GRAĐANSKI KRUG

Drugi krug

noreply@blogger.com (Lale) — Sun, 20 May 2012 14:48:00 +0000

Stvarno, nisam mogao da smislim gluplji naziv posta, ali kakav povod takav i naslov.

Danas neću mnogo da pišem jer je sve napisano, rečeno i viđeno. Kačim ovde hronološki budalaštine na koje u toku dana naiđem, jer se sa tim krenulo od ranog jutra.
Ovo je prvi put da sam ostavio dostupnim otvoren nedovršen tekst. Konačno je zaključen večeras, kada i sudbina Srbije "za narednih pet godina".

***

Predizborna tišina je krenula gromoglasno u četvrtak od ponoći, ali to niko od njih nije ispoštovao niti je imao nameru. Veličanstveni uspesi aktuelne (ne)vlasti emitovani su na svim mogućim medijima Zemlje Blagostanja i Magle (ZBM), žuti JULovci i JULčići obišli su svaki budžak i u njemu pocepali svako parče papira koje je mirisalo na Toma&Džerija, Srbija je poplavela od Žute Demokratije (bolje reći - pomodrela), nadureni T&Dž su samo kačili skupe bilborde po vertikalama Srbije, Borisovi borci zaglavljivali SMS servere i internet.

I tako, sve vreme do u nedogled.

TT sindrom

Cepali su i lepili jedni preko drugih kao besomuci. Pored njih takvih PhotoShop više nije potreban, sve su sami namestili i sebi smestili. Gornja slika govori pravu istinu o ovom provizorijumu od izbora na koji se pale još samo partijski pešadinci i oni što je im dupe zinulo za dve hiljade dinara o trošku svih. Daleko je to od smešnog, oni se svojom sumanutošću podsmevaju Malom Čoveku, glumataju demokratiju, svađaju komšije, kolege sa posla, decu i roditelje.

U četvrtak, poslednjeg dana predizborne dreke, Žuti JUL organizovao je solo koncert svog Kandidata na kome je on nastupio na plej bek, rafalno i teatralno iz sebe istresao sve ono što je naučio napamet i što ga je tištilo od datuma zakazivanja Cirkuske predstave. Konačno, da isprazni taj kontejner gluposti kojima su ga opteretili njegovi medijski savetnici i moleri stvarnosti. Toga dana se masovno odsustvovalo sa radnih mesta širom Palanki, puni autobusi se kao u najbolja Slobina vremena slivali do Arene dopelajući barjaktareviće i ostale kojima duša smrdi na lepak za plakate, i nikome - ponavljam NIKOME - nije odbijena dnevnica od zarade. Živi bili pa videli na platnoj listi za maj 2012. Aha, kako da ne, sve je to neupošljena omladina željna posla, investicija i izvesnosti. Plus telad, prasad i salata.
Pitam se samo, zašto li se krenulo sa isplatom naknada za članove biračkih odbora (iz prvog kruga) tek u četvrtak 17. maja, prvog dana predizbornog muka? I nije se završilo tog dana... Gužva neka beše, šta li je već u pitanju.

Onaj drugi politikopaćenik, antikandidat i doživotna luzer-pijavica, uvideo je koliki je klen ispao u TV duelu pa je mučio ova tri dana i svoje pione terao da namerno lepe svoje plakate na istaknuta mesta kako bi bili što pre pocepani i prelepljeni. Bilborde je kačio u najsvetlijoj tradiciji i stilu poteklom iz BK šupe. Poručio je da će biti predsednik građana a ne partije. Ha, pa ako pobedi ionako će većina dupeuvlakačkog "biračkog tela Srbije" sprintom jurnuti iz DS u SNS po članske knjižice, tako da mastervojvodi neće biti teško da ispuni obećanje o predsedniku građana/članova. Kada bi se zajebavali i bili naivni, poverovali kako Šešeljčedo ima i trun namere da pobedi. Nije taj blesav, nego je narod sluđen.

OK, dosta predizbornog uvoda, bilo - i ponoviće se. Da krenemo na tzv. izborni dan.

00:00 - Na internetu je prethodnih dana za 20. maj najavljivan trostruki astronomski hepening, koji neki smatraju za uvod u smak sveta:
1. danas je prvo ovogodišnje pomračenje Sunca na tzv. zapadnoj hemisferi;

2. danas se Zemlja, Mesec, Sunce i centar Mlečnog puta poklapaju u pravoj liniji;

3. počev od danas pa narednih 16 dana planeta Venera nalaziće se ispred Sunca i biće vidljiva teleskopom sa zatamnjenim staklom (i ovo je svojevrsno mikropomračenje) prvi put u poslednje 122 godine.

Današnje pomračenje DSunca, posmatrano kroz zatamnjeno žuto staklo.

Katastrofičari za današnju Nedelju najavljuju i kataklizmičan zemljotres uzrokovan ovim pojavama, sa epicentrom negde u Severnom Pacifiku. Zemljotresa jutros jeste bilo, ali u Bolonji, ima i žrtava.
Pomračenje Sunca vidljivo na zapadnoj obali USA, zemljotres u Italiji, drugi krug predsedničkih izbora u Srbiji... sve su to svojevrsni smakovi mikrosvetova za naivne i sujeverne. Nema ništa od toga, svet i Zemlju najpre ćemo uništiti mi sami, i baš nas je dobro krenulo.

00:30 - Počelo je sumanuto poslednje iživljavanje SMS porukama i internet spamovanjem, koje će potrajati sve do 20:00h.

Ima još:

Ne
 dozvolite da neko drugi odluči o vašoj sudbini. Ovog puta neće biti 
gužve na biračkim mestima. Ovog puta postoji samo jedan listić sa dva 
imena. Potrebno vam je 5 minuta da glasate, a od tih 5 minuta zavisiće 
sledećih 5 godina vašeg života. 

Ne dozvolite da naša zemlja uđe u petogodišnji period rizika, nestabilnosti, neodgovornosti i da se u naše živote opet vrate pretnje, nasilje i strah. 

Osmeh na lice i olovku u šake.! Tako mi pobeđujemo! 

S poštovanjem, 

Boris Tadić 

I još: 

Једноставно не можете победити особу која се никада не предаје.

Бејб Рут

Ваша Демократска странка

A može i ovako:

SNS

Pitam se odakle naprednjacima moj broj mobilnog telefona. Hm, 062Telenor. Da nije neki Karići tu umešao svoje prstiće, ili je ipak u pitanju neka lokalna bitanga koja glumi finoću po dnevnom svetlu...

09:00 - Ustaneš lepo malo ranije, spremiš se da doručkuješ i ispratiš Emmu na posao, kreneš da zvekneš đubre u kontejner, kad na vratima imaš šta da vidiš. Onaj marker, kao u hotelu, na kome piše "Ne uznemiravaj", samo što je ovaj namenjen baš za suprotno. Da uznemirava.

Do disturb umesto No disturb.

Nije ovo hotel pa da se žalim. Ovo je Srbija, bre.

Besposleni podmladak žutog JULa je nakačio ovo sranje na vrata svakog stana u Negotinu, pretpostavljam noćas ili rano jutros. Naravno, to mi se samo priviđa, kao što mi se priviđa i da je Srbija normalna zemlja u kojoj bi neko zbog ovakvog ponašanja najebao. Neko, ko sedi u bilo kojoj pacovskoj rupi lokalnog komiteta i pljuje na zakone koji su njegovi doneli. Aha, zaboravio sam, direktiva odozgo. Baš lepo, to već može.

14:00 - Izlaznost građana na birališta manja nego pre dve nedelje, negde oko frtalj ukupne biračke mase, bez kostiju. Taman koliko su oba magareta zajedno osvojila pre dve nedelje. Tako bar kaže herr Blagojević iz CESiD-a, a njemu se ne sme neverovati.

16:20 - Pre dve nedelje stigao mi je SMS, tačno u ovaj sat i minut.

SMS

Danas ništa. Dve hiljade rajhsdinara čuda čine, sve mi se čini. I jedan SDO obrok u četvrtak: žuti sok i sendvič sa žumancetom, da mitingaši-namernici ne pretovare stomake pa posle rigoleto po autobusu. Jbg, u cenu aranžmana nije uračunat trošak ribanja autobusa posle, mora da se pazi.

17:38 - Zagrebački "Večernji list" objavljuje gaf EU dostojan administratora sajta opštine Negotin.

EU čestita pobedu Tomislavu Nikoliću, pa posle par minuta povlači ovu vest i izvinjava se... E to su bre prevremeni rezultati, carevi!
Kakve budale.

18:38 - Ooooo, evo i rezervne lake konjice! Jurriiiiš drugovi četnoliberali, na TV "Bitka na Neretvi" u telefonu SMS kuknjava i frka!!!

Izađi! Glasaj! Podrži Tadiđilasa da bi mi prešli Bg-cenzus!
Probudilo se i to, nemoj slučajno da im gazde zamere. Mada, sve mi se čini da ih manje interesuje Evropski put, a više Beogradput, apoteke i brašno. Imam obećanje jednog svog GSSLDPrijatelja da će za Tadića glasati samo još danas i nikad više, a od sutra kreće u juriš na njega. Daj još samo danas da ne pobedi Toma, kao što nije i kod usvajanja zakona o informisanju i pravosuđu, a posle ćemo lako.
Aha, lako ćemo.
E pa ta fora "Nije svejedno" više ne pali. Al' stvarno.
Neka me ovakvi više nikada u životu ne brane ni od koga, kamo li od Nikolića. LDP nije osnovan kao stranka da me brani od Tome već od Tadića. Ako to više nije tako onda Adios glupanos!

19:41 - Idem prema biračkom mestu br.9. Ulice Negotina pune pocepanih plakata SNS, na zidovima samo Tadić.

Naprednjaci su ih više nego očigledno navukli da prave cirkus po ulicama i budale od sebe. Sve mi se čini biće ono "čistićete ulice", samo na neočekivanu adresu.

19:49 - Porodično ispunjeno pravo na građanski protest.

Hm, stvarno - em oba nevažni, em kuka & motika nadiru... E moj Crni Grujo, pravo veliš.

20:00 - Gotovo nadgornjavanje.

21:00 - Svi su digli ruke od projekcija rezultata autopsije Srbije. Rezultat je sve više jasan. I konačan.

U prethodnih 40 dana bilo je na silu nametnuto pitanje za koga glasati: za Sarumana iz Izengarda ili Saurona iz Mordora? Ispalo je da je poraz donela ljigava kampanja koju su vodili oni kojima je bilo više stalo da ne izgube nego onom koji voli da gubi. Inat je čudo, posebno kada se smučiš onima od kojih tražiš glas za još jedan nezakonit mandat.

Kao krajnji rezultat, popušio ga je Bing Bong. Konačno. Dosta je bilo više tog farbanja u žuto i prenemaganja do besvesti. Nekada se sa RTS Bastilje orilo "Slobo srbine", danas se sa svih televizija čuje "Tomo srbine". Za to direktno snosi odgovornost DS sama sebi i građanima Srbije koji su joj naivno poverovali kako ume da donese boljitak, posao, investicije, sigurnost i ostale parole izgovorene ljigavim tonom po štalama i njivama Srbije.

22:00 - (Sada samo) Predsednik DS (a videćemo još koliko) priznaje svoju nepobedu, i ima poriv da posle jedva proceđene čestitke Thomasu objasni "nešto" i na brzinu još malo popljuje intelektualce, pre nego počnu da mu naplaćuju TV sekunde i izbace ga iz vile na Dedinju.
Evo, priznajem da sam se oko rezultata ovih "izbora" zeznuo, ali i da nisam. Predvideo sam rezultat u odnosu koji bi bio oko 60:40 u korist Tadića. Zeznuh se na kraju, ali ne i za negotinski zbir: ovde je Tadić osvojio 59%, Nikolić 38% a nevažećih je bilo oko 3%, barem po prvim nezvaničnim rezultatima.
Eto, opet su ti bojkotaši, žvrljatori, ludaci, neodgovorne ženturače, strani i penzioni uhlebljenici i ostala izdajnička ekipa sa Peščanika krivi za sve. Ama baš sve isto, kao i kada su naprednjaci pobedili na Voždovcu pre neku godinu.

Nema svrhe dalje komentarisati današnji dan. Sve je rečeno i već viđeno. Isto, pa opet ne baš sasvim.
Ukoliko demokrate ne shvate šta se danas desilo i koliko godina unazad se ovo veče spremalo, nema im spasa. Za sada ne ispoljavaju neki oblik samosvesti, a Gubtnik dopušta sebi da odvali kako "ne oseća odgovornost za ovo što se desilo". Tako je, teraj do kraja - ali sopstvenog, ne našeg.
Boris Tadić, i Demokratska Stranka u njegovoj senci, sve su učinili da liče na Slobodana Miloševića i njegov SPS. I u tome su konačno uspeli - zaključno sa gubitničkim potezom skraćivanja mandata i današnjim porazom u drugom krugu predsedničkih izbora.
Tadić je katastrofalnom rečenicom o danu kada građani odlučuju o "svojih narednih pet godina" zapravo poslao poruku da ga zabole za Skupštinu i Vladu, kojima je mandat godinu dana kraći od predsedničkog, i koje zapravo treba da budu prava vlast u ovoj zemlji. On je sopstveni izborni rezultat vezao za sudbinu građana, i to mu oni nisu hteli da oproste.
Apsolutno se ponovila situacija iz septembra 2000. godine, kada SPS i nije (baš) izgubio ali Glavonja jeste. Danas su demokratama na naplatu došli svi oni silni prebezi i krpelji iz DSS, JUL, SPS, SRS... koji su se ne samo uhlebili već i preuzeli itekako važne stranačke funkcije po svim opštinama širom Srbije, svojom alavošću i divljanjem oterali birače; plus, prvo kohabitacija sa Koštunicom dok se Zmijin snajper još uvek pušio, pa potom i koalicija sa Dačićem. Sve je to moralo kad tad da slomi prividnu kristalnu kuglu koju su oko Tadića podigli njegovi savetnici i supozitorije, uglačali je iznutra da mu služi kao ogledalo da se slučajno ne bi uznemirio i shvatio koliko je loš. Posledni je trenutak da se nešto unutar DS prelomi, ili zbogom. To im ionako večeras poručuju neki doletači koji već merkaju Tomu, i uzimaju mu odoka meru za odelo po sopstvenom kalupu. Isto kao Tadiću pre dva mandata, od kojih je oba tumačio kao prvi.
Ukoliko se žuti ozbiljno ne uzmu u pamet (kako bi to babe rekle) može se desiti da Tom Nikolić zaista jednoga dana građane Srbije, jednog po jednog, za uvo, uvede u Evropsku Uniju. Pa?

Btw, pitam se samo kako i kome li se omače ona "greška" sa čestitkom EU Tomi Nikoliću, danas popodne?

***

Srbija je pod konstantnim pseudovišestranačkim pomračenjem uma već 22 godine, pa se skoro niko ne buni. Mi ovde odavno živimo smak sveta i očigledno da to narodu ne smeta.

Nebitno je ko je večeras osvojio veći broj važećih listića, jasno je ko je pobednik izbora na svim nivoima. Red je da se posle 12 godina više ne lažemo. Ovi kurtoni što su se danas zajebavali sa narodom to sigurno nisu, koliko god da lažu na sva usta.

Ispade ovo Otisak Postdosovskog Vremena, i to kakav.

Ko pisne...

noreply@blogger.com (Lale) — Thu, 17 May 2012 21:55:00 +0000

Sada je 23:55, čuvenih pet do dvanaest. Za pet minuta počinje takozvana predizborna ćutnja. Tišina. Nemam pojma dokle će potrajati, možda naredne 4-5 godine. Ko bi to mogao znati.

This is Serbia, ovde se sve unapred zna, jer kod nas nikada i ni sa kim nema neizvesnosti. Zato se već sada zna da će u nedelju 20. maja u takozvanom drugom krugu takozvanih predsedničkih izbora trijumfovati Beloglavi sa flekom na glavi i bez mrlje na prošlosti. Pobediće Belozubog, večitog luzera po profesiji, čoveka od zadatka, jednog od onih čiji je posao da ometa nastanak ozbiljne opozicije žutom JUL-u i njegovim satelitima, isto kao što je to zajedno sa Šešeljem radio tokom devedesetih. Da neko slučajno ne pokvari sreću svima njima, a baš su se lepo ugnezdili.
Kukavičji mućak, eto njihovog sistema i vlasti. Žuto a bez žumanceta, samo belo.

Jbg, lepo naš narod kaže:

Živi bili, pa već viđeno.

Ili, kako to Nebojša Milenković reče na Peščaniku, u nedelju su izbori za belog predsednika Srbije. Izašli na izbore ili ne, glasali za jednog ili drugog "kandidata", učinili glasački listić nevažećim ili ga poneli kući, isto nam se svima hvata. On je već pobedio jer je ova trka zakazana, održana i pre samog početka okončana po njegovim pravilima.

- Ma, ko je bre taj "on"?

- Pa on, poBednik, kako ko Bata Šurdo?!

Srbija je ovih dana u ogledalu, merka se i premerava kao da će se dobro udati. Gleda a zapravo ništa ne vidi, već sebe zamišlja. Nije to krivo ogledalo, nije ni pokriveno pa da se ne vidi dobro. Srbija žmuri, u tome je stvar.

Izaberimo jednu od ponuđenih nedeljnih opcija, shodno sopstvenim afinitetima i potrebama. To ionako nije bitno, žabe su se već poređale i samo čekaju da zinemo.

Dueli

noreply@blogger.com (Lale) — Wed, 16 May 2012 18:06:00 +0000

Ne, ne radi se o prašku za veš. Recimo da ovaj post predstavlja sudijsku nadoknadu, svojevrstan extra time onog prethodnog od ponedeljka.

Sreda, 16. maj 2012. godine u 20 sahata.
Dueli.

Slučaj Prvi:

Takozvano finale takozvanog fudbalskog Kupa Srbije. I Srbija klizi ubrzano ka takozvanom, da i to napomenem.
Elem, neki mozak u FSS je smutio pa prosuo ideju o popularizaciji nogometanja širom Srbistana, verovatno se teleportujući u dvadesete godine prošlog veka dok je gledao seriju "Monetvideo". Ladno su zaboravili da se u ovoj zemlji nekada igrao fudbal, i to svetski, i to baš Zvezda, i poput domaćih političara usred izbornog teranja rešio da finale bude u Kruševcu. Kaže, imaju nov stadion. Pa?
Zamislite da usred neke brđanske nedođije u Škotskoj, u nekom Badass pračetovskom selu naprave nov i moderan stadion. Šta, kao, igralo bi se finale engleskog FA kupa tamo? Badass my ass bi se igralo. But jbg, ovo je Srbija a ne Engleska. OK, da mi dalje ne zameraju čarapani, mesto hepeninga zapravo i nije bitno, dobili su igre a lebac ćemo svi malo morgen u ponedeljak 21. izjutra.
Čestitam Zvezdi osvojen Kup Maršala Tome Karadžića.

Napomena: Zvezda može da izgubi.

Slučaj drugi:

16. maj 2012. u 20:00h

BT: O Slobo na Nebesima, daj bre još samo ovaj put da pobedim pa da menjamo Ustav! Pa što da mogu samo Putin i Lukašenko, oću i ja!!
TN: Ne brini Srbijo, gubim sigurno! Svi u kladionice!!

Priprema za finale tj. pregrevanje usijane javnosti i sluđenog biračkog tela Srbije pred konačni obračun u nedelju 20. maja, u organizaciji opsenarske tvrtke poznatije kao RTS, upravo se odvija na prvom kanalu TeVe Trovačnice. Ustanovljen je Protokol ponašanja u studiju, voditelj ima pravo da izbaci iz studija učesnika ukoliko ga ne poštuje. De da vidim ako sme, pa posle u nedelju zajeb...
Ne, u nedelju neće biti nikakvog zajeba jer se finale Kupa Maršala Miloševića uvek igra na spominjanu siguricu, tu poodavno više neizvesnosti nema, jer se zna svaki trk, pokret, faul, dribling, odbrana i namerno primljen (auto)gol.
Medijski magovi i mozgovi smislili su ovo nadgornjavanje kao duel dva gladijatora širokih pleća i veštačkog keza, koji će se pohrvati u osam rundi na isto toliko tema. Ovo je kruna medijske popularizacije nogopodmetanja, koje se u Srbiji još uvek naziva politikom.

"Vreme za o(d)govaranje meri sat kojim upravlja organizator debate." Jedini sat koji me u Srbiji danas interesuje je Peščanik, tek da se zna.
Jedan od njih dvojice već duže vreme u svojim rukama ima sat što meri vreme koje je preostalo Srbiji, štopericu koja po želji meri unapred - a u poslednje vreme bogami i unatrag.

20. maj 2012. u 20:00h

BT: Šta, opet sam pobedio, stvarno il me zezate?! Ijuuuuuuu!!!
TN: Adios glupanos, jesam li vam rekao da ću da izgubim! Vidimo se 2016. opet...

Pretpostavljam da neupošljena omladina obeju Stranaka Sa Posebnim Potrebama pomno prati ovo majmunisanje udvoje, hvata beleške i čeka da ih lokalne razredne starešine koliko sutra propitaju da li su razumeli predavanje pre nego im uruče radnu knjižicu za neku od ispolitizovanih firmi. Inače, problem PSPP je nepostojanje higijeničara u odeljenju. Prljavi nokti i vaške caruju!

Btw, na sajtu RTS piše "VEST NIJE MOGUĆE KOMENTARISATI", na stranici na kojoj prate Igru bez granica. Nije mi samo jasno zašto se deru. Hm, stislo, a?

Bednici.

Napomena: Nikolić ne želi da pobedi. A i ne sme...

Zaključak:

Od dve ponuđene budalaštine čiji se ishod poodavno zna, biram nijednu. Neću da gledam lošu predstavu od bljakse fudbala, još manje teatar apsurda za dve osobe.

Tekija, Đerdapsko more Srbije

Večeras gledam svoja posla. Radim Emmi pripremu za štampu etnološkog eseja o kultu vode, koji će biti uskoro objavljen u novom broju časopisa za književnost "Buktinja", čija je tema baš VODA.

Prvomajsku sliku stavljam da nas sve malo ogreje Sunce dok ne prestane ovo tmurno i sumanuto predizborno (ne)vreme
Nevera, kako to dalmatinci kažu u sridu.

Više od igre

noreply@blogger.com (Lale) — Mon, 14 May 2012 21:33:00 +0000

Život je više od igre, stoka to ne može da shvati.

Ljudi su ti koji treba da znaju.

U Srbiji je politika najvažnija stvar na svetu. Fudbal to više nije, ni glavna ni sporedna. Zapravo, u Srbiji ima fudbala taman koliko i politike. Zato je fudbal najvažnija stvar na svetu. Ali fudbal se ne maže na lebac, rekli bi neki. Pa, i ne maže se, a da u fudbalu ima podmazivanja i mrsi - ima. Isto kao i u politici. Što tek tu ima mrsnoća i holesterola, podmazivanja, premazivanja pa čak i miropomazanija! Pa dobro, fudbaleri su ipak šlank, to nameće priroda poziva, a političari su trbušani, ne bi to potonulo da ga baciš u vodu vezanog za stambeni a ne betonski blok oko nogu. Ma jeste tako, ali i fudbaleri nisu više cvećke, ponos i dika naroda, uzor mladima, pozitivni likovi. Nisu. A nisu ni političari, jer to nisu nikada ni bili; oni koji su pokušali završili su uglavnom sa viškom olova u krvi. Dakle, srpski fudbaleri su isti kao srpski političari, srpski političari su isti kao srpski fudbaleri. Svi krljaju u kosku, foliraju se, valjaju po terenu, polivaju vodom, udaraju cajpere jedni drugima i pljuju se, ne poštuju sudiju i pravila igre - i svima je lepo. Baš kako priliči seoskoj zoni što Srbija jeste u fudbalu, a naročito u politici.

