droljizam

Poklon

noreply@blogger.com (arsa) — Sat, 28 Jan 2012 12:00:00 +0000

Poklanjam vam ovu sliku koja već preko godinu dana krasi moj desktop.

Lični rekord, ako mogu da dodam...

Iskreno, ne mogu više!

Zovi, deri se, maši, kukaj, zapomaži, ali jok...

Niti jednom za svo ovo vreme im nije palo na pamet da se okrenu.

Tja.

Evo vam ih sve đuture, pa se vi zajebavajte dalje.

Slatko d'umreš

noreply@blogger.com (arsa) — Tue, 24 Jan 2012 17:45:00 +0000

Ovih dana uoči premijere Angelininog režiserkog prvenca digla se velika buka. U pitanju je ostvarenje pod šifrom "In the land of blood and honey". Pored naše štampe žute, izjava kojekakvih "veličina" omiljene mi estrade, prepun je i IMDB sajt isključivo negativnim komentarima.

Nemam nameru da branim film, pre svega što ga nisam ni pogledao, a dodatno što smatram da gospodža Džoli nije baš neka glumačka težina, te sam sa opravdanjem skeptik i za njena režiserska und spisateljska umeća. Na stranu to što ne bih silazio s iste kao dete s trešnje, ali to je tema za drugu priliku :)

Pretpostavljam da je film površna akcija, patetično umotana u ratnu ljubav, uz redovno čašćenje naroda serbskog sa par zločina više no što smo u ovom trenutku spremni da svarimo. Udahni, izdahni...

Ne bih da analiziram silne rečenice koje su trenutno u opticaju zarad odbrane srBstva, upotrebljene sa razlogom dobrim, a još više i onim drugim, već samo jednu i to naslov filma!
Pretpostavljam da ne znate o čemu se radi. Nisam ni ja do pre izvesnog vremena, jbg.
Nisam učio u školi, bilo je nebitno.

Koja je veze izmedju zemlje, meda i krvi?
Odgovor je Balkan :)
Na turskom BAL mu ga dođe MED, dok KAN znači KRV.

Pa dobro... Nije loš opis, a?
Lepo za oko, plodno, zdravo, ima ženske... S vremena na vreme malo uzajamne redukcije gena.
Hm...

Eto, bio bi to moj doprinos domobranima da se naoružaju ovim, možda ipak bitnim, podatkom.
Pa hajd' sad na položaje i da nas ne brukate pred jebozovnom popišuljom što vam ide na živce i uči vas vašom istorijom :)

Nabijem je...

Otvorena vrata

noreply@blogger.com (arsa) — Fri, 13 Jan 2012 19:54:00 +0000

Imaš priliku da započneš neku temu/raspravu/dilemu

po svom izboru!

Prvi predlog ima prednost.

Početkom svakog meseca sve ponovo...

Jedino pravilo je, za sada, da nema ~~politikanstva~~ i ~~religije~~.

Udri!

Odluka izazvana procenom

noreply@blogger.com (arsa) — Tue, 10 Jan 2012 22:06:00 +0000

Čuvam tako gluposti kojima sam bio izložen u bližoj ili daljoj prošlosti. Valjda iz razloga da oštrim čulo za eventualno slične bisere i teram odma' sve u tri lepe, a ne da čekam 5 min! :)

Uživajte u idiotizmu, prenetom u netaknuto polupismenoj formi:

Poštovane Kolege,

U skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu doneta je sledeća procena:

1. Postoji rizik / opasnost od nanosenja štete na random mestu i u skladu sa tim doneta je sledeća odluka:

Zaposleni nemogu konzumirati hranu (doručkovati ili ručati) za radnim stolom jer postoji opasnost od nanosenja štete opremi za rad (u slučaju da se nesto prospe po hadrveru ili nekoj dokumentaciji).
(u opremu za rad spada – monitor, racunar, tastatura i mis, lap top, radni sto, radna stolica, radna lampa).

2. Odluka se donosi u cilju otklanjanja rizika i smanjenja mogućnosti da zaposleni ili okruženje budu ugroženi tokom svakodnevnih aktivnosti u vezi sa procesom rada.

Odluka je konacna i stupa na snagu odmah.

Molim vas da za te aktivnosti koritite isključivo kuhinju.

Onda se ja nadjem pametan pa se istrcim ispred kolektiva od koga sam primio telepatsku podrsku:

Slazem se i nadam se da kolege nece imati nista protiv da se pridrzavaju ove konacne odluke.

Takodje, iskoristio bih priliku te opet naveo jos neka nadanja koja pretpostavljam da delim sa vecinom.

Voleo bih da se neko pozabavi i proceni u kolikoj meri pomenuta oprema za rad utice na svakodnevne aktivnosti u vezi sa procesom rada.

Ovde konkretno mislim na stolice koje su vise nego dotrajale i veoma neudobne.

Kada vec govorimo o ugrozenosti zaposlenih hteo bih da skrenem paznju i na problem odrzavanja osnovne licne higijene, tj. brisanje ruku nakon pranja istih. Koliko se secam slozili smo se da je krajnje nehigijenski koristiti jedan peskir na dvaedsetak ljudi i da se toalet papir ne moze smatrati alternativnim resenjem. Pre cetiri meseca su obecani papirni ubrusi, pa me zanima da li se nesto radi po tom pitanju?

Ne znam da li je i ovo u skladu sa pomenutim Zakonom, ali smatram da ce se time jos vise otkloniti rizik i smanjiti mogucnost da zaposleni ili okruzenje bivaju ugrozeni.

Hvala na vremenu!

Rukovodstvo u rekordnom roku odgovara:

Hvala XXX na tvojim komentarima,

Drago mi je da je odluka naisla na vase razumevanje I da cete se toga pridrzavanati.

Sto se tice stolica, sigurna sam da ste vec i sami videli da smo vec poceli da stolice menjamo. One najlosije su vec promenjene. To se radi sukcesivno i u planu je da se sve takve stolice zamene u doglednom roku.

Sto se tice licne higijene, tu za sada ostajemo pri odluci da se peskiri koje imamo menjaju jednom dnevno, a vi svakako mozete u bilo kom trenutku dobiti cist peskir od YYY (potrebno je da joj samo kazete).

U svakom slucaju, otvoreni smo I dalje za vase predloge.

Ta Mara

noreply@blogger.com (arsa) — Thu, 05 Jan 2012 13:09:00 +0000

Nostalgija za "starim dobrim" vremenima (SDV) je uvek dobrodošla. Eto na primer moj Beograd čezne za svojim osamdesetim. Počela je uveliko euforija njihovog Beograda za devedesetim. Ulazimo u eru kada će nečijem Beogradu nedostajati i ove godine nulte. Svako je lud na svoj način...

