Mobilni telefon je ionako postao centar dnevnih događaja: preko njega ste dostupni, tu su vam kontakti i kalendar, beleške, mailovi. No, ma kako veliki ekran i tastatura bili (ponosni sam vlasnik Nokia E61 telefona), korisno je, iz više razloga, imati kontakte i negde drugde:

• Zbog sigurnosti - kopija podataka nikada nije na odmet
• Zbog lakšeg prebacivanja podataka na novi telefon; ma koliko kupovina novog telefona nije česta operacija, dešava se
• Zbog lakše manipulacije podacima, koja je preko “pravog” računara daleko udobnija nego na samom telefonu
• Zbog pristupa tim podacima kada vam telefon nije tu (retko, ali dešava se)

Godinama već koristim Plaxo service, koji je i u besplatnoj varijanti “dovoljno dobar”. No, od samog starta imam zamerke na njega:

• spor je; ma koliko verzija pravili i dogurali do njega, sam web interface je spor i nezgrapan. Nema trenutnog odziva, i generalno nisam zadovoljan
• potreban je računar, sa drajverima za kabl/bluetooth ili neku drugu vezu sa telefonom
• potreban je Outlook instaliran; ovo je u eri GMAIL-a prosto artefakt - i zbog instalacije, i zbog licenci.

Da budem dovoljno pošten, i većina drugih rešenja koja se bave sinhronizacijom podataka sa mobilnim telefonom su daleko od savršenog; tako i “logični izbor” za vlasnike Nokia telefona, Nokia PC Suite je blago neupotrebljiv bez Outlooka - način i kvalitet manipulacije podacima direktno iz PC Suit-a je tužan (ako i zanemarim to što mi paket instalira sve i svašta bez pitanja, postavlja razne servise da čuče u sistem ćošku, što me dodatno nervira ).

Pre nekoliko dana sam otkrio ZYB - izvanredan mali web servis za sinhronizaciju telefona. Većina gornjih zamerki je otklonjena:

• Servis je besplatan i registracija je trivijalna; broj podržanih telefona je ogroman
• Za sinhronizaciju se koristi SyncML tehnologija, koju podržavaju svi moderniji telefoni
• Podešavanje telefona (barem za Nokiu E61) se svodi na prijem i snimanje servisnog SMS-a
• Računar/Outlook nije potreban; komunikacija telefon <-> ZYB je direktna, tj. preko GPRS / 3G / Wireless-a

Prva sinhronizacija je prošla vrlo brzo i dosta dobro; naša slova su podržana i sve je prošlo skoro savršeno; “skoro” jer sam izgubio taskove (to-do items) jer se oni računaju kao kalendarski događaji, imali su datum dospeća (due date) u prošlosti, a prilikom sinhronizacije kalendara, ZYB ne sinhronizuje događaje starije od nedelju dana u prošlosti (prijavio sam ovo kao bug).

Zato, obavezno backup pre prvog eksperimentisanja

Pored gornjih, ZYB nudi i druge servise - uvoz vašeg adresara sa Gmaila, zatim eliminacija duplikata; takođe, možete se “povezati” sa drugim ljudima čije mobilne telefone imate u adresaru (neizbežna socijalna komponenta u svim novijim Web 2.0 sajtovima, na svu sreću nenapadna).

Još jednom, servis je u beta fazi, i možete očekivati nestabilnosti; takođe, postoji doza skepse da li izložiti svoje podatke nepoznatim sajtovima; ja sam tu fazu prevazišao još davno, kada sam prešao na Plaxo a na vama je da odlučite hoćete li to uraditi ili ne.

Za sada, preporuka.

Naime, danas sam primio račun za februar (postpaid, i vezan na Prenesi 250 tarifu zbog kupovine telefona) i obaveštenje; u prvom trenutku, prijatno iznenađenje:

Kao korisniku PRENESI 250 paketa, sada Vam na raspolaganju stoji 325 minuta razgovora i 325 SMS poruka, što je za 75 više nego do sada. Cena minuta i SMS poruka u Vašem paketu ostaje ista, kao i Vaše mesečno održavanje.

Lepo, nema šta; taman je počeo onaj topli osećaj u stomaku “ima nade; i ovde ću konačno za svoj novac dobijati sve bolju i bolju uslugu, kao i u normalnim zemljama” kada mi je jedan detalj u priloženoj tabeli privukao pažnju:

i naravno, ušuškana na samom dnu računa, “sitna” izmena tarifnog paketa:

Sitna izmena? Ne baš; mala analiza uz pomoć Vašeg Telefona pokazuje da korisnici mog profila (puno poziva relativno kratkog trajanja) dobijaju praktično duplo ili više skuplji paket:

• svaki poziv troši jedan besplatan minut; pre toga je 2 - 3 kratka poziva stajalo u minut
• pošto potrošite besplatne minute, svaki poziv će vas koštati najmanje 9.2 dinara (2.9 uspostavljanje + 4.9 minut + PDV)

Konkurencija? Borba za svaku mušteriju? Povlastice za korisnike? Nije nego; no, kako zagrabiti što više bez da se pruži dobra i kvalitetna usluga. Znam ja šta je kapitalizam, profit, tržište; tako mora, to je jedino radeći sistem. Ono što bi mogli da izbegnu je podsmevanje:

Čekam dan kada će se izglasati zakon da operateri moraju da omoguće promenu operatera bez promene broja; možda će ih tako nešto konačno opametiti i naterati da pružaju kvalitet za pare a ne samo šarene papiriće.

Na kraju, nemam ništa (efikasno ) protiv Telenora; prosto sam njihov korisnik, pa je sve ovo iz prve ruke; to ne znači da je taborima MT:S-a ili VIP-a bolje

U svakoj drugoj zemlji (ili da kažem: u većini normalnih zemalja) ovo ne bi bilo ništa posebno; no kod nas u Srbiji, u senci poslednjih vesti i posebno u svetlu toga ko je dao predlog (Koštunica) strepnja mi je dublja od nade da ovo neće izaći na dobro.

Koji razlog bi osvedočeni vlastoljubac i konzervativac Koštunica imao da sam sebi izmakne najomiljeniju fotelju?

Jedino što mi pada na pamet je da tim potezom dobija nešto mnogo više: a to je novu vladu gde će konačno imati većinu, bez omraženih demokrata i eurofila. Zar postoji bolji način da unovči situaciju sa Kosovom no da:

• raspiše nove izbore
• iskoristi svoju poziciju ka Kosovskom pitanju i poziciju demokrata ka EU da pripremi glasove u predizbornoj kampanji
• konačno formira vladu nacionalnog spasa, jedinstva ili kako već sa prirodnim saveznicima: Nova Srbija i radikali

Kosovo dođe kao savršeni razlog da prevaziće “programsku razliku” između DSS-a kao stranke centra i radikala kao stranke desnice; zar sme neko da pita takve stvari kao što su “sa radikalima???” u otsutnom času za Srbiju i Kosovo?