SPS sedi na vrhu oba najveća srpska fudbalska kluba. Ne, nisam mislio na FK Radnički i FK Građanski. To jeste bio fudbal, ovo je sada najobičnija zajebancija. Danas našom ljakse političkom ligom caruju FK DS i FK SNS, Zvezda i Partizan su mrtvi i o njima sve najlepše dok su igrali fudbal, pre nego što su se pretvorili u izduvni ventil postkomunističke bande prefarbane u "Ružu i Krst" - SPS & SPC, da prostite. Kakvi rozenkrojceri, oni su malji deca za ovaj naš šljam.
Nego, da se vratimo na fudbal? Ne, pardon, mislio sam na najvažniju stvar, važniju i od Crvenog bana.
Na politiku, naravno.

(Anonymous Srbija)

Ko je već unapred osvojio Kup Maršala, i da li je utakmica Tadić vs Nikolić nameštena?

Jeste, jer to tako ide u džiberskim ligama. Ceo domaći Kup je odigran u jednom danu i jednom dahu, u nedelju 6. maja. igralo se na ispadanje svih. U drugo poluvreme ulaze dva najveća džiberluka, jer ostali nisu imali nikakve šanse još pre početka takmičenja. Neki nisu smeli a neki nisu ni hteli. Mislim, to - da imaju šanse.

Već nekoliko dana traje mudroserijal na temu da li je bilo izborne krađe na Đurđevdan. Pa, što da se samozavaravamo - bilo je. Da se manemo laganja koje naprosto pršti sa svih televizija i iz novina, u tu nedelju se marisalo na sve strane i to su svi radili kao sumanuti. Trebalo je zauzeti što bolju startnu poziciju za postizborni preferans, jer u toj igri učestvuju samo tri igrača, ostali su kibiceri ili smetnja. Kralo se na standardan način (prekrajanjem zapisnika, kreativnim tumačenjem Zakona i pravilnika o radu biračkih odbora, nagovaranjem i podmićivanjem glasača i kontrolora, pretnjama, pojavljivanjem kandidata na biračkim mestima ne samo glasanja radi), i na onaj manje vidljiv a takođe uobičajen način (žmurenje i "nesnalaženje" stranih i domaćih "nezavisnih posmatrača" i tumača).

Najveća krađa načinjena je samom kampanjom koju su stranke vodile: primarna je nelegalna (ha, legitimna) treća kandidatura Skratitelja mandata; pored toga, znalo se da će postizbornu koaliciju činiti DS i SPS, u to nije bilo nikakve sumnje kod svakoga ko iole poznaje ove domaće zajebante od političara i njihovu glasačku kamarilu (koja sveukupno ne dobacuje do 50% građana ove zemlje). Znao je to i NIkolić, kao što se znalo da on i njegova ekipa uopšte nemaju nameru da preuzmu odgovornost za vođenje jedne male i upropašćene zemlje koju takvom ne smatraju još samo oni koji im plaćaju RTV pretplatu. Predstava koja traje ovih dana samo služi za homogenizaciju glasača oko Tadića i ništa drugo. A i zašto bi kada će se njih stotinak umuvati u poslaničke skamije, skupštinske i upravne odbore, i sve to po parlamentarnom ključu i staroj proverenoj formuli po kojoj su svi posle izborne pljuvačine zadovoljni. Svi, osim naroda.
Ispada da su ovi izbori bili organizovani samo proceduralno-zakonske muke radi, plus da bi se izabrao "treći" za vlast i počistili svi "drugi" za opoziciju.

Zbog toga su svi ti treći i drugi osuli toliku paljbu po Nevažećima, jer su im pokvarili kvalifikacije za Kup Maršala. Kako za ovaj Veliki, tako i za onaj mali u Beogradskoj Zoni. Toliko je to bilo bitno da su iz škrinja i podruma morali biti izvučeni i ucenjeni i ucveljeni intelektualci glazure radi.

Nadmoćnom predstojećom pobedom Tadića u drugom poluvremenu Kupa Maršala, konačno se otvaraju vrata provizorijumu koji se kod nas pretvorio u sistem: demokratska despotija, kakvu je Milošević tako čežnjivo priželjkivao i zdušno gradio, projekat koji sada njegov portparolčić finalizuje urlajući na sav glas o "pustom 5. oktobru, pu - ne ponovilo se". U prevodu na običan srpski jezik, to doslovce znači:
Nemoj slučajno da vam je 6. oktobar više pao na pamet, sada kada smo sve tako lepo vratili na staro!
Tu smo mi (crveni SPS), tu su oni (DS umesto JUL), u čankoliz opoziciji imamo SNS umesto DSS, DSS umesto DS, Dveri umesto SRS, LDP=SPO, URS umesto Nove Demokratije, Jadranku umesto Voje.
Dosta je bilo više demokratije, Borise povedi, promešaj karte i podeli!

Da se još jednom osvrnem na taj preferans, jer se ovde zapravo o njemu a ne o fudbalu radi. Kako rekoh, preferans je igra utroje, čista metematika i kalkulacija. Prvo poluvreme finala kupa igrali su Tadić i Dačić na siguricu, loveći i lomeći trećeg, što slabijeg i što jeftinijeg. Čeda im je u Beogradu podbacio, zato će pogledati snimak i potegnuti korektivne mere 20. maja, nije Prestonica za bacanje. Jokbre. Za onu veću ligu od BG-zone, skauti i čauši su se rastrčali po Stradiji, sada love i draftuju lokalne driblere za svoje timove: razne oborknezove, ursuljice, verk-ovce&vuk-ovce, ASNSindikalce, odvaljuju sitan i krupan lokalpatriotski šut od dosadnih Ucenjivača, ugrađuju ih u sam temelj tora u koji će Srbiju pretvoriti. Iako zna, Dačić vam to neće reći na koga misli kada kaže "treći jak partner u vladi", jer se radi o trećoj množini a ne jednini, tačno onako kako se i želelo.

Guliver u zemlji patuljaka

Sećate se serije Više od igre, standardne palanke po imenu Gradina u kojoj do dolaska nemaca '41 stalno nešto kao fudbalski ratuju FK Radnički (crveni) i FK Građanski (beli)? Stalne žudnje Građanskog za primatom koja ide dotle da dovedu čuvenog Becića čak iz Beograda, i "poštenja" Radničkog koji iz ljubavi prema samoj igri lomi noge i krlja protivnika čak i kada je u autu ("samo pošteno Kostolomac, i po nogama").
Palanačko zonfa poimanje svega i Sveta, oličeno u liku Leke Lažova (prvaka u laganju 1936-1941) koji za kafanskim stolom mrtav pokazuje šipak Wehrmachtu, čuveni "naš srpski vic i inat". Koliko se sećam, nekada se govorilo "naš balkanski vic i inat", ali u suženoj državi suženog pogleda i uma drugačije ne ide. Jbg, Leka Lažov i kafana "kod Bankrota", šipak svima.

Na 13:15 u ovoj epizodi, Kostolomac skrlja Becića sa leđa, sudiji kaže "Izvini" a Beciću "Šalio sam se, momak", na šta čuveni Beca odgovara "Slušaj bre majmune, pa nije ovo Kosovo, majku mu!". Današnja srbijanska politika se ne može bolje opisati, tu su baš svi - majmuni, šala, momci, majka, izvinjenja i neizbežno Kosovo.

Oprem dobro.

U engleskoj Premijer Ligi, između dva srbijanska poluvremena titulu ovogodišnjeg šampiona osvojio je Mančester - Građanski (City) a ne Radnički (United). Ne zna se ko je bogatiji od ta dva kluba. Što, naravno nema blage veze sa nama jer mi nemamo veze sa fudbalom ili normalnom državom. Naravno, ni sa politikom, da se ne zaboravi. Btw, poslednjih 5-6 minuta utakmice Man.City-QPR neodoljivo podsećaju na poslednja dva sata našeg Ustavnog referenduma iz 2006. kada je glasalo više građana nego ukupno za prethodna dva dana. I tada su Tadićeve demokrate, Tomini kradikali, ostali (osim bojkotaša), OEBS i CESiD rekli kako je sve bilo u redu. Ko zna, zna.

Hah, deja vu...

Danas, u maju 2012. godine, neophodno je shvatiti prostu ali vrlo bitnu stvar:

Ovoj zemlji trenutno nije potreban pobednik utakmice između FK Građanskog i FK Radničkog, inače će i dalje van terena pobeđivati FK Džiberski, FK Lopovski i FK Lažovski, korumpirani autrihteri, žileti umesto krampona, doživotni predsednik Političkog Saveza Srbije i svih ostalih kućnih saveta, lažni opozicionari, inženjeri ekonomije i stručnjaci opšte prakse.
Gradina više nema vremena za gubljenje, niti prava da pobeđuje samu sebe.
Navijanjem za prevarante nećemo ući u Ligu Evrope, daleko bilo Šampiona.
Srbiji treba nova liga sasvim novih klubova. Gledaoci neka na vreme sami odluče za koje i kakve će i dalje navijati. Posle finala nema kajanja.

***

Ko je spomenuo nadnice za strah?

Čekajte, pa to zaista nije u redu! Gde je obećana hranarina za to što smo navijali, bacali dimnu zavesu da gledaoci ne vide šta se dešava na terenu?! Isključivali smo kamere svaki put kada je situacija bila sporna, puštali hladnu vodu u neprijateljsku svlačionicu, bušili gume navijačima ostalih...
Gde su te medalje za hrabrost, muku mu ljutu?!!

Pa ne može bre to tako, sunce li vam jebem lopovsko nevažeće!

Kako je Vesna pobedila Šešelja i Ljotića

noreply@blogger.com (Lale) — Mon, 07 May 2012 21:03:00 +0000

Da se podsetimo nešto, odmah na početku ovog teksta:
Maj je i proleće je u Srbiji. Vesna, kako bi to rekli stari Sloveni, oni nemiksovani raznim osvajačima, njihovim religijama i običajima, pa dosoljeni serijama sa Pinka i ostalih dobošarskih krugovalnih i dalekovidnih postaja.
Radio i TV stanica, da prevedem na subtitle koji se koristi sa ove strane Save i Dunava.

Na Đurđevdan, taj pseudohrišćanski a zapravo mnogo stariji običaj praznovanja Vesne, održani su nekakvi budalasti izbori koji nisu odlučivali ništa preterano bitno za Malog Čoveka niti mu doneli nečega novog i nepoznatog. OK, nekima možda i jesu ali to više nisu Mali Čoveci nego Budžovani i Buzdovani koji su počeli da se dure još pre nekoliko meseci kada su shvatili da njihova "stvar" baš i ne stoji toliko pravo koliko su bili ubeđeni gledajući iz sopstvene naopake perspektive, odozgor - a ipak žablje. Zato sad krekeću i bullfrogovi i njihovi punoglavci, ali sve što se od njih može da razazna je najobičniji bullshitting. Proseravanje.

Svi su listom naprasno prolupali i napali Nevažeće kako su krivi za njihov rezultat, što se dalo videti u prvim izjavama i komentarima na blogu b92:

После бирање, увек кајање...

Ovde ni zareza nema o nevažećima; samo, šta mislite - čime je popunjen ovoliki prazan prostor na stranici, dupli prored? Strahom od nevažećih umesto od sopstvenih grešaka za koje su ubeđeni da su nešto najpametnije što je ljudski rod ikada smislio. U redu, neka svi oni ne menjaju svoje timove pa odoše nevažeći na dvocifreni procenat ni krivi ni dužni. Stvarno, toliki manjak percepcije realnosti skoro nije bio ispoljen na ovim prostorima.

Spolja, šta se to onako isprva da videti?

SPS likuje, Pendrekprase slavi pobedu sa kriminalcima u zaleđu, istim onima koje je veličantveno pobedio u predizbornoj kampanji. Neko bi pomislio da je Dačić već izabran za predsednika Srbije, gledajući sve te silne umnjake koji naviru iz kezova crvenih perjanica dok vrište uz čoček i dum-dum municiju.
DS je u šoku od neverice koliko ih narod ne voli, i zašto baš TOLIKO.
Tom&Džeri ne ćute k'o na groblju, ali se nešto baš i ne ubiše od veselja. Njihovi puleni u Negotinu već prete demokratama da će ih sve proterati sa radnih mesta u koja su uskočili posle vanrednih lokalnih izbora 2010. godine, i u tu svrhu koriste blagodeti jednog TV eksperimenta kome je Opština prvo odvrnula pa potom zavrnula slavinu. Pare, da prostite, i to ne male.

LDP kopa oči zagovaračima Nevažećeg glasanja jer im je to sjebalo rezultat iako nemaju osnova da tvrde tako nešto - glasanje je bre tajno, kako uopšte mogu da znaju ko i kako bi i kako je glasao? Šta, znaju? Stvarno... Hm, možda to i znaju, kao što znaju i da lupetaju preko svojih pešadinaca da su Nevažeći pomogli nacifašistima i komunistima... Ljube ih general Jovo i đeneral Draža u oba lila obraščića i Vukove lokne pride.
URS, tj. kriptoG17+ se kao i obično ponovo provukao ispod horizonta radara vladajućih proroka i biće nemoguće, pa i bezobrazno, ignorisati ih prilikom deljenja karata za prve redove u Skupštini. Dobro, bezobrazluk se ionako ne računa za nešto loše u srbijanskoj politici XXI stoleća, tako da mi to odbijte od honorara koji sam dobio od Ljotića lično da poništavanjem glasačkog listića potpomognem stvaranje Novog Svetog Serbskog Raj(h)a Za Budale.

Koštunica zapravo ima mnogo više glasova nego što to iko shvata. Saberite osvojeno sa mandatima koje će dobiti njegovi koji su sada rasuti po drugim strankama i videćete da je to prava sila. Em nepravda.

Šta reći za ostale kada, osim manjinskih stranaka, ništa ozbiljno nije preostalo. Mnogi su se prikrpeljili uz ove gorepomenute tako da ne znam da li ima šta još za pomenuti.
NOPO, pseudovlaška stranka, stvorena da namami one naivne koji ne bi glasali ni za koga, a koju je lukavo izigrao George Vukadinesku i prigrabio im jedini mandat za svoje babe maslo? Ne, to ne spada u kategoriju vrednu daljeg teksta, osim za deratizacionu službu.

Sleduje nam i drugi krug predsedničkih izbora u kome trče dva usijana magarca, umišljena kako su baš oni lično jedini spas za Srbiju ali da je onaj drugi Mefisto lično, Čupač duša. Neće moći obojica, samo je jedan Mefisto dok će drugi morati da bude Zlatokosa. (istoimenu knjigu Srđana Krstića možete da downloadujete ovde u pdf formatu, ako nemate pametnijeg posla)
Kako već jedared napisah na ovom blogu "asinus asinum fricat", i ne pogreših. Ti se magarci oslanjaju jedan na drugog i zajedno nam pojedoše ceo plast života.

Kakve sve ovo veze ima sa naslovom teksta?
Pa ima, ne pravite se da ne znate.

Nije Šešelja i Ljotićevce ubilo ni oranje a ni proleće. Ubila ih je Vesna. Pešić i Rakić-Vodinelić. Bezbroj nepoznatih i njima nevažnih Vesni, kojima je takvih više preko glave. I ne samo Vesna, nego i Srbijanka, Biljana, Nikola, Marko, Srđa, Pera, Vlado, Anonimusi, Pirati, 99%, 0/0, Nevažeći i Mali Čovek Građanin. Svi oni zajedno.

Sinoć je na RTSu išla emisija "Dan posle", kao da je u nedelju neko bacio atomsku bombu na političku scenu Srbije. Pa možda i jeste. Možda je to što se desilo na izborima zaista ravno detonaciji jedne političke nuklearke na našoj političkoj sceni. Da, naravno da mislim na skor koji je ostvarila ekipa koja je zagovarala svesno i namerno poništavanje glasačkih listića, jer nije želela da bira zlo potaman, već da svoj glas poveri jedino po savesti.
Više je nego upadljivo izbegavanje likova iz CESiDa da nekako izgovore broj nevažećih listića na izborima; u RIKu to ide sve nekako izokola, brojke procure tek kasno u noć, pa ujutru malkice porastu i tako će sve do srede kada budu rekli konačan "rezultat". Ne varajte se, neće to biti konačno jer su već naprasno otkrili nepravilnosti na glasačkim mestima. Pretpostavljam da će koristiti onaj Davinićev satelit da iz svemira uoče i kršenje izbornog zakona dopuštanjem listi NOPO da učestvuje na izborima iako nije ispunila zakonske uslove.

Ne radi se ovde baš toliko o "uspehu" činjenično amaterski i adrenalinski odrađene kampanje koju su do kraja isterali prvenstveno mladi ljudi preko interneta. Barem ne na onaj uobičajen način koji priliči standardnom srbijanskom strančarenju. Izdupliran je broj nevažećih glasačkih listića u odnosu na prethodne izbore, sa 2-2,5% na 4,5-5%, i neko bi rekao - to je to. Stvarno, matematički ispada tako.
Politika i sociologija baš i nisu tako brojačke nauke koliko bi naši političari hteli da budu, konstantno prebrojavajući nekoga i nešto, a pritom zaboravivši na faktor "smisao". Ako politika nema opštedruštvenu svrhu i smisao, ne pomaže matematika ma koliko se uspinjali da dokažete suprotno.
Uvređene stran(k)e već danima rade baš to.

U priči o Nevažećima radilo se o nečemu drugačijem i mnogo bitnijem za Srbiju nego što je budalasta priča o "osveti LDPu".

Ljudi u LDP u osnovi greše kada sebično smatraju da jedini polažu pravo i imaju tapiju na Građansku Srbiju, umesto da shvate kako su samo deo šireg fronta običnih ljudi koji na isti cilj gledaju drugačijim očima, širom otvorenim i bez zatamnjenih stakala. Takođe, u LDP pogrešno smatraju da bi trebalo baviti se njima i posle izbora, pravdati im se kako i zašto Nevažeći i šta bi bilo kad bi bilo. Tom stazom kreće se i DS, ali malo prikrivenije i na vrhovima prstiju jer ipak imaju još dve nedelje da pokušaju da izvuku situaciju u svoju korist. Baš zato što se ljute, ne samo zbog manjeg broja glasova na koje su mislili da računaju, to pokazuje da imaju još pokoju vijugu u glavi i da vide da su negde usput zajebali stvar. Ako uspeju da shvate kako nešto moraju da promene u svom ponašanju (inače odoše u limbo sa pobratimima), eto svrhe Nevažećih što se tih stranaka tiče. Ali, samo to i ništa više.

Elem, u pomenutoj TV emisiji bila je spomenuta i Vesna u kontekstu kampanje Nevažeći. Vesna Pešić, da budem konkretan. Ona je kao nekadašnji član i poslanik LDPa bila na konstantnom udaru vojnika te stranke već neko vreme, počev još od 2009. godine odbijanjem da glasa za Zakon o informisanju koji je toliko liberalan i EUropski da se sviđa i Severnoj Koreji. Ne bi bilo fer ne reći da su pored Srbijanke Turajlić, kampanju Nevažećih posebno obeležile dve Vesne: Pešić je dala taj neophodan sociološki smisao, Rakić-Vodinelić je dala tako bitan pravni okvir koji je učvrstio celu kampanju. Zbog toga su bile naročito napadane. Btw, obe Vesne su bile članice vrha nekadašnjeg GSS od samog početka.

Dok je još uvek postojao Građanski Savez Srbije, rađene su razne ankete koje su stalno ukazivale kako GSS ima podršku 0,5% demokratski opredeljenih birača kao prvi, ali preko 20% kao drugi najbolji izbor. Podsećam, stranka je svih godina, od nastajanja do nestajanja, imala strogo definisan antiratni, demokratski i građanski put od koga nije bilo odstupanja, sve do poslednje lapot-skupštine kada je odlučeno da GSS više ne treba da postoji kao samostalna stranka, već da se pripoji nekome drugom. Znate već kome, postaću dosadan ako nastavim da ih spominjem a oni će se uobraziti.

Antiratna politika devedesetih je u vreme carevine Slobodana Crvenog bila posao dobrano opasan po zdravlje. Ljotićevština je uhvatila maha krenuvši iz SANU, preko pojedinih vladika, DB, KOS, DSS (koji je nastao iste godine kada i GSS), pa potom SNO, SČP, SRS, SDG, Belih i drugih očerupanih bezglavih orlova, a vrcalo je to bogumi i ispod Vukove brade i Daničinih šiški. Rajhsneonacizam u sprezi sa fašizmom srpske palanke koji i dan danas parazitski rije po venama našeg društva. Kao što je to nekada činio Dimitrije Ljotić, tih godina je prvo zazborio Šešelj i sa njim Mirko Jović, kum Vuk Drašković, ali i "akademici" poput poljoprivrednog tehničara Dobrice Ćosića i prepodobnog Matije od Stijenja Bećkovića. Palanački fašizam je carovao i održavao Miloševića devedesetih godina, maskirao se u lepezu nijansi mraka od Pink turbo-plastifuksi, preko munze kajlaša i kleptopatriota, sve do vitlanja pištoljem pred studentima, taksistima i statuom Justicije.

Posle 5. oktobra 2000. godine, ljotićevština se maskira u salonsko Koštunjavo Voće, i tako hibernisana preživljava prvi talas promena koji je podrazumevao čak i Laibach ili Gang of Four kao muzičku podlogu za priloge u Dnevniku RTS tih dana. Sokak-fašizam je strpljivo čekao 12. mart 2003. da bi potom Srbijici ponudio sopstvene dobre usluge i spas.
Otprilike u to doba se u javnosti počinje da pojavljuje jedan eminentan buljuk likova titulisanih oreolom Svetaca Političkih Komentara i Analiza, poput Antonića i Vukadinovića. Naravno, i u toj branši je bilo maskiranih konjanika Palanke, poput Dragoljuba Ž. (omiljeni koštunjavi glodur, sa VIP avionskom kartom za Kinu radi praćenja dr.Vojislava Maslačka, ne Šešelja). Da ne zaboravim, Šešelj se tada već bio samopredao Haškom tribunalu sumanuto poverovavši kako će na brzinu razbucati sud i vratiti se kući u roku koji važi za povratnu kartu. Dečko se naravno zajebao, jer palanačka Srbija to ne bi bila ako čak i sopstvenom nakotu povremeno ne zabije nož u leđa.

Vojislav Koštunjavi Različak je za razliku od Vojislava Bezbradog mudro čekao, gradio sopstveni mali ZOO vrt frustracija od kojih je stvorio političku platformu zvanu Srbija - Centar Vasione. Za razliku od ovog političkog tanchojzera, mlade snage ljotićevskog Zbora formirale su bande navijača palanačkih timova "Obraz", "1389", "Naši" i stranku "Dveri". Ovde pojašnjavati političku platformu tih šibicara pojedinačno zaista bi bilo sumanuto, s obzirom da je prepodobni Geroge Vukadinesku sve to lepo nabutao u 20 tačaka Programa za Novi SrBski Rajh.

GSS je, ponavljam, bio procenjen na 0,5% podrške birača.
Vesne su zajedno sa ostalim Nevažećima donele najmanje 2,5% plus u odnosu na uobičajen broj nevažećih od oko 2,2%, koliko su kolovođe izbora za sada spremne da priznaju. Dakle, 4,5% glasača (lako je moguće i više) čini stav na korak do cenzusa.

Vesne su samo uz pomoć mladih ljudi uspele da urade nešto što nijedna partija, Služba ili ubačeni element nisu za celih 22 godine, otkad je Dimitrije Ljotić i njegov džiberfašizam vaskrsnut u SANU. Uspele su da iz političkog života Srbije eliminišu Vojislava Šešelja, baščaršijskog drekavca, kao i da spreče njegove naslednike okupljene oko neoljotićevske udruge poznate i kao "Dveri Serbske" da popune rupu na političkoj sceni Srbije koja je nastala odlaskom stomačine koja se godinama prelivala preko kaiša pantalona i živaca ljudi koji ovde žive.

