GOVOR DUŠE

RASTANAK

2013-04-25T07:44:00.000-07:00

Iz sveske na široke linije (18)

Prolećni vetar je donosio nemir i žudnju. Zatvorio je oči. Vetar je uplitao san u kosu. Prilazi mu u dugoj, lepršavoj letnjoj haljini. Provlači prste kroz njegovu kosu. Grli joj struk i privlači k sebi. Dodir usana i želja...

Vetar je stao. Otvorio je oči. Senka je nestala. Ostao je miris njene kose i toplina u šakama. Grčevito je nastavio da slika. Poslednji potez četkicom oživio je njen lik.

...

Aprilsko jutro. Na stolu u vrtu ohlađena kafa i otvorena „Plava sveska“. Njegov lik ispred zatvorenih očiju. Vetar se igra njenom kosom... Prišla mu je. Osetila je njegove ruke oko struka. Provlači prste kroz njegovu srebrnu kosu. Dodir usana. Grč u grlu...

Vetar je stao. Otvorila je oči. Zatvorila je „Plavu svesku“.
Jednom je već u jednoj pesmi, davno, napisala:

„Vetar je samo hteo da jače pomeri lišće“.

Nadica Janić

"Igra svetlosti"
(mixed media; 10 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić

SVETLOPIS

2013-04-10T10:33:00.000-07:00

... a priča teče dalje (38)

Fotografija deda Vlaje u pocepanom vunenom džemperu kako grli svog ovna Bekana dotakla je mnoga srca na Fejsbuku. Milija Dikić, umetnički fotograf iz Sevojna, ispisivao je svetlošću priču o ljubavi između čoveka i životinje, o samoći i sreći, o siromaštvu i ponosu.

SRPSKA TELEVIZIJA USA
Reportaža SVETLOPIS
http://2012.srpskatelevizija.com/index.php?option=content&task=view&id=1245&Itemid=

Foto: Milija Dikić
Tekst: Nadica Janić
Urednik: Veroljub Milošević

SUNČANI HRISTOS

2013-03-29T06:29:00.000-07:00

... a priča teče dalje (37)

Mlado Sunce se nenadno iskrade od nas.

Kuda je otišlo, kako to i zašto
to sam dobri Bog sada može da zna.

I možda bismo ga zaboravili kao lepu slučajnost
(kako je bilo došlo tako bi bilo i prošlo)
da se vascelim svojim bićem ne grejemo još

od onih davnih Njegovih zlatnih i topli dlanova.

(M. M. Dizdar)

"Sunčani Hristos"
(kolaž; 40 x 35 cm)
Autor: Nadica Janić

SEĆANJE

2013-02-22T09:19:00.000-08:00

... a priča teče dalje (36)

Sećam se peska u očima i nemoći pred Prošlošću.
Večito tražim u Pesku čudesnu knjigu Istine.

Poneta valom Sreće verovala sam...
U kovitlacu Praznine nestale su boje.

Sanjala sam Plave Snove...
I letela u Rajske Vrtove.

Budila sam se s Maglom u očima.
Odgovor sam našla u Rasutom Vremenu.

Nadica Janić

"Sećanje" (1)
(mixed media)
Autor: Nadica Janić

"Sećanje" (2)
(mixed media)
Autor: Nadica Janić

ZEMLJA SUMRAKA

2013-01-21T11:49:00.000-08:00

... a priča teče dalje (35)

Sunce je postalo ljubičasto.

Ljudi ne pokazuju lice.
Oblače se u šarenu odeću

i hodaju ne dodirujući zemlju.

U Zemlji Sumraka sve se osipa...

i ono što nije staro.
Sve je izgubilo boje.
Vreme je stalo.

Rojevi belih leptira

pretvaraju se u oblake

koji plove sve dalje...
A nebo se polako spušta.

Nadica Janić

"Izlazak"

(frotaž; 30 x 40 cm)
Autor: Nadica Janić

ZAČARANI VAL POVRATKA

2012-12-21T00:00:00.000-08:00

... a priča teče dalje (34)

Snažan vetar podigao je pesak sa obale Reke.

Sa druge strane Stvarnosti,

ispod ugašene Duge, poteklo je Vreme.

Nosilo je Čistotu, Mir i purpurnu Svetlost.

Ljudi su bili svetlucave iskrice Peska
koje su rasle i pretvarale se u prozirne Senke.

Crveno i Plavo postalo je Nova Stvarnost.
Začarani val povratka širio se Zemljom.

