EX YU JE MOJA FURKA

VLADO DIJAK

2012-01-08T03:00:00.000-08:00

(Književnost)

Ko je Vlado Dijak? On je...

"NajNEpoznatiji klasik domaće književnosti, sarajevski bohemski pjesnik koji si je mjesto u povijesti kupio još 74-te, u trenutku kad je Goran Bregović uglazbio njegove stihove što su govorili o djevojci koja putuje na studij, a tužni je mladić, pjesnik sam, ispraća. Mladić, preplavljen emocijom, ne zna što bi rekao, najradije nešto visoko i osjećajno, ali onda na kraju ipak izgovara jednu 'banalnu' rečenicu.

Pjesma se, naravno, zvala Selma, a rečenica-stih koja je iz poezije ušla direktno u govor, u jezik, bila je koja druga nego '...i molim te, ne naginji se kroz prozor.'
Oni koji su imali tu sreću da bar jednom prisustvuju koncertu Bijelog dugmeta znaju moment: kad bi nakon Vladinog (ili Lazinog) intra na orguljama, na onaj ravni h-mol, Bebek (i druga dva poslije) naglo intonirao 'Selma...', dvorana bi eruptirala u prepoznavanju.
Selma je bila klasik valjda vec u trenutku kad je nastala.
Tekst se zapravo odnosio na drugo, ranije vrijeme, ono teško poslijeratno, ranih pedesetih. Više od dvadeset godina kasnije, poslije koncerta Dugmeta u Lisinskom, Bregovicu je prišla dobrodržeća gospođa i rekla:’Ja sam Selma Vlade Dijka.’ (ovu angedotu ispričao je sam Brega u jednom od intervjua u Dugmetovoj biografiji “Ništa mudro”; kao tinejdžer čitao sam je, anegdotu, po sto puta i nikada mi je nije bilo dosta)
Televizija Sarajevo je napravila davnih dana i jedan mali dokumentarac o Vladi Dijku. Slabo pamtim šta je točno bilo tu, ali sjećam se pjesnika: nasmiješen, u sivom hubertusu i sa šeširom, govorio je u kameru, okolo je padao beskrajno poetični sarajevski snijeg (uvijek sam mislio da romantika njihove škole pjesme ima nekog vraga s tamošnjom klimom), a Dijak je izgledao kao čovjek koji poznaje kafanu, barem koliko i pisanje. Izgledao je opušteno.
Mnogi njegov sugrađanin-pisac poznatiji i uspjesniji, ali bilo je nešto u čemu ih je on 'šio' - bio je ona vrsta umjetnika koja možda i nije napravila velik opus, ili ‘kapitalno djelo’ (bože me sačuvaj takve karakterizacije kod nas najčešće!), ali zato jest jednim potezom, jednim naglim udarcem inspiracije i dobrih zvijezda, napravila sebi mali važan kut, mali međaš, stvorila sebi mjesto u plejadi i sad živi kupajući se u toj svjetlosti. Izgledao je kao oni koji su u jednom trenutku dosegli, uhvatili komadić vječnosti i onda se nakon toga opustili i tako relaksirani, ever since, žive dalje svoj život, umjetnički i privatni.
Možda mi se tu dopadala i činjenica da je netko iz svijeta književnosti 'prešao' u onaj (tada) daleko važniji - svijet rock'n'rolla, a ta je mala, intimna i savršena simbioza činila da oba umjetnička svijeta i obje realnosti postanu jedna od druge bogatije, da nisu jedna incestuozna kombinacija nego da se međusobno oplemenjuju.
Pametni znaju da imati sreću da čovjek bude dio ovakve kombinacije kao što je bila Bregović-Dijak je izuzetno rijetka pojava - uspješna,... ne uspjesna - DOBRA pop-pjesma, kombinacija muzike i teksta, traje sto puta duže nego ijedna zbirka 'suvremene' poezije. Osjećaj da ljude ponese dobra pjesma i da je nepoznati zapjevaju, već mora da je neopisiv, ali osjećaj, naznaka da bi pjesma mogla potrajati u vremenu, veličanstven je za autore.
Ovo saznanje je vjerovatno bilo razlog zašto je, za razliku od svojih uspješnih i samovažnih kolega, Vlado Dijak, da upotrijebim omiljeni pridjev samog Bregovića, izgledao tako 'komotno'.

(by Djordje Matic @ 2002-08-02)

>>> dopiši...

...pozdravlja vas Dijak Vlado, sto rakiju pije rado...
by ;-) @ 2003-04-25

Za sve znalce Vlado Dijak je takodje i autor Coline pesme"Stanica Podlugovi"
by Brezanin @ 2004-06-20

da ga bregovic nije otkrio ....
by zasluzni gradanin @ 2005-05-03

/Ambasador boema/. Odlicna stvar. Kao i /Selma/.
by belzebub @ 2005-07-15

Da ga Bregovic nije otkrio i dalje bi se znalo o Vladi Dijaku.
Ambasador Boema je samo jedna od mnogih Vladinih knjiga. Mislim da je Vlado jedan od rijetkih kojima slava nije udarila u glavu. Vlado je bio pravi boem.

(by sarajevo @ 2006-04-11)

Jedna anegdota o Vladi Dijaku:
’OVO JE SALKO, DAJ MU PIČKE MALKO’
Još nešto o Vladi Dijaku, koji je, sem toga što je bio sjajan pijanac, bio i vrlo talentovan pesnik. V. njegovu ranu zbirku „Topovi i glagoli”.
Za Dijaka, kao boema, zna se da je najveći deo svoga radnog vremena, pijackajući,provodio u proslavljenoj (danas bi se reklo – kultnoj) kafani „San”.
Kafana je, inače, bila nikakva, a nalazila se negde oko Malog parka između Radio Sarajeva i zgrade SSRNBiH (Socijalističkog saveza radnog naroda Bosne i Hercegovine). Njeni, koliko se sećam, pink zidovi kao da su bili naručeni za sanjare i depresivne novinare. Kafana „San” bejaše, dakle, radno mesto Dijakovo.
A sada o jednoj od mnogih anegdota o Dijaku, koju sam čuo od novinara i književnika Nenada Radanovića. Pa, štono reč, ako laže on, lažem i ja. Pošto kupio – po to i prodao.
Elem, priča ide ovako. Poslali Dijaka na službeni put u Goražde. Vozač čuvene „volge” bio je neki Salko, čije je ime – radi jedne rime, koja će se, kao poenta, pojaviti na kraju ovoga nepretencioznog zapisa – Dijaku u čast – vrlo važno. Trebalo je da Dijak napravi nešto kratko i duhovito, nešto kao portret predsednice goraždanskog, Opštinskog SSRN-a. A žena je, kažu bila lepotica, koja je ubrzo očarala već pomalo „naćefleisanog” (pripitog) Dijaka. Opčinjen njenom lepotom, a zaboravivši se, Dijak je bio direktan. Zatražio je od nje da njemu, boemu, novinaru i bivšem, zaboravljenom piscu, malčice da one ženske stvari. Anegdota, dalje, kazuje da je žena digla frku neviđenu, da je isterala Dijaka i odmah telefonom pozvala direktora RTV Bosne i Hercegovine. Tako i tako, zar oni ne znaju koga šalju na put i kako može jedan pijani novinar da, u ime RTV-a, od nje, predsednice SSRN-a, koja je takoreći lokalni politički faktor, traži ono što ona tako dražesno skriva među nogama?
U Sarajevu – uzbuna. Pozovu Dijaka u Glavnu Kancelariju, izgrde ga, udare u one komunjarske žice – je li on svestan šta je napravio, kako bruka i profesiju i jednu državnu ustanovu i slične budalaštine. Pitali su ga ko ga je ovlastio da u ime ustanove od drugarice te i te traži – pičke.
– Izvinite, druže direktore – odgovorio je Dijak – ja sam tu stvar tražio u lično ime.
Nego, neka on tu, ne časeći časa, odmah, na licu mesta, napiše izvinjenje i neka vozač Salko, iz istih stopa, ’pali’ kola i nosi to izvinjenje drugarici Toj i Toj. Rečeno, učinjeno.
Puni sebe, mislivši da su Dijaka saterali u tesnac, nisu ni pročitali ono što je ovaj napisao. A na toj ceduljici-pisamcetu napisao je kratko: Drugarice, ovo je Salko, daj mu pičke malko!
Skandal je bio potpun. Za predsednicu najveći krivac za ovu (ponovljenu) blamažu i uvredu (sad ne samo usmenu, nego i overenu, zvaničnu, takoreći sa memorandumom RTV) bili rukovodioci ustanove.
A Dijak je, posle svega, otišao u „San” – na još-po-jednu-pa-da-zapevamo rakiju.
by Branko Stojanović: bstojanovic@jp.ptt.yu @ 2006-12-28

Vlado Dijak je takodjer napisao tekstove balada "Cisti Bijeli Snijeg" koju pjeva Arsen Dedic i "Betonska Brana" koju izvode Indexi.
by Za Ambasadora Boema @ 2008-10-25

odličan tekst o čovjeku koji to zaslužuje.... ponosna sam što nosim ime selma...
by malena @ 2009-11-26

::by recemi1coek @ 2011-07-20::

rece mi 1 coek
da je Vlado napisao i predivni roman "Topovi i slavuji".
Cit'o ga u sedmom razredu.