Ne razumem toliku potrebu demokrata i liberala da se dure na Nevažeće. Ako uzmemo u obzir samo zvanično objavljeno povećanje broja nevažećih u odnosu na prethodne izbore, a to je oko 2,5%, kao i fantaziju da su to samo birači DS ili samo LDP (što apsolutno nije tačno), šta onda dobijamo ukoliko oni ne bi poništili svoje listiće?
DS i SNS bi se izjednačili, LDP približio DSS.
Ispade toliko pljuvanje zarad pusta 2-3 poslanička mandata gore ili dole, i ni zbog čega drugog. Ispada da su nevažeći spasili obraz Tadiću i Jovanoviću da se ne izjednače sa Nikolićem i Koštunicom? Šta, ali oni su to i hteli? E, pa onda nema ljutiš. Gospodo političari, uozbiljite se.
Ja ovde mislim na brojke, a vi tumačite prethodno rečeno i drugačije ako hoćete...
Zezanje na stranu, stvar je vrlo ozbiljna. Nevažeći su spasili čast Građanske Srbije. Samo to povećanje od priznatih 2,5% bilo je dovoljno da nokautira i izbaci sa političke scene domaću ekstremnu desnicu. Vukadinović se provukao direktnom krivicom RIK, koja je pod patronatom vlasti zanemarila tu prevaru i nepoštovanjej zakona.
Mi smo u nedelju izašli na glasanje, poništili svoje listiće zato što DS i LDP nisu imali ili nisu smogli snage za takav potez, jer su pali u zamku trke sa naprednjacima i kalkulantskog lova na mandate, zbog čega nisu obraćali pažnju na fašiste, komunjare i koštunjare.
Ljotićevci su oterani.
Koštunice, sledeći si!

U stvari, LDP treba sebi da zahvali na ovom rezultatu, jer im za to niko nije ni kriv niti zaslužan do njih samih. Njihovi glasovi su sada "čisti" od nezadovoljnih. Pridružujem se čestitkama za ulazak te stranke u Parlament Republike Srbije, 20 poslaničkih mandata nije malo. Naravno - i nikad dosta.
Red je i da LDP Nevažećim Vesnama i svima ostalima čestita jer su podizanjem cenzusa oterali SRS i Dveri u rupe iz kojih su izgmizali svi takvi pre 22 godine.
E, to bi zaista bio potez vredan Građanske Srbije.

A vi, nekadašnji GSSovci, da li se sećate ove slike?
Pa, šta još čekamo?

Treći čin drugi put

noreply@blogger.com (Lale) — Sun, 06 May 2012 04:01:00 +0000

Za početak jedno pitanje: Da li je moguće da negde u Srbiji usred izborne sumanutosti postoji neiskorišćen, "prazan" bilbord, poput ovog u Negotinu. Slikano je u subotu, dakle - aktuelno.

Idemo dalje.

Hajde da okončamo više tu agoniju od predizborne tišine koju je Milan Jovanović još 26. novembra prošle godine odlično nazvao "Kad magarci utihnu".
Elem, kobajagi se ne sme do sutra uveče po okončanju glasanja ništa propagirati na temu izbora i političkog marketinga. Aha, kad bi se zajebavali. Ili, što bi rekao pandrknuli učitelj svih ovih što sutra trče u krug: "Malo morgen". E pa sutra će nekima morgen da bude malo više, ali sačekajmo 20h i videćemo to "čudo" od izbornih rezultata.

Da živimo u nekoj normalnoj zemlji ovakvi idioti se prvo ne bi bavili politikom; drugo, ne bi nekažnjeno mogli da ovako krše predizbornu tišinu (koja inače u nekim zemljama ne postoji, dok kod nas uopšte nema smisla); treće, postojala bi normalna institucija koja bi striktno sprovodila Zakon i odmah sankcionisala prekršioce, koja bi uvažavala prijave građana i kao dokaz uzimala slike koje slede. Niko od nadležnih, koji za to primaju platu, neće reagovati po prijavama za kršenje predizborne tišine. Provereno.
Zaista, koja je svrha postojanja te "predizborne ćutnje"? Da ostavi par dana glasačima za razmišljanje kome da povere svoj glas, kome od onih koji se svim silama trude da vas spreče da uopšte razmišljate? Srpska politika... Ne, čista egzotika na granici vudua.

Primera predizbornog ludila i gluposti partijaške pešadije ima bezbroj, i nema više svrhe činiti im uslugu pisanjem o njima takvima. Zato vam poklanjam samo još par njihovih idiotarija zabave i podsećanja radi, čisto da vas ne ponese sutrašnji informativno-propagandni program iz nacionalnofrekventnih studija.

Dakle, u predizbornotišinsku subotu slučilo se sledeće:

Žuti "anonimusi" nastavljaju da ubacuju svoje letke u kojima pljuju studenta Nikolića kao sumanuti (oko 19h su svi poštanski sandučići bili napunjeni, a budale su se vrzmale oko okolnih zgrada i dogovarale gde dalje, ne obazirući se da li neko čuje to o čemu pričaju).

Oni Dverovi duže od 24 sata besomučno lepe svoje plakate preko svih ostalih, ili ih cepaju i sve to po nekoliko puta, na svakih nekoliko sati. Prelepili su skroz onaj dug+debeo+radosnički stub u centru Negotina (iz prethodnog posta), ali Dačić i dalje stoji na vrh vica, gde mu je i mesto. Slike za pomenuto nema, jer ovde nema mesta propagandi fašista.

SPS lepi mestimično Dačićeve plakate i flajere preko koalicionih, sve dok ne naiđu "Da Zveri" pa ih sve sljušte, onako bratski i eurosocijaldemokratski. Koštunjare prelepljuju Dačića i kante za otpatke.

Da, ja zaista znam zašto smeće treba bacati u kantu, i ne glasati za njega.

Večeras, negde oko 00:40 za dlaku mi pobeže crveni skot koji je ubacivao ovo svoje đubre u poštanske sandučiće u mojoj zgradi. Da ga uhvatim i slikam, prijavim Izbornoj komisiji i medijima - čisto da imaju i oni razloga zbog čega da mi se smeju, zašto samo ja njima to da radim.

Eto, sad ispade da je corpus delicti zapravo u službi reklame Maloga Slobe... jebala ga njegova lepša polovina sa onog bilborda.

Večeras se na netu pojavila i prepravljena slika sa bloga GK, koja još efektnije oslikava sav apsurd uniformnosti kandidata i pretendenata, glupost i nemaštovitost kampanja koje vode, bezobrazluk i nepoštovanje kako političkih suparnika tako još više svih građana.

U subotu su se konačno pojavili i dugo očekivani tzv. pozivi za glasanje. Eto kako naša vlast misli na nas i racionalno se ponaša, štedi bre na papiru a ne kao tamo neki sa bilborda. Nekada su ovi pozivi bili A4 formata, pa pola od toga, pa onda 3 na jednom listu, potom 4...
Iz godine u godinu bili su sve manji kako je rastao državni aparat (sa nekih 7-8 hiljada u 2000, na današnjih skoro 30 hiljada službenika u državnoj upravi). Ovo papirče je neko seckao iz odštampanog biračkog spiska, ručno makazama (što se i vidi), samo da se ruke ne olenje. Stavio sam pored "poziva" hemijsku olovku poređenja radi, čisto da bi se stekla predstava o tome. Uopšte me ne bi čudilo da su te pozive ujutru u sandučiće ubacivali isti oni koji su potom ponovo predveče i noću išli i stavljali stranački propagandni materijal. Nekima se plaća i po 2000 dinara za noć, zavisno koliku teritoriju pokriva konkretna akcija i da li se za to koristi auto.
Stvarno, molim ih sve da ne štede u moje ime na ovakav način. Umem ja to i sam, na mnogo bolji način i bez štete po ostale građane i okolinu.

To je bilo to. Zatvaram ovaj foto-album ludila i podvlačim crtu iako znam da je u doba dok ovo pišem akcija u toku punom parom, i da će nedeljno jutro osvanuti prekriveno partijskim đubretom razbacanim na sve strane po zgradama, ulicama, travnjacima.
Dakle, šta nam valja činiti u nedelju od 7 do 20 sahata?
Pročitajte prvo ovaj tekst Nikole Samardžića sa Peščanika. Precizan opis stanja u kome smo, i kako smo do njega došli.
Već nekoliko meseci se vodi polemika o akciji Nevažeći listići (tj. Beli glas) kao formi konkretnog izjašnjavanja stava građana o aktuelnoj politici i njenim akterima. O tome su pisale i govorile Vesna Pešić, Vesna Rakić Vodinelić, Srbijanka Turajlić, Srđa Popović, Biljana Srbljanović, Zoran Živković, Nadežda Milenković, Vladimir Pavićević, Milan Kamponeski, Peščanik, povremeno Danas, Vreme ili Blic, blogeri, tviteraši, kolumnisti, desetak FaceBook grupa posvećenih toj temi kao i bezbroj običnih ljudi čija imena nikome gromko medijski ne odzvanjaju. Mislim na Građane sa velikim početnim "G", a ne na birače tj. hipnotisanu partijsku pešadiju.

Naravno, pored pomenutih afirmatora dževu je digla i silesija partijaških uvređenika koji su se prestravili pojavom ovakvog društveno-devijantnog ponašanja, podivljali i ponekad više vređali zagovornike Nevažećih nego što su se međusobno pljuvali. Dragoljub Mićunović je sebi dopustio da prvi od "zvučnijih" povuče nogu i izvređa svoje nekadašnje saborce u rušenju njegovih današnjih koalicionih partnera. Miljenku (Dereti) je pukla bobina tek kada mu je neko dirnuo u NVO pa se siroma osetio prozvanim i pozvanim da u pasivu psuje naokolo.
Kako to Vesna Pešić reče, da parafraziram i njen tekst, u početku se Nevažeći Listić uglavnom tretirao kao vid izražavanja nezadovoljstva ponuđenom stranačkom robom na izborima. Međutim, pojavom falsifikat-stranke vlaške nacionalne manjine pod nazivom NOPO (Nijedan Od Ponuđenih Odgovora) i stavljanjem prepodobnog Đorđa Vukadinovića na čelo njihove liste, stvari su poprimile sasvim drugačiji tok. Ta "stranka" ima poseban povlašćen tretman kod RIK i za nju ne važe zakonske obaveze propisane za druge. Ta lista je prihvaćena pod rednim brojem 18 iako postoji više zakonskih smetnji kako za njeno registrovanje tako i za legalno učešće na izborima. Stvar je otišla toliko daleko da se RIK poslednjih dana ponaša kao da je 1996. godina u vreme kontramitinga i Lex Specialisa, zlatno doba Slobodana Miloševića. Sve više smrdi na tešku prevaru i izbornu krađu, dostojnu rahmetli muvaže povodom Ustavnog referenduma iz 2006. godine.

Sve to i još mnogo drugoga, daje na težini pozivima za Nevažeće/Belo glasanje. Pokrenuta je inicijativa za izmenu izbornog zakona kojom bi se uvela zvanična opcija pod rednim brojem 0 (bez obzira na broj kandidata i izbornih lista) predviđena za one koji žele da izađu na izbore ali ne žele ni za koga da glasaju. Ta izborna opcija već postoji u nekim evropskim zemljama poput Švedske ili pojedinim saveznim državama u USA.

Podsećam na još jedno kršenje zakona, a tiče se Negotina. Kod nas ovoga puta neće biti lokalnih izbora jer su vanredni održani pre dve godine. OK, naoko je sve u redu - ali nije. Izborni zakon je u međuvremenu promenjen u stavu koji reguliše način dodele mandata pojedinačnim odbornicima sa lista koje su prešle cenzus. Dakle, bilo je izmene Zakona što podrazumeva ipak održavanje izbora u svim opštinama pa i negotinskoj. To i takvo "kreativno" tumačenje ministra Markovića smo već ovde videli i preživeli, tako da se retko ko tome čudi. Podsećam i to, njegov zamenik tj. državni sekretar bila je Sanja Čeković koja takođe trči Ederlezi trku. Ne radi se samo o Negotinu, već o 8 opština širom Srbije koje su na taj način nezakonito ostavljene po strani, za postizborne eksperimente.
I posle svega, u subotu uveče je procurila "vest" o navodnoj preporuci "odozgo" da se broj nevažećih listića što više ovaži, tj. da birački odbori vrlo kreativno tumače stav o tome kako se sve glasački listić može smatrati važećim.
Ni do čega od ovoga ne bi došlo da se demokrate i (donekle) socijalisti nisu isprepadali od vrlo moguće opcije gubitka vlasti i uskakanja naprednjaka u njihove fotelje. Sve se mislim da bi se osvrtali na Nevažeće da su sigurni u pobedu. Ali nisu - i to ih sad razbija.

Dakle, šta da vam kažem?
Ja ću sigurno svoj glasački listić učiniti nevažećim, prekrstiti ga jer sam raskrstio sa Partijama Sa Posebnim Potrebama, jer u njima više nema ničega progresivnog koliko god to oni glasno kukurikali po trgovima, njivama i oborima Srbije. O onoj drugoj, pretendentskoj opciji tek nemam šta da mislim ili kažem, oni su nevažeći na kvadrat.

Moj glas će dobiti jednoga dana samo onaj ko se uljudi (ako je to moguće), ko iza sebe ima nešto uspešno u životu, ko provereno ne laže i ne menja stav češće od kalendara, ko garantuje da nikada neće biti u savezu sa miloševićevom kamarilom.
Uopšte nemam nekakvih iluzija šta će se desiti i ko će pobediti u nedelju. Biće isto. Pa opet, ne sasvim isto. Građani će po prvi put bez bojkota, kordona, suzavca, pendreka, balkona i urlanja, Nevažećim Listićem jasno iskazati da im je više muka od svega. Koliko god danas malo bilo, to je samo početak. Ulog za budućnost, otrežnjenje i promenu postojećih ili stvaranje sasvim novih progresivnih snaga, partija i društva.

Eto, neki vernici čekaju Advent, drugi Isusov dolazak i spasenje.

Nemam nameru nikoga ni u šta da ubeđujem, ponavljam - samo se pogledajte u ogledalu na šta ličite i virnite u novčanike da vidite šta imate. A ukoliko nameravate da učinite vaš glasački listić nevažećim, samo ga precrtajte, ne zaokružujte i ne podvlačite ništa. Nemojte im ni crtati svašta ili dopisivati. Dovoljno je jedno veliko X.

Ja neću ništa i nikoga da čekam, niti ću da dopustim da mi na život utiče stoka na dve noge i bez repa. Poveriću svoj glas samo nekom novom Anti Markoviću i Zoranu Đinđiću, ako i kada ih bude bilo. Svi ostali su od danas nevažeći, koliko god se gojili i tovili - oni više ne postoje.

***

A onaj prazan bilbord negotinski sa početka, šta ćemo s njim? Ništa, Nevažeći ne mogu da dobiju bolju reklamu za dž. od toga. Sve je rečeno.

Hajde da vidimo šta će se to desiti danas.

p.s.
Sinoć su na TV opet prikazivali Boj na Kosovu i Krvavu Bajku...
Opet, kao i svaki put kada je nešto u ovoj zemlji bilo zajebano, prvenstveno po vlast. I posle će neko da mi kaže kako nisu Miloševićevi đaci.
Malo prekomorgen.

Dug život, debela sreća i radost

noreply@blogger.com (Lale) — Fri, 04 May 2012 01:51:00 +0000

Kada sam danas video ovaj stub oblepljen plakatima, pade mi momentalno na pamet jedan Ederlezi vic, onako baš mrsan, em pogan. A tako odgovarajući, shodno predizbornim obećanjima nalepljenih.
Hajde prvo vic:

. . .

Istrči ćerka iz kuće i viče:

- Mamo, mamo, sam sanjala nek' ćudan san, sve nešto dugaćko pa debelo pa crveno na vrh!
- Aaaaaa, saćtijarastumaćim taj san: to dugaćko toti dug život, to debelo to debela sreća, a ono crveno - e to je na rados'.

Čvrst san ili java?

Na to se otac Mika okrene, pa kaže:

- A bre Milevo, bešmeusta ak'to nije qrc!

. . .

Kome je gornji vic vulgaran ili težak za uši neka nastavi da gleda predizborno-propagandni program na malim ekranima naših TV-prijemnika. Tamo sve vrca od tolerancije prema mrtvim političkim protivnicima, dok živi imaju tretman stočnog fonda na koji Kandidat nikada spustiti ruku neće niti ga pomilovati. Za to vreme rome evrointegrišu sa jedne na drugu beogradsku deponiju, i to u kontejnerima kako je i red...

Eto, kako u vicu tako je i u životu. Dobili smo duga, debela i crvena obećanja. Ko se još s tim nije ispucao imao je fore do ponoći, pa posle u ilegalu - noćne akcije, cepaj-lepi, telefonska maltretiranja vasceli dan&noć, bacanje stranačkog đubreta po poštanskim sandučićima, sigurni i sigurnosni glasovi, brojanje i prebrojavanje do nedelje. I sve ostalo što uz to ide.
Ako još niste primetili, u toku je nekakva predizborna kampanja u Stradiji. Kao, neke partije se međusobno takmiče koja će od njih biti vlast a koja neće u opoziciju, plus ima i dodatnih atrakcija u tom cirkusu - poput izbora za tzv. predsednika tzv. Srboslavne Džamahirije.
Hajde redom, prvo parlamentarna trka.
Istupi!
U postu Seko, seko... najavio sam da će propagandnih ludosti i gluposti sigurno biti još. Vrlo proročki. Ovog puta čak nije bilo ni potrebe za PhotoShopom, budalaštine su smislili sami đurđevdanski trkači. Nema potrebe za nekakvim preteranim pisanijem, slike govore za sebe. Umetnuću kratke komentare, ako se baš nađe neko kome stvari nisu jasne.

Ovaj beli oglas je najkonkretnija poslovna ponuda prilepljena u kampanji, autor oglašava stvaran rad. Ali, neće moći jedne od prethodnih noći...

... lepkaroši su se našli pametni, pa prelepili po ko zna koji put ceo izlog.

Ostalo je samo farbanje.

iiijjaaaooooo...

Ako su im bilbord-polutke smetale u nedelju...

... zašto onda nisu pocepali i ovo, u četvrtak? U čemu je uopšte razlika?!

Ova tabla na zgradi negotinskog komiteta stoji još od 2001. godine. U toj zgradi se danas nalaze opštinski odbori SPS, DSS i DS, sindikalno veće, Savez rezervnih vojnih starešina, Pokret gorana, Udruženje boraca i unuka, Dunav Osiguranje, kotlarnica. Stvarno, Nova Demokratija pa cepa.

Eto, to beše to po pitanju trke za 250 skupštinskih skamija u kojoj trnu guzice za po 250 tisuća rajhsdinara mesečno. Kako stoje stvari, Negotin će imati najmanje dva poslanika a možda i trećeg, čisto da ne bude paran broj zbog baksuzluka. E sad, da li je treći-magareći, to vi bolje znate od mene. Bitno je da Negotin prosperira njihovim participiranjem u ludnici znanoj i kao Narodna Skupština Republike Srbije.
A šta ćemo sa drugovima-kandidatima za ajatolaha?
Deder da prvo vidimo ko su, pa potom i na šta liče.

Lista kandidata je objavljena u „Sl. glasniku RS“, broj 36/2012 od 20. aprila 2012. godine

Za kandidate za predsednika Republike, na izborima raspisanim za 6. maj 2012. godine, utvrđeni su:

1. PROF. DR ZORAN STANKOVIĆ, koga su predložili Ujedinjeni regioni Srbije,

2. VLADAN GLIŠIĆ, koga je predložila Grupa građana „Dveri”,

3. BORIS TADIĆ, koga je predložio Izbor za bolji život,

4. VOJISLAV KOŠTUNICA, koga je predložila Demokratska stranka Srbije,

5. PROF. DR ZORAN DRAGIŠIĆ, koga je predložila Grupa građana Pokret radnika i seljaka,

6. JADRANKA ŠEŠELJ, koju je predložila Srpska radikalna stranka,

7. MUAMER ZUKORLIĆ, koga je predložila Grupa građana,

8. DANICA GRUJIČIĆ, koju je predložio Socijaldemokratski savez,

9. IVICA DAČIĆ, koga je predložila Socijalistička partija Srbije (SPS), Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), Jedinstvena Srbija (JS),

10. ČEDOMIR JOVANOVIĆ, koga je predložio Preokret Liberalno demokratska partija, Srpski pokret obnove, Socijaldemokratska unija, Bogata Srbija, Vojvođanska partija, Demokratska partija Sandžaka, Zelena ekološka partija - zeleni, Partija Bugara Srbije,

11. IŠTVAN PASTOR - ISTVÁN PÁSZTOR, koga je predložio Savez vojvođanskih Mađara - Vajdasági Magyar Szövetség,

12. TOMISLAV NIKOLIĆ, koga je predložila Srpska napredna stranka.

Ova lista objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

02 broj 013-331/12

U Beogradu, 20. aprila 2012. godine

Republička izborna komisija

Predsednik,

Predrag Grgić, s.r

OK, bio je to spisak. A sad, evo i faca kako ne bi bilo neke zabune pa da posle tvrdite da ne znate ko je ko od njih i da ste zbogzato pogrešno glasali.

Eto, demokratskoevrointegracijskonedamokosovski svi kompljet. Uniformni, baš po meri naroda i situacije, niko da ne štrči ili, nedaj bože, laže više od ostalih. Uočene razlike su sasvim dovoljne za jednu prosečnu srpsku biračku kokošku kratke pameti, kako bi mogla da se pravilno odluči dok nosi jaja, u koju će ih korpu spustiti. Da se pritom nikako ne zaboravi - žumance je žuto i tačka! Bez njega je jaje samo običan ćorak. Pa vidite kako ćete glasati.

Kad smo već kod žutila, evo mog favorita. Žuta Spužva je moj izbor na predsedničkim (na baksuznom #13) i na parlamentarnim izborima (tu je na prostom #19), gde je nosilac liste i svih 250 kandidata istovremeno jer je tako najlakše.

***

Elem, dođe to predizborno zatišje pred đurđevdansku nedeljnu buru. Ako vas neko pritisne propagandom do nedelje u osam naveče, vi lepo odmah u prvu izbornu komisiju i prijavite kršenje zakona. Slobodno to uradite, čudom ćete da se čudite odgovoru koji vam garantovano sleduje.
Da dodam i ovo: juče, na dan 3. maja, bio je svetski dan novinara i slobode javne reči. Kad bi se zezali, shodno onome šta su to jedni i drugi uz podršku trećih izglasali u jesen 2009. godine. Slobodni mediji, aha, taman koliko i Negotinski koji ne postoje.
A danas, šta imamo danas osim predizbornog "ćutanja"?
Pa, eto, na današnji dan je pre 32 godine riknuo Drug Tito. Tako kažu, ali niko nema dokaza da on još uvek nije živ, sa obe noge čvrsto na zemlji, sa kubom u jednoj i karabinom u drugoj ruci.

Ima sveti Toma Stiroporski sreću što je danas predizborna tišina, inače bi se, gledajući gonju sliku, već negde lanuo na račun Tadića. Onako, kao na račun Zorana Đinđića, za šta još uvek nije položio račune. Zorana su neki ubili metkom, neki cerekanjem i slavljem, a neki okretanjem glave. E pa krajnje je vreme za katarzu - kako za Toma&Džerija, tako i za sve ostale.
Dok se to ne desi, za mene su svi oni nepostojeći, nevažeći, ništice.
Nule.