U svojoj glavi kad napraviš mali izlet u ta doba, shvatiš da se i tada nostalgisalo. Ili se možda kaže nostalgiralo? Sve u svemu onaniralo (da ne kažem onanisalo) na SDV. Zaključak da je opet pre bilo bolje.
Zašto li je tako? Zašto je prošlost bolja? A?
Jednostavno samo zato što je mrtva...
A o mrtvima sve naj naj.
Gistro.

Čujem jutros u prevozu hit iz osamdesetih od Borisa N. "Tamara".
Idu nešto stihovi poput:
"Biće rata kazu svi, a ja ću umreti od ljubavi...
Ko mi tebe uze Tamara, prodala si suze drugima... bla bla".

Svi smo se odvaljivali na rekreativnim nastavama uz ovaj pesem.
Mene nešto drugo interesuje.
Da li je on tada uopšte priveden na informativni razgovor vezano za ovaj tekst?
Ko su, i gde su, ti "svi" što šire paniku?
'Bem ti propust...

THE BOX

noreply@blogger.com (arsa) — Tue, 29 Nov 2011 08:57:00 +0000

JAZZ FUTURE SESSIONS WITH KONZILIUM

noreply@blogger.com (arsa) — Tue, 22 Nov 2011 13:57:00 +0000

Sreda, 23/11/2011, 22 : 00

Konzilium čini grupa inovativnih muzičara koji se zabavljaju koristeći različite muzičke pravce kroz prizmu Jazz muzike. Njihov prvenac "Konzilium uživo" možete kupiti radnji "ПГП", u Makedonskoj ulici. Konzilium čine:

Branko Trijić – gitara
Marko Kuzmanović – bubanj
Miroslav Tovirac – bas gitara
Relja Svilar – perkusije
Dušan Janković – klavijature
Miloš Nikolić – truba

Cena karte 100 RSD

[izvor: GRAD, Braće Krsmanović 4]

Imperativ

noreply@blogger.com (arsa) — Mon, 07 Nov 2011 22:04:00 +0000

IMPERATIV

Prvo nas je inspektor pitao da šta je to
mi smo rekli ništa
on je onda pitao da tko je to napisao
mi smo rekli mi

Inspektor je onda rekao da pročitamo šta piše
mi smo rekli Ubi Srbine
on je onda pitao da koga bi mi to ubili
mi smo rekli da kako to misli

Inspektor je onda pitao da bi li mi to ubili
Fince Portugalce ili Uzbekistance
mi smo rekli da Srbine zašto
on je onda pitao da je li to jednina ili množina
mi smo rekli da kako to misli

Inspektor je onda pitao da bi li mi ubili
jednog Srbina ili više
mi smo rekli da više normalno
on je onda pitao da kako dakle glasi
akuzativ množine od Srbin
mi smo rekli da kako to misli

Inspektor je onda rekao da nominativ množine
od Srbin je na primjer tko ili što
su četnici Srbi genitiv je recimo
od koga ili čega je sve zlo od Srba dativ
komu ili čemu odgovara Jugoslavija Srbima
a akuzativ dakle ubiti koga ili što
mi smo rekli znači akuzativ je ubiti Srbe
on je onda rekao da tako je Srbe
pravilno je ubiti Srbe

Inspektor je onda pitao da kako je
dakle trebalo pisati
mi smo rekli da Ubi Srbe
on je onda pitao da kakva je to rečenica
mi smo rekli da kako to misli

Inspektor je onda pitao da kad kažemo Ubi Srbe
je li to onda zapovjedna ili upitna rečenica
mi smo rekli da kad kažemo Ubi Srbe
da to nije upitno
znači zapovjedna

Inspektor je onda pitao da ako na kraju
upitne rečenice ide upitnik
da šta ide na kraju zapovjedne rečenice
mi smo rekli da jel možda zapovjednik
on je rekao da uskličnik jebem mu uskličnik

Inspektor je onda pitao da kakav oblik
glagola dolazi u zapovjednoj rečenici
mi smo rekli da kakav oblik čega
on je onda rekao da je li to imperativ ili šta
mi smo rekli da ubiti Srbe je nama imperativ
on je onda rekao da kako se piše imperativ
mi smo rekli da kako to misli

Inspektor je onda pitao da je li imperativ glagola
ubiti u drugom licu množine ubite ili ubijte
mi smo rekli da valjda ubijte
on je onda pitao da znači kakav je onda
imperativ glagola ubiti u drugom licu jednine
mi smo rekli da kako to misli

Inspektor je onda rekao da kako glasi
šesta Božja zapovijed je li Ne ubi
ili Ne ubij mi smo rekli da Ne ubij
on je onda rekao da kako dakle pravilno glasi
imperativ od ubiti Srbe u drugom licu jednine
mi smo rekli da Ubij Srbe
on je onda rekao da tako je Ubij Srbe

Inspektor je onda rekao da kako ćemo
ubiti Srbina kad ne znamo to ni napisati
mi smo rekli da bolje mi baratamo
bodežima nego padežima i da pravilnije je
ubiti Srbine nego Ubij Srbe
on je onda rekao da kako to mislimo

Mi smo rekli da u genocidu množine.

(Pjesme iz Lore, Boris Dežulović)

Ulica+profi+zadovoljstvo

noreply@blogger.com (arsa) — Mon, 07 Nov 2011 22:01:00 +0000

Ne, nisam davao pare za sex. Barem ne još direktno, da mi oproste devojka, ljubavnica i švalerka.
Naletoh na ovu bakutu, što kestenje prži sa sve crvenim kupusom!
Što bi reko moj stari: da sam jutros umro ne bih znao...
Priča gospođa da na taj način kesten se ne osuši od žara, a i dobije malkice arome.
Moram vam reći da je u pravu :)
Mljac, mljac...Grok, grok...

Umobolni fanovi slave

noreply@blogger.com (arsa) — Mon, 07 Nov 2011 21:27:00 +0000

...sto je doktor proglasen krivim da je ubio pedofila.

Ostvarena zelja

noreply@blogger.com (arsa) — Thu, 08 Sep 2011 18:53:00 +0000

Otisao sam nakon posla sa kolegama na pivo. Par tura ispod mosta, dobrog nemackog, psenicnog... Ubrzo je pao mrak. Usao sam u neki bus i shvatio da sam se zajebao. Tja... 'Ajde moci cu donekle.
Prodje i stanica za koju sam mislio da je dobra za presedanje. Prodje jos jedna. Pa jos par... Sad vise i ne znam kako bih iskombinovao bezbolan povratak kuci. Vozim se tako u nadi da ce resenje samo iskociti. Postaje mi i trulo u jednom trenutku da izadjem ovde u nedodjiji. Sve kalkulisem, vagam, odmerkujem... Sledeca, pa sledeca, a mozda jos bolje sledece stanica i tako ti zavrsim negde u Lazarevcu. Odlucim da nema vise zezanja i izadjem iz busa. Nisam nikad bio u Lazarevcu, a oduvek me zanimalo kako izgleda. Lep je... Okrenem se odakle sam i dosao i krenem lagano peske. Sva sreca pa je pun Mesec...