(izvor - LEKSIKON YU MITOLOGIJE)

Mislio sam da je život dve-tri čaše vina

2011-11-16T00:27:00.000-08:00

(autor teksta: NADIR EFENDIĆ)

Dragi čitatelji,
mogu vam se predstaviti, ja sam Marko zvani Zubčanik. Moj jedini hobi i zanimanje jeste da motorkotače napravim još bržim. Krećem se u drustvu tetoviranih tipova u kožnim jaknama koji do mene dolaze sa tetoviranim curama. Cure su grube i otvorene i ponekad kada frajeri odu cujem i ovakove izreke, kao na primjer:
- Marko, hoces li da me malo stisneš?
Iskreno govorece kod nekih bi to i rado napravio.
Posla imam puno jer je svijet pun luđaka koji hoce da na cesti voze brze od aviona. Manje vise moram biti ilegalac, jer ne zelim da dobijem par godina zatvora zbog nekog tipa koji se je totalno precijenio i povukao sa sobom nekoliko ljudi u smrt.
Do prije nekoliko dana sam bio smiren i ugodno am zivio. Uđoh u lift i tada uđe i ona, smeđokosa sa kosam preko plecki, visoka i elegantna. Potpuno drugacija o d mojih cura sa koznim jakanama.
Izađe iz lifta i dok sam ja buljio z anjenim lijepim mogama, nestade u hodniku.
Slijedicih dan sam dolaazio u isto doba tako da je ponovo sretnem ali lift je bio prazan.
Ne preostade mi nasta drugo vec da pitam cistqcicu, koja inace sve zna sto se desava u kuci.
Ona me sa smijeskom pogleda i upita „Jesili si zagrizao Marko? Nista ne rekoh ali dobih informaciju koju sam trebao. Ona lijepa iz lifta zove se Anne i studira knjizevnost.
Meni su moji motori nekako blizi od te knjizevnosti!
Slijediechih dana sam imao srecu da je vise puta sretnem i uspio sam da promucam da bih ja nju rado sreo i i izvan lifta. Nasmijana, Anne mi rece , O tome se da govoriti.
Nakon nekoliko dana u poštanskom sanducicu nađoh kovertu sa pozivom od Anne da idem sa njom na vecer poezije. Uz karte stavila j i njen broj mobitela.
Za mene je dosao trenutak istine i morao sam nazvati Anne i reci da ja o poeziji nemam pojma.
Ona mi rece:
- Marko, ne moras da poznajes poeziju. tamo ce biti i gradonacelik koji ce cijelo vrijem praviti mudar izraz lica kao da sve rzumije i da uziva u stihovima mladog pjesnika.
Politicari, novopeceni bogatasi imaju manje znanja od tebe ali oni svi poput gradonacelnika navuku masku na lice. U biti oni svi cekaju da ta tortura prođe i da poslije odu na dobro jelo u njihov omiljeni restoran.
Anne mi postavi pitanje:
- Marko, poznaješ li pjesmu „Mislio sam da je zivot dve-tri čaše vina?"
Potvrdno dgovorih, poznajem i i to dobro, jer kada se moji rokeri napiju u kasne sate onda njihova grupa cesto zasvira i zapjeva tu pjesmu. Tada znaju da lete case po zraku.
Meni Anne na to rece:
„Vidis Marko , ti znaci poznajes poeziju!
Zamucah bez razumjevanja, kako Anne, to j e jedna ejdna kavanska pjesma a ne poezija.
Ane mi rece:
- Kada sjednemo u kafic, sve cu ti objasniti, ne brini!
Nakon nekoliko, dana zazvoni mobitel i nakon sat vremena sam sjedio sa Ane u ugodnom kaficu.
Nestrpljiva, upitah moju lijepu studenticu „Anne sto je to bilo sa tom kavanskom pjesmom?
- Marko za vrijeme ex-kraljevine u tridestim godinama zivio je je jedan mladi pjesnik koji je komponovao tu pjesmu i naravno napisao je tekst te pjesme. On je bio tesko bolestan znao da ce brzo umrijeti. Ta pjesma je njegov oprostaj od zivota , gđe on koristi stihove da uputi njegovu zadnju poruku. On je umoro u starosti od 23 godine i danas je on zaboravljen. Sve sto je od njega ostalo to je pjesma „Mislio sam da je zivot dve tri case vina.
Njegovo ime je Dragutin B Ilic i on je uspio ono o cemu sanja mnogo pjesnika. Njegove stihove prihvatio je obican narod koji nema pojma da se u toj pjesmi prikriva odlicna poezija.
Kada se ta pjesma cuje u kasne sate malo tko zna tko je kompozitor i tko je napisao taj osjecajni tekst.
Jedan od najboljih i najpopularnijih pjevaca nestale kraljevine, Edo ljubic zapjevao je tu pjesmu i sa tom pjesmom imao je veliki uspjeh.
Kao sto vidis , Marko i ti si imao dodire sa poezijom!
Anne mi se nekako sve vise dopada i imam osjecaj da me ona nekako uvede u tu poeziju. Iskreno govorci kada me je ona poljubila, zujali su meni neki stihovi u glavi.
Dosao je i taj dan i ja sam nakon male vjecnosti umjesto kozne jakne obukao sako i to sa kravatom Nisam vise ni znao kako se ona veze!
Cudno ssam sam sebi izgledao. Kada dođe Anne vidio sam da ona u uskoj haljini i da ne moze sjesti na a motorkotac.
Rijesio sam problem tako da sma pozvao mog prijatelja zvanog Taxonja, koji ima taxi i kada nije na motoru onda vozi putnike po gradu.
Taxonjaje bio tocan i kada je vido Anne onda je malo zazvizdao. Potpuno ga razumijem.

Kada je mene vidio sa kravatom poceo je nekako da se cudno ceri ali zbog Anne se je suzdrzao i nije vise nista rekao.
Cijelo vecer sam slusao neke stihove i kada bi gradonacelnik zapljeskao ja sam ga pratio.
Mislio sam u sebi, „Ipak je onaj Dragutin B. Ilic bio razumljiviji sa njegove dve tri case vina“
Kako bi se reklo, izdrazao sam ali za poljubac od Anne pretrpio bih i vecu muku.
Kasnije me Anne odvede do nekih mladih ljui koji su raspravljali o pjesniku veceri. Poslusao sam njihove price ali imao sam osjecaj da oni ne znaju sto je pravi zivot u kojem se covjek bori za golu egzistenciju.
Te veceri pokaza mi Anne njenu studentsku sobu i moram reci da mi je bilo lijepo u njoj.
Imao sam osjecaj da vozim na autoputu 220 km na sat i da Anne sjedi iza mene.
Kakav je zivot koji donosi neocekivne stvari nije proslo mnogo vremena i evo i mene na fakultetu. Nije bas poezija ili nesto slicno vec suha ekonomija koju ja dobro razumijem. Moja radiona donosi dobru zaradu i mogu bez problema da platim studij.
Moja Anne mi je velika motivacija. i moram priznati da vremenom mogu bolje da razumijem te njene pjesnike i da ponekad posjetim vecer poezije.
Pored svega najvise volim da zajedno sa Anne poslusam Edu Ljubica sa njegovom izvedbom pjesme,"Mislio sma da je zivot dve, tri case vina".

