GRAĐANSKI KRUG

Poslanica

noreply@blogger.com (Lale) — Sat, 31 Dec 2011 19:46:00 +0000

Subota, 31.12.2011. u 20:10

Dragi Negotine,
u Novoj 2012. godini želim ti:

- da svi tvoji stanovnici koji sebe smatraju Negotincima i iskreno te osećaju, to i dalje budu još više,
- da se svi pametni ljudi dobre volje konačno dozovu pameti i ne daju te bitangama,
- da te vode i vole mladi i pametni a ne drtine i fosili (politički i antropološki),
- da se sve budale koje sebe samo nazivaju imenom Negotinaca vrate u mulj iz koga su došli,
- da se trubači i duvači vrate na ulice i u kafane gde im je mesto, a ne da vise po funkcijama,
- da te gastarbajteri frustrirani redom na trulom Zapadu ne ruže više novogodišnjim bacanjem ambalaže od bureka i jogurta po parkinzima i ulicama, zato što su se neki ludaci dosetili pa im "uništili" park u centru gde se to vekovima praktikovalo, sredili ga i upristojili,

- da tvoja deca to već jednom budu, a ne da glume majmune i u po bela dana vise sa grana drveća po gradu, ili imitiraju Boška Buhu i partizansku artiljeriju bombardujući petardama prolaznike, komšije, automobile i drugu ... decu,

- da ne bude džukela više u foteljama nego po ulicama,
- da se partizani i četnici vrate u muzeje i ostave normalne ljude neka pošteno žive od svog rada,
- da doktori leče samo bolesne, a da Mrki uopšte nema posla,
- da tvoji stanovnici plaćaju samo ono što im se zaista pruži kao usluga, a ne maglu,
- da nikada ne budeš samo ukrštanje geografskih koordinata na mapi, već mesto u srcu i stvarni dom koliko god bili daleko od Tebe,
- da svako od nas najzad shvati da sreća nikada sama neće doći već se za nju treba svaki dan boriti, celoga života ma koliko izgledao kratak i nedovoljan, da svako uvidi kako ima dovoljno snage u sebi da loše preokrene u dobro i bez pomoći gurača sa strane.

Da na celom svetu postoji samo jedan jedini Negotin, ovaj koji imamo.

Eto nama Poslanice.
Živeli!

NAZIonalna Pornografija #400

noreply@blogger.com (Lale) — Fri, 25 Nov 2011 20:58:00 +0000

Poštovani čitaoci, samo za Vas večeras prelistavamo najnoviji broj "NAZIonalne Pornografije", Vašeg i našeg najomiljenijeg magazina! I to ne bilo koji broj, već jubilarni 400-ti! Tema broja je ekskluzivno izveštavanje sa spektakla u Beogradskoj Areni. Meč stoleća... ma kakvo stoleće - milenijum, era, epoha, Veliki Prasak!! Performans u kome se konačno susreću pravi šampioni besmisla što traje decenijama:

С.Н.П. Ваши
protiv
Dinomerlinosaurusa

Konačni okršaj dve škole trovanja beslovesne raje koja je to bila, još uvek jeste i dalje će biti. Borba za sam vrh, tron idiotizma kome je podlegla kompletna ex-YU biomasa poznatija kao "Narodi & Narodnosti SFRJ".

Da predstavimo naše šampione:

U domaćem, kaki uglu - šampion Pašaluka, palanački prvak regiona, nepobedivi i nenadjebivi pobednik svih naših poraza! Čovek-kokarda!!! Najmlađi član šampionske porodice, rođeni brat 1389 Jugovića, Zveri, Bezobraza i Nazionalnog Štroja! Direktni potomak dve najpoznatije šampionske porodice iz naših krajeva - Ljotić i Milošević, koje već decenijama održavaju primat svog potomstva umnožavajući se putem gnjida!! Čistokrvni srBski pastuv Balkanskog ringa, koji nema niti jedan eritrocit crnogorštine u sebi (to zbog onog "dajebeoca", nikako zbog Dukljanskog Kosova), leukocite i trombocite da ne spominjemo...

U gostujućem, zelenom uglu - stari i provereni prvak Vilajeta BiH (Bosne i Holandije), baščaršijski bašibozuk rokenrola, eksponent bljuvotina nastalih osamdesetih godina kreiranih da budu raspevani nadomjestak za nikad prežaljenoga nam Druga Titu (onog što je posmatrao sopstveni veličanstveni pogreb, i to nogu prekrštenih na fustabureu), zastavnik u rezervi (pardon - barjaktar) Zelenih Kačketa, brojitelj šuški opljačkane milionske PinksrBske i ine populacije koja ume da se veseli i kad kuka da leba nema, al za muziku i poslednji evrodinar daće.

Spektakl će uveličati Car, Žandar, Asovi i Rezervna Opozicija. Ko god da pobedi, panduracija uzima milion evra za obezbeđenje. Pare, i to: od onih koji će prisustvovati ovom spektaklu u 3 dnevne runde, od onih koji neće prisustvovati i (konačno) od onih kojima se sve ovo gadi. Od takvih naročito & sa uživanjem.

