Zanimljivosti

Vampiri kroz istoriju

2018-04-12T19:04:00.001+02:00

Vampiri se pojavljuju u raznim predanjima tokom istorije. Pominju se u mnogim kulturama, u raznim krajevima sveta kao i u različitim vremenskim razdobljima.

5000 pne.
Pojava vampirizma u mediteranskom basenu.

2000 pne.
Podignuta je grobnica vampiru u Gizi, Egipat.

31 god.
Isus tvrdi da je izlečio vampire u Capernaum.

140 god.
Vladavina Longinus, Rimskog imperatora, vampira.

773 god.
Karlo Veliki (Charlemagne) spašava Rim porazivši vampira Kadilju (Quadilla the Vampire).

1047 god.
Prva pojava reči "upir" (rani oblik reči koja kasnije postaje poznata kao "vampir") u dokumentu koji se odnosi na ruskog princa "Upir Liši" (Upir Lichy), iliti podmukli vampir.

1096 god.
Prvi progon vampira u Svetoj Zemlji, Jerusalim, od strane krstaša.

1190 god.
Valterova mapa "De Nagis Curialium" spominje vampire kao bića u Engleskoj.

1196 god.
Zapisi "Hronologija"("Chronicles") od William of Newburgh pominju nekoliko vampirolikih stvorenja u Engleskoj.

1428/29 god.
Rođen je čuveni Vlad Cepeš, Vlad Drakula, iliti Vlad Nabijač ("Dracula").

1476/77 god.
Drakula je pogubljen.

1484 god.
"The Malleus Maleficarium" (biblija lovaca na veštice) je napisana od strane Heinrich Kramer i Jacob Sprenger. Razmatrano je kroz teme kako da se lovi i uništi vampir.

1530 god.
Italijanski naučnik Ludovico Fatinelli je spaljen na kolcu zbog razmatranja o vampirizmu kao o biološkoj pojavi u svom delu "Tretmani na vampirima" ("Treatise on Vampires").

1560 god.
Rođena je Elizabeta (Eržebet) Batori (Erzsebet (Elizabeth) Bathory).

1607 god.
"Brod mrtvih" ("The Ship of the Dead") donosi vampire u Novi Svet.

1610 god.
Batori je uhapšena zbog ubistva nekoliko stotina devojaka ne bi li se okupala u njivoj krvi. Osuđena je na doživotnu robiju, tako što će biti živa uzidana u sobu u svom dvorcu.
Leo Allatius završava pisanje prvog modernog tretmana nad vampirima, "De Graecorum hodie quirundam opinationabus".

1614 god.
Elizabet batori umire (Erzsebet (Elizabeth) Bathory)

1657 god.
Delo Fr. Francoise Richard"Relation de ce qui s'est passé a Sant-Erini Isle de l'Archipel" povezuje vampirizam sa veštičarenjem.

1672 god.
Talas vampirske histerije tutnja Istrom.

1679 god.
Vampirski tekst na nemačkom jeziku je napisao Phillip Rohr, "De Masticatione Mortuorum".

1710 god.
Vampirska histerija drma Istočnu Prusku.

1725 god.
Vampirska histerija se ponovo vraća u Istočnu Prusku.

1725/30 god.
Vampirska histerija zahvata i Mađarsku.

1725/32 god.
Talas vampirske histerije u Srbiji donosi nam čuveni Petar Blagojević (Peter Plogojowitz).

1734 god.
Reč "vampir" ("vampyre") ulazi u engleski rečnik u prevodu sa nemačkog tokom masovne vampirske histerije koja je zahvatila čitavu evropu.

1744 god.
Kardinal Giuseppe Davanzati objavljuje svoju raspravu "Dissertazione sopre I Vampiri."

1746 god.
Dom Augustin Calmet objavljuje svoju raspravu o vampirima "Dissertations sur les Apparitions des Anges des Demons et des Espits, et sur les revenants, et Vampires de Hundrie, de boheme, de Moravic, et de Silesie."

1748 god.
Objavljena je prva moderna pesma o vampiru "Der Vampir", od strane Heinrich August Ossenfelder.

1750 god.
Novi talas vampirske histerije se ponovo javlja u Istočnoj Pruskoj.

1756 god.
Vampirska histerija se pojavljuje u Vlaškoj, Rumunija (Wallachia, Romania).

1772 god.
Vampirska histerija pogađa Rusiju.

1797 god.
Gete objavljuje pesmu o vampiru, "Korintijsku mladu" (Goethe's "Bride of Corinth")

1798/1800 god.
Samuel Taylor Coleridge je napisao prvu pesmu o vampiru na engleskom jeziku "Christabel".

1800 god.
"I Vampiri", opera Silvestro de Palma, odigrana u Milanu, Italija.

1801 god.
Prva pesma na englerskom jeziku koja pominje vampira "Thalaba" od Robert Southey.

1810 god.
Prvi izveštaji o ovcama kojima je isečena vratna arterija i isušena sva krv je prostrujala Severnom Enlgeskom.
Objavljena pesma "Vampir"("The Vampyre") od John Stagg.

1813 god.
Pojavljuje se vampir u "The Giaour" od Lord Byron.

1819 god.
Prva objavljena priča u Engleskoj, "The Vampyre" od John Polidori.

1820 god.
Anonimno je objavljena u Parizu "Lord Ruthwen ou Les Vampires" od Cyprien Berard.
Jun 13: "Le Vampire", predstava od Charles Nodier otvara u Parizu Theatre de la Porte Saint-Martin.
Avgust: U Londonu predstavljen prevod Nodier "The Vampire; or, The Bride of the Isles" od strane James R. Planche.

1829 god.
Mart: Opera Heinrich Marschner "Der Vampyr" bazirana na priči od Nodier, predstavljena je u Lajpcigu.

1841 god.
Dok je boravio u Parizu, Alexey Tolstoy objavljuje kratku priču "Upyr". To je bila prva moderna priča o vampiru napisana od strane nekog Rusa.

1847 god.
Rođen Bram Stoker (Bram Stoker).

1850 god.
Uništena vampirska četvrt (Vampire Quarter) u Parizu od strane Haussman, ne bi li se obnovio grad.

1851 god.
Poslednje dramsko delo "Le Vampire", Aleksandra Dime (Alexandre Dumas) je predstavljeno u Parizu.

1854 god.
Opsada u Copper Creek u Kaliforniji (California) podstakla je formiranje Savezne agencije za vamprie i zombije (Federal Vampire and Zombie Agency).
U lokalnim novinama je objavljen slučaj vampirizma u familiji Ray u Jewell, Connecticut.

1872 god.
Vincenzo Verzeni je osuđen u Italiji za ubistvo dvoje ljudi i ispijanju njihove krvi.

1874 god.
U Irskoj se javljaju izveštaji o ovcama kojima je isečena vratna arterija i isušena sva krv.

1882 god.
Nastupaju Njujorški vampirski neredi (New York Vampire riots)

1891 god.
Pokret vampirskih prava (Vampire Rights movement) u Francuskoj je pokrenuo Steketee.

1897 god.
U Engleskoj je objavljena je čuvena "Drakula" ("Dracula") od Brama Stokera (Bram Stoker).

1905 god.
Svetska populacija vampira dostiže cifru od jednog miliona.

1924 god.
Uhapšen je i osuđen Fritz Haarmann,"Vampire of Hanover" , zbog ubistva više od 20 ljudi u svom vampirskom kriminalnom pohodu.

1931 god.
Objavljen je film Drakula (Dracula) u kojem glumi Bela Lugoš (Bela Lugosi).
Uhapšen je i pogubljen Peter Kurten iz Dizeldorfa, Nemačka, zbog ubistva većeg broja ljudi u svom vampirskom kriminalnom pohodu.

1932 god.
Objavljen je film Vampir ("Vampyr") u režiji Carl Theodore Dreyer.

1936 god.
Objavljena je film "Drakulina ćerka" ("Dracula's Daughter").

1942 god.
Prva priča o vampiru vanzemaljcu je "Asylum" od A. E. Van Vought.