Šest dana je plavio Zemlju Istinom.
Granica između Neba i Zemlje je nestala.
Muzika sfera... I ples Senki.

I bi veče. I bi jutro. Dan Sedmi.

Nadica Janić

"Začarani val povratka" (1)

(mixed media - akril i pesak na lesonitu; 60 x 80 cm)

Autor: Nadica Janić

"Začarani val povratka" (2)
(mixed media - akril i pesak na lesonitu; 60 x 80 cm)
Autor: Nadica Janić

EVOLUCIJA UMA I DUHA

2012-12-20T08:36:00.000-08:00

... a priča teče dalje (33)

„21. 12. 2012. započinje Zemljin veliki evolucijski kozmički skok. Posle 13 milijardi i 700. 000. 000 godina konačno će um i duh biti ti koji dominiraju procesom kozmičke evolucije.

Kako se možemo pripremiti? Tako što ćemo zaboraviti naše staro biće i povezati se s našim dubokim, istinskim bićem. Ako se ne možemo povezati s našim dubokim bićem i oprostiti se od našeg starog bića, našem starom egu neće biti lako kad dođe velika mutacija. Trebamo posaditi seme novog bića.

Budimo svesni da se nalazimo između dva sveta, jednog koji umire i drugog koji se rađa; jedan još nije mrtav, a drugi se još nije rodio. Na žalost, stil života Sveta kojeg poznajemo je stil umiranja, ubijanja, uništavanja biosfere. 21. 12. 2012. je početak paljenja Svetlosti koja će stvoriti sledeći Začarani val od 13 milijardi i 700.000.000 godina, koji se zove Začarani val povratka.

Nalazimo se u trenutku potpune kozmičke tranzicije. Zašto? Jer mi jesmo kozmička bića. Ne možemo biti u evolutivnoj tranziciji, mutaciji, ako nije kozmička. Nalazimo se, dakle, u kozmičkoj tranziciji i svrha kalendara koji pratimo je da ovaj kalendar, ovaj sinkronar, stvori bazu da počnemo smeštati naše emocije i misli u drugu frekvenciju, jer ono što je utkano u program vremena, kalendar nekog društva ili civilizacije, predstavlja krajnji domet tog društva. Moramo prevazići svaki koncept koji imamo o sebi: ja sam ovaj ili onaj tip ličnosti, ili, ja imam više prava nego ova ovde osoba - sve te koncepte potrebno je baciti u smeće.

Moramo, što je jednako tako važno, očistiti naše umove. Svi hoće biti Čarobnjaci na Zemlji, hoće biti bio-solarni telepati, ali ne mogu vežbati telepatiju ako nemaju čist i jasan um. Ne možeš iskusiti telepatiju kada tvoj um govori sve vreme. Ne možeš napraviti razliku između telepatije i svih tih glasova koji stalno govore u tvom umu. Telepatska matrica nije stvorena kao neka apstraktna funkcija, nego je to potreba koja je nastala zbog prelaska biosfere u noosferu.

Godine 2012. doživećemo jednu mutaciju planeta, našeg bića i našeg Sunca, jer već između 2012. i 2013. nastupa sledeći horizont evolucije materije. Nema druge opcije nego vratiti se svesti ovoga trena. Evolucija se događa u svim složenijim oblicima uma i duha, i baš što se događa, događa se da bismo se pripremili za taj trenutak. Zbog toga govorim o potrebi pročišćenja uma i tela, potrebi za početkom življenja vrlo jednostavnih života, veoma iskrenih i moralnih.“

Hose Argueljes - Valum Votan

http://www.13moon.com/Votan-bio.htm

Priredila: Nadica Janić

PLAVA SVESKA

2012-10-11T09:08:00.001-07:00

Iz sveske na široke linije (17)

„Plava sveska“ i nije „plava“.

Velika, neugledna svaštara.

Snovi su plavi,

blistavi i večni

u mojoj „Plavoj svesci“.

Kao zabluda,

kao razočaranje,

kao neutešnost

su zgužvane korice

rokovnika iz 1989...

Zatvarala sam ga
u najdublju fioku,

govorila – „Neću više!“

Uzalud je...

A onda opet -

ujutro, uzimam rokovnik

i pišem plave snove

u „Plavu svesku“

i lakše mi je -

On i Ona postoje...

kao što postoji

požutela bela hrizantema,

iz jednog oktobra,

ispresovana i sačuvana

u „Plavoj svesci“,

kao što postoji san

o jednom plavom oktobru

kada će On otkinuti uz put

plavu hrizantemu

i staviti u Njenu belu kosu.