Doktorke Džekile i gospođice Hajdice

noreply@blogger.com (arsa) — Mon, 05 Sep 2011 18:07:00 +0000

KBK (domaca verzija WTF) je to sa GOMILOM zdravstvenih radnika koji i dalje izgledaju kao da su u osamdesetim!? Gde god se pojavim po bolnicama, domovima zdravlja ili nabasam na neku TV emisiju tj. reklamu za neki lek/preparat... Eto ti nje! Uglavnom srednjovečna gospodža, alias bakuta, sa frizurom "a la nije moja", te slojem karmina i pRudera nanetog za celu tekuću radnu nedelju.

Da li je to esnaf koga ponajviše drma nostalgija za "dobrim starim vremenima" ili nešto drugo? Podivljali su tek tokom devedesetih i koliko vidim uspešno usmeravaju zdravstvo ka privatizaciji. Nema mesta onda nostalgiji. Da nam ne daju poruku tim retro potezom kako im je duša ipak i dalje u tom vremesnkom rasponu, a da su u novim okolnostima prosto primorani da pokažu svoju tamnu stranu? Što više neko ima retro izgled to mi deluje da se više ogrešio o živalj. Svesni da je kasno za preobraćaj i da je nemoguće obrisati prošlost, krenuli su da se vraćaju čak i u sedamdesete :)

Možda su jednostavni ostali zamrznuti u vremenu pre studija! Ipak, dok se sve odsluša, ispolažu svi ispiti, završi praksa, specijalizacija, prođe jebi ga cela dekada.

Zašto bre deder ne mogu sve da liče na dr House-ovu koleginicu Oliviju Vajld :)))

Restoran Klub Književnika

noreply@blogger.com (arsa) — Mon, 05 Sep 2011 17:30:00 +0000

Probacu da zapocnem novi serijal pisanija gde bih iz svog skromnog iskustva i jos skromnijeg ugla preneo neka zapazanja po pitanju kvaliteta i cene usluga svakojakih pružaoca istih, bilo da je u pitanju hrana, odeća i obuća, novac i banke, prevoz, infostan radosti, gorivo, zezalice, sex itd. Sve sto mi treba i na šta trošim krvavo zarađen programerski dinar :) Ideja mi je da pohvalim dobro, ali isto tako i da širim glas o lošem :) Na žalost, plašim se da će ovog drugog biti više, ali sve je ipak u cilju da jednog dana budu samo hvalospevi na sve strane. To mu dođe sad kao misija projekta, što bi rek'o mindžament...

Pa da krenem...

Pre neki dan sam prvi put svratio na rucak u Klub Knjizevnika koji se nalazi ispod Narodnog pozorista. Priznajem da sam otisao tamo bez ikakvog predznanja i neke šture informacije skupljam evo tokom pisanja. Opis Kluba pocinje recenicom: "Mesto na kome su se više od 60 godina gostili, svađali, razmenjivali dosetke diplomate, pisci, državnici, političari, glumci i po koja lepotica, više je od restorana." Na samom startu mi autor potvrdjuje i prvi utisak koji sam imao kada sam krocio u bastu. Ambijent je kreiran za sve nabrojane lelemude sem za knjizevnike. Pogledavsi cene u jelovniku uverio sam se da objekat pisce video nije odavno. Možda ja imam pogrešnu sliku o njima da se baš ne bogate od svog pera ovde, već naprativ više preživljavaju dane. Ostavljam vama i slučajnim prolaznicima da me razuverite i definišete očigledan sinonim termina književnik/pisac Beograda početkom ovoga veka.

Uglavnom jurim gotova jela, jer su povoljnija i ne čeka se dugo. Centar grada ne obiluje menzama, a kamoli onim dobrim, tako da je kafana često rešenje. Naravno da je skuplje od kiosk varijante, ali mi je dosta šlauf struka od silnih sendviča, pljeski itd.

Naručih musaku, jedan kolega punjene tikvice, a drugi piletinu u nekom sosu. "Couvert" ili ti aranžman u vidu pribora, salvete, malo hleba i polutrulih rotkvica je 150 din po osobi :) Pasulj je 550, hahahha... dok istu cenu ima musaka i valjda tikvice. Ona piletina je preko 800. Sve ostalo je 1000+. Nisam ni gledao više. Ja sam odmah izjavio da odemo, jer mi je vrhunski bezobrazno naplaćivati duplo više od ostalih u okolini. Kolege su ipak za to da damo šansu. Hajde...

Čekali smo preko 20 minuta. Veličina porcije osrednja, ukus korektan, ništa spektakularno.
Zaključak je da nikako ne vredi onoliko para.

Stiže račun i igrarija se nastavlja. Musaka u jelovniku 550, a na računu 610! Tja... Ne mrzi me i pitam o čemu se radi. Zamoljet sam da sačekam momenat... Sledećih 10-15 minuta niko nam ne prilazi. Momenat se odužio. Sedimo, blejimo, čekamo da se nešto desi. Ja im se jebi ga izvinjavam što sam uopšte i pokrenuo priču, ali ipak nalazim na razumevanje i ohrabrenje. Prilazi nam napokon konobar koji broji kusur i hostesa sa izvinjenjem o nastaloj greški. Poručuje nam da su KAZNILI KUVARA! Zbunjen, ne verujem zašto slušam te gluposti i kakve sad veze kuvar ima sa mojim računom? Uzimam one pare i odlazim u nemogućnosti da se nadovežem na tu rečenicu. U mislima mi scena kako svi konobari sad dole u podrumu, jedan po jedan, guze kuvara što je pokušao da im se ugradi u otimačinu i to na mufte. Naravno, ne ostavljam ni dinara bakšiša. Eto povoda za još jedan kazneni krug!

Ne završava se ipak sve na ovome :) Tek na ulici, nakon raskusuravanja sa kolegama skapiram da su nas zavrnuli za 20 DIN. Hahahhaa... Jadno.

Mislim da je moj stav skroz jasan posle ovog događaja.
Ne verujem da ću ikada više zakoračiti tamo.