1943 god.
Američki predsednik Frenklin Ruzvelt (Franklin Roosevelt) otkriva "The Zozobra Project".

1943 god.
Pojavljuje se Lon Chaney Jr. u ulozi "Sin drakule" ("Son of Dracula").

1950 god.
Automehaničar iz Novog Meksika Joe Valdez postaje prvi uspešni primalac vampirske vakcine.

1962 god.
Društvo grofa Drakule (The Count Dracula Society) je oformljeno u SAD od strane Donald Reed.

1964 god.
Pojavljuje se serije sa vampirskim likovima: Monstrumi ("The Munsters") i Porodica Adams ("The Addams Family")

1965 god.
Klub obožavatelja grofa Drakule (The Count Dracula Fan Club) je osnovan od strane Jeanne Youngson.

1967 god.
Zbog Lazo nesreće u Sibiru (Lazo Disaster, Siberia), Ujedinjene Nacije (UN) donose rezoluciju o zabrani istraživanja krvi vampira.

1970 god.
Sean Manchester osnuje vampirsko istraživačko društvo (The Vampire Research Society).
Objavljeno je "U potrazi za Drakulom" ("In Search of Dracula") od Raymond T. McNally i Radu Florescu.
Stephan Kaplan osnuje vampirski istraživački centar (The Vampire Research Centre).

1976 god.
Objavljen je prvi u nizu iz Vampirskih hronika (Vampire Chronicles) od Ane Rajs (Anne Rice) "Intervju sa vampirom" ("Interview With the Vampire")

1978 god.
Eric Held i Dorothy Nixon osnivaju berzu za razmenu informacija o vampirima (Vampire Information Exchange).

1979 god.
Snimljen je rimejk Drakule, sa Frank Langella u glavnoj ulozi.

1980 god.
U zatvoru takozvani Drakula ubica (Dracula Killer) iz Sakramenta, Kalifornija počinjava samoubistvo.
Osnovana je svetska federacija Klub tamnih senki, sada postoji pod nazivom Zvanični klub ljubitelja Tamnih senki (The World Federation of Dark Shadows Clubs, now Dark Shadows Official Fan Club).

1985 god.
Ana Rajs izdaje Vampir Lestat koji dospeva na listu najprodavanijih ("The Vampire Lestat" by Anne Rice, bestseller).

1986 god.
Predsednik Regan skida zabranu na istraživanje krvi vampira i zombija.

1987 god.
Na institutu u Santa Rozi (Santa Rosa Institute) je pokrenut projekat "Methuselah Project" .

1988 god.
Objavljena je "Kraljica prokletih" od Ane Rajs ("The Queen of the Damned" by Anne Rice)

1992 god.
Andrei Chikatilo iz Rostova u Rusiji, je osuđen na smrt zbog ubistva pokušajem pretvaranja u vampira na oko 55 osoba.

1994 god.
Ekranizacija "Intervjua sa vampirom", i Tom Kruzom kao vampir Lestat, i Bred pitom kao Luis (Anne Rice's "Interview with the Vampire", Tom Cruise as the Vampire Lestat and Brad Pitt as Louis) .

1998 god.
Blejd (Blade) je izašao u bioskope.
Objavljena je Pandora od Ane Rajs (Pandora by Anne Rice).
Vampir Armand je objavljen od Ane Rajs (The Vampire Armand by Anne Rice).

1999 god.
Vampir Vitori je objavljen od Ane Rajs (Vittorio the Vampire by Anne Rice).

Zmajevi

2012-06-27T09:23:00.000+02:00

Zmajevi su važna mitološka bića, koja se pojavljuju u raznoraznim kulutrama i različitim vremenskim periodima. Često predstavljani kao čudovišta, zmije, reptili i zveri, vekovima okupiraju ljudsku znatiželju svojim magičnim svojstvima. Obično ih opisuju na sledeći način: telo prekriveno krljuštima, imaju krilima i kandže, bljuju vatru a neki od njih imaju rogove, otrovni su, neki imaju 2 ili više glava, dok neki 2 ili više od jednog repa, dok neki imaju 2, 4 ili čak više nogu (uglavnom se predstavljaju sa 4). Za njih se kaže da se hrane pacovima, pticama, zmijama, slepim miševima, a za neke da jedu i ljude, posebno decu.

Veoma su inteligentna stvorenja. Žive u udaljenim oblastima, daleko od ljudi, na mestima koja su tamna i odbačena, kao pećine. Isprva se mislilo da zmajevi žive u vodi. Kasnije su počeli da ih povezuju sa vatrom. Velika morska zmija je možda glavni razlog zašto se veruje da zmajevi postoji, i odatle potiče prethodno verovanje, da žive u vodi. Skoro sve priče zmajeve prikazuju kao zlikovca od koga heroj mora da sačuva grad ili princezu. Ali, neki od njih mogu da budu i zaštitnici.

Razlike u zmajevima dolaze iz razlike u kuluturama, posebno se razlikuju zmajevi zapada i zmajevi istoka. Svaka kultura ima svoju predstavu o tome ko i šta je zmaj ustvari. Zmajeve ne možemo smestiti u jednu grupu, pošto ima mnogo vrsti zmajeva. Svaka kultura izgleda da ima nekog svog zmaja, i svi se zmajevi razlikuju. Neki ljudi tvrde da su zmajevi postojali, za vreme dinosaurusa. Drugi veruju da su nastali sa nastankom Zemlje. neki čak tvrde da su ih i videli. Oni koji tvrde da su ih videli, slažu se u jednom - čovek je ono što im je došlo glave. Povrh svega, zmajevi su fascinantna, magična stvorenja koja privlače našu pažnju vekovima. Različite vrste zmajeva u kombinaciji sa našom maštom daju ovoliku šarolikost njihovom izgledu. Mnoge priče su ispričane o ovim neverovatnim stvorenjima i sve se čini da su zmajevi deo naše mitološke istorije. Bilo da su ova stvorenja stvarna (ili bila stvarna) verovatno nije važno jer mašta može da ih stvori u skoro svakoj situaciji. Zmajevi se često koriste u umetnosti. Slike i skulpture zmajeva se čine misterioznim i magičnim. Moda je pronašla mesto za ova magična stvorenja, posebno na istoku.

Moderna fantazija opisuje zmajeve karakteristike u velikim detaljima. Izgleda kao reptil, bar na prvi pogled. Ima mišićavo telo, tanak i dug vrat, rogatu glavu i sinusoidan rep. Hoda na četiri noge, ima kandže i leti uz pomoć svojih borbenih krila. Teške krljušti prekrivaju zmaja od glave do repa. Bljuje vatru koja dostiže dužinu njegovog tela i topi i najtvrđi čelik.

Naravno, zmajevi su različitih veličina. Početne veličine od 0,3 metara do 1,2 metara i bar polovina toga u obimu. Kao odrasle jedinke zmajevi mogu dostići i dužinu od 25 metara sa rasponom krila od 50 metara. Zmajevo oko je nalik mačkinom. Ovo mu dozvoljava da potpuno raširi zenicu i sakupi mnogo više svetlosti od čoveka. Beonjača mu često nije bela nego žuta, zlatna, zelena, narandžasta, crvena ili srebrna. Zmajevo oko je zaštićeno kožastim spoljnim očnim kapcima i sa triju glatka unutrašnja očna kapka. Najdublja membrana (prvi očni kapak) je kristalno providna i služi da štiti oko zmaja pri letu. Druga dva očna kapka su ulgavnom za čišćenje. Nisu ni tanka niti providna kao unutarnja membrana. Zmaj može kristiti ove membrane kao zaštitu od iznenadnog jakog svetla.

Ležu se iz jajeta. Veličina jaja zavisi od vrste zmaja, ali je obično iste boje kao i majka zmaj. Zmajeva jaja imaju izduženi, ovalni oblik i tvrdu poput kamena ljusku. Kada se rodi, krljušt zmaja je meka poput papirne maramice i vremenom očvrsne. Tokom prve godine života krljušt zmaja će biti veoma meka i savitljiva. Vremenom će postati trvda poput kamena i čelika.