Nadica Janić

MIHOLJSKO LETO

2012-10-10T11:17:00.001-07:00

... a priča teče dalje (32)

Zvuk neke daleke muzike i cika dece.

Miris pekmeza od šljiva, pečene paprike...

Šum lišća i užurbani let ptica.

Suva zemlja iščekuje dodir lišća.

Dunav se pritajio ispod niskih oblaka

i čuva tajnu usamljenih Senki.

Miholjsko leto - kao lepota koja nestaje,
kao poslednja ljubav, kao propadljivost života...

Tajna večnog kruga u crvenom sutonu.

Nadica Janić

Poslednji dan u letnjoj haljini.
Ne volim jesen... i nestajanje.
Plašim se magle i krika vrana.

SAT

2012-09-23T00:30:00.000-07:00

... a priča teče dalje (31)

Šta je život čovjeka spram kucanja sata?

Krhko i lomno savitljiva vlat.

Odlaze ljudi, zatvaraju za sobom vrata,

u samoći sobe ostavljeno, mudro kuca sat.

Zamire poslednji uzdah na usni od voska.

Sklapaju se ruke, svijeća svjetluca.

A ura kuca, mirno kuca i kuca,

tišina je u sobi kao noć seoska.

Zvone čaše. Gozba. Stolnjaci i vino.

Viču ljudi. Radost. Ure idu.

A sat kuca, govori na zidu

staru pjesmu o protjecanju pijeska

što iz ruke smrti teče, iskri se i ljeska.

Miroslav Krleža

"Vreme"
(mix media; 15 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić

Priredila: Nadica Janić

TRENUTAK

2012-09-22T10:21:00.002-07:00

... a priča teče dalje (30)

"Ako shvatim da večnost silazi kao blagoslov od Boga, kao vrsta svetlosti koja ne stari, da vreme dolazi od Satane, koji je leva strana Hrama, zaključićemo da na određenom mestu može doći do "zlatnog preseka" večnosti i vremena.

Na tom mestu krsta, gde se vreme i večnost seku, vreme se za trenutak zaustavlja, da bi ga blagoslovila večnost.

I to je sadašnji trenutak.

Van tog sadašnjeg trenutka u bivšem i budućem vremenu nema života, niti ga je ikada bilo, niti će ga biti."

Milorad Pavić

"Trenutak"
(mix media; 15 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić

Priredila: Nadica Janić

SVET TIŠINE

2012-09-12T12:15:00.002-07:00

... a priča teče dalje (29)

U večnom traganju
za Smislom i Istinom
poslušati zov Daljine.

Ostaviti iza sebe šum
uzaludnih koraka
za svojom Senkom.

Otploviti iza Sna.
Potonuti u dubine Zaborava
i pretvoriti se u Tišinu.

Nadica Janić

"Svet tišine"
(asamblaž; 7,5 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić

ODA NOĆI

2012-09-09T14:53:00.004-07:00

... a priča teče dalje (28)

Ne plašim te se

kad tiho dolaziš

u crnom plaštu.

Ličiš na umiranje,

ali vraćaš se uvek...

i daješ mi nadu

u nova Jutra.

Nadica Janić

"Oda noći"
Foto: Nadica Janić

AKO ME TI PRIPITOMIŠ...

2012-09-04T06:36:00.003-07:00

... a priča teče dalje (27)

„Ali, ako me ti pripitomiš, moj život će biti kao obasjan suncem. Upoznaću bat koraka koji će biti drukčiji od svih ostalih. Drugi koraci me teraju pod zemlju. Tvoj će me kao muzika pozivati da izađem iz rupe. A zatim pogledaj! Vidiš li tamo dole, polja puna žita? Ja ne jedem hleb. Za mene žito ne predstavlja ništa. Žitna polja ne podsećaju me ni na šta. A to je žalosno! Ali ti imaš kosu boje zlata. Biće divno kada me pripitomiš! Žito, koje je pozlaćeno, podsećaće me na tebe. I ja ću voleti šum vetra u žitu...

Lisica ućuta i dugo gledaše malog princa:

- Molim te... , pripitomi me, reče ona.

- Vrle rado, reče mali princ, ali nemam mnogo vremena. Treba da pronađem prijatelje i da se upoznam s mnogim stvarima.

- Čovek poznaje samo one stvari koje pripitomi, reče lisica. Ljudi nemaju više vremena da bilo šta upoznaju. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. A kako nema trgovaca koji prodaju prijatelje, ljudi više nemaju prijatelja. Ako hoćes prijatelja, pripitomi me!