Samo se nadam da su mu razno-razni analitičari i marketinške agencije loše prognozirali situaciju i da će demokratski blok (kljakav kakav je, boljeg nemamo) ipak nekako skupiti većinu (ne, ne znam kojom matematikom, samo se nadam) i pomrsiti mu planove.

Opet, takav manipulator pozicijama kao što je Koštunica (koji je bez problema održao Vladu svo ovo vreme, deleći privilegije i fotelje) sigurno ima nekog keca u rukavu - plašim se i da saznam kojeg.

No, izbori su tu iza ćoška, samo da izdržimo dva meseca kampanje sa svih medija i bilborda - tu smo, videćemo šta nas čeka.

“Santiago” - latino kuća

Majke Jevrosime 20
11000 Beograd

Telefon: (011) 323-7953

(nedeljom ne radi)

Sirovi, zatupljeni, zaglupljeni ne-svet koji jedino zna da uništava, pali i krade. Zašto i ne bi: dobili su besplatan prevoz, dobili su instrukcije šta da unište i obećanje da ih policija pipnuti neće (ili je to, što se policija postavila oko B92 odmah a čekala 30 minuta pre nego što su krenuli duž Kneza Miloša - slučajnost? DSS slučajnost? Nije nego).

Ako su usput uzeli patiku, dve ili punu kesu - bolje nego ekskurzija, zar ne? Ili kako je to na Mreži već popularno, Kosovo za patike.

Zar je to podrška svim Srbima koji su poslušali nesposobne političare i ostali na Kosovu? Zar da svet umesto 300.000 ljudi koji mirno protestvuju vide šačicu idiota koji ruže ovaj grad i ovaj narod?

O kakvoj pravdi govori mračni mutant političkih vremena Miloševića - Koštunica? Zar ga niko nije naučio da politika nije pravda, da je politika veština u kojoj pobeđuju zemlje sa boljim političarima a u Srbiji takvi više ne postoje:

- DSS koja zabranjuje miliciji da ubije boga u huliganima koji uništavaju glavni grad i ruše u 50 minuta sliku o ovoj zemlji i ovim ljudima u blato i ljagu prošlih vremena.

- DS i mizerni Tadić koji je našao zaboga miloga da sada ide u jednodevnu posetu Rumuniji - ej Predsedniče!

- LDP koji pokušava da dobije kojih 0.2 - 0.3% novih glasača kao “žrtva” događaja.

- Radikale koji su zaista izgubili Kosovo u presudnom 1991 - 1998 periodu; Kosovo je tada izgubljeno, ne juče, ne u nedelju kada je potpisana nezavisnost.

- Ilić, koji i kada je trezan ne zna da sklopi dve krštene rečenice.

Nije dobro. Ovoliki problemi a ovakva šarada likova na vlasti; zaista nije dobro. I sve probleme i nedaće koje dođu trpećemo mi a ne političari i njihove porodice, fino ušuškane u velike stanove ili u školama po belom svetu.

Nije dobro, i nemam ideju šta raditi.

Pogledajte i:

• Dinke - Demokratski mrak
• Aleck - Sramota
• Moošema - Srbija u patikama

Bilo je apsolutno važno iz svake komponente izvući maksimum, naterati svaki elektron u mašini da da svoj najveći doprinos.

Onda su računari rasli, i rasli, i prerasli potrebe većine nas; standardna konfiguracija (koja košta oko 500€) je dovoljna za najveći broj, ako ne i za sve poslove većine nas (ako ste zagriženi igrač to ne stoji, ali to je druga priča za drugi članak).

U svetlu toga, koje su sada komponente najbitnije? Na šta najviše obratiti pažnju prilikom kupovine i gde izdvojiti malo ili malo više novca?

Možda će vas moj odgovor iznenaditi, no nije bitno šta je unutra već šta je spolja; 4 najbitnije komponente po meni su:

Monitor

Vaše oči i vaš vid su nešto jako vredno i to treba poštovati. Monitor je komponenta na kojoj ne treba štedeti; slabiji procesor, manji disk, ali zato kvalitetan LCD (TFT) monitor, poznatog proizvođača, sa dobrim performansama. Sada barem 19″ a ni 22″ nije daleko.

Monitor treba da bude podesiv u obe ose (horizontalno / vertikalno) i idealno da omogućava podesivost po visini - centar ekrana treba da bude u visini očiju kada sedite na stolici; drugačiji položaj može prouzrokovati bolove u vratu.

Tastatura

Bez obzira da li je prirodna ili “obična”, treba da:

• omogući pravilan položaj ruku: mesto za dlanove tako da vam ruke ne vise u vazduhu (palm rest)
• pravilan nagib i lako podešavanje nagiba
• Savršen osećaj kod kucanja - ovo je vrlo lično svojstvo: da li volite klik (i niko ne spava pored vas ) ili “meke” tastere; dubina hoda tastera kao i vrstu potvrde da je taster zaista pritisnut
• Kod bežičnih se obavezno raspitajte po Mreži koliko im traju baterije; Microsoft je tu neprevaziđen; kod kuće koristim njihov wireless desktop i nisam menjao baterije u tastaturi 15 meseci!

Bežična ili žična - stvar ukusa. Više volim bežična rešenja, mada ću rado podneti i žičana rešenja, ako kvaliteti opravdavaju taj “nedostatak”. Moja trenutna tastatura na poslu je Microsoft Ergonomic Keyboard 4000:

• savršen nagib
• neobičan materijal kojim je prekriveno mesto za odmor; prijatan na dodir i nema znojenja dlanova
• odličan hod tastera i dobra pozicija signalnih lampica
• nema pretrpanih dodatnih multimedijalnih tastera
• 5 konfigurabilnih tastera za pozivanje najčešće korišćenih aplikacija

Jedina mana je što je na žicu tako da dobro razmišljam o Microsoft Ergonomic Keyboard 7000.

Generalno od proizvođača preporučujem Logitech i Microsoft; lično su mi oduvek nekako više odgovarale MS tastature a Logitech miševi

Miš

Prvo - oblik; miš treba da vam savršeno leži u ruci; idealni su miševi koji su pravljeni za određenu ruku (leva/desna) jer pružaju daleko veći komfor od simetričnih. Ne koristite laptop miševe ako baš ne morate - iz meni nepoznatog razloga oni su mali (nije moja ruka manja ako kucam na laptopu ) i neudobni; birajte velike i udobne miševe sa kojima možete da radite po ceo dan.

Težina: više volim teže miševe koji pružaju otpor, ali je ovo opet, lični ukus.