Jezero meduza, Palau

2012-04-02T14:27:00.000+02:00

Nalazi se na nenaseljenom kamenitom ostrvu Koror u Palau. Jezero meduza je jedno od 70 slanovodnih jezera Južnog Pacifičkog arhipelaga, koja su nekada davno bila povezana sa okeanom, međutim sada su odsečena. Poznato je po milionima zlatnih meduza koje migriraju horizontalno preko celog jezera.

Atrakcija o kakvoj se samo može sanjati, ovaj neverovatni fenomen odstupa od konvencionalnog; sam zatvoren sistem vode je tokom vekova učinio da meduze evolucijom izgube njihove žareće bodlje jer nisu imale prirodnog neprijatelja od kojeg bi se morale štiti. umesto toga, dane prvode sunčajuči se i bezbrižno plutajući na površini jezera, loveći njihov jedini izvor ishrane, alge. Jezero je povezano sa okeanom kroz raznorazne malene tunele, ali je ipak dovoljno izolovano da bi uslovi bili različiti da se dozvoli formiranje raznolikog života, koji je drugačiji u odnosu na obližnje lagune. Zlatna meduza, kao i ostali stanovnici ovog jezera u mnogome se razlikuju od živog sveta iz obližnjih laguna.

Većinu života provode sunčajući se na površini vode. Pre zalaska sunca, meduze se grupišu uz zapadnu obalu jezera. Svako jutro, oko 6 časova, kada se zora pomalja istočnim nebom, sve počinju da plivaju ka sunčevim zracima. Pumpajući vodu iz kroz svoje stomake, ove meduze koriste mlazni pogon da bi pratile kretanje sunčeve svetlosti sve do istočne obale i senke koju stvara obližnje drveće.

Prisutne su dve vrste meduza u ovom jezeru, mesečeva meduza i zlatna meduza.

Zlatna meduza je najbliži rod onim meduzama koje naseljavaju obližnje lagune.
Mesečeva meduza je indetifikovana kao retka Aurelia aurita.

Plivanje u jezeru je bezbeno i dopušteno, ali ronjenje nije jer može premetiti ekosistem. Takođe biste želeli da se držite podalje od sloja hidrogen sulfita koji lebdi na dubini između 15 i 20 metara.

Sve u svemu, jedno veoma zanimljivo mesto!

Titanoboa - najveća zmija ikada

2012-03-23T19:55:00.000+01:00

Najveća poznata zmja ikada -koja je bila dugačka kao autobus i teška kao osrednja kola- je vladala tropskim ekosistemom svega 6 miliona godina posle nestanka čuvenog T-Reksa, sudeći po člancima iz časopisa Priroda (Nature).

Delimičan skelet nove džinovkse zmije konstruisan kao kod boa-e, po kome je nazvana Titanoboa, pronađen je u Kolumbiji od strane internacionalnog tima naučnika, sada se nalazi na Univerzitetu na Floridi, i procenjuje se da je duga oko 12m do 14m. To je dužina T-Reksa Su (Sue) izloženog u Muzeju u Čikagu, procenjuje Džonatan Bloh (Jonathan Bloch), cenjeni paleontolog koji je vodio ekspediciju sa Karlosom Džaramilom (Carlos Jaramillo), paleobotaničaru Smitsonijanskog tropskog istraživačkog instituta u Panami.

Naučnici tvrde da je ova zmija bila čak i veća od one koju kreatori horor filmova imaju u svojim najluđim snovima.

"Veoma ogromna zmija stvarno zagolica ljudsku maštu, ali je stvarnost prevazišla i Holivudske fantazije", tvrdi Bloh, koji je učio o zmijama u muzeju Prirodne istorije u Floridi. "Zmija koja je pokušala da pojede Dženifer Lopez (Jennifer Lopez) u filmu Anakonda(Anaconda) nije ni približno velika kao ova koja je pronađena."

Džejson Hid (Jason Head), paleontolog na Univerzitetu u Torontu je opisao ovu neman: "Zmijino telo je bilo toliko široko, da ukoliko bi išla sada kroz ovaj hodnik i u međuvremenu rešila da se vrati da me pojede, jedva da bi uspela nekako da se okrene i učini to."

Procenjuje se da je zmija težila oko 1.25 tona i da je živela u Epohi Paleocene, peiodu od 10 milona godina koji je sledio 65 miliona godina posle izumiranja dinosaurusa, tvrdi Bloh.

Naučnici takođe pronalaze mnogo skeleta džinovske kornjače i primitivnih rođaka krokodila, koji su po svemu sudeći bili večera od ovoj zmiji, kaže Bloh. "Pre našeg rada nije bilo fosila kičmenjaka pronađenih u tropskoj Južnoj Americi za period između 65 i 55 miliona godina, ostavljajući nas sa veoma malim razumevanjem o životu koji je tamo vladao", on tvrdi. "Sada imamo prozor ka vremenu tik posle izumiranja dinosaurusa i možemo bukvalno videti kakve živtinje su ih zamenile."

Veličina jeste bitna jer je zmijina džinovska proporcija ukazala na to da su temperature po ekvatoru bile mnogo toplije. Ovo znamo jer su zmije i ostale hladnokrvne životinje ograničile svoju veličinu na osnovu okolne temprature, kaže Bloh.

"Ako pogledate hladnokrvne životinje i njihov raspored na planeti danas, velike se nalaze u tropima, gde je najtoplije, i postaju sve manje kako se udaljavo od ekvatora" tvrdi on. "Na osnovu zmijine veličine, tim je bio u stanju da izračuna da je prosečna temperatura na ekvatoru Južne Amerike pre 60 miliona godina bila za oko 10 stepeni Celzijusa toplija nego danas."

Prisustvo preraslih zmija i kornjača ukazuje da su su osnove modernog Amazonskog ekosistema bile na snazi još i pre 60 miliona godina, kaže Bloh.

Lov na fosile je obično težak u tropima prekrivenim šumama, zbog nedostatka otkrivenih kamenja, kaže Bloh. Ali, iskopavanja u Karehon rudniku uglja (Cerrejon Coal Mine) u Severnoj Kolumbiji su otkrila kamenje i ponudila neverovatnu mogućnost za nova otrića.

Pošto je tim doneo fosile u Istorijski Priridnjački Muzej na Floridi, studenti Aleks Hejstings (Alex Hastings) i Džejson Burke (Jason Bourque) su bili oni koji su prvi prepoznali delove džinovske zmije. Džejson Hid, ekspert za fosile zmija, je u saradnji sa Dejvidom Polijem (David Polly), paleontologom Univerziteta u Indijani, radio na utvrđivanju zmijine mase i dužine na osnovu odnosa veličine tela u odnosu na kičmeni pršljen, koji su imali.

Hari V. Grin (Harry W. Greene), profesor na odeljenju za ekologiju i evolucionarnu biologiju na Kornel Univerzitetu i jedan od vodećih stručnjaka kada su smije u pitanju je izjavio da kolosalna drevna boa koju su istraživači našli ima "važne posledice u biologiji zmija i našem razumevanju o životu u drevnim tropima."

Džinovksa kolumbijska zmija je stvarno neverovatno otkriće.

Lilit, Adamova prva žena, supruga od đavola

2012-03-23T18:40:00.000+01:00

Prva Adamova žena je nastala od zemlje, kao i on, i imala je jednaki status i prava. Bila je samosvesna, nije bila pokorna mužu, niti Bogu. Zbog te svoje svojeglavosti je otišla od Adama i pobegla iz raja. Tada je Bog Adamu podario jos jednu ženu Evu, koja je bila više poslušna, pokorna i dobra i stvorena od jednog Adamovog rebra. Kažu da je Adam voleo više Lilit nego Evu zbog te svoje slobode. Lilit odlazi u podzemlje i postaje supruga od Đavola. Bog šalje andjele da ubiju njihovu decu. Od straha oni skrivaju svoju decu u krošnje drveća, u žbunje, u šume. Bog joj se zatim obrati - deca koja su sakrivena od Njega, biće sakrivena i od ljudi! Tako su nastale veštice, vampiri, demoni, gnomi, vilenjaci i ostala bića. Lilit, revoltirana Božijom odlukom, smišlja plan kojim bi Bog zamrzeo svoju kreaciju i nagovara Đavola da zaposedne zmiju da zagovori Evu da uzme čuvenu jabuku.- bar tako kaže legenda...