- Šta treba da radim?, upita mali princ.

- Treba da si veoma strpljiv, odgovori lisica. Najpre ćes sesti malo dalje od mene, eto tako, na travu. Gledaću te krajičkom oka, a ti nećes ništa govoriti. Govor je izvor nesporazuma. Ali, svakog dana, sešćeš malo bliže...

Sutradan mali princ ponovo dođe.

- Bilo bi bolje da si došao u isto vreme, reče lisica. Ako dolaziš, na primer, u četiri sata popodne, ja ću biti srećna već od tri sata.“

MALI PRINC

Saint Exupery

"Ako me ti pripitomiš..."

(akvarel na papiru; 40 x 40 cm)

Autor: Nadica Janić

"I ja ću voleti šum vetra u žitu..."
(akvarel na papiru; 40 x 40 cm)

Autor: Nadica Janić

Priredila: Nadica Janić

SAN BOJE LJUBIČICE

2012-08-31T13:25:00.001-07:00

Iz sveske na široke linije (16)

Svežina avgustovskog sutona. Uzdigla se crvena kugla i boji vodu. Nijanse crvene i ljubičaste se razlivaju stvarajući čarobnu boju vode. Oblaci prave senke i Dunav je u treptaju, uzburkan, strastven, snažan.

Živi sam na splavu. Mala kuhinja, improvizovano kupatilo i soba za spavanje. Najlepša je terasa. Drvenu ogradu, sto, stolice i klupu je sam napravio. Fenjer ispred sobe. I nameštaj u sobi - široki krevet, orman i dva noćna ormančića je sam napravio i na njima uradio reljefne slike. U uglu je lampa sa izrezbarenim drvenim postoljem. Posteljina bela sa rasutim plavim ljubičicama.

Živi sam na splavu, sa svojim snom, sa Našom tajnom...

U noći punog meseca oseti po dašku vetra, po mirisu vode, po treptaju u sebi da dolazim. A ja se spremam celo popodne za naš susret. Kupam se u mirišljavim solima, mažem telo eteričnim uljem.

Uplela sam kosu, obukla dugu svilenu haljinu. Obula sam lagane sandale i ponela ceger sa još toplim čokoladnim kolačićima i čajem od poljskih trava.

Sanja na klupi. Zatvorio je oči. Poželeo je San za sanjanje... i ja sam već bila pored njega.

Sanjam na klupi. Zatvorila sam oči. Kao lahor, dodirujem usnama njegov obraz. Ne otvara oči. Obujmio mi je struk. Privukao k sebi.

- Mirišeš na ljubičice, šapnuo je i grlio me u snu.

Prvi znaci zore. Svežina noći ispunila je sobu. Miriše na ljubičice.

Nadica Janić

"San boje ljubičice" (1)
(akvarel na papiru; 40 x 40 cm)
Autor: Nadica Janić

"San boje ljubičice" (2)
(akvarel na papiru; 40 x 40 cm)
Autor: Nadica Janić

RAZBIJEN OSMEH

2012-08-30T16:33:00.001-07:00

Sećanje (5)

Došao je po mene sa čudnim koferom da me vodi u staru porodičnu kuću u Surčinu, da zajedno provedemo raspust.

- Šta je to, ujko?

- Gramofon, lepa moja. Slušaćemo ploče.

Silno uzbuđenje me je obuzelo. Sve vreme vožnje autobusom mislila sam kako će ploča da se vrti... kako ćemo slušati muziku. Držao me je za ruku, pričao. Gledala sam ga. Moj ujak je najbolji. Zna sve. Ume sve. Daje mi sve.

- Jedva čekam...

Samo se nasmejao i zagrlio me.

Došao je taj trenutak.

- Budi mirna. Samo slušaj. Ovo je Net King Kol, „Mona Liza“...

A posle mi je pričao o najlepšoj slici, o čarobnom osmehu koji se vidi iz svih uglova.

Poželela sam da imam takav osmeh. I stvori se na mom licu. U oba ogledala, sa svih strana se video.

- Pazi! Razbiće se, oštar glas moje stroge bake.

Uplašena, ispustila sam ogledalo. Sagla sam se da pokupim. U svakom delu razbijenog ogledala bio je moj osmeh. Iskrivljen, nestvaran... razbijen.

Bilo mi je devet godina, a možda kao i sada – svejedno.

Nadica Janić

"Razbijen osmeh"

(akvarel na papiru; 40 x 40 cm)
Autor: Nadica Janić

AKO MOŽEŠ...