Preciznost i podloga - većina današnjih miševa je dovoljno precizna za svakodnevne potrebe (nisam igrač, pa ne znam njihove potrebe). Na žalost, jevtiniji miševi imaju ružnu osobinu da se ne snalaze baš najbolje na tamnim podlogama (stolovi i slično) i da zahtevaju svetli podmetač, što me užasava sa stanovništva čistog radnog prostora

Moj trenutni miš je Logitech MX Laser 1000:

• Odličan oblik i težina - pozicija za palac i dodatni tasteri na tom mestu su odlično projektovani
• Vrlo brz i precizan
• Vreme između punjenja baterija je 5 - 6 dana
• Sve podloge odlično tretira

Stolica

Naoružali ste se zverskom mašinom, ekstra velikim TFT monitorom (ili dva) i laserskim mišem. Šta je sledeće? Pa da zaštitite vaše cenjeno programersko du … leđa

Šalu na stranu, iako je poslednja na spisku, nikako nije manje bitna - dobra stolica je razlika između neviđenih bolova u leđima, u vratu i rukama i udobno provedenog radnog dana.

Minimum zahteva koje treba da ispuni:

• Odgovarajuća visina odnosno podešavanje visine
• Podrška za cela leđa - idealno blago zaobljena unutra, što sličnije obliku kičme
• Podešavanje nagiba leđnog naslona
• Ručke (u nedostatku boljeg izraza) sa obe strane za odmor ruku
• Ako cenite podlogu ili parket gumene ili silikonske točkiće

Na žalost, nisam imao puno sreće sa nalaženjem odgovarajuće stolice u Srbiji. Kineska rešenja treba zaobilaziti u širokom luku; ostala koja sam probao prosto ne deluju kao trajno i kvalitetno rešenje - ako imate predlog, molim u komentare.

Jednog dana, kada dobijem 6 ili 7 na lotou razmisliću o:

• Steelcase-ov Leap ®
• Herman Miller - Aeron stolica
• Liberty by Humanscale

Jedno društvo (fašistička Španija 1944) i događaji u njemu ispričani kroz oči jedne devojčice i kroz dva sveta: stvarni i fantastični podzemni Panov svet.

Iako u kategorijama stoji “Fantazija” ovo nije film za decu; ovo je film za odrasle. Iako se prepliću bajka i stvarnost to nije ušminkana Diznijeva bajka - to je bajka iz davnih vremena, tamna, uznemirujuća, sa bićima koja nisu uvek dobronamerna i koji ne žele samo dobro.

Režiser i scenarista filma je Giljermo del Toro (“Hellboy”)

Jedan od najboljih filmova koje sam gledao u poslednjih 12 meseci. Topla preporuka.

Ja kasnim. Stigao je zejtin pa sam stao u red. Posle idem kod rumuna da uzmem dve litre benzina ako ima.

Stavi hleb od juče u zamrzivač ako ima struje i zameni celu penziju od aprila prošle godine za 5 maraka da sutra idem kod Jovine majke, juče su ga poslali na ratište.

Ja sam ok.

Tvoj Toma svim srcem.

U nedelju je glasanje.

Koplja su naoštrena, mlađi su razočarani i odlaze (shvatam, sasvim je u redu da ti se ne sviđa i odlaziš odavde; onda je neglasanje sasvim ok), malo stariji su duboko rezignirani, pa ni oni ne izlaze dok mudriji biraju pravi (i po meni jedini) način: odradi svoj deo pošteno i uvek.

Drugi krug, odnosno izlazak na taj drugi krug prosto nije pitanje - jedino što možemo da uradimo je da izađemo i glasamo, za Tadića naravno. Sve priče o tome ko je i kako je ljigav, ko je i kakve je dogovore sklopio, ko je i šta prodao - to uopšte nije bitno, ni za trenutak.

Sve priče kako se iz inata ne izlazi, kako treba Toma (sirovi radikalski buldog - da li iko želi nekog takvog da vidi na čelu svoje zemlje, ma kakva ta zemlja bila? Da li takav lik treba nas da predstavlja?) da pobedi da bi smo se naučili pameti … dokle? Kakvoj pameti? Politika nije poluvreme, nije polugodište, nije čak ni godina - politika su naše godine koje se slažu u nepovrat, koje prolaze brže nego što će iko od nas priznati.

Politika ima svoje cikluse, ali ti ciklusi ne mare za nas, naša stremljenja i nadanja; ko od nas ima još 20+ godina za eksperimente dok se ne opametimo? Koliko je trajao raspad Jugoslavije? Koliko nas je Sloba ularem, čokoladama i penzijama, starom deviznom štednjom držao i od nas pravio jevtinu i potrošnu robu za njegove prljave (male i velike) ratove?

Delanje je jedino što treba - sve ostalo su prazne reči. Delanje, izlazak na izbore; ma koliko taj jedan glas značio ništa, ma koliko se bolje osećali ako iz prkosa, besa, bojkota ne izađete, još jednom razmislite i izađite. Glasajte za manje ljigavog, glasajte za manje lošeg, izbor ionako nije težak - ima ih samo dva.

Boljeg kandidata nemamo; bolji kandidat se neće još dugo, dugo pojaviti. Neki novi Đinđić (srčan, od akcije i od dela, čovek koji se pojavi jednom u sto godina) možda još nije ni rođen; nemamo vremena ni prava da čekamo - čekanje, ne-delanje je poraz. Neizlazak iz revolta ili bilo kog drugog razloga je poraz sopstvenih uverenja i vaših istomišljenika; to je jedan glas manje na vašoj (našoj) strani a jedan glas više na onoj drugoj.

Zato, 3. februara mrdnite svoje debelo, mršavo, koščato ili kakvo god dupe i potrošite 15 minuta na budućnost; možda ne na savršenu budućnost i savršenog kandidata kakvog bi baš eto želeli, ali na bolju budućnost od one koju čekanje i nedelanje donosi.

Za kraj: ako vam se ni jedna opcija ne sviđa, ako su svi političari gadni i ljigavi i ni jedan ne radi ono što vi radite … rešenje je očigledno: osnujte stranku. Doduše, osnivanje stranke, pa ubeđivanje ostalih da su vaše ideje baš najbolje i da glasaju za vas, pa način da nađete novac da ta stranka živi, pa prvi izbori na kojima ćete neslavno propasti, pa sledeći za 3 - 4 godine, pa koalicije sa ružnim i groznim samo da bi vaša dva i po poslanika stigla do neke skupštine, pa … nije trivijalan i lak posao. Pre nego što se bacite drvljem i kamenjem na odluke onih “gore”, probajte da se stavite u njihove opanke; možda je to ipak malo komplikovanije, sa malo više kompromisa i sa malo više žrtvovanja i zalaganja no što se nama iza monitora i TV ekrana čini; opet, možda sam u krivu i oni dele reone, mesta u upravnim odborima, direktore u društvenim preduzećima, sudije u trgovinskim i Vrhovnim sudovima uz prasence i čašu vina i imaju manje stresa no ja na mom poslu … probajte, pa javite. Dok ne javite, ja izlazim na izbore. I ove i sve sledeće - lokalne, parlamentarne, predsedničke, ma na sve. Možda će moj glas i Majin glas i Mooshemin glas i još mnogo drugih naših glasova biti jednom (možda već 3. februara) biti presudni.