Dobošarska posla

noreply@blogger.com (Lale) — Mon, 30 Apr 2012 00:38:00 +0000

Večeras je trebalo da posle dužeg vremena napišem Otisak Nedelje. Eto, ne da mi se, jer bi ovo što sledi bio toliko dugačak predlog da bi ostali ispali nebitni iako su svi zapravo isti.
Dakle - hajde malo da prozborimo koju o dobošarima.

Dobošari su nekada, u neka druga vremena, kao delatnici vlasti služili da lupanjem (u doboš) privuku narodne mase. Pošalje ih kmet ili oborknez da stanu tako na neki trg, raskrsnicu, u centar varoši ili pred seosku zadružnu mehanu pa lupaju li lupaju. Okupi se svetina, da vidi šta joj to vlast ima obznaniti. U vreme knjazova i sreskih načelstava, uglavnom su čitana imena utajitelja poreza i švercera, te otuda i narodna "da ode na doboš" jer su dobošari služili da obznane imena onih čija će imovina biti rasprodata pokrića dugova radi. Posle su razni drugi okupatori dobošare uglavnom zlokoristili u cilju čitanja spiskova za kuluk i streljanje kada neko popali žito ili sjebe nemca. Kada su posle rajhskomandanture na red došli komesari, dobošari su polako počeli da odumiru, zameniše ih megafoni i opštinski razglasi po banderama namesto skojevaca. Skojevci siđoše sa bandera i postadoše direktori, a dobošari odoše u političare.

U naprednija vremena, u koja valjda računamo i prezent tekući (NAPREDNA a ne naprednjačka, ne zajebavajte se s tim pred Đurđevdansku trku) dobošare su zamenili bilbordi. Znate već, neko pobije par motki posred zelene površine na atraktivnoj mu lokaciji, na njih nakači ploču od drveta ili aluminijuma pa onda natakari svoju sliku i pravi budalu od sebe. OK, bilborde koriste i firme da oglase svoje proizvode i usluge, ali zar naše Stranke Sa Posebnim Potrebama i same nisu firme? Vrte se debele pare, sve pršti od zapošljavanja, mita & korupcije, pada bogumi i sex zarad radnog mesta, marketinški magovi se prelivaju kroz prozore stranačkih prostorija, autobusi krstare Stradijom, manufaktura cepanja neprijateljskih propagandnih sredstava radi punom parom. Predizborni spotovi svi liče na reklame za "od igle do lokomotive" - jedino nema istaknutih cena. A nema ni sniženja i popusta, to nam je što nam je, uzmi ili ostavi.
I tako, reši se jedna usijana dobošarsko-komitetska lokalna tintara da okači bilbord u Negotinu tamo gde ga nikada nije bilo. Sve ostale bilborde su već zauzeli kočničari, lažovi, trutovi i ostali dverovi, tako da je pomenuti izdumao kako je najbolje da poseduje sopstveni. Bilbord, jeste. Pretpostavljam da je sa svojom partijskom ali i koalicionom sabraćom pozavršavao ekspresno svu administraciju i papirologiju brže od Vučića i Đulijanija zajedno, našao lokalnog postavljača i štampara, naručio biznis i seo kraj TV ognjišta trljajući zadovoljno ruke.

A pare, koliko i ko to plaća? Prava sitnica, plus bezobrazno je pitati.

Međutim, da li je baš bilo a bogumi i ispalo tako...

Elem, pre neki dan se postavljač nacrtao na lokaciji i nadžudžio metalnu konstrukciju po propisima i standardima, posred travnjaka preko puta zgrade Komiteta u Negotinu. Negde između semafora i kontejnera od 5 kubika (za đubre, naravno). Pretpostavljam da je tokom noći između subote i nedelje štampareva ekipa izlepila bilbord naručenim facama Spasitelja & Izbavitelja Nacije.
OK, reći ćete, pa svi kače bilborde, ludo je vreme izbora, to više nije ništa novo niti čudno. Šta je u svemu tome epohalno i blesavije od već viđenog?

Ono, koje je u nedelju osvanulo na toj tarabi dobošarskoj.

Pardon - bilbordu.

Po prvobitnoj varijanti trebalo je postaviti bilbord koji čine dva panoa pod uglom, jedan za žutog a drugi za crvenog pobratima. Ispalo je da postavljač nije razumeo dobošara, iz ko zna kojih razloga, pa je postavio samo jedan pano a sabraći uvalio po polutku.
E ovakvog bilborda zaista nema nigde drugde u Srbiji.

Žuta braća su u nedeljno jutro bila zapanjena u šta to gledaju kada su došli u svoju kancelariju. Crvenih, koji su na spratu iste zgrade (Komiteta), nigde nije bilo. Kud sme to da izađe van pa da ih neki prolaznik-glasovatelj priupita šta su to kvragu napravili i pred narod okačili?!

Iskreno, baš mi i nije jasno što se i jedni i drugi beče jer im je predsednike-kandidate za predsednika neko okačio cuzamen na isti plot, kao da oni već nisu zajedno ili to (pu, pu, daleko bilo) opet neće sutra da budu. Pre će biti da je onaj dobošar koji je to naručio puko od živciranja jer je dobio samo pola za svog šefa. Pitanje je koliko je bilo plaćeno štamparu i postavljaču, da li ceo iznos ili pola, i - ko je bre to platio kada oba brata tvrde kako "oni gore" nemaju pojma o "ovome dole"?!

Hoću reći, nisu obavešteni o svojim dobošarima-polutanima. Ehm, ni na nebu nit na zemlji, ni u gradu nit na njivi, ni DS niti SPS - već DSPS. Eto prave poruke bilborda koji (ni)je naručio magistar dobošarskih nauka, usred sumanute želje i teranja da se u poslednjoj predizbornoj nedelji još malo kurči pred svojim Vođom, uvuče mu se u debelo dupe i mašta kako će ipak postati treći narodni poslanik iz Negotina u narednom sazivu Republičkog Parlamenta.

Ko zna, možda i hoće. Iskreno, zabole me za prva dva taman koliko i za njega maga(t)rećeg.

I tako, ispade da je ovaj bilbord ni kriv ni dužan oslikao pravu sliku onoga što živimo. Dvoglavu himeru, pola frajla - pola pendrek. Svojevrsna sirena serbska koja cupka na hridima čas Zapada čas Istoka, čiju pesmu nikako ne treba slušati i padati pod njen uticaj što vodi u brodolomne plićake svesti, i pred kojom nikako ne smete žmuriti jer će vam izokrenuti džepove i živote.

Kao što se dalo pretpostaviti, u toku noći su neupošljena žuta omladina i neupokojene crvene supozitorije dali zguliti ovu himeru koja ih tako realno oslikava, ne da im mira. Zato ide poslednja slika kao živ dokaz neumnosti i neshvatanja stvarnih želja i potreba onih čiji glas dobošari traže.
Iskreno priznajem: nadao sam se da neće uraditi to što su noćas uradili. Stvarno sam naivan...
Ne znam šta su ovim hteli da postignu, kada je već toliki svet video ovu budalaštinu. Pitam se, pitam se, da li su Tadića zgulili crveni a Dačića žuti, umesto svaki svog - da im ne zadrhti ruka? Ako im je ovo čudo toliko zasmetalo, zašto onda žuti lepo odmah ne skidoše desnu polutku? Ili još bolje - zašto nisu prelepili ceo bilbord svojim kandidatom i tako pokazali da imaju ono odakle svi dolazimo? Mogli su, na kraju, da puste i crvene da dolepe nešto na levoj strani, neka im je halal ceo plot i bruka pride.

Ostajemo uskraćeni za odgovore na sledeća pitanja:
Ko je platio postavljanje bilborda bugarskim argatima?
Ko je postavio celu metalnu konstrukciju?
Ko je platio taksu za zapremanje javne površine?
Ko je platio dozvolu za postavljanje bilborda?
Ko je platio štampanje postera, da li su plaćeni celi ili upola?

Ko je dao uverenje da ova skalamerija ne ometa saobraćaj, s obzirom da se nalazi na par koraka od raskrsnice na ulazu u Negotin?

Koliko je trajala procedura potrebna da se pozavršava sva papirologija?

Sve ovo, i još više, potpada pod Zakon o dostupnosti informacija javnosti, Zakon o političkim strankama, zakone i akta vezane za izbore i kontrolu finansija, akta lokalnih samouprava, i zdrav razum. Pa opet - ništa.
Zašto ovako, pitam se, pitam se?
Ne bih znao kasti.

...

Stvarno, što su se bre svi navrzali na ova dva dobrodušna čoveka (i njihove ekipice): na onog levo koji bi da bude trećiput drugiput, i na onog desno koji dobro zna da ne može ni prvi put?
Ništa od ove zajedničke zajebancije ne bi bilo da su prilikom izrade bilborda ispoštovali odnos snaga u Skupštini, pa shodno toj proporciji svakom od Dobrica dodelili deo oglasne površi. Svi bi bili zadovoljni, i Žuta Lepota i Crvena Tvrdoća; ovaj drugi bi izgledao malo više predizborno šlank. Voli narod kada dobošari liče na njega, naročito kada utanje.

Mogu samo da zamislim face ove dvojice kada im budu dojavili šta su to napravili njihovi ovdašnji dobošari. A biće im dojavljeno, u to uopšte ne sumnjam. Dao bog, ima i drugih dobošara i dobošarčića koji bi da se dokopaju palica i svinjske kože razapete preko sita. Plus, neko je u međuvremenu izmislio i telefon i internet.

Bogami, odoše uši na doboš.

Kud bre, stvarno, nađoše svakome po pola, kao da je preko sindikata. Pa baš nije u redu, plus nije ni matematički.

Šta o svemu tome misle predizborno pomažene krave, prasad, koke i ostala populacija (trenutno) bez prava glasa - najverovatnije nećemo nikada saznati. Samo dobošari poznaju onaj pravi nemušti jezik, a vi ne dozvolite da vam pljunu u usta kako biste ih razumeli.
Bilbordi nam govore sve i bez reči.

✯☭✯

Kako god bilo, ide nam Živeo1.Maj, praznik društveno beskorisnog rada. Dan kada dobošari idu u prirodu da prožderu ono što su predizborno pomazili, prde niz majski vetar, te bacaju kese i flaše po šumama i gorama naše zemlje koja odavno više nije ponosna - baš zbog njih takvih.

Onima koji zaista rade nešto korisno čestitam Prvi Maj, međunarodni praznik rada. Živeli i preživeli pusto dobošarsko.

Nemoj...

noreply@blogger.com (Lale) — Sat, 28 Apr 2012 03:17:00 +0000

Ko o čemu, ja opet o palanačkoj filosofiji...

Politike i "politike" nam je svima preko glave. Ako vam nije dosta ili mislite da ste imuni, onda ne računajte da ćete iduće prvomajskopredizborne poslednje nedelje ostati netorpedovani. Neće moći - neće vam se dati. Dakle, iznađite sebi nekakav bezbolan i efikasan način da živi i zdravi dočekate jutro 7. maja. Čisto da bi ste se nekima koji su pukli nasmejali u brk, a onima koji još nisu (tj. to umišljaju) da namignete i pokažete prst (u punom spektru vidljive svetlosti, bez neke posebne lampe i spreja). Jer, naravno, sve se zna a ništa još uvek nije gotovo.
Ukoliko nameravate da se razonodite, preporučujem sajt opštine Negotin. Ponovo ta pusta ćirilica i magarci koji održavaju taj, da prostite, servis građana.

„Еxцханге 3“

Ne vredi, koliko god ja bio ubeđen da u bilo kojoj školi (čak i danas) decu uče ćirilicu i latinicu, ovi majstori zanata su i dalje nenadjebivi. Neće bre da se uozbilje, da makar jednom pročitaju to što napišu pre nego ga puste u javnost. Pa, jebo ih onaj ko im dade kompjuter u ruke da "uređuju" opštinski sajt, da li je iko u toj blesavoj opštinskoj službi čuo za lekturu, korekturu, pravopis, proveru - bilo šta osim copy/paste pameti, Google translatora i aplikacije za pretvaranje latinice u ćirilicu?! Dokle će se time baviti ljudi koji vole frljanje stranim izrazima a da nemaju pojma strane jezike. Zabole ih, plata ide. Tačka.
Bezobrazno i dosadno, eto šta je u pitanju.

(ono „exцханге“ se u originalu na engleskom piše exchange, i znači razmena)

Kao što rekoh, razonodite se. Zato preporučujem zanimljiv i zabavan sajt Pravopas. Pohvale autorima, preporuka svakome od 7 do 77, a naročito nekima.

Kada smo već kod škole i padanja svega i svačega na pamet, šta bi ste rekli da vam dok šetate kraj neke škole padne deo fasade na glavu? Poput one nesrećnice kojoj je juče u Beogradu pao beton sa fasade neke banke posred čela, pa se sada nadležni prepucavaju u stilu Dulića "treba utvrditi odgovornost, i kada se utvrde činjenice neko treba da snosi i odgovarajuću odgovornost" (priča o curenju radijacije u Vinči, može se primeniti na sve čega se takvi poput njega late). Mudrost, koju klempavi crpi iz uljanih škriljaca već neko vreme. Moguće da tako piše i na uputstvu za upotrebu žute Pandorine kutije.

Mislite da se to dešava samo onima koji nemaju dogovor sa sudbinom, zlehude su sreće, bačena vlaška magija na njih, čačkaju mečku? I da je Beograd daleko, kod nas u Negotin to nema...
Ne spavajte na to uvo. Ima, i to na dva nimalo naivna i bezopasna mesta.

Prvo:

Već treći mesec na pročelju osnovne škole "Vuk Karadžić" stoji kanap razapet od saobraćajnog znaka do jednog oluka, na koji je okačeno nekoliko papira sa odštampanim tekstom "PAŽNJA!!! PADA MALTER SA FASADE", pa još u boji.

Upozorenje - ubilo se.

Svako ko se iz centra Negotina kreće prema školi i Todorčetovom konaku ne može a da ne vidi ovu bruku. Tu se negde otprilike postavljaju i autobusi koji đake voze na ekskurzije, okupljaju roditelji koji prate ili čekaju svoju decu, nastavnici i ostalo pučanstvo. Zar niko ne vidi i ne reaguje? Šta, kao, fasada škole je pod zaštitom države pa ne sme ništa da se radi ako nemaš befel i lovu? A deca, da li su ona pod zaštitom države...

Drugo:
Igralište predškolske ustanove "Pčelica" u Negotinu. Dvorište je oivičeno metalnom ogradom duž celog placa osim prema Zelenoj pijaci, gde se nalazi zid sa koga otpadaju malter i cigle.

Da li je to unutrašnji zid zabavišta ili spoljašnji zid pijace, tj. Komunala? Čija je nadležnost da taj zid sanira i tako omogući dečici bezbedan boravak u prostoru gde je sve drugo osim toga nedopustivo? Da li je uopšte bitno imovinsko-pravno prejebavanje (ne)nadležnih i činjenično nezainteresovanih da se ovaj problem reši, da li roditelji plaćaju mesečnu naknadu samo da im deca ne bi bila sama kod kuće? Da li je ovako nešto moguće u bilo kojoj drugoj (normalnoj) zemlji? Aman, koliko to može da košta pa da bude toliko nerešivo?!
Ne znam, ali baš mnogo pitam. Mnogo.

Ko zna, u kakvom su tek stanju seoske škole?

Ako o ovoj priči znate nešto više, slobodno napišite u komentaru.

Nadležni SPS prosvetni inspektor, njegov SPS ministar i njihovi SPS direktori koje su listom poustoličili, izgleda ne vode računa o školi koja je jedna od najstarijih i najuglednijih u Srbiji. Takođe, ukoliko je "Pčelica" predškolska ustanova, onda ona ima tretman tzv. pripravnog razreda koji postoji po seoskim školama. Dakle, trebalo bi da bude u nadležnosti Ministarstva prosvete. Sunce li mu Žarko, da li treba nekom detetu da padne beton na glavu (deca u zabavištu neće biti odvraćena onom dronjavom gumenom mrežom, naprotiv - njena drečava boja ima sasvim suprotan efekat nego kod odraslih, privlači ih)?! Da li će fasada sa Vuka sjebati nečija kola parkirana na strani ulice na kojoj se ne naplaćuje parking, ili će to biti glava nekog prolaznika, ili deteta koje čeka školski autobus? Ima li uopšte nešto u tim usijanim politikantskim tintarama osim ovog izbornog ludila? Makar malo stručne i profesionalne savesti, brige za one koji ih preko budžeta plaćaju, i naročito za njihovu decu?
Ma jok bre.

Dobrano promislite o svemu ovome na Đurđevdan, kada se latite olovke.

Od toga baš zavisi šta će vam posle padati na pamet a šta na glavu.

***

Kao što rekoh u naslovu:

Nemoj.

p.s.
A oni sa početka posta, šta mislite da su preskočili: zabavište ili osnovnu školu? Šta li je njima palo na glavu kada rade tako kako rade...

тхе енд

Seko, seko...

noreply@blogger.com (Lale) — Sat, 21 Apr 2012 08:49:00 +0000

"seko', seko' drva, pa raseko' crva"
(staro džibersko dobacivanje prolaznicama)

Stvarno, kada sam sinoć video ovu Coraxovu karikaturu zaista mi ništa drugo nije palo napamet. Demokrate se usekoše od silne kampanjske želje da nam objasne kako su makar manje zlo od većeg zla u liku Thoma&Jerryja. I tako, usekovanjem se razotkrio onaj unutrašnji crv koji ih rastura devetu godinu za redom. Hajde njih, ali - što bre sve nas ostale?

Glasajte za Manje zlo, ne za Veće. Međutim, šta ćemo sa Najvećim zlom? Sa kime to ono beše u koaliciji i kohabitaciji na republičkom i (beo)gradskom nivou? Da se ispravim - sa kojima, ima ih više, i tek će ih biti.

Btw, Rudolf Đulijani je sišao među Beograđane. Kao što je i red, podržava svoje američke živuljke Thoma i Jerryja. Neće valjda srBske maslačke, kravomazitelje, opkoračitelje salata, oborknezove, delioce 1000 evra po regionu, domaćina Jadranku, buljičaste izokrete, đenerala Dražu Kapičića, Crkobabiće Rex, tvrdo kuvano žirafino jaje u palminom ulju... i ostale dveri.

Marijo Magdaleno, ovaj svet se jeste izokreno. Tozovac je bio u pravu, isto kao i Trgovčević, Milan Tarot, Milja Vujanović, Alan Čumak i Georgius Vlaški Vukradinović.

Nekada su Veće i Najveće zlo bacali kletve na NATO, domaće izdajnike, strane plaćenike, špijune, pacove i hijene. Za to vreme je Manje zlo strpljivo radilo po NDI principima vođenja kampanje i čekalo svoj trenutak.

Inđija je odmah posle 5. oktobra uvela Đulijanijev administrativni SYSTEM48 i postala najrazvijenija opština Balkana. Goran Ješić, gradonačelnik Inđije, danas je (nažalost - zbog GSS, a ne nečeg drugog) makar nominalno još uvek član DS, mada se to sve manje vidi i to ne njegovom krivicom.

Današnji kradonačelnik Beograda je takođe demokrata, em nominalno em javno.
Danas, NDI savetnici rade za naprednjake, Đulijani podržava Jerryjevu kandidaturu. SNS koristi slogan "Vreme je za promene!", DS tvrdi kako sa njima nema neizvesnosti. Đilas baca NATO kletve na gostujućeg Amera. Manje i Najveće zlo tvore vlast u Apsurdistanu. Nema štale i njive u koju nisu ugazili. Negotinska hala sportova za koncert najveće Petokrake Granda dupke puna k'o u najbolja Slobina vremena. I to bez prinude.

Ne, nije se Đilas prepao gubitka fotelje. To je crv u njegovoj glavi poželeo srećan put Đulijaniju.

***

U Negotinu neće ovog puta biti lokalnih izbora, jer ih je već bilo pre dve godine. Bogumi, neke od zaraćenih frakcija u lokalnom DS će morati da sačekaju još toliko. Do tada, evo par predizbornih plakata na poklon:

Biće toga još.

p.s.

Đurđevdan je tačno za 15 dana. Palanka je opasno blizu tačke ključanja.
Obaveštavam partijaške agitatore da će ovaj blog moći da zloupotrebe za promociju svojih fiks-ideja i kršenje predizborne tišine - malo sutra. Svi "komentari" će do daljeg biti blokirani. Ako imate šta da kažete, dodate ili oduzmete, to uradite na glasačkom listiću. Pa posle živite od toga još četiri godine, ako možete. Pošteno.

A sad - na pijac i u dućan. Subota je, pazarni dan.

DRK

noreply@blogger.com (Lale) — Mon, 06 Feb 2012 21:11:00 +0000

Društveno koristan rad = DKR, ili popularnije među učenicima nazvan DRK. Pogodite zašto...
Da, stvarno zašto? Zašto baš ovaj post kao prvi u 2012. godini?
U komentarima na "Poslanicu" krenulo se od priče o "neobranom grožđu" kao razlogu što na ovom blogu nema novih tekstova. Šaljivi komentar starog prijatelja pretvorio se u sledeće:

"Sistemi obrazovanja se stalno menjaju, mada se ne primecuje da od toga ima neke vajde, stavise naprotiv, deca sve manje znaju. Knjigu sve vise zamenjuje racunar koji se koristi ama bas za sve samo ne za ucenje.
Mozda to tako treba, a mozda cemo se opet vratiti na ono staro, konzervativno. Sta fali djackim keceljama, crnim zenskim trikoima, muskim belim treger majcama i plavim sorcevima, a de ne pominjem cuvene sangajke.
U svetu se uveliko primenjuje reciklaza otpada, a dobro se secam tadasnjih akcija sakupljanja sekundarnih sirovina-starih novina i flasa. Pored berbe grozdja bilo je i posumljavanje goleti.
Nemam pojma da li je zaista to tadasnje drustvo imalo neke koristi od tog naseg DKR-a, ali je cinjenica da smo se mi kao deca i ucenici osecali drustveno korisni"

Dakle, šta je ovde sporno ili makar intrigantno?
Dosta toga da bi prošlo bez malo dužeg osvrta (nego što je još jedan komentar).

Upotrebom računara danas deca znaju sve više u sve mlađem uzrastu, vrlo često i neprimerene sadržaje do kojih dolaze, i to je glavni problem. Nekada su se pričale bajke o hakerima koji provaljuju databanke, ali danas deca sa 7 godina kao od šale provaljuju zaštitne kodove na video igricama. Isti je princip kao kod banaka, FBI, berzi ili privatnih računa i elektronske pošte. Na roditeljima je odgovornost za ponašanje dece, ali roditelji su nažalost većinom nespremni ili nedovoljno obrazovani da shvate šta njihova deca rade.
Da se razumemo - ne odobravam nijedan vid zloupotrebe pa tako ni ovaj.
Kao što se ne slažem ni sa sistemom obrazovanja koji decu uči da je Darvin satanista, gde glavna kvalifikacija vjeroučitelja bude to što redovno ide u crkvu, gde se na časovima informatike igraju igrice (ako ih nastavnici uopšte i drže, jer je prečesta praksa da samo upisuju časove u dnevnik i raspuste decu), gde nadležni ministar neke budalaštine karakteriše kao "dečiju igru sa presvlačenjem" i to nasred konferencije za medije na koju je došao očigledno pripit, gde se nastavno osoblje cele godine više bavi pripremama za ekskurziju koju će im platiti roditelji - umesto da razvijaju kreativno razmišljanje kod dece (bez obzira na predmet koji predaju) i smisao za solidarnost & toleranciju, a ne za kolektivističke igre, gde...
Ma, znate i sami, što da dalje nabrajam.