Prvi put se pojavljuje u sumerskom mitu i od tada ne prestaje da fascinira. U keltskom, ona budi svoje tamne strasti i žudnje i buntovnički se okreće protiv svog kreatora. Pominje se i u hindu mitu, kao i u hebrejskom, po kome je najpoznatija kao prva Adamova žena. Imena joj se samo menjaju: Laylah, Lili,Ka-Li, Lila, Lamaštu, Lammea, Lilitu - što je vavilonsko-asirska reč i doslovce znači demon noći.
Adam se, po Zoharu (Kabala), pominje najpre kao androgin – i muško i žensko. Ali, kada je video kako se nagoni u životinjama bude i manifestuju u tome da svako ima svog para, postao je svestan koliko je usamljen. Dok je bio u dobokom snu, Bog ga je prepolovio, odvojivši žensko od adama. to žensko, bila je Lilit, prva adamova žena kao nagonski, zemaljski vid ženske energije i živo otelotvorenje Adamovih potajnih žudnji potpuno jednaka njemu.
Takođe, Ben Sira, u drevnom zapisu Alfabet, piše da je Bog i Adama i Lilit, njegovu prvu ženu, stvorio zasebno, ali je za nju upotrebio nečiste taloge umesto praha. Zbog toga nisu imali mira, a ona je odbijala poslušnost da u polnom opštenju legne pod svog muškarca smatrajući i to potčinjenošću. Zbog divlje prirode bila je proterana iz raja u pećine na obalama Crvenog mora gde je dalje opštila sa zlodusima i odakle je odlazila u svoje noćne demonske pohode na ljude.
Kao demonu, svuda joj se izričito pripisuju tri radnje: zavođenje i seksualno iscrpljivanje muškaraca (pogotovo oženjenih,) ubijanje dece, njeno prikazivanje ljudima kao sukube, Nemaha (demoni, vampiri, veštice). Kako god, Lilit je već hiljadama godina asocijacija za demonsko, nadmoćno, seksualno-magijsko. Ljudi je se boje, inkvizicija je spaljuje jer previše zna i ume, zbog bluda i otvorene seksualnosti je giljotiniraju u srednjem veku, jer veruju da je u telo žene ušao duh Lilit. Naši preci smišljaju bajalice i pesmice kako bi je oterali sa praga. Žene naročito vode računa o njoj, da im ne bi zavodila muškarce noću i ubijala decu. Postoji više autora koji tvrde da je engleska reč za uspavanku lullaby zapravo pogrešno spelovano lillu-by što znači Lilit, odlazi! - u smislu pesama koje su majke pevušile deci pred spavanje i na taj način terale Lilit od njih. Dakle, mnogo pre nego što je Sepharial (astrolog) umetnuo Lilit u natalne horoskope, ona je intuitivno postojala, imala ime, bila očigledna u svakodnevnom životu u vidu razvrata, bludnih radnji, žudnje za osvetom i volje da se žena seksualno i svakako postavi jednako uz muškarca.

Koh-I-Noor (Kohinor) - čudo od dijamanta

2012-02-28T22:54:00.001+01:00

Priča kaže da će onaj ko poseduje Kohinor vladati svetom, mora se priznati da je prigodna izreka za jedan od najpoznatijih dijamanta na svetu, kojeg su posedovala razna velika carstva širom sveta. Kohinor ili "Planina svetlosti" na persijanskom, je dijamant od 105 karata (21.6 g) (po najskorijoj obardi) i jedno vreme je važio i za najveći dijamant na svetu.

Veruje se da potiče iz oblasti Andra Pradeš u Indiji, zajedno sa svojim dvojnikom Darjajenor iliti "More svetlosti". Pripadao je raznim vladarima, Hindu, Persijancima, Rajput, Mugala, Turcima, Avganistancima, Siki i Britancima, koji su se za njega kao ratni plen nadmetali kroz razne istorijske trenutke iznova i iznova.

Verovanje da će kletva zadesiti vlasnike dijamanta datira sve do 1306. i jednog Hindu teksta u kojem se kaže:
"Onaj koji poseduje ovaj dijamant će posedovati i svet, ali isto tako i sve njegove nesreće. Samo ga Bog, ili žena mogu nositi nekažnjeno."

Druge reference do dijamanta koji bi mogao biti Kohinor su nađene u Baburnamama, memoarima Babura, prvog mogula, vladara Indije. Rođen 1483., Babur (što znači lav) je bio potomak 5-te generacije Temerlana sa muške strane, odnosno 15-te generacije Džingis Kana sa ženske strane. Sa krvlju koja je sadržala spoj dvoje najvećih osvajača koje je Azija ikada videla, ni ne čudi što je i Babur postao veliki osvajač.

Neke legende kažu i da dragulj datira iz vremena pre Hrista; međutim, sve ukazuje na mogućnost njegovog pojavljivanja u Koluru, Guntur regije, današnjem Andra Pradešu, jednom od najranijih rudnika dijamanta na svetu, oko 1200-te godine tokom vladavine Kakatija; istorija ukazuje na njegovo postojanje u poslednja dva i po veka. Prvi pisac je izjavio:

"Bez obzira na svoju istoriju, koja seže 5000 godina unazad, ništa nije potrebe reći ovde; iako potpaljuje maštu mnogih pisaca nemamo evidenciju o njegovom postajanju."

Tradicionalno je znan kao Šijamanta-mani ili Kralj dragulja, pre nego što je preimenovan u Kohinor u 18tom veku od strane avganistanca Ahmeda Šaha Abdalija.

Kohinor je ostao sa mogulom sve do 1739., kada ga osvaja persijki Nadir Šah, osvajač Indije, tokom opsade Delhija. Prema legendi član harema mogula je rekao Nadiru da je dragulj skriven u mogulovom turbanu, i tako je tokom pobedničke proslave Nadir sproveo lukav plan. Predložio je da on i mogul učestvuju u dobro poznatom orientalnom običaju u kojem dvoje vođa razmenjuju svoje turbane. Ovo bi simbolički ovekovečilo i ujedinilo njihovo prijateljstvo. Ukoliko bi mogul to odbio, bila bi to velika uvreda za njihovog osvajača, tako da je pristao. Kasnije je, tokom večeri, Nadir razvijo dobijeni turban i u njemu pronašao dragulj, i dok ga je gledao tiho je zajecao "kohinor" što znači, Planina svetlosti. Zatim je Nadir Šan dragulj doneo sa sobom u Persiju.

Posle smrti Nadir Šaha, Kohinor je podmuklim potezima došao u posed Ahmed Šaha, lorda kraljevskog trezora i vođe avganistanaca. Ahmed se posle niza bitaka utvrdio u Kabulu kao Avganistanski kralj, i zadržao "veliki dijamant" kao simbol autoriteta. Kasnije je kroz različite ustanke i bune dijamant vraćen u posed indijske princeze, sve do aneksije Pandžada kada je preuzet od strane Britanaca.

Britanci su bili razočarani nedostatkom "vatre" u samom dijamantu, stoga su odlučili da bi ga trebalo "doraditi" i učiniti ga svetlijim. Ova obrada ga je od prvenstvenih 186 karata svela na sadašnju veličinu od 109 karata. Tokom vekova ubistava i sakaćenja, brutalnosti i mučenja - da se ne spomenu obmane i dupliranja - kamen je dugo nosio svoju kletvu nesreće koja bi uvek zadesila njegovog vlasnika, dok bi žena ostala nepovređena. Govori se da je kraljica Viktorija razmišljala da ga vrati zbog svoje nesreće. Prkosna kao i uvek, odlučila je da ga ipak obrade i postave u tijaru zajedno sa ostalih 2000 kraljevskih dragulja. Godine 1911. nova kruna je napravljena za krunisanje kraljice Marije, sa Kohinorom u centru. Zatim se 1937. godine kamen premešta u drugu novu krunu, ovoga puta za krunisanje kraljice Elizabete (kasnije pozantom po Majkom kraljicom) i caricom Indije.