Lokacija:

View Larger Map

Vrućina

noreply@blogger.com (arsa) — Mon, 05 Sep 2011 09:30:00 +0000

Dok smo sedeli i čekali na konobara da nam donese klopu, prišla nam je jedna gospođa u godinama. Izvinuvši se što nas prekida (u blejanju), ljubazno je zamolila moju devojku da joj napravi par fotografija. Težak komentar koji je izustila pružajući fotoaparat bio je: "Da moji sinovi vide kako sam sama provela rođendan."

Moja Ljupka ustade kao iz topa, nišani, izbegava svetlost, predlaže bolji ugao i vraća se za sto. Stavlja cvike za Sunce iako joj je zvezda za leđima. Pitam je nešto, totalno deseto, totalno bezvezno...

Kreće da rida...

Suze joj teku, slivaju se niz obraze dok ja iznenađen umišljam kako joj se tope naočare.

Drži me čvrsto za ruku, pokušavajući da kaže zašto.

Meni je bilo lakše da ubedim sebe kako je baba ipak baksuz...

Sve su na broju, garantujem

noreply@blogger.com (arsa) — Wed, 31 Aug 2011 22:17:00 +0000

View Larger Map

Asfalt me upropasti... Ne znam kako vi doživljavate ovo bivstvovanje u gradu, ali ja počinjem da se umaram. "Razmažen" od malena odrastao sam u kući sa dvorištem. Sve u fulu beše na raspolaganju: trava, blato, cveće, krošnje, živa ograda, tica, kuca, maca. Niz ulicu na stotinak metara poljanče, šumica, još trave, blata, prašine. Ej bre, sećam se fazana da su nam sletali u dvorište! Spustim se dole do Radničke ulice, a sa druge strane pored sportskih terena još više flore i faune. Danas to zovu Čukaričkom padinom, a mi smo dugo koristili naziv Bambus-grad.

Nisam imao "selo", nisam imao vikendicu, kao većina dece okolo. To detinjstvo na Brdu mi je bio idealan spoj prirode i urbanosti. Fina merica, taman da zaleči pomenutu traumu, ali samo dok nisu počeli da pristižu ljudi. U svakakvom obliku... :)

Kako stucavam godine drma me neka klaustrofobija. Sve mi sku(r)čeno! U međuvremenu sam prešao u stan i ne mrem prestati sa čuđenjem šta ima lepo u zajedničkom ulazu, konstantnim zvucima koji dopiru sa svih 6 strana sveta, mirisima kojima bi mnoge birtije pozavidele, bezbrojnim stepenicama na sve strane, atmosferi samokontrole ponašanja, agoniji nalaženja parkinga u razumnih par minuta hoda, potom beskonačna putovanja iz tačke A u tačku B... itd. Za sada mogu samo da kukam, ko me jebe. Dok ne sakupim neku kintu i zapalim što dalje od urbanog imam na to pravo :)

Imam tenutaka kad se mirim sa stanjem. Neki podsvesni bunt me tada čupa od moguće melanholije, ali mnogo bolji efekat imaju pojedina iskustva kojom vedžbam istrajnost. Poslednji takav trzaj imao sam prošlog vikenda. Otišao sam malo u divljinu, daaaaleeeeko od struje, česme, mobilne telefonije, ova četiri zida i da ne nabrajam više. Delim tu tačku na mapi sa početka teksta, više kao ličnu uspomenu, a manje da bih je izdvojio u moru sličnih. Ono što sam doživeo tamo bio je davno zaboravljen spoj sa majčicom prirodom :)

Uz ćaskanje sa društvom oko male vatrice nisam ni primetio da je uveliko pao mrak. Nije bilo meseca, kilometrima unaokolo nema naselja, kućnog ili uličnog osvetljenja. Odvojio sam se od grupe i odšetao. Popeo se na obližnje brdo, par stotina metara od kampa, procenio odoka najvišu tačku i odabrao mesto u polju. Malo se vrteo, razgrnuo telom travu. Legao zatvorenih očiju i raširenih ruku... Sačekao par momenata da smirim disanje od hodanja uz brdo. Mir... Lagano sam otvorio oči i osetio neverovatnu radost gledajuću tu lepotu! Gledao sam ponovo posle ni sam ne znam koliko godina SVE zvezde :) Ne neku probnu verziju Neba kao natrag kod kuće. Ovo je bila puna verzija. Nebo, ja i poneka travka koja uđe u kadar dok polako okrećem glavu. Ruke i noge sam pokušavao što više da raširim imajući osećaj da grlim sve te zvezde preko sto hiljada svetlosnih godina udaljene. Kako sam se lepo izgubio... Tih sat vremena mi je proteklo u par sekundi. Završio sam seansu tradicionalnim traženjem satelita koji jurcaju oko Zemljine ose.

Odavno nisam spavao onako mirno kao te noći...

The Mountain from TSO Photography on Vimeo.

Čitajući međ' redove (nastavak)

noreply@blogger.com (arsa) — Wed, 24 Aug 2011 02:03:00 +0000

Pardoniram, moje sutra evo dolazi sa malim zakašnjenjem :(
Evo nastavka prethodnog posta:

19. Ratnici podzemlja, Kanarevo brdo koje na par mesta ima "umrlice", pretpostavljam lokalnih "žešćih" momaka, u vidu grafita sa sve iscrtanim likovima i posvetama preko celih zidova takođe lokalnih objekata.
20. Boni i Klajd, Sremčicu i nije teško zamisliti kao malo i dosadno mesto odakle ovo dvoje legendarno romantičnih krimosa nizom zločina skuplja pare za letovanje u montengro, ali biva izrešetano pre no što smoči dupe u isto.