Kongresna biblioteka Amerike (Library of Congress) napravila je nesvakidašnji potez: okačila je preko 3.000 fotografija na Flickr stranicama i to bez ikakvih ograničenja po pitanju korišćenja! (copyright free). Doduše, očekuju da ih korisnici markiraju (taguju), ali nije obavezno

Kako su besplatne fotografije uvek dobrodošle ovo je odličan potez; no, i kada se to stavi po strani, samo šetnja kroz fotografije daje jako autentičan i drugačiji pogled na Ameriku raznih razdoblja. Slike su iz dva razdoblja: novinske vesti u 1910 (crno bele) i period 1930 - 1940 (u boji).

Ako imate neki slobodan minut više, ovo je dobro mesto da ga provedete:
http://www.flickr.com/photos/library_of_congress

Iako sajtova koji se bave ovom problematikom ima tušta i tma, retki su sajtovi koji:

• Rade to na našem jeziku (ili srodnim, da ne kažem bosanskim, hrvatskim i sličnim dijalektima)
• Predstavljaju jela koja se mogu pripremiti od sastojaka iz prodavnice (ili barem hipermarketa) na ćošku
• Najvažnije, rade to dušom

BeCook.Com je upravo takav sajt: odabrani recepti sa vrlo detaljnim opisom pripreme (sa sve slikama), mogućnost da se učlanite i ostavite i svoje omiljene recepte. Svaki recept možete prokomentarisati i tražiti dodatne informacije; da ne zaboravim, imaju i blog. Postoji i sekcija tekstova - članaka koji su korisni i dotiču hranu i sve oko nje, ali nisu baš recepti.

Topla preporuka za obilazak i trajnu belešku u vašim omiljenim lokacijama.

Iako od Aranđelovca ne treba puno očekivati, čak i ovde se nešto kreće; doduše, u sferi televizije a ne politike. Od skora je aranđelovačka Ar-Tel kablovska televizija kupljena od strane Kopernikus sistema; rezultat: gomila novih kanala se pojavila (Fox Crime i Fox Life recimo), a stari su dobili u kvalitetu.

Sa druge strane, u Beogradu, moj kablovski provajder je već dugo (na žalost) PTT KDS - još jedan društveno/državni mastodont kojeg izgleda izdržavamo svi mi a ne kvalitet usluge koji nam pružaju (ja izgleda imam problem ili dva sa ovakvom vrstom organizacija, šta li).

Ne znam odakle pre da počnem: od sajta, koji izgleda kao delo petaka (ako sam uvredio nekog iz 5. razreda osnovne škole, izvinjavam se - verovatno ima petaka koji bi to bolje uradili), do (ne)korisnosti informacija (vrlo često ni spisak kanala nije tačan) pa sve hvalospeva na samom sajtu:

Ovoliko superlativa u tako malom tekstu - “najstariji kablovsko-distributivni sistem”, “15 godina”, “vrhunski kvalitet”, “savremena tehnička rešenja” - zaista zvuči vrlo moćno.

No, sačekajte, tu nije kraj, pogledajte pod Usluge:

Sem što smo svi sada lepo naučili kakva je razlika između dvosmerne i jednosmerne komunikacije šta mislite šta je sa ovog spiska važeće? Da pomognem, od “velikog broja raznovrsnih servisa”, ako ukinete brzi Internet, spisak se svodi na 0 (nula), ili maštanje u dubinama PTT birokratije.

Dalje, hajde da malo prekopamo po “vestima”:

16.05.2007 - (o sreće) - dobijamo novi kanal:

Zatim, 20. avgusta 2007. sledi povećanje pretplate:

Valjda je taj jedan kanal doneo toliko posla da je povećanje od 14% bilo neminovno, pošto od maja 2007-e niti je dodata neka nova usluga ni neki novi kanal.

Poređenje sa konkurencijom prosto izgleda smešno: SBB uvodi plaćene pakete u digitalnom formatu, dok KDS ide okolo i deli letke za uvođenje usluge tele-nadzora?

Sada onaj plazeći poštar sa glavne stranice KDS sajta itekako ima smisla - plazi se on nama, i to uspešno.

I da, da ne zaboravim: naravno da sam pisao na jednu jedinu bezličnu e-mail adresu na sajtu tražeći bilo kakve informacije o budućnosti ove nesrećne kablovske televizije. Pogađajte da li je iko odgovorio? U stvari, jeste, dobio sam automatizovan odgovor:

**********************************************
**      THIS IS A WARNING MESSAGE ONLY      **
**  YOU DO NOT NEED TO RESEND YOUR MESSAGE  **
**********************************************

  ----- Transcript of session follows -----
<info-kds@jp.ptt.yu>... Deferred: Connection timed out with krozpix.ptt.yu.
Warning: message still undelivered after 1 hour
Will keep trying until message is 1 day old

Treba li dodati još nešto na temu profesionalnosti “najstarijeg” “vrhunskog” KDS sistema koji radi u okviru “još boljeg” PTT davalaca usluga? Da jedna jedina e-mail adresa ne radi?

Ne da treba privatizovati sve ove dinosauruse (ma šta gospođa ili gospođica ministrarka Aleksandra Smiljanić mislila o tome), već ih treba privatizovati u roku od odmah. Daleko od toga da je kapitalizam dobar sistem; nepravedan je i bolan za većinu ljudi uključenih, ali ima ono što svim našim državnim sistemima nedostaje od samog starta: pokretač za napred (profit) i korektivne mehanizme koji ne dozvoljavaju da nas korisnike baš stalno maltretiraju (konkurencija).

(ako žalopojki nije bilo dosta imate i ceo forum posvećen KDS problematici: http://kablovskiforum.7.forumer.com/viewforum.php?f=8)

Nove zelene nijanse, uz svesrdnu savetodavnu pomoć Maje, uz profesionalnog dizajnera Jelenu aka Vajarka koja je uradila najveći deo posla oko osmišljanja novog dizajna i znaka (Jeleno, hvala! ), i uz pomoć Nemanje za inicijalno html kodiranje, rezultat je pred vama

Umesto da se sada raspišem o svim prednostima novog dizajna, o reorganizaciji navigacije i puno sitnih stvari ispod haube, ostaviću vama da procenite kako vam se novi Vesic.Org sviđa a ja ću malo, samo malo, o istoriji ovog sajta.