Zahvaljujem se na strpljenju,
Vaš Marko Zubčanik

Slađana ponovo prva na top listi

2011-10-19T23:53:00.000-07:00

Oktobarski specijal bloga top-muzika.blogspot.com obrađuje (ne)svakidašnju pojavu na našim top listama kroz NLO listu singlova koji su obeležili prethodnu godinu (OKTOBAR 2010 - SEPTEMBAR 2011). Šta je NLO singl? NLO singl je numera koja uporno čartuje na samo jednoj jedinoj listi, dok u istom veremenskom periodu ne uspeva ni da se pojavi na ostalim top listama. Prvo mesto na godišnjoj top listi NLO singlova 2010/2011, zaslužno je pripalo prvoj dami rok muzike Slađani Milošević i pesmi "Neko je tu" koja je mesecima bila na samom vrhu "Jelen Top 10" liste.
Pojavljivanje određenih izvođača na jednoj jedinoj top listi može se tumačiti trojako: maliciozno, paćenički i regionalno. Dok za neke izvođače pozicioniranje na jednoj listi predstavlja uticaj veze/poznanstva/korupcije, za nekolicinu drugih izvođača nepojavljivanje na listi može se tumačiti kao prosto ignorisanje, zabrana ili urednikov subjektivan osećaj za kvalitet. U slučaju MTV Domaćice, kao treće, problem i ne postoji, jer ljudi jednostavno obrađuju "Adria?!" region, tako da se neke od numera "logično" ne pojavljuju na listama u Srbiji (uz 2 totalno misteriozna izuzetka: Struka i Neverne Bebe?!). Da ne bude nešto loše shvaćeno, ima tu i reciprociteta npr. Rundek na Diskomeru …
Kao što je već poznato, niko zapravo ne zna (niti će znati) zbog čega se NLO uopšte i pojavljuju…

::: top-muzika.blogspot.com :::

ŠEZDESETE, mali podsetnik

2011-09-20T04:41:00.000-07:00

Ako sam već pokrenuo novi blog posvećen (uglavnom) ŠEZDESETIM, mogao bi i mali tekst o tom vremenu. Kao što znate, na Netu je veoma popularna copy-paste akcija, pa umesto da ga sam napišem "pokupiću" ga negde sa NETA! Sledi tekst, a na kraju i adresa/link odakle je članak preuzet!
Što se dakle dogodilo u “ludim šezdesetima"?
Evo popisa nekih od zanimljivijih događaja koji su obilježili desetljeće kao i neki od izuma koji su uvelike utjecali na živote ljudi:
* Prvi televizijski prijenos predsjedničke debate održan je između potpredsjednika Richarda Nixona i senatora Johna Kennedya. Kennedy je pobjedio na izborima s jednom od najmanjih razlika u glasovima u povijesti.
* Sovjetski je savez poslao prvog čovjeka u svemir i Amerikanci su također trebali svog čovjeka u svemiru. To se dogodilo petog svibnja 1961. Alan Shepard poslan je u svemir u letjelici "Freedom 7". Kennedy je također htio poslati čovjeka na Mjesec i vratiti ga natrag prije kraja desetljeća.
* 1963. ustanovljena je “hot line” između Washingtona i Moskve
* Predsjednik Kennedy ubijen je u Dallasu u Texasu dvadesetidrugog studenog 1963. Kennedyevom ubojici, Lee Harvey Oswaldu, nije se sudilo. Dok ga je policija premještala u drugi zatvo, čovjek zvan Jack Ruby ustrijelio je Oswalda. Identitet ubojice predsjednika Kennedya ostao je nepoznat.
* Vođa pokreta za građanska prava Martin Luther King ubijen je u Memphisu, Tennessee. Dva mjeseca kasnije Robert Kennedy, brat Johna F. Kennedya također je ubijen.
* Dvadesetog lipnja, 1969. u 16 sati i 18 minuta desio se jedan od najvećih događaja u povijesti. Apollo 11 sletio je na Mjesec s posadom astronauta. Neil Armstrongov slavni govor: "Ovo je mali korak za čovjeka ali veliki za čovječanstvo."
* Na kutije cigareta otiskuje se upozorenje: “Pušenje može našetiti vašem zdravlju.” Vladi SAD nije se činilo shodnim upozoriti ljude da pušenje uzrokuje rak i probleme s plućima.
* Prvi oralni kontraceptiv (Enovid) dolazi na tržište.
* Popularne su knjige "Kvaka 22" Josepha Hellera i "Ubiti pticu rugalicu" Harpera Leea.
* Slavni festival glazbe Woodstock održan je 1969.
* Twist je postao najpopularniji ples šezdesetih. Ljudi su smatrali da je bio toliko popularan jer im je odvlačio pažnju s napetosti Hladnog rata.
* Na televiziji je debitirao "The Andy Griffith Show". Također "The Flintstones", "The Roaring Twenties" i "Surfside Six". Vesterni su gospodarili, s jedanaest serija na mreži ABC, devet na mreži NBC i 8 na mreži CBS.
* Tijekom desetljeća žene su počele nositi minice, kožne čizme i lažne trepavice. Muškarci su nosili majice marke Paisley, baršunaste hlače i Regency jakne visokih ovratnika. Muškarci su također počeli puštati kosu.
* Timothy Leary postao je poznat po svom istraživanju droge LSD što je uključivalo i eksperimente na samom sebi.
* Pojavio se Ken, Barbiein dečko.
* Aluminijske limenke su se pojavile ali 90% gaziranih pića i 50% piva još se prodavalo u bocama.
* Prvi laser napravljen je u tvrtci Hughes Aircraft.
* Pojavili su se električni ručni satovi.
* Douglas Englehart s Stanforda razvio je 1964. prvi računalni miš zajedno s tipkovnicom s pet tipki.
* Prvi kalkulator izumila je 1967. tvrtka Texas Instruments po cijeni od 2,500 dolara po komadu.
* Prvi bankomat postavljen je od strane First Philadelphia Bank 1968.

(izvor je... SLEDEĆI)

Glazbene skretnice Slavka Perovića

2011-09-07T09:30:00.000-07:00

RUBRIKA ::: VOLIM SLUŠATI RADIO
Autor teksta ::: NADIR EFENDIĆ

Kada se sjetimo Slavka Perovića, obično mislimo na njegove manje ili vise orginalne meksikanske pjesme. Slavko Perovic zaradio je sa tom lakom muzikom veliki novac. Da li ga je zadrzao to samo on zna.
Kada pjevac dobije odredjeni glas, on ga se vise nikada ne moze osloboditi. Slavko je dobio glas „Meskikanca „ i pjevaca laganih pjesama iz produkcije poduzeca „Diskos“.
U jednoj gomili starih ploca koje sam prebacivao na computer naletio sam na jednu plocu iz 1966 godine. Ploca sa americkom pjesmom „Kad odlazi brod“ veoma me je iznenadila jer samo cuo potpuno nepoznatog Slavka Perovica. On je fantasticno zapjevao u stilu americkih pjevaca 50-tih i 60-tih godina. Slavko je pokazao da on kao i pok. Tihomir Petrovic vlada tehnikom pjevanja americkih pjesama.
Njegova nacin pjevanja u toj pjesmi moze se usporediti sa poznatom americkom pjevacicom Jo Stafford, koja je poznata po tome da je pjevala bez gresaka, buduci da je posjedovala apsolutni sluh.
Slavko Perovic nije nastavio tim putem kvalitetne glazbe, vec se je okrenuo dobroj zaradi sa meksikanskom glazbom.
Mozemo reći šteta, jer dobri pjevaci su tada kao i danas veoma rijetki.
Da bi Vi sami mogli stvoriti vase misljenje, dajem vam na raspologanje pjesmu „Slavko Perovic_Kad odlazi brod_1966_Smith-Gilespie_EPY-3482“ kao i pjesmu „ Jo Stafford_You Belong To Me_King“.
Uz to dobivte jos tipicnu mexikansku pjesmu Slavka Perovica „Slavko Perovic_Mala avantura_1965_Mex Traditional_EPY-3463_rem“.
Orginalne ploče su bile u lošem stanju tako da sam za pjesmu „Kada odlazi brod“ trebao cijeli dan rada da bi taj snimak ocistio od pucketanja i sumova.

