter
2. kliknem na nađenu knjigu
3. kliknem na Dodaj u korpu i bez osvežavanja strane (Ajax), knjiga je u korpi
4. klikom na “Završi kupovinu” dajem podatke i knjiga je kupljena:

(klikni za veću sliku)

Čisto, pregledno, jednostavno.

Čak i da nema direktne pretrage, knjigu sam mogao da nađem preko žanra ili autora.

Solaris – kupovina

Hajdemo sada na poznati negativan primer – želim da kupim prvo Solarisovu knjigu: Daglas Preston & Linkoln Čajld – “KABINET ČUDESA”, kao i da vidim koje sve još knjige imaju od ovih autora.

Odlazim na sajt, zatim Autori (obratite pažnju da ne postoji NIKAKVA kategorizacija), lociram peške ova dva autora da bih ustanovio da nikako ne mogu da lociram njihove knjige:

(klikni za veću sliku)

Ovo je čist tekst bez ijednog jedinog linka! (a podsetiću, linkovanje informacija je glavna prednost html-a u odnosu na običan tekst )

Ok, pošto ne odustajem tako lako, lociram knjigu preko prostog spiska knjiga, opet bez ikakve kategorizacije i selekcije, kliknem na detalje i:

(klikni za veću sliku)

opet završim na stranici bez ijednog linka, čak ni prema autorima!

Do sada sam već ukapirao da ovde ne mogu da kupim knjigu pa idem na sasvim novu adresu prodavnice koja se reklamira svuda po sajtu (uključujući i kontakt stranicu), koji ‘fala bogu ima search:

Hajde da zanemarimo (bezobrazan komentar u 2008-oj godini) “Nemojte da koristite naša slova” i da probamo da nađemo knjigu:

- Uneo “Daglas Preston“; hm, samo jedna knjiga i to ne ona koja mi treba – pa da, kako ne znam da su ime jednog od autora skratili.

Pokušajte malo da surfujete po kategorijama:

Solaris: kategorije knjiga (klikni za veću sliku)

Na kraju

O oba sajta bi moglo još mnogo šta da se kaže (posebno o Solarisovom) ali sam već sada preterao sa dužinom teksta

Ne znam da li je ovo dovoljno detaljno da zasluži naziv “studije”; samo se nadam da sam uspeo da barem malo skrenem pažnju / objasnim stvari na koje bi svi koji prave sajtove (i naručioci i izvođači) definitivno morali da uzmu u obzir. Danas više nije 2000-ta i ne treba zanemariti broj ljudi spremnih da odu na vaš sajt i kupe to što nudite. Zato smatrajte novac uložen u izradu dobrog i upotrebljivog sajta investicijom (koja će vam se brzo vratiti kroz kupce koje privuče) a ne troškom

• Postavljanje novih tema u WordPress
• Zaštita od spam komentara i spam trackback linkova

Red je da se sada bacimo na zaista ozbiljne stvari i pripremimo WordPress za upgrade.

Prvo, od čega se sastoji instalacija jednog WordPress bloga? Neka slika bi mogla da izgleda ovako:

• datoteke koje skinete sa WordPress sajta i koje čine instalaciju samog WordPress-a stavljate na jednu mašinu i to obično preko FTP protokola
• na isto mesto (u wp-content direktorijum) idu obično i nove teme, pluginovi kao i slike koje postavite na sajt

Za razliku od opipljivih datoteka, vaši tekstovi i komentari, sve što se dinamički kreira, ide u MySQL bazu podataka (koga zanima: više detalja o MySQL imate kod Miffa: uvod i upiti u php-u)

Cilj ovog nastavka je da naučite kako da sačuvate sadržaj iz baze – to vam je najvažniji deo vašeg bloga. Ovaj postupak treba da bude periodičan; učestalost zavisi od toga koliko često objavljujete postove i dobijate komentare, ali je sigurna zona jednom nedeljno; ako se nešto i desi, izgubićete u najgorem slučaju nedelju dana pisanja i komentarisanja.

Na žalost početnika načini na koji hosting provajderi (firme kod kojih držite vaše prezentacije i blogove) omogućavaju da pristupite vašim bazama su brojni; ja ću predstaviti 3 sa kojima sam se najčešće sretao; no, ako ovo ne bude dovoljno, i vi imate neki drugi način, pišite mi i rado ću i njega uključiti u lekciju.

I da, iako ni jedan od ovih načina ne bi trebalo da ošteti podatke, radite pažljivo da ne bude posle da sam ja za sve kriv

Pristupni parametri

Pre nego li krenemo u čuvanje baze, treba da znamo jel’te gde se nalazi Četiri parametra određuju bazu u potpunosti:

1. DB_HOST ili ime mašine gde se nalazi baza
2. DB_NAME ili ime same baze (mašina može da drži gomilu baza)
3. DB_USER korisničko ime za pristup bazi (ovo najčešće nije isto sa FTP ili WP korisničkim imenom!)
4. DB_PASSWORD – lozinka za gornje

Ovi parametri se nalaze u wp-config.php fajlu, u osnovnom direktorijumu WP-a i izgleda nekako ovako:

i možete iskoristiti FileZillu za dohvatanje tog fajla.

1. WP-DB-Backup

Jedna od glavnih prednosti WP-a je njegova proširivost; postoje gomile pluginova koji donose WP-u dodatnu funkcionalnost. Za očekivati je da postoji plugin koji radi upravo ono što nam treba:

WP-DB-Backup

Postupak je vrlo sličan kod postavljanja tema:

• Skinete plugin sa gornje adrese
• Raspakujete ga lokalno
• Upalite Filezillu i prebacite ga u wp-content/plugins folder

Sada se ulogujte na administativni deo WP-a, izaberite desno Plugins i aktivirajte novi plugin.

Jednom aktiviran, plugin možete podesiti na Manage / Backup stranici:

Na ovoj stranici ima nekoliko bitnih podešavanja:

Da li će kopija podataka baze (tj. backup) biti smeštena na:

• na serveru (ne preporučujem; vama je baza već kod hosting kompanije; nema puno smisla tamo čuvati i kopiju)
• po pritisku na Backup now! biti snimljena kod vas na računar (ovo je preporučena opcija)
• biti poslata na vaš mail (i ovo je ok opcija, barem u početku, dok je arhiva mala)

Ovde možete izabrati i opciju da se backup pravi periodično i šalje na mail, što je takođe vrlo korisno; postavite na nedeljni raspored i vaši podaci su kod vas bez ikakve akcije.

Primetite da za ovu opciju pristupni podaci nisu ni bili potrebni jer se sve radi iz samog WordPress-a.

Koju god da opciju izaberete, backup ćete dobiti kao jednu datoteku, obično sa kriptičnim imenom:

vesic_test_wp_v3jolo_20081022_959.sql.gz

gde očiglednu ulogu ima ime baze, datum, vreme i još neke sitnice

Nastavak “gz” kaže da je ovo gzip arhiva; upotrebite neki pristojni arhiver (recimo 7-zip) sa kojim ćete proveriti da je arhivu moguće raspakovati i da se unutra nalazi tekstualni fajl sa nastavkom sql.

Tek sada, po proveri svega gornjeg možete reći da je backup završen

2. phpMyAdmin

Jedan od najčešćih načina pristupa vašoj bazi je web aplikacija phpMyAdmin; solidan način za rad sa bazom. U ovom slučaju će vam pored pristupnih parametara gore navedenih trebati i adresa (URL) phpMyAdmin aplikacije – ovo treba da vam da vaša hosting kompanija; ako baš nemate sreće, pokušajte da u adresu browsera unesete DB_HOST vrednost (ako ta vrednost nije localhost).

Pretpostaviću da ste uspeli da nađete adresu i da ste se ulogovali sa datim DB_User / DB_Password. Ekran koji ćete dobiti izgleda otprilike ovako:

Opcija koja je potrebna je Export; po izboru, sledi ovakav ekran; izaberite vašu bazu gore levo i ostale opcije (već izabrane na ovoj slici):

Klikom na “Go” dobićete Zip arhivu vaše baze.

cPanel

cPanel je vrlo čest panel za upravljanje sajtom / bazama kod hosting kompanija. Da bi mu pristupili trebaju vam opet URL (adresa), zatim username i password (novi, do sada nepomenuti ); kada mu jednom pristupite, dobićete ekran sličan ovome:

Kliknete na Backups ikonicu (a ne na MySQL Databases, iako izgleda privlačno):

Oduprite se porivu da kliknete na Generate ili Download Full backup to vam ne treba; dovoljno je da u donjem levom uglu kliknete na ime baze i za nekoliko trenutaka ćete imati backup na vašem disku.

Eto Vežbajte backup i stavljajte probleme u komentare; još malo pa dolazi i finalna lekcija za WordPress upgrade.

Windows je i dalje najrasprostranjeniji desktop (”desktop” = korisnički, za razliku od serverskog) operativni sistem i koristi ga preko 90% korisnika; pri tome je XP daleko ispred Viste, ali i Vista polako grabi napred.

Predrasude

Ono što često čujete za Windows XP je da nije siguran, da postoji gomila virusa i da pre ili kasnije (obično pre) morate da reinstalirate celu mašinu da bi je doveli u upotrebljivo stanje.

Da ima prepuno virusa, to je tačno – prosto je vrlo zastupljen, pa je onda i logična meta za pisce virusa. Da nije siguran (odnosno, lako se zarazite ili vam neko lako “provali” u računar) – ovo je i tačno i nije tačno, kao i tvrdnja da se “tokom vremena toliko uspori da je reinstalacija neizbežna”.

Činjenice

Naime, većina korisnika ne koristi Windows na pravi način (pa čak i ako ste pročitali moje uputstvo o tome ); krivac za to je Microsoft i odluke koje su donesene tamo negde davne 1990 godine – a to je da korisnici u startu imaju sve privilegije (= administratorske). Ova odluka je napravila današnju papazjaniju od virusa, trojanaca i čega sve ne; iako su razlozi tada bili možda validni, istorija je pokazala da je ovo bila velika Microsoft greška

No, na sreću, ništa nije izgubljeno – ako koristite XP, sve se da lako srediti (Vista je daleko sigurnija u tom pogledu, pa ću primere za Vistu preskočiti; ako nekom bude zatrebalo, lako ću dodati).

Korisnički nalozi – administratorski ili obični?

Kakva je razlika između naloga sa administratorskim pravima i običnog naloga? Pa, administratorski ima sva moguća prava (upisa na disk, u registry) dok je običan nalog ograničen samo na svoje dokumente. Praktično, bez teških reči ako imate administratorska prava sve što startujete (namerno ili nenamerno) može da piše bilo gde – a ovo je glavni razlog zaraze računara.

Šta je rešenje? Izgleda prosto – ukinite administratorska prava vašem nalogu i od tog trenutka ni jedan program ili proces pod vašim nalogom ne može da piše u “osetljiva” područja -> prosto nema šanse da se zarazite. Ali (naravno da uvek ima ali) ako je ovo već tako jednostavno, zašto to nije standard? Pa zato što neki programi prosto neće raditi kako treba pod nalogom koji nije administratorski i za to smo samo i isključivo krivi mi, lenji programeri Iako ne postoji nikakav tehnički razlog da programima trebaju admin prava, takvi programi se mnogo lakše pišu, pa ih je, shodno tome, i popriličan broj

(jedno od rešenja je da programeru prebijete prstić svaki put kada uradi tako nešto, ali je ustanovljeno da mu tako drastično pada produktivnost, naročito posle petog ili šestog takvog programa )

O ovom problemu ću reći nešto više na kraju teksta.

Postavljanje naloga

Ideja je jednostavna: kreiraćemo novi nalog, daćemo mu administrativna prava a našem nalogu ukinuti sva prava.

Novi nalog

Izaberite Start / Control Panel i ikonicu User Accounts:

a zatim Task “Create New Account”:

Dajte neko opisno ime (recimo Admin) i izaberite administratorska prava za ovaj novi nalog:

I da, ako nemate male dece ili drugih nepredvidljivih činilaca – ostavite Admin nalog bez lozinke; ma kako ovo opasno zvučalo, počev od Windows XP ovakvi nalozi su sigurniji – imaju manje prava: niko ne može preko mreže da se uloguje na vaš računar kao Admin bez lozinke, niti ovaj nalog može da se koristi za Run As opciju (malo kasnije o tome).

Sada je došlo vreme da sami sebi ukinete božanska prava (jeste, jeste, znam da Srbi to ne vole, ali je neophodno ):

- uradite Start / Logoff
- sada se ulogujte kao novokreirani korisnik
- ponovo Control Panel / User Accounts ali ovog puta izaberite task “Change an Account” i izaberite vaš nalog a zatim “Change the account type”:

i izaberite “Limited”:

Namerno sam ostavio ceo screenshot, da bi videli na šta vas sve upozorava Windows:

• pod vašim nalogom nećete moći da instalirate većinu programa
• stariji (ili loše pisani noviji) programi neće raditi kako treba

no nemojte previše brinuti; nije tako strašno kao što zvuči.