DKR bi po današnjim standardima bio okarakterisan i zakonski sankcionisan pod formom "zloupotreba dece za besplatan rad, u cilju sticanja profita kod organizacija kojima to nije dozvoljeno", i ja bih to svim srcem podržao. Ne možeš ništa u životu da radiš za džabe ako nije dobrovoljno, a i za to postoji starosna granica. Ko nije hteo da ide na DKR morao je da ubedi roditelje da mu napišu opravdanje ili da ide kod lekara. Kome se to ponavljalo, ubrzo je bio proglašen za crnu ovcu, od strane kolektiviteta poznatijeg i kao "odeljenska zajednica". Još jedan vid kontrole društveno nepodobnih pojedinaca i to od malih nogu. Nema svrhe kovati u zvezde propali "sistem", jer smo ga svojim ponašanjem upropastili, niko to drugi nije uradio umesto nas. Drago mi je da je tako ispalo, jer je sve bilo samo maska za orvelovštinu koje nikako da se otresemo, koju i dan-danas iskijavamo jer ne želimo sebi da priznamo:
- da "ono staro" nije bilo baš toliko dobro
- da je "ovo sada" trebalo da bude bolje a podjednako je loše, lažno i isprazno
- da smo sami za to krivi
- da se ne može živeti u prošlosti nauštrb budućnosti

Praksa "društveme korisnosti" pojedinca nastala je negde 20. i 30. godina XX veka u tri tada postojeća/dominantna društvena sistema:
1. ruski (i satelitski) praktikujući komunizam, boljševizam, kolektivizam koji je zloupotrebivši istočno hrišćanstvo propagirao jednakost u nepostojanju privatnosti - kako ličnosti tako i imovine;
2. američki (i satelitski) korporativni i kapitalistički državni antikomunizam, začinjen sa dva prstohvata zapadnog hrišćanstva, gde su pojedincima "prodavane" prvenstveno imovinske slobode (naročito ona o posedovanju oružja; međutim, kao sistem kontrole uspešno su nametnute hipoteke na otvaranje privatnog biznisa pa mu je opet sve izlazilo na isto kao u bratskoj im Rusiji) kao kompenzacija za KKK, lov na crvene veštice i gaženje sopstvenog Ustava i Povelje slobode;
3. nemački (i satelitski) nacionalsocijalizam-fašizam, sličan boljševizmu po suštini a različit po ikonografiji, rasno čisto društvo jednakih usijanih glava napunjenih epsko-tevtonskom paganštinom, homogenizovano oko iskompleksiranog ludaka i medijske mašinerije iza njega, tampon-zona između kolektivizama pod rednim brojevima 1 i 2.

U sva tri "sistema" postojala je (i postoji još uvek) visokoorganizovana mašinerija kolektivističke kontrole čoveka-pojedinca-ličnosti, nametanjem priče o "društvenoj korisnosti", koja se uvek završavala društvenom nepodobnošću. U sva tri sistema, podjednako. Samo je jedan korak delio društvenu "korist" od nepodobnosti, radnike & seljake od nepoštene inteligencije.
Prvi i treći sistem su na sreću nestali sa lica Zemlje; drugi, korporativno-kapitalistički, lomi se ovih dana. Mi to ne možemo da shvatimo, jer nikada nismo živeli u kapitalizmu. Zato i ne treba da nam ga bude žao više nego samih sebe.

Da se vratim na DRK: kakva je to sreća bila kada u osnovnoj školi kao petak ideš na Aliju da sadiš boriće, dok ti osmaci lupaju čvrge i udaraju te ako nećeš da kopaš rupe umesto njih? Đački nestašluci. Naravno, dežurni nastavnik za to vreme sedi i cirka u zadružnoj kafani, ne pada mu napamet da se oblati po brdu iznad sela.
Ili kada u srednjoj školi ideš u Čubru na berbu jabuka pa ti kažu da možeš da poneseš samo jednu kesu po odeljenju od 30 đaka. Cegere i džakove koje su vukli profesori i razredne starešine smatrajte za njihov nestašluk, slobodno.
Nestašno li društvo beše to "dobro staro".
U sva tri gorepomenuta društva deca su iskorišćavana i zloupotrebljavana na najgori način, od besplatnog rada do guranja oružja u ruke.

...

19. marta 2009. godine gradonačelnik Beograda i ministarka pravde potpisali su Memorandum o saradnji u sprovođenju alternativnih sankcija, kojim je predviđen društveno-koristan rad kao zamena za zatvorsku kaznu. Apsolutno primerena i u svetu primenjena praksa, shodno težini greha. Kod nas nemoguća jer je zamenjena narukvicama za praćenje - koje se daju hakovati, naravno.
Voleo bih da vidim Cecu i ostalu bagru kako društveno korisno prte sneg po Sjenici i Surdulici, a ne da ih na monitoru pratim u kojoj su trenutno sobi svog zagrejanog dvorca.
Na stranu zajebantska konotacija, pa i naslovi po novinama, pojam "robijanje na slobodi" ima daleko veću težinu nego što to na prvi pogled izgleda.
Šta smo mi, tadašnji đaci i Titovi pioniri, tom "starom društvu" toliko bili skrivili da nam odrede DRK umesto zatvora, gde nam je svaki učenik starijih razreda nekažnjeno mogao da bude kapo? Koje krivično ili prekršajno delo? Ili je to ipak bilo preventive radi, da ne zgrešimo personalno nauštrb kolektivnog?
Nikada, i ponavljam nikada nismo išli na ekskurziju parama obećanim od DRKanja.

Ne interesuje me ničija društvena korist/podobnost. Društveno korisni mogu da budu samo volovi u jarmu, pilići na farmi, disciplinovani i zaslepljeni partijski aparatčici i ostala stoka. Živi ljudi to ne mogu niti smeju, čak ni pod navodnicima.
Interesuje me samo DRUŠTVENO ODGOVORAN građanin jedine nam i voljene Srbije i Negotina, spreman da bez kompromisa menja ovo sranje u koje smo pretvorili sopstvene i tuđe živote.

***

Uskoro će provereni i dokazani društeno-beskorisni radnici, poznatiji kao "domaći političari" i "državnici", raspisati izbore na kojima će trčati sami za sebe. Zahtevaće od vas da budete društveno-korisni i disciplinovano izađete na izbore, "glasate" za jedno od ponuđenih zala - veličine i gabarita po sopstvenom afinitetu. Da bi potom mogli nesmetano da vas iznova usrećuju.

Da li ćete opet na DKR/DRK (svejedno), po ko zna koji put?
Ili ćete, konačno, ovog puta zahtevati da se odmah promene pre nego što pomisle da sledeći put zinu i lažu, pozovu da im date još jedan mandat kako bi vas i dalje pravili budalama, trgovali glasovima koje ste im VI dali, ubeđivali vas kako ste sa njima srećni?

Neće de se promene? Fino. Marš.
Ništa nije nemoguće.

Poslanica

noreply@blogger.com (Lale) — Sat, 31 Dec 2011 19:46:00 +0000

Subota, 31.12.2011. u 20:10

Dragi Negotine,
u Novoj 2012. godini želim ti:

- da svi tvoji stanovnici koji sebe smatraju Negotincima i iskreno te osećaju, to i dalje budu još više,
- da se svi pametni ljudi dobre volje konačno dozovu pameti i ne daju te bitangama,
- da te vode i vole mladi i pametni a ne drtine i fosili (politički i antropološki),
- da se sve budale koje sebe samo nazivaju imenom Negotinaca vrate u mulj iz koga su došli,
- da se trubači i duvači vrate na ulice i u kafane gde im je mesto, a ne da vise po funkcijama,
- da te gastarbajteri frustrirani redom na trulom Zapadu ne ruže više novogodišnjim bacanjem ambalaže od bureka i jogurta po parkinzima i ulicama, zato što su se neki ludaci dosetili pa im "uništili" park u centru gde se to vekovima praktikovalo, sredili ga i upristojili,

- da tvoja deca to već jednom budu, a ne da glume majmune i u po bela dana vise sa grana drveća po gradu, ili imitiraju Boška Buhu i partizansku artiljeriju bombardujući petardama prolaznike, komšije, automobile i drugu ... decu,

- da ne bude džukela više u foteljama nego po ulicama,
- da se partizani i četnici vrate u muzeje i ostave normalne ljude neka pošteno žive od svog rada,
- da doktori leče samo bolesne, a da Mrki uopšte nema posla,
- da tvoji stanovnici plaćaju samo ono što im se zaista pruži kao usluga, a ne maglu,
- da nikada ne budeš samo ukrštanje geografskih koordinata na mapi, već mesto u srcu i stvarni dom koliko god bili daleko od Tebe,
- da svako od nas najzad shvati da sreća nikada sama neće doći već se za nju treba svaki dan boriti, celoga života ma koliko izgledao kratak i nedovoljan, da svako uvidi kako ima dovoljno snage u sebi da loše preokrene u dobro i bez pomoći gurača sa strane.

Da na celom svetu postoji samo jedan jedini Negotin, ovaj koji imamo.

Eto nama Poslanice.
Živeli!

NAZIonalna Pornografija #400

noreply@blogger.com (Lale) — Fri, 25 Nov 2011 20:58:00 +0000

Poštovani čitaoci, samo za Vas večeras prelistavamo najnoviji broj "NAZIonalne Pornografije", Vašeg i našeg najomiljenijeg magazina! I to ne bilo koji broj, već jubilarni 400-ti! Tema broja je ekskluzivno izveštavanje sa spektakla u Beogradskoj Areni. Meč stoleća... ma kakvo stoleće - milenijum, era, epoha, Veliki Prasak!! Performans u kome se konačno susreću pravi šampioni besmisla što traje decenijama:

С.Н.П. Ваши
protiv
Dinomerlinosaurusa

Konačni okršaj dve škole trovanja beslovesne raje koja je to bila, još uvek jeste i dalje će biti. Borba za sam vrh, tron idiotizma kome je podlegla kompletna ex-YU biomasa poznatija kao "Narodi & Narodnosti SFRJ".

Da predstavimo naše šampione:

U domaćem, kaki uglu - šampion Pašaluka, palanački prvak regiona, nepobedivi i nenadjebivi pobednik svih naših poraza! Čovek-kokarda!!! Najmlađi član šampionske porodice, rođeni brat 1389 Jugovića, Zveri, Bezobraza i Nazionalnog Štroja! Direktni potomak dve najpoznatije šampionske porodice iz naših krajeva - Ljotić i Milošević, koje već decenijama održavaju primat svog potomstva umnožavajući se putem gnjida!! Čistokrvni srBski pastuv Balkanskog ringa, koji nema niti jedan eritrocit crnogorštine u sebi (to zbog onog "dajebeoca", nikako zbog Dukljanskog Kosova), leukocite i trombocite da ne spominjemo...

U gostujućem, zelenom uglu - stari i provereni prvak Vilajeta BiH (Bosne i Holandije), baščaršijski bašibozuk rokenrola, eksponent bljuvotina nastalih osamdesetih godina kreiranih da budu raspevani nadomjestak za nikad prežaljenoga nam Druga Titu (onog što je posmatrao sopstveni veličanstveni pogreb, i to nogu prekrštenih na fustabureu), zastavnik u rezervi (pardon - barjaktar) Zelenih Kačketa, brojitelj šuški opljačkane milionske PinksrBske i ine populacije koja ume da se veseli i kad kuka da leba nema, al za muziku i poslednji evrodinar daće.

Spektakl će uveličati Car, Žandar, Asovi i Rezervna Opozicija. Ko god da pobedi, panduracija uzima milion evra za obezbeđenje. Pare, i to: od onih koji će prisustvovati ovom spektaklu u 3 dnevne runde, od onih koji neće prisustvovati i (konačno) od onih kojima se sve ovo gadi. Od takvih naročito & sa uživanjem.

✞☭☪

Pitam se koliko ima stvarno onih koji još uvek ne vide svu licemernost "situacije" i frke koja se podigla oko tzv. koncerta jednog od sarajevskih postnewprimitives krelaca, koji je debelo unovčio svoje južnoslovenstvo, bosančenje a sada i pinkovanje. Naravno, mislim na efendi Edina Dervišhalidovića kome neće zafaliti ni dlačica sa sede glave, koliko god se sve te silne kvazipatriotske bande busale u prsa kako mu neće dopustiti da iznese ni mrvicu iz srBskoga buđelara. Sav cirkus koji se poslednjih nedelja podigao oko te kuknjave (to plaćeni "kritičari" nazivaju još i pevanjem), koju već decenijama uspešno plasira pomenuti šlagerzinger, nije ništa drugo do perfektno smišljena i odrađena marketinška akcija u koju su uključeni svi - drug Dino, drug Predsednik, drug Prvi Pendrek, drugovi iz kamarile i svite, svi izvođači Javnih Nacionalnih Radova i naravno - drugovi Medijski Savetnici. To što je "neko" rodom iz Bosne pa bi da bude car na obe strane Drine a i šire, što je onomad poklanjanjem mazuta Sarajevu zaradio sebi poklon-ploču i VIP ložu prilikom Merlinovog izvođenja čarobnjačkog trika pražnjenja džepova lokalnih budala, ne znači da treba ćutke trpeti svu licemernost ovog performansa i ne reći nešto što je više nego očigledno.
Dino M. će držati koncerte u Beogradu u sklopu predizborne kampanje crvenožute koalicije i za to će biti debelo plaćen parama svih, pa i onih koji za njih neće glasati. Teško da ćemo ikada saznati koliki će biti PDV i rabat u ukupnoj cifri. Međutim, svo to silno arlaukanje neosrBske mladeži kako će sprečiti održavanje koncerta, samo je podiglo medijsku tenziju te prilepilo i one neodlučne muve koje su se još premišljale da li da bace pare na "(s)hitove" devedesetih...
U zemlji u kojoj se organizuju TV-žurke pod nazivom "Volim devedesete" na kojima paradira krem miloševićevske toksikološke estradne ekipe opasan silikonima namesto nekadašnjih redenika, u kojoj niko od nacipatriota ne preti sprečavanjem Dinkićeve verzije istog ovog ali sa drugim, njemu omiljenim bosancem (da ne zaboravimo - i Mlađani je olešio tom prilikom poreske obveznike, plativši sopstveni cirkus iz stranačkog budžeta regiona koji se, gle čuda, puni prelivanjem iz onog glavnog, republičkog budžeta), u zemlji u kojoj je državno obezbeđenje ovog koncerta veće nekoliko puta (i to zbog par klinaca koji žvrljaju po novosadskim zidovima i baljezgaju po internetu) u odnosu na ono koje bi bilo da kojim slučajem u Beograd dolazi Bil Klinton lično... e, u takvoj zemlji jeste moguće da su svi, ali baš svi našli sebi neki interes i saučestvovali u ovoj lažnoj histeriji sračunatoj da se namaknu pare i - glasovi birača.
Dervišhalidović nije jedini sa prišivkom "srbomrštva" (bljak, kakva kovanica) niti je prvi koji će to dobrano naplatiti baš od poreskih obveznika Republike Srbije. Dino je samo, kako rekoh, baščaršijska protuva koja uspešno valja lake note za zaborav, u čemu uopšte nije usamljen. Verovatno je devedesetih lupetao baš to što mu sada spočitavaju, ali, zašto bi to nekome smetalo? Pa mi "Volimo devedesete", zar ne?! Da nije tako, zar bi nam Debeli Devedesetari mogli da uvaljuju i dalje svoju komunjarsku filozofiju, i to sa pozicija vlasti? Svaki od ex-YU pseudonaroda imao je svoje omiljene Udbosauruse: Prljavo Kazalište, Bora Đorđević, Jura Stublić, Toni Montano, Bregović (taj naročito), narodnjaci, folkeri, turbofolkeri, ojkavci, klape, pizduni, pevaljke i sisaljke.
Ostaje da vidimo kako li će tek kreativno da prejebu u subotu navijače Zvezde i Partizana. Možda im naplate ulaznice za Arenu još na kapijama Marakane?
Jedva čekam da vidim kakvo li će tek čudo Toma Nikolić i njegova bratija da smisle za svoju promociju, u predizbornoj kampanji za izbore koji nisu raspisani. Ne bi me začudilo da oni u Arenu dovedu npr. Magazin iz Splita, pa da se lepo potom Tom i Džeri, New Wave Velja, Julin & tvrtka popenju na binu i zagrljeni sa Jelenom Rozgom otpevaju čuveni hit XX veka "Spremte se spremte Ćetnici", sa par meseci zakašnjenja kao rođendansku čestitku još jednom bosancu. Kumu, Voji Šuntavom. Deda Mrazu koga čeka Todorović Zemunski kraj dimnjaka, sa vunenom čarapom usred leta. Preko glave.

Ukoliko Čeda Jovanović ima nameru da zaista bude drugačiji od ovakvih spodoba, pametan potez bi mu bio da u SKC dovede Pankrte, pusti slobodan ulaz, sa Perom Lovšinom na bini otpeva "Lokalne pizde" i bilo koju pesmu sa albuma "Državni ljubimci". To bi zaista bio pravi PREOKRET u odnosu na gorespomenute političke i estradne plastifukse.
Živi bili pa videli.

***

Bio je ovo tačno 400-ti blogpost Građanskog Kruga, za neki dan više od 40 meseci kako postoji ovaj blog. Od vas zavisi kako ćete ga tumačiti i prihvatiti. Samo neka ne bude palanački, u stilu "ti će mi kažeš..." Jašta ću.
Umijte se, pogledajte u ogledalu, trgnite i recite "Dosta bre više ovako".

Ili kako kažu u Peščaniku: Ako vam je dobro ... onda ništa.

Comeback #3

noreply@blogger.com (Lale) — Mon, 21 Nov 2011 00:52:00 +0000

RainDog ponovo jaše!

http://kisnipas.wordpress.com/

Konačno su i Rain i Dog na jednom mestu. U Beogradu. Nadam se da će Zokija ubrzo da prođe ta penzionerska tramontana, jeste Kalemegdan privlačan za šetnju kera i kibicšah po klupama, kao i kahvane po pustoj Skadarliji - ali ipak...
Kako god, u prvom njegovom (novom) tekstu nameće se prividan utisak kako je mr.Z-a uhvatio palanački jesenji nokturno, t'ga jedna i žal za mlados'. Bemti novembar i kud se obojica baš tad ovaplotismo na ovom svetu!
Ma jok, to on samo počinje ponovo da živi.
Isto bre k'o i ja...

Šestokec!

noreply@blogger.com (Lale) — Fri, 11 Nov 2011 22:13:00 +0000

šestokec
111111 = 11. novembar 2011.
petokec
11111 = 1. novembar 2011.
četvorokec
1111 = 1. januar 2011.
trokec
111 = zbir godine rođenja (u XX veku) i godina starosti uvek daje ovaj broj
dvokec
11 = keckec na levom krilu
jednokec
1 = jedan k'o nijedan

Na stranu idiotarija od filma "11-11-11" koji se od danas vrti po netu i bioskopima, ali u dobrom delu svetskih kultura ovoliku količinu kecova na jednom mestu smatraju za težak baksuz zbog koga tu nešto neće da izađe na dobro... Film je glup do bola osim onima koji vole bacanje para na horore, što zna svaki prosečni stanovnik Srbije kome je svaki Dnevnik u pola osam grđi od najgrđih dostignuća tog filmskog žanra.
Interesantna izgleda matematika oko sabiranja godine rođenja sa godinama starosti, gde zbir uvek ispadne 111. Eto, meni je npr. 66+45=111, Skali 81+30=111, Mikiju Prijatelju 56+55=111 itd.
U stvari, nema tu ničega čudnog ili mističnog, radi se o prostoj matematici za osnovnu školu koja važi do 31. decembra ove godine. Od 1. januara taj zbir će biti 112. I tako dalje. Poklopilo se samo to da je zbir kecast baš u ovoj godini prepunoj kecova.
To što su nam životi zatrpani umišljenim asovima koji bi svi da se naguraju na vrh igle poznatiji kao Vlast, da pritom više niko od njih odatle ne siđe a narod ne sme ni da zucne - e, to je posebna priča. Ona glavna, u kojoj se sujeverje ne maže na sve tanji lebac dok Zlatno Tele sekte političara usisava sve što stigne gore od 40 Alibabinih hajduka. Bolje reći, 250 + prateća administracija. E, kod njih ne važi normalna matematika, zbir je uvek 1.
Jedan k'o nijedan. Nula i ništica.

Da ispravim ono s početka:
jednokec
1 = 0
jednoprc

Oni to dobro znaju, zato tako pomahnitaju i na najmanji šušanj neposluha. Koji bre "oni"?!
Pa Oni, sa vrha čiode. Anđeli garava lica.
Bitange.

11-10-11...

noreply@blogger.com (Lale) — Mon, 10 Oct 2011 22:04:00 +0000

Dobro jutro, Negativci.

Tovariš Miki mi je popio mozak da "više ne bude na naslovnoj strani" (...), pa sam morao da nađem neku supstituciju za EUMiki motive.

Nema samo Negotin Hirošimu:

E, 'bemti komunalizam&патриотизам.
Pitam se samo ko bi mogao da bude negotinska balerina? Velika scena Doma Nekulture je prepuna izvođača koji bi mogli da konkurišu za to mesto.
Labudovo jezero i gaćicekupaćice, velim ja.

Dobrodošli doma prijatelj Miki

noreply@blogger.com (Lale) — Fri, 08 Jul 2011 07:51:00 +0000

E moj Miki Stankoviču, da prostiš - Mernik, vratio si se iz Slovenije u palanačku psihorupu. Video da Srbistan kasni 300 i kusur godina za Mittel Europom. Da i posle sat vremena vrebanja na mostu, Ljubljanicom nije proplivala nijedna bačena flaša. Javni bicikli pod konac, uzeti i uredno vraćeni. Prepune biblioteke u kojima se knjige čitaju, a ne kradu.
Video si ljude koji pate od samopoštovanja.

I šta sad s tim, kakva korist od svega toga po lokalnu društveno-političku zajednicu, tzv. Negotin? Nikakva, naravno. Nedaj Bože da je ima, možeš da laprdaš i prepričavaš po lokalnim kafančugama fazone i sage o redu i radu bez stege, to ne dopire do mikromozgova Bezmozgovića kojima inteligencija počinje ispod repnih pršljenova. Ili bi počinjala, kada bi imali kičme.
Onih kojima pojmovi "investicije" i "razvoj" predstavljaju samo nove šeme da nekoga zajebu, zaposle babe i švalerke, prete otkazima, kradu sve što nije pričvršćeno dugim holšrafom za čvrstu stenu. I da lažu k'o pseta.
Zbog ovog poslednjeg u Negotinu nikada neće dopusiti da proradi šinterska služba. Ne bi imao ko od aktuelnih da sutra izađe na izbore. Užas, morali bi neki sasvim novi i neokaljani ljudi da to urade i preuzmu odgovornost za ovaj grad! Strašno... i nedopustivo.

Garantujem da je Mikiju na pamet pala ova pesma Pankrta čim je u povratku ugledao Negotin sa Bukova. Njemu, kao i svakom normalnom čoveku koji se grčevito bori da ne poludi u ovoj Dolini Bezimenih Antikaraktera.
Sa Bukova i Badnjeva se sve vidi. Sve.
Lokalne Pizde, baš.

Otisak Nedelje - 03.07.2011.

noreply@blogger.com (Lale) — Sun, 03 Jul 2011 19:33:00 +0000

Dešava se svašta u nama i oko nas, baš svašta. I uglavnom ništa.
Hajde prvo još malo o đubretu. U stvari, sve se vrti oko njega...

1. Hiroshima mon amour

Poslednih dana padala je kiša i duvao nekakav vetar pa oduvao onu šitinu od paljevine na negotinskoj deponiji. Silno potpaljeno đubre pomalo se natopilo vodom pa je pulmocid Negotinaca privremeno zaustavljen.

Na snimku je deo smetlišta koji je već izgoreo, na fotkama onaj drugi deo (bliži Negotinu) koji još uvek tinja iako ga svakodnevno zasipaju peskom i povremeno vodom.