21. Rio Bravo, Ripanj u kome se nalazi jezero Bela Reka. Ova projekcija je deo lokal patriotske kampanje nepriznavanja statusa stajaće vode pod sloganom "Naše jezero protiče"!
22. Noć posle teškog dana, park Manjež koji je za mene više asocijacija "Dana posle teške noći", jer sam se par puta tu treznio čekajući jutarnji prevoz.
23. Čovek koji je ubio Liberti Valansa, Kaluđeraja kao najveće divlje naselje u Evropi, imam utisak da posle počinjenog ubistva nema potrebe da se odlazi odande, jer jednostavno neće te niko tražiti tamo. Nije uknjiženo...
24. Kabare, ulica Jevremova koja ovim filmom i poznatom numerom "Money makes the world go round" pokušava da preotme klijentelu iz Strahinjića Bana.
25. Razjareni bik, hala Pionir. Čim su bokserski mečevi mogli biti ranije organizovani u bioskopu Šumadija, verujem da ih je ugostila i ova sportska hala nekad.
26. Tačno u podne, piše za mesto "Batajnica centar". Prva asocijacija mi je Beovoz koji ima eto tu jednu liniju, koja je tamo jednom dbevnom u podne. Nema se dovoljno lokomotiva i vagona, jer Beovoz (obrati pažnju na ono BEO) saobraća do Valjeva (obrati pažnju na ono Valjeva) po ukazu jednog od bivših retardiranih ministara ove retardirane zemlje na brdovitom Balkanu.
27. Kineska četvrt, Kosančićev venac koji je zaista jedan od lepših delova grada i deluje da štrči od ostatka centra, baš kao da je Kineska četvrt.
28. Kazablanka, Kalenić pijaca. Jes bilopar nekih jazz klubova tu po Vračaru nekad.
29. Buntovnik bez razloga, Skadarlija. Jes vala mi tesko da zamislim da se u Skadarskoj odrzavaju one "kukavica" igre kad se kolima zaleces u druga kola. Bez razloga...
30. Divlja horda, Resnik. Nastavak prozivanja prigradskih naselja.
31. Oslobađanje, Studentski grad. Obrnuta priča u odnosu na film gde grupa prijatelja iz velikog grada dolazi da provede prijatan vikend u prirodi, ali na kraju preživljava pakao. Ovde studenti iz prirode (unutrašnjosti) dolaze da provedu par godina smarajući se studirajući, ali se ipak provedu sjajno uz bahanalije studenjaka.
32. Montevideo, bog te video, lokacija iznenadjenja. Jedino iznenađenje vezano za ovaj film mi je što je uopšte neko njime oduševljen.
33. Povratak u budućnost, Grocka. Nekim opštinama u Beogradu se uporno ne dozvoljava ulazak u 21. vek. Da, to je jedna od gradskih opština na 30ak km od centra. Kompleks "Rio de Ženeiro"...
34. E.T. Vanzemaljac, Cvetni trg. Izabrana je ova lokacija kao jedna od dve u čitavom gradu gde postoji i radi javni WC. Ipak film ima nekih nesvakidasnjih, polu strasnih scena, te je klonja blizu zlu netrebalo.
Ovde se daje i Cinema Komunisto, jer autorka filma živi u neposrednoj blizini te je izrazila želju da vidi kako joj kreacija izgleda iz dnevne sobe :)
35. King Kong, Borča. Možda marketinški trik da se u ovaj kraj privuku sugrađani i uvere kako u ČaČaČa predelima (Ovča, Borča i Krnjača) nije sve tako strašno.

Čitajući međ' redove

noreply@blogger.com (arsa) — Tue, 16 Aug 2011 23:51:00 +0000

Besplatni letnji bioskop kao pribllzavanje filmske umetnosti "slucajnim" prolaznicima.Očigledno da se neko igrao i povezivao nazive ili radnje filmova sa delom grada u kojoj je ulična projekcija.

Evo nekih simpatičnijih kombinacija u kojima uživaju članovi i simpatizeri organizatora kao političkog ogranka vladajuće pošasti:

1. Posao u Italiji se prikazuje na Dorćolu, gde bi se usled silnih jednosmernih ulica Majkl Kejn zesce izjebao ako bi pokusao da protera Mini Moris natovaren zltanim polugama,
2. Moje pesme, moji snovi u Zemunu, kao Austro-ugarska nostalgija za do skora svojom teritorijom,
3. King Kong, na Voždovcu čiji bioskop izgleda kao da ga je i posetio glavni glumac ovog filma.
4. Pink Panter, preko puta Željkove (polu)istoimene televizije.
5. Lice s ožiljkom, u Bloku 44, da vide nove generacije sta je uspešan čo'ek,
6. Čovek koji je ubio Liberti Valasa, okretnica 16-ice na Karaburmi, na kraj grada gde se i kriju ljudi od zakona,
7. Francuska veza, Vidikovac, još jedna ivica grada poznatija i kao Weedikovac. Pored svežeg voća i povrća prva u kontaktu sa opijatima iz unutrasnjosti.
8. Groznica subotnje veceri, Mladenovac. Cista provokacija BG sminkera sa idejom da se tamo i dalje zabavlja na nivou sedamdesetih.
9. Tačno u podne, Železnik. Vestern osveta. Jedini jezik kojim se priča je Željezo.
10. Čarobnjak iz Oza, Zvezdara. Možda se odnosi na Vuka Karadžića i njegovo čarobno delo da "pišemo kao što govorimo...".
11. Gradjanin Kejn, Stari Merkator. Paralela kako je to nekad bio tržni centar broj jedan, a sada rupa na kvadrat.
12. Praznik u Rimu, kod bazena na Banjici. Prvo što mi pada na pamet jesu navijači obližnjeg kluba, pa onda navijaći generalno, pa onda onaj incident na utakmici u Italiji od pre nekoliko meseci.
13. Neki to vole vruce, Beton hala, Novi BG. Kao reklama za Pain(t)Ball klub koji tu sljaka.
14. Divlja horda, Centar Surčina. Bez komentara...
15. Vatrene ulice, Miljakovacki park u Rakovici. Hahaha. Opet suvisno...
16. Lift za gubilište, kod "Pastisa" na Dorćolu (Strahinjića Bana). Hahaha, silikonke, čuvajte se!
17. Osmi putnik, Gandijeva. Kad malo razmislim Mahatma mu zaista dođe kao neki Alien za ovu planetu.
18. Veliko plavatnilo, Olimp. Renovirani bazeni.

Sutra nastavljam...

Testosteron terapija

noreply@blogger.com (arsa) — Mon, 08 Aug 2011 23:30:00 +0000

Danima razmišljam da li da serem na ovu temu, ali jednostavno jače je od mene!
Muvam se poslednjih par meseci po gradu više no inače. Prethodni poslovi su mi bili manje više izolovani od sveta (čitaj: na vukojebljivim lokacijama) te i nisam imao priliku da pratim šta je po gradu IN, a šta jelte OUT.

Ovih dana žešće mi bode oči način pozdravljanja omladinaca. Kao po nekom šablonu svi odrade muški pozdrav koji mogu opisati kao obaranje ruku u vazduhu, podlaktice kreiraju oštar ugao, dok dlanovima se gnječe prsti drugara. Kapirate... Ne? Vidi sliku. Trešnjica na ovaj pozdrav je poljubac u obraz. JEBOH TE!!! Još onako pukne kao kad ti najbolja drugarica čestita rođendan. Kako to izgleda fuj, ne mogu opisati :))) A tek kada se grupica od njih par nađe, pa krene svako sa svakim... Milina za gledanje.

Ne znam baš tačno šta me tu dira, ali mislim da je taj susret ekstrema. Sa jedne strane mačo pozdrav i onda cureća pusa! Ne siva, već crna i bela koje se nikad ne pomešaju. Pikaso realnost...