Auto-login

Posledica dodavanja novog naloga je da sada imate dva naloga na početnom ekranu i da morate da birate vaš stari da bi se ulogovali – to prosto nije udobno jer će vam Admin nalog trebati retko.

Zato, dok ste još ulogovani kao Admin, postavite vaš stari nalog kao nalog koji će se automatski logovati kada uključite računar:

- Kliknite na Start, zatim na Run, i ukucajte control userpasswords2
- Izaberite vaš nalog, i očistite Users must enter a username and password to use this computer kućicu i kliknite na Apply:

i potvrdite pod kojim korisnikom će se Windows automatski logovati po uključenju.

Brza promena korisnika (Fast User Switching)

Ostala je još jedna aktivnost koju treba da uradite kao Admin: da omogućite “Brzu promenu korisnika” (Fast User Switching):

- Control Panel
- User Accounts
- Ovoga puta, umesto nekog taska, izaberite donju ikonicu:

izaberite opciju za promenu načina logovanja:

i na kraju uključite “Fast User Switching”:

Finalna stavka: promenite wallpaper (pozadinu) za Admin nalog na nešto drečeće – kao crvena pozadina ili slično – tako ćete uvek znati kada ste ulogovani kao Admin (opasan) nalog.

E sada ste spremni

Korišćenje i problemi

I šta sad? Pa ništa – koristite vaš nalog kao i do sada, samo što ste sada mnogo, mnogo sigurniji od bilo kakvog upada.

Ono što treba rešavati su problemi:

Instalacije

U najvećem broju slučajeva, vaš korisnički nalog neće imati prava da instalira nove programe na mašinu (što i nije loša ideja, tako će se smanjiti broj nepotrebnih programa koji izazivaju usporenje sa početka teksta).

No, kada dođe vreme za to, tu takođe postoje dve opcije:

1. Fast User Switching

Ovo je pravi način – Start / Log Off / Switch User ili, još jednostavnije, Win taster + L pa Switch User, prebacite se na Admin nalog, instalirate program, uradite Log Off i nazad na redovni nalog.

2. Run As

Desnim klikom na .exe datoteku, dobijate i “Run As” opciju – mogućnost da je startujete kao drugi (Admin) korisnik i time instalirate program:

Odmah da kažem da ovaj način (iz teških tehničkih razloga, koga zanima, mogu na mail) ne preporučujem; dao sam ga ovde radi kompletnosti; za ovu opciju takođe morate vašem Admin nalogu staviti i lozinku, neće raditi sa nalogom bez lozinke.

Naravno, ovo sve važi ako program posle instalacije pristaje da radi pod ne-administratorskim (vašim) nalogom.

A ako ne radi?

Na žalost, desiće se da neki programi jednostavno pretpostavljaju da ste administrator i da tu nema pomoći; šta onda raditi? Neke od opcija su:

• nađite zamenu; Mreža je tolika da u najvećem broju slučajeva imate iste ili bolje aplikacije koje poštuju pravila lepog programiranja
• koristite taj program pod Admin nalogom; naravno, ovo malo briše svrhu cele akcije – surfovanje pod Admin nalogom je samo klik daleko (”samo da pogledam komentare na blogu”), a to je ono što ne želite.

U svakom slučaju vam predlažem da izvedete celu akciju – trajaće manje no što vam je trebalo da pročitate ovaj post a lako se može desiti da sve radi kako treba i da dobijete potpuno (ajde de, veoma) siguran sistem.

Neki od pokretača za pisanje teksta su predavanje Ivana Jelića na BlogOpenu 2007 i diskusija koja je usledila posle toga, komentar broj 15. na http://www.vesic.org/programi/moji/vas-telefon/, a bogami i “zatvaranje” jednog od najvećih Open Source projekata na ovim prostorima, activeCollab- kao i ovakvi komentari u mailovima:

…pretpostavljam da si pobornik “Prozora” a to mi sa obzirom na tvoje znanje ne ide u glavu!

Postoje dva aspekta ove priče (odnosno, ima ih mnogo više, pričaću o dva): Open Source u aplikacijama/programiranju i Open Source u operativnim sistemima.

Open Source u aplikacijama/programiranju

Za početak, pozicija: ja sam programer i od programiranja živim: od onih malih nula i jedinica koje nastaju prevođenjem elegantnih (po mom skromnom mišljenju ) linija koda, najčešće u C#.

Open Source filozofija kaže: sve što napravim, treba da stavim u javno dobro; time mi se otvara mogućnost da bez ograničenja ugrađujem već napravljene stvari (kod) koje su takođe pod Open Source licencom i time smanjim vreme od ideje do proizvoda.

No, ovakva filozofija za profesionalne programere ostavlja jako malo mesta za nešto sebično: zaradu, koja mi omogućava trivijalne stvari kao što su stan, hrana, hardver, hosting. Objašnjenja koja sam dobio od OS poklonika: “možeš da zarađuješ prodajući podršku ljudima koji koriste tvoj Open Source program” su skoro uvredljiva; ja ne želim da prodajem podršku, ja želim da dajem podršku za programe koje sam sam izradio i (nadam se) prodao korisnicima. Tu udela ima i ne mala sujeta i dobar osećaj kada znate da je neko spreman da plati novac za vaš proizvod – to je drugi deo aspekta “ja sam programer” i to vrlo važan; džaba što uživate u prvom delu “ja od praznog ekrana u editoru stvaram nešto što će koristiti” ako to nešto niko ne koristi.

To ne znači da mrzim Open Source filozofiju; ja itekako učestvujem u Open Source projektima, pogotovo u onima koje koristim: u forumima, prijavi bagova, testiranju. Smatram da je sasvim u redu da ono što je sada veoma skupo (moje slobodno vreme, jer ga tako malo ima) dam nazad zajednici koja mi je dala neke vrlo dobre Open Source proizvode.

Open Source markica na proizvodu (aplikaciji, programu) ne garantuje nikakav dodatan kvalitet; to prosto znači da je izabran jedan model za proizvodnju. Većini korisnika mogućnost da pogleda kod kako je taj proizvod napisan ne znači ništa. Sa druge strane, ima vrlo dobrih Open Source proizvoda:

• Firefox
• Open Office
• Apache
• Filezilla
• Audacity
• Paint.Net

Da li su ovi proizvodi bolji zato što su Open Source? Ili zato što imaju posvećenu grupu talentovanih programera / cele fondacije koji o njima brinu?

Kada nađem kvalitetnu Open Source aplikaciju za određenu potrebu, uvek ću je prvo preporučiti, pre komercijalne varijante; no, ako takve Open Source aplikacije nema (recimo, alternativa Total Commander-u, prvoj aplikaciji koju sam platio) onda nije sramota platiti za nešto što vam treba.

Open Source u operativnim sistemima

ili da li je bolja Windows Vista ili Linux.

Podnaslov sugeriše da je jedan izbor bolji; naravno da nije – izbor operativnog sistema (bilo open-source bilo komercijalnog) je kao izbor bilo kog alata – birate onaj koji odgovara vašim potrebama, tekućem znanju kao i problemima koje nameravate da rešite.

Komercijalan operativni sistem (Vista recimo) nije “zao” zbog toga što ga “zli” Microsoft prodaje i kontroliše; to je samo još jedan OS. Takođe, Linux nije savršen operativni sistem zato što puca od slobode i open source-ta; to je samo još jedan OS.

Ono što treba imati u vidu je da je izbor operativnog sistem kobinacija iskustvenih priča onog ko ga instalira i onog ko će ga koristiti; ako nemate nikakvo iskustvo kao korisnik, vama će svejedno biti da li je operativni sistem Windows ili Linux, sve dok imate nekog ko vam oko toga može pomoći (i u početku, a bogami i kasnije). Taj koji pomaže će opet izbor napraviti prema svom iskustvu i znanju a ne prema filozofiji (inače je nadrljao).

Moje iskustvo sa Dos (ko ga se seća ) / Windows operativnim sistemima je dugo i duboko; smatram da je Windows Vista izuzetan desktop sistem koji će pokriti potrebe najvećeg broja korisnika (e da, molio bi da eventualno pljuvanje Viste bude ako ste ga zaista koristili 2 ili više meseca, a ne instalirali na dva sata da bi mogli da ga pljujete )

Sa druge strane, Linux kao desktop operativni sistem ima da pređe još jako dug i bolan put pre nego se neko usudi da ga instalira kod svoje mame Standardizacija je ono što očajnički treba Linux Desktopu – svaki izbor koji možete napraviti (distribucija, zatim Kde ili Gnome za upravljanje prozorima) drastično smanjuje grupu korisnika kojima je namenjena – ako ne verujete, probajte da običnom korisniku razliku između distribucija i Kde/Gnome – ako niste dobili prazan pogled, onda to nije običan korisnik

Kompjuter je mašina; napredna mašina i ima malo više programa od veš mašine ali u principu služi za određene zadatke: surfovanje Mrežom, pisanje mailova, obrada fotografije, komunikaciji sa ostalim uređajima; ako izabrani operativni sistem sve to omogućava, zar je bitno da li je plaćen 8000 dinara ili došao besplatno na DVD-u?

Kada započinjete diskusije na ovu temu, probajte da se izmestite u “stvarni” svet; svi mi koji pišemo blogove, čitamo blogove, bavimo se kompjuterima i Mrežom imamo daleko, daleko drugačiji pogled od običnog korisnika. Instalacija operativnog sistema nije težak posao … ako znate kako. Ako pak, ne znate da programirate video rekorder za snimanje u određeno vreme, šta mislite kako je instalirati operativni sistem?

I dva saveta potpunim Open Source poklonicima (naglasak na potpunim):

- ako se neko odlučio da kupi komercijalan proizvod ili operativni sistem, to znači da je procenio da mu vreme i uložen trud za alternativu više znače od iznosa novca a ne da je glup jer nije čuo da postoje Linux i Open Office

- umesto što trošite tone i tone vremena pljujući po Microsoftu i Windowsu (kada ste čuli za obrnuto?) utrošite to vreme da proširite OS filozofiju na praktičnom primeru: u instalacijama, podešavanjima i podršci tog istog OS okruženja i aplikacija (Miff i Punky, samo napred )

(ko je stigao dovde, svaka čast )

Naime, Srbija je krenula u reformu visokog školstva po Bolonjskoj deklaraciji; da ne davim publiku sa svim detaljima, sada su:

• svi ispiti bodovani
• student mora da skupi određen broj poena za prelazak u sledeću godinu
• maksimalni broj poena za godinu je 60

E sad, tek se počelo sa celim procesom, pa je i letvica malo niža; za upis sledeće godine je potrebno da ispolažete ispite sa minimumom od 42 poena (što smatram sasvim korektnim), zatim 2008/09. godine 48 poena i za studente u školskoj 2009/10. godini 54, da bi se tek 2010/11 dostiglo svih 60 poena.

No, to nije kraj; pored samog upisa, većina studenta je vrlo zainteresovana (potpuno razumljivo) da bude na budžetu, tj. da ne plaća (visoke) školarine; i to ne po bilo kojim kriterijumima no traže da:

• svi koji imaju 42 boda i upišu sledeću godinu budu na budžetu
• bezuslovni upis završnih godina studija za sve studente Univerziteta u Beogradu, upisane zaključno sa generacijom 2005/2006. godine
• traže i ukidanje naplaćivanja prenetih bodova iz prethodne godine studija
• zahtevaju i smanjenje školarine na fakultetima

Gospodo studenti, a da nije malo mnogo? A šta ćete vi da date? Kako je neko lepo rekao “budžetski studenti su zaposleni na fakultetu, sa obavezom da daju ispite”.

Gospodo studenti, mislim da je krajnje vreme da shvatite da je studiranje na budžetu ove zemlje (i bilo koje druge, kada smo već kod toga) privilegija i da za nju itekako treba da se borite i izborite. Od vas zavisi koliko ste vremena i truda spremni da uložite u to; ja računam barem onoliko koliko je potrebno da preskočite (trenutnu) granicu od 20% (amadman Jagode Jorge) ili koja već da je postavljena. Sad, da li su razlozi za baš 20% najbolji na svetu, to ne znam; opet, znam sigurno da budžet nije neizmeran izvor prihoda i da ga ne može trošiti kako ko misli da treba.

Da se ja pitam, uveo bih prosto, najprostije rangiranje (broj_poena*10 + prosek) i 20% tih ljudi (bez obzira da li su samofinansirajući ili već na budžetu) nagradio time što bi im ova država platila školovanje i beneficije. Sreća te se ne pitam ali je princip zdrave konkurencije i borbe nešto sa čim se budući akademski građanin treba sresti sad i odmah, a ne kada počne da radi.

