pisanje nije nedostajalo, ali nekako nikako da se nateram da sednem i napišem nešto. Nadam se da će ovaj tekst biti vredan

čekanja .

Naime, pre tačno sedam dana sam postao ponosni vlasnik novog HTC Desire HD telefona i do sad sam ga dovoljno koristio da mogu da napišem par rečenica koje će, nadam se, biti korisne ljudima koji razmišljaju da li da kupe ovaj telefon ili neki drugi.

Neću mnogo opisivati tehničke karakteristike, to se može naći na mnogo mesta na netu, više ću se skoncentrisati na lično iskustvo prilikom korišćenja.

Pakovanje

Telefon je kupljen u Telenoru uz postpaid ugovor na 2 godine. Dolazi u originalnoj HTC kutiji, bez ikakvih obeležja telenora (za razliku od VIP-a koji je davao telefon u svojoj kutiji u kojoj se nalazila HTC-ova (manja) kutija). U pakovanju dolazi sam telefon, baterija, microSD kartica od 8 GB, slušalice, USB kabl za povezivanje sa računarom i za punjenje, punjač kao i uputstvo na srpskom jeziku. Poprilično standardna oprema. Ono što nije došlo uz telefon, a što sam očekivao, je krpica za brisanje ekrana od otisaka prstiju, tako da je tu namenu dobila krpica za birsanje naočara.

Kad se upali telefon, pored standardnih stvari koje sam očekivao da vidim na ekranu postoji i ikonica u obliku Telenor logo-a. Prvo sam pomislio da je u pitanju neka aplikacija, ali se ispostavilo da je to samo link ka telenor sajtu. Pored toga na karticu je dodat i Telenor ringtone. To su jedine izmene u odnosu na originalni softver koje sam primetio i obe se lako uklanjaju.

Hardver

Prva stvar koja se primeti na telefonu je njegova veličina. Jednom rečju – ogroman. Do sad sam imao HTC Legend čija veličina nije za zanemarivanje, ali u odnosu na Desire HD je sića. I to je ujedno prva stvar koja vam treba biti na umu ako planirate da uzimate ovaj telefon – da li vam dobro leži u ruci, odnosno da li imate dovoljno veliku šaku za ovoliki telefon. Meni je lepo legao i za sad nemam nikakvih problema ni što se tiče korišćenja ni nošenja (u džep mi staje taman).

Druga stvar koja se odmah primeti je veličina ekrana. Ekran je odličan. Verovatno već znate da je LCD ekran u pitanju, a ne Amoled, ali to ne doživljavam kao manu, jer nemam zamerke na ekran. Na Legendu sam imao Amoled i mogu reći da mu LCD bez problema parira. Malo je svetliji (na maksimumu), ali i ovako sam primetio da mi je za udobno korišćenje sasvim dovoljna osvetljenost od nekih 35% (u zatvorenom prostoru).

Telefon ima aluminijumsko unibody kućište sa dva otvora. Jedan za bateriju i drugi za microSD i SIM karticu. Ovo rešenje mi se više sviđa od onog na Legendu, jer na Legendu nije bilo moguće menjati microSD karticu bez vađenja baterije. Do duše ispostavilo se da ni na Legendu to nisam nikad radio, ali ok je imati tu mogućnost. Otvori nisu najsrećnije rešeni. Poklopac za bateriju se dosta teško skida i stiče se utisak da se lako može polomiti pri skidanju, a kad se skine nije uopšte jednostavno namestiti ga ponovo. Međutim, ovo nije nešto što će se raditi na svaki dan. Drugi poklopac (za microSD i SIM) ima isti problem oko nameštanja, odnosno ako se ne namesti dobro postoji otvor od otprilke 1 mm između kućišta i poklopca. Tajna je da mora celom dužinom da se pritisne, a ne samo sa strana i onda legne savršeno.