Sve ovo zaista podseća na Hirošimu. Ne bih smeo da se zakunem kako tu nema i nečega radioaktivnog.

Nije mi tu jasno još nekoliko stvari. Na smetlištu leže brda bačenog krompira i crnog luka a u ovoj zemlji se na sva usta govori da narod gladuje. Plus, nikako ne mogu da shvatim kako je moguće da onaj idiot sa desne slike i dalje živi na deponiji. Kako ga niko odatle na sklanja, i kako bre uopšte može tamo da diše?! Da ne spominjem šuškanja o njegovim piromanskim vezama...
Slaba vajda od sve ove priče, što bi babe rekle. Večeras oko 22h ka gradu je počeo ponovo da se širi kiseo dim karakterističan za paljevinu koja nas sve davi već nekoliko nedelja. Interesantno je, što su u JKP primetili da se stalno ponavlja, kako se sve te paljevine konstantno javljaju u nedelju uveče...

2. Novistarikomunjari

Ma da, u lokalnom SPS održani pre par nedelja izbori za precednika i ćlanove, sve po (S)P.S.-u. Nemo da neki mrdne i prdne, iskoći iz kolosek i se kandiduje kuj ne sme! Ima sve bude pod konac bez iglu, ja će budem precednikopštine! Ovaj, precednikopštinskogokružnogkomiteta.
Se izvinim narodu, ro. Zeu!

Pa budi. Kad nemaš pametnija posla u životu.
Samo...

... vodi računa. I što dalje od belog luka.

p.s. (bez S ispred)
Drugovi i drugarice, niko vas ne ismeva. Sami sebi to radite. O broju followera vašeg bloga, i o tome da ste to sami sebi tek nemam šta da kažem.

3. Fuzbal

Svečano izjavljujem da pojma nemam o čemu se ovde radi. Kakva bre I liga i šta je to bilo '96?! Koje pare?!!! Opet je neko marisao lovu od prodaje igrača ili je prodavao utakmice ili ... šta?
Hajde, ko zna šta je u pitanju - neka napiše u komentaru.

4. Monarhija

Elemdaklem, srBski monarhopatriote proslaviše negdašnji pogrom srpskog srednjevekovnog plemstva koji nam je potom civilizacijski kao narodu umalo došao glave. A možda i jeste, s obzirom kako su se na Gazimestanu ponašali SVI, i oni na bini i oni u publici. Kao kokoške opaljene suncem u pileći mozak. Prestolonaslednik nepostojećeg prestola Republike (to beše onaj što se u Čačku građanima obratio sa "Čečeni"...) je blagorečeno popizdio na kvazipatriotsku stoku koja ga ne šljivi i ne smatra za svog pastira. Jebeš takvog kralja koji nije ukapirao da kod Srbalja ne pali dranje na masu. Plus jebeš takvu masu, to posebno.
Dakle, laž je višegodišnja da se na Gazimestanu proslavlja Vidovdan. Ne slavi se verski praznik već se to potura uz obeležavanje Kosovske bitke u kojoj su svi izgubili, a Srbi ipak izvukli deblji kraj. Plus, laž je da je tzv. NJKV A.K. prestolonaslednik. Ova država je Republika Srbija, zvanično priznata kao takva i pod tim imenom upisana u UN.

Ili je monarhija ipak vraćena, na mala vrata?
Btw, ne znam zašto bi taj NJKV morao da zna srpski jezik kad je već rođen u Engleskoj? Ne znaju ga ni ovi ovdašnji lokalni kraljevi i carevi, pa šta?!

Doduše, ni urednici Danasa (štampane i elektronske verzije) nisu se baš pretrgli od poznavanja pravopisa serbskog.

5. SKOJevska instalacija

Uopšte mi nije jasno odakle SPS-u pravo da se ovim kiti? Apsolutno stoji njihova kritika na račun prethodne bećarske vlasti da je zajebancija oko ovog spomenika prešla svaku meru, ali opet pitam - čime se bre to oni sad ovde diče?!!!

Pred zimu je natakarena nekakva konstrukcija oko ovog spomenika, koja je mesecima tu stajala po snegu i ledu, sve do proleća. A onda su prvo Bin Mirovića pustili da lepo zasadi travu i cveće okolo da bi mu to počupali jer treba da iskopaju kanale za električne kablove (za reflektore) i vodovodne cevi (za fontanu). Kada je neko od nadležnih seo i preračunao se oko troškova ovog čuda, zaključeno je da su u pitanju pare koje i nisu baš normalne. Hteli su da raskinu ugovor i nađu jeftinijeg izvođača, ali prc - procedure javne nabavke i tendera su okončane i više nema sklanjanja guzice u stranu. Plati pa klati, izvođač radova ima sva prava da naplati svoje u iznosu koji je prvobitno dogovoren. Taknuto-maknuto, u biznisu nema "puj pike ne važi".
Stvarno, odakle im pravo da svojataju bilo šta što se tiče građevinarskih radova na teritoriji opštine Negotin? Stara navika, Miloševićev mostograditelj Mrka, GP Zidar, Tončev Gradnja i vrh SPS?
Održavanje javne rasvete na teritoriji cele opštine, održavanje lokalnih a možda i važnijih puteva (ne i asfaltiranje, ali ko zna?), izgradnja kanalizacije u Miloševu... neki su od poslova koji su u 2010/2011 povereni (ili će biti) JKP Badnjevo. Samo fali još i to pusto asfaltiranje i SPS ostade bez svojih starih proverenih predizbornih aduta. Pa, u čemu je frka? U tome što je preraspodelom izbornog plena Komunal "zapao" DS-u, a sada to sve više zapada crvenima u oko. Žulja pa cepa. Koliko god se ritali i poricali, i oni imaju žutu mrlju.
Heh, ko samo postavi ovu žutu traku oko crvenog spomenika, mamicu mu provokatorsku!

Nego, da se vratimo na priču o spomeniku. Pre neki dan je na nekom od blogova Bin Mirović napisao kako je ova fontana dovoljno duboka da ispuni standarde za obavezno prisustvo sertifikovanog spasioca. Zna on dobro da u JKP postoji ekipa dežurnih ronilaca i spasilaca koja spašava firmu već 6-7 godina, i da je to neiscrpan izvor kadrova za tu potrebu. Neka se da ljudima da iskažu šta znaju i umeju, povećaju prihode firme - zar ne?
To pliva pa cepa.

6. Hakeri

Prosto je nenormalna neutaživa želja za posrbljavanjem interneta. Kojoj li je sad pa budali palo na pamet da pojam "uploader" zameni sa "natovarivač", kao da se u ovoj zemlji internetom bave bivši vozači viljuškara iz neke firme u kojoj je magacin bio zatrpan hiljadama paleta sa robom. U ona zlatna vremena.
I još nešto: MUP RS poveo je borbu protiv hakera i elektronske piraterije. Pošto se piraterija audio, video i ostalog materijala vrši postavljanjem istog na nelegalan način u nelegalnom formatu na neki od belosvetskih servera (ponajviše bratskih nam kineskih i ruskih), kako su policioti zamislili tu borbu, kao lov na natovarivače? I ko će to onda da radi, saobraćajci? Zašto da ne, i internet je neka forma saobraćajnice...
Dakle, udri po internet viljuškarima i rovokopačima!
Btw, pojam "haker" u korenu ima englesku reč "hack" (zakačiti se). Bio bi red da i to neko prevede na srBski, pa da se razumemo ko ljudi.

7. PomrAčina

Ne, ovo što vidite na slici nije dokaz iskustva s one strane života, svetlo na kraju tunela, zvezdana kapija iz Odiseje2001, unutrašnji pogled iz Borskog rudnika ili neka slična fantazija.
Radi se o hodniku u zgradi negotinske opštine. Onom u kome obitava lokalna panduradministracija. Hodnik je dug pedesetak metara, nema nikakvu ventilaciju a službenici zabranjuju otvaranje jedinog prozora na kraju hodnika, ne rade sijalice osim jedne čkiljave neonke blizu pomenutog prozora. U hodniku su šalteri za izdavanje ličnih karti, pasoša, vozačkih dozvola i registraciju vozila. Sve same delatnosti koje po defaultu čuvene srBske birokratije ubijaju u pojam svakog ko se usudi da krene u pribavljanje nekog od pomenutih dokumenata, a nasedne na priču kako nema gužvi. Podsećam, za dvadesetak dana svi građani Srbije će morati da imaju nove lične isprave.
Stvarno, da li je ministar policije sposoban da kupi 5-6 sijalica i makar jedan klima-uređaj građanima Negotina?
Nekada su u rudarske jame rudari sa sobom nosili kanarince, zbog metana koji je zapaljiv i uzrok je mnogobrojnih nesreća. Metan se iz svemira može detektovati u atmosferi neke planete, i ukoliko ga ima siguran je dokaz postojanja nekog organskog procesa, poput varenja.
Ukoliko se Dačić doseti pa negotinskom MUP-u dobavi kanarince, kakvih sve miomirisa u ovom hodniku ima, bojim se da će sirote ptičice pocrkati od angažmana i upozoravanja na zapaljive gasove.
Ma lepo je to neko nazvao - prdekana.

8. Svetogorska po treći put među Srbima

Pa nije samo Negotin blesav kada su nazivi ulica u pitanju. Jeste da je Dvanajesti Septembar u vrhu, ali ni ovo što rade sa ovom ulicom u Beogradu nije za potcenjivanje. Iskreno, ja ne znam da su nekoj ulici ovoliko puta menjali naziv. Čak su skapirali kako bi to mogla da bude i dobra zajebancija pa su okačili ovu tablu sa svim prethodnim nazivima.
Zaista smo blesav narod. Pa za svoje prve tri godine okupacione vlasti Nemci nisu našli za potrebno da promene naziv ulice iako se tada zvala po Žoržu Klemansou... Na tabli lepo piše.

***

Eh naš Druže Tito, maršalbravaru i caru stari. Sviraj ti do mile volje, ne pomažu nama ni kožne gaće ni ptice-serice ni kanarinci. Prdnuli smo u čabar.

Hair

noreply@blogger.com (Lale) — Wed, 29 Jun 2011 18:05:00 +0000

Da ne propustim datum, kad je već uloženo toliko truda u ovaj fantastičan primerak antidizajna.

Pojma nemam o čemu se ovde radi! Kažu da ovakav plakat na mešavini srpskog i bugarskog, latinice i ćirilice, povremeno osvane u nekom gradu i stoji do datuma koji se menja, što se i vidi iz priloženog. Verovatno su to neki bugaraški vlasuljari koji otkupljuju kosu ne bi li pravili perike, a naša im ispada jeftinija nego njihova EUropejska. Što da ne, kad već njihovi lokalni dobavljači žice svaki čas potpaljuju negotinsku deponiju, što ljudi ne bi sakupljali i naše kose koje ionako sami čupamo u neverici kada vidimo ove domaće politiĆare. Pardon - drmr. PolitiĆare.
Baš se poklopilo sa jednim zidom na negotinskom hotelu INEX-Krajina.

Nekada je tu bio frizerski salon "Ko te šiša", danas su plakati Toma koji se navuko na stiropor pa nikako da ga skinu sa toga, čisto da ga ne pokljuju pilići. Mada, mogli bi Tom & Džeri da malo pripomognu tu humanitarnu akciju kupovine kose ličnim prilogom - Predsednik-u-najavi je konačno uspeo da nabaci onu azurnoplatinastu nijansu fizure, isti Blejk Karington. Pljunuti. Vidi se uticaj savetnika iz omražene mu Amerike, nema šta.
Pošto Ti i Takvi obožavaju proleterske Ameriku & Rusiju a ne podnose EUropu, mada je stalno gutaju ko vitaminsku žabu (EUro je EUro, da se 'beš), poklanjam im ovu reklamu kao sopstveni skroman prilog njihovom obećanju da će baš Oni uvesti Srbiju u EUropu - al' po njihovoj meri.
U spomen na prošlost, ne tako daleku.

Ko god da je upario Evropu i Okove u jednu reklamu, nije mogao da smisli veći patriotski slogan srboslavaca i ostalih otačestvenih sengrupacija. Podhitno bi trebalo naplatiti mu kaznu za zlokorišćenje autorskih prava onih sa befelom SANU.

***

Kad smo već kod EUrope, u Grčkoj je započeo generalni štrajk. Onaj pravi, a ne neka zajebancija komunalsko-komunjarsko-stiropornog tipa. Ozbiljna stvar, reklo bi se, posebno za srpske paradajz turiste koji bi da prže guzice po Egejskom suncu. Na granici sa ne-EUropom, tj. Makedonijom, grčki carinici i policajci zajebavaju sve redom i preporučuju da se ka MittelEUropi ide izokola preko Bugarske. Jbg, to su prednosti te EUrope bez granica, ko nam je kriv što smo sami sebe udenuli u "Evropa-Okove" domaće proizvodnje.
I tako, vratismo se opet na početak priče. Bugari i čupanje kose.

Age of Aquarius, bre.

Jedan mnogo zagušljiv post

noreply@blogger.com (Lale) — Thu, 23 Jun 2011 21:05:00 +0000

Stvarno, ko o čemu a ja malo-malo o smradovima i đubretu.

Negotinska deponija, koja to inače nije, gori još od nedelje. Elemdaklem - opet gori đubrište. Do sada se niko nije pretrgo od brige sve dok je vetar nosio ovaj užasan dim ka Samarinovcu i Miloševu. E zato je od jutros prcbato, smrad je krenuo ka jugozapadu i konačno došao do nozdrva spodoba koje se odazivaju i na ime "Negotinci".
Pre neki dan je podivljala banda gancibugaraških reciklatora posle više od godinu dana mirne krajine ponovo potpalila gume na đubrištu da bi vadili one žice koje se u njima nalaze. Sakupljanje sekundarnih sirovina, kako to neki zovu. Pulmocid, plućno satiranje, kako bi to trebalo zvati.
Taman su Negotinci pomislili kako su se konačno otarasili trovanja nastalog sagorevanjem tresetišta po obodu grada (kad već ne mogu političara), a ono gle čuda - svi smo zaboravili na milo&drago nam đubrište!
E jbg...
Biće posla za dr. Jasminu, sve mi se čini.
Ako niste iz Negotina a nameračili ste se da ovde dođete, bolje nemojte - do daljeg. Nekom ostane srce u San Francisku, a nekome parče plućnog krila u Negotinu.

sreda 22.06.2011. 19:50

četvrtak 23.06.2011. 06:30

Prepodne je smrad prešao granicu trpeljivosti. Kako to obično i biva kada su smradovi u pitanju. Komunalci ovaj problem ne mogu nikako da reše sa par svojih radnika, bez pomoći protivpožarne policije, kako se danas vatrogasci zovu. Ne znam da li im je opisom poslova na radnom mestu predviđeno da legitimišu i ispendreče svaki požar ukoliko remeti javni red i mir, ali povremeno grebatorski a ponekad i ignorantski stav kada ih pozovete da intervenišu nikako se ne uklapa u imidž koji bi hteli da imaju. Njujorški vatrogasci su posle 9/11 stekli status heroja, a ovi naši se ponašaju kao da su heroji po definiciji - ne mogu da dođu da makar pokušaju sa gašenjem zapaljenog đubrišta jer gase žito... Citiram jednog od nadležnih za nešto.

Ni sam centar grada izjutra nije bio pošteđen smrada, pa tako ni Zelena pijaca. Ono preko zida je Predškolska ustanova "Pčelica", negotinsko Zabavište. Tek da se zna šta je šta na slici.
U toku dana vođene su razne konsultacije šta uraditi sa ovom nesrećom. Zaključak je da kada vam se zapali kuća, slobodno treba pozvati komunalce a ne vatrogasce, još nam samo ta delatnost fali u firmi. To što je zatrpavanje smeća zemljom i peskom beskorisno jer požar tinja ispod, plus onaj razdrkani buldozer iz koga ispadaju delovi kada se vozi, nije bilo dovoljno nijednoj dosadašnjoj lokalnoj vlasti, pa ni ovoj naravno, da makar pomisli kako bi trebalo pomoći komunalcima da se ova sramota više ne ponavlja iz godine u godinu. I ne samo sramota, već otvoreni atak na zdravlje građana i biračkog tela. Važno je da niko ne potpaljuje đubre svake četvrte godine, a za ostalo vreme zabole nas levi ćošak. Đubre ne sme nikako da štrajkuje, to sprečiti po svaku cenu inače pada vlast. Zna se šta se dešava kada neko potpali đubre. Gadno smrdi, plus guši.
Nekada su rudari u okna sa sobom nosili kanarince koji na vreme osete zapaljivi metan. Pošto je Negotin očigledno površinski kop, gde se najviše dubinski kopa i rije po tuđim biografijama i genotipu, koriste se najčešće čuvene ptice-serice ali i džukele kojih su prepune ulice. Šinteri stižu noćas iz Kragujevca, kerove vataju u petak tokom dana.

Jebala ih politika i onaj ko ih prevari da se to tako zove.

No, kako god bilo, učinilo se da se situacija u toku dana popravlja i količina dima u vazduhu smanjuje. Oće, domojega, što reče jedan od komunalaca.

četvrtak 23.06.2011. 20:40

U sredu uveče vetar je duvao ka zapadu i nosio smrad ka Samarinovcu, Miloševu i Dušanovcu. U četvrtak prepodne ka jugu, i prekrio je ceo grad. Uveče se okrenuo na istok, prema Srbovu. Ostaje još da produva malo i severno, prema Prahovu i Dušanovcu pa da ugođaj bude ceo. Ruža vetrova se u Negotinu zove Ruža smradova.
Večeras se posebno oseća karakterističan kiseli smrad koji štipa za grlo i oči. Podeća malo i na sumpor. Opet gume, izgleda. Kao što negde već rekoh, prosto mi dođe da odem u borski rudnik da se nadišem svežega zraka. Dao bog, nisu se tamo ni pretrgli od rada, s obzirom da Dinkić partijski ulaže pare svih građana Srbije u jame bez dna. I u veš-mašine za pranje biografija.

Dakle, dok vatrogasci zalevaju žito, panduracija vata kradljivce cveća a komunalci se bave politikom, šte preostaje običnom građaninu pokornom da uradi u svemu ovome? Da stavi plinsku obrazinu M82, aspirator za H1N1, štipaljku za nos, crn povez preko očiju? Ili govnjivu motku u ruke?
Hm, ministar ekologije Dulić bio je u Negotinu pre neki dan. A šta ako se vrati? Bogumi, nekima ne bi bilo veselo u toj varijanti...

***

Dosadan sam pomalo s tim đubrište, đubre, đubrad i slično, zar ne? Jbg, pojam "deponija" je u našem slučaju neadekvatan, jer to mesto ne odgovara standardima i propisima da bi se moglo nazvati deponijom. Zbog toga ni ekoinspektori ne reaguju, ubolo ih ko kec na banku.
Pa, ima li rešenja za izlaz iz ove sumanute situacije?
Možda.
Još 2009. godine ponudio sam opštini u ime JKP projekat (gle, pa i ja radim tamo nešto pored povremenih sindikalnih otkrovenja) kojim bi se makar malo predupredilo samozapaljivanje smeća na đubrištu, plus odradili i neki drugi poslovi kojima bi se poboljšao kvalitet pružanja komunalnih usluga.

Evo teksta detaljnog opisa tog projekta (koji i dalje sakuplja prašinu po Komunalu), u celini:

<!--[if gte mso 9]> Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

IZRADA PROJEKTNO-TEHNIČKE DOKUMENTACIJE ZA IZGRADNJU POSTROJENJA ZA EKSPLOATACIJU TEHNIČKE VODE NA LOKACIJI GRADSKE DEPONIJE U NEGOTINU

1. Pozadina i kontekst (obrazloženje)

Karakteristike i posebnosti opštine Negotin:

- Negotin leži na nekadašnjem močvarnom tlu zbog čega je izražena pojava podzemnih voda, na dubino od 2 do 15m.

- Podzemne vode predstavljaju prirodni resurs na kome se bazira realizacija ovog projekta. Zbog slabo razvijene vodovodne mreže izvan teritorije grada Negotina (tj. po okolnim selima u Opštini) domaćinstva koriste vodu iz bunara za piće i spremanje hrane, što upućuje na zaključak da je realizacija navedenog projekta moguća.

Specifični problemi i nedostaci koje treba da otkloni Projekat:

- Postojeća gradska deponija (smetlište) ne ispunjava više standarda za dobijanje statusa deponije, zbog čega je planirano njeno zatvaranje (po projektu „Plan sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije smeća u Negotinu“). Ova lokacija se i dalje koristi za odlaganje otpada zbog toga što još uvek nije krenula sa radom Regionalna deponija na teritoriji opštine Zaječar (Halovo2). Zbog nemogućnosti kvalitetne kontrole odlaganja otpada, dolazi do čestog samozapaljivanja smeća što uzrokuje stvaranje štetnih gasova koji se nekontrolisano emituju u atmosferu i šire na stambene delove grada Negotina.

- Lokacija na kojoj se nalazi deponija (smetlište) nalazi se na pravcu širenja industrijske i stambene zone grada Negotina, što dodatno komplikuje ovu situaciju.

- Realizacijom Projekta dobili bi smo tehničku vodu koja bi bila korišćena za interventno gašenje požara na deponiji (čest je problem nemogućnosti intervenisanja od strane vatrogasnih službi zbog prezauzetosti, naročito u letnjem periodu), kao i za preventivno sprečavanje samozapaljivanja smeća kvašenjem tehničkom vodom. Po zatvaranju, tehnička voda biće korišćena za proces rekultivacije deponije (smetlišta), kao i u ostale svrhe (npr. za zalivanje zelenih površina, pranje ulica, kontejnera, vozila gradske čistoće itd).

- Pored ekološkog, cilj upotrebe tehničke vode je i smanjenje rasipanja vode za piće, jer se trenutno ista koristi za navedene svrhe.

Primenjivost na već postojeće ili planirane inicijative i projekte:

- Projekat pokriva aktivnosti predviđene u okviru „Plana za upravljanje otpadom u opštini Negotin“, kao i realizaciju projekta „Plan sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije smeća u Negotinu“.

Procenjena vrednost izrade Projekta i radova koji će biti isplanirani Projektom:

- Realizacija ovog Projekta (izrada projektne dokumentacije) procenjena je na 5000€, od čega je sam projekat 4000€, a potrebne dozvole i takse (republičke, opštinske itd) 1000€.

- Procenjena vrednost radova na realizaciji Projekta iznosi 50.000€.

2. Ciljevi Projekta

Opšti ciljevi Projekta:

- Unapređenje efikasnog upravljanja otpadom, u skladu sa „Planom za upravljanje otpadom u opštini Negotin“.

- Unapređenje zaštite životne sredine, sprečavanjem zagađenja vazduha.

- Povećanje efikasnosti utroška vode za piće.

Posebni ciljevi Projekta:

- Izrada idejnog projekta „Izrada projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju postrojenja za eksploataciju tehničke vode na lokaciji gradske deponije u Negotinu“.

- Izrada glavnog projekta sa tehničkom kontrolom.

- Sprovođenje tenderske procedure za izradu projektne dokumentacije.

Rezultati realizacije radova koji će biti isplanirani Projektom:

- Smanjenje troškova održavanja sadašnje deponije (smetlišta).

- Smanjenje zapremine otpada koji pokriva površinu tla na deponiji (smetlištu).

- Sprečavanje nastanka štetnih gasova (CO₂, SO₂, NO₂) koji u Negotinu, obzirom na geografski položaj i konfiguraciju terena, mogu izazvati efekat staklene bašte na mikro (lokalnom) nivou.

- Smanjenje nenamenskog utroška vode za piće.