Žalimo se da su diplome i akademski status odavno pretvoreni u svoju negativnost i da u ovom društvu ne znače mnogo; možda je konačno došlo vreme da zaista najbolji završavaju fakultete i vrate dostojanstvo tamo gde i pripada – na fakultete.

(I da, znam da se ispiti i dalje plaćaju, da deca profesora i dalje hladno trče kroz ispite i godine, da su profesori nekompententni, inertni i nepripremljeni; no, to su posebne teme i posebni problemi i ne mogu se koristiti kao izgovor za nespremnost da se ozbiljno zapne, uči i polaže).

Kod blogovanja, postoje dve osnovne vrste spama:

• Ostavljanje spama kao komentara
• Ostavljanje spama kao trackback linkova

U prvom slučaju, spamer (vrlo retko lično) ili njegov program pokušava da ostavi što više komentara na vaše tekstove koji će imati linkove ka njegovom sajtu i proizvodu.

U drugom slučaju, radi to isto, ali kao trackbacks – povratne linkove; povratni linkovi su inače način kojim se obaveštava drugi bloger da komentarišete njegov tekst (više o tome malo kasnije).

Kako se ove napasti osloboditi? Prvo, urednim osvežavanjem vaše WordPress instalacije; neretko se nove verzije WP-a izbacuju upravo da bi popravili propuste koji omogućavaju spamerima da direktno ubacuju komentare / trackback na vaše tekstove. Drugo, korišćenjem pluginova za tu namenu.

Dodavanje plugina

Kako se uopšte dodaju novi pluginovi u vašu WordPress instalaciju?

Pretpostaviću da imate osnovne parametre i da ste definisali vaš sajt u Filezilli ili sličnom programu.

Kada ste ovo odradili, instalacija plugina je umnogome slična dodavanju teme; samo se ciljni folder razlikuje i sada je wp-content/plugins:

Mesto za pluginove (klikni za veću sliku)

Jedina sitna razlika je da se teme obično “pakuju” u foldere ispod osnovnog, dok se ovde često dešava da plugin ide direktno u wp-content/plugins.

Preporučeni pluginovi

Update posle Dedinog komentara: dodajte jedan po jedan plugin (ne sve odjednom); prvo Aksimet, pa onda sve ostale – tek ako se ukaže potreba (odnosno, krenu da “varaju” Akismet) dodajte ostale – što je više plugina uključeno, veća je šansa da regularan komentar neće proći.

Ovo definitivno nije definitivna lista ali je najbolje do čega sam došao metodom pokušaja i promašaja Izbor ekipe protiv spama za ovu blog sezonu je:

1. Akismet

Ovaj plugin dolazi sa instalacijom WP-a i koristi statističke metode da bi odredio da li je neki komentar spam ili ne; da bi ga aktivirali, potrebno je da dobijete aktivacioni ključ a to se radi na WordPress.Com sajtu; pri tom je dovoljno kreirati username, bez pravljenja bloga (jer blog, zar ne, već imate ):

Kreiranje naloga za Akismet ključ (klikni za veću sliku)

Kada ste kreirali nalog, na vašem profilu (meni gore levo) možete naći vaš Akismet ključ:

Lociranje Akismet ključa (klikni za veću sliku)

Ostaje da u vašem WordPress administrativnom panelu, aktivirate Akismet Plugin (Plugins / Plugins) a zatim da u Akismet konfiguraciju ubacite novodobijeni ključ:

Akismet - aktiviranje plugina (klikni za veću sliku)

2. Challenge

Ovo je fini mali plugin sa jednostavnom idejom: svakom komentatoru će postaviti jednostavno matematičko pitanje (”Koliko je 3 + 4?”) i tačan odgovor će istovremeno odobriti i komentar. Zlobnici bi rekli da pored osnovne namene omogućava takođe proveru da li komentatori imaju dovoljan IQ za komentarisanje na vašem blogu

Lokacija: http://lordchaos.dominatus.net/wordpress-plugin-challenge

Po instalaciji, potrebno ga je aktivirati (Plugins / Plugins) a zatim izvršiti i podešavanja (Settings / Challenge); primer podešavanja ovog plugina:

Podešavanja Challenge plugina (klikni za veću sliku)

Inače, ova nedoslednost (da se neki pluginovi podešavaju u Settings sekciji, a neki u Plugins sekciji) je posledica kompatibilnosti sa starijim verzijama Wordpress-a.

Kod ovog plugina sam takođe odstupio od zlatnog pravila da plugin koji instaliram mora da bude “svež” i da prati poslednju verziju WordPress-a; za Challenge se tvrdi da je testiran do verzije 2.2 a i autor se ne javlja sa novim verzijama. No, kod mene radi (WP 2.6.2) ali nemojte reći da vas nisam upozorio

Još jedno bitno upozorenje: većina pluginova koji ubrzavaju prikaz vaših stranica korisnicima (recimo WP Cache ili WP Super Cache) nisu kompatibilni sa ovim pluginom.

(da, u potrazi sam za alternativom ovom pluginu, ali još uvek nisam našao efikasnu i jednostavnu zamenu – ako imate predlog, samo napred).

3. Simple Trackback

Ostaje još plugin za borbu protiv TrackBack linkova – Simple Trackback Validation.

TrackBack je način da nekoga obavestite da ste napisali tekst izazvan njegovim tekstom:

• Osoba A napiše tekst
• Vi poželite da detaljno prokomentarišete, ali kroz ceo tekst na vašem blogu umesto u komentarima na sajtu A
• Napišete tekst i u toku pisanja u odgovarajuće polje (TrackBack) unesete link do originalnog teksta
• Kao rezultat, na sajtu A će se pojaviti kao komentar link do vašeg teksta i efektivno ih “povezati”

Ideja je dobra, ali je na žalost dobra i za spamere; zato dodajte ovaj plugin i podesite ga; dajem primer podešavanja za koje smatram da je dobra mera između stepena odbrane i agresivnosti plugina:

Simple Trackback Validation Plugin - podešavanja (klikni za veću sliku)

Na kraju, čak ni kombinacija ova tri plugina nije savršena; s vremena na vreme će i potpuno korektan komentar završiti kao “spam”; zato redovno proveravajte komentare markirane kao spam; na sreću, neće ih puno biti

Redosled “lekcija” neće biti određen slajdovima već u zavisnosti šta pitate i šta su najčešća pitanja.

Za početak idemo na:

Postavljanje nove teme na WordPress blogu

Za ovu akciju je potrebno:

1. Username i password za pristup WordPress fajlovima kod vašeg hosting provajdera; ovo nije isti username i password koji koristite za logovanje na WordPress admin deo i obično nemaju nikakve veze. Obično se na ovaj par (username, password) referiše kao ftp, sftp, shell (username, password). Ako ga nemate, nema razloga da čitate dalje
2. Arhiver – za raspakivanje / pakovanje zip i sličnih arhiva; preporučujem 7-Zip
3. FTP klijent – program za prenošenje datoteka između vašeg računara i hosting provajdera (odnosno tamo gde vam sedi instalacija WP-a); preporučujem FileZilla program (treba vam Client).

Nalaženje nove teme

Tema za WordPress ima na svakom koraku. Neki od linkova gde možete pogledati su:

• http://wordpress.org/extend/themes/
• http://www.wpthemespot.com/
• http://www.bestwpthemes.com/
• http://codex.wordpress.org/Using_Themes

Ono što je bitno prilikom izbora teme:

• Tema treba da podržava verziju WordPress-a koju koristite (a to je, nadam se, najnovija )
• Pročitajte (obično kratak) dokument koji su uslovi za korišćenje teme (najčešći zahtev je da ne menjate link ka autorovom sajtu u futeru teme).

Kada jednom izaberete temu, skinite je (download) na vaš računar i raspakujte je u poseban folder (obično su teme tako i pakovane, sa sve folderom):

WordPress - Raspakivanje teme lokalno (klikni na veću sliku)

Ubacivanje teme u WordPress

Filezila: definisanje sajta

Pre nego što krenete sa trošenjem tema u WP-u, potrebno je podesiti FileZillu za pristup vašem sajtu (na sreću, samo jednom). Startujte Filezillu i izaberite File / Site Manager:

FileZilla - definisanje sajta

Host: Ovo je obično ime sajta sa ili bez www; nekada je to i adresa (četiri broja odvojena tačkama) – sve zavisi od vašeg provajdera.

Servertype / Logontype: dao sam najčešće, ali mogu da budu i druge opcije u ovoj padajućoj listi (opet zavisi od hosting provajdera).

Username / Password su iz tačke 1. sa početka teksta.

Od sada pa na dalje se na vaš sajt kačite biranjem strelice na početku taskbara i izborom sajta:

Ubacivanje teme

Kada ste se nakačili na sajt, ubacivanje teme je jednostavno; sa desne strane izaberete wp-content/themes, sa leve strane izaberete lokalni folder sa temom (dobro obratite pažnju da birate folder u kome je sama tema a ne folder u kome je folder sa temom ), zatim desno dugme miša i Upload:

Filezilla: upload teme (klikni za veću sliku)

Ostaje još samo da aktivirate novu temu u WordPress administrativnom panelu:

WordPress: aktiviranje teme (klikni za veću sliku)

I to je to

Nekada davno, davno, kada sam počinjao sa blogovanjem, ovde sam napravio kratak prikaz o tome šta je blogovanje, kako se čitaju blogovi i na kraju, kako se pišu. Tada sam, kao glavni alat za praćenje vaših omiljenih blogova predložio RSS Bandit i to zaista nije loše programče; no, vremena su se promenila. Sada iz sve snage preporučujem:

Google Reader

Naravno, verujem da ste za ovaj servis saznali i davno pre ovog posta i ne pišem ga zbog toga; pišem da bi vam (možda) otkrio fazone i fore kako možete udobnije i efikasnije koristiti ovu web aplikaciju.

Iako to možda izgleda očigledno: da bi koristili Google Reader dovoljno je da imate bilo koju važeću e-mail adresu – nije obavezno da to bude Gmail adresa.

Uvoz “starih” blogova

Većina svih čitača podržava izvoz liste blogova koji pratite u takozvani OPML format; izvezite vašu listu iz vašeg tekućeg čitača u OPML, a onda tu listu uvezite u Google Reader:

Settings:

Google Reader - podešavanja (klikni za veću sliku)

Import/Export:

Google Reader - uvoz liste blogova preko OPML datoteke

Kada ste već u Settings radnji, svratite i do Preferences sekcije; tu toplo savetujem da ne dozvolite Readeru da određuje kada ste pročitali članak:

Google Reader - podešavanje

(očistite kućicu ispred “In expanded view, mark items as read when you scroll past them.“)

Ok, omiljeni blogovi su tu; vreme je da se krene sa čitanjem; prvo, preporučujem da umesto Expanded View koristite List View:

Google Reader - podešavanje čitanja

Na Show Details možete videti koliko pretplatnika u Readeru još postoji za ovaj blog, kao i koliko često se blog osvežava. Na kraju, možete izabrati da li ćete videti sve tekstove (kao što je na slici) ili samo nove.

Takva podešavanja (za vidljivost) postoje i za celu listu blogova:

Google Reader - podešavanje liste blogova

Na Discover možete da pokušate da nađete slične blogove blogovima koje pratite; na kraju, najvažnije dugme ovde je Add Subscription za dodavanje novog bloga u listu.

Ovo je sve lepo i fino, ali se iz ovoga ne vidi zašto je Google Reader tako dobar? Vrlo prosto – Google Reader je optimizovan za efikasno i brzo čitanje blogova preko tastature (znate, ono belo ili crno sa puno dugmića, obično levo od miša )

Efikasno korišćenje

Priprema određenog bloga

Kada dodate određeni blog, preporučujem da ga “podesite” na sledeći način:

Google Reader - podešavanje bloga za efikasno čitanje (klikni za veću sliku)

• Prikaži samo nove tekstove
• Sortiraj ih od starijih ka novijim
• Obavezno u List modu

Znam da je ovo malo smarajuće podešavanje za svaki od blogova u listi (nisam našao način da to uradim globalno) ali je za utehu da se radi samo jednom po blogu.