Kamera (od 8 mega pikesla) je sa zadnje strane telefona i odmah pored nje se nalaze dve diode koje služe kao blic ili kao lampa. Malo je izdignuta od ostatka kućišta, što mi se na prvi pogled nije svidelo, ali sad nemam problem sa tim. Stiče se utisak da kad se telefon ostavi na “leđima” da stoji na sočivu, ali postoji gumena zaštita, tako da zapravo na njoj stoji telefon. Kamera je tačno na sredini, tako da kad se telefon ostavi stoji stabilno, ali ako ga dodirnete počeće malo da se ljulja. Sve u svemu, više bih voleo da je skroz ravan nazad, ali preživeću.

Pored standardnih hardverskih tastera (power dugme i dugme za pojačavanje i smanjivanje zvuka) sve ostalo je osetljivo na dodir (sam ekran, naravno, i 4 standardna Android tastera – Home, Menu, Back i Search). Iako to nisam primećivao na Legendu (koji ima ova četiri tastera hardverska) ovo rešenje je prirodnije, jer većinu vremena se komande zadaju preko ekrana na dodir, pa ima smisla da i tasteri budu takvi.

Izlaz za slušalice se nalazi sa donje strane telefona, odmah pored micro-USB porta za punjenje i komunukaciju sa računarom. Čini mi se da je to bolje bilo rešeno na Legendu, gde su se slušalice priključivale na vrhu telefona, jer je lakše držati telefon u džepu i slušati muziku. I ovako je to moguće izvesti, ali telefon mora da stoji naopako u džepu.

Verovatno svi znate hadrverske karakteristike (ako ne znate, lako je izguglati), pa ih neću prepisivati. Ovo što ću reći da je da telefon jako dobro ukomponovan. Ni u jednom trenutku mi se nije desilo da “zaštuca”, ma koliko ga forsirao. Na Legendu (koji ima dosta skromniji hardver) nakon dana aktivnog korišćenja telefon je postajao dosta trom i bila je obaveza da se koristi neki task killer ili da se telefon resetuje. Na Desire HD nema potrebe za task killer-om (inače, Android developer preporučuju da se task killer NE KORISTE) jer i bez njega sve radi savršeno.

Zvuk iz zvučnika bi mogao da budem malo jači, bar sam navikao od Legenda da bude glasniji, ali izgleda da je to popravljeno update-om. Što se tiče kvaliteta zvuka u slušalicama – dobar je . Verovatno će audiofili naći zamerke, ali će prosečnom korisniki bez problema završiti posao.

Softver

Telefon je došao sa Android-om 2.2. Verzija softvera je 1.32.405.6, što nije poslednja jer je izašao update od strane HTC-a, međutim telefnon mi ga još uvek nije ponudio, što je i dobra stvar u neku ruku, jer sa novom verzijom softvera telefon nije moguće root-ovati (mora prvo downgrade da se uradi).

Naravno, Sense je nazaobilazan na HTC-ovim telefonima. Od poslednji put kad sam ga koristio doživeo je par promena. Uz telefon dolaze aplikacije za komunikaciju sa htcsense.com sajtom, međutim koliko god se trudio nisam uspeo da podesim tu sinhronizaciju, a vidim po netu da nisam jedini. Na papiru, htcsense.com nudi lepe mogućnosti (backup, otkrivanje lokacije telefona, remote zaključavanje), ali u praksi dosta ljudi ima problem sa tim, tako da se nisam previše ni trudio da ga podesim.

Aplikacije koje dolaze uz telefon su dosta standardne. Ono što mi se sviđa je aplikacije za WiFi tether-ing (naravno, i pre je bilo moguće uraditi to dodatnim aplikacijama) i radila je iz prve bez ikakvih problema. Naravno, ima đubreta (recimo AmazonMP3 aplikacija), ali to je za očekivati. Naprediniji korisnici verovatno neće zadržati stvari koje im ne trebaju, a ostali će ih ignorisati.

Naravno, obavezna je upotreba aplikacije tipa MarketEnabler, inače na marketu nećete moći videti ni jednu aplikaciju koja se plaća, a bogami ni neke besplatne. Za MarketEnabler je potreban root (o tome više kasnije).