:::SLAVKO PEROVIĆ - KAD ODLAZI BROD::::

Nikad Nemoj Plakati Zbog Ljubavi

2011-08-26T09:13:00.000-07:00

(Evo ponovo "starog" teksta u NOVOM RUHU.
Naslovljen je "Nikad nemoj plakati zbog ljubavi", a premijerno objavljen 06. avgusta 2010. godine. Dakle, ovo je REPRIZA. Autor teksta je bio (i ostao!) Hroničar: bloger sa nick name-om Hroničar je uređivao stari "EX YU...")

POČETAK:

Malo književnosti, malo muzike... Prošlost je levo i desno, dok je sadašnjost samo - pravo!
Dakle, opet je na dnevnom redu čarobna reč - fragment.
Šta da se radi: ceo tekst je previše, a odlomak/fragment je SASVIM dovoljan.
Pa, krenimo onda sa FRAGMENTOM!

"Godinu dana kasnije, na završetku naše veze, ti si me podsetila na tu pesmu, priuštila mi lagano, sentimentalno putovanje u prošlost.
Bile su to godine Bitlsa, tvista, Džona Kenedija, misterioznog samoubistva Merilin Monro, rata u Vijetnamu... Prvih televizora, frižidera, glomaznih radio tranzistora na baterije...

Kako smo se samo ložili na Vijetnam! Give peace a chance, ti nevaljali ujka Same! Ili na ubistvo Džona Kenedija u Dalasu! Kako sam samo mrzeo Dalas, grad ubica. (Dalas u Teksasu, zemlji snova u kojoj se dešavaju svi oni čudesni vesterni?! To nikako nisam uspevao da shvatim.) Čak i na Moiza Čombea, negativca iz Kongo Brazavila. Gotivio sam tog frajera, koji je nosio elegantna odela i neprestano izlazio iz nekih aviona, ma koliko ga pljuvali na TV-u. I, izgleda, da nisam bio jedini, jer je svako drugo ciganče u gradu imalo nadimak Čombe.
Verovatno da smo razgovor o raskidu započeli još u Knez Mihailovoj, na trotoaru ispred pešačkog prelaza, dok smo čekali da se na semaforu upali zeleno svetlo da u|emo u park. Razgovor se odvijao brzo, bez uvoda:

- Znaš, imam drugu devojku i zato mislim da nas dvoje treba da prekinemo...
Ušli smo u park i ti si me tada podsetila na tu pesmu, na možda i jedini hit davno već zaboravljene Vanje Stojković. Ne spuštajući pogled i zadržavajući osmeh na licu, rekla si:
- Da li znaš onu pesmu: 'Nemoj nikad plakati zbog ljubavi, to je samo propuštena noć... Nemoj nikad plakati zbog ljubavi, jer već sutra će nova ljubav doć'?

Izgovorila si to do kraja i, kao što rekoh, naterala me da odem u jedno drugo vreme. U vreme kada sam gore, u Staroj koloniji, u ujakovoj kući, ležao na otomanu i u rukama držao omot ploče koja se okretala na gramofonu - crno-bela fotografija devojke sa naočarima i dugom, ravnom kosom. Da, to je bila Vanja, devojka iz šezdesetih. Koga je ona volela davne '62, '63, možda i '65, i gde bi uveče, njih dvoje i njihovo društvo, zaglavljivali i uživali u životu, u svojih dvadeset i pet godina?! I da li su te njihove zabave, ro|endani, žurke, ili kako su ih oni već nazivali, bile mlake uz upaljeno svetlo, voćne sokove i poneko pivo, ili žestoke uz cigarete, alkohol, potpuni mrak i gramofon odvrnut do kraja?
- Nemoj nikad plakati zbog ljubavi - rekla si hrabro i nisi zaplakala.
Da li je tih nekoliko stihova davno zaboravljenog šlagera poslužilo kao čarobna formula da, te večeri, suze ne skliznu niz tvoje zajapurene obraze? Ne znam, ali uspela si da, za trenutak,
uteraš melanholiju u moje kosti. Samo to. Jer, devojka koja ne ume da se bori za muškarca nikad nema šanse. Pre ili kasnije on će je ostaviti. Ljubav traži istinske borce. Zar nisi čitala
Romea i Juliju? Ljubav ili smrt. Ničeg nema izme|u. Ili ima: ovakve veze kao što je tvoja i moja?
Potpuno si u pravu, Lili F. - nemoj nikad plakati zbog naše ljubavi, nemoj ni jednu tričavu suzu da potrošiš na nju, već hrabro uleti u neku drugu ljubavnu vezu, rutinski je odradi do kraja i zaboravi me. Veruj mi, učinićeš mi uslugu."

(...)
Nad gradom Beogradom pada noć, avgustovska... vrela...

EPILOG:

U stvari, epiloga nema... Nema ga čak ni u tragovima...
Jedino je nad Beogradom julsko, a ne AVGUSTOVSKO predvečerje...
Ali to su tek NEVAŽNE NIJANSE.

(Izvorni tekst je sladećem ---
L.I.N.K.U.)

Labud plovi...

2011-08-19T08:58:00.000-07:00

"labud plovi po tom jezeru
i proklinje svoju sudbinu:
o prokleta moja sudbino,
kad ja nemam kog sam ljubio."

Danas na TV Avali u popodnevnim satima je prikazan film Skupljači perja (Aleksandar Saša Petrović, 1967)
Eto razloga i povoda za (jednu) GOOGLE/NET potragu!
Film ulazi u finale. Porodica Bore Perjara je pred crno-belim TV-om.
Mirno veče... Beli Bora u naručju drži dete: kćerku ili sina, svejedno.
Na TV-u ide pomenuta pesma.
Beli Bora spušta dete i napušta svoj dom, ubogi dom.
Život je završen, nema ga više...
Beli Bora je taj beli labud iz pesme.
MOgao bih da citiram (copy + paste) reči sa jednog NET-foruma:
"Holivudski magovi naučili su nas kako odlaze heroji (u smrt, bajku ili legendu).
Beli Bora (Bekim Fehmiju) jeste bio heroj. Pio je, krao, varao na kocki, jurio kurve, prebijao ženu, krstio mrtvo dete, korumpirao popa i igumaniju, pa i ubio, ali mu Veliki Majstor Petrović nije dao da ode kao heroj.
Bora koji je sekao vene uz vatrenu cigansku muziku, kao zadnja ljiga išunjaće se iz kuće (i filma) uz zvuke anemičnog salonskog šlagera koji njegova nevoljena žena kao opčinjena sluša i gleda sa malog ekrana tv prijemnika. Ostavljajući majku, decu, obe žene i brinući se za ono što čovek najviše voli - samog sebe. U pravoslavnom strahu od narodne milicije.

Labud plovi po tom jezeru
I proklinje svoju sudbinu:
O prokleta moja sudbino,
Kad ja nemam kog sam ljubio...