Indija je tražila nazad dijamant tvrdeći da je Kohinor ilegalno uzet i da bi trebalo da se vrati u njegovo vlasništvo. Kada je Elizabeta II posetila Indiju radi označavanja pedesetogodišnjice nezavisnosti 1997. godine, mnogi u Indiji su zahtevali da se dijamant vrati.

Međutim, Siki nisu jedini narod koji želi dijamant. U novembru 2000-te talibanski režim je zahtevao povratak Kohinora Avganistanu, i to što je pre moguće. Tvrdili su da je vlasništvo na strani Avganistana, i da u istoriji jasno vidi da je iz Avganistana došao u Indiju, i da stoga imaju veća prava na njega od Indije.

Kako je nemoguće utvrditi pravo poreklo samog dijamanta, Britanija za sada odbija da Kohinor napušta Britansko tlo tvrdeći da je to sada njegov dom.

Dijamant "Zlatni jubilej" - najveći dijamant na svetu

2012-02-26T21:10:00.001+01:00

"Neimenovani Braon", kako se prvenstveno zvao Zlatni jubilej, se smatra za jedan od najružnijih dijamanta na svetu. Takođe je i najveći brušeni dijamant na svetu sa težinom od 109.13g (545.67 karata).
Od 1908, Kuliniam I, poznatiji kao Velika zvezda Afrike, je držao titulu najvećeg sve dok 1985. godine nije otkriven najveći braon dijamant od neverovatnih 151g (755.5 karata) u bogatom plavom tlu Premijer rudnika u Južnoj Africi. U ovom rudniku je pronađen i pomenuti prethodnik, odnosno Velika zvezda Afrike. Kamen je dizajniran od strane Gabija Tolkovskog, koji je dizajnirao i Dijamant veka, koji je najveći D-Flawless (dijamant bez greške) na svetu.

Zlatni jubilej je dobio svoje ime kada je predstavljen Tajlandskom Kralju 1997. godine, za vreme njegovog zlatnog jubileja, 50-to godišnjice od njegovog krunisanja. Pre ovog događaja su ga zvali jednostavno Neimenovani Braon.

Dijamant je donet Popi Džon Polu II u Vatikan da bi bio blagosiljan. Takođe je blagosloven od strane Vrhovnog Budističkog Sveštenika i Vrhovnog Imama u Tajlandu.

Po otkrivanju, čuveni dijamant Zlatni jubilej je dat Gabrijelu Arelanu od strane De Birs grupacije. Dijamant je dat s'ciljem da se testiraju specijalne metode i oprema za sečenje koja je kasnije korišćenja pri sofisticranoj izradi Dijamanta veka - odnosno, dijamanta bez ijedne greške. Ovakvo oruđe i tehnike obrade nikada bre Zlatnog jubileja nisu korišćene, tako da ispada da je ovaj dijamant neka vrsta "zamorca", pionir ovoj vrsti eksperimentisanja.

Trenutno se nalazi u Tajlandskoj Kraljevskoj palati kao deo krunskog nakita.

Začuđujuće lepote, procenjuje se da je prosečna vrednost Zlatnog jubileja $4-$12 miliona, odnosno između 4 i 12 milona dolara.

Megalodon - najveća ajkula ikada

2012-02-16T10:48:00.001+01:00

Megalodon je bio drevna ajkula za koju se predpostavlja da je bila 40 stopa (12 m) duga ili čak i više. (Postoji nekoliko naučnika koji procenjuju da bi to moglo biti do 50 ili 100 stopa (15,5 ili 31 m)!). Živeo je od oko 25 - 1,6 miliona godina p.n.e., tokom epohe Miocen i Pliocen. Sada je izumrla, ali tačno vreme izumiranja je diskutabilno. Ne samo da je Megalodon najveća praistorijska ajkula koja je ikada živela, to je bio i najveći morski grabljivac (predator) u istoriji planete, mnogo krupniji od sadašnje Velike Bele Ajkule kao i od tadašnjih predatora iz roda Plesiosaurusa, Liopleurodona ili Kronosaura.

Fosili ajkule su izuzetno retki jer nemaju kosti nego samo hrskavicu, koja se ne okameni (fosilizuje) dobro. Njihovi zubi su vrlo teški, i za razliku od ostatka tela izrađeni od kostiju koje su poput materijala premazanog s'čvrstim emajlom, a oni se fosilizuju veoma dobro. Megalodonovi zubi su slični onima od Velike Bele Ajkule, ali mnogo veći, deblji, i finijih zareza. Megalodon svoje čeljusti može otvoriti 6 stopa (1,8 m) široko i 7 stopa (2,1 m) visoko. Čeljusti su labavo pričvršćene za ligamenate i mišiće na lobanji, i otvaraju se veoma široko kako bi ajkula mogla progutati ogromne objekte. Vrlo lako bi mogao progutati celu sadašnju Veliku Belu Ajkulu!

Kao i kod većine ajkula, zubi Megalodona su verovatno postavljeni u redovima koji su se rotirali po potrebi. Većina ajkula ima oko 3-5 redova zuba u bilo kojem trenutku. Prednji set čini najveći deo posla. Prva dva reda se koriste za hvatanje plena, ostali redovi zuba se rotiraju, po potrebi. Kako se u toj borbi zubi gube, bilo da su slomljeni ili iščupani, oni se zamenjuju novim zubima. Megalodon je možda imao i po stotine zuba u jednom trenutku. Nije žvakao svoju hranu kao i mi, nego bi kidao i gutao veoma velike komade.

Za razliku od nekih istorijskih morskih grabljivaca - koje su bile ograničene na obale pojedinih reka ili jezera u unutrašnjosti kontinenata - Megalodon je imao globalnu distribuciju, terorišući kitove u okeanima širom sveta. Jedina stvar koja je Megalodona držala podalje od kopna bila je njegova veličina, jer bi se samo bespomoćno nasukao poput špankse galije iz 16. veka.

Dakle, Megalodon je bio ogroman, nemilosrdan, a na vrhu ishrane u Pliocen i Miocen epohi. Šta je pošlo po zlu? Postoje raznorazne teorije: Megalodon je mogao biti osuđen globalnim hlađenjem (koje je kulminirao poslednjeg ledenog doba), ili postepenim nestankom velikih kitova koji su predstavljali većinu njihove ishrane.

(Neki ljudi misle da Megalodon još uvek vreba u okeanu, na dubini, ali nema apsolutno nikakvih dokaza koji bi to poduprli.)

Izjave očevidica o nekim neverovatnim susretima sa bićem slično Megalodonu

Istraženo je manje od 5% dubokog plavog mora, a još manji procenat je biološki obrađen. Znamo da ajkule žive barem na dubini od 12.000 stopa (3.660m) i da se Ulješura (vrsta kita) spušta do 10.000 stopa (3.050m) u potrazi za lignjama. Ako tamo dole ima dovoljno hrane za kita od 60 stopa (18 metara) verovatno ima i za ishranu jednog Megalodona.

-Godine 1918. desio se incident sa ribolovcima Port Stephensa, koji su nekoliko dana lovili u blizini Brougton ostrva. Ribari su bili na redovnoj ruti koja ih je vodila u duboke vode, kada su ugledali ogromnu ajkulu dok su izvlačili mrežu i kaveze sa rakovima, kako sve kida i odvlači u dubinu kao od šale. Treba pomenuti da ovi kavezi imaju oko 3 stope (1,06m) u prečniku i da svaki sadrži nekoliko desetina rakova koji teže po nekoliko kilograma. Ljudi su bili jednoglasni da je ta ajkula nešto što nikada nisu ni sanjali da će videti. Dok su pojedinačno davali svoje iskaze lokalnom inspektoru, mora se uzeti u obzir da su bili pod ogromnim stresom. Veličine koje su davali varirale su od 115 stopa (35m) do neverovatnih 300 stopa (90m)!!! Rekli su da je voda "ključala" dok je ova grdosija proplivavala kroz nju...Sretali su se sa raznim morskim bićima na svojim putovanjima, ipak su to iskusni ribari, i znaju da razlikuju kita od ajkule. Svi su se složili da je glava nemani koju su videli bila "u najmanju ruku veličine kućice na pristaništu Nelsonovog zaliva." Nemoguće, naravno! Međutim, morate priznati da je taj stvor bio stvarno neverovatnih dimenzija, čim je ovoliko prestravio ove iskusne ribare...