✞☭☪

Pitam se koliko ima stvarno onih koji još uvek ne vide svu licemernost "situacije" i frke koja se podigla oko tzv. koncerta jednog od sarajevskih postnewprimitives krelaca, koji je debelo unovčio svoje južnoslovenstvo, bosančenje a sada i pinkovanje. Naravno, mislim na efendi Edina Dervišhalidovića kome neće zafaliti ni dlačica sa sede glave, koliko god se sve te silne kvazipatriotske bande busale u prsa kako mu neće dopustiti da iznese ni mrvicu iz srBskoga buđelara. Sav cirkus koji se poslednjih nedelja podigao oko te kuknjave (to plaćeni "kritičari" nazivaju još i pevanjem), koju već decenijama uspešno plasira pomenuti šlagerzinger, nije ništa drugo do perfektno smišljena i odrađena marketinška akcija u koju su uključeni svi - drug Dino, drug Predsednik, drug Prvi Pendrek, drugovi iz kamarile i svite, svi izvođači Javnih Nacionalnih Radova i naravno - drugovi Medijski Savetnici. To što je "neko" rodom iz Bosne pa bi da bude car na obe strane Drine a i šire, što je onomad poklanjanjem mazuta Sarajevu zaradio sebi poklon-ploču i VIP ložu prilikom Merlinovog izvođenja čarobnjačkog trika pražnjenja džepova lokalnih budala, ne znači da treba ćutke trpeti svu licemernost ovog performansa i ne reći nešto što je više nego očigledno.
Dino M. će držati koncerte u Beogradu u sklopu predizborne kampanje crvenožute koalicije i za to će biti debelo plaćen parama svih, pa i onih koji za njih neće glasati. Teško da ćemo ikada saznati koliki će biti PDV i rabat u ukupnoj cifri. Međutim, svo to silno arlaukanje neosrBske mladeži kako će sprečiti održavanje koncerta, samo je podiglo medijsku tenziju te prilepilo i one neodlučne muve koje su se još premišljale da li da bace pare na "(s)hitove" devedesetih...
U zemlji u kojoj se organizuju TV-žurke pod nazivom "Volim devedesete" na kojima paradira krem miloševićevske toksikološke estradne ekipe opasan silikonima namesto nekadašnjih redenika, u kojoj niko od nacipatriota ne preti sprečavanjem Dinkićeve verzije istog ovog ali sa drugim, njemu omiljenim bosancem (da ne zaboravimo - i Mlađani je olešio tom prilikom poreske obveznike, plativši sopstveni cirkus iz stranačkog budžeta regiona koji se, gle čuda, puni prelivanjem iz onog glavnog, republičkog budžeta), u zemlji u kojoj je državno obezbeđenje ovog koncerta veće nekoliko puta (i to zbog par klinaca koji žvrljaju po novosadskim zidovima i baljezgaju po internetu) u odnosu na ono koje bi bilo da kojim slučajem u Beograd dolazi Bil Klinton lično... e, u takvoj zemlji jeste moguće da su svi, ali baš svi našli sebi neki interes i saučestvovali u ovoj lažnoj histeriji sračunatoj da se namaknu pare i - glasovi birača.
Dervišhalidović nije jedini sa prišivkom "srbomrštva" (bljak, kakva kovanica) niti je prvi koji će to dobrano naplatiti baš od poreskih obveznika Republike Srbije. Dino je samo, kako rekoh, baščaršijska protuva koja uspešno valja lake note za zaborav, u čemu uopšte nije usamljen. Verovatno je devedesetih lupetao baš to što mu sada spočitavaju, ali, zašto bi to nekome smetalo? Pa mi "Volimo devedesete", zar ne?! Da nije tako, zar bi nam Debeli Devedesetari mogli da uvaljuju i dalje svoju komunjarsku filozofiju, i to sa pozicija vlasti? Svaki od ex-YU pseudonaroda imao je svoje omiljene Udbosauruse: Prljavo Kazalište, Bora Đorđević, Jura Stublić, Toni Montano, Bregović (taj naročito), narodnjaci, folkeri, turbofolkeri, ojkavci, klape, pizduni, pevaljke i sisaljke.
Ostaje da vidimo kako li će tek kreativno da prejebu u subotu navijače Zvezde i Partizana. Možda im naplate ulaznice za Arenu još na kapijama Marakane?
Jedva čekam da vidim kakvo li će tek čudo Toma Nikolić i njegova bratija da smisle za svoju promociju, u predizbornoj kampanji za izbore koji nisu raspisani. Ne bi me začudilo da oni u Arenu dovedu npr. Magazin iz Splita, pa da se lepo potom Tom i Džeri, New Wave Velja, Julin & tvrtka popenju na binu i zagrljeni sa Jelenom Rozgom otpevaju čuveni hit XX veka "Spremte se spremte Ćetnici", sa par meseci zakašnjenja kao rođendansku čestitku još jednom bosancu. Kumu, Voji Šuntavom. Deda Mrazu koga čeka Todorović Zemunski kraj dimnjaka, sa vunenom čarapom usred leta. Preko glave.

Ukoliko Čeda Jovanović ima nameru da zaista bude drugačiji od ovakvih spodoba, pametan potez bi mu bio da u SKC dovede Pankrte, pusti slobodan ulaz, sa Perom Lovšinom na bini otpeva "Lokalne pizde" i bilo koju pesmu sa albuma "Državni ljubimci". To bi zaista bio pravi PREOKRET u odnosu na gorespomenute političke i estradne plastifukse.
Živi bili pa videli.

***

Bio je ovo tačno 400-ti blogpost Građanskog Kruga, za neki dan više od 40 meseci kako postoji ovaj blog. Od vas zavisi kako ćete ga tumačiti i prihvatiti. Samo neka ne bude palanački, u stilu "ti će mi kažeš..." Jašta ću.
Umijte se, pogledajte u ogledalu, trgnite i recite "Dosta bre više ovako".

Ili kako kažu u Peščaniku: Ako vam je dobro ... onda ništa.

Comeback #3

noreply@blogger.com (Lale) — Mon, 21 Nov 2011 00:52:00 +0000

RainDog ponovo jaše!

http://kisnipas.wordpress.com/

Konačno su i Rain i Dog na jednom mestu. U Beogradu. Nadam se da će Zokija ubrzo da prođe ta penzionerska tramontana, jeste Kalemegdan privlačan za šetnju kera i kibicšah po klupama, kao i kahvane po pustoj Skadarliji - ali ipak...
Kako god, u prvom njegovom (novom) tekstu nameće se prividan utisak kako je mr.Z-a uhvatio palanački jesenji nokturno, t'ga jedna i žal za mlados'. Bemti novembar i kud se obojica baš tad ovaplotismo na ovom svetu!
Ma jok, to on samo počinje ponovo da živi.
Isto bre k'o i ja...

Šestokec!

noreply@blogger.com (Lale) — Fri, 11 Nov 2011 22:13:00 +0000

šestokec
111111 = 11. novembar 2011.
petokec
11111 = 1. novembar 2011.
četvorokec
1111 = 1. januar 2011.
trokec
111 = zbir godine rođenja (u XX veku) i godina starosti uvek daje ovaj broj
dvokec
11 = keckec na levom krilu
jednokec
1 = jedan k'o nijedan

Na stranu idiotarija od filma "11-11-11" koji se od danas vrti po netu i bioskopima, ali u dobrom delu svetskih kultura ovoliku količinu kecova na jednom mestu smatraju za težak baksuz zbog koga tu nešto neće da izađe na dobro... Film je glup do bola osim onima koji vole bacanje para na horore, što zna svaki prosečni stanovnik Srbije kome je svaki Dnevnik u pola osam grđi od najgrđih dostignuća tog filmskog žanra.
Interesantna izgleda matematika oko sabiranja godine rođenja sa godinama starosti, gde zbir uvek ispadne 111. Eto, meni je npr. 66+45=111, Skali 81+30=111, Mikiju Prijatelju 56+55=111 itd.
U stvari, nema tu ničega čudnog ili mističnog, radi se o prostoj matematici za osnovnu školu koja važi do 31. decembra ove godine. Od 1. januara taj zbir će biti 112. I tako dalje. Poklopilo se samo to da je zbir kecast baš u ovoj godini prepunoj kecova.
To što su nam životi zatrpani umišljenim asovima koji bi svi da se naguraju na vrh igle poznatiji kao Vlast, da pritom više niko od njih odatle ne siđe a narod ne sme ni da zucne - e, to je posebna priča. Ona glavna, u kojoj se sujeverje ne maže na sve tanji lebac dok Zlatno Tele sekte političara usisava sve što stigne gore od 40 Alibabinih hajduka. Bolje reći, 250 + prateća administracija. E, kod njih ne važi normalna matematika, zbir je uvek 1.
Jedan k'o nijedan. Nula i ništica.