Ok, podesili ste sada sve blogove u vašoj listi. Sada da vidimo kako se može lako kretati po listi:

Navigacija po blog listi

Generalno, akcije za kretanje po listi se izvode uz Shift + taster. Tako imamo sledeće kombinacije:

• Shift + p – Previous ili uz listu
• Shift + o – Open ili otvori tekstove
• Shift + n – Next ili niz listu
• Shift + x – eXpand folder ili otvori folder:

Čitanje određenog bloga

Kada jednom locirate blog čije tekstove želite da čitate, čitanje počinjete sa:

• j (sledeći tekst) odnosno
• k (prethodni):

Ako želite da odete do određenog teksta bez otvaranja svih između, koristite:

• p (Previous) odnosno
• n (Next)

Google Reader - čitanje teksta (klikni za veću sliku)

Ostale bitne skraćenice su:

• m – Mark: označi tekst pročitanim ili nepročitanim; pri tome će se tekst automatski označiti kao pročitan prilikom otvaranja; ako želite kasnije da mu se vratite, sa m skinete ovu oznaku.
• s – Star: “ozvezdiči” tekst da bi ga lakše našao kasnije (postoji posebna grupa gde idu ozvezdičeni tekstovi)
• e – Email: slanje teksta kroz mail
• shift + s – Share: podeli tekst sa prijateljima (a možete i okačiti listu omiljenih tekstova na vaš blog)
• t – Tag: dodaj labele tekstu

Takođe je interesantna i:

u – fUll screen: sklanja listu sa leve strane i omogućava da ceo ekran posvetite tekstovima koje čitate.

Generalne skraćenice

Skraćenice vezane za Reader (a ne za listu ili tekstove):

• r – Refresh: osvežavanje liste / bloga
• a – Add subscription: otvara prozor za dodavanje novog bloga u listu
• = – Uvećanje teksta
• − – Umanjenje teksta

Najčešće skraćenice uvek možete dobiti pritiskom na ? (obično Shift + /).

Na kraju, najvažniji trik: toplo preporučujem da se pored prijave na blog UVEK prijavite i na rss od komentara:

Prijavite se na RSS od komentara

Eto, nadam se da ćete preći na Google Reader u što većem broju

(inače, ako se nekome dopadaju, ovi screenshotovi su urađeni besplatnim i vrlo dobrim programčetom Jing)

Za početak, sve čestitke organizatorima, prvo organizaciji Bitno a i poimence dragim Boranima (valjda se tako piše ): Suske, RainDogu, Dedi, i svima drugima za veliki trud i vreme utrošeno koje je na kraju kulminiralo jednim sasvim dobrim BlogOpenom – učinili su da se od samog početka osećam kao kod kuće i da je u sloganu “radno-prijateljski susret blogera” onaj deo “prijateljski” na prvom mestu.

Naravno, ima i anegdota Ja sam se prijavio za organizovani prevoz i kao pravi geek, pojavio se pet minuta ranije (6.40) od dogovorenog vremena. Od opisanog sivog mini busa Opel marke sa vidno istaknutim BlogOpen znakom ni traga ni glasa. Da doda na atmosferu, krenula je dosadna kiša. Polako su se okupljali i ostali učesnici koji su odlučili da idu minibus-om (Ivana, Miloje, Aleksandar Ilić …) – od busa ni traga.

Oko 7h Miloje dobija poziv od RainDog-a koga je zvao vozač i pitao “a gde su tih sedmoro za Bor, nikog nema”?? Ispostavilo se da je sivi minibus marke Opel ovaj:

(bela Zastava sa natpisom “Osnovna škola ‘Stanoje Miljković’/ Brestovac / Prevoz radnika)

Ruku na srce, nisam primetio ključnu reč “Brestovac” ili BO registraciju; dve ruke na srce – sivi Opel je organizatorima otkazao u poslednji čas, pa je Zastava uskočila kao zamena; sve je prošlo dobro i za nekih 3,5 sata našli smo se u Boru, a ovo je samo anegdota

Yours truly je prvog dana održao radionicu pod naslovom “WordPress za početnike” uz svesrdnu pomoć Dede kao asistenta Prezentacija je ovde:

ili ako više volite da je gledate offline:

http://www.vesic.org/blog/upload/BlogOpen-2008-Radionica.zip

(a ako bude zahteva, rado ću od ovoga napraviti seriju tekstova za efikasnije korišćenje WordPress-a)

Večera u hotelu “Dom odmora” u Brestovačkoj Banji, uz dobru muziku, odličnu klopu i veoma fino druženje je zaokružila prvi dan.

Drugi dan je počeo malo kasnije (zbog raznih posledica od prethodne večeri ) ali se satnica ispoštovala, radionice odradile i predavanja odslušala.

Još jednom moram da čestitam Boranima i Boru za organizaciju ovakvog događaja regionalnog značaja (blogeri iz Hrvatske i Makedonije, kao i predavači iz Nemačke)

Za mene je prava vrednost upoznavanje svih blogera koje redovno pratim, davanje pravih lica i glasova omiljenim sajtovima; nadam se da je cela konferencija naterala barem desetak stidljivih da se uključe u vode blogovanja i obogate svojim tekstovima blogosferu Srbije i celog Interneta.

Za ostale utiske: Blogosfera o BlogOpenu2008.

P.S. Slike kasnije, kada ih “pokradem” od ostalih učesnika, jer sam u rano-jutarnjoj žurbi odlaska na BO zaboravio foto aparat. Tja

Update 1:

* Blic video pregled celog dešavanja:

* Deo sličica:

http://www.ladjevic.com/blog/?p=832

Za one koji ipak koriste Office jedna (nadam se) korisna informacija: Microsoft Office Small Business 2007 paket je na promotivnoj prodaji do kraja oktobra.

To praktično znači da za cenu od oko 18,000 dinara dobijate paket sa sledećim aplikacijama:

• Word 2007
• Excel 2007
• Outlook 2007 with Business Contact Manager
• PowerPoint 2007
• Publisher 2007
• Office Accounting Express 2008

Ako imate mali biznis, i koristite ovaj paket, ovo je dobra prilika da dođete do legalnih kopija uz vrlo pristojnu cenu. Neke od firmi gde se možete raspitati / kupiti:

1. Extreme
2. Imtel Computers
3. CET (link na promociju)
4. Positive računari (za samo 15,990 dinara)

“Neka mu se seme zatre, neka ga sunce nikad ne ogreje, neka ga stigne božja kazna. Tadić je najveći izdajnik. Svakoga će jednog dana kletva da stigne”

Da li iko normalan očekuje da čuje ovakve reči sa nečega što bi trebalo da bude najviše političko telo u jednoj zemlji? Nismo nekakva afrička banana republika, po nekoj geografiji spadamo čak i u Evropu.

Činjenica da je ovo izrekla radikalka ne bi trebalo nosi “opravdanje” za činjenje; radikali jesu sirovi, prizemni i gađaju na najniže nagone; no, ovo ne treba da spreči predsednicu Skupštine da barem pokuša da sačuva mrvicu dostojanstva toj Skupštini.

Ono što me zaista zanima je kom biračkom telu su ovakvi nastupi, maniri i ponašanje na javnoj pozornici namenjeni? Kakvi su to umovi koji odobravaju ovakav primitivizam, koje ne zanima to što važni i bitni zakoni čuče u Skupštini mesecima i godinama već nekakvi “izdajnici” i “junaci”? Da li je moguće da tih 900.000+ radikalskih birača zaista tapšu na ovakve gluposti?

Da li ti ljudi iz prethodnog pasusa, ma koliko verni birači radikalima bili, imaju i trunke brige za budućnost svoje dece, ako ne za budućnost svoje zemlje?

Još jedna “sitnica” je potpuna enigma za mene – da li je moguće da su svi ti radikalski poslanici u procesu borbe za poslaničko parče hleba potpuno izgubili najobičnije poštenje, grižu savesti ili bilo kakav samokorektivni mehanizam koji bi ih zaustavio u nadasve sramnoj opstrukciji jedne institucije?

Znam da su momenti istorije u kojima se nagomilani bes naroda pretvara u (re)akciju tog istog naroda i vrši nagle promene u društvu retki sa stanovništva jedne jedinke; znam da je naš talas tih promena surovo zaustavljen ubistvom premijera Zorana Đinđića; i znam da se van tih naglih promena sve dešava polako, sa puno prepreka, usporavanja, “dva koraka napred jedan korak nazad” stilom; no, da li mora baš ovako sporo i loše?

Zar zaista nema dovoljno pametnih ljudi u svim vodećim strankama koji će, barem za mrvicu, staviti dobrobit ove zemlje ispred svojih šićarskih, sitnih interesa i konačno pokrenuti Srbiju u pravom smeru?

Strepnja mi je dublja od nade da je odgovor: “ne”.

Sada čak i dušebrižnici (pogledaj komentare) mogu da odahnu i da prihvate da taj dokument ipak nije bio bezazleni spisak tehničkih zahteva i da takve stvari treba sprečiti.

Posao nije gotov – predlog nove verzije dokumenta će biti stavljen na javnu raspravu čim se usvoji novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti – ako možete, učestvujte u njoj.

Idemo dalje.

(Citat “ukraden” sa http://www.internodium.org/node/2969)

U skromnom dokumentu od samo 4 strane, bezazleno nazvanim “Tehnički uslovi za podsisteme, uređaje, opremu i instalacije internet mreže” (PDF) nalaze se stvari kao:

Pružalac Internet usluga je dužan da, u okviru svog tehničkog sistema, obezbedi hardver i softver za monitoring saobraćaja između proizvoljnog pretplatnika, preko pružaoca Internet usluga, prema trećem Internet provajderu.

Hardver i softver, koji obezbeđuje pružalac Internet usluga, treba da omoguće:

a) pasivni monitoring Internet aktivnosti u realnom vremenu;
b) prikupljanje i analizu statistike Internet aktivnosti;
v) presretanje elektronske pošte, pridruženih sadržaja (attachment) i obradu Web mail-a;
g) presretanje IP telefonskog saobraćaja, faksimila i IP video saobraćaja;
d) presretanje IM (instant messenger) saobraćaja;
đ) presretanje saobraćaja na peer-to-peer mrežama.

Hardver i softver treba da omoguće rekonstrukciju presretnutog saobraćaj do nivoa aplikacije i filtriranje po:

a) korisničkom imenu ili korisničkom telefonskom broju;
b) adresi elektronske pošte;
v) IP adresi (ili opsegu);
g) MAC adresi;
d) IM (instant messenger) identifikaciji.

Obratite pažnju na između proizvoljnog pretplatnika deo; ne onog kod koga je sud to zahtevao, već bilo kog!

Ustav? Zakon? Pravda?

Možda kada od “nezavisnih” agencija napravimo nezavisne agencije i kada sudstvo i policija krenu da rade svoj posao i kada političari, pored silne želje i potrebe da zadovolje užu, širu i najširu porodicu počnu da razmišljaju o “beznačajnim” stvarima kao što je dobrobit upravo onih koji su ih na ta mesta i doveli.

I dalje mislite da je najvažnija vest hvatanje Karadžića? Razmislite još jednom. To je jedan čovek, a ovde se stavlja Balkanski špijun nad svima nama.

Ako znate bilo kog u javnim medijima, potrudite se da od ovoga naprave pravu, veliku vest. Ako imate bilo kakvog načina da širite vesti dalje (blog, lista, forumi) uradite to. Sad. Vaš elektronski život je vaš a ne RATEL-ov.

Obavezno pogledajte i:

• RATEL i BIA protiv Interneta u Srbiji!!
• Srbija – država Velikog E-Brata

Jednom kada počnete da koristite njegove servise, i prebacite najveći deo vašeg digitalnog života online – upecani ste; mogućnost da pristupite/kreirate vaše podatke i dokumente sa bilo koje tačke i sa bilo kog uređaja koji podržava Html (a to je praktično svaki iole bolji mobilni telefon) je nešto što ćete itekako ceniti; dodajte lokalnu pretragu među svim vašim podacima i gotovi ste .

No, “jesam ljubitelj” u prvoj rečenici je sada pre “bio sam ljubitelj”; naravno, kako sam od krvi i mesa (mada neki u to sumnjaju ), samo jedna “mala” stvar je bila dovoljna da ovo promeni: Google je blokirao moj dugogodišnji (preko 4 godine) Google Account i naravno Gmail:

Bez ikakvog očiglednog razloga (jedne noći sam slao svoju poštu a sledećeg jutra me sačekala poruka): “Sorry, your account has been disabled”. Blokiran je ne samo pristup pošti već i celoj paleti Google Docs, Google Notebook, Google Reader, Google Bookmarks – samo da pomenem neke servise koje koristim na svakodnevnom nivou.

Naravno, neodređeno sam bio svestan da ova mogućnost (da mi blokiraju nalog) postoji, ali sam takođe mislio da je ovo rezervisano za teške prestupe i kršenja Terms of Use; ja ni jednoj od stavki nisam ni prišao – svoj nalog za poštu i ostale servise sam koristio sasvim normalno i ništa od “neobičnih aktivnosti” koje se pominju u uputstvima i grupama kada se desi blokiranje naloga, nisam radio.

