﻿<?xml version="1.0" encoding="utf-8" ?>
<rss version="2.0">
	<channel>
		<title>eNovosti.info - КОЛУМНЕ - RSS Feed</title>
		<link>http://www.enovosti.info/racunariRss.php</link>
		<description>Политика: најновије колумне са www.eNovosti.info</description>
		<language>sr</language>
		<lastBuildDate>21.01.2013T12:00:23</lastBuildDate>
		<image><link></link><url>http://enovosti.info/sajt/slicice/logo.gif</url><title></title></image>
		<item>
			<title>Промоција СУ-35 на тржишту Кине</title>
			<link>http://www.enovosti.info/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=60242</link>
			<description><![CDATA[ <img src="http://www.vostok.rs/sajt/doc/Image/novosti_sr/kolumne/33182_vest_184.jpg" align="left" alt="Промоција СУ-35 на тржишту Кине" title="Промоција СУ-35 на тржишту Кине" /><p><p>&bdquo;Што се тиче мултифункционалних ловаца Су-35, перспективу њихове промоције на кинеском тржишту процењујемо као веома високу&ldquo;,- то су речи заменика директора Федералне службе војно-техничке сарадње Русије Вјачеслава Дзиркална. Искуство у експлоатацији овог авиона може бити почетак плодне војно-техничке сарадње између две земље.<br />
<br />
Русија и Кина данас имају принципијелан споразум о испоруци у НР Кину 24 летелице Су-35С. Овај споразум је резултат дугогодишњих преговора и </p> ]]></description>
			<url>http://www.enovosti.info/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=60242</url>
<author>: eNovosti.info /  Глас Русије, фото: РИА Новости/  vostok.rs</author>
</item>
		<item>
			<title>Плодови пропаганде из 16. века о Ивану Грозном</title>
			<link>http://www.enovosti.info/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=60211</link>
			<description><![CDATA[ <img src="http://www.vostok.rs/sajt/doc/Image/novosti_sr/kolumne/33153_vest_143.jpg" align="left" alt="Плодови пропаганде из 16. века о Ивану Грозном" title="Плодови пропаганде из 16. века о Ивану Грозном" /><p><p>У Третјаковској галерији (Државнa галеријa &bdquo;Павел Третјаков&ldquo;) у Москви налази се слика чувеног Иље Рјепина &bdquo;Иван Грозни убија свог сина&ldquo;. Рјепин је првобитно, на изложби у Санкт Петербургу 1885, ово своје дело представио под другачијим називом &ndash; &bdquo;Иван Грозни убија свог сина Ивана, 16. новембар, 1581. године&ldquo;. Сликар је у то доба већ био веома славан и задивљена публика се у великом броју шапућући од узбуђења тискала око ове слике. Међутим, када је врх</p> ]]></description>
			<url>http://www.enovosti.info/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=60211</url>
<author>: eNovosti.info /  Руска реч, Радио „Глас Русије“/  vostok.rs</author>
</item>
		<item>
			<title>Где ће се чувати остаци грузијских царева?</title>
			<link>http://www.enovosti.info/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=60209</link>
			<description><![CDATA[ <img src="http://www.vostok.rs/sajt/doc/Image/novosti_sr/kolumne/33151_vest_141.jpg" align="left" alt="Где ће се чувати остаци грузијских царева?" title="Где ће се чувати остаци грузијских царева?" /><p><p>Остаци грузијских царева Вахтанга Шестог и Тејмураза Другог, сахрањених у Успенској саборној цркви Астрахана у 18. веку, могу да буду враћени у Грузију. То питање разматра специјална билатерална комисија, која је формирана на предлог Патријарха Московског и све Русије Кирила.<br />
<br />
Грузија је већ неколико пута молила о поновној сахрани својих царева. О томе је пре 10 година говорио ондашњи председник Едуард Шеварднадзе. У Тбилисију је чак било одређено место за нову гробницу &ndash; </p> ]]></description>
			<url>http://www.enovosti.info/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=60209</url>
<author>: eNovosti.info /  Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/  vostok.rs</author>
</item>
		<item>
			<title>АЛАХ И РАТКО МЛАДИЋ</title>
			<link>http://www.enovosti.info/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=60171</link>
			<description><![CDATA[ <img src="http://www.enovosti.info/sajt/doc/Image/novosti_sr/politika/60171_vest_8d1379077352cb811a380d7f998d0e2d.jpg" align="left" alt="АЛАХ И РАТКО МЛАДИЋ" title="АЛАХ И РАТКО МЛАДИЋ" /><p><p>Тренутно суђење у Хагу за ратне злочине, након такозваног &bdquo;хапшења&ldquo; и експресног депортовања за Холандију од стране прозападне тада владајуће србијанске коалиције,<a title="" name="_ftnref1" href="#_ftn1">[1]</a> бившем ратном команданту Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу у Хашком трибуналу за ратне злочине почињене на простору бивше Југославије 1990.-их има за циљ четири основне функције:<a title="" name="_ftnref2" href="#_ftn2">[2]</a>&nbsp;<br />