Da ispravim ono s početka:
jednokec
1 = 0
jednoprc

Oni to dobro znaju, zato tako pomahnitaju i na najmanji šušanj neposluha. Koji bre "oni"?!
Pa Oni, sa vrha čiode. Anđeli garava lica.
Bitange.

11-10-11...

noreply@blogger.com (Lale) — Mon, 10 Oct 2011 22:04:00 +0000

Dobro jutro, Negativci.

Tovariš Miki mi je popio mozak da "više ne bude na naslovnoj strani" (...), pa sam morao da nađem neku supstituciju za EUMiki motive.

Nema samo Negotin Hirošimu:

E, 'bemti komunalizam&патриотизам.
Pitam se samo ko bi mogao da bude negotinska balerina? Velika scena Doma Nekulture je prepuna izvođača koji bi mogli da konkurišu za to mesto.
Labudovo jezero i gaćicekupaćice, velim ja.

Dobrodošli doma prijatelj Miki

noreply@blogger.com (Lale) — Fri, 08 Jul 2011 07:51:00 +0000

E moj Miki Stankoviču, da prostiš - Mernik, vratio si se iz Slovenije u palanačku psihorupu. Video da Srbistan kasni 300 i kusur godina za Mittel Europom. Da i posle sat vremena vrebanja na mostu, Ljubljanicom nije proplivala nijedna bačena flaša. Javni bicikli pod konac, uzeti i uredno vraćeni. Prepune biblioteke u kojima se knjige čitaju, a ne kradu.
Video si ljude koji pate od samopoštovanja.

I šta sad s tim, kakva korist od svega toga po lokalnu društveno-političku zajednicu, tzv. Negotin? Nikakva, naravno. Nedaj Bože da je ima, možeš da laprdaš i prepričavaš po lokalnim kafančugama fazone i sage o redu i radu bez stege, to ne dopire do mikromozgova Bezmozgovića kojima inteligencija počinje ispod repnih pršljenova. Ili bi počinjala, kada bi imali kičme.
Onih kojima pojmovi "investicije" i "razvoj" predstavljaju samo nove šeme da nekoga zajebu, zaposle babe i švalerke, prete otkazima, kradu sve što nije pričvršćeno dugim holšrafom za čvrstu stenu. I da lažu k'o pseta.
Zbog ovog poslednjeg u Negotinu nikada neće dopusiti da proradi šinterska služba. Ne bi imao ko od aktuelnih da sutra izađe na izbore. Užas, morali bi neki sasvim novi i neokaljani ljudi da to urade i preuzmu odgovornost za ovaj grad! Strašno... i nedopustivo.

Garantujem da je Mikiju na pamet pala ova pesma Pankrta čim je u povratku ugledao Negotin sa Bukova. Njemu, kao i svakom normalnom čoveku koji se grčevito bori da ne poludi u ovoj Dolini Bezimenih Antikaraktera.
Sa Bukova i Badnjeva se sve vidi. Sve.
Lokalne Pizde, baš.

Otisak Nedelje - 03.07.2011.

noreply@blogger.com (Lale) — Sun, 03 Jul 2011 19:33:00 +0000

Dešava se svašta u nama i oko nas, baš svašta. I uglavnom ništa.
Hajde prvo još malo o đubretu. U stvari, sve se vrti oko njega...

1. Hiroshima mon amour

Poslednih dana padala je kiša i duvao nekakav vetar pa oduvao onu šitinu od paljevine na negotinskoj deponiji. Silno potpaljeno đubre pomalo se natopilo vodom pa je pulmocid Negotinaca privremeno zaustavljen.

Na snimku je deo smetlišta koji je već izgoreo, na fotkama onaj drugi deo (bliži Negotinu) koji još uvek tinja iako ga svakodnevno zasipaju peskom i povremeno vodom.

Sve ovo zaista podseća na Hirošimu. Ne bih smeo da se zakunem kako tu nema i nečega radioaktivnog.

Nije mi tu jasno još nekoliko stvari. Na smetlištu leže brda bačenog krompira i crnog luka a u ovoj zemlji se na sva usta govori da narod gladuje. Plus, nikako ne mogu da shvatim kako je moguće da onaj idiot sa desne slike i dalje živi na deponiji. Kako ga niko odatle na sklanja, i kako bre uopšte može tamo da diše?! Da ne spominjem šuškanja o njegovim piromanskim vezama...
Slaba vajda od sve ove priče, što bi babe rekle. Večeras oko 22h ka gradu je počeo ponovo da se širi kiseo dim karakterističan za paljevinu koja nas sve davi već nekoliko nedelja. Interesantno je, što su u JKP primetili da se stalno ponavlja, kako se sve te paljevine konstantno javljaju u nedelju uveče...

2. Novistarikomunjari

Ma da, u lokalnom SPS održani pre par nedelja izbori za precednika i ćlanove, sve po (S)P.S.-u. Nemo da neki mrdne i prdne, iskoći iz kolosek i se kandiduje kuj ne sme! Ima sve bude pod konac bez iglu, ja će budem precednikopštine! Ovaj, precednikopštinskogokružnogkomiteta.
Se izvinim narodu, ro. Zeu!

Pa budi. Kad nemaš pametnija posla u životu.
Samo...

... vodi računa. I što dalje od belog luka.

p.s. (bez S ispred)
Drugovi i drugarice, niko vas ne ismeva. Sami sebi to radite. O broju followera vašeg bloga, i o tome da ste to sami sebi tek nemam šta da kažem.

3. Fuzbal

Svečano izjavljujem da pojma nemam o čemu se ovde radi. Kakva bre I liga i šta je to bilo '96?! Koje pare?!!! Opet je neko marisao lovu od prodaje igrača ili je prodavao utakmice ili ... šta?
Hajde, ko zna šta je u pitanju - neka napiše u komentaru.

4. Monarhija

Elemdaklem, srBski monarhopatriote proslaviše negdašnji pogrom srpskog srednjevekovnog plemstva koji nam je potom civilizacijski kao narodu umalo došao glave. A možda i jeste, s obzirom kako su se na Gazimestanu ponašali SVI, i oni na bini i oni u publici. Kao kokoške opaljene suncem u pileći mozak. Prestolonaslednik nepostojećeg prestola Republike (to beše onaj što se u Čačku građanima obratio sa "Čečeni"...) je blagorečeno popizdio na kvazipatriotsku stoku koja ga ne šljivi i ne smatra za svog pastira. Jebeš takvog kralja koji nije ukapirao da kod Srbalja ne pali dranje na masu. Plus jebeš takvu masu, to posebno.
Dakle, laž je višegodišnja da se na Gazimestanu proslavlja Vidovdan. Ne slavi se verski praznik već se to potura uz obeležavanje Kosovske bitke u kojoj su svi izgubili, a Srbi ipak izvukli deblji kraj. Plus, laž je da je tzv. NJKV A.K. prestolonaslednik. Ova država je Republika Srbija, zvanično priznata kao takva i pod tim imenom upisana u UN.