2012-08-19T15:29:00.001-07:00

... a priča teče dalje (26)

Ako možeš da sačuvaš prisebnu glavu,

kada svi oko tebe gube svoju, i okrivljuju te za to,
ako možeš da veruješ sebi, kada svi u tebe sumnjaju
i sam pridodaješ njihovim sumnjama,

ako možeš da čekaš, a da ti ne dosadi čekanje,
ili ako si prevaren da sam ne varaš,
ili ako si omrznut da sam ne mrziš,
a da pritom ne izgledaš predobar ili premudar,

ako možeš da sanjariš a da snovi ne ovladaju tobom,
ako možeš da maštaš, a da ti maštanje ne bude cilj,
ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom

i smatraš te dve varke kao da su potpuno iste,

ako možeš da podneseš da istinu koju si rekao izvrnu nitkovi

kako bi od nje napravili zamku za budale,
ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio sav život,
i da pogrbljen, sa dotrajalim alatom opet novo stvaraš,

ako možeš da prisiliš svoje srce, nerve i tetive

da te služe dugo iako si ih nemilice trošio,
i da izdržiš kada nema ničega više u tebi

sem volje koja ti dovikuje – istraj,

ako možeš da razgovaraš sa nižima od sebe

i ne istakneš svoju superiornost,
ili da u društvu sa višima od sebe

sačuvaš svoje dostojanstvo,

ako ni prijatelj, ni neprijatelj ne mogu da te uvrede,
ako te svi cene, ali ne previše,
ako možeš da ispuniš jedan minut sadržajem

koji traje šezdeset sekundi,

tvoja je Zemlja

i sve što je na njoj,
i iznad svega bićeš Čovek,

Sine moj.

R. Kipling

Priredila: Nadica Janić

Hvala na čitanju, dragi prijatelji.
(Ovo je stoti post na blogu.)

“ako možeš da sanjariš a da snovi ne ovladaju tobom,
ako možeš da maštaš, a da ti maštanje ne bude cilj... „

Moći ću!

SAN BOJE TIRKIZA

2012-08-17T14:54:00.011-07:00

Iz sveske na široke linije (15)

U našoj drvenoj kućici sve je skladno, uredno, toplo... Kupatilo je belo sa zelenom kadom. Spremila sam meke, bele peškire i mirišljavu so za kupanje. Dok se kada puni, podigla sam kosu, svukla odeću i stavila na ivicu kade čaše sa sokom od kupina.

Voda je prozirna, tirkizno-zelena. Kao na izvoru. Ugasila sam svetlo i upalila lampicu na ogledalu. Dve zagrljene senke na zidu iznad kade. Skida mi šnalu i spušta kosu niz leđa.

- Neka bude mokra. Neka me dodiruje u vodi.

Nežno mi mazi vrat. Ljubi ramena. Osećam golicljivi dodir lančića i kamenčića na vratu. Okrenuo me ka ogledalu.

- Pogledaj, šapnuo je.

U ogledalu je zatreperila tamno-zelena boja tirkiza.
Poljubio mi je kapke.

- Te oči tvoje zelene..., pevao je i grlio me u vodi.

Probudio me zvuk letnjeg pljuska. Ruka mi je bila na znojavom vratu, na tirkiznom privesku.

Nadica Janić

„San boje tirkiza“
(akril na papiru; 10 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić

ENERGIJA

2012-08-15T12:41:00.013-07:00

Sećanje (4)

Senka velike trešnje stvarala je hladovinu u gonku (tremu) prostrane sremačke kuće. Ispred kuće, u senci trešnje je i bunar.

- Ne naginji se, opomenuo me je blago dok je izvlačio kofu sa rashlađenim voćem.

Ređala sam voće u poslužavnik i stavila na sto zastrt vezenim stolnjakom. Jeli smo ćutke, polako, sa osmehom.

Dok sam raspremala sto, uzeo je boje i seo za štafelaj. Kao i uvek, sela sam kraj njega na šamlicu i posmatrala. Dešavalo se da on slika ono što sam ja u mašti već imala pred očima.

- Ostani tu, lepa moja. (I danas me tako zove.) Trebaš mi.

- Tu sam, ujkice, gledam. Biću mirna!

- Treba mi tvoja energija.

- Šta je to energija?

- To je snaga koja pokreće. Ti imaš posebnu energiju.