Vesic.Org sam pokrenuo 2000-te godine sa jednostavnim ciljem - na jednom mestu, na srpskom, skupiti što više informacija korisnih za što širu publiku, prateći nekoliko linija mojih interesovanja.

U početku su to bile statične (html) stranice sa detaljima o Aranđelovcu (moje rodno mesto; iako već dugo nisam tamo, to će ostati moje stalno interesovanje), o obradi videa na kućnim računarima i o Seti programu.

Što se izgleda tiče, bilo je samo dve ozbiljne varijante: prva, koju na sreću ni vremenska mašina nije sačuvala (autor: vaša malenkost, koji nije poznat po dizajnerskim sposobnostima ) i druga, tekuća do malopre (vidite je na slici gore).

Na sajtu ubrzo izrasta i sekcija o besplatnim i vrlo korisnim programima na računarima sa Windows operativnim sistemom. No, ovo je i dalje jednosmeran, ja-publici način komunikacije.

Veliki događaj je početak bloga - 15.09.2004 sam napisao prvi post. Članci i komentari se nižu i u nešto preko 3 godine postojanja 150 članaka i preko 650 komentara markira ovaj deo sajta.

Neki od najkomentarisanijih i najposećenijih članaka su:

• Telenor/Promonte – „Opustite se“ – manje će da boli (posle) (27 komentara)
• Vaš telefon (33 komentara) - moj prvi besplatni program za obradu listinga Telenora i MTS-a
• Silovanje po pismu (23 komentara)
• Najzaraznija melodija svih vremena … (29 komentara) - obavezno posetite
• Kako napisati CV koji će vam povećati a ne smanjiti šanse za intervju? - iako samo 19 komentara, ovo je ubedljivo najposećenija stranica na celom sajtu

Potrebe za vrlo specifičnim, tehnološkim člancima dovode do otvaranja engleske sekcije i engleskog bloga; iako tu ima jako malo sadržaja, reakcije Mreže na objavljene su više nego dobre, tako da će se i ova sekcija unapređivati i širiti.

U svakom slučaju, imam velike planove i nadam se da će 2008-a za Vesic.Org biti mnogo, mnogo bolja i plodnosnija no (još neki sat tekuća) 2007-ma, i sa što više čitalaca

Ako ste vi uživali u čitanju članaka barem delić uživanja dok sam ih pisao (i za mene i za vas), misija sajta je ispunjena

Na kraju, ali daleko od najmanje važnog: svima koji me čitaju, povremeno slete sa Google-ta na moj sat ili u prolazu nalete, želim Srećnu Novu 2008-u - puno zdravlja, ljubavi i prijatelja.

Da ne zaboravim: jedna velika molba malim slovima - ako uočite bilo kakve probleme, nedoslednosti, loša iscrtavanja u drugim browserima, molim vas da mi - u ovu reorganizaciju je uloženo mnogo truda, ali kako je sajt ogroman, garantovano ima još svašta da se ispravlja - prošla verzija se stabilizovala posle mesec dana

Ali zbog onog malog, majušnog procenta mojih čitalaca koji to nisu videli/uradili iz milion čudnih razloga, ovaj članak je podsećanje.

Možda vas glas ne promeni ništa; možda to ostane samo još-jedna-od-mnogih peticija na nepreglednoj Mreži; ali ta sitna šansa, ta mala verovatnoća da će baš vaš glas, baš ova peticija pokrenuti nešto i od nečijih 20% načiniti nekom mnogo važnijih i bitnijih 100% (zdravlja, stana, knjiga, odeće, malo iskrica u očima za novu godinu), potpišite - i ne, ne mora da ste iz Novog Sada - dovoljno je da razumete i podržavate.

Ta malecna nada je vredna vašeg vremena.

Da on nije krenuo sa komercijalizacijom svog bloga (što je, po meni, sasvim regularan potez a ni cene mu nisu velike ) svega ovoga ne bi ni bilo … dok se neko drugi ne odluči na taj korak

To je izazvalo lavine diskusija svuda po Mreži (a i na Peđinom sajtu) i diskusije o komercijalnom vs. profesionalnom blogovanju.

Nije mi baš jasno zašto toliko diskusija: blog je vrlo lična stvar i odluka da li će neko zarađivati od toga (ja imam Google Ads recimo) je lična i potpuno regularna. Neka novčana satisfakcija za trud i vreme uloženo u rad na sajtu (a to oduzima _jako puno_ vremena) je na mestu; zašto to može nekom da smeta mi je potpuno nejasno.

Čak mi je i prejaka ta podela na obične - neobične - komercijalne - profesionalne blogere; prosto je previše crno/bela; svi blogeri su i jedno, i drugo i treće; sve zavisi od situacije, vremena, iskustva, ciljeva.

No, da se vratim na naslov; postavilo se pitanje o posetama na sajtu pa da okačim i ja statistiku:

(kliknite za veću sliku)

Bez potrebe da detaljišem previše:

• poseta se relativno stabilno kreće oko 300 - 350 poseta dnevno, sa povremenim skokovima
• ubedljivo najposećenija strana je Kako napisati CV koji će vam povećati a ne smanjiti šanse za intervju?
• najposećenije sekcije su Programi i naravno Blog

Sve u svemu, za jedan hobi projekat prilično pristojno izgleda

Beowulf je najstarija pisana poema na engleskom jeziku; zapisana negde u 7-om veku, prepuna je heroja, čudovišta, lepotica i zamkova - prava poema starih vremena. I sve vrednosti su tu: herojske epopeje, borba dobra i zla, cena slave.

Režiser je Robert Zemekis - ime koje je meni trenutna asocijacija na “Povratak u budućnost” trilogiju.

Sam film je animiran … skoro. Zemekis koristi nešto što on sam naziva “performance capture” (ImageMotion) što recimo omogućava glumcu Rej Vinstonu da postane 2m+ plavokoski viking Beowulf - vrlo brzim kamerama koje pokrivaju 360 stepeni snimaju se lica glumaca a zatim se to pretače u animirani film.

Izbor glumaca je izuzetan: Rej Vinston, Entoni Hopkins, Džon Malkovič, Robin Rajt Pen i naravno Anđelina Džoli Iako se ona pojavljuje u jako malo scena, njen ulazak u film (prelivena samo zlatom) je ostavio (verujem) mušku publiku barem na trenutak bez daha

Ako volite dobru priču o borbi zla i dobra, dobru animaciju ili tehnologiju na delu, preporučujem.