Ili je monarhija ipak vraćena, na mala vrata?
Btw, ne znam zašto bi taj NJKV morao da zna srpski jezik kad je već rođen u Engleskoj? Ne znaju ga ni ovi ovdašnji lokalni kraljevi i carevi, pa šta?!

Doduše, ni urednici Danasa (štampane i elektronske verzije) nisu se baš pretrgli od poznavanja pravopisa serbskog.

5. SKOJevska instalacija

Uopšte mi nije jasno odakle SPS-u pravo da se ovim kiti? Apsolutno stoji njihova kritika na račun prethodne bećarske vlasti da je zajebancija oko ovog spomenika prešla svaku meru, ali opet pitam - čime se bre to oni sad ovde diče?!!!

Pred zimu je natakarena nekakva konstrukcija oko ovog spomenika, koja je mesecima tu stajala po snegu i ledu, sve do proleća. A onda su prvo Bin Mirovića pustili da lepo zasadi travu i cveće okolo da bi mu to počupali jer treba da iskopaju kanale za električne kablove (za reflektore) i vodovodne cevi (za fontanu). Kada je neko od nadležnih seo i preračunao se oko troškova ovog čuda, zaključeno je da su u pitanju pare koje i nisu baš normalne. Hteli su da raskinu ugovor i nađu jeftinijeg izvođača, ali prc - procedure javne nabavke i tendera su okončane i više nema sklanjanja guzice u stranu. Plati pa klati, izvođač radova ima sva prava da naplati svoje u iznosu koji je prvobitno dogovoren. Taknuto-maknuto, u biznisu nema "puj pike ne važi".
Stvarno, odakle im pravo da svojataju bilo šta što se tiče građevinarskih radova na teritoriji opštine Negotin? Stara navika, Miloševićev mostograditelj Mrka, GP Zidar, Tončev Gradnja i vrh SPS?
Održavanje javne rasvete na teritoriji cele opštine, održavanje lokalnih a možda i važnijih puteva (ne i asfaltiranje, ali ko zna?), izgradnja kanalizacije u Miloševu... neki su od poslova koji su u 2010/2011 povereni (ili će biti) JKP Badnjevo. Samo fali još i to pusto asfaltiranje i SPS ostade bez svojih starih proverenih predizbornih aduta. Pa, u čemu je frka? U tome što je preraspodelom izbornog plena Komunal "zapao" DS-u, a sada to sve više zapada crvenima u oko. Žulja pa cepa. Koliko god se ritali i poricali, i oni imaju žutu mrlju.
Heh, ko samo postavi ovu žutu traku oko crvenog spomenika, mamicu mu provokatorsku!

Nego, da se vratimo na priču o spomeniku. Pre neki dan je na nekom od blogova Bin Mirović napisao kako je ova fontana dovoljno duboka da ispuni standarde za obavezno prisustvo sertifikovanog spasioca. Zna on dobro da u JKP postoji ekipa dežurnih ronilaca i spasilaca koja spašava firmu već 6-7 godina, i da je to neiscrpan izvor kadrova za tu potrebu. Neka se da ljudima da iskažu šta znaju i umeju, povećaju prihode firme - zar ne?
To pliva pa cepa.

6. Hakeri

Prosto je nenormalna neutaživa želja za posrbljavanjem interneta. Kojoj li je sad pa budali palo na pamet da pojam "uploader" zameni sa "natovarivač", kao da se u ovoj zemlji internetom bave bivši vozači viljuškara iz neke firme u kojoj je magacin bio zatrpan hiljadama paleta sa robom. U ona zlatna vremena.
I još nešto: MUP RS poveo je borbu protiv hakera i elektronske piraterije. Pošto se piraterija audio, video i ostalog materijala vrši postavljanjem istog na nelegalan način u nelegalnom formatu na neki od belosvetskih servera (ponajviše bratskih nam kineskih i ruskih), kako su policioti zamislili tu borbu, kao lov na natovarivače? I ko će to onda da radi, saobraćajci? Zašto da ne, i internet je neka forma saobraćajnice...
Dakle, udri po internet viljuškarima i rovokopačima!
Btw, pojam "haker" u korenu ima englesku reč "hack" (zakačiti se). Bio bi red da i to neko prevede na srBski, pa da se razumemo ko ljudi.

7. PomrAčina

Ne, ovo što vidite na slici nije dokaz iskustva s one strane života, svetlo na kraju tunela, zvezdana kapija iz Odiseje2001, unutrašnji pogled iz Borskog rudnika ili neka slična fantazija.
Radi se o hodniku u zgradi negotinske opštine. Onom u kome obitava lokalna panduradministracija. Hodnik je dug pedesetak metara, nema nikakvu ventilaciju a službenici zabranjuju otvaranje jedinog prozora na kraju hodnika, ne rade sijalice osim jedne čkiljave neonke blizu pomenutog prozora. U hodniku su šalteri za izdavanje ličnih karti, pasoša, vozačkih dozvola i registraciju vozila. Sve same delatnosti koje po defaultu čuvene srBske birokratije ubijaju u pojam svakog ko se usudi da krene u pribavljanje nekog od pomenutih dokumenata, a nasedne na priču kako nema gužvi. Podsećam, za dvadesetak dana svi građani Srbije će morati da imaju nove lične isprave.
Stvarno, da li je ministar policije sposoban da kupi 5-6 sijalica i makar jedan klima-uređaj građanima Negotina?
Nekada su u rudarske jame rudari sa sobom nosili kanarince, zbog metana koji je zapaljiv i uzrok je mnogobrojnih nesreća. Metan se iz svemira može detektovati u atmosferi neke planete, i ukoliko ga ima siguran je dokaz postojanja nekog organskog procesa, poput varenja.
Ukoliko se Dačić doseti pa negotinskom MUP-u dobavi kanarince, kakvih sve miomirisa u ovom hodniku ima, bojim se da će sirote ptičice pocrkati od angažmana i upozoravanja na zapaljive gasove.
Ma lepo je to neko nazvao - prdekana.

8. Svetogorska po treći put među Srbima

Pa nije samo Negotin blesav kada su nazivi ulica u pitanju. Jeste da je Dvanajesti Septembar u vrhu, ali ni ovo što rade sa ovom ulicom u Beogradu nije za potcenjivanje. Iskreno, ja ne znam da su nekoj ulici ovoliko puta menjali naziv. Čak su skapirali kako bi to mogla da bude i dobra zajebancija pa su okačili ovu tablu sa svim prethodnim nazivima.
Zaista smo blesav narod. Pa za svoje prve tri godine okupacione vlasti Nemci nisu našli za potrebno da promene naziv ulice iako se tada zvala po Žoržu Klemansou... Na tabli lepo piše.

***

Eh naš Druže Tito, maršalbravaru i caru stari. Sviraj ti do mile volje, ne pomažu nama ni kožne gaće ni ptice-serice ni kanarinci. Prdnuli smo u čabar.

Hair

noreply@blogger.com (Lale) — Wed, 29 Jun 2011 18:05:00 +0000

Da ne propustim datum, kad je već uloženo toliko truda u ovaj fantastičan primerak antidizajna.