Telefon može da snima i reprodukuje video kvaliteta 720p, bar na papiru. U praksi nisam probao da puštam takav video (imam 1080p, a mrzelo me da skidam nešto), međutim odgledao sam par serija u nižem kvalitetu (sa srpskim titlovima) i sve funkcioniše bez problema (sa dodatnim player-om). Po onome što sam video reprodukcija 720p videa uopšte nije potrebna za mali ekran. Kamera je solidnog kvaliteta (za telefon), ali naravno, ne može da zameni profesionalni aparat, posebno ne u zatvrenom prostoru.

Mnogo mi se svideo fastboot feature, koji bukvalno upali telefon za sekund – dva i još par sekudni mu treba da nađe mrežu i sve je spremo za rad.

Baterija

Definitivno, jedna od najvećih mana je baterija. Sa Legendom (koji ima neuporedivo manji display i sporiji procesor) dolazi baterija od 1300 mAh, dok sa Desire HD-om dolazi samo 1230 mAh. Prosto ne razumem HTC što se tiče ovde odluke.

To je bar ono što sam mislio pre nego što sam kupio telefon. Sa praktične strane, ova baterija drži možda čak i duže nego ona na Legendu. Kad pokušam da se suzdržim od konstantnog korišćenja i pokušam da ga koristim kao što bih i inače (što nije ni malo jednostavno, nov gadget, moram se igrati ) baterija može da izdrži 24h bez problema. Tu podrazumevam konstantu sinhronizaciju (što preko mobilne mreže, što preko wireless-a), WiFi uključen bar 5-6 sati, osvetljenje ekrana ispod 50% (što je sasvim dovoljno u zatvorenom prostoru), 20ak minuta razgovora, ekran upaljen više od 2 sata… Iskreno, iznenadio sam se koliko baterija izdrži uz ovo korišćenje, a zna se da litijumske baterija dostignu pun kapacitet nakon mesec – dva korišćenja. Naravno, ekran je najveći potrošač, tako da osvetljenje i vreme kad je ekran uključen igra veliku ulogu. Ovo nije još uvek precizno jer nisam objektivan pri korišćenju dok se ne priviknem na telefon (stalno nešto čačkam ), a i očekujem da će se bateriji povećati kapacitet.

Ako idem negde dalje, uglavno uz sebe nosim dodatnu eksternu bateriju (deklarisana na 5400 mAh, ali realno može da napuni telefon 1.5 put). Pored telefona može da puni još gomilu stvari (ima 5-6 različitih nastavaka koje uz nju dolaze), ali do sad je nisam ni jednom koristio za punjenje telefona, uglavnom je tu samo za svaki slučaju.

Ako dosta vremena provodite u kolima i planirate telefon da koristite kao navigaciju, obavezno je korišćenje punjača za kola, jer uz stalno upaljen ekran i aktivan GPS čip teško da će iko biti zadovoljan baterijom. Samo obratite pažnju da punjač bude kvalitetan i da može dovoljno struje da da telefonu, jer može da se desi da se više struje troši nego što dolazi do telefona, pa se baterija opet prazni (do duše sporije, ali ja bih ipak da se puni, a ne da se prazni ).

Postoji feature na telefonu (PowerSaver) koji radi sličnu stvari kao JuiceDefender (applikacija koja postoji na marketu). Ako ne znate – JuiceDefender gasi neke stvari na telefonu kad baterija padne ispod nekog procenta. Po defaultu, PowerSaver isključuje internet komunikaciju, WiFi, bluetooth, podešava ovetljenost ekrana na 25% i isključuje animacije kad baterija padne ispod 15%. U suštini možete da primate pozive i da zovete, ali to je to. Sve može da se podesi, tako da možete da ostavite sve ove stvari uključene uvek, možete da promenite period kad će se PowerSaver aktivirati ili ga možete skroz isključiti.  Korisna stvar…

Root

Ovo poglavlje prosečni korisnici bolje da preskoče .

Iako se telefon relativno skoro pojavio velik broj developera na XDA forumima radi na skidanju zaštita i pravljenju custom ROM-ova. Rootovanje se svodi na insatalciju aplikacije i par klikova. Postoji mogućnost i privremenog root-a koji se gubi nakon reseta telefona.