Maxx (hvala ) mi je ukazao na detalj da od novembra 2007 format u kome Telenor daje specifikaciju poziva više nije (jednostavni) CSV format, već je sada Excel XLS datoteka u pitanju.

Vaš Telefon 1.1.2.03 upravo donosi podršku za Telenor XLS format. Pored toga, probao sam da “popravim” normalizaciju brojeva (kada isti broj zovete preko 381xxxx i 0xxxx) tako da bi statistike trebale da budu još tačnije.

Kako sam ovu verziju testirao u ograničenom obimu, molio bih prijavu bilo kakvih problema.

Matična strana programa je i dalje: http://www.vesic.org/programi/moji/vas-telefon/

To spoljno, vidljivo nasilje se može i sprečiti; policija (kako tako) radi svoj posao, sudstvo (vrlo sporo i neefikasno) donosi presude i puni zatvore.

No, postoji ono ružno, duboko skriveno nasilje, nasilje koje se sprovodi iza zatvorenih vrata, u porodicama svih ekonomskih, socijalnih i obrazovnih slojeva, nasilje nad fizički slabijima, nad decom i ženama - modrice ispod odeće, tamne naočare i stid i skrivanje pogleda.

Naša sredina, naša Srbija, na to nije imuna. Samo se zahvaljujući uvreženim patrijahalnim običajima o tome do sada ćutalo, to je bila sramota zbog koje se, apsurdno, žrtve trebale stideti umesto siledžija, najčešće muškaraca u tim porodicama.

Današnji dan, 25. novembar, je proglašen danom borbe protiv nasilja nad ženama; današnji dan ne znači da se samo danas treba osvrnuti na one kojima treba naša pomoć, na one koji žive u strahu i kojima su osnovna ljudska prava na rad, razvoj, jednakost uskraćena od zlih i ograničenih ljudi.

Pomoć postoji. Sigurne kuće i ljudi koji rade u njima su pravi način; za savet, za privremeno utočište, za trajno rešenje problema.

Jedna od aktivnih sigurnih kuća u Srbiji je Sigurna kuća u Novom Sadu, projekat Centra za socijalni rad grada Novog Sada. Na stranicama sajta možete naći vrlo korisne informacije, od definicije samih termina, do ispovesti žrtava nasilja.

Preko 400 savetovanja telefonom (broj je 021/646-57-46), direktan rad sa skoro stotinu osoba (Savetovalište protiv nasilja u porodici funkcioniše utorkom i četvrtkom u okviru Centra za socijalni rad, ulica Zmaj Ognjena Vuka 13, Novi Sad, a broj telefona Savetovališta je 021/421-166 lok. 606), 72 osobe (36 žena i 36-oro dece) su našle utočište samo ove, 2007-e godine.

Tu je i Internet savetovalište gde stručni tim pruža sve informacije, kako registrovanim tako i anonimnim članovima.

Proširite reč - o ugroženima, o Sigurnim kućama, o tome da nasilje može prestati. Proširite reč - na blogovima, na sajtovima, među prijateljima i poznanicima; pomognite onima koji su ugroženi, bacite im nade da tako ne mora biti, da se mogu izboriti za svoje parče slobode i ravnopravnosti. Ne dozvolite da zastareli načini i običaji pobede; uradite nešto danas, sutra, svakoga dana kada vam se pruži prilika zbog njih i zbog vas. Vaše malo truda nekom može mnogo značiti.

Dvadeset peti novembar - svakog dana.

• Sigurna kuća u Novom Sadu
• Sigurna kuća Kragujevac
• Savetovalište protiv nasilja
• Wikipedija - Međunarodni dan za borbu protiv nasilja nad ženama
• Ujedinjene nacije - Rezolucija 48/104

Utisak koji nosim poslednjih godina iz (relativno redovnih) poseta da je Aranđelovac zapao u svojevrsnu letargiju, da se u gradu malo šta dešava dobro (iako ima i lepih primera) i da se radikalska vlast trudi da uguši bilo šta progresivno, dobro, pozitivno, bilo šta što odvlači ljude od srbofobije i nacionalizma kao glavne ideje koja treba narod da drži na uzdi.

Događaji od ponedeljka (19.11.2007) daju svo pravo takvom utisku; prvo sa raznih strana proneta vest (tetka, hvala ) a onda i na B92 sajtu, bruka koja će se teško opravdati bilo čime, no zatucanošću i zaslepljenošću budala i idiota, sa posebnim osvrtom na direktorku lokalne televizije “Šumadija”, Natašu Živanović.

Tribina “Peščanika” je otkazana iz “bezbednosnih razloga”, fin način da se kaže da se odustalo od rulje koja meša srpstvo i veru, koja meša kulturno nasleđe sa načinom života i sa vrednostima koje svaki normalan čovek treba da zastupa.

Da li treba još nešto da se se desi da bi se ljudi probudili, da bi na sledećim lokalnim izborima umesto pola metra asfaltiranog puta i radikala izabrali “Mermer i zvuke”, kulturu, dostojanstvo, pristojan život sa poštovanjem bližnjeg? Nadam se da je ovo dovoljno, i da će na sledećim izborima dobro poznate njuške biti zamenjene pošteni(ji)m, pristojni(ji)m i poštovanja dostojnim odbornicima.

Ovo ne važi samo za Aranđelovac, važi za celu Srbiju; kao da se sve zaboravilo; kao da su “stari” načini i delanja ponovo dobili sav legitimitet, kao da su devedesete nešto što se drugima desilo. Aman, trgnite se više iz letargije, okrenite se oko sebe i pažljivo promislite šta želite od života u ovoj zemlji.

Sem ponosa što smo tu, i očigledno prevedene stranice na ćirilicu, opcije koje su interesantne su pretraga stranica na srpskom kao i pretraga stranica na srpskim serverima - ne znam koji algoritam koriste, ali se Vesic.Org nalazi među ovim stranicama, iako se hostuje kod Dreamhost-a, i na .org domenu je; u samom zaglavlju upita se vidi: meta=cr=countryYU (što dobro prija nama jugonostalgičarima )

U svakom slučaju, dobra vest za virtuelni prostor Srbije.

Lansirane su Karike.Com - naša verzija vrlo popularnog estonskog sajta Rate.ee.

Na raspolaganju su vam postavljanje svojih fotki, ocenjivanje fotki drugih korisnika, pisanje blogova, pravljenje klubova, popunjavanje i kreiranje testova, čitanje relevantnih vesti sa različitih izvora na jednom mestu, igranje online igrica…

Za sve to dobićete ni manje ni više virtuelne pare ili SOL-ove - glavno sredstvo nagrađivanja vaše aktivnosti na sajtu. Opet, za SOL-ove možete kupiti razne pogodnosti koje će vam povećati popularnost ili omogućiti da se razmašete i stvorite svoju malu (ili možda veliku) mrežu prijatelja i poznanika na Karike.Com sajtu.