Pojma nemam o čemu se ovde radi! Kažu da ovakav plakat na mešavini srpskog i bugarskog, latinice i ćirilice, povremeno osvane u nekom gradu i stoji do datuma koji se menja, što se i vidi iz priloženog. Verovatno su to neki bugaraški vlasuljari koji otkupljuju kosu ne bi li pravili perike, a naša im ispada jeftinija nego njihova EUropejska. Što da ne, kad već njihovi lokalni dobavljači žice svaki čas potpaljuju negotinsku deponiju, što ljudi ne bi sakupljali i naše kose koje ionako sami čupamo u neverici kada vidimo ove domaće politiĆare. Pardon - drmr. PolitiĆare.
Baš se poklopilo sa jednim zidom na negotinskom hotelu INEX-Krajina.

Nekada je tu bio frizerski salon "Ko te šiša", danas su plakati Toma koji se navuko na stiropor pa nikako da ga skinu sa toga, čisto da ga ne pokljuju pilići. Mada, mogli bi Tom & Džeri da malo pripomognu tu humanitarnu akciju kupovine kose ličnim prilogom - Predsednik-u-najavi je konačno uspeo da nabaci onu azurnoplatinastu nijansu fizure, isti Blejk Karington. Pljunuti. Vidi se uticaj savetnika iz omražene mu Amerike, nema šta.
Pošto Ti i Takvi obožavaju proleterske Ameriku & Rusiju a ne podnose EUropu, mada je stalno gutaju ko vitaminsku žabu (EUro je EUro, da se 'beš), poklanjam im ovu reklamu kao sopstveni skroman prilog njihovom obećanju da će baš Oni uvesti Srbiju u EUropu - al' po njihovoj meri.
U spomen na prošlost, ne tako daleku.

Ko god da je upario Evropu i Okove u jednu reklamu, nije mogao da smisli veći patriotski slogan srboslavaca i ostalih otačestvenih sengrupacija. Podhitno bi trebalo naplatiti mu kaznu za zlokorišćenje autorskih prava onih sa befelom SANU.

***

Kad smo već kod EUrope, u Grčkoj je započeo generalni štrajk. Onaj pravi, a ne neka zajebancija komunalsko-komunjarsko-stiropornog tipa. Ozbiljna stvar, reklo bi se, posebno za srpske paradajz turiste koji bi da prže guzice po Egejskom suncu. Na granici sa ne-EUropom, tj. Makedonijom, grčki carinici i policajci zajebavaju sve redom i preporučuju da se ka MittelEUropi ide izokola preko Bugarske. Jbg, to su prednosti te EUrope bez granica, ko nam je kriv što smo sami sebe udenuli u "Evropa-Okove" domaće proizvodnje.
I tako, vratismo se opet na početak priče. Bugari i čupanje kose.

Age of Aquarius, bre.

Jedan mnogo zagušljiv post

noreply@blogger.com (Lale) — Thu, 23 Jun 2011 21:05:00 +0000

Stvarno, ko o čemu a ja malo-malo o smradovima i đubretu.

Negotinska deponija, koja to inače nije, gori još od nedelje. Elemdaklem - opet gori đubrište. Do sada se niko nije pretrgo od brige sve dok je vetar nosio ovaj užasan dim ka Samarinovcu i Miloševu. E zato je od jutros prcbato, smrad je krenuo ka jugozapadu i konačno došao do nozdrva spodoba koje se odazivaju i na ime "Negotinci".
Pre neki dan je podivljala banda gancibugaraških reciklatora posle više od godinu dana mirne krajine ponovo potpalila gume na đubrištu da bi vadili one žice koje se u njima nalaze. Sakupljanje sekundarnih sirovina, kako to neki zovu. Pulmocid, plućno satiranje, kako bi to trebalo zvati.
Taman su Negotinci pomislili kako su se konačno otarasili trovanja nastalog sagorevanjem tresetišta po obodu grada (kad već ne mogu političara), a ono gle čuda - svi smo zaboravili na milo&drago nam đubrište!
E jbg...
Biće posla za dr. Jasminu, sve mi se čini.
Ako niste iz Negotina a nameračili ste se da ovde dođete, bolje nemojte - do daljeg. Nekom ostane srce u San Francisku, a nekome parče plućnog krila u Negotinu.

sreda 22.06.2011. 19:50

četvrtak 23.06.2011. 06:30

Prepodne je smrad prešao granicu trpeljivosti. Kako to obično i biva kada su smradovi u pitanju. Komunalci ovaj problem ne mogu nikako da reše sa par svojih radnika, bez pomoći protivpožarne policije, kako se danas vatrogasci zovu. Ne znam da li im je opisom poslova na radnom mestu predviđeno da legitimišu i ispendreče svaki požar ukoliko remeti javni red i mir, ali povremeno grebatorski a ponekad i ignorantski stav kada ih pozovete da intervenišu nikako se ne uklapa u imidž koji bi hteli da imaju. Njujorški vatrogasci su posle 9/11 stekli status heroja, a ovi naši se ponašaju kao da su heroji po definiciji - ne mogu da dođu da makar pokušaju sa gašenjem zapaljenog đubrišta jer gase žito... Citiram jednog od nadležnih za nešto.

Ni sam centar grada izjutra nije bio pošteđen smrada, pa tako ni Zelena pijaca. Ono preko zida je Predškolska ustanova "Pčelica", negotinsko Zabavište. Tek da se zna šta je šta na slici.
U toku dana vođene su razne konsultacije šta uraditi sa ovom nesrećom. Zaključak je da kada vam se zapali kuća, slobodno treba pozvati komunalce a ne vatrogasce, još nam samo ta delatnost fali u firmi. To što je zatrpavanje smeća zemljom i peskom beskorisno jer požar tinja ispod, plus onaj razdrkani buldozer iz koga ispadaju delovi kada se vozi, nije bilo dovoljno nijednoj dosadašnjoj lokalnoj vlasti, pa ni ovoj naravno, da makar pomisli kako bi trebalo pomoći komunalcima da se ova sramota više ne ponavlja iz godine u godinu. I ne samo sramota, već otvoreni atak na zdravlje građana i biračkog tela. Važno je da niko ne potpaljuje đubre svake četvrte godine, a za ostalo vreme zabole nas levi ćošak. Đubre ne sme nikako da štrajkuje, to sprečiti po svaku cenu inače pada vlast. Zna se šta se dešava kada neko potpali đubre. Gadno smrdi, plus guši.
Nekada su rudari u okna sa sobom nosili kanarince koji na vreme osete zapaljivi metan. Pošto je Negotin očigledno površinski kop, gde se najviše dubinski kopa i rije po tuđim biografijama i genotipu, koriste se najčešće čuvene ptice-serice ali i džukele kojih su prepune ulice. Šinteri stižu noćas iz Kragujevca, kerove vataju u petak tokom dana.

Jebala ih politika i onaj ko ih prevari da se to tako zove.