Nisam sasvim razumela, ali sam bila ponosna što ja to imam i sedela sam nepomično sve dok slika nije bila gotova. Kroz mene je strujalo to što je ujak rekao da je energija. Danas to zovem Sreća.

Bio je raspust. Imala sam 9 godina. Moj ujak, učitelj, 21 godinu. Slikao je tog raspusta moje omiljene bajke. Sve dok se živelo u kući, slike su bile preko leta u gonku.

Nadica Janić

Minijatura "Energija" (Sreća)
(akril na papiru; 10 x 7,5 cm)
Autor: Nadica Janić

NA IVICI

2012-06-26T04:38:00.003-07:00

... a priča teče dalje (25)

"Na ivici"
Foto: Nadica Janić

Posmatram ga
zadivljena

na ivici Obale.

- Siđi do Reke, govori mi.

- Zagazi u vodu,

zaglibi se u blato.

Oseti bol u tabanima

kad nagaziš kamen.

Siđi do Reke.

U protok života i snage.

I pogledaj Gore.

Videćeš prazninu

i oblake.

Nadica Janić

"Protok"
Foto: Nadica Janić

NEKA OSTANE NEMO

2012-06-04T06:44:00.002-07:00

... a priča teče dalje (24)

Neka ostane mutno.
Ni bogovi nisu hteli da sve znamo
i oni su želeli da ima tajni,
da se mučimo i kolebamo,
kroz sumnje da tragamo,
da strepimo pred tajnom.

Neka ostane nemo.
Ni bogovi nisu hteli da sve čujemo,
sve razumemo.
Ćute i oni mudri i stari,
ćuti zemlja, ćute stvari
kojih se tičemo
minut za minutom.

Neka ostane nemo,
neka ostane mutno.

Desanka Maksimović

Priredila: Nadica Janić

U PROSTORU TIŠINE

2012-05-26T14:03:00.002-07:00

Iz sveske na široke linije (14)

Budna sanjam.
Mesec me do Tebe vodi.
Usnule oči ti ljubim,
ime ti šapućem...
San mi čula gasi
i Tvoj lik nestaje
u prostoru Tišine.

Jutro mi je šapnulo
da si tužan i sam.
A tako si daleko...
Poljupcima bih ti
lice razvedrila,
ruke bih ti
u kosu splela,
telo bih ti
dahom osnažila...

A tako si daleko!

Veče mi je reklo
da si sam
i bez nade.
A tako si daleko
da ti svoju ruku dam,
da ti sa dve reči
u očima vratim sjaj.

Noć ćuti.
Htela bih da znam
da li si sam,
da li ti žudnja
telo lomi...

A tako si daleko!

Budna sanjam.
Mesec se skrio.
Tražim te
u prostoru Tišine.
Ime ti šapućem...

Nadica Janić

"Prostor tišine"
Foto: Nadica Janić

LJUBAV U SEDAM SLIKA

2012-05-05T08:14:00.001-07:00

... a priča teče dalje (23)

Foto: Nadica Janić

NEMA DRUGIH RAJEVA OSIM IZGUBLJENIH

2012-05-01T17:16:00.003-07:00

... a priča teče dalje (22)

OBUZETOST PROŠLOŠĆU

Znam da sam izgubio toliko stvari da ih ne bih mogao izbrojati i da su ti gubici, sada, ono što je moje. Znam da sam izgubio žuto i crno i mislim u tim nemogućim bojama kako ne misle oni koji vide.

Moj otac je umro, a uvek je pored mene. Kada hoću da recitujem Svinbergove stihove, ja to činim, kažu mi, njegovim glasom. Samo je onaj koji je umro naš, naše je samo ono što smo izgubili. Ilion traje u heksametru koji ga oplakuje. Izrael je postojao kada je bio drevna čežnja.

Svaka pesma, vremenom, postaje elegija. Naše su žene koje su nas napustile, kada nas ne muči iščekivanje koje donosi strepnju, niti nemir i muke nadanja. Nema drugih rajeva osim izgubljenih.

Horhe Luis Borhes

IZABRANE PESME I KRATKE PROZE

PAIDEIA, BEOGRAD, 2005.

Priredila: Nadica Janić

TRENUCI

2012-04-21T09:34:00.001-07:00

... a priča teče dalje (21)

Kad bih mogao da se vratim unazad,
težio bih samo dobrim trenucima.
Jer, ako niste znali,
život je od toga sačinjen,
od trenutaka samo;
nemojte propuštati SADA...

Horhe Luis Borhes

"Trenutak u večnom trajanju"
Foto: Nadica Janić

Priredila: Nadica Janić