Takođe, blokiranje bez ikakve najave ili upozorenja i odsecanje od cele online kancelarije u trenutku može itekako da zasmeta u radu.

Dodajte na to veoma spore reakcije Google podrške (treći dan i za to vreme sam dobio dva automatska odgovora na alternativnu adresu kao i jedno popunjavanje forme sa podacima), zatim nemanje predstave da li ću i kada uopšte ponovo dobiti pristup mojim podacima – ovo stavlja moju odluku da se “oslonim” na Google kao veliku i “dobru” firmu i poverim im moje podatke i poštu pod veliki znak pitanja.

Google nije dobar; to nije osoba koja ima lice i osobine već samo još jedna velika kompanija u potrazi za konstantnim i nepresušnim izvorom profita; svi “besplatni” servisi su samo način da proširi tržište za reklame (kao glavni izvor prihoda).

Čim mi odblokiraju nalog, dve stvari ću promeniti pod odmah: promeniti i/ili dodati alternativnu kancelariju online (trenutno testiram Zoho) i krenuti u regularno pravljenje kopija svega što imam online na desktop mašinu (staro dobro mesto za podatke) – moji podaci i moje vreme potrošeno da ih kreiram su od najveće važnosti.

Dodatak: Odblokirali su mi nalog četvrti dan; kao što sam i očekivao, nikakvo objašenjenje nije dato zašto je uopšte blokiran. Nije lepo – 4 dana u brzoj i zauzetoj svakodnevici bez pošte, dokumenata i beležaka je najmanje “nije lepo”. Možda su svi servisi gore besplatni ali bih radije plaćao neku sumu za mogućnost telefonske podrške 24 sata dnevno.

Nekako se nisam primio na ove novotarije mini ili mikro sa ukusima. No, nova novcijata, “Čoko plazma“, je obećavala neviđeni spoj za nepce – nisam mogao da dočekam da je probam

I znate šta? Ne sviđa mi se Ne zato što je loša, naprotiv. Kao krckavi čokoladni keks je odlična. Ne sviđa mi se kao Plazma.

Onaj fini, blagi ukus plazme koji je ostajao u ustima kada zagrizete i krenete da uživate je nestao, ili tačnije, ubijen je prejakim ukusom čokolade. Izgled je tu, zvučni efekti su tu, ali je plazma ukus nestao.

Nema veze, sladiću se Čoko plazmom kada poželim nešto čokoladno hrskavo

DANILO JOVANOV

• Rođen 17. juna 1979. godine u Kraljevu.
• Sa 14 godina najmlađi licencirani košarkaš u prvoj A-ligi bivše Jugoslavije.
• Igra u kadetskim, juniorskim i seniorskim selekcijama.
• Kapiten tima (KK Mašinac) 6 osvojenih medalja. Pozivan iz klubova Zvezda, Partizan, Vojvodina, VMP Železnik, Budućnost iz Podgorice i drugih klubova iz Evrope, ali zbog 7-godišnjeg ugovora sa klubom, iz pravnih razloga, ne odlazi.
• Sa 16 godina na Yu All Star, Danilo je svrstsan u 10 najboljih mladih igrača u zemlji. Sledi poziv da se školuje u Americi, na koledžu države Ohajo.
• Sa 19 godina profesionalni košarkaš, sledi poziv da nastupa na širem spsiku u mladoj reprezentaciji bivše Jugoslavije (generacija Marko Jarić, Vladimir Radmanović, Igor Rakočević, Ratko Varda).
• 30. novembra 1998. godine, Danilo doživljava težak saobraćajni udes i zadobija povrede prelom vratnog dela kičme i 6-og vratnog pršljena (jedna od najtežih povreda).
• Posle 8 meseci, Danilo prvi put uspeva da ustane.

Lekari mi nisu ulivali mnogo nade i kazali su mi da ću ostati nepokretan ceo život. U tom trenutku sam doživeo najjači udarac u svom životu. Ali koliko je on bio jak, toliko sam i ja bio odlučniji da nastavim sa normalnim životom koliko je to moguće. Iz postelje sam prvi put ustao tj.uspeo da sednem u invalidska kolica posle 8 meseci, jer mi se svih 8 meseci nijednom nije skinula temperatura ispod 38,5 (kretala se od 38,5 pa sve do 41, 8 stepeni neprestano).

Danilo uspeva da osvoji II mesto na državnom prvenstvu u plivanju za invalide paraplegičare (iako ima mnogo težu povredu od nih).

Danilo osvaja I mesto na reliju u konkurenciji paraplegičara do 2500 kubika.

Danilo završava obuku za ronioca sa jednom zvezdicom.

Danilo ima volje i snage za život, za nova dostignuća i postignuća, ideje šta i kako dalje. Nema podršku od države ni za osnovne stvari.

Zato,

APEL

Sve koji su u mogućnosti i žele da pomognu Danila Jovanova molim da uplate sredstva na žiro račun:

ALCO BANKA A.D. BEOGRAD
Filijala Kraljevo 4100
Jovanov Danilo
115-4100100258047-95

(a znam da možete i da želite – i najmanji iznos je mnogo važan)

Još ste tu? Dosta čitanja maila, no trk po pošte / poslovne banke / elektronskog bankarstva.

I ne samo uplata i gotovo; proširite reč: mailom, SMS-om, člankom na vašem blogu, slanjem linka, bilo kako. Iščupajte se iz ravnodušnosti i ja-sam-mnogo-zauzet-da-se-bavim-time; uradite dobro delo i time ćete učiniti da se barem dve osobe osete odlično: vi i osoba kojoj ste učinili dobro.

I na kraju, obavezno obiđite artmistakes.com – ona je kriva za akciju, ima puno više detalja a i bolje piše

Biografija Danila Jovanova

Dacino pismo

Naravno, procenat razočarenja je onda veći, pošto, hm, dobar deo baš i ne ispuni očekivanja.

Primer iz života: umetnica ili “umetnica”, gospođa Tamara Miodragović.

Maji se već neko vreme sviđaju njene slike i jednom prilikom smo odlučili da uzmemo tri printa (kopije).

Nešto što je trebalo da bude prijatan i lep događaj, pretvorilo se u noćnu moru telefoniranja, preganjanja i razočarenja:

• Scena 1: dogovorena cena i uslovi za tri printa; dogovorena cena isplaćena.
• Scena 2: sva tri printa isporučena radionici za ramljenje kao GOTOVA i PLAĆENA
• Scena 3: Tamara zove i predlaže da uradi doradu (način da printovi ne budu baš čiste kopije originala) najveće slike
• Scena 4: Tamara uzima sliku na doradu
• Scena 5: počinje beskonačno zvanje i pokušavanje da se dođe do te dorađene slike
• Scena 6: posle nekoliko meseci (bez preterivanja) Tamara se konačno javlja i traži da DOPLATIMO 150€ za printove; kada smo joj razložno objasnili da smo te printove platili i da su već bili isporučeni radionici kao gotovi, brzo menja priču i traži da DOPLATIMO doradu najveće slike; cena je, pogađate 150€

Umesto fer odnosa (mi njoj dogovorenu cenu, ona nama dogovorene printove) završilo se tako da smo od 3 printa dobili 2 a najveći (i najvažniji) je ostao kod nje, jer nismo hteli da platimo ucenu “daj još para, ovo mi nije dosta”.

Zato, ako se ne daj Bože, odlučite na sličnu epopeju sa gospođom Miodragović (nemojte, ima toliko drugih dobrih umetnika koji poštuju dogovore), nekoliko saveta:

• Vrlo pažljivo dogovorite sve detalje; kakva slika/print, na kakvoj podlozi, da li ima dorade ili ne i da li je dorada uključena u cenu.
• Vrlo pažljivo dogovarajte cenu i naterajte gospođu Tamaru da ponovi i obim radova i cenu – inače vrlo razgovorljiva, gospođa Tamara se obično “smete” kada dođe do priče o novcu. Mislio sam da je to prosto jer ju je sramota; u stvari, to je čist alibi za kasnije “ne, nismo se tako dogovorili, dorada je još 150€ po slici i ako nećete, slika ostaje kod mene!” (što se za najveću i najvažniju sliku i desilo).
• Nikada joj nemojte platiti više od 50% iznosa sve dok slike nisu u vašim rukama i dok ne budete sigurni da ste dobili šta ste dogovorili; u protivnom će gospođa Tamara potpuno izgubiti interesovanje za vas ili vaše dorade, i javiće vam se kada joj zatreba laka zarada (dorada od 150€ na printu od 150€).

Znam da ni galerija u centru, formalno obrazovanje, ni tekuće zanimanje ne garantuju dobrog čoveka; znam da ću se verovatno opet slično opeći, jer paranoja “svi su loši i svi hoće da me iskoriste” prosto nisam ja.

No, evo barem ovog teksta koji će vas na konkretni primer/osobu upozoriti.

Tamara Miodragović (možda) jeste dobar umetnik, ali je definitivno loša osoba.

Ovo je izazvano mailom koji sam primio malopre, a koji se prostire na dva ekrana BEZ I JEDNOG JEDINOG reda razmaka. Morao sam da uložim neverovatan napor da uopšte razumem šta se u pismu kaže, traži a šta je samo konstatacija.

Nikada mi neće biti jasno zašto se prema e-mailu ljudi odnose sa nipodaštavanjem, tretirajući taj medijum
kao potpuno nevažan.

Od ljudi koji nikada ne bi napisali pismo na papiru sa jednim savijenim uglom dobijam mailove koji
su dvoredni, bez poštovanja osnovnih pravila komunikacije (a e-mail je samo još jedan kanal za komunikaciju).

Napisati kulturan i pristojan e-mail uopšte nije teško:

- odnosite se sa poštovanjem prema primaocu vašeg maila, bez obzira da li ga znate ili ne; ovo ne znači da treba da mu skidate kapu, no da treba da cenite vreme koje će primalac utrošiti na čitanje i “obradu” vašeg pisma.

- PRE SLANJA ispravite očigledne gramatičke i greške u kucanju.

- PRE SLANJA pročitajte pismo barem jednom pošto ste ga otkucali.

- Pišite jednostavno; čist tekst, čist format pisma bez ikakvih šara je najbolji izbor.

- Koristite HTML (šareni) e-mail samo ako baš morate (kada sliku ubacujete u sred maila a ne kao dodatak poruci recimo).

- Ako odgovarate na prethodni mail, ponovite samo potrebne i minimalne delove prethodnog maila (citiranje).

- Na kraju, ali ne i najmanje važno: proverite listu primalaca. Pravila su jednostavna:

• na TO: listu stavite one za koje očekujete akciju po čitanju vašeg maila
• na CC: (Carbon Copy) listu stavite one koje želite da obavestite, i koji eventualno mogu da takođe pokrenu akciju
• na BCC (Blind Carbon Copy) listu stavite one za koje ne želite da se vide u listi primalaca. Opet, da bi izbegli razne probleme, u ovakvim slučajevima se na dno maila obično stavlja komentar:
  
  “Ova poruka ima BCC primaoce”

Poslednje pravilo direktno povlači sledeće: kada šaljete sve moguće laže i paralaže, “pročitaj ovo u 24h ili će te udariti autobus”, “pročitaj i pošalji po 5 puta svima iz tvog adresara” molim vas koristite BCC; moja e-mail adresa je moja, i ako želim nekom da je dam, daću je; ne želim da je vidim na bezveznom mailu sa još 73 nepoznata primaoca.

Na kraju, arhivirajte i čuvajte vaše mailove; prostor na diskovima je jako jevtin, a kad tad će vam zatrebati sitan mali podatak iz maila od pre tisuću godina za koji ste bili tada sigurni da ćete ga zapamtiti

No, jedan vrlo važan aspekt ovog sajta su eksperimenti: način da se testiraju web tehnologije, da se komunikacija sa posetiocima sajta i čitaocima bloga ostvari na direktan, pravi način i da se mnoštvo drugih stvari koje se dotiču mog posla (a to je pravljenje web sajtova) proba uživo, a ne kao neka tamo teorija

Google AdSense (jedini izvor prihoda za bezbrojne sajtove) ili ove male reklame sa leve strane je jedan od eksperimenata – da li ima smisla stavljati reklame na srpskom sajtu; pri tome sam išao na najjednostavniju varijantu, bez ikakvih prilagođavanja sajta i/ili sadržaja ovom programu; prosto, set reklama sa leve strane i jedan mali blok na vrhu strane.