No, kako god bilo, učinilo se da se situacija u toku dana popravlja i količina dima u vazduhu smanjuje. Oće, domojega, što reče jedan od komunalaca.

četvrtak 23.06.2011. 20:40

U sredu uveče vetar je duvao ka zapadu i nosio smrad ka Samarinovcu, Miloševu i Dušanovcu. U četvrtak prepodne ka jugu, i prekrio je ceo grad. Uveče se okrenuo na istok, prema Srbovu. Ostaje još da produva malo i severno, prema Prahovu i Dušanovcu pa da ugođaj bude ceo. Ruža vetrova se u Negotinu zove Ruža smradova.
Večeras se posebno oseća karakterističan kiseli smrad koji štipa za grlo i oči. Podeća malo i na sumpor. Opet gume, izgleda. Kao što negde već rekoh, prosto mi dođe da odem u borski rudnik da se nadišem svežega zraka. Dao bog, nisu se tamo ni pretrgli od rada, s obzirom da Dinkić partijski ulaže pare svih građana Srbije u jame bez dna. I u veš-mašine za pranje biografija.

Dakle, dok vatrogasci zalevaju žito, panduracija vata kradljivce cveća a komunalci se bave politikom, šte preostaje običnom građaninu pokornom da uradi u svemu ovome? Da stavi plinsku obrazinu M82, aspirator za H1N1, štipaljku za nos, crn povez preko očiju? Ili govnjivu motku u ruke?
Hm, ministar ekologije Dulić bio je u Negotinu pre neki dan. A šta ako se vrati? Bogumi, nekima ne bi bilo veselo u toj varijanti...

***

Dosadan sam pomalo s tim đubrište, đubre, đubrad i slično, zar ne? Jbg, pojam "deponija" je u našem slučaju neadekvatan, jer to mesto ne odgovara standardima i propisima da bi se moglo nazvati deponijom. Zbog toga ni ekoinspektori ne reaguju, ubolo ih ko kec na banku.
Pa, ima li rešenja za izlaz iz ove sumanute situacije?
Možda.
Još 2009. godine ponudio sam opštini u ime JKP projekat (gle, pa i ja radim tamo nešto pored povremenih sindikalnih otkrovenja) kojim bi se makar malo predupredilo samozapaljivanje smeća na đubrištu, plus odradili i neki drugi poslovi kojima bi se poboljšao kvalitet pružanja komunalnih usluga.

Evo teksta detaljnog opisa tog projekta (koji i dalje sakuplja prašinu po Komunalu), u celini:

<!--[if gte mso 9]> Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

IZRADA PROJEKTNO-TEHNIČKE DOKUMENTACIJE ZA IZGRADNJU POSTROJENJA ZA EKSPLOATACIJU TEHNIČKE VODE NA LOKACIJI GRADSKE DEPONIJE U NEGOTINU

1. Pozadina i kontekst (obrazloženje)

Karakteristike i posebnosti opštine Negotin:

- Negotin leži na nekadašnjem močvarnom tlu zbog čega je izražena pojava podzemnih voda, na dubino od 2 do 15m.

- Podzemne vode predstavljaju prirodni resurs na kome se bazira realizacija ovog projekta. Zbog slabo razvijene vodovodne mreže izvan teritorije grada Negotina (tj. po okolnim selima u Opštini) domaćinstva koriste vodu iz bunara za piće i spremanje hrane, što upućuje na zaključak da je realizacija navedenog projekta moguća.

Specifični problemi i nedostaci koje treba da otkloni Projekat:

- Postojeća gradska deponija (smetlište) ne ispunjava više standarda za dobijanje statusa deponije, zbog čega je planirano njeno zatvaranje (po projektu „Plan sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije smeća u Negotinu“). Ova lokacija se i dalje koristi za odlaganje otpada zbog toga što još uvek nije krenula sa radom Regionalna deponija na teritoriji opštine Zaječar (Halovo2). Zbog nemogućnosti kvalitetne kontrole odlaganja otpada, dolazi do čestog samozapaljivanja smeća što uzrokuje stvaranje štetnih gasova koji se nekontrolisano emituju u atmosferu i šire na stambene delove grada Negotina.

- Lokacija na kojoj se nalazi deponija (smetlište) nalazi se na pravcu širenja industrijske i stambene zone grada Negotina, što dodatno komplikuje ovu situaciju.

- Realizacijom Projekta dobili bi smo tehničku vodu koja bi bila korišćena za interventno gašenje požara na deponiji (čest je problem nemogućnosti intervenisanja od strane vatrogasnih službi zbog prezauzetosti, naročito u letnjem periodu), kao i za preventivno sprečavanje samozapaljivanja smeća kvašenjem tehničkom vodom. Po zatvaranju, tehnička voda biće korišćena za proces rekultivacije deponije (smetlišta), kao i u ostale svrhe (npr. za zalivanje zelenih površina, pranje ulica, kontejnera, vozila gradske čistoće itd).

- Pored ekološkog, cilj upotrebe tehničke vode je i smanjenje rasipanja vode za piće, jer se trenutno ista koristi za navedene svrhe.

Primenjivost na već postojeće ili planirane inicijative i projekte:

- Projekat pokriva aktivnosti predviđene u okviru „Plana za upravljanje otpadom u opštini Negotin“, kao i realizaciju projekta „Plan sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije smeća u Negotinu“.

Procenjena vrednost izrade Projekta i radova koji će biti isplanirani Projektom:

- Realizacija ovog Projekta (izrada projektne dokumentacije) procenjena je na 5000€, od čega je sam projekat 4000€, a potrebne dozvole i takse (republičke, opštinske itd) 1000€.

- Procenjena vrednost radova na realizaciji Projekta iznosi 50.000€.

2. Ciljevi Projekta

Opšti ciljevi Projekta:

- Unapređenje efikasnog upravljanja otpadom, u skladu sa „Planom za upravljanje otpadom u opštini Negotin“.

- Unapređenje zaštite životne sredine, sprečavanjem zagađenja vazduha.

- Povećanje efikasnosti utroška vode za piće.

Posebni ciljevi Projekta:

- Izrada idejnog projekta „Izrada projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju postrojenja za eksploataciju tehničke vode na lokaciji gradske deponije u Negotinu“.

- Izrada glavnog projekta sa tehničkom kontrolom.

- Sprovođenje tenderske procedure za izradu projektne dokumentacije.

Rezultati realizacije radova koji će biti isplanirani Projektom:

- Smanjenje troškova održavanja sadašnje deponije (smetlišta).

- Smanjenje zapremine otpada koji pokriva površinu tla na deponiji (smetlištu).

- Sprečavanje nastanka štetnih gasova (CO₂, SO₂, NO₂) koji u Negotinu, obzirom na geografski položaj i konfiguraciju terena, mogu izazvati efekat staklene bašte na mikro (lokalnom) nivou.

- Smanjenje nenamenskog utroška vode za piće.