Ne, nisam homofobičan! Kad gledam porno slike na netu poštujem da vidim dobru ćontu, a ponekad odem i na žanr "chicks with dicks"! Evo malo pre sam gledao i neke hermafrodite. Znači, otvorenih sam shvatanja. Građanin sveta, s toga ne tiketirajte me za to :)))

Automatski se na ovu priču povezuje i moja druga psihološka dilema po vrućini ovog lea gospodnjeg. Naime, reč je o torbicama koje se klate sa muških ramena ovih dana. Obrni, okreni, ispoštuj prijatelje i poznanike koji ih koriste te ne pominji... ne ide. Moram da kažem: bljak :) Količina političke korektnosti koju gajim je obrnuto srazmerna mojim godinama. Tokom poslednje decenije ide mi na ganglije trpanje novčanika, ključeva i telefona po džepovima. Jedva čekam da zahladni pa napunim jaknu sa pomenutim artiklima. Moje rešenje je ranac u kome uvek stoji i rezervna majica, kišobran, knjiga i žvake. Ok, bermuda i pantalone sa milion džepova sa strane su takođe dobra solucija. Večernji izlasci me ipak teraju da shvatim koji će mi moj sve te gluposti!? Imam jednu futrolicu od konoplje u koju tačno stane lična karta i kinta. Ima alkicu na sebi gde metnem ključ. Sve je tu, tanko, lagano i neprimetno da mogu međ' guzove da je metnem.

Likovi sa onim laptop torbama, bilo da je unutra stvarno komp ili gomila gluposti da popuni prostor, su mi takođe "ćao". Molim te, cimati svaki dan komp na relaciji kuća-poso. Pored solidnog interneta, prenosivih diskova i USB govanaca na svakom koraku. Pa koji bolid trebaš da budes i vukljaš 10 kila sa sobom svaki dan. Garantujem da svako ima komp kod kuće na kome je takođe instalisan faking Ofis paket u kome obavlja 99% posla. Međutim, tako se ne ostavlja japi utisak komšiluku i ovčicama po gradskom saobraćaju i okolini. Jedno vreme sam bio u bedaku, kao profesionalni kompjuteraš, kako svi oko mene šetaju Lapote, a ja slepac praznih ruku. On će meni da trljaju nos... Bilo mi je lakše kad sam tako shvatio neke stvari, kao da uglavnom unutra i nema ničeg više od digitrona i dnevnih novina. Mojne mi se sad javljaju ovi iz grupacije od 1% i pravdaju se. Znam da ih ima.

Počinje bre da mi nedostaje čuvena pederuša. Tu i tamo je ugledam, uglavnom po pijacama, te je sa nostalgijom prizivam natrag i poželim više. Doduše, na drugima :) Ove muške torbice ili kako ih na netu zovu Fag Bag iliti Murse (Men's purse) me dodatno podsećaju na vrlo popularni serijal velikog brata. Malim slovima, jer se bakće "malim" dušama.

Saga se nastavlja. Da li puniti džepove, nažuljavati muda ili ih prosto odfikariti i staviti u torbicu!? Tja, nije lak izbor, znam. Ipak živim za trenutak kada će sve da bude smešteno u neki pametni telefon. Lična karta, kreditna karta, blutut ključ za auto, gajbu... sve pizde materine na jednom mestu!

Još bolje, potkožni čip!!!
Daaaaaaa.... E to je rešenje.
Bio bih prvi u redu da mi ga, sa oproštenjem, stave!

(Recimo) zanimljivo:

Istorijat i pojave

Urbani recnik 1
Urbani recnik 2
Reklama

Kad zivot nije sladak

noreply@blogger.com (arsa) — Mon, 08 Aug 2011 21:49:00 +0000

Nemam srece ove godine sa lubenicama...
Nijedna slatka :(

Mora da je to razlog i zasto im je tako brzo cena pala na evo vec 20 dindzi. Dao bih sad i mnogo vise samo da su dobre. Ko mi kriv kad stalno kukam...

Nije bilo sunca, vode, ljubavi kojom su uzgajane?
Zao mi takve i da ih napijam ovom Vodkom sa stola...

Javni zahtev

noreply@blogger.com (arsa) — Mon, 25 Jul 2011 08:36:00 +0000

Pre neki dan me je startovala na Fejsbuku izvesna T#i#j#a#n#a K#o#l#a#r#o#v i zatrazlia ni manje ni vise no da joj budem prijatelj. Odgajan u hriscanskom duhu sa zeljom da se nadjem kad zatreba, a i videvsi sve cvrste sise i gola dupeta na ponudjenim slikama, bez razmisljanja sam odlucio da joj izadjem u susret. Pokusavao sam mozda u 2-3 navrata da je se setim iz svog prethodnog zivota, ali bezuspesno. Cak ni zajednicki prijatelji nisu pomogli.

Proslo je tako par dana i ja sam zaboravio na svoju novu prijateljicu. U jednom banalnom naletu iskrenosti, u vecernjim satima kada me vec stize umor svrsenog dana, priznam devojci da me je cimnula neka pornicarka, ali da se ne mogu setiti da li je i otkud znam. Opisem ukratko pomenute sise u dupeta... Cvrstinu i gol(g)otu... Otvara ti ona moj profil, kad ono sve zatvoreno. Zaboravih da sam koji dan pre, eskperimantisao sa zastitom privatnosti i blokirao od ociju javnosti sve sto je moglo da se blokira. Uh, koja greska... Nakon vrlo kratke razmene misljenja da li sam i koliko jadan, devojka raskida prijateljstvo na FB sa mnom! Besno odlazi u krevet, da bih ja prisao racunaru i odlucno zapoceo da investigiram "hu d fak iz Kolareva". Naravno, proverio sam prvo status svoje veze kad nam je vec prijateljstvo uzdrmano. Nepromenjen... Uh, dobro je.

Nije mi trebalo duze od 10 sekundi da primetim sto pre par dana nisam. Svaka slika na sebi je imala u donjem desnom uglu potpis web strane sa koje je potekla. Otvorim ti sajt i imam sta da vidim. Sve sama Tijana do Tijane i njoj slicne... Sve vrvi od greha! Ne znas gde bi pre da kliknes. Uh... Bes me obuze. Sva sreca sadrzaj je bio zanimljiv, pa sam uspeo malo da se smirim.

Te veceri samo sto nisam spavao na kaucu, a jos mi je pride poremecen kontinuitet redovnog seksualnog zivota.

U znak obestecenja, zahtevam ovako javno, da mi gore pomenuta T.K., popusi qrac u vidu ljudskog izvinjenja za pricinjene neprijatnosti!

Hvala unapred.