Rezutati su tu pred vama – predstavljam vam ponosno prvi Google Adsense ček na celih $ 102.87

Ovaj iznos je zarađen za nešto više od 8 meseci (oko 12$ mesečno) i naravno, ne nameravam da zbog ovoga menjam posao

Neke interesantne statistike: najviše su donele prva strana sajta i blog; svi ostali delovi sajta su zanemarljivi. Ovo je uz posetu koja se kreće od 300 do 500 jedinstvenih poseta dnevno:

Na posećenijim stranama, odnos broj prikaza strane / broj klikova je vrlo blizu 1% (100 : 1); takođe, novi dizajn sajta (pročišćavanje navigacije, uprošćavanje cele strukture sajta) je solidno pomogao; prosečna zarada posle redizajna je 2 puta veća nego sa starim dizajnom i navigacijom.

Sve u svemu, Google AdSense može biti lep dodatak, koji će, ako ništa drugo, platiti vaše hosting troškove

Ono što mi nije jasno, čemu se DS koalicija (za koju sam glasao) raduje? Pravi i jedini dobitnik je SPS – konačno su dobili mesto koje im garantuje poziciju iz snova – mogu praktično da otvore štand “ko nudi više” – koliko upravnih mesta u veelikim državnim preduzećima, a da SPS nije toliko lakom na pare i da imaju neke političke pretenzije, verovatno bi videli i Dačića kao premijera. Ovako, kao umiruća stranka, daj da uzmem šta uzeti mogu.

Ne znam da li me više boli DS + SPS kombinacija (pa da neko normalan bude na vlasti uz ove ulizice) ili SRS + DSS + SPS (jer to očigledno jednom mora da se desi).

Ovaj članak nema zaključak, samo žal zbog situacije i zbog sveg političkog mučenja koje nam predstoji.

Mobilni telefon je ionako postao centar dnevnih događaja: preko njega ste dostupni, tu su vam kontakti i kalendar, beleške, mailovi. No, ma kako veliki ekran i tastatura bili (ponosni sam vlasnik Nokia E61 telefona), korisno je, iz više razloga, imati kontakte i negde drugde:

• Zbog sigurnosti – kopija podataka nikada nije na odmet
• Zbog lakšeg prebacivanja podataka na novi telefon; ma koliko kupovina novog telefona nije česta operacija, dešava se
• Zbog lakše manipulacije podacima, koja je preko “pravog” računara daleko udobnija nego na samom telefonu
• Zbog pristupa tim podacima kada vam telefon nije tu (retko, ali dešava se)

Godinama već koristim Plaxo service, koji je i u besplatnoj varijanti “dovoljno dobar”. No, od samog starta imam zamerke na njega:

• spor je; ma koliko verzija pravili i dogurali do njega, sam web interface je spor i nezgrapan. Nema trenutnog odziva, i generalno nisam zadovoljan
• potreban je računar, sa drajverima za kabl/bluetooth ili neku drugu vezu sa telefonom
• potreban je Outlook instaliran; ovo je u eri GMAIL-a prosto artefakt – i zbog instalacije, i zbog licenci.

Da budem dovoljno pošten, i većina drugih rešenja koja se bave sinhronizacijom podataka sa mobilnim telefonom su daleko od savršenog; tako i “logični izbor” za vlasnike Nokia telefona, Nokia PC Suite je blago neupotrebljiv bez Outlooka – način i kvalitet manipulacije podacima direktno iz PC Suit-a je tužan (ako i zanemarim to što mi paket instalira sve i svašta bez pitanja, postavlja razne servise da čuče u sistem ćošku, što me dodatno nervira ).

Pre nekoliko dana sam otkrio ZYB – izvanredan mali web servis za sinhronizaciju telefona. Većina gornjih zamerki je otklonjena:

• Servis je besplatan i registracija je trivijalna; broj podržanih telefona je ogroman
• Za sinhronizaciju se koristi SyncML tehnologija, koju podržavaju svi moderniji telefoni
• Podešavanje telefona (barem za Nokiu E61) se svodi na prijem i snimanje servisnog SMS-a
• Računar/Outlook nije potreban; komunikacija telefon <-> ZYB je direktna, tj. preko GPRS / 3G / Wireless-a

Prva sinhronizacija je prošla vrlo brzo i dosta dobro; naša slova su podržana i sve je prošlo skoro savršeno; “skoro” jer sam izgubio taskove (to-do items) jer se oni računaju kao kalendarski događaji, imali su datum dospeća (due date) u prošlosti, a prilikom sinhronizacije kalendara, ZYB ne sinhronizuje događaje starije od nedelju dana u prošlosti (prijavio sam ovo kao bug).

Zato, obavezno backup pre prvog eksperimentisanja

Pored gornjih, ZYB nudi i druge servise – uvoz vašeg adresara sa Gmaila, zatim eliminacija duplikata; takođe, možete se “povezati” sa drugim ljudima čije mobilne telefone imate u adresaru (neizbežna socijalna komponenta u svim novijim Web 2.0 sajtovima, na svu sreću nenapadna).

Još jednom, servis je u beta fazi, i možete očekivati nestabilnosti; takođe, postoji doza skepse da li izložiti svoje podatke nepoznatim sajtovima; ja sam tu fazu prevazišao još davno, kada sam prešao na Plaxo a na vama je da odlučite hoćete li to uraditi ili ne.

Za sada, preporuka.

Naime, danas sam primio račun za februar (postpaid, i vezan na Prenesi 250 tarifu zbog kupovine telefona) i obaveštenje; u prvom trenutku, prijatno iznenađenje:

Kao korisniku PRENESI 250 paketa, sada Vam na raspolaganju stoji 325 minuta razgovora i 325 SMS poruka, što je za 75 više nego do sada. Cena minuta i SMS poruka u Vašem paketu ostaje ista, kao i Vaše mesečno održavanje.

Lepo, nema šta; taman je počeo onaj topli osećaj u stomaku “ima nade; i ovde ću konačno za svoj novac dobijati sve bolju i bolju uslugu, kao i u normalnim zemljama” kada mi je jedan detalj u priloženoj tabeli privukao pažnju:

i naravno, ušuškana na samom dnu računa, “sitna” izmena tarifnog paketa:

Sitna izmena? Ne baš; mala analiza uz pomoć Vašeg Telefona pokazuje da korisnici mog profila (puno poziva relativno kratkog trajanja) dobijaju praktično duplo ili više skuplji paket:

• svaki poziv troši jedan besplatan minut; pre toga je 2 – 3 kratka poziva stajalo u minut
• pošto potrošite besplatne minute, svaki poziv će vas koštati najmanje 9.2 dinara (2.9 uspostavljanje + 4.9 minut + PDV)

Konkurencija? Borba za svaku mušteriju? Povlastice za korisnike? Nije nego; no, kako zagrabiti što više bez da se pruži dobra i kvalitetna usluga. Znam ja šta je kapitalizam, profit, tržište; tako mora, to je jedino radeći sistem. Ono što bi mogli da izbegnu je podsmevanje:

Čekam dan kada će se izglasati zakon da operateri moraju da omoguće promenu operatera bez promene broja; možda će ih tako nešto konačno opametiti i naterati da pružaju kvalitet za pare a ne samo šarene papiriće.

Na kraju, nemam ništa (efikasno ) protiv Telenora; prosto sam njihov korisnik, pa je sve ovo iz prve ruke; to ne znači da je taborima MT:S-a ili VIP-a bolje

U svakoj drugoj zemlji (ili da kažem: u većini normalnih zemalja) ovo ne bi bilo ništa posebno; no kod nas u Srbiji, u senci poslednjih vesti i posebno u svetlu toga ko je dao predlog (Koštunica) strepnja mi je dublja od nade da ovo neće izaći na dobro.

Koji razlog bi osvedočeni vlastoljubac i konzervativac Koštunica imao da sam sebi izmakne najomiljeniju fotelju?

Jedino što mi pada na pamet je da tim potezom dobija nešto mnogo više: a to je novu vladu gde će konačno imati većinu, bez omraženih demokrata i eurofila. Zar postoji bolji način da unovči situaciju sa Kosovom no da:

• raspiše nove izbore
• iskoristi svoju poziciju ka Kosovskom pitanju i poziciju demokrata ka EU da pripremi glasove u predizbornoj kampanji
• konačno formira vladu nacionalnog spasa, jedinstva ili kako već sa prirodnim saveznicima: Nova Srbija i radikali

Kosovo dođe kao savršeni razlog da prevaziće “programsku razliku” između DSS-a kao stranke centra i radikala kao stranke desnice; zar sme neko da pita takve stvari kao što su “sa radikalima???” u otsutnom času za Srbiju i Kosovo?

Samo se nadam da su mu razno-razni analitičari i marketinške agencije loše prognozirali situaciju i da će demokratski blok (kljakav kakav je, boljeg nemamo) ipak nekako skupiti većinu (ne, ne znam kojom matematikom, samo se nadam) i pomrsiti mu planove.

Opet, takav manipulator pozicijama kao što je Koštunica (koji je bez problema održao Vladu svo ovo vreme, deleći privilegije i fotelje) sigurno ima nekog keca u rukavu – plašim se i da saznam kojeg.

No, izbori su tu iza ćoška, samo da izdržimo dva meseca kampanje sa svih medija i bilborda – tu smo, videćemo šta nas čeka.

“Santiago” – latino kuća

Majke Jevrosime 20
11000 Beograd

Telefon: (011) 323-7953

http://restoransantiago.com/

(nedeljom ne radi)

Sirovi, zatupljeni, zaglupljeni ne-svet koji jedino zna da uništava, pali i krade. Zašto i ne bi: dobili su besplatan prevoz, dobili su instrukcije šta da unište i obećanje da ih policija pipnuti neće (ili je to, što se policija postavila oko B92 odmah a čekala 30 minuta pre nego što su krenuli duž Kneza Miloša – slučajnost? DSS slučajnost? Nije nego).

Ako su usput uzeli patiku, dve ili punu kesu – bolje nego ekskurzija, zar ne? Ili kako je to na Mreži već popularno, Kosovo za patike.

Zar je to podrška svim Srbima koji su poslušali nesposobne političare i ostali na Kosovu? Zar da svet umesto 300.000 ljudi koji mirno protestvuju vide šačicu idiota koji ruže ovaj grad i ovaj narod?

O kakvoj pravdi govori mračni mutant političkih vremena Miloševića – Koštunica? Zar ga niko nije naučio da politika nije pravda, da je politika veština u kojoj pobeđuju zemlje sa boljim političarima a u Srbiji takvi više ne postoje:

- DSS koja zabranjuje miliciji da ubije boga u huliganima koji uništavaju glavni grad i ruše u 50 minuta sliku o ovoj zemlji i ovim ljudima u blato i ljagu prošlih vremena.

- DS i mizerni Tadić koji je našao zaboga miloga da sada ide u jednodevnu posetu Rumuniji – ej Predsedniče!

- LDP koji pokušava da dobije kojih 0.2 – 0.3% novih glasača kao “žrtva” događaja.

- Radikale koji su zaista izgubili Kosovo u presudnom 1991 – 1998 periodu; Kosovo je tada izgubljeno, ne juče, ne u nedelju kada je potpisana nezavisnost.

- Ilić, koji i kada je trezan ne zna da sklopi dve krštene rečenice.

Nije dobro. Ovoliki problemi a ovakva šarada likova na vlasti; zaista nije dobro. I sve probleme i nedaće koje dođu trpećemo mi a ne političari i njihove porodice, fino ušuškane u velike stanove ili u školama po belom svetu.

Nije dobro, i nemam ideju šta raditi.

Pogledajte i:

• Dinke – Demokratski mrak
• Aleck – Sramota
• Moošema – Srbija u patikama

Bilo je apsolutno važno iz svake komponente izvući maksimum, naterati svaki elektron u mašini da da svoj najveći doprinos.

Onda su računari rasli, i rasli, i prerasli potrebe većine nas; standardna konfiguracija (koja košta oko 500€) je dovoljna za najveći broj, ako ne i za sve poslove većine nas (ako ste zagriženi igrač to ne stoji, ali to je druga priča za drugi članak).

U svetlu toga, koje su sada komponente najbitnije? Na šta najviše obratiti pažnju prilikom kupovine i gde izdvojiti malo ili malo više novca?

Možda će vas moj odgovor iznenaditi, no nije bitno šta je unutra već šta je spolja; 4 najbitnije komponente po meni su:

Monitor

Vaše oči i vaš vid su nešto jako vredno i to treba poštovati. Monitor je komponenta na kojoj ne treba štedeti; slabiji procesor, manji disk, ali zato kvalitetan LCD (TFT) monitor, poznatog proizvođača, sa dobrim performansama. Sada barem 19″ a ni 22″ nije daleko.

Monitor treba da bude podesiv u obe ose (horizontalno / vertikalno) i idealno da omogućava podesivost po visini – centar ekrana treba da bude u visini očiju kada sedite na stolici; drugačiji položaj može prouzrokovati bolove u vratu.