3. Glavni korisnici

- Građani Negotina i okolnih sela u najbližem okruženju (Samarinovac, Prahovo, Radujevac i Srbovo)

- Životna sredina – biljni, a pre svega životinjski svet (očuvanje prirodnih staništa njihovom zaštitom, realizacijom Projekta)

***

Predočene cifre nemojte uzimati zdravo za gotovo kao takve, ali činjenica je da je ovaj projekat ocenjen povoljno od strane domaćih konsultanata koji rade za nemački institut GTZ. To nije bilo dovoljno tadašnjoj bećarskoj ali i potonjoj privremenoj vlasti da shvate važnost rešavanja ovog problema - bilo je preče da obezbede guzice grebanjem za pare za kotao za grejanje u zgradi Opštine. Inače, tom prilikom nije prošao ni podjednako važan i daleko skuplji projekat sređivanja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (podnosilac takođe JKP) kao ni projekat pravljenja betonskih boksova u kojima bi bili smešteni kontejneri za smeće (podnosilac Eko-fond, koji više ne postoji).
Lepo, ali problem i dalje nije rešen, možemo se sada praviti pametni do mile volje i kititi tuđim perjem. Ili podjebavati na konto pameti one koji je činjenično imaju - za razliku od nekih... drugova.

Dakle, ima li zaključka celoj ovoj priči? Mislim da ima, kao i to da bi čak sve moglo da ima i povoljan ishod. Potrebno je jedino da opštinari, inspektori, policioti i protivpožarna panduracija, komunalci, ekoudruženja građana i ama baš svaki stanovnik ove Opštine uradi svoj deo posla i ne ometa druge.

p.s.
Esej prof dr sci Jovana Marića i dalje ostaje nezaobilazno štivo za ove vrele dane.
Duško Radović je lepo ovo predvideo i napisao kako mesta u gradu nema i za nas i za đubre. Neko će morati da ode.
ehm...

Hortinekultura

noreply@blogger.com (Lale) — Mon, 20 Jun 2011 17:53:00 +0000

Hajde da podržimo Sinišu u njegovim nastojanjima da ovaj grad makar malo bude lepši. Na svom blogu GRADSKO ZELENILO danas je objavio tekst "Već viđeno" posvećen idiotima, tzv. našim sugrađanima koji se bez pardona usuđuju da sebe tako nazovu.
Da previše ne ponavljam već rečeno, napisano a bogami i viđeno, u poslednje vreme sve se češće dešavaju krađe cveća i sadnica, lomljenje drveća, klupa i kandelabera, i to kako noću tako i danju. U centru, po parkovima i ulicama naše mile nam & drage Palanke.
Elem, neki dan sam i sam uslikao centar Negotina sa željom da napišem nešto o pošumljavanju onog aerodroma od štampanog betona i Sikijevim namerama da nam osveži usijanu svakodnevicu.

Džaba. Mi sami to ne želimo, i zato nam nema pomoći.
Zaista, pominjani tenkre već neko vreme leši cvetne leje u centru grada i posle preprodaje to cveće. Kao, nema od čega da živi, tj. iz Bugarske nabavlja strukove koje prodaje... Pa kud baš odatle?!

Juče je očerupano cvetno ostrvo u centru, ispred samog spomenika Hajduk Veljku. I niko nije video kada se to desilo. Uopšte... Ali zato je ortopedija prepuna Negotinaca sa simptomima ušinuća vrata, spondiloze i beskičmenjaštva. Naročito onih službenouniformisanih, kratkih rukava i pantalona.

Da se ne zanosimo kako je cveće pozobao golub sa jedne od fotografija. Nije to bio taj. Stvar je zapravo gora od samo jednog, poslednjeg incidenta. Ovako je svaki dan. Isto.

Negotinci obožavaju da prave utabane pešačke staze slonova posred travnjaka, iako im je prethodna vlast omogućila prolaze od štampanog betona.

Negotinci, takođe, uživaju da lome sadnice (u samom centru, ispred opštine, crkve, inspekcije...) i čerupaju novopostavljene flower-towere, ne samo cvetne leje. Prosto me strah hvata šta će se desiti sa najavljenim bubamarama... Odoše nam gosti.
Cveće je bilo juče na dnevnom redu. I danas, naravno.

Danas je stručno proređen cvećnjak (zaista se ne da odmah uočiti kvalitetan ručni rad) ispred Marketa18 i usred bela dana polomljena ukrasna breza kod bivše Borske banke. Takođe vrlo stručno, precvikana skoro iznad same zemlje. Komunalci su pokušali u toku dana da je kako-tako usprave uz dva direka sa strane, nadajući se da će možda uspeti da je spasu. Stvarno, svaka čast "majmunu" koji je ovo uspeo da uradi. Izvinjavam se majmunima.
Inače, ni masakriranje cvećnjaka u ulici JNA nije ništa novo. Pre par nedelja je drugarica (ne, to svakako nije gospođa) Vera, koja stanuje u komšiluku, sebi dopustila luksuz da navata dve pune gajbice petunija koje su se otimale i bežale da ne budu uhićene, ali je dotična nadljudskim naporima sve uspela da ih utera u opremu predviđenu za odnošenje sa lokacije. Aman bre, žena ladno usred bela dana krade cveće i kada je Siniša pita šta to radi, odgovara da joj treba par komada za terasu, pa kada joj ovaj kaže da se ne radi o "par komada" već o dve gajbe, sledi:

Marš bre, ja ima da uzmem kolko hoću, ja plaćam gradsko građevinsko zemljište i nosi se!

Bravo komšinice, tako se bre bori sa bezobraznicima iz hortibirokratije! Mamicu im komunalsku... Kamo sreće da je svemu tome kraj, na ovom mestu.
Ali - nije.

***

Kad spomenuh taj Market18, red je i ovo da se zna: preuzeli su štafetu od Barbaroša kada je u pitanju bacanje đubreta van kontejnera. Onaj se nešto primirio u zadnje vreme, mora da su mu "neki" izvukli uši. Zato se Uspešni Privrednik nikako ne uzbuđuje po tom pitanju. Bacaj Miško!
Hteo sam da ovu priču uvrstim još juče kao jedan od predloga za Otisak nedelje, pa odustao. Ovo je priča za sebe i zaista je vreme da se svi u ovoj palanci trgnemo i prestanemo da je ružimo.

Plus, zbog radova na trotoaru u ulici Srbe Jovanovića preko puta Bolnice, komunalci više ne mogu da priđu kontejneru iza Pošte, koji je tu bio postavljen za nekoliko okolnih zgrada. Pomenuti kontejner se trenutno nalazi preko puta Komiteta jer jedino sa tog mesta može da bude pokupljen i ispražnjen. Ali to ipak nikako ne sprečava komšiluk da se komunalcima osveti tako što đubre i dalje baca na gomilu na mestu gde je nekada stajao kontejner.
Jbg, te zgrade zovu doktorske, ali praziluk je praziluk sa i bez dr i mr.

Hortinekultura i građansko nevaspitanje.
Baš.