Prvi korak u celoj priči je naravno (besplatna) registracija - zato, navalite i pridružite se ostalim karikama

Prevod:

Dilbert: Zašto izgleda da najveći broj odluka na mom poslu donose pijani lemuri?

Radnik: Odluke donose ljudi koji imaju slobodnog vremena, ne ljudi koji imaju talenta.

Dilbert: Zašto su onda talentovani ljudi tako zauzeti?
Radnik: Ispravljaju greške koje naprave ljudi koji imaju slobodnog vremena.

Boli

Izbor Transformersa kao filma za nedeljno veče vođen je tehnologijom a ne preporukama za gledanje (mada ovaj film ima začuđujuće visoku ocenu od 7.7 na Imdb sajtu). Naime, trenutno sam poslovno u Londonu i to je bila prava prilika probati Imax bioskop - ili, kako ga reklamiraju, “najveće platno na Ostrvu”. Uživanje u ovom bioskopu je zaista izuzetno - fenomenalan zvuk (ni nalik dranju zvučnika u Tuckwood-u) ogromno, ali zaista ogromno platno - nešto što zaista treba probati.

Na žalost, u nekoliko slobodnih sati koje sam imao na raspolaganju, jedino su Transformersi mogli da dođu u obzir. Sad, znao sam da je to po stripu, znao sam otprilike i priču ali je Imdb ocena govorila u prilog da ima nade. Ne baš - film je predug (sam film je 144 minuta - dodajte na to reklame i najave i odoše 3 sata u nepovrat), spor, priča je očajna. Roboti nit’ izgledaju strašno nit’ su preterano pametni; gomila scena je naivna, sam kraj patetičan (po mom mišljenju, ide rame uz rame sa “Danom nezavisnosti”). Dobar deo akcionih scena je prebrz, tako da samo razaznajete dobre i loše kroz mrlju na platu.

Sve u svemu, za tri sata dobra knjiga će vas daleko više zabaviti; ako niste gledali film, nemojte; ako jeste, osećam vašu bol

Iako ja više volim Firefox, ovo je dobra odluka - IE6 je zastareo, pun rupa. IE7 donosi moderniji način da surfujete i da do informacije sa Mreže dođete na lakši, udobniji i sigurniji način.

Prošetajte se do Windows Update sajta i skinite vašu kopiju; ako više volite da skinete sami arhivu, evo linka za Windows XP SP2:

http://www.microsoft.com/downloads/details.aspx?FamilyId=9AE91EBE-3385-447C-8A30-081805B2F90B

(15 Mb)

Grad, ali i cela zemlja ponovo su izgubili Velikog čoveka. Pametnog, obrazovanog i kulturnog. Čoveka sa vizijom za svoj grad i velikom željom da to i ostvari. Ja sam samo jedan od svedoka da je u tome i uspevao. Gubitak je veliki. Najiskrenije žaljenje.

Novina kao što su Press i Kurir bilo je i biće; prosto jer je publika tu, traži jevtinu i kratkotrajnu zabavu. No, nekako sam smatrao da čak i takve novine imaju minimum profesionalnog dostojanstva, odnosno crtu ispod koje nisu spremi da padnu. Pogrešio sam, barem za Kurir.

Neko/neka potpisan kao I. Đukić je objavio tekst o Mirjani Karanović, jednoj od naših najvećih glumica; tekst koji je (da oproste čitaoci ovog bloga) gadan, zlonameran, nacionalistički i pre svega glup. Čak i sveopravdavajući izraz “pa mora i taj/ta I. Đukić ‘leba da jede” ovde ne stoji - sigurno postoji nekakav drugi posao, koji bi dao isto para kao i posao u takvoj novini kao što je Kurir; uz to, taj drugi posao sigurno ne zahteva spuštanje ispod svih civilizacijskih minimuma i blaćenje osobe samo zato što je poznata i što će šlajfna od 1/8 strane doneti kratkotrajnu “slavu” nazovi piscu.

Shvatam potrebu tržišta za žutom i žućom štampom; shvatam neophodnost postojanja novina koju ovu potrebu hrane; ne shvatam da ne postoji državna, društvena (socijalna) i na kraju auto-cenzura od ovakvog bolesnog govora mržnje, od ovakvog niskog i prljavog načina skretanja pažnje blateći ljude koji su za ovu zemlju učinili mnogo, mnogo više od bilo kakvih novina.

Ne kupujte Kurir. I svima okolo takođe recite isto. Možda pomogne - odmoći sigurno neće.

No, koliko je pisanje čisto uživanje, ostale aktivnosti i nisu baš: naći izdavača, izboriti se sa uslovima prodaje (i do 4% ej! ČETIRI POSTO od cene knjige ide vama), predvideti minimum tiraža (1, 10, 1000?) … i sve to u Srbiji (kao da ono prethodno nije dosta). Već odustajete, gušite svrab u prstima, i čekate da nagon za pisanjem prođe … Ili odete na Lulu.com

Lulu.com je izdavač na zahtev (print on demand) - sve ono što pravim skribomanima zaista treba Postupak je otprilike:

• Napišete knjigu
• Prijavite se na Lulu.com
• Uploadujete knjigu
• Odaberete povez i tip štampe (crno-belo / boja)
• Odlučite se za zaradu po primerku
• Čekate da vaša knjiga postane bestseler

Prosto, ne?

Lulu.com ne štampa samo knjige; tu su i foto-albumi, CD i DVD diskovi, pa čak i kalendari.

Formiranje cene

Iako na samom sajtu piše da je sve “besplatno”, to baš i nije pravi izraz - pravi izraz je da vi ništa ne plaćate, već krajnji kupac.

Struktura cene je: Troškovi štampanja + Vaša zarada + 25% od vaše zarade (Lulu procenat)

Recimo, za standardnu knjigu, 6″ x 9″ (15.24cm x 22.86cm), 120 strana crno/belo, troškovi štampe su: Povezivanje: 4.53$, štampa: (120 x 0.02$) 2.4$ = 6.93 $

Ako se odlučite za zaradu od 5$ po primerku, finalna cena knjige je:

13.18$ = 6.93$ + 5$ (Vaša zarada) + 1.25$ (Lulu zarada)

Distribucija

Vaših delo ruku može doći do publike na više načina:

1. Direktno (download), bez štampe - nema troškova štampanja i cena je samo zbir vaše i Lulu zarade (u gornjem primeru: 6.25$)
2. Štampa na zahtev - već opisana. Kupac dobija knjigu za cenu koju ste postavili
3. Puna distribucija (na veliko) - ako ste ozbiljan igrač, možete kupiti jedan od dva distributivna servisa; ukratko, za 99.95$ vaša knjiga dobija ISBN broj, formirate velikoprodajnu cenu i za 4 - 6 nedelja se pojavljuje na velikim on-line sajtovima, uključujući Amazon i Barnes & Noble

Poreske začkoljice

Pre nego li dobijete debeli ček pročitajte malo sekcije na Lulu sajtu koje se tiču oporezivanja. Naime, ako niste stanovnik SAD, postoji nekoliko opcija oko toga kako će vaša zarada biti oporezovana (”royalty withholding rate”):

1. Niste preduzeli nikakve akcije

Procenat koji će se zadržati je ni manje ni više no 30% - za izmirenje poreza u SAD.