Nije Tisa ni bila njegova ljubav. Samo ispunjena želja.
A Tisa? On se njoj usput desio. Na putu odrastanja. "
(izvor --- http://forum.mondo.rs/index.php?/topic/37-jugoslovenski-film/)
Mogao bih, ali ja u napisane reči ne verujem. Napisao ih je neko ko... ko...
I znam da sam u stanju tu scenu mnogo bolje da opišem... da je osetim... Možda ne baš kao Aleksandar Saša Petrović koji ju je osmislio i preneo na veliko platno, ali blizu... Vrlo blizu...
Beli Bora je bio neko ko je skupljao belo, guščije perje i porediti ga sa Belim Labudom je sasvim umesno.
Ako je njegova koža tamna njegovo srce, duša je bela. Labuđa.
Ni guske nisu dovoljno bele da oslikaju belinu njegove duše već samo - labud.
I ko može i sme da tvrdi da Saša Petrović nije pošao upravo od te scene i onda iskonstuisao ceo film?! Da je to bila njegova Arijadnina nit koju je sledio i unapre i unazad provlačeći se kroz lavirint dvočasovnog igranog filma?!
Sve u filmu SKUPLJAČI PERJA je podređeno upravo toj antologijskoj sceni - odlazak, odlazak zauvek.
Čak je i Mirtina sudbina bolja od sudbine Belog Bore. Bolje i časna, čista smrt nego izabrati NEPOSTOJANJE. Otići u nepostojanje...
SUOČITI SE SA NEPOSTOJANJEM... To je najstrašnije...
To finale, završetak filma na neki način podseća i na sudbinu junaka Dragoslava Mihailovića iz romana KAD SU CVETALE TIKVE. Ali je surovija, mnogo surovija.
Vojvođanski Ciganin koji leti panonskom ravnicom raširenih krila i visoko... visoko... Ma gde otišao nikada više neće moći da poleti.
Život je ponekad gori i od smrti. Mnogo gori. To je ta prokleta sudbina Beloga Bore...

(P.S.
Tekst je napisan i objavljen 23.07.2011.g.
Onoga dana kada je otišla EJMI V.)

VIS Siluete: Sećanje na Keti

2011-08-09T03:42:00.000-07:00

Siluete
Profile:
(Eng. The Silhouettes)

Serbian beat band from Belgrade formed in 1961 active throughout 60s and 70s.
Siluete were the first scandal band in former Yugoslavia. They shooked whole country with long hairs and vandalism on their concerts, while their leader Zoran Miščević became first mega-star getting hundreds of letters every day.
List of known members:

Zoran Miščević - bass, vocals (1961-1963, from 1964)
Branko Gluščević - rhythm guitar (1961-1963)
Zoran Simjanović - keyboards (1961-1963) (joins 'Elipse')
Ilija Stanić Ika - solo guitar (1961-1964)
Miroslav Minić Mine - drums (1961-1963)
Jovan Miščević - drums (1963-1969)
Dejan Dunić - bass (1963-1969)
Ljuba Đorđević - keyboards (1963-1969, from 1975)
Miomir Petrović Kraka - rhythm guitar (1963-1969)
Tomislav Tomi Sovilj - vocals (1963-1964)
Slobodan Todorović - solo guitar (1964-?)
Dragi Jelić - guitar (1966-1967) (joins 'Džentlmeni')
Aleksandar Cvetković - bass (1969) (forms 'CD')
Boba Orlić (ex 'Bitnici') - bass (1975)
Dragan Vukelić - electric piano (1975)
Radomir Dubičanin (ex 'Dah') - drums (1975)

VIS SILUETE - Sećanje na KETI

Kad budem mrtav i beo (1967) - Audicija

2011-07-26T01:43:00.000-07:00

Živojin Pavlović (1933, Šabac-1997, Beograd) spada u grupu reditelja “crnog talasa” (Stojanović, Petrović, Žilnik, Makavejev), što je predstavljalo političku oznaku koju je tadašnji režim odredio za “dela koja su ’crno’ slikala stvarnost pod uticajem francuskog “novog talasa” i filmskih reditelja osobene estetike poput Bunjuela, Bergmana, Antonionija” .
Sam Pavlović je tvrdio da se termin “crni talas” formirao povodom slučaja njegovog filma „Zaseda” 1969. godine, jer je tad “u jesen ideološka komisija zaseda, tu se formira pojam ’crnog talasa’“.
Završivši Akademiju za primenjenu umetnost u Beogradu počinje da drži predavanja o filmu u unutrašnjosti Srbije .
U to vreme počinje da, isprva amaterski, snima filmove: dokumentarni “ Ljuba Popović” (1958, nedovršen) zatim “Voz 4686” koji je uništen od strane UDB. Slede filmovi “Triptih o materiji i smrti” (1960) i “Lavirint” (1961).
Kao profesionalni reditelj snimio je sledeće filmove: “Žive vode” u okviru omnibusa “Kapi, vode, ratnici” (1962), “Obruč” u okviru omnibusa “Grad” (1963), “Neprijatelj” (1965), “Povratak“ (1966), “Buđenje pacova“ (1967), “Kad budem mrtav i beo” (1968), “Zaseda” (1969), tv-serija “Pesma” (1974) (po romanu Oskara Daviča), “Crveno klasje” (1970), “Let mrtve ptice” (1973), Hajka (1973), “Doviđenja u sledećem ratu” (1980), “Zadah tela (1983), “Na putu za Katangu” (1987), “Dezerter” (1992), “Država mrtvih” (nemontiran). Autor je i više scenarija: “Opklada” i “Tragovi crne devojke” (režija Zdravka Randića) kao i scenarija za televiziju.
Sarađivao je, nepotpisan, i na snimanju brojnih filmova među kojma se izdvajaju “Siroma sam al sam besan” Dragoljuba Ivkova, “Devojački most” Miomira Stamenkovića i “Košava” Dragoslava Lazića.

[izvor -- NOVI KADROVI, fragment]

Jesi li noćas slobodna da vatru dahom zapališ...

2011-07-25T14:30:00.000-07:00

Petoga maja 2008. g. na blogu EX YU JE MOJA FURKA je objavljen teskt NENADA MITROVIĆA o beogradskoj grupi U ŠKRIPCU.
Pa, da se i jula 2011.g. podsetimo Mitrovićevog teksta:

"Čarolija rokenrola jeste, između ostalog, u njegovoj jednostavnosti, mogućnosti izraza u malo prostora i materijala, opštoj prihvatljivosti i razumljivosti. Stoga ne čudi da eto ta čarolija, kako neki kažu, u tri-četiri akorda živi više od pola veka.
Ako bi me neko pitao za beogradsku scenu, sedamdesetih i osamdestih, bez razmišljanja bih rekao da je moja omiljena grupa akustričarska grupa bila «S vremena na vreme», a kada je roknerol u pitanju grupa «U škripcu». Spletom okolnosti oni su imali isto ime, kao i slavna engleska grupa «Dire Straights», što na engleskom jeziku znači "u škripcu".
Beogradske grupe tog vremena bez obzira na sve različitosti u stilu, su imali specifičnost izraza i boju, nešto svojstveno samom gradu kome su pripadale.
Ako se ne varam grupa «U škripcu», se pojavila 1980 godine. Originalna i prva postava je bila:

Milan Delčić Delča, pevač
Zoran Vulovic, klavijature
Aleksandar Vasiljević - gitara
Miloš Obrenović, bubnjevi
Aleksandar Lukić, bas.

Diskografija (LP ploče):
1. Godine Ljubavi (PGP RTB, 1982.)
2. Nove Godine (Jugoton, 1983.)
3. O Je! (Jugoton, 1983.)
4. U Škripcu (Jugodisk, 1987.)

Njihova muzika je bila jednostavna, poletna, sa puno ritma, čistih harmonija i veoma lepih tekstova. Sve je tu bilo jasno, čisto, bez ikakvih kalkulacija, i pokušaja da budu ono što nisu. Od mnogih hitova - Siđi do reke, Nove Godine itd, izdvojio bih pesmu Vreme je za nas, koja je po meni prava mala himna beogradske mladosti i duha osamdesetih, pesma koja me veoma podseća na proleće, buđenje života i optimizam te generacije.
Nijedna druga pesme mi nije toliko ličila na prepune bašte kafana, gradske ulice, prolećnu živost grada, sunce na prozorima crkve Svetog Marka, galebove na Savi, odsjaj sunca na tezgama Bajlonijeve pijace i ptice na krovovima Vračara
Večno buđenje života. Zov ljubavi."

Jesi li noćas slobodna
Da vatru dahom zapališ
Da jednom golom jelenu
Pokloniš svoju haljinu.

Tako je tužno biti crv
U jednoj zreloj jabuci

Pomislim strašno dobro je

Da sebe tebi poklonim.

Vreme je za nas,
Vreme je za novo vreme,
Budi slobodna,
Budi uvek deo mene.