Sitnije, Cile sitnije

noreply@blogger.com (arsa) — Thu, 07 Jul 2011 08:20:00 +0000

Drndajući daljinski sinoć naletim na neku nebitnu emisiju i u pozadini ispisano "Ljetne ". Pretpostavljate već da je u pitanju HTV. Nije trebalo da slušam temu, odmah znam o čemu je reč, ali mi nešto odvlači pažnju.

Neću da ulazim u raspravu i branim svoje mišljenje da koristimo ISTI jezik, kako god ga svi zvali. Specifični dijalekti su lepota koje podjednako obe strane poseduju i nisu za upoređivanje. Abort mission...

Ovde mi je samo palo za oko to slovo "J".
Mi kažemo Letnje, a oni Ljetne...
Hm... slovo koje se šeta levo - desno!
Hoće da pomrsi konce, promeni smisao, napravi razliku...
Nešto mu baš i ne ide.

Nasmejala me pomisao da ga je ko zna ko i kad tu metnuo i nastavio da nas "J"-ebe tako vekovima na sitno :)))

Jutarnji program

noreply@blogger.com (arsa) — Wed, 06 Jul 2011 07:58:00 +0000

Jutarnja karačina se bez pardona može tumačiti kao višestruko korisna stvar! Ima li koga da je odoleo, bez očiju otvaranja, pustiti ćontu da uranja? :) Vaistinu moćno! Još nisi izašao iz ko zna koliko prljavog sna, stiskaš kapke da ti iz glave ne pobegnu sve akterke koje su ti pravile društvo tokom noći i sad napokon imaš priliku da sam režiraš nastavak! Ok, kaže nauka da san traje nešto sitno pred buđenje, ali to ništa ne menja. Neće ni nastavak trajati duže.

[Molim devojčice da se same pobrinu oko konverzije roda u tekstu kako bi doživljaj bio potpun...]

Krajnje je nepotrebno objašnjavati efekat zadovoljstva koju pruža Snoška Sabajlus, tako da će taj deo odmah biti preskočen. U zimskim danima može joj se pripisati prosto funkcija zagrevanja pred suočavanjem sa spoljnim minusom. Svakako će nas drmusanje rasaniti i eventualno zameniti jutarnju kafu. Nema eto dodatne dehidratacije. Potom preznojavanje. Ko kaže da zornjak mora biti usporena, nežna i romantična kreacija? More, svom snagom i punom parom pa da se sve puši. Svi otrovi na pore da izlaze, prozori da se magle. Nama dečacima se tokom noći, a pogotovo u zoru refiluju mošnice, te nas ozbiljno drma testosteron. Kad se probudimo i nije dignut, to je znak da nešto nije u redu. Dakle, devojčice iskoristite priliku kad smo već tako odmorni i puni energije kao Durasel baterije (traje duže od običnih). Tu prepoznajemo i momenat arčenja kalorija i podizanje sveopšte fizičke spremnosti učesnika. Kaže nauka da se cirkulacija znatno poboljšava i smanjuje se rizik od srčke. Dobro, to važi za svako doba dana. Ovo je povezano i sa eliminacijom migrene, kao i smanjenom šansom za razvijanje dijabetesa.

Ondak malo kozmetičarskih zahvata u vidu pilinga (upravo proporcijalno stepenu podivljalosti) i neravnomerne depilacije (isto). Da ne pominjem sjaj lica, očiju i kose usled povećanog lučenja estrogena i drugih ključnih hormona. Sledeća korisna stvar je glasovno razgibavanje, pogotovo ako glas koristite na poslu, bilo da ste prosvetar, operski pevač ili držite tezgu na pijaci. Za mene, mutavog programera, to i nije od nekog značaja. Sporedni efekti su da probudite ukućane ako ih ima, istraumatizirate sitnu decu ili čak alarmirate komšiluk. Doduše ovo za komšiluk ste možda potajno i želeli...

Ovom praksom se vrlo lako može zakasniti na posao, ali se takođe može i započeti sa praksom ustajanja na vreme ukoliko počnete redovno da pratite jutarnji program. Međutim, kad dođete na posao, prosto zračite od zadovoljstva, ne skidate osmeh sa lica celo jutro, te vam i najveći nelikovi na putu do, kao i u samom preduzeću, izgledaju kul. Neprocenjivo, a?

Jutarnji je majka!
Hajd' neko sad da ospori :)
Sutra morgen da sam video izveštaje kako ste se pre otvaranja očiju dovatili genitalije koja leži kraj vas!

Zatvoreni krug

noreply@blogger.com (arsa) — Tue, 05 Jul 2011 09:35:00 +0000

Jeste li se pitali nekad zašto parovi liče jedni na druge?
Naravno da tu ima razmene karaktera, navika, načina odevanja, manira itd.
Međutim šta je sa faking izgledom? Ne mislim sad na boju i dužinu kose, šiške ispod miške...
Crte bre lica, oblik lubanje, boja očiju, raspored zubi(ju), dupeta reljef, kolena ugao...
KBK!?

(Muka mi je od onog WTF (What The Fuck), te uvodim domaćicu KBK (Koji Bre Kurac), prim.aut.)

Jedino rešenje koj mi se nameće, da prostite, jeste da su ljudi vazdan bili narcisoidni! Zaljubljen u samog sebe ja znam da jesam, ali to nisam očekivao i od većine drugih. Zaista, ima toliko ljudi koji žive sa svojim klonovima. Tražeći partnera koji sliči nama samima, izbegava se i trauma prilagođavanja na tu osobu :) Mora da je situacija onda u kući manje više ista, tj. kao da si odjednom nabavio malo više ogledala i okačio ih na svakom koraku. Samo što sad ovo ogledalo i priča, ej. Zajebano je kad se opustiš van gajbe sa tom navikom da si "ti sam svuda oko sebe". Možda onda u nedostatku "sebe" kreću ljudi da pričaju sa sobom, jedinim sagovornikom koji liči na njih. Tu onda među partnerima nema mnogo ni svađe, jer ko je lud da se dere na sebe samog. Potom tu su i silne manipulacije sa sopstvenom decom. Malo dete nije načisto ko je ko! Ko je dobar pandur, a ko loš. Pakao... Kad želiš da vidiš kako ti stoji neka odeća smao obučeš partnera u to i odaljiš se malo. Uvek sam im zavideo jer imaju odgovor na pitanje kako je to karati sebe :) Kako li ja to izgledam sa sisama? Eto odgovoora na dohvat ruke! :)

Eh ta ljubav prema sebi. Nema granica...

Povukao bih paralelu i sa vlasnicima pasa koji takođe kao da biraju svoje mezimce iz prospekta zvanog lična karta. Neću razrađivati dalje ovu teoriju, samo vam nabacujem razmišljanja za večernje sate.