Tastatura

Bez obzira da li je prirodna ili “obična”, treba da:

• omogući pravilan položaj ruku: mesto za dlanove tako da vam ruke ne vise u vazduhu (palm rest)
• pravilan nagib i lako podešavanje nagiba
• Savršen osećaj kod kucanja – ovo je vrlo lično svojstvo: da li volite klik (i niko ne spava pored vas ) ili “meke” tastere; dubina hoda tastera kao i vrstu potvrde da je taster zaista pritisnut
• Kod bežičnih se obavezno raspitajte po Mreži koliko im traju baterije; Microsoft je tu neprevaziđen; kod kuće koristim njihov wireless desktop i nisam menjao baterije u tastaturi 15 meseci!

Bežična ili žična – stvar ukusa. Više volim bežična rešenja, mada ću rado podneti i žičana rešenja, ako kvaliteti opravdavaju taj “nedostatak”. Moja trenutna tastatura na poslu je Microsoft Ergonomic Keyboard 4000:

• savršen nagib
• neobičan materijal kojim je prekriveno mesto za odmor; prijatan na dodir i nema znojenja dlanova
• odličan hod tastera i dobra pozicija signalnih lampica
• nema pretrpanih dodatnih multimedijalnih tastera
• 5 konfigurabilnih tastera za pozivanje najčešće korišćenih aplikacija

Jedina mana je što je na žicu tako da dobro razmišljam o Microsoft Ergonomic Keyboard 7000.

Generalno od proizvođača preporučujem Logitech i Microsoft; lično su mi oduvek nekako više odgovarale MS tastature a Logitech miševi

Miš

Prvo – oblik; miš treba da vam savršeno leži u ruci; idealni su miševi koji su pravljeni za određenu ruku (leva/desna) jer pružaju daleko veći komfor od simetričnih. Ne koristite laptop miševe ako baš ne morate – iz meni nepoznatog razloga oni su mali (nije moja ruka manja ako kucam na laptopu ) i neudobni; birajte velike i udobne miševe sa kojima možete da radite po ceo dan.

Težina: više volim teže miševe koji pružaju otpor, ali je ovo opet, lični ukus.

Preciznost i podloga – većina današnjih miševa je dovoljno precizna za svakodnevne potrebe (nisam igrač, pa ne znam njihove potrebe). Na žalost, jevtiniji miševi imaju ružnu osobinu da se ne snalaze baš najbolje na tamnim podlogama (stolovi i slično) i da zahtevaju svetli podmetač, što me užasava sa stanovništva čistog radnog prostora

Moj trenutni miš je Logitech MX Laser 1000:

• Odličan oblik i težina – pozicija za palac i dodatni tasteri na tom mestu su odlično projektovani
• Vrlo brz i precizan
• Vreme između punjenja baterija je 5 – 6 dana
• Sve podloge odlično tretira

Stolica

Naoružali ste se zverskom mašinom, ekstra velikim TFT monitorom (ili dva) i laserskim mišem. Šta je sledeće? Pa da zaštitite vaše cenjeno programersko du … leđa

Šalu na stranu, iako je poslednja na spisku, nikako nije manje bitna – dobra stolica je razlika između neviđenih bolova u leđima, u vratu i rukama i udobno provedenog radnog dana.

Minimum zahteva koje treba da ispuni:

• Odgovarajuća visina odnosno podešavanje visine
• Podrška za cela leđa – idealno blago zaobljena unutra, što sličnije obliku kičme
• Podešavanje nagiba leđnog naslona
• Ručke (u nedostatku boljeg izraza) sa obe strane za odmor ruku
• Ako cenite podlogu ili parket gumene ili silikonske točkiće

Na žalost, nisam imao puno sreće sa nalaženjem odgovarajuće stolice u Srbiji. Kineska rešenja treba zaobilaziti u širokom luku; ostala koja sam probao prosto ne deluju kao trajno i kvalitetno rešenje – ako imate predlog, molim u komentare.

Jednog dana, kada dobijem 6 ili 7 na lotou razmisliću o:

• Steelcase-ov Leap ®
• Herman Miller – Aeron stolica
• Liberty by Humanscale

Jedno društvo (fašistička Španija 1944) i događaji u njemu ispričani kroz oči jedne devojčice i kroz dva sveta: stvarni i fantastični podzemni Panov svet.

Iako u kategorijama stoji “Fantazija” ovo nije film za decu; ovo je film za odrasle. Iako se prepliću bajka i stvarnost to nije ušminkana Diznijeva bajka – to je bajka iz davnih vremena, tamna, uznemirujuća, sa bićima koja nisu uvek dobronamerna i koji ne žele samo dobro.

Režiser i scenarista filma je Giljermo del Toro (“Hellboy”)

Jedan od najboljih filmova koje sam gledao u poslednjih 12 meseci. Topla preporuka.

Ja kasnim. Stigao je zejtin pa sam stao u red. Posle idem kod rumuna da uzmem dve litre benzina ako ima.

Stavi hleb od juče u zamrzivač ako ima struje i zameni celu penziju od aprila prošle godine za 5 maraka da sutra idem kod Jovine majke, juče su ga poslali na ratište.

Ja sam ok.

Tvoj Toma svim srcem.

U nedelju je glasanje.

Koplja su naoštrena, mlađi su razočarani i odlaze (shvatam, sasvim je u redu da ti se ne sviđa i odlaziš odavde; onda je neglasanje sasvim ok), malo stariji su duboko rezignirani, pa ni oni ne izlaze dok mudriji biraju pravi (i po meni jedini) način: odradi svoj deo pošteno i uvek.

Drugi krug, odnosno izlazak na taj drugi krug prosto nije pitanje – jedino što možemo da uradimo je da izađemo i glasamo, za Tadića naravno. Sve priče o tome ko je i kako je ljigav, ko je i kakve je dogovore sklopio, ko je i šta prodao – to uopšte nije bitno, ni za trenutak.

Sve priče kako se iz inata ne izlazi, kako treba Toma (sirovi radikalski buldog – da li iko želi nekog takvog da vidi na čelu svoje zemlje, ma kakva ta zemlja bila? Da li takav lik treba nas da predstavlja?) da pobedi da bi smo se naučili pameti … dokle? Kakvoj pameti? Politika nije poluvreme, nije polugodište, nije čak ni godina – politika su naše godine koje se slažu u nepovrat, koje prolaze brže nego što će iko od nas priznati.

Politika ima svoje cikluse, ali ti ciklusi ne mare za nas, naša stremljenja i nadanja; ko od nas ima još 20+ godina za eksperimente dok se ne opametimo? Koliko je trajao raspad Jugoslavije? Koliko nas je Sloba ularem, čokoladama i penzijama, starom deviznom štednjom držao i od nas pravio jevtinu i potrošnu robu za njegove prljave (male i velike) ratove?

Delanje je jedino što treba – sve ostalo su prazne reči. Delanje, izlazak na izbore; ma koliko taj jedan glas značio ništa, ma koliko se bolje osećali ako iz prkosa, besa, bojkota ne izađete, još jednom razmislite i izađite. Glasajte za manje ljigavog, glasajte za manje lošeg, izbor ionako nije težak – ima ih samo dva.

Boljeg kandidata nemamo; bolji kandidat se neće još dugo, dugo pojaviti. Neki novi Đinđić (srčan, od akcije i od dela, čovek koji se pojavi jednom u sto godina) možda još nije ni rođen; nemamo vremena ni prava da čekamo – čekanje, ne-delanje je poraz. Neizlazak iz revolta ili bilo kog drugog razloga je poraz sopstvenih uverenja i vaših istomišljenika; to je jedan glas manje na vašoj (našoj) strani a jedan glas više na onoj drugoj.

Zato, 3. februara mrdnite svoje debelo, mršavo, koščato ili kakvo god dupe i potrošite 15 minuta na budućnost; možda ne na savršenu budućnost i savršenog kandidata kakvog bi baš eto želeli, ali na bolju budućnost od one koju čekanje i nedelanje donosi.

Za kraj: ako vam se ni jedna opcija ne sviđa, ako su svi političari gadni i ljigavi i ni jedan ne radi ono što vi radite … rešenje je očigledno: osnujte stranku. Doduše, osnivanje stranke, pa ubeđivanje ostalih da su vaše ideje baš najbolje i da glasaju za vas, pa način da nađete novac da ta stranka živi, pa prvi izbori na kojima ćete neslavno propasti, pa sledeći za 3 – 4 godine, pa koalicije sa ružnim i groznim samo da bi vaša dva i po poslanika stigla do neke skupštine, pa … nije trivijalan i lak posao. Pre nego što se bacite drvljem i kamenjem na odluke onih “gore”, probajte da se stavite u njihove opanke; možda je to ipak malo komplikovanije, sa malo više kompromisa i sa malo više žrtvovanja i zalaganja no što se nama iza monitora i TV ekrana čini; opet, možda sam u krivu i oni dele reone, mesta u upravnim odborima, direktore u društvenim preduzećima, sudije u trgovinskim i Vrhovnim sudovima uz prasence i čašu vina i imaju manje stresa no ja na mom poslu … probajte, pa javite. Dok ne javite, ja izlazim na izbore. I ove i sve sledeće – lokalne, parlamentarne, predsedničke, ma na sve. Možda će moj glas i Majin glas i Mooshemin glas i još mnogo drugih naših glasova biti jednom (možda već 3. februara) biti presudni.

Kongresna biblioteka Amerike (Library of Congress) napravila je nesvakidašnji potez: okačila je preko 3.000 fotografija na Flickr stranicama i to bez ikakvih ograničenja po pitanju korišćenja! (copyright free). Doduše, očekuju da ih korisnici markiraju (taguju), ali nije obavezno

Kako su besplatne fotografije uvek dobrodošle ovo je odličan potez; no, i kada se to stavi po strani, samo šetnja kroz fotografije daje jako autentičan i drugačiji pogled na Ameriku raznih razdoblja. Slike su iz dva razdoblja: novinske vesti u 1910 (crno bele) i period 1930 – 1940 (u boji).

Ako imate neki slobodan minut više, ovo je dobro mesto da ga provedete:
http://www.flickr.com/photos/library_of_congress

Iako sajtova koji se bave ovom problematikom ima tušta i tma, retki su sajtovi koji:

• Rade to na našem jeziku (ili srodnim, da ne kažem bosanskim, hrvatskim i sličnim dijalektima)
• Predstavljaju jela koja se mogu pripremiti od sastojaka iz prodavnice (ili barem hipermarketa) na ćošku
• Najvažnije, rade to dušom

BeCook.Com je upravo takav sajt: odabrani recepti sa vrlo detaljnim opisom pripreme (sa sve slikama), mogućnost da se učlanite i ostavite i svoje omiljene recepte. Svaki recept možete prokomentarisati i tražiti dodatne informacije; da ne zaboravim, imaju i blog. Postoji i sekcija tekstova – članaka koji su korisni i dotiču hranu i sve oko nje, ali nisu baš recepti.

Topla preporuka za obilazak i trajnu belešku u vašim omiljenim lokacijama.

Iako od Aranđelovca ne treba puno očekivati, čak i ovde se nešto kreće; doduše, u sferi televizije a ne politike. Od skora je aranđelovačka Ar-Tel kablovska televizija kupljena od strane Kopernikus sistema; rezultat: gomila novih kanala se pojavila (Fox Crime i Fox Life recimo), a stari su dobili u kvalitetu.

Sa druge strane, u Beogradu, moj kablovski provajder je već dugo (na žalost) PTT KDS – još jedan društveno/državni mastodont kojeg izgleda izdržavamo svi mi a ne kvalitet usluge koji nam pružaju (ja izgleda imam problem ili dva sa ovakvom vrstom organizacija, šta li).

Ne znam odakle pre da počnem: od sajta, koji izgleda kao delo petaka (ako sam uvredio nekog iz 5. razreda osnovne škole, izvinjavam se – verovatno ima petaka koji bi to bolje uradili), do (ne)korisnosti informacija (vrlo često ni spisak kanala nije tačan) pa sve hvalospeva na samom sajtu:

Ovoliko superlativa u tako malom tekstu – “najstariji kablovsko-distributivni sistem”, “15 godina”, “vrhunski kvalitet”, “savremena tehnička rešenja” – zaista zvuči vrlo moćno.

No, sačekajte, tu nije kraj, pogledajte pod Usluge:

Sem što smo svi sada lepo naučili kakva je razlika između dvosmerne i jednosmerne komunikacije šta mislite šta je sa ovog spiska važeće? Da pomognem, od “velikog broja raznovrsnih servisa”, ako ukinete brzi Internet, spisak se svodi na 0 (nula), ili maštanje u dubinama PTT birokratije.