2. Obezbedili ste Individual Taxpayer Identification Number (ITIN)

U tom slučaju treba da popunite i dostavite Lulu.Com sajtu W-8BEN formular. To će vam omogućiti povraćaj dela od onih 30% - u zavisnosti kakve ugovore je Srbija sklopila sa SAD oko dvostrukog oporezivanja.

(predlažem da zaračunate gornjih 30% u cenu i izbegnete silne komplikacije )

A konkurencija?

I sam veliki Amazon je krenuo u vode izdavaštva na zahtev: http://www.createspace.com/ - takođe nema troškova registracije, nema minimuma potrebnog za štampu, sva su prava i dalje vaša - no, nisam stigao da se detaljnije bavim.

U svakom slučaju, šta god da odaberete, srećno štampanje (i ostavite link u komentarima kada objavite vaš best-seller).

Telenor nije nikakav izuzetak – čak se uklopio vrlo dobro u gornji poslovni model, i to za kratko vreme. Znate za njihovu kampanju koja je u toku:

„Opustite se – nema roaminga na telefonske pozive u Crnoj Gori“ ?

E, sada priča sledi – istinita, sveža, bez laži i prevare.

Moj prijatelj, inače verni korisnik Mobtel/Telenor mreže preko 10 godina, odlazi povremeno na more u Crnu Goru. Kako mu je posao direktno vezan za korišćenje laptopa/maila/telefona, koristio je GPRS usluge. Ove godine, poveden gornjom reklamnom kampanjom Telenora da nema roaminga u CG je propustio da uzme lokalnu karticu i broj u CG. Ipak je proveravao redovno stanje svoje potrošnje, ali je usluga *311# (koja bi trebala, ali izgleda samo trebala da daje stanje trenutnog zaduženja) davala uobičajene (i potpuno netačne) podatke i nije davala nagoveštaj hororu koji dolazi.

Vratio se sa odmora, ne sumnjajući ništa; nakon desetak dana, jedne subote u 12:30h ga je iznenadila SMS poruka sledeće sadržine:

“Postovani, na osnovu prekoracenja limita potrebno je uplatiti _veoma_mnogo_ din do (ovde je bio isti dan kada je primio poruku) u 20h. Za dodatne informacije 011/3013252 i 011/3013253.“

Ostavljen mu je rok od manje od 8 sati i to u subotu popodne da izmiri navodni dug od _veoma_mnogo_ din ili da mu broj bude isključen!? Praktično ucena jer mu telefon neprekidno treba zbog posla (mada i pristojni ucenjivači ostave barem 24h kao rok).

Nakon toga je nebrojeno puta pokušao da dobije navedene brojeve telefona i da sazna o čemu se radi i zašto je račun toliki, ali bezuspešno. Brojevi su bili neprekidno zauzeti - možda kao pokazatelj koliko se njih zaista opustilo u Crnoj Gori. Što je još važnije, nije bilo mogućnosti za proveru i reklamaciju.

Pozvao je Call Centar na broj 9863, čekao nekoliko puta po 2-3 minuta da dobije operatera koji mu je ponovo potvrdio ono što je pisalo u SMS poruci i savetovao da uplati iznos. Čak mu je rekao da Telenor to radi da bi ga, kao korisnika, zaštitio od moguće zloupotrebe telefona (krađe) – ajde, jasno je da nas Telenor štiti kada nas obaveštava da smo napravili preveliki račun – ako to učini na vreme, a ne nakon 10 dana, ali avaj… kako nas to štiti kad nam daje manje od 8 sati da taj dug izmirimo bez mogućnosti reklamacije? (sve se to desava u subotu popodne). Prijatelj je uzeo listing tj. specifikaciju i sad pokušava da otkrije kako su ga nasankali. Neke stvari je otkrio, ali kasno.

Na dotičnoj specifikaciji poziva koju je izdao Telenor, za GPRS stoji samo vreme trajanja ali ne i količina podataka – a GPRS se tarifira isključivo po količini prenetih podataka, a ne po trajanju sesije. Na pitanje operateru zašto je to tako i kako da po toj specifikaciji uopšte proveri račun, dobio je samo potpuno opštu priču tipa: možete se obratiti na naše korisničke servise ili reklamirati račun i bla bla bla.

Prijatelj je pozvao i ProMonte službu za korisnike koji su rekli da oni nemaju ništa sa gornjom pričom i da se treba obratiti svom operateru Telenoru. Nekako i logično, što bi se oni bavili „tudjim“ korisnicima? Doduše, prilikom dolaska u Crnu Goru dobijete ljubaznu SMS poruku da se za sva pitanja možete obratiti njihovom Call centru na 9848 - no, možda pravo na zvanje tog broja važi samo dok ste u CG. No, nelogičan je odgovor službenika Telenorovog Call centra koji kaže: to što je tolika cena nije do nas, nego do njih u ProMonteu, oni su nam isporučili takav račun, koji se opet, ne može baš proveriti jer je specifikacija bez osnovne jedinice za ovaj obračun – količine prenešenih podataka. Možda bi trebalo pitati njihovu zajedničku centralu u Norveškoj da li su im rekli da tako rade, jer su se očito njihova deca, Telenor i ProMonte baš zaigrali (i to gle čuda, na račun korisnika).

Sada surovi podaci:

Promonte, deo iste Telenor grupacije, ima sasvim posebna GPRS pravila igre: GPRS prenos tarifira na 100 kb (?!?). Dovoljno je da u roamingu proverite poštu preko mobilnog telefona – samo spisak poruka – i prenesete ma i kilobajt – izvolite, tarifirani ste sa 62.04 dinara + PDV. Ako se prevarite pa to probate više puta tj. redovno u toku dana, samo pomnožite sa brojem provera i videćete koliko će para da vam uzmu. Ovo važi bez obzira kako proveravate poštu: preko telefona ili preko računara koji telefon koristi kao pristupnu tačku.

Sa druge strane, kod Telenora za 1 Mb GPRS u roamingu (koga u reklamnoj kampanji Telenora za CG „Samo opušteno