Lično, još uvek nisam instalirao custom ROM, ali sam sve pripremio za to (perm root, HBOOT S-OFF i Radio S-OFF) i sve je prošlo potpuno bezbolno. Ni za jednu od ovih stvari nisam morao čak ni da pokrenem konzolu, za sve već postoje GUI alati. ROM-ova već ima, što sense, što no-sense. Čak postoji i CyanogenMod 7 koji je baziran na Android-u 2.3, ali još uvek samo nightly build-ovi, pa ne znam koliko je stabilan (mada po komentarima ljudi na xda radi savršeno).

Zaključak

Nakon sedam dana korišćenja, teško da bih mogao da traži bolji telefon. Bug-ovi koje ljudi prijavljuju da im se dešavaju su me zaobišli kompletno, a koliko sam skontao ništa nije kritično ili nešto što ne se neće ispraviti. Neophodno je da pre kupovine pregledate vaš primerak da proverite da li ima neke hardverske mane, pošto nekim ljudima SIM ne stoji dovoljno čvrsto, pa se telefon resetuje, a proverite i da li poklopci dobro stoje (napisao sam da su problematični malo).

Što se tiče softverskih problema koje ljudi prijavljuju sve može da se reši, a neke stvari će se i upeglati vremenom kroz update-ove. Neki su prijavili gubitak svih SMS-ova i ispostavilo se da je problem verovatno u htcsense.com servisu, za koji sam već napisao da je problematičan i ne preporučujem da ga koristite još uvek. Nekima je SMS odlazio na pogrešan broj, ali je to Android problem (prijavljen bug postoji) i biće ispravljen. Izgleda da custom SMS aplikacija rešava to (koristim Handcent i nisam imao nikakvih problema do sad).

Sve u svemu, svaka preporuka za telefon. Ako imate dodatnih pitanja slobodno ostavite komentare…

Ako jeste, onda verovatno ne spadate u kategoriju korisnika koja aktivno koristi prečice na tastaturi i verovatno Vam neće biti od koristi ovaj post. Međutim, ako niste skoro diralli taj meni, zašto bi on uopšte stajao tu? Samo zauzima prostor, a gotovo sve radnje možete obaviti i tastaturom… Ista stvar je i sa svim ostalim menijima… Što se mene tiče, jedini meni koji aktivno koristim je Tool meni. Ostale tu i tamo…

Ako ste se pronašli u tekstu iznad, ali nikad niste ni razmišljali da je i ovo moguće editovati, a sviđa vam se ideja, obradovaću vas. Možete ukloniti bilo koji meni i to jako jednostavno. Sve što je potrebno je da potražite userChrome.css fajl. Ovaj fajl se nalazi na putanji <vaš profil>/chrome/userChrome.css, a kako naći lokaciju vašeg profila možete pogledati na Mozillinom sajtu. Ukoliko pomenuti fajl ne postoji, postoji fajl userChrome-example.css, pa možete njega iskoristiti kao obrazac i napraviti Vaš userChrome.css.

Sad kad imamo fajl, red je da uradimo ono zbog čega smo ga tražili. Da biste uklonili, na primer, File i History meni potrebno je da dodate sledeće redove na kraj:

#file-menu, #history-menu {
    display: none !important;
}

Za uklanjanje drugih menija samo dodajte imena menija u listu. Posle toga je potrebno da resetujete browser i promene bi trebalo da budu vidljive.

Na ovaj način možete da uštedite i na vertikalnom prostoru (što je meni i bio prvobitni cilj) tako što ćete premestiti Location bar i Search bar u liniju sa menijima, a da oni ostanu upotrebljivi…

Za one koji smatraju da će im meniji biti potrebni preporučujem da pogledaju spisak prečica.

PS: Hvala Fikiju na ideji, kod njega sam prvi put video ovo

Ništa, odradim sve i sve radi, samo što se ne vide slike u postovima gde ih ima i odlučim da pošaljem mail Loopia-i, kod kojih se sve hostuje i da ih zamolim da vrate uploads folder.