Dalje, hajde da malo prekopamo po “vestima”:

16.05.2007 – (o sreće) – dobijamo novi kanal:

Zatim, 20. avgusta 2007. sledi povećanje pretplate:

Valjda je taj jedan kanal doneo toliko posla da je povećanje od 14% bilo neminovno, pošto od maja 2007-e niti je dodata neka nova usluga ni neki novi kanal.

Poređenje sa konkurencijom prosto izgleda smešno: SBB uvodi plaćene pakete u digitalnom formatu, dok KDS ide okolo i deli letke za uvođenje usluge tele-nadzora?

Sada onaj plazeći poštar sa glavne stranice KDS sajta itekako ima smisla – plazi se on nama, i to uspešno.

I da, da ne zaboravim: naravno da sam pisao na jednu jedinu bezličnu e-mail adresu na sajtu tražeći bilo kakve informacije o budućnosti ove nesrećne kablovske televizije. Pogađajte da li je iko odgovorio? U stvari, jeste, dobio sam automatizovan odgovor:

**********************************************
**      THIS IS A WARNING MESSAGE ONLY      **
**  YOU DO NOT NEED TO RESEND YOUR MESSAGE  **
**********************************************

  ----- Transcript of session follows -----
<info-kds@jp.ptt.yu>... Deferred: Connection timed out with krozpix.ptt.yu.
Warning: message still undelivered after 1 hour
Will keep trying until message is 1 day old

Treba li dodati još nešto na temu profesionalnosti “najstarijeg” “vrhunskog” KDS sistema koji radi u okviru “još boljeg” PTT davalaca usluga? Da jedna jedina e-mail adresa ne radi?

Ne da treba privatizovati sve ove dinosauruse (ma šta gospođa ili gospođica ministrarka Aleksandra Smiljanić mislila o tome), već ih treba privatizovati u roku od odmah. Daleko od toga da je kapitalizam dobar sistem; nepravedan je i bolan za većinu ljudi uključenih, ali ima ono što svim našim državnim sistemima nedostaje od samog starta: pokretač za napred (profit) i korektivne mehanizme koji ne dozvoljavaju da nas korisnike baš stalno maltretiraju (konkurencija).

(ako žalopojki nije bilo dosta imate i ceo forum posvećen KDS problematici: http://kablovskiforum.7.forumer.com/viewforum.php?f=8)

Nove zelene nijanse, uz svesrdnu savetodavnu pomoć Maje, uz profesionalnog dizajnera Jelenu aka Vajarka koja je uradila najveći deo posla oko osmišljanja novog dizajna i znaka (Jeleno, hvala! ), i uz pomoć Nemanje za inicijalno html kodiranje, rezultat je pred vama

Umesto da se sada raspišem o svim prednostima novog dizajna, o reorganizaciji navigacije i puno sitnih stvari ispod haube, ostaviću vama da procenite kako vam se novi Vesic.Org sviđa a ja ću malo, samo malo, o istoriji ovog sajta.

Vesic.Org sam pokrenuo 2000-te godine sa jednostavnim ciljem – na jednom mestu, na srpskom, skupiti što više informacija korisnih za što širu publiku, prateći nekoliko linija mojih interesovanja.

U početku su to bile statične (html) stranice sa detaljima o Aranđelovcu (moje rodno mesto; iako već dugo nisam tamo, to će ostati moje stalno interesovanje), o obradi videa na kućnim računarima i o Seti programu.

Što se izgleda tiče, bilo je samo dve ozbiljne varijante: prva, koju na sreću ni vremenska mašina nije sačuvala (autor: vaša malenkost, koji nije poznat po dizajnerskim sposobnostima ) i druga, tekuća do malopre (vidite je na slici gore).

Na sajtu ubrzo izrasta i sekcija o besplatnim i vrlo korisnim programima na računarima sa Windows operativnim sistemom. No, ovo je i dalje jednosmeran, ja-publici način komunikacije.

Veliki događaj je početak bloga – 15.09.2004 sam napisao prvi post. Članci i komentari se nižu i u nešto preko 3 godine postojanja 150 članaka i preko 650 komentara markira ovaj deo sajta.

Neki od najkomentarisanijih i najposećenijih članaka su:

• Telenor/Promonte – „Opustite se“ – manje će da boli (posle) (27 komentara)
• Vaš telefon (33 komentara) – moj prvi besplatni program za obradu listinga Telenora i MTS-a
• Silovanje po pismu (23 komentara)
• Najzaraznija melodija svih vremena … (29 komentara) – obavezno posetite
• Kako napisati CV koji će vam povećati a ne smanjiti šanse za intervju? – iako samo 19 komentara, ovo je ubedljivo najposećenija stranica na celom sajtu

Potrebe za vrlo specifičnim, tehnološkim člancima dovode do otvaranja engleske sekcije i engleskog bloga; iako tu ima jako malo sadržaja, reakcije Mreže na objavljene su više nego dobre, tako da će se i ova sekcija unapređivati i širiti.

U svakom slučaju, imam velike planove i nadam se da će 2008-a za Vesic.Org biti mnogo, mnogo bolja i plodnosnija no (još neki sat tekuća) 2007-ma, i sa što više čitalaca

Ako ste vi uživali u čitanju članaka barem delić uživanja dok sam ih pisao (i za mene i za vas), misija sajta je ispunjena

Na kraju, ali daleko od najmanje važnog: svima koji me čitaju, povremeno slete sa Google-ta na moj sat ili u prolazu nalete, želim Srećnu Novu 2008-u – puno zdravlja, ljubavi i prijatelja.

Da ne zaboravim: jedna velika molba malim slovima – ako uočite bilo kakve probleme, nedoslednosti, loša iscrtavanja u drugim browserima, molim vas da mi – u ovu reorganizaciju je uloženo mnogo truda, ali kako je sajt ogroman, garantovano ima još svašta da se ispravlja – prošla verzija se stabilizovala posle mesec dana

Ali zbog onog malog, majušnog procenta mojih čitalaca koji to nisu videli/uradili iz milion čudnih razloga, ovaj članak je podsećanje.

Možda vas glas ne promeni ništa; možda to ostane samo još-jedna-od-mnogih peticija na nepreglednoj Mreži; ali ta sitna šansa, ta mala verovatnoća da će baš vaš glas, baš ova peticija pokrenuti nešto i od nečijih 20% načiniti nekom mnogo važnijih i bitnijih 100% (zdravlja, stana, knjiga, odeće, malo iskrica u očima za novu godinu), potpišite – i ne, ne mora da ste iz Novog Sada – dovoljno je da razumete i podržavate.

Ta malecna nada je vredna vašeg vremena.

Da on nije krenuo sa komercijalizacijom svog bloga (što je, po meni, sasvim regularan potez a ni cene mu nisu velike ) svega ovoga ne bi ni bilo … dok se neko drugi ne odluči na taj korak

To je izazvalo lavine diskusija svuda po Mreži (a i na Peđinom sajtu) i diskusije o komercijalnom vs. profesionalnom blogovanju.

Nije mi baš jasno zašto toliko diskusija: blog je vrlo lična stvar i odluka da li će neko zarađivati od toga (ja imam Google Ads recimo) je lična i potpuno regularna. Neka novčana satisfakcija za trud i vreme uloženo u rad na sajtu (a to oduzima _jako puno_ vremena) je na mestu; zašto to može nekom da smeta mi je potpuno nejasno.

Čak mi je i prejaka ta podela na obične – neobične – komercijalne – profesionalne blogere; prosto je previše crno/bela; svi blogeri su i jedno, i drugo i treće; sve zavisi od situacije, vremena, iskustva, ciljeva.

No, da se vratim na naslov; postavilo se pitanje o posetama na sajtu pa da okačim i ja statistiku:

(kliknite za veću sliku)

Bez potrebe da detaljišem previše:

• poseta se relativno stabilno kreće oko 300 – 350 poseta dnevno, sa povremenim skokovima
• ubedljivo najposećenija strana je Kako napisati CV koji će vam povećati a ne smanjiti šanse za intervju?
• najposećenije sekcije su Programi i naravno Blog

Sve u svemu, za jedan hobi projekat prilično pristojno izgleda

Beowulf je najstarija pisana poema na engleskom jeziku; zapisana negde u 7-om veku, prepuna je heroja, čudovišta, lepotica i zamkova – prava poema starih vremena. I sve vrednosti su tu: herojske epopeje, borba dobra i zla, cena slave.

Režiser je Robert Zemekis – ime koje je meni trenutna asocijacija na “Povratak u budućnost” trilogiju.

Sam film je animiran … skoro. Zemekis koristi nešto što on sam naziva “performance capture” (ImageMotion) što recimo omogućava glumcu Rej Vinstonu da postane 2m+ plavokoski viking Beowulf – vrlo brzim kamerama koje pokrivaju 360 stepeni snimaju se lica glumaca a zatim se to pretače u animirani film.

Izbor glumaca je izuzetan: Rej Vinston, Entoni Hopkins, Džon Malkovič, Robin Rajt Pen i naravno Anđelina Džoli Iako se ona pojavljuje u jako malo scena, njen ulazak u film (prelivena samo zlatom) je ostavio (verujem) mušku publiku barem na trenutak bez daha

Ako volite dobru priču o borbi zla i dobra, dobru animaciju ili tehnologiju na delu, preporučujem.

Maxx (hvala ) mi je ukazao na detalj da od novembra 2007 format u kome Telenor daje specifikaciju poziva više nije (jednostavni) CSV format, već je sada Excel XLS datoteka u pitanju.

Vaš Telefon 1.1.2.03 upravo donosi podršku za Telenor XLS format. Pored toga, probao sam da “popravim” normalizaciju brojeva (kada isti broj zovete preko 381xxxx i 0xxxx) tako da bi statistike trebale da budu još tačnije.

Kako sam ovu verziju testirao u ograničenom obimu, molio bih prijavu bilo kakvih problema.

Matična strana programa je i dalje: http://www.vesic.org/programi/moji/vas-telefon/

To spoljno, vidljivo nasilje se može i sprečiti; policija (kako tako) radi svoj posao, sudstvo (vrlo sporo i neefikasno) donosi presude i puni zatvore.

No, postoji ono ružno, duboko skriveno nasilje, nasilje koje se sprovodi iza zatvorenih vrata, u porodicama svih ekonomskih, socijalnih i obrazovnih slojeva, nasilje nad fizički slabijima, nad decom i ženama – modrice ispod odeće, tamne naočare i stid i skrivanje pogleda.

Naša sredina, naša Srbija, na to nije imuna. Samo se zahvaljujući uvreženim patrijahalnim običajima o tome do sada ćutalo, to je bila sramota zbog koje se, apsurdno, žrtve trebale stideti umesto siledžija, najčešće muškaraca u tim porodicama.

Današnji dan, 25. novembar, je proglašen danom borbe protiv nasilja nad ženama; današnji dan ne znači da se samo danas treba osvrnuti na one kojima treba naša pomoć, na one koji žive u strahu i kojima su osnovna ljudska prava na rad, razvoj, jednakost uskraćena od zlih i ograničenih ljudi.

Pomoć postoji. Sigurne kuće i ljudi koji rade u njima su pravi način; za savet, za privremeno utočište, za trajno rešenje problema.

Jedna od aktivnih sigurnih kuća u Srbiji je Sigurna kuća u Novom Sadu, projekat Centra za socijalni rad grada Novog Sada. Na stranicama sajta možete naći vrlo korisne informacije, od definicije samih termina, do ispovesti žrtava nasilja.

Preko 400 savetovanja telefonom (broj je 021/646-57-46), direktan rad sa skoro stotinu osoba (Savetovalište protiv nasilja u porodici funkcioniše utorkom i četvrtkom u okviru Centra za socijalni rad, ulica Zmaj Ognjena Vuka 13, Novi Sad, a broj telefona Savetovališta je 021/421-166 lok. 606), 72 osobe (36 žena i 36-oro dece) su našle utočište samo ove, 2007-e godine.

Tu je i Internet savetovalište gde stručni tim pruža sve informacije, kako registrovanim tako i anonimnim članovima.

Proširite reč – o ugroženima, o Sigurnim kućama, o tome da nasilje može prestati. Proširite reč – na blogovima, na sajtovima, među prijateljima i poznanicima; pomognite onima koji su ugroženi, bacite im nade da tako ne mora biti, da se mogu izboriti za svoje parče slobode i ravnopravnosti. Ne dozvolite da zastareli načini i običaji pobede; uradite nešto danas, sutra, svakoga dana kada vam se pruži prilika zbog njih i zbog vas. Vaše malo truda nekom može mnogo značiti.

Dvadeset peti novembar – svakog dana.

• Sigurna kuća u Novom Sadu
• Sigurna kuća Kragujevac
• Savetovalište protiv nasilja
• Wikipedija – Međunarodni dan za borbu protiv nasilja nad ženama
• Ujedinjene nacije – Rezolucija 48/104