(izvorni tekst je na sledećem - LINKU)

Milan Delčić Delča (1960 - 2011)

2011-07-25T04:49:00.001-07:00

Nedavno smo na blogu EX YU... objavili tekst Nenada Mitrovića o grupi "U ŠKRIPCU" (tekst je na sledećem - LINKU).
Evo, tek nekoliko dana kasnije u medijima je objavljeno da je Milan Delčić Delča preminuo.
Sticajem okolnosti beogradski roker je otišao zajedno sa engleskom pevačicom Ejmi Vajnhaus.

(izvor --- BLIC)

Nova adresa

2011-07-13T07:35:00.000-07:00

Iz tehničkih razloga blog EX YU JE MOJA FURKA je premešten na (n)ovu adresu:

www.exyujemojafurka.blogspot.com

Nadam se da ćemo se družiti kao i ranije...
Srdačan pozdrav i ugodno (dugo toplo) leto!!!

VOLIM SLUŠATI RADIO: Ricky King

2011-07-13T05:04:00.000-07:00

Autor teksta:
NADIR EFENDIĆ (Nemačka)

Izvođač -- Ricky King
Pjesma -- Johnny Guitar
Pjesma traje --- 2 min i 50 sec,

Poštovani slušatelji,
u niz besmrtnih filmskih melodija možemo uvrstiti i pjesmu "Johnny Guitar" iz 1954-te godine. Tu pjesmu pjevala je Peggy Lee u istoimenom kaubojskom filmu, u kojeme je glavnu ulogu glumio Sterling Hayden, koji se je u u tom filmu zvao "Johnny Guitar Logan".
Vec 1960-te godine svedska grupa "Spotnicks" uzela je tu melodiju u njihov repertoar i oni su na elektricnim gitarama doprinijeli popularnosti te melodije.
Slavni Jimmi Hendrix u mladim godinama također je svirao melodiju "Johnny Guitar".
Njemacki gitarist Ricky King uzeo je tu melodiju u svoj program, i on ju je odsvirao u stilu Spotnicksa, ali uz jednu tehnicku perfekciju, koju imaju samo vrhunski gitaristi. To nije cudo, jer Ricky King zavrsio je visoku muzicku skolu u Hannoveru i on je diplomirao na gitari. Ricki King postao je popularan, kada je svirajuci u vise grupa, ponekad solo zasvirao i ti njegovi solo nastupi su bili prihvaceni od publike.
Sada poslusajmo u nasoj emisiji Ricky Kinga kako on svira na elektricnoj gitari poznatu filmsku melodiju "Johnny Guitar" kompozitora Younga.

Ricky King ::: JOHNNY GUITAR

A kako je sve to počelo?!

2011-07-04T12:17:00.000-07:00

Blog EX YU JE MOJA FURKA je "startovao" 21. februar 2007. g. sa ex-YU kompilacijom RULETA 5: dakle, pre četiri i po godine.
To je još bilo vreme blogova a ne FEJSBUKOVA i JUTJUBOVA.
Ali, kao što vidite i Internet evoluira, menja se...
Šta da Vam kažem: ako se negde i nekako dokopate ove kompilacije, preslušajte je i setite se da je sa njom započela avantura blog "EX YU..." koji i sam polako ali sigurno odlazi u istoriju.
NET istoriju.

Tracklist:

1. Šminka - Pomaranča
2. Bombarder - Dado A. Topić
3. Mirko - Leb i sol
4. Javi se - Generacija 5
5. Ostaću slobodan - Riblja Čorba
6. Zajdi, zajdi - Smak
7. Unutarnja panika - Bulevar
8. To sam ja - Piloti
9. Bugatty - Propaganda
10. Moj brod - U škripcu
11. Pepermint zvezde - Divlji anđeli
12. Sve je uzalud - Grupa 'I'
13. Šoljica kafe - Krvna grupa

(originalni zapis ---Ruleta 5)

GODINA (je ) 1966...

2011-06-24T00:28:00.000-07:00

Kako je nastala grupa MI?!
Spajanjem šibenskog VIS-a Magneti (basista Siniša Škarica i bubnjar Nikica Šprljan), prvog rock sastava u Dalmaciji, i tinejdžerske skupine Mjesečari (orguljaš i pjevač Neven Mijat, gitarist Mirko Vukšić i saksofonist Aljoša Gojanović) 1966. godine nastaje jedna od najpopularnijih skupina - Mi.
Nakon uzastopnih angažmana u zagrebačkom Studentskom centru krajem 60-ih godina prošlog stoljeća popularna šibenska grupa dobila je kultni status omiljene zagrebačke skupine naglašenog dalmatinskog i američkoga južnjačkog akcenta.
Tom je najviše pridonosio lead vokal Neven Mijat, zvan Fićo, i pojačana puhačka sekcija (sa trubačem Joškom Krnčevićem i saksofonistom Slavenom Bebanom). Upravo njegov glas žanrovski je odredio repertoar grupe Mi od Raya Charlesa, Jamesa Browna, Otisa Reddinga i drugih.
Ipak, jedan od najvećih hitova grupe Mi bio je Bam bam ba ba lu bam, čiji je autor Neven Mijat, a poznate su i La la la, Jednog od ovih dana i druge.

Grupa Mi je potkraj 1971. godine prestala sa aktivnim svirkama.
Na vrhuncu popularnosti snimaju za Jugoton tri singl-ploče:

(1) Dijana/Sjećanja,
(2) Bam bam baba lu bam/Ljubav ti više nije tako važna i
(3) La la la/Jednog od ovih dana.

Godine 1969. u kategoriji pop grupa - prema anketi zagrebačkog tjednika za glazbu, kulturu i umjetnost mladih Pop Express - osvajaju prvo mjesto ispred beogradskih sastava Korni grupe i Silueta, a 1970. u glasovanju beogradske Mladosti zauzimaju treće mjesto iza Korni grupe i sarajevskog Pro Arta.

Bolanov „les pol”

2011-06-08T23:19:00.001-07:00

(autor - Aleksandar Žikić | 09. 06. 2011.g.)

Jedna nepravda ispravljena je nedavno „signature fender stratokasterom” Vejna Krejmera, gitariste jednog od najznačajnijih američkih bendova svih vremena MC5, o čemu je na istom ovom mestu bilo reči prošlog četvrtka. Skoro istovremeno, ispravljena je i druga nepravda, jer se na tržištu našlo – u vrlo ograničenoj seriji, s rasponom cena od sedam do 11 hiljada dolara – ukupno 450 vrlo posebnih „gibson les pol” gitara.
Reč je o modelu napravljenom po uzoru na unikatni modifikovani instrument koji je nekada bio vlasništvo Marka Bolana, gitariste jednog od najvažnijih britanskih bendova svih vremena „T-Rex”. Iako su se odmah pojavile nedoumice u vezi s potpunom pouzdanošću originalnog uzorka (gitara je, navodno, bila ukradena iz Bolanovog stana i nikada nije pronađena) – a iz moje i, nažalost, verovatno i vaše finansijske perspektive bilo je nemoguće lično proveriti stanje – nema sumnje da interesovanje neće izostati.
Bolan je svojevremeno nabavio „les pol” standard iz 1959, zatim promenio mnogo toga, od poklopaca za magnete do vrata i boje.
Boja – nazvana „Bolan’s Chablis” - na kraju je bila najsličnija oranž nijansi kakva se najčešće vezuje za čuveni „greč” Edija Kokrena, a vrat koji je poslednji ugrađen i najduže se zadržao pripadao je „les pol” kastom modelu iz sedamdesetih. Konačni izgled gitare, a po svoj prilici i zvuk, bio je neuporediv s bilo kojim drugim modelom iz slavne serije.
Najveći britanski rokenrol star ranih sedamdesetih nikada nije bio odgovarajuće cenjen. Sud je, naravno, bio potpuno neopravdan jer od magičnih akustičnih dana „Tyrannosaurus Rex” do svetske slave sa „T-Rexa” Mark Bolan je kontinuirano demonstrirao nesvakidašnji talenat i veštinu, ali i zapanjujuću inventivnost u pristupu gitari.