<br />
1. да се к</p> ]]></description>
			<url>http://www.enovosti.info/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=60171</url>
<author>: eNovosti.info /  </author>
</item>
		<item>
			<title>Побуна машина је реална</title>
			<link>http://www.enovosti.info/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=60146</link>
			<description><![CDATA[ <img src="http://www.vostok.rs/sajt/doc/Image/novosti_sr/kolumne/33096_vest_82.jpg" align="left" alt="Побуна машина је реална" title="Побуна машина је реална" /><p><p>У новој години британски научници ће саопштити тачан датум побуне машина. Због тога ће у Великој Британији бити основан &bdquo;Центар за проучавање егзистенцијалних ризика&ldquo; (CSER) у којем ће научници истраживати могућност стварања самодовољног вештачког интелекта, путеве за развој биотехнологија и глобалног отопљења. Стручњаци &bdquo;Гласа Русије&ldquo; дају своју прогнозу. Већ за пола века свет се може променити до непрепознатљивости: машине ће научити да размишљају без човекове помоћи</p> ]]></description>
			<url>http://www.enovosti.info/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=60146</url>
<author>: eNovosti.info /  Глас Русије, фото: ЕПА/  vostok.rs</author>
</item>
		<item>
			<title>Пекинг прати планове руске флоте</title>
			<link>http://www.enovosti.info/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=60056</link>
			<description><![CDATA[ <img src="http://www.vostok.rs/sajt/doc/Image/novosti_sr/kolumne/33016_vest_783.jpg" align="left" alt="Пекинг прати планове руске флоте" title="Пекинг прати планове руске флоте" /><p><p>Пекинг је обратио пажњу на преговоре између Русије и Вијетнама у вези с могућношћу да руска РМ користи базу Камран. Недавно је утицајни кинески лист &bdquo;Хуанцју шибао&ldquo; објавио чланак под називом &bdquo;То што се Русија враћа у Камран не мора обавезно бити лоше&ldquo;. Историја односа у троуглу Москва-Пекинг-Ханој никад није била једноставна. Тим је занимљивије то што је реакција кинеске стране на евентуално враћање руске флоте у Камран у целини била неутрална.<br />
<br />
Од време</p> ]]></description>
			<url>http://www.enovosti.info/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=60056</url>
<author>: eNovosti.info /  Глас Русије, фото: © Flickr.com/JeriSisco/сс-by-nc-sa 3.0 /  vostok.rs</author>
</item>
		<item>
			<title>Николај Други</title>
			<link>http://www.enovosti.info/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=60030</link>
			<description><![CDATA[ <img src="http://www.vostok.rs/sajt/doc/Image/novosti_sr/kolumne/32991_vest_757.jpg" align="left" alt="Николај Други" title="Николај Други" /><p><p>Николај Други, император Све Русије, Цар Пољски и Велики Кнез Фински, последњи император Руске Империје. За владавине Николаја Другог су карактеристични економски развој Русије, као и раст социјално-политичких противречности, револуционарног покрета, који је резултирао револуцијом 1905.-1907 године и револуцијом 1917. године; у спољној политици експанзијом на Далеком Истоку, ратом с Јапаном, као и учешћем Руса у војним блоковима европских држава и Првом светском рату. Дворска дама баронеса Бу</p> ]]></description>
			<url>http://www.enovosti.info/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=60030</url>
<author>: eNovosti.info /  Глас Русије, фото: РИА Новости/  vostok.rs</author>
</item>
		<item>
			<title>825. годишњица успомене на Илију Муромца</title>
			<link>http://www.enovosti.info/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=60024</link>
			<description><![CDATA[ <img src="http://www.vostok.rs/sajt/doc/Image/novosti_sr/kolumne/32986_vest_752.jpg" align="left" alt="825. годишњица успомене на Илију Муромца" title="825. годишњица успомене на Илију Муромца" /><p><p>Пре 825 година се упокојио Илија Муромец, чудо од јунака, херој старих руских епова и савремених дечијих анимационих филмова. Све до сада се воде дискусије о реалности те историјске личности.<br />
<br />
Међутим, 1. јануара се у православним храмовима светкује преподобни Илија Печерски. Тог дана је тачно пре 825 славни ратник, који је уместо мача узео у руке бројанице, завршио свој овоземаљски пут. Истраживачи сматрају да је он погинуо у борби, бранећи свој манастир &ndash; Кијево-Печерску</p> ]]></description>
			<url>http://www.enovosti.info/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=60024</url>
<author>: eNovosti.info /  Глас Русије, фото: РИА Новости/  vostok.rs</author>
</item>
</channel>
</rss>