E sad dolazi onaj lep deo za koji ja nisam znao. Na njihovom serveru se radi redovan backup (satni, noćni i nedeljni) i korisnici mu imaju pristup. Sve što korisnik treba da uradi je da se pomoću nekog FTP programa zakači na server, locira folder čiji backup traži i ukuca cd .snapshot i dobiće pristup svim starim fajlovima. Zaista super stvar…

Zahvaljujući ovome problem sam rešio za par minuta (koliko je potrebno da download-ujem 20ak slika, proverim da li je sve na svom mestu što se tiče putanja i upload-ujem ih) i sve radi kao sat…

Inače, i u proteklim verzijama su postojale ovakve ugrađene zezalice. Jedna od mojih omiljenih je from __future__ import braces koja baca exception SytaxError sa porukom “not a chance”. Za one koji ne znaju, __future__ paket je namenjan za nove stvari koje će biti ugrađene u python u sledećim verzijama.

Zatim postoji i import this koji ispisuje The Zen Of Python (nekoliko korisnih saveta u vezi programiranja generalno). Interesantno je i videti kod modula this

Ima li ih još za koje ne znam? Uvek se obradujem kad naiđem na nešto ovakvo (mada ništa od ovoga nisam sam otkrio, to ne umanjuje moje zadovoljstvo )…

• Walking on water and developing software from a specification are easy if both are frozen.
• Every language has an optimization operator. In C++ that operator is ‘//’.
• Some people, when confronted with a problem, think “I know, I’ll use regular expressions.” Now they have two problems.
• In order to understand recursion, one must first understand recursion.
• The only “intuitive” interface is the nipple. After that it’s all learned.
• The generation of random numbers is too important to be left to chance.
• It works on my machin.
• In theory, theory and practice are the same. In practice, they’re not.
• Beware of programmers who carry screwdrivers.
• Perl – The only language that looks the same before and after RSA encryption.
• Nine people can’t make a baby in a month.
• Software is like sex: It’s better when it’s free.
• Programming today is a race between software engineers striving to build bigger and better idiot-proof programs, and the Universe trying to produce bigger and better idiots. So far, the Universe is winning.
• C++ : Where friends have access to your private members.
• Debuggers don’t remove bugs. They only show them in slow motion.
• God could create the world in six days because he didn’t have to make it compatible with the previous version.
• Programmer: an organism that turns coffee into software.
• There are only two kinds of languages: the ones people complain about and the ones nobody uses.
• Hofstadter’s Law: It always takes longer than you expect, even when you take into account Hofstadter’s Law
• Java: Write Once, Debug Everywhere
• My programs don’t have bugs, they just develop random features.
• If Java had true garbage collection, most programs would delete themselves upon execution.

Za većinu ne znam ko je autor, tako da nisam hteo da stavim autora ni za one koje znam.

Ajde programeri, dajete vaše omiljene citate

1. Zgrabite najbližu knjigu
2. Okrenite stranu 56
3. Pronađite petu rečenicu
4. Napišite unos s tom rečenicom i pravilima igre.

Ali činilo mu se da preko praga vuče noge kao da su od olova, i odjednom ga obuze neko slepilo; čak i njega, Gimlija, Gloinovog sina, koji je hodao nezaplašen mnogim dubokim mestima sveta.

Mnogi će prepoznati o kojoj se knjizi radi

Ja sam išao u Novi Sad, ali voz je išao za Suboticu. Do sad sam o tome govorio kao o “vozu”, ali to baš i ne liči na onaj voz na koji svi pomisle kad neko kaže tu reč u kontekstu putovanja. Naime, garnitura se sastojala od lokomotive i jednog vagona za ljude (kupei sa po 6 sedišta, hodničić…) i još jednog vagona, koji, po mojoj slobodnoj proceni nije namenjen za prevoz ljudi. Međutim, kad sam otvorio normalan vagon ljudi su počeli da ispadaju, jer su im vrata bila jednina prepreka da ispadnu i pre toga… Obeshrabljen tom činjenicom, a pošto mi ništa drugo nije preostalo krenuo sam prema drugom vagonu (ne sam, bilo je tu još ljudi) i ušao…

Šteta samo što nisam slikao. Ako zamislite običan vagon, sklonite sve pregrade, sedište i većinu prozora i na ono malo prozora što ostane stavite rešetke, dobićete prilično jasnu sliku onoga što sam video kad sam ušao. Vagon očigledno nije bio namenjen prevozu ljudi, ali u nedostatku boljeg rešenja mnogi su odlučili da ipak krenu na putovanje, jer sam u njemu zatekao 20ak ljudi… Rešetke su bile jedino što je ljude sprečavalo da padaju kao kruške, jer nemaju 4 noge kao bića kojima je taj vagon namenjen.