Klepio sam nešto

noreply@blogger.com (arsa) — Mon, 04 Jul 2011 22:47:00 +0000

Skoro je ovde bila anketa na temu "Ukrao sam nešto"...
Evo rezultata:

Jednom 8% (2 votes)

Par puta 60% (15 votes)

Nikad 16% (4 votes)

Redovno 4% (1 votes)

Planiram 4% (1 votes)

Other: 8% (2 votes)

Total Votes: 25

Ja se sećam da sam kao klinac, predškolsko stanje, prisvojio jedan autić za koji sam prethodno pitao da li može biti moj! Drugar mi je odgovorio da naravno ne može i glupi ja sam ga samo ćušnuo u džep kad ovaj nije gledao. Čuvam ga i dan danas, kao opomenu na tu primljenu životnu lekciju :) Autić ništa naročito, ali u tom trenutku munja! Nije mi ni palo na pamet da sam se odao tim pitanjem i da ću svakako biti prvi i jedini optuženi kad provali da mu isti fali. Mislim da se nakon toga i nisam nešto viđao sa tim likom. Bilo je to na hrvatskom primorju, te me je daljih blamova spasao rat i prateći idiotizmi. Pomislim onda na svoje roditelje i odnos njegovih prema njima. Ah... Zemljo gruvaj i otvori se. Mene to, jebi ga, proganja evo već preko četvrt veka!

Nakon toga se ne sećam da sam ikad klepio nešto. Baš pokušavam da se setim... Ne mogu garantovati, ali evo u trenutku se ne mogu setiti. Poprilično sam siguran da nisam... Jednostavno znam koliko mene izbaci iz takta kad mi nešto od stvari dobije noge. Koliko god to materijalno bezvredno bilo. Emotivna vrednost je uvek nešto drugo, ali sam vremenom shvatio da retko šta od predmeta oko nas nema svoju kopiju. Ako bih sada to radio, klepio šta god, znam da bi motiv bila čista osveta ili ti pakost kao takva. To mi je i glavni motiv za sve bezobrazluke koje činim ovih dana. Oko za oko, zub za zub :)

Takođe ne podnosim i krađe u vidu prisvajanja ideja, raznoraznih tehničkih i umetničkih rešenja, svakakvih zasluga, fazona, bilo čega što je stvoreno iz truda ili muda. Spisak je ogroman, prestaću na samom startu uz komentar da tuđe perje nije za našu kitu! Oh da, iskusio sam i to na svojoj koži ranije. Uh... Godinama sam se posle nadao "slučajnom" susretu sa takvima u mraku. Danas kada sam gistro zreliji, sve mi je to smešno, ali ne mogu da odolim i ne pribegnem metodi pakosnici. Tako jedan delić svoje energije usmeravam blagom zagorčavanju dana odgovornom licu. Bude li neko ostavio komentar poput "pusti budale" ili "pametniji popušta", imaće tu čast da me malo oseti u praxi :)

Sudeći po rezultatima anonimne ankete, okružen sam kleptomanima :)
Na prvi pogled sam se malo uplašio, ali kad sam pročitao neku definiciju sa neta, sve je bilo mnogo jasnije:
Kleptomanija (grč. kleptein-krasti+mania) je poremećaj kontrole nagona. Kleptomani su nesposobni suzdržati se od poriva za krađom. Prilikom krađe raste osećaj napetosti, a nakon obavljenog dela bez posledica dolazi do osećaja zadovoljstva. Sam čin povezan je sa seksualnim uzbuđenjem i kleptomani su ovisnici oadrenalinu.

Naravno da je povezano sa seksualnim uzbuđenjem!
Pa ovde dolaze samo uzbuđeni :)

Leci

noreply@blogger.com (arsa) — Wed, 08 Jun 2011 09:44:00 +0000

Gotovo da se ne možeš provući centrom grada, a da te ne startuje neki umetnik, poliglota, humanista, aktivista il' trend seter :) Ovo poslednje ne umem da prevedem, al biće jasno iz konteksta. Mislim na naše sugrađane koji dele letke iliti flajere. Ponekad se poređaju taktički kao rampe na slalomu, pa je prava zajebancija izbegavati ih uz dodatne otežavajuće faktore poput skijaša (čitaj pešaka) koji idu u našem il` suprotnom smeru. Naravno, sa ovime nemaš problema ako si dobra duša, puna razumevanja, znatiželje ili alavosti, te uzimaš sve što ti se nudi. Veoma mi je zanimljiva motivacija koja pojedince nagoni da "pomažu" cipeliće i uzimaju leci kako bi im što pre omogućili da se sklone sa vrelog ili mokrog asfalta. Kao da ih ne čeka negde iza ćoška džakče puno istih. Lično sam se i ja ranije kolebao oko ovog gesta, mada me nije dugo držalo.

Na pitanje "Volite li pozorište?", već neko vreme po automatici odgovaram sa "NE". Ukoliko mi testiraju raspoloženje da pomognem nekoj unesrećenoj deci, bolnici il slično, opet mi je odgovor surov. Teško da će me neko ubediti da sve to ode gde bi trebalo. Učenje novog jezika takođe odbijam. Valjda mi na čelu piše da znam engleCki. Nevladine organizacije i peticije mi ponekad i deluju ok, ali previše bajkovito za ovo podneblje. Odgovor pogledom udeljujem isti. Političke stranke kao da znaju da me izbegavaju. Tu mi se jezičina kao zapeta puška naoruža najgorim prostakLucima, da sve kipi niz bradu. Izgleda da prođu neki kurs za prepoznavanje takvih poput mene, te se samo fokusiraju na sledećeg mučenika/cu iza. Oni "što ne mogu da ih prevedem" su zaduženi za sadržaj mojeg ormara, tj. moj autfit, da opet iskoristim tuđerak. Popust na krpice vamo, tamo, modna soba qrac, palac... E pa neću. Sam šijem, hvala. Najveća im je konkurencija ekipa koja zasipa reklamama za nove kafane, brze 'rane, dostave i sl. Nakon par poseta tim zdravim kuhinjama, sve kupljeno na popustu mi uskoro postane knap :(

Jeboh te, pa možda oni i rade zajedno! Gotovo. Paranoja...

Razvukao sam priču, a uopšte nisam hteo da elaboriram. Htedoh samo da vam rečem da na poslu sa prozora ponekad bacam pogled na jednu grupu smarača i primetim detalj na koji me upozorio kolega. Ništa neobično, ali se može podvesti pod "potreban i dovoljan uslov" za ignosrisanje pomenutih, a to je detalj oblizivanja prstića prilikom uzimanja istog sa gomilice u drugoj ruci.

Šššljp... onomatopeja lizanja prsta.
Ssst... novi list.