(izvor ---- BLIC)

Opet Bob

2011-05-25T23:48:00.001-07:00

Autor: Aleksandar Žikić

Bob Dilan danas ima sedamdeset godina i dva dana i američka, britanska, a verovatno i svetska javnost vrlo je zainteresovana da iz te činjenice izvuče što više inspiracije za sebe i atraktivnosti za svoje konzumente. Magazin „Rolling Stone“ stavio je, naravno, fotografiju mladog Dilana na naslovnu stranu najnovijeg broja i pokušao da udruženim naporima dilanologa, drugih muzičara i čitalaca definiše njegov značaj i doprinos.
Sedamdeset najvažnijih pesama najvećeg savremenog songrajtera - koji je takođe u nedavnom „Rolling Stone“ specijalu zauzeo drugo mesto, posle Beatlesa, na listi najznačajnijih muzičara svih vremena - odabrano je po principu ankete. Na prvom mestu, prema očekivanju, našla se „Like A Rolling Stone“, a malo je stvari koje biste očekivali a nećete ih naći. U tom smislu, lista je pristojna i nema potrebe za posebnim naknadnim komentarima.
U podsekciji o najboljim verzijama Dilanovih pesama, međutim, dogodilo se nekoliko u najmanju ruku diskutabilnih propusta: nema ni Brajana Ferija, ni sastava Manfred Mann, ni Roda Stjuarta, čak ni Elvisa. Ako je izostavljanje opskurnih bisera kao što je „Can You Please Crawl Out Your Window?“ Vilka Džonsona (album „Ice on the Motorway“, koji izgleda još postoji samo u vinilnoj varijanti) donekle normalno u svetu u kakvom živimo, ne osvrnuti se čak ni letimično na „Mighty Queen“ Manfreda Mana ili na Ferijeve obrade već je nedopustivo, a potpuno izostaviti ultimativno trominutno remek-delo kakvo je „Tomorrow is A Long Time“ baca nepotrebnu senku na kompletan izvor.
Opet mogu da razumem da izuzetno tumačenje Nika Drejka (najmanje petnaest poznatih izvođača obradilo je ovu stvar) bude zaobiđeno - bilo bi nepravedno očekivati čuda od mejnstrim magazina kakav je „Rolling Stone“ - ali verzija koju je na albumu „Every Picture Tells a Story“ snimio Rod Stjuart jednostavno se mora naći na bilo kojoj listi sa pretenzijama ka kakvoj-takvoj relevantnosti. O nezemaljskoj Elvisovoj interpretaciji iste stvari suvišno je trošiti reči: dovoljno je citirati samog Dilana, koji je rekao da mu je od svih verzija njegovih kompozicija upravo ta najbliža srcu.

(izvor --- BLIC)

(Stari) Mik Džeger osnovao novi bend

2011-05-22T01:29:00.001-07:00

Frontmen "Roling Stonsa" Mik Džeger osnovao je novu grupu "Super Hevi", u kojoj su i Dejv Stjuart iz "Juritmiksa", pevačica Džos Stoun i najmlađi sin Boba Marlija Dejmijan Marli, objavio je Nju mjuzikal ekspres.
"Nas četvoro dogovorili smo se da uđemo u studio i nabacamo neke stvari, vidimo šta će biti, da li će nam biti zabavno. Nismo znali kakvu ćemo muziku snimiti. Znali smo da će biti zabavno", kazao je Džeger. Na materijalu grupe "Super Hevi" radio je i AR Rahman, indijski oskarovac i kompozitor muzike za filmove "Milioner sa ulice" i "127 sati".
"Dejv Stjuart i ja kazali smo jedan drugom: 'Hajde da pozovemo AR Rahmana, u gradu je, to će biti drugačije', pa je učestvovao još jedan kontinent", ispričao je Džeger.
"Imamo rege pesme, rok pesme, nešto balada, nešto soula. Imamo jednu pesmu na urdu jeziku", otkrio je Džeger.
Pevač je nagovestio da će obožavaoci "Roling Stonsa" morati da sačekaju na novi turneju legendarnog benda, pošto postoji mogućnost da će na turneju krenuti njegova nova grupa.
"Ako se ljudima dopadne, hoćemo. Ako im se ne svidi, nećemo!", kazao je.

(Autor / izvor: Beta)

Ringo Star sprema autobiografski album

2011-04-28T05:57:00.000-07:00

Bivši “Bitls” Ringo Star objavio je da će njegov novi album delimično biti autobiografija, objavio je Nju mjuzikal ekspres (NME).
“Spremam album o Liverpulu. Radi se o meni i Liverpulu. To je kao da radim mini-autobiografije ali umesto da pišem knjigu - pravim album”, rekao je bubnjar.
Ringo Star nije precizirao kada će objaviti novi album.

Muzičar će u junu krenuti na evropsku turneju.

(izvor --- BLIC)

Umro Džet Haris, basista grupe Šedouz

2011-03-19T04:18:00.001-07:00

LONDON -

Nekadašnji basista britanske pop grupe "Šedouz" Džet Haris umro je od raka u 72. godini, preneo je danas BBC.
Haris, koji je bio u originalnog postavi "Šedouza" i u tom sastavu svirao do 1962, umro je u domu svoje izabranice u engleskom gradu Vinčesteru, saopštio je menadžer gitariste.
Pevač Klif Ričard odao je priznanje nekadašnjem kolegi iz "Šedouza": "Džet je bio upravo ono što je 'Šedouzima' i meni bilo potrebno: kičma koja je učvrstila naš zvuk".

Bitlsi dobijaju spomenik u Sibiru

2011-03-09T00:49:00.000-08:00

Skulptura isnpirisana albumom "Abbey Road"

U mestu Tomsk u Sibiru uskoro će biti podignut spomenik legendarnim "Bitlsima", koji je inspirisan njihovim albumom "Abbey Road".
Bronzana skulptura predstavljaće Džordža Harisona, Pola Makartnija, Ringa Stara i Džona Lenona kako prelaze ulicu ispred studija EMI, baš kao na omotu albuma "Abbey Road" iz 1969. godine.
Gradonačelnik Tomska Nikolaj Nikolajčuk izrazio je nadu da će deo troškova izrade spomenika snositi građani. "Imamo mnogo ljubitelja muzike i onih koji su odrasli na muzici 'Bitlsa'. Mnogi od njih su bogati ljudi. I siguran sam da mogu da ulože u ovu ideju", kazao je Nikolajčuk.
Lokalni zvaničnici navode da će spomenik biti otkriven na jesen.

(izvor --- BLIC)

Miljkovićeva tragedija

2011-02-07T09:14:00.000-08:00

(autor teksta: Milan Vlajčić )

Ovih dana (12. februara) navršava se pola veka od tragične smrti Branka Miljkovića, princa srpske poezije, kako su ga za kratkog života (tek je napunio 27 godina života) proglasili kritičari.
Godinama nema njegovih knjiga u knjižarama, dok neki njegovi pesnički ispisnici dobiše poslednjih godina i po nekoliko izdanja sabranih dela. Ubi ga prejaka reč, kako je sam za sebe rekao, a ta reč je imala i dobre pomoćnike.
Neki prijatelji i kritičari ga olako svrstaše u proklete pesnike (francuski izraz za Remboa, Verlena i druge, od kojih se niko nije ubio). Potom je pokrenuta potraga za jednom ženom koja je bila surova prema pesniku (nije uslišila njegovu zemaljsku želju).
Preskače se veliki skandal u književnoj čaršiji, iz kojeg je B. M. izašao kao tragična žrtva. Posle dodeljivanja Oktobarske nagrade Branku Miljkoviću, jedne večeri je u Klubu književnika grupa pisaca i prijatelja napala nagrađenog da se prodao režimu, a on je (prilično pijan) prihvatio ponudu da javno vrati nagradu.
Odmah je nađen prazan list hartije, Brankovu izjavu je pesnik Branko V. Radičević odneo u redakciju „Duge”. Ujutro je Miljković jurnuo da povuče izjavu, ali mu je rečeno da je zakasnio (što je bila laž). Desetak Brankovih prijatelja i kritičara javno ga je zbog toga oblatilo.
Posramljen, utekao je u Zagreb, gde su mu utočište pružili Zvonimir Golob i Irena Vrkljan. Jednog jutra je njegovo telo nađeno pored nekog periferijskog bircuza.
Dvadesetak godina kasnije, kad su već poremećeni odnosi sa Hrvatskom, javili su se naknadni tumači (među njima i pesnik T. Mladenović) tvrdeći da su ga ubili hrvatski nacionalisti. Udeo beogradske književne čaršije je zabašuren do danas, kako treba.