3. Glavni korisnici

- Građani Negotina i okolnih sela u najbližem okruženju (Samarinovac, Prahovo, Radujevac i Srbovo)

- Životna sredina – biljni, a pre svega životinjski svet (očuvanje prirodnih staništa njihovom zaštitom, realizacijom Projekta)

***

Predočene cifre nemojte uzimati zdravo za gotovo kao takve, ali činjenica je da je ovaj projekat ocenjen povoljno od strane domaćih konsultanata koji rade za nemački institut GTZ. To nije bilo dovoljno tadašnjoj bećarskoj ali i potonjoj privremenoj vlasti da shvate važnost rešavanja ovog problema - bilo je preče da obezbede guzice grebanjem za pare za kotao za grejanje u zgradi Opštine. Inače, tom prilikom nije prošao ni podjednako važan i daleko skuplji projekat sređivanja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (podnosilac takođe JKP) kao ni projekat pravljenja betonskih boksova u kojima bi bili smešteni kontejneri za smeće (podnosilac Eko-fond, koji više ne postoji).
Lepo, ali problem i dalje nije rešen, možemo se sada praviti pametni do mile volje i kititi tuđim perjem. Ili podjebavati na konto pameti one koji je činjenično imaju - za razliku od nekih... drugova.

Dakle, ima li zaključka celoj ovoj priči? Mislim da ima, kao i to da bi čak sve moglo da ima i povoljan ishod. Potrebno je jedino da opštinari, inspektori, policioti i protivpožarna panduracija, komunalci, ekoudruženja građana i ama baš svaki stanovnik ove Opštine uradi svoj deo posla i ne ometa druge.

p.s.
Esej prof dr sci Jovana Marića i dalje ostaje nezaobilazno štivo za ove vrele dane.
Duško Radović je lepo ovo predvideo i napisao kako mesta u gradu nema i za nas i za đubre. Neko će morati da ode.
ehm...

Hortinekultura

noreply@blogger.com (Lale) — Mon, 20 Jun 2011 17:53:00 +0000

Hajde da podržimo Sinišu u njegovim nastojanjima da ovaj grad makar malo bude lepši. Na svom blogu GRADSKO ZELENILO danas je objavio tekst "Već viđeno" posvećen idiotima, tzv. našim sugrađanima koji se bez pardona usuđuju da sebe tako nazovu.
Da previše ne ponavljam već rečeno, napisano a bogami i viđeno, u poslednje vreme sve se češće dešavaju krađe cveća i sadnica, lomljenje drveća, klupa i kandelabera, i to kako noću tako i danju. U centru, po parkovima i ulicama naše mile nam & drage Palanke.
Elem, neki dan sam i sam uslikao centar Negotina sa željom da napišem nešto o pošumljavanju onog aerodroma od štampanog betona i Sikijevim namerama da nam osveži usijanu svakodnevicu.

Džaba. Mi sami to ne želimo, i zato nam nema pomoći.
Zaista, pominjani tenkre već neko vreme leši cvetne leje u centru grada i posle preprodaje to cveće. Kao, nema od čega da živi, tj. iz Bugarske nabavlja strukove koje prodaje... Pa kud baš odatle?!

Juče je očerupano cvetno ostrvo u centru, ispred samog spomenika Hajduk Veljku. I niko nije video kada se to desilo. Uopšte... Ali zato je ortopedija prepuna Negotinaca sa simptomima ušinuća vrata, spondiloze i beskičmenjaštva. Naročito onih službenouniformisanih, kratkih rukava i pantalona.

Da se ne zanosimo kako je cveće pozobao golub sa jedne od fotografija. Nije to bio taj. Stvar je zapravo gora od samo jednog, poslednjeg incidenta. Ovako je svaki dan. Isto.

Negotinci obožavaju da prave utabane pešačke staze slonova posred travnjaka, iako im je prethodna vlast omogućila prolaze od štampanog betona.

Negotinci, takođe, uživaju da lome sadnice (u samom centru, ispred opštine, crkve, inspekcije...) i čerupaju novopostavljene flower-towere, ne samo cvetne leje. Prosto me strah hvata šta će se desiti sa najavljenim bubamarama... Odoše nam gosti.
Cveće je bilo juče na dnevnom redu. I danas, naravno.

Danas je stručno proređen cvećnjak (zaista se ne da odmah uočiti kvalitetan ručni rad) ispred Marketa18 i usred bela dana polomljena ukrasna breza kod bivše Borske banke. Takođe vrlo stručno, precvikana skoro iznad same zemlje. Komunalci su pokušali u toku dana da je kako-tako usprave uz dva direka sa strane, nadajući se da će možda uspeti da je spasu. Stvarno, svaka čast "majmunu" koji je ovo uspeo da uradi. Izvinjavam se majmunima.
Inače, ni masakriranje cvećnjaka u ulici JNA nije ništa novo. Pre par nedelja je drugarica (ne, to svakako nije gospođa) Vera, koja stanuje u komšiluku, sebi dopustila luksuz da navata dve pune gajbice petunija koje su se otimale i bežale da ne budu uhićene, ali je dotična nadljudskim naporima sve uspela da ih utera u opremu predviđenu za odnošenje sa lokacije. Aman bre, žena ladno usred bela dana krade cveće i kada je Siniša pita šta to radi, odgovara da joj treba par komada za terasu, pa kada joj ovaj kaže da se ne radi o "par komada" već o dve gajbe, sledi:

Marš bre, ja ima da uzmem kolko hoću, ja plaćam gradsko građevinsko zemljište i nosi se!

Bravo komšinice, tako se bre bori sa bezobraznicima iz hortibirokratije! Mamicu im komunalsku... Kamo sreće da je svemu tome kraj, na ovom mestu.
Ali - nije.

***

Kad spomenuh taj Market18, red je i ovo da se zna: preuzeli su štafetu od Barbaroša kada je u pitanju bacanje đubreta van kontejnera. Onaj se nešto primirio u zadnje vreme, mora da su mu "neki" izvukli uši. Zato se Uspešni Privrednik nikako ne uzbuđuje po tom pitanju. Bacaj Miško!
Hteo sam da ovu priču uvrstim još juče kao jedan od predloga za Otisak nedelje, pa odustao. Ovo je priča za sebe i zaista je vreme da se svi u ovoj palanci trgnemo i prestanemo da je ružimo.

Plus, zbog radova na trotoaru u ulici Srbe Jovanovića preko puta Bolnice, komunalci više ne mogu da priđu kontejneru iza Pošte, koji je tu bio postavljen za nekoliko okolnih zgrada. Pomenuti kontejner se trenutno nalazi preko puta Komiteta jer jedino sa tog mesta može da bude pokupljen i ispražnjen. Ali to ipak nikako ne sprečava komšiluk da se komunalcima osveti tako što đubre i dalje baca na gomilu na mestu gde je nekada stajao kontejner.
Jbg, te zgrade zovu doktorske, ali praziluk je praziluk sa i bez dr i mr.

Hortinekultura i građansko nevaspitanje.
Baš.

Preporučena literatura:
prof dr sci Jovan Marić
"Kakvi smo mi Srbi? Prilozi za karakterologiju Srba" (1998)

Otisak Nedelje - 29.05.2011.

noreply@blogger.com (Lale) — Sun, 29 May 2011 21:44:00 +0000

Hm, šta bi sve to moglo da se otisne ove nedelje, pitam se, pitam se...
... čudim se.

1. Vatanje

Pa dobro, nije u pitanju gejnešto, al jeste nekakvo vatanje. Uvatiše đenerala koji je vešto uspevao da sam, uz pomoć prijatelja ili publike čitavih petnaest i više godina krije guzicu od haških pasa-tragača. Ne znam da li se zaista SPS reformisao (kako da ne - pazi da u to ne poverujem), ali Dačićevi policioti su činjenično navatali Smradića, tako da Boris Prelepi može da svira do mile volje u švedski narodni instrument od gline sa osam rupa. U okarinu, bata Šurdo.
Činjenice govore da je Ivica zajebo Maricu.
O nevinosti komandanta armije čiji su neki pripadnici imali običaj i da streljaju ljude vezane žicom branitelji lika i dela Slobodana Miloševića i sličnih mogu da guslaju koliko hoće. Nevin je taman koliko i francuske sobarice, Gotovina, Orić, Tači i slična mu stoka. Pardon - izvinjavam se francuskim sobaricama.
Međutim, kopka me nešto drugo.
Mi (čitaj: Srbi) izvatasmo skoro sve svoje bitange koje su brukale ovaj narod krijući se iza "viših ciljeva". Nego, šta to bi sa nekima od ruske nam braće?

Drug Eduard Limonov, ruski disident i pseudopisac, francuski državljanin, drugar Garija Kasparova, autor "Dnevnika jednog gubitnika", fašista (po Stivenu Šenfildu), švercer oružja, snajperista i ko zna šta sve još. Dečko koji je ladno zveknuo nekoliko rafala iz mitraljeza 1992. godine posred Sarajeva.
Zašto ovog klena ne ganja Haški Tribunal? Ko je zapravo za Hag boranija - srpske komandno-štapske barabe ili ruska bitanga, koja nije opalila nasumičan rafal već je pomno nanišanio snajperom pre nego što je povukao oroz?!
Eduard Venjaminovič je nešto nišanio. Pitanje je šta je pogodio.
Ili koga. Ubio.
Činjenica je da Bratskajanamrosija krije neke (svoje) likove koji u potpunosti ispunjavaju kriterijume za Haški tribunal ali da to niko sa Zapada zvanično ne sme da kaže. Kao što ni mi preterano ne insistiramo na izručenju nekih članova Miloševićeve bande koji su postali naprasno ruski nacionalni interes.
Jebeš takvu pravdu.
Ne mislim na novine.

2. Opet štrajk

Dobro. Ajd sad da vidimo šta to onaj Bankovićev drugar ima da kaže na temu bune komunalske protiv tog jabukovačkog dahije.
Ništa više nego što je već pisao na ovom blogu 2008. godine, zbog čega mu je "anonimni komentator" prebrojao genetiku, porodično stablo, proverio diplome, najebo se majke i ostale ženskadije, gvirnuo u testise i kopao po kanti za đubre. Anoniman, malo sutra. Potpis tog gada je toliko smrdeo da se nije nikako mogao sakriti iza anonimnosti. Za razliku od drugih - taj nije.
Hajde malo da se podsetimo svih tih komunalskih štrajkova do sada.
2001.
Prvi zabeleženi štrajk u istoriji JKP "Badnjevo", upriličen je u junu te godine. Isterana mehanizacija pred ulaz u zgradu Opštine, u kojoj u tom trenutku sedi Privremeno DOS-veće, ustoličeno mesec dana ranije. Prethodno je nekim članovima sindikata "Nezavisnost" šapnuto na uvce da se neće dugo zadržati u firmi ako ne napuste taj sindikat. Svedoci itekako postoje.
Zahtev: Traži se od članova Veća da radnicima objasne zašto smenjuju dotadašnjeg Uspešnog direktora. Crvenog, naravno.
Ishod: Uspešni uspešno podnosi ostavku pre smene i dobija novoizmišljeno mesto prvog od saradnika/savetnika za nešto. Za zloupotrebu i neovlašćeno korišćenje službenih vozila i mehanizacije niko nije popio krivičnu prijavu.
Appendix: Nepunih pet meseci kasnije održani su vanredni lokalni izbori, na kojima je Veće puklo a na vlast se vratio SPS u koaliciji sa Koštunjarama.
2004.
Aca Ročulj je toliko preterao sa zajebavanjem u JKP "Badnjevo" da je to postalo nepodnošljivo ne samo radnicima firme već i koalicionom partneru. Komunjarama, naravno. U aprilu te godine počinje sindikalno komešanje. Desetkovana "Nezavisnost" nema snage više ni da prdne posle direktnog obračuna sa ljudima iz njihovog povereništva, spada na cifru od 12 apostola, otpor se sveo na samo jednu tužbu i to privatnu. Samostalni sindikat je propao u zemlju, čekajući mig iz Komiteta iako je bio u potpunosti u kandžama direktora koji prisustvuje njihovim sastancima po privatnim kućama. Formira se novi sindikat ASNS, koji počinje proteste ometanjem Komunalijade u junu, što potom prerasta u ulični protest u julu.
Zahtev: Smena direktora i pokretanje istražnih radnji o tome šta je sve to napravio od firme u svom dvogodišnjem mandatu.
Ishod: Ročulj beži iz firme ali ne pod pritiskom opravdanog protesta radnika, za koje ga zabole taman koliko i pre toga, već pod pritiskom politike koja se tada vodila u Opštini. Dok su radnici štrajkovali glađu ili šetali ulicama Negotina, nekoliko odanih su šetali pištolje po službenim prostorijama firme. Niko nije popio krivičnu prijavu za to.
Appendix: U septembru su održani lokalni izbori, u koje je SPS morao da uđe neokaljan koalicijom sa DSS, čiji je član i vedeta dotadašnji direktor JKP bio. Takođe, potonji v.d. u saradnji sa dva sindikata (bez "Nezavisnosti", koja se tome protivila) otpušta četrdesetak radnika, listom fizikalaca i čistača primljenih na određeno vreme, kao "meru za spas firme". Većina otpuštenih su bili štrajkači koje njihovi rođeni sindikati nisu zaštitili od "spasa preduzeća". U potonjim godinama najveći deo njih ipak je vraćen na posao jer grad nije imao ko da čisti. Oterani direktor te zime provodi par meseci u Istražnom Jakobsfeldu ali ne zbog Komunala (pojavio se nedostatak dokaza) već zbog prokletih auto-trka iz 2003. godine.
2008.
Do te godine bilo je nekoliko najava i pokušaja štrajkova u kojima su (začudo) učestvovala sva tri sindikata u JKP. Ujedinilo ih je to što se debelo kasnilo sa platama usled gazdovanja firmom do 2004. kao i činjenica da je od 2005. na snazi idiotska uredba Vlade da zamrzne plate u javnom sektoru usled čega su najviše najebali radnici u komunalnim preduzećima širom cele Srbije. Uspešno je čak sklopljen i Kolektivni ugovor sa Opštinom kao osnivačem, u jesen 2007. godine. Tada je i na intervenciju nekih ljudi iz DS, iako je na vlasti u Negotinu bila koalicija PNTK+SRS, komunalcima limit plata uvećan za 20%. Tadašnji radikali po opštini kitili su se tim perjem, ali teško da bi i budala poverovala kako su oni bili zaslužni za bilo šta. Međutim, dovođenjem v.d. direktorke direktno sa-ulice-za-uvo-pa-u-fotelju posle lokalnih izbora održanih u maju, stvari u firmi ponovo kreću u ludilo. Činjenična nezakonitost prilikom imenovanja za v.d. direktora osobe koja ne ispunjava uslove za to (doduše, ni Ročulj 2002. nije mogao da bude istovremeno i direktor i odbornik i predsednik komisije koja mu verifikuje izbor - pa šta) nije zagolicala sindikalne kolovođe ovog puta, naravno osim zamlata iz "Nezavisnosti" mada je i među njima preovladala težnja za kooperativnošću, sve dok standardna ekipa Kolovođa pomenutu nije natenane skenirala i počela da je bije po slabim tačkama. Što naravno nije ni bilo teško raditi devojci napaljenoj na politiku koju su ubacili u kavez pun zmija i rekli da ne brine dokle god njeni sede u Opštini.
U ovom kraju svi znaju šta na vlaškom znači reč fut. E, baš to.
Zahtevi: Isplata zaostalih i povećanje narednih plata, nova sistematizacija radnih mesta, socijalni program, dugovi preduzeća, kamata na tužbe radnika za neisplaćene zarade, toplane.
Ishod: Pare su i dalje davane na kašičicu, ništa od povećanja (naravno), ništa od sistematizacije i socijalnog programa (naravnonaravno), o dugovima i kamatama za tužbe ništa, o advokatskim troškovima još i manje od ništa (hm...). A toplane? Pa, ja od 2005. govorim da se sa toplanama u gradu konstantno nešto muva na ivici zakona, ali to izgleda nikoga ne interesuje. Zato danas u naselju Borska zimi plaćamo hlađenje umesto grejanja.
Appendix: I posle majskih izbora SPS ostaje kratkih rukava po pitanju vlasti, i ovoga puta zajedno sa koalicionom žutom sabraćom. Kako u opštini tako i u JKP. Pa što da onda malo ne potpaljuju vatru koja ionako tinja već godinama, a kliče se "alo bre, dajte veće plate komunalcima". Mada, posle pritiska na v.d. Nejaku ekipa savetnika/saradnika koja sada već broji tri (3) komada bivših direktora (sve listom dovela politika sa strane, nijedan podrijetlom iz same Firme) kao i poželjnih sindikalaca učvršćuje svoju poziciju i uticaj u preduzeću, tako da se delokrug pomenute gospodične sveo samo na protokolarno potpisivanje faktura. Takođe, u jesen te 2008. vrh lokalnih radikala listom beži kod Toma & Jerryja, čime počinje konačan pad PNTK sa vlasti u Negotinu.
2009. nije bilo štrajkova. Zato je bilo svega i svačega, već viđenog ali i neviđenog. Kao na traci, na direktorskom mestu su se u tih 12 meseci smenile četiri v.d. osobe, radikali upadali, pa naprednjaci, pa opet radikali, pa... na kraju je ipak v.d. Radikal prvo dobio pismenu podršku "dva reprezentativna" sindikata (koja je prosleđena i Opštini) da zavede red u firmi, a on je to razumeo kao 'odi u Garažu i javno pročitaj imena članova sindikata "Nezavisnost" i kaži da će da popiju otkaze ako se ne iščlane (opet...) a ostali neće da dobiju platu zbog njih'. Ladno, pred svedocima od kojih su neki pod punim imenom i prezimenom o tome dali izjavu za novine. A kolovođe tog sindikata neće da dobiju tu "platu" jer odbijaju da uzmu kredit u visini svojih primanja i to baš u banci "sa rodbinskim vezama". Sud je presudio te godine šta Zakon kaže o takvom sređivanju stanja u firmi. Posredno, i o podršci "dva reprezentativna sindikata" takvom ponašanju.
2011.
Stvarno, šta bre taj bandoglavi Banković hoće?!
Neće da razgovara svaki čas sa "dva reprezentativna sindikata", onim idiotima iz "Nezavisnosti" je priznao činjeničnu reprezentativnost, napalio je i predsednika Upravnog odbora da ih više ne konstatuje - sad samo još fali da obrlati Vlajka i ode sve u propast, kupuje opremu i mašine ko mutav i što je još gore nalazi poslove da se te iste mašine isplate u što kraćem roku. Šeta dupe po seminarima, on i oni njegovi ljubimci što imaju škole i koeficijente, savetnička/saradnička i ostala rukovodeća mesta. Đubre jedno privatničko, isplaćivao je plate po 25% svaki petak dok nije dostigao sva zaostala primanja! Šta je bre on zamislio, da će tako da kupi radničku klasu i retkopoštenu inteligenciju komunalsku?!
Dugovi firme jesu trocifrenomilionski. Tačka. Kao i potraživanja. Dug za struju nepobitno postoji u navedenom iznosu, ali je njegova isplata stvar dogovora poslovodstava JKP i Elektrodistribucije. Jednostavno, taj i takav dug ne može i neće ostati neplaćen, pa makar bilo i smaka sveta. Pitanje je kada i po kojoj ceni. O tome ipak ne odlučujem ni ja niti sindikati. Prosto - ko nas jebe.
Neko bi da šeta dupe do Austrije a nema tamo poslovne partnere? Žao mi je - ima.
Doveden je žuti Doca na Golubovo mesto koje je on sebi izmislio 2001. godine. I šta je sad tu u stvari sporno, kada su sva tri savetničkosaradnička mesta činjenično politička i namenjena bivšim direktorima? Zašto se sindikati nisu pobunili odmah, pre tačno 10 godina, zbog takvih radnih mesta, pa se danas o tome ne bi ni ladila usta. Činjenice govore sledeće: žuti je došao na to mesto jer crveni nisu dali da dođe na drugo u JP za građevinsko zemljište, a koje je i dalje prazno. Meni nije jasno samo jedno: Da li se bre ovi bune što je Doca došao na Golubovo mesto ili zato što to mesto nije i dalje prazno? Ubeđen sam da se ne bune zbog čega ta savetničkosaradnička mesta uopšte i dalje postoje. Gde bre smeju...
Socijalni program? Pa što ga nismo izboksovali pre, kod Blagoja, Goluba, Slobe#1, Ročulja, Brančeta, Kicula, Slobe#2, Danijele, Vladana, Brančeta (opet), Džigija - nego tek sad kod prepotentnog Bankovića? Jbg, našao se u pogrešno vreme na mestu zgodnom za zajebavanje.
Minimalci se ne poštuju? Tačno do bola. Ja zaista ne znam kako ti ljudi preživljavaju. Niko normalan to ne bi mogao da shvati. Na žalost, sve se i dalje opet vrti oko uredbe Vlade o zamrzavanju plata svim komunalcima. Ne smeš da im daješ manje od minimalca (kakav pleonazam) a ne smeš ni da povećaš plate. Dakle ostaje samo da uzmeš od onih koji imaju veće plate i daš onima koji imaju manje. Žao mi je, ko je tako planirao zajebo se debelo, boljševizam je baš zbog toga propao. To nikako ne ume da shvati da smanjenjem broja radnika i ukupan kolač postaje manji a ne pojedinačni parčići veći. I da su svi radnici na određeno morali da budu osnov za povećanje mase zarada, srazmerno zbiru njihovih plata. Pa u Uredbi doslovce tako piše, crno na belo. Jbg, kada prethodni rukovodioci (koji sada dobrim delom kenjaju i potpaljuju radnike) nisu imali mozga i muda da pregovaraju o platama sa Opštinom i Vladom, nego su čekali poklon s neba. I gledali samo svoja dupeta. E zato sada Bankoviću bride uši. I to ide u rok službe direktorske, šta da mu radim.
Klizalište koje je kupljeno iako se pričalo da će to ići na teret Općine? Biće to jedan od jačih argumenata opozicije na sledećim lokalnim izborima, činjenično. Može aktuelna vlast da se pravi po tom pitanju blesava koliko hoće, i da smišlja izgovore do 101 i nazad.
Sponzorisanje "Susreta sela" i auto od 2,5 miliona dinara? Stvarno, nekada je opština finansirala te poskočice; Komunalu i nije bilo potrebno da se posle okolo laprda kako se od tih para finansiraju krkanjci po selima. A da su ždrali - jesu. Kao razvaljeni, i kao da im je poslednje, predglavu. Sumnjam da je to bilo po principu američkih žurki da svako donese ponešto od kuće.
A taj prokleti auto? E jbg, to JESTE stvarno budalaština koja nikome ne treba. Trebalo je radnicima isplatiti zaostale putne troškove i tako rovatorima izbiti argument iz ruku, pa onda pazariti službeni auto recimo upola cene. Jebeš pogon na četiri točka, nećemo se voziti zimi na Kopaonik i Jahorinu i tačka. Da firmi treba nov, reprezentativan auto, to stoji. Ona razdrkana Dacia, koja je takva poodavno a ne od juče - hm, pitam se samo ko je to sjebo celu levu stranu kola 2005. a nikada nije odgovarao - zaista ne liči više ni na šta. Što, ponavljam, nije nikakav izgovor za kupovinu Bele lađe. Bez obzira na nedavno pristiglu profakturu za auto, koja apsolutno nije obavezujuća, smatram da ne treba kupiti kola po toj ceni - i tačka. Baš me briga ko će se zbog ovoga naljutiti. Nije mi namera da krojim ni lokalnu politiku niti poslovnu politiku firme ovde na blogu, jednostavno - to je ono što mislim i iza toga stojim.
Čedo - zajebi tu stvar. Ne treba ti da time hraniš rovce.