- Jedan od takozvanih susreta sa Megalodonom se desio Kartmelu 1978. godine. Njegov prvi dokaz je zapis sonara, koji je registrovao neidentifikovani objekat od 100 stopa (30m) koji se kretao mnogo brže od bilo koje tadašnje podmornice...
Kartmel je pomenuo još jedan susret:
Duž spoljne ivice Velikog koralnog grebena u Australiji se 1960ih godina, se zadesio kvar brodiću od 85 stopa (25m) koji je bio prinuđen da se usidri radi popravke. Iako su članovi posade odbili da komentarišu događaj koji je potom usledio, od straha da ne bi bili izvrgnuti opštem javnom ruglu i podsmevanju, kapetan je svojim prijateljima kasnije ispričao kako su spazili ajkulu koja prolazi kraj njihovog broda. Beličasta boja nemani ih nije zasenila koliko njena veličina - bila je dugačka kao brod, ako ne i duža! To su sve iskusni moreplovci, i nisu tek tako mogli zameniti kita za ajkulu...

-Megalodon u Marijanskom rovu?
Najdublji deo Tihog okeana, Čelendžer dubina, nalazi se u Marijanskom zalivu u zapadnom Pacifiku. Japanski naučnici su sprovodili zanimljiv eksperiment u Surua zalivu, nedaleko od Marijanskog rova, koje je, ponavljamo, najdublje poznato mesto u svetskim okeanima. Istraživači su stavili posudu sa mamcem opojnog mirisa na dno zaliva. Specijalna video kamera je bila pričvršćena za zid kontejnera. Istraživači su zatim posmatrali monitor da bi videli šta će se desiti sa mamcem. Miris je namamio i ajkule iz plićaka da dođu u duboke vode. Ali šta je zatim usledilo, ostavilo ih je bez teksta. Odjednom su se sve ajkule razbežale u svim pravcima i istraživači su videli ogromno stvorenje na ekranima svojih monitora. Gigant je polako rastao kako se približavao kameri koja je bila na dubini od 1,5 km. Dužina ovog morskog Golijata je po procenama stručnjaka iznosila neverovatnih 60m (180 stopa)! Nije bilo jasno šta he ustvari taj gigant. Naučnici nisu dali konkretan odgovor na postavljeno pitanje, samo su pravili predpostavke šta to može biti. Neki su tvrdili da je to "Spavajuća ajkula". I dan danas, ljudi jako malo znaju o ovim ajkulama. One su se krile u mračnim dubinama milionima godina. Ljudi nikada uživo nisu videli ovu ajkulu, kao ni džinovsku lignju. Samo je jednom, 1964. godine, na obalama Indonezije izbačeneno mrtvo truplo lešine za koju se veruje da je mlada jedinka spavajuće ajkule. Bilo je dugo 26m. Naučnici još ne znaju šta su videli, registrovali, i snimili, tako da nijedan kadar nije još objavljen. Jedan od mogućih kandidata za ovu grdosiju je i Megalodon za kojeg se verovalo da je izumreo pre 170 miliona godina. Ako je samo i morska zmija, razumljivo je zašto su naučnici oprezni i čekaju da se analizira kompletan snimak pre nego što se emituje za javnost.

navodni snimak ovog događaja se može pogledati ovde

Evo još par slika koje se povezuju sa ovim neverovatnim predatorom:

Dan zaljubljenih? Nedelja zaljubljenih!

2012-02-09T22:28:00.002+01:00

Februar, najromantičniji mesec u godini, posvećen je svim parovima koji su do ušiju zaljubljeni jedno u drugo...

Dan zaljubljenih je sve bliže!

Postoji raznih mišljenja u vezi porekla Dana zaljubljenih. Neki stručnjaci tvrde da potiče od Sv. Valentina, Rimljanina koji je prognan jer je odbio da se odrekne Hrišćanstva. Umro je 14.februara 269. godine.

Druga priča u vezi Dana zaljubljenih kaže da je Sveti Valentin služio kao sveštnik u hramu tokom vladavine cara Klaudijusa. Klaudijus ga je zatim zatvorio u tamnicu. Godine 469. pop Galesius je odredio 14.febraur kao dan na sećanje na Sv. Valentina.

U svakom slučaju, Dan zaljubljenih je vreme kada se razmenjuje darovi od srca, ljubavi, privrženosti i radosti i pravo je vreme da se provede sa onima koje najviše volimo.

Međutim, neki od vas možda nisu znali da slavlje traje ustvari tokom cele nedelje! Da, dobro ste čuli - umesto da se slavi samo jedan dan, postoji mogućnost da se slavi cela nedelja! Kako su predanja o ovome različita, postoje različita tumačenja dana. Zajedničko im je sledeće: počinju 7. februara, i završavaju se 14. febraura kao Dan zaljubljenih. Evo nekih primera različitih tumačenja nedelje zaljubljenih pa vi odaberite onaj koji vam se najviše sviđa:

Generalno tumačenje:

7. februar - Dan Ruža

Dan ruža je označen poklanjanjem lepih, grimizih i crvenih ruža voljenima, razmenjujući romantične osećajne SMS-ove, razglednice...

8. februar - Dan Veridbe
Ovaj dan služi da se iskaže ljubav svojoj dami.

9. februar - Dan Čokolade
Vreme je da muškarci kupuju svojim damama delikatesne bombonjere.

10. februar - Dan Plišanih Medvedića
Plišani meda je uvek sladak i voljen od strane svih!

11. februar - Dan Obećanja
Vreme je za neko obećanje koje planirate da održite do kraja života.

12. februar - Dan Poljubaca
Mnogo poljubaca za sve te poželjne usne koje traže samo vašu ljubav.

13. februar - Dan Zagrljaja
Zagrlite svoju voljenu osobu i držite je tokom celog dana u toplom zagrljaju.

14. Februar - Dan Zaljubljenih!!!!
Znate i sami šta da radite! Tog dana učinite da se vaša voljena osoba oseća poželjnom...

Neka druga tumačenja:

8. februar dan šamara,
9. februar dan čokolade,
11. februar dan prijateljstva,
12. februar dan ruže,
13. februar dan poljubaca,
14. februar dan zaljubljenih

Vremenski rekordi

2012-02-05T00:19:00.003+01:00

Sve učestalije nagle promene vremena nas teraju da razmišljamo o rekordima zabeleženim kroz istoriju.

Evo nekih zanimljivih činjenica koje možda nista znali:

Toplotni rekordi:

Najtopliji dan je zabeležen u Aziziju, u Libiji 13.09.1922. godine i iznosio je neverovatnih 57.8 °C (136.0 °F).
-postoji izveštaj da je u Abadanu, Iran, u junu 1967. godine, temperatura iznosila nepodnošljivih 87 °C (188 °F), međutim nikad nije zvanično zabeležena stoga ovo nije priznato u svetu.

Najtopliji dan najhladnijeg pojasa zabeležen je na Južnom Polu u Amundsen-Skot polarnoj stanici 25.12.2011 godine i iznosio je svega -12.3 °C (9.9 °F).

Najveći rast temperature od 27 °C (49 °F) desio se svega u dve minute u Spirfišu u Južnoj Dakoti 22.01.1943. godine!

Marbl Bar, Zapadna Australija, jeste grad koji je u periodu od 31. oktobra 1923. do 7. aprila 1924. godine (tj. 160 dana) imao zabeležene temperature uvek iznad 37.8 °C (100 °F).

Rekordi o hladnoći:

Najhladniji dan je zabeležen na Antartiku 21.07.1983. godine u stanici Vostok gde je temperatura iznosila svega −89.2 °C (−128.6 °F).