(izvor --- BLIC)

"Mungo Jerry" svira u Nišu

2011-01-24T10:30:00.000-08:00

::: NIŠ :::

Grupa “Mungo Jerry”, koja se proslavila ultimativnim hitom “In The Summertime” nastupiće 13. avgusta na “Nišvil” festivalu koji se održava od 11. do 14. avgusta, u prostoru niške tvrđave.
Jedna od najtiražnijih grupa drugog talasa britanske pop, rok i bluz ekspanzije sa početka sedamdesetih godina, predvođena pevačem, gitaristom i autorom Rejom Dorsetom predstaviće u Nišu svoj bluz program.
Sastav “Mungo Jerry” je posle proboja sa svetskim hitom “In the Summertime” (1970), u jeku popularnosti 1971. godine, održao mini turneju po tadašnjoj Jugoslaviji.

Nakon nastupa u Zagrebu svirali su u Beogradu, ali je ovaj koncert prekinut pošto su članovi benda, nezadovoljni lošim ozvučenjem, prevrnuli klavir.
Osim tog najvećeg hita ova grupa je imala i još neke poznate pesme među kojima su: “Baby Jump”, “Lady Rose”, “Alright, Alright, Alright” i “You Don’t Have to be in The Army To Fight In the War”.

(izvor ::: BLIC)

Joko Ono: Nisam rasturila "Bitlse"

2010-12-26T05:52:00.000-08:00

Godinama se smatralo da je Joko Ono kriva za raspad "Bitlsa", jedne od najvećih grupa koja je ikada postojala, međutim, ona odbija da prihhvati odgovornost za to, jer kako kaže, i da je htela ne bi mogla da ih odvoji jedne od drugih.
Kao već izgrađeni avandgardni umetnik, Joko je postala poznata ali na negativan način kada je započela vezu da Džonom Lenonom.
Par je živeo u Nujorku sa sinom Šonom pre nego što ga je ubio opsednuti obožavalac 1980. godine.
"Nisam rasturila "Bitlse". To je bila grupa sačinjena od četiri veoma kompleksna čoveka, a ja sama nisam mogla da utičem na njih. Oni su se rastali zato što su došli do kraja. Dugo sam bila ljuta što sam nepravedno optužena da sam uticala na uništenje kako "Bitlsa" tako i samog Džona", kaže Joko. Kako dodaje često razmišlja kako bi bilo da je Lenon i dalje živ.
"Svidelo bi mu se kako se svet promenio. Obožavao bi Internet, "fejsbuk" i "tviter". Sigurna sam da bi svaki čas postavljao svoja mišljenja o svemu što se događa", priča Joko.

(izvor -- BLIC)

Za ljubav i mir, do smrti

2010-12-08T22:01:00.000-08:00

Širom sveta juče je obeleženo 30. godina od ubistva Džona Lenona, jednog od najuticajnijih i najznačajnijih autora popularne muzike. Tim povodom objavljeno je nekoliko dokumentaraca, među kojima su najzanimljiviji „The Day John Lennon Died“ i „LENNONYC“, a magazin „Rolingstoun“ objavio je poslednji Lenonov intervju, napravljen samo tri dana pre nego što ga je psihički bolesnik Mark Dejvid Čepmen ubio 8. decembra ispred zgrade „Dakota“ u Njujorku.
Dokumentarni film „The Day John Lennon Died“ britanskog reditelja Majkla Valdmana bavi se rekonstrukcijom događaja na dan kada je Lenon ubijen, a među upečatljivijim prizorima iz filma svakako je prikazivanje fotografije Lenona kako potpisuje autogram Čepmenu samo nekoliko sati pre nego što će ga ovaj ubiti.

Poseban izazov za autore filma bilo je pronalaženje Pola Goreša, autora fotografije na kojoj se vide Lenon i Čepmen, koji još od ove tragedije odbija da komunicira s medijima. Prema Gorešovim rečima, Čepmen je Lenonu prišao s primerkom njegovog albuma „Double Fantasy“, s molbom da ga potpiše. Lenon je to i uradio, uz pitanje: „Da li je to sve što vam treba?“ Goreš je nakon toga napravio čuvenu fotografiju.

Magazin „Rolingstoun“ u svom novom broju objavljuje poslednji intervju s Džonom Lenonom, napravljen samo tri dana pred ubistvo.

„Odabrao sam da radim samo sa Polom Makartnijem i Joko Ono. To nije loš izbor“, rekao je u intervjuu.

U novom broju „Rolingstouna“ se oglasila i Joko Ono, prvi put progovorivši o njegovim poslednjim trenucima. Te večeri oni su se vraćali kući iz muzičkog studija.

„Kada smo seli u automobil, predložila sam da idemo u neki restoran da nešto pojedemo, ali Džon to nije želeo. ‘Ne, želim da vidim Šona pre nego što zaspi’, rekao mi je, pa smo pošli kući. Znate, čak i da smo otišli u restoran, to ništa ne bi značilo. Ne verujem da bismo i tako uspeli da izbegnemo taj užas. I onda… Onda se automobil zaustavio, mi smo izašli. Bilo je to stvarno… Bilo je užasno“, rekla je Joko Ono.

Sumirajući 40 godina života, Džon Lenon je u intervjuu ocenio da za njega postoje dva najvažnija cilja i da im je ostao odan do kraja - ljubav i mir na Zemlji.

Džon Lenon 1940 - 1980.

* 9. oktobar 1940: Džon Vinston Lenon rođen je u Liverpulu u Engleskoj, kao jedino dete Džulije i Alfreda Lenona
* 1957: Sa Polom Makartnijem osniva skifl rok-grupu “Kvorimen”. Džordž Harison im se pridružuje godinu dana kasnije
* 1960-62: Pod novim imenom “Bitlsi” grupa priređuje 280 koncerata u hamburškim rok-klubovima
* 1962: “Bitlsi” - sada sa Ringom Starom za bubnjevima - objavljuju prvi singl “Love Me Do”. Lenon se ženi Sintijom Pauel, u aprilu 1963. dobijaju sina Džulijana
* 1964: Posle izuzetno uspešnog debi nastupa u SAD usledile su dve godine neprekidnih turneja, kada grupa stiče svetsku popularnost
* 1965: “Bitlsima” je dodeljen Orden Britanske imperije (MBE) na proslavi kraljičinog rođendana, na kome su bili počasni gosti
* 1966: Lenon izjavljuje da su “Bitlsi” popularniji od Isusa Hrista, što je izazvalo negativne reakcije
* 1967: Izlazi album “Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band”
* 1968: Džon i Sintija se razvode
* 1969: Lenon sklapa brak sa Joko Ono. Snimljen album “Give Peace a Chance”. U znak protesta protiv rata u Vijetnamu Lenon vraća MBE
* 1970: Raspad grupe “Bitlsi”. Lenon objavljuje solo album “John Lennon/Plastic Ono Band”
* 1971: Lenon i Joko Ono se sele u Njujork. Te godine je objavljen album “Imagine”
* 1972: FBI pokreće istragu povodom poziva za Lenonovu deportaciju zbog povezanosti sa aktivistima protivnicima Rata u Vijetnamu. Lenon i Joko Ono objavljuju “Sometime in New York City”, politički album na kome se, između ostalog, nalaze pesme o ženskim pravima i odnosima među rasama
* 1973: Džon Lenon i Joko Ono razilaze se na nekoliko meseci
* 1974: Lenon izdaje album “Walls and Bridges”, na kome se nalazi i hit singl “Whatever Gets You Thru the Night”. Poslednji koncertni nastup u dvorani Medison skver garden zajedno sa Eltonom Džonom
* 1975: Odbačen nalog za Lenonovu deportaciju. Džon i Joko dobijaju sina Šona - Lenon se privremeno ne bavi muzikom
* 1980: Objavljen album “Double Fantasy”
* 8. decembar 1980: Ispred zgrade “Dakota” na Menhetnu, gde je stanovao, Džona Lenona iz pištolja ubija poremećeni obožavalac Mark Dejvid Čepmen

(izvor ::: BLIC)