Uf, umalo da zaboravim na čuvenu mašinu za štraftanje po asfaltu (da, dragi moji sindikalci, kaže se asfalt a ne asvalt). Namera je bila da se njenom kupovinom preuzme posao obeležavanja i održavanja horizontalne signalizacije u gradu, što je do sada radila jedna niška firma. Da negotinske pare ostanu u Negotinu. Poverovalo se (nažalost naivno) u poštenje dobavljača i mašina je isplaćena u celosti a do dana današnjeg nije stigla u JKP. Umesto nje je na revers data druga, jeftinija i slabijih performansi, sa namerom da se naši radnici na njoj obuče za rad dok ne stigne ona prava "iz Amerike". Kakav zajeb. Sa dobavljačem je i dalje neverovatno teško stupiti u kontakt, mada su pokrenute predtužbene radnje i isti opomenut na nepoštovanje ugovora o kupovini. I dalje je sve status quo po tom pitanju.
Btw, mašina se može koristiti i za uklanjanje grafita sa fasada i drugih površina. Posle skorašnjeg patriotskog divljanja po negotinskim zidovima, sve mi više smeta to što nemamo tu mašinu u firmi.
Elemdaklem, pa koji su to onda zahtevi štrajkača u najavi, ili mogući ishodi? Smena direktora i predsednika Upravnog odbora. Ajde bre! Kao da su do sada radnici birali i smenjivali direktore pa da nastavimo sa tom praksom. Nema od toga ništa, to je svima pa i njima jasno. Zato ćemo se zadovoljiti kakvom-takvom isplatom nekih para, uticajem na sistematizaciju radnih mesta, novim kolektivnim ugovorom po našoj meri, armiranjem već ukopanih pozicija stečenih u Preduzeću. I čekaćemo nekog novog v.d. klena da ga kantamo naredni put.
A appendix ovoga puta, šta bi s njim? Pa, meni sve ovo izgleda kao predizborna kampanja za unutarstranačke izbore u lokalnom SPSu, i to u korist one struje koja u poslednje vreme laprda po čaršiji kako "nikada ne bi u koaliciju sa onima što su ih klali 5. oktobra, nego je onaj fašista Solana to naredio Dačiću i Tadiću". Da, takvi i dalje slobodno šetaju ulicama ove palanke.
Mada, ukoliko lokalnih izbora bude uskoro, može ovo da bude i predizborno traženje žrtvenog jarca u žutom taboru, da se pokaže kako crveni i nisu baš hteli sa njima po svaku cenu ali eto, moralo se tako zbog dobrobiti građana, pa narod neka glasa za principijelne. Po staroj i proverenoj formuli, da se mi malo odmaknemo i distanciramo od koalicionog partnera pred izbore, neće biti zgoreg, a dao bog, proverenih izvođača radova imamo na pretek. I onda posle opet iznova, sa ojačanim koalicionim potencijalom u nove pobede. I raspodele feuda.
Niko nije žutima kriv što su sebe doterali dotle dokle su danas stigli.

...

p.s. Appendix je u medicini latinski naziv za slepo crevo. E jbg!

3. ¡ʇǝɹʞoǝɹd

Čeda je konačno izabran! Živeo Čeda Jedini!
Bezveze.
Plus LDPMilojko.

4. Šoku Tito

Beše nekad 25. maja Slet, Dan mladosti, kobajagi Carev rođendan, dan desanta na Drvar i ko zna šta sve još na isti datum. Bitno je da je toga dana na Partizanovom stadionu Josipu Radniku uručivana Štafeta mladosti, falusoidni simbol Oca socijaljugoslovenske nacije, totem oko koga su se okupljale drugarice pionirke i omladinke, i kitile ga (se) cvijećem.

A matori se pridržavao za sisu. Da ne padne, bolela ga nešto noga, biće.

5. Dve banke od Barija

Prošlo je dvadeset godina otkako je Zvezda osvojila Kup šampiona u fudbalu.
Znate kada će u ovoj zemlji biti bolje? Kada se to opet desi.
Darko, Darko, Darko!!!
I LDPMilojko. Opet.

***

Eto, a ja pre tri godine rekao kako više neću da pišem o štrajkovima...
Ko mi je kriv što će komesar Reprezentativne Komunalističke Partije ponovo da mi jebe sve po spisku. Naravno, striktno anonimno, privatno i na najprljaviji način.
Kako da ne. Kupiću mu ogledalo za Osmi mart.

Otisak Nedelje - 15.05.2011.

noreply@blogger.com (Lale) — Sun, 15 May 2011 21:30:00 +0000

Nema drugih predloga za Otisak ovoga puta. Jednostavno, sve je besmisleno, pada u vodu pred pričom koja sledi.

Uzalud su se mnogi trudili da im lik ili delo osvanu ovde. Džaba bilo obretenije glave Bin Ladena, East Weekend Fest u Boru, Tomina stiroporska dijeta do Lazareve subote, krečenje Simpa i regulisanje saobraćaja u pešačkoj zoni koje su sproveli mladi LDP Negotin, današnji najdemokratskiji izbori u istoriji Srbije (koji traju zapravo šest dana) za predsednika LDP gde AMA-BAŠ-SVI članovi partije mogu da izaberu Čedu za poglavicu, najava ukidanja Belog šengena i vraćanja tako nam dragih&milih viza za ulazak u zemlje EU, Cecine sise i Karleušina usta, srboslavni bojkot severne tribine na Derbiju i crno-bele sudijske nameštaljke u nečemu što još samo neobavešteni zovu domaćim fudbalom, Noleđole, posle nekoliko mirnih godina ponovo zapaljena deponija u Negotinu, bitka za Libiju koja i dalje traje, bombaške dojave po Beogradu, prvomajskouskršnji pokolj stočnog fonda, novi/stari poverenik lokalnih demokrata, najezda lekara na liderska mesta po negotinskim partijama...

Jokbre. Niks.
Postoje neki drugovi koji su nenadjebivi.

Elem...

Đorđe Stanojević (1858-1921)

Rođen je u Negotinu 7. aprila 1858. godine, gde je završio osnovnu školu i nižu gimnaziju, a zatim više razrede gimnazije i Veliku školu u Beogradu. Na Visokoj školi studirao je na Prirodno-matematičkom odseku gde je pokazao vanrednu sklonost i nadarenost prema prirodnim naukama, zbog čega ga je nakon završenih studija 1881. godine tadašnji ugledni profesor Kosta Alković zadržao za asistenta-pripravnika na katedri za fiziku. Tu je ostao i radio do 1883. godine, a po položenom profesorskom ispitu iz fizike, mehanike i astronomije, Ministarstvo prosvete postavilo ga je u Prvu beogradsku gimnaziju za profesora fizike. Zbog svojih rezultata koje je postigao, od strane Pariske opservatorije dobija poziv da učestvuje u naučno-istraživačkoj ekspediciji radi proučavanja Sunca, u Petrovsku gde je proučavano potpuno pomračenje Sunca, a dve godine kasnije i u drugoj naučno-istraživačkoj ekspediciji radi proučavanja Sunca i termičkog spektra, u Sahari. Po povratku u zemlju 1887. godine postavljen je za redovnog profesora fizike i mehanike na Vojnoj akademiji, a 1893. godine za redovnog profesora eksperimentalne fizike na Velikoj školi u Beogradu. U burnim ratim godinama, 1913. postaje rektor Beogradskog univerziteta i na tom položaju ostaje sve do svoje smrti 24. decembra 1921. godine.

(izvor: Scribd user mperac, tekst o Negotinu)

***

OK, ovo je deo jednog đačkog rada u kome ponešto piše i o Đorđu Stanojeviću, poznatom srpskom naučniku, pa još i Negotincu pride. Pa? Pa - ništa. I svašta. Ovako nešto sigurno ne bi umeo da napiše a još teže da pročita onaj na koga se današnji Otisak odnosi.
Đorđe Stanojević se u nekim tekstovima spominje i kao prvi srpski astrofizičar.

No, da pređemo mi na pravu stvar.
Pre neki dan beše Dan opštine Negotin. Da budem picajzla, tj. precizan - u četvrtak 12. maja. Narafski, sa sve pripadajućom mu Svečanom sednicom u Domu kulture.

Ne radi se ovde o tome kakva je veza najvećih donatora lokalne DS sa laureatima ovomajske nagrade; ni fuckoff koji je priredila Garnitura našoj sugrađanki koja je nosilac nekakve javne funkcije u Francuskoj što na svakom koraku baš mora da spomene kako je iz Srbije i Negotina (baksuz neki, šta joj je?); ni o tome da su naše pčele srale med pa israle nagradu na bankovni račun NVO "Udruženje pčelara" koje je najzaslužnije za razvoj preduzetništva, punjenje budžeta, porast broja zaposlenih u opštini i najveće ikad uočeno poštovanje Zakona o radu i PDV-u. Ne, ne radi se ni o Svečanoj sednici SO Negotin na koju su bile pozvane baš SVE (parlamentarne i vanparlamentarne) stranke u Negotinu osim LDP-a, za šta Radmila tvrdi da ima i dokaz. Ne radi se ni o dobitniku kome je ona motka o koju je okačen mikrofon prekratka - pardon, stalak. Niti o pratećem horu koji je izgledao kao da mu je stajling radio Enver Hodža lično. A ni o tome za koliko je zvanica i za čije babe maslo priređeno potonje prežderavanje i folk-vrištanje u hotelu INEX.
Ne radi se više ni o tome kako ova palanka uporno odbija da nazove jednu ulicu po prof. Kruni Spasiću (valjda stoga što i on ima veze sa Francuskom - kome se pa u ovom leglu beščašća i anomije jebe za francuski orden Legije časti i njegove nosioce). Ne vredi više ni da spominjem apsolutno odbijanje da se pokrene rasprava o preimenovanju ulice 12. Septembar (taj datum ama baš ništa nikome ne znači jer je lažno predstavljan kao dan odlaska nemaca 1944. a ne dolaska Crvene furije), u ulicu Zorana Đinđića, premijera čija je Vlada 2001. godine našoj opštini dala sredstva za kompletnu rekonstrukciju baš te ulice. Smejali su se akciji "Asfalt za demokratiju", a danas jurcaju kao sumanuti tom istom ulicom?

Joks bre. Ništa od svega navedenog.
Radi se o tome da je onaj što konstantno nešto konstaNtuje ovoga puta Đorđa Stanojevića nazvao austrofizičarem.

Ovaj grad baš nikako nema sreće sa #1 lokalnog Parlamenta: jedan je pričao kako su "na ovu livadu za slobodu život dali mnogi Krajnici" i da "ovo nije Lok Anđelos pa da se ne zna kolko je široka prikolica na traktor", još jedan je držao govor u spomen "druga Hajduk Veljka", pa je jedan pričao o tome da li i kako mu je njegov novoizabrani potpredsednik u školi "poklonio pet da može posle da upiše fakultet", jedan je bušio Nobelovu knjigu, a jedan bio sve vreme zbunjen i stalno se bojao ludih oko sebe.
I sad ovaj, poslednji jedan.

...

E pa secite me gde sam najtanji ako na pitanje "Šta je to bre austrofizičar?", taj jedan ne bi dao sledeći odgovor:
"To je onaj šta otišo ko gastarbajter da radi fizićki poslovi na bauštel u Beć."
Ponelo ga gradivo, nije on kriv. Bliži se 31. maj, dan kada lokalne glavešine idu u Austriju da malo obiđu klubove gastosa i agituju da se za njih glasa u znak zahvalnosti što je Beč jedini naš grad kome se stanovništvo konstantno povećava. Za Beograd više nisam siguran da je tako.

***

Pa dobro bre, ima li ovaj post uopšte nekog smisla i poruke, osim konsta(n)tacije konstantne prepametnosti brojeva jedan?!
Ima.
Ono o čemu sam pisao 2008 i 2009. Dosadiše mi više sopstvenom drskošću i bezobrazlukom, ignorisanjem i odbijanjima. Svi odreda.

Neka se zna:
Građanski Krug na blogu pokreće raspravu o preimenovanju ulice 12. (sa J) Septembar, ne u 12. Maj (sa J) nego u ulicu dr. Zorana Đinđića.
ZA ili PROTIV, ali samo argumentovano i bez lupetanja. Takođe bez J, naravno.

Drž!

Lebac & room service

noreply@blogger.com (Lale) — Tue, 12 Apr 2011 17:37:00 +0000

Ekipa iz Anarhosindikalističke inicijative zaista postaje sve duhovitija, posle Gadafija... Ovo je već drugi put u poslednjih sedam dana da me ispreskaču nekim svojim mejlom:

Od:	Sindikat obrazovanja ASI
Za:	asi-saopstenja@inicijativa.org
Vreme:	Tue, 12 Apr 2011 09:35:49 +0200
Tema:	[asi-saopstenja] Podrska zatvorenima!

-----------------------------------------------
Prema našim saznanjima u Centralnom zatvoru u Beogradu u noći izmedu petka 15. aprila i subote 16. aprila počeće protest pritvorenika i štrajk glađu. Pritvorenici se bune protiv izuzetno teških, neljudskih uslova koji vladaju u CZ-u.
Beogradska lokalna grupa Anarhosindikalističke inicijative (ASI) u potpunosti podržava zahteve i štrajk pritvorenika. Želimo da javnim okupljanjem skrenemo pažnju javnosti na težak položaj i podržimo pobunu onih čiji glas niko ne može da čuje.
Skup podrške i solidarnosti sa štrajkom privorenika održaće se u subotu, 16 aprila u 11 časova pre podne. Okupljamo se ispred Arhitektonske tehničke škole na uglu ulica Gospodara Vučića i Vojislava Ilića.
Pozivamo vas da nam se pridružite na skupu podrške i solidarnosti sa pritvorenicima u protestu!
_______________________________________________
asi-saopstenja mejling lista
asi-saopstenja@inicijativa.org
https://ouroboros.iwa-ait.org/mailman/listinfo/asi-saopstenja

***

Da se ne radi o baš zavidnom položaju u kome su se našli ovi o kojima se u mejlu govori, nije da nije, kao što im niko nije kriv jer su sebe uvalili u nezakonite radnje pa im sada sve izlazi na nos. OK, kako ovde piše, radi se o pritvorenicima za koje pre važi presumpcija nevinosti nego dokazana krivica, tako da kilaviji smeštaj nego što bi to bio u hotelskoj varijanti zaista nije u redu. Ljudi koji se nalaze pod istragom, i u tom cilju su pritvoreni iz raznoraznih razloga, ne treba da budu kažnjavani unapred pa makar to značilo i da imaju smeštaj koji više liči na brlog nego na ustanovu za privremeno udaljavanje od javnosti i svedoka. Isto važi i za one kojima je krivica dokazana ili nisu uspeli da se na dovoljno ubedljiv način odbrane.
Mada, room-service radi i u CZ ... na sebi svojstven način.
Problem je u nečemu drugom: nehuman način smeštanja "štićenika" nije nepoznat ni u staračkim domovima (izraz sam po sebi dovoljno odvratan - nešto kao "zatvor za starosno nepoželjne" shodno svepraktikovanoj tranzicionoj japijevštini), ustanovama za decu bez roditelja, psihijatrijskim klinikama, mestima gde pakuju građane sa ovisničkim sklonostima, isceliteljsko-opamećujućim manastirima, pa čak i nekim školama i bolnicama.
I ko zna gde sve još.
Užas, do kog nivoa je dospeo nemar našeg društva prema sopstvenima atomima. Prema građanima, običnim ljudima.

Prosto ne mogu da se otrgnem utisku koji je na mene ostavio ovaj grafit sa zaječarske autobuske stanice, a baš se poklopilo sa temom:

Vox populi, šta je bre sad tu nejasno?! Narod u nedostatku slobodnih medija već nađe načina da iskaže šta ište...

p.s.
Ehm, ne podsmevam se (...) ali kud baš da se skup podrške održi na uglu Vučića i Ilića?!
I Vojislava, komada dva!!!
Aha, u pitanju je komšiluk.

O kratkoći života

noreply@blogger.com (Lale) — Mon, 04 Apr 2011 15:36:00 +0000

Juče mi je stigao ovaj mejl, koji su mi poslali anarhosindikalisti:

Od:	Sindikat obrazovanja ASI
Za:	asi-saopstenja@inicijativa.org
Vreme:	Sun, 03 Apr 2011 23:25:58 +0200
Tema:	[asi-saopstenja] Sta je nama 4. april?

-----------------------------------------------
Nekada se sa omladinom nije dalo zajebavati.
Nekada studenti i srednjoškolci nisu vapili da neko "čuje njihov glas", već su se aktivno i organizovano borili za svoja prava i svoju budućnost. Nekada se moglo reći "na mladima svet ostaje". Danas ta rečenica ne znači ništa. Ona je samo poštapalica matorih za neobavezan razgovor.
Današnji dan, 4. april podseća nas koliko važnu istorijsku ulogu omladina ima u progresivnim društvenim promenama. Kada su, sredinom tridesetih godina prošlog veka, korupcija, represija i fašizam divljali Kraljevinom Jugoslavijom, omladina je uzvratila udarac! Studenti, zajedno sa srednjoškolcima, organizuju se i žestoko bore za svoja prava. Država je svim silama pokušala da uništi studentski pokret. Sudovi su najaktivnije studente slali u višegradski logor, a klubovi borbenih studenata su zabranjivani. Jedan student je ubijen u sukobima sa policijom, a stotine su pohapšene.
To nije zaplašilo studente. Napotiv, oni su sve masovnije izlazili na ulice, blokirali fakultete i isticali sve radikalnije zahteve. Univerzitetske vlasti se uključuju u državnu represiju. Oduzimanjem semestara pobunjenim studentima i uvodenjem Univerzitetske straže (policije) koja je trebalo da održava red na fakultetima. Prvo su slali nepokorne studente u logore, a onda su pokušali da ceo Univerzitet pretvore u logor.
Kao reakciju na to, 3. aprila 1936. studenti proglašavaju generalni štrajk na Univerzitetu. Na svim fakultetima se održavaju studentski zborovi. Država, kao i uvek u trenucima velike krize, pored policije na studente šalje i fašiste, svoje verne sluge. Mladi Ljoticevci pokušavaju da uzurpiraju blokadu. Na taj način žele da stvore utisak da su studenti nesložni, da su međusobno zavađena deca koja zapravo ne znaju šta hoće, pa se bune iz obesti. Narednog dana, 4. aprila 1936, mladi Ljotićevac – uzoran omladinac koji brani ustavni poredak, ubija studenta prava Žarka Marinovica. Kao i svaki vitez svoje otadžbine, on to radi herojski. Nožem. Sa leđa. Tri puta!
Sva jugoslovenska studentarija oštro reaguje. Zagreb i Ljubljana pružaju podršku beogradskim studentima, a poruke solidarnosti šalju se iz Sofije, Praga, Pariza... Sahrana 6. aprila 1936. prerasla je u žestok sukob studenata i policije. Studenti nisu poklekli. Na kraju, 28. aprila država pristaje da ispuni sve studentske zahteve, a Rektor podnosi ostavku. Svoju pobedu, studenti su obznanili proglasom javnosti, a 4. april su proglasili za svoj dan. Dan kada obeležavamo nečiju smrt, da bi se podsetili za šta je taj neko živeo.
Ta generacija studenata je nekoliko godina kasnije u odbrani svojih prava uzela oružje u ruke. U Drugom svetskom ratu poginulo je šest hiljda studenata Univerziteta u Beogradu, od ukupnih devet hiljada. To je generacija koja je pokušala da promeni svet u skladu sa svojim uverenjima, u želji da stvori pravednije društvo. Oni se nisu pokoravali tudoj volji i nisu se "pomirili sa realnošću". Oni su znali da mi, obični ljudi, ukoliko delujemo zajedno imamo moć da prema svojoj volji oblikujemo drušvo u kome živimo.
Kroz čitavo školovanje uče nas da prihvatimo ovaj neljudski sistem i da ga ne dovodimo u pitanje. Kada dodemo na studije, obrazuju nas da budemo stručnjaci i upravljači koji treba da služe i održavaju ovaj sistem. Sada dok smo mladi, dok osećamo svu nepravdu ovakvog društva, dok još nismo preokupirani preživljavanjem pa imamo vremena da o tome razmišljamo, treba da se uključimo u borbu za pravednije društvo. Ako to ne uradimo, sistem će nas pojesti, slomiti nam kičmu, i napraviti od nas poslušne sluge, otuđene robote. U svojoj borbi, mi učimo kako da budemo ljudi i branimo svoje dostojanstvo i samopoštovanje, a tome nas ni Univerzitet ni Država nikada ne bi naučili.
Nećemo da prihvatimo njihova pravila. Nećemo da učestvujemo u surovoj eksploataciji radnog naroda. Nećemo da budemo ničije marionete.
Hoćemo svoj život. Hoćemo svoje snove. Hoćemo svoju slobodu.
Oni nam neće dati ništa. Uzećemo sami ono što nam pripada!

Sindikat obrazovanja
Anarhosindikalistička inicijativa
_______________________________________________
asi-saopstenja mejling lista
asi-saopstenja@inicijativa.org
https://ouroboros.iwa-ait.org/mailman/listinfo/asi-saopstenja

***

Sledeće verovatno nema veze sa anarhosindikatom (jebla ih podrška Gadafiju, kao da nemaju pametnija posla), ali...

Za danas je u Beogradu zakazan protest omladine koji treba da počne u 17 sati. Mladim ljudima je dosta establišmenta, licemerja, laži, izgovora, forsiranog i programiranog očaja. Onima koji jesu budućnost društva svakoga dana servira se priča kako su u zabludi. I tako decenijama.
Studente "hvata" u ovoj zemlji otprilike svakih tridesetak godina - 1936, 1968, 1996 ... e pa jbg, ispada da ćemo morati da čekamo još petnaestak godina na novi protest?!
Neće moći, u savremenom svetu se stvari odvijaju sve brže i brže.

Krajnje je vreme da se sadašnja palanačka, lenja Srbija skloni u stranu i stvari prepusti onima koji žele dobro i sebi i drugima. Istrošene su sve "političke opcije" (kako da ne, kada bi to imalo stvarne veze sa politikom), trapavi zadrigli sindikati, ekonomski eksperimenti pokazuju koliko je sve samo jedna velika zajebancija po leđima poreskih obveznika, regionalizacija postoji samo kada se kvazipartije međusobno podjebavaju pred očima Sveta a sve u cilju da se centralizovana pljačka spusti i malo niže od 44. paralele. Pitanje je da li i oni koji glumataju Vladu sami više u to veruju - da su vlast nad bilo kime, da služe za bilo čije interese osim sopstvenih.
Ako ih to uopšte interesuje.
I kvaziopozicioni ološ je - baš to. Ništa, do senka foteljaša koja bi da se sa njima periodično razmeni. Onako kečerski - pljas, pa preko konopa u ring, da zabavljaju mase.

Zemlja u kojoj se ukida ministarstvo nauke, a koja se hvali naučnim velikanima, zaista nije normalna. Šta, kao, hoćete da se ubeđujemo? Zajebite tu priču, nemam vremena za gubljenje na kočničare i prodavce napretka u rikverc. I sam sam već postao matorac.
Život jeste kratak, kao što glasi prevod naslova studentske himne De brevitate vitae. Početni stihovi kažu "Gaudeamus igitur, iuvenes dum sumus".
Veselimo se, dakle, dok smo mladi.
Srećan je narod koji shvati tu istinu i ne guši sopstvenu budućnost zarad propale i falsifikovane prošlosti. Jebali nas kraljevi i predsednici, budućnost je u deci.
U novim ljudima. Radujmo se njima.

GAUDETE!

p.s.
Funjare koje su jedva čekale da prekinu štrajk prosvetara po negotinskim školama, i tako dale predivan primer negotinskoj omladini (čast samo retkim pojedincima), ne zaslužuju da sebe nazivaju tim imenom - prosvetiteljima. Postali su i ostali samo najobičnije birokrate koje na učenike gledaju kroz kalupe ocena i opravdanoneopravdanih izostanaka.
I posle se ne zna ko kvari decu...