Najveći pad temperature od 27.2 °C (49 °F) u svega 15 minuta se desio 10.01.1911. u Rapid Sitiju u u Južnoj Dakoti.

Padavine:

U Čileu u Atakama pustinji u regiji Antofagasta nikada nije zabeležena padavina.

Kiša:

Najviše u minutu: 31.2 mm (1.23 in);Unionvil, Merilend, SAD, 04.07.1956.

Najviše u satu: 305 mm (12.0 in) za 42 minuta; Holt, Misuri, SAD, 22.06.1947.

Najviše za 12 časova: 1,144 mm (45.0 in); Fok-Fok, Reunija, 08.01.1966. godine, tokom tropskog ciklona Denis.

Najviše za 24 časa: 1,825 mm (71.9 in); Fok-Fok, Reunija, 07.-08.01.1966. godine, tokom tropskog ciklona Denis.

Najviše u jednoj godini: 26,470 mm (1,042 in); Čerapundži, Indija 1860-1861.

Najveći uopšteni prosek padavina: 11,872 mm (467.4 in); Mavsirnam, Indija

Sneg:

Najviše u periodu od jedne godine: 31.1 meters (102 ft); planina Rainier, Vašington, SAD, od 19.02.1971. godine do 18.02.1972. godine.

Najveća zabeležena pahulja: 38cm (15 in) u prečniku; Fort Keog, Montana, SAD, 28.01.1887. godine

Brzina vetra:

Najbrža ikada zabeležena: 484±32 km/h (301±20 mph) u naletu od 3 sekunde, zabeležena radarskom jedinicom unutar tornado u blizini Oklahoma Sitija, SAD 03.05.1999. godine.

Prosek najveće brzine tokom jednog dana: 174 km/h (108 mph); Luka Martin, Antartik, 21. i 22.05.1951. godine.

Najsmrtonosnije kroz istoriju:

Na svetu: oko 1300 poginulih, Manikganj oblast, Bangladeš, 26.04.1989. godine.

U Severnoj Americi: 695 poginulih; (tornado kroz tri države) Misuri, Ilinois, Indiana, SAD, 18.05.1925. godine.

U Evropi: preko 600 poginulih; (tornado) Valeta, Malta 23.09.1551. ili 1556. (različiti izvori)

Najveće i najteže nevreme: 148 tornada u razmaku od 16 časova 3ćeg i 4og aprila 1974. godine. Pogodili su 13 država SAD-a.

Grad:

Najteži: 1.0 kg (2.25 lb); Gopalganj oblast, Bangladeš, 14.04.1986. godine.
Zvanično najveći izmereni obim: 47.6 cm (18.75 inches); Aurora, Nebraska, SAD, 22.06.2003. godine.

Grmljavina:

Najduži grom: 194 km (121 mi); 13.10.2001. godine

Najčešće pogađane oblasti: više od 70 po km² u delovima Centralne Afrike, posebno DR Kongo.

podaci preuzeti sa vikipedije

Ekstremi Srbije:

Temperaturni ekstremi od kad postoje merenja do sada:

Najviša temperatura od + 44.9оC, izmerena je 24.07.2007. godine u Smedervskoj Palanci

Najniža temperatura od - 39.0оC, izmerena je 26.01.2006. godine u Karajukića Bunarima na Pešterskoj visoravni

Ekstremi padavina od kad postoje merenja do sada:

Najsušnija je bila 2000. godina, kada je izmereno samo 223.1 mm u Kikindi

Najkišovitija je bila 1937. godina, kada je izmereno čak 1324.5 mm u Loznici

Najveća mesečna količina padavina registrovana je u junu 1954. godine u Sr. Mitrovici, 308.9 mm

Najveća dnevna količina padavina registrovana je 10. oktobra 1955. godine u Negotinu, 211.1 mm

podaci preuzeti sa sajta republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije

Pojas rupa u Pisca Dolini

2012-01-25T14:27:00.000+01:00

Dužina: oko 1.450 m (4.800 fita)

Širina: oko 20 m (65 fita)

Procenjeni broj rupa: 6.900

Geografska širina: 13 ° 42'55 .37 "Н

Geografska dužina: 75 ° 52'28 .46 "Е

Visina posmatranja: oko 950 m (3100 fita)

Većina ljudi zna za Naska Linije, međutim postoji još jedna, manje poznata, neobjašnjiva misterija u Peruu, u blizini Pisco doline, u ravnici po imenu Cajamarkuila. Naime, tamo leži hiljade i hiljade rupa veličine čoveka koje su uklesane u stene. Ove čude rupe koje se protežu na više kilometara preko brda i dolina su toliko dugo ovde da lokalno stanovništvo nema pojma ko ih je napravio niti zašto. Smešno je da niko nije imao predstavio šta je to dok nisu uslikani sa visine...

Arheolozi veruju da je to ustvari iskopina za skladištenje žitarica...postavlja se pitanje zašto da se muče i troše vreme i ogroman trud za tako nešto. Zatim su rekli "pa dobro, možda su to onda grobnice?" Ali problem je što ni u jednoj rupi nema ničeg, ni kostiju, nakita, artifakta, zabeleški...

Rupe se razlikuju - neke su krute i savršeno precizne, neke su krive, u lukovima i oble, neke su duboke po 2 metara(6,7 fita), neke su samo plitke linije.

Do danas im se ne zna ni poreklo niti namena...

Postoje po osam rupa, i obuhvataju prečnik od 24 metara u širinu, i tako se ponavljaju marširajući, sve dok konačno ne nestanu u maglovitom masivnom Peruu.

Arheolozi kažu da one predstavljaju odbrambene položaje.
Nekoliko milja istočno od pojasa, satelitski snimci prikazuju strukturu koja podseća na ostatke nekog drevnog naselja (ove formacije ne izgledaju prirodno i ne postoji ništa slično u celoj oblasti).

Ove rupe su podsetila na geološka testiranja plemenitih metala izvršenih u Andima. Možda predstavljaju ostatak neke ogromne mašinerije koja je tu došla da vrši iskopine? Naska dolina predstavlja brošuru planete zemlje. Ako bi neko želeo da sazna šta se sve nalazi na zemlji, to je mesto na kojem će potražiti tu informaciju. Deluje kao da se neka mašina tu spustila i uzimala uzorke tla, i zatim odletela. Ako pogledate najviši deo severnog pojasa primetićete da se završava u neprirodno potamneloj oblasi (izgleda skoro kao ostatak neke eksplozije).

Podsećaju i na neku vrstu kodirane poruke - ukoliko se ceo pojas pogleda može da se uoči neka vrsta šablona i ponavljanja, kao da je neko želeo da napiše nešto nekome ko to može da vidi samo sa veliki visine.

Možda je ovaj pojas ustvari ostatak neke drevne civilizacije?...ili možda čak otisak o davnoj poseti, dokaz o delovanju nekog iteligentnog vanzemaljskog oblika života na našu planetu?...

Panspermija

2012-01-18T19:43:00.000+01:00

Panspermija je reč grčkog porekla (pas/pan=sve; sperma=seme), što bi u bukvalnom prevodu značilo "posejati svuda". Nastala je u Grčkoj kada su filozofi došli na ideju da život postoji širom univerzuma i može biti prenošen sa jedne lokaciju na drugu. Neki čak i veruju da je život na samoj Zemlji nastao donošenjem tih "semena".

Statistika pokazuje da 7.5% kamenja sa Marsa dospe na površinu Zemlje. Kamen bi putovao između 100 i 16000 godina, ako ne i više, da bi na kraju stigao na Zemlju.

Princip panspermije podrazumeva uticaj solarne radiacije koja stvara deflekciju ekstramofilnih mikroorganizama i međuzvezdane prašine, koji putuju korz svemir na asteroidu, meteoru ili kometi.