Konduker se, naravno, nije ni pojavio iako je bio u istom vagonu (na početku postoji mali kupe sa tri sedišta), tako da nisam platio kartu, a oni koji su je kupili na stanici su je džabe kupovali. Da stvar bude još gora, oba konduktera su izašla u Novom Sadu zaključavši kupe iza sebe i puštajući voz da ode za Suboticu bez njih (bio sam još na stanici kad je voz otišao i video sam da su ostali napolju).

Solidno često putujem vozom (ponekad i dosta kasno, ili rano, zavisi kako se gleda na stvari) i viđao sam svašta i sretao različitih ljudi, ali još uvek nisam ovako nešto doživeo…

Sve u svemu, sledeći put ću razmisliti da li da ponesem čizme kad budem krenuo na voz, jer možda sledeći put zaborave da isteraju stare putnika .

Ništa više, samo sam hteo da iznesem svoje zadovoljstvo, a sad odoh na download

PS: Cene na sajtu još uvek nisu ažurirane, tako da nemojte da Vas to zbunjuje.

Da bi se donekle olakšali ovi problemi Google je u Gmail uveo jedan odličnu opciju. U pitanju su aliasi. Aliasi postoje odavno u svetu elektronske pošte, ali uglavnom se tu radilo o preusmeravanju jedne adrese na drugu (tipa pera@nesto.com na petar@nesto.com), što je malo nezgrapno uraditi na domenu kao što je gmail.com. Zato su se čike iz Google-a setile druge ideje…

Ako je Vaš mail ime@gmail.com, sav mail poslat na adresu ime+bilo+sta@gmail.com će biti Vama prosleđen. Genijalno, zar ne? Tako na primer, ako se registrujete na neki sajt gde Vam traže e-mail adresu, imesto ime@gmail.com unesete ime+sajt@gmail.com i na taj način znate tačno koji mailovi stižu sa tog sajta i možete napraviti filtere koji će automatski na takve poruke lepiti određene labele, arhivirati ih ili čak i brisati, ako počnu previše da dosađuju ili primetite da na tu adresu stiže spam.

Međutim, neki sajtovi ne dozvoljavaju + u sklopu adrese, iako je to sasvim validan znak u adresi po RFC2822. U par dana se bar jednom iznenadim činjenicom da neki sajt ne podržava ovakav format adrese (Facebook, Elitesecurity…), pa čak i neki CMS-ovi (što znači cele grupe sajtova) ne dozvoljavaju ovo. Na sreću, postoji rešenje i za ovaj problem…

Kao što se sve od plusa i pre @ u adresi ignoriše i stiže u Vaš inbox, tako se i sve tačke (-> . <-) u koriničkom imenu zanemaruju. Ako je Vaš mail ime@gmail.com, pošta koja se pošalje na i.me@gmail.com ili im.e@gmail.com ili i.m.e@gmail.com će isto Vama stići i ponovo na isti način možete da kreirate filtere. Još nisam naišao na sajt koji ne dozvoljava tačku u korisničkom imenu...

Moguće je za Replay-To adresu postaviti neki mail kreiran na jedan od gore dva opisana načina (pogledajte Settings -> Accounts), što još više olakšava praćenje, jer nema mnogo vajde da kad Vam neko pošalje mail na ime+nesto@gmail.com i Vi mu odgovorite njemu Replay-To bude ime@gmail.com, jer onda gubite infomraciju koju ste imali u prvom mailu i takva pošta će zaobići filter koji ste napravili.

Meni ovaj feature dosta olakšava život, tako da svakako preporučujem maksimalno iskorišćavanje .