Tri popularne teorije su:

Litopanspermija (međuzvezdana panspermija) - kameni projektil sa površine planete služi kao prevozno sredstvo za raspodelu bioloških materijala iz jednog solarnog sistema u drugi

Balistična panspermija (međuplanetarna panspermija) - kameni projektil sa površine planete služi kao prevozno sredstvo za raspodelu bioloških materijala sa jedne planete na drugu unutar istog solarnog sistema

Usmerena panspermija - namerno širenje semena života na druge planete od strane vanzemaljske civilizacije, ili namerno širenje semena sa Zemlje ka drugim planetama od strane ljudi

Panspermija ne pruža odgovor o evoluciji, niti pokušava da naglasi poreklo života u svemiru, ali pokušava da reši misteriju nastanka života na Zemlji dolaskom "osemenjenog projektila" iz svemira.

Naša poruka putuje svemirom

2012-01-18T17:47:00.000+01:00

Postavlja se pitanje: postoji li inteligentni oblik "tamo gore", u svemiru? Ako postoji, kako to dokazati? Godine 2010 održan je konkurs o slanju neke naše poruke u svemir. Za učešće u tom konkursu bilo je potrebno posetiti www.penguin.co.uk/eeriesilence i popuniti formular. Pravilo je bilo sledeće: poruka ne sme da sadrži više od 40 reči, i sve to poslati do 28 februara tekuće godine.

Oko 1000 raznoraznih poruka širom sveta poslato je iz BT'Gonoli zemaljske stanice u Kornvelu, upereno ka Orion nebuli u 14:00h po lokalnom vremenu 12.marta, prvi dan nedelje Inžinjerstva i Nauke u Velikoj Britaniji. Biće potrebno oko 1200 godina da poruke stignu na predviđeno odredište, budu li putovale brzinom svetlosti.

Ja ne znam o čemu su oni razmišljali dok su to radili. Mi sada treba da se nadamo da će neko tu poruku primiti, dešifrovati je, prevesti, razumeti, i nekako odgovoriti našim čukun čukun čukun čukun čukun...(x300)...čukun čukun čukun unucima i unukama? Aham...da...to će siiigurno da se desi... :)

U svakom slučaju morate priznati da je zanimljiva fora! :)

Evo par poruka koje nas "predstavljaju" u svom putu kroz svemir:

Endrju, Mančester
Ukoliko gledate naše TV emitovanja, želeo bih da se izvinem za sve pre i posle Kosmosa od Karla Sagana.

Džon, Preston
Pre oko 2000 godina, imali smo veoma prosvetljujuću posetu Sina Stvaraocevog. Jel' skokno možda i do vas?

Sima, Elgin
Pozdrav! Ukoliko planrate da posetite našu planetu, znajte da uklonite sve metale sa sebe, da se izujete i skenirate, da nosite sve tekućine u čistoj plastičnoj boci ne više od pola litre, da predate sve upaljače i baterije, zapakujete svu hranu...da se spremite za carinu! Sve u svemu, dobrodošli na Zemlju!

Andru, Kanmor, Alberta
Menjam ili prodajem: Nekoliko biliona tona svežeg karbon dioksida. Sve razumne ponude će se razmatrati! Nema kućne dostave.

mrs. Monro, Notigem
Zar ste stvarno mislili da ste sami u svemiru?!

Veoma zanimljive poruke nas predstavljaju, nema šta. Kopka me samo nešto sada...da konkurs još traje šta biste vi poslali?

1001.
crkota, Mol
...postojali su ljudi...uništili su planetu...ovo je sve što je ostalo od njih...

Snaga napalma, stalaktiti od crvenih cigala

2012-01-18T17:36:00.001+01:00

Oduvek me je kopkalo kolika je razorna moć napalma...pronašao sam par slika na tu temu koje su me baš iznenadile! Naime, ruska vojska je iskoristila napalm u jednom kući od cigala. Temperatura je bila toliko visoka, da su se cigle bukvlano topile, formirajući oblik poput stalaktita u pećinama odnosno poput ledenica u zimskom jutru. Razlog zašto su to radili mi nije poznat. Znam samo šta je ostalo posle tog testa i to je predočeno u narednih par slika. Mene je zaitrigiralo, nadam se da će i vas.

Vanzemaljski oblik života pronađen u Peruu

2012-01-11T17:57:00.000+01:00

Širom interneta je osvanula vest da je u Peruu pronađena lobanja vanzemaljca u obliku trougla, kada se pojavila priča o peruanskom antropologu Renatu Davili Rikelmeu i njegovom neverovatnom otkriću. Navodno, ovaj peruanski antropolog je otkrio nešto što se čini da je mumificirani ostatak bića koje podseća na vanzemaljca, uključujući i lobanju u obliku trougla, koja je bila velika kao i ostatak tela.

Pogledajte sliku ovog otkrića. Morate priznati da je lobanja prilično neverovatnog oblika.

Sam antropolog veruje da su ovo ostaci deteta.
U drugu ruku, jedne peruanske novosti (RPP) su objavile da su intervjuisale nekoliko španskih i ruskih naučnika (anonimno) koji su tvrdili da su ostaci ustvari vanzemaljski, i da je stoga i sama lobanja od vanzemaljca. Tvrde da se nalaze ostaci očne jabučice u desnom ulgu, i da će to pomoći pri utvrđivanju njegovog gentskog DNK koda - i razrešiti ovu misteriju oko samog otkrića. Lično, sumnjam da jedna DNK može da traje tek tako toliko dugo, i to još u vidu ostatka očne jabučice...no, videćemo...

U međuvremenu razvijeno je drugo moguće objašnjenje ovome. Pronađena lobanja je deo plemenskog rituala modifikovanja lobanje, koji se primenjuje u ovoj regiji. Ovaj ritual se pojavljuje najranije 9000 godina u prošlosti, i spisi kažu:

Da bi se postigao željeni oblik, glava mora biti umotana tesno nekom krpom. U slučaju čeonog poravnanja, glava se postavlja između dva parčeta drveta. Ova tehnika se obično vrši na novorođenčetu, kada je lobanja najgipkija. Krpa se stavlja mesec dana po rođenju i drži se oko šest meseci.

Šta mislite, postoji li šansa da lobanja pronađena u Peruu stvarno potiče sa drugog sveta?...ili je možda u pitanju samo još jedna od brojnih podvala?...

Teresa Fidalgo, najpoznatija Bela Dama

2012-01-10T19:02:00.000+01:00

Najpre, šta je bela dama?
Generalno gledano, ovaj fenomen predstavlja duh žene povezan za neku tragičnu lokalnu legendu, svu bledu i u izmaglici, koja je uglavnom viđena uz seoski put.
Priče o beloj dami se sreću širom sveta. Dakle, bela dama je navodno umrla uz pretrpljene traume u svome životu, uglavnom izgubivši nešto ili nekog uz to da je izdana. Često se povezuju za pojedine porodice, kao vesnike smrti. Kada se ugleda jedna od ovih prikaza, predpostavlja se da će neko iz te familije koje se povezuje za belu damu umreti.
Slične su banši vešticama.

bela dama

banši veštica

Ko je bila Teresa Fidalgo?
Teresa Fidalgo je devojka iz Portugala koja je umrla 1983. godine u nekoj nesreći...malo je podataka o samoj nesreći, skoro da ih i nema.
Postoji priča o troje ljudi, koji se vozaju kolima i doživljavaju udes. Nisu udarili u ništa, samo su se isprevrtali bez nekog razumnog objašnjenja. U toj nesreći su tamnošnje policijske vlasti pronašle kamkorder. Pogledali su snimak koji je trajao nekih 15tak minuta, i u kojem se vidi šta se ustvari desilo te večeri. Priča se da su ljudi koji su je pogledali bili toliko preplašeni da su je uništili istog trena...

Evo par slika na kojima je, navodno, Teresa Fidalgo:

Dve godine nakon nesreće, snimljen je film o tom događaju u produkciji Davida Reboarda. Njegov sajt je http://www.acurva.net . Ceo video klip i proces nastajanja su dostupni na njegovom sajtu u DVD formatu. Ovaj lik duha devojke nije stvaran, i ovo je samo običan kratak film, koji je postao pravi hit na YouTube-u.

Postavlja se pitanje:

Da li je bio dovoljno blizu i pogodio šta se ustvari nalazilo na kaseti pronađenoj u olupini kola i uništenoj te tmurne noći na zabačenom seoskom putu?...