Preporučena literatura:
prof dr sci Jovan Marić
"Kakvi smo mi Srbi? Prilozi za karakterologiju Srba" (1998)

Otisak Nedelje - 29.05.2011.

noreply@blogger.com (Lale) — Sun, 29 May 2011 21:44:00 +0000

Hm, šta bi sve to moglo da se otisne ove nedelje, pitam se, pitam se...
... čudim se.

1. Vatanje

Pa dobro, nije u pitanju gejnešto, al jeste nekakvo vatanje. Uvatiše đenerala koji je vešto uspevao da sam, uz pomoć prijatelja ili publike čitavih petnaest i više godina krije guzicu od haških pasa-tragača. Ne znam da li se zaista SPS reformisao (kako da ne - pazi da u to ne poverujem), ali Dačićevi policioti su činjenično navatali Smradića, tako da Boris Prelepi može da svira do mile volje u švedski narodni instrument od gline sa osam rupa. U okarinu, bata Šurdo.
Činjenice govore da je Ivica zajebo Maricu.
O nevinosti komandanta armije čiji su neki pripadnici imali običaj i da streljaju ljude vezane žicom branitelji lika i dela Slobodana Miloševića i sličnih mogu da guslaju koliko hoće. Nevin je taman koliko i francuske sobarice, Gotovina, Orić, Tači i slična mu stoka. Pardon - izvinjavam se francuskim sobaricama.
Međutim, kopka me nešto drugo.
Mi (čitaj: Srbi) izvatasmo skoro sve svoje bitange koje su brukale ovaj narod krijući se iza "viših ciljeva". Nego, šta to bi sa nekima od ruske nam braće?

Drug Eduard Limonov, ruski disident i pseudopisac, francuski državljanin, drugar Garija Kasparova, autor "Dnevnika jednog gubitnika", fašista (po Stivenu Šenfildu), švercer oružja, snajperista i ko zna šta sve još. Dečko koji je ladno zveknuo nekoliko rafala iz mitraljeza 1992. godine posred Sarajeva.
Zašto ovog klena ne ganja Haški Tribunal? Ko je zapravo za Hag boranija - srpske komandno-štapske barabe ili ruska bitanga, koja nije opalila nasumičan rafal već je pomno nanišanio snajperom pre nego što je povukao oroz?!
Eduard Venjaminovič je nešto nišanio. Pitanje je šta je pogodio.
Ili koga. Ubio.
Činjenica je da Bratskajanamrosija krije neke (svoje) likove koji u potpunosti ispunjavaju kriterijume za Haški tribunal ali da to niko sa Zapada zvanično ne sme da kaže. Kao što ni mi preterano ne insistiramo na izručenju nekih članova Miloševićeve bande koji su postali naprasno ruski nacionalni interes.
Jebeš takvu pravdu.
Ne mislim na novine.

2. Opet štrajk

Dobro. Ajd sad da vidimo šta to onaj Bankovićev drugar ima da kaže na temu bune komunalske protiv tog jabukovačkog dahije.
Ništa više nego što je već pisao na ovom blogu 2008. godine, zbog čega mu je "anonimni komentator" prebrojao genetiku, porodično stablo, proverio diplome, najebo se majke i ostale ženskadije, gvirnuo u testise i kopao po kanti za đubre. Anoniman, malo sutra. Potpis tog gada je toliko smrdeo da se nije nikako mogao sakriti iza anonimnosti. Za razliku od drugih - taj nije.
Hajde malo da se podsetimo svih tih komunalskih štrajkova do sada.
2001.
Prvi zabeleženi štrajk u istoriji JKP "Badnjevo", upriličen je u junu te godine. Isterana mehanizacija pred ulaz u zgradu Opštine, u kojoj u tom trenutku sedi Privremeno DOS-veće, ustoličeno mesec dana ranije. Prethodno je nekim članovima sindikata "Nezavisnost" šapnuto na uvce da se neće dugo zadržati u firmi ako ne napuste taj sindikat. Svedoci itekako postoje.
Zahtev: Traži se od članova Veća da radnicima objasne zašto smenjuju dotadašnjeg Uspešnog direktora. Crvenog, naravno.
Ishod: Uspešni uspešno podnosi ostavku pre smene i dobija novoizmišljeno mesto prvog od saradnika/savetnika za nešto. Za zloupotrebu i neovlašćeno korišćenje službenih vozila i mehanizacije niko nije popio krivičnu prijavu.
Appendix: Nepunih pet meseci kasnije održani su vanredni lokalni izbori, na kojima je Veće puklo a na vlast se vratio SPS u koaliciji sa Koštunjarama.
2004.
Aca Ročulj je toliko preterao sa zajebavanjem u JKP "Badnjevo" da je to postalo nepodnošljivo ne samo radnicima firme već i koalicionom partneru. Komunjarama, naravno. U aprilu te godine počinje sindikalno komešanje. Desetkovana "Nezavisnost" nema snage više ni da prdne posle direktnog obračuna sa ljudima iz njihovog povereništva, spada na cifru od 12 apostola, otpor se sveo na samo jednu tužbu i to privatnu. Samostalni sindikat je propao u zemlju, čekajući mig iz Komiteta iako je bio u potpunosti u kandžama direktora koji prisustvuje njihovim sastancima po privatnim kućama. Formira se novi sindikat ASNS, koji počinje proteste ometanjem Komunalijade u junu, što potom prerasta u ulični protest u julu.
Zahtev: Smena direktora i pokretanje istražnih radnji o tome šta je sve to napravio od firme u svom dvogodišnjem mandatu.
Ishod: Ročulj beži iz firme ali ne pod pritiskom opravdanog protesta radnika, za koje ga zabole taman koliko i pre toga, već pod pritiskom politike koja se tada vodila u Opštini. Dok su radnici štrajkovali glađu ili šetali ulicama Negotina, nekoliko odanih su šetali pištolje po službenim prostorijama firme. Niko nije popio krivičnu prijavu za to.
Appendix: U septembru su održani lokalni izbori, u koje je SPS morao da uđe neokaljan koalicijom sa DSS, čiji je član i vedeta dotadašnji direktor JKP bio. Takođe, potonji v.d. u saradnji sa dva sindikata (bez "Nezavisnosti", koja se tome protivila) otpušta četrdesetak radnika, listom fizikalaca i čistača primljenih na određeno vreme, kao "meru za spas firme". Većina otpuštenih su bili štrajkači koje njihovi rođeni sindikati nisu zaštitili od "spasa preduzeća". U potonjim godinama najveći deo njih ipak je vraćen na posao jer grad nije imao ko da čisti. Oterani direktor te zime provodi par meseci u Istražnom Jakobsfeldu ali ne zbog Komunala (pojavio se nedostatak dokaza) već zbog prokletih auto-trka iz 2003. godine.
2008.
Do te godine bilo je nekoliko najava i pokušaja štrajkova u kojima su (začudo) učestvovala sva tri sindikata u JKP. Ujedinilo ih je to što se debelo kasnilo sa platama usled gazdovanja firmom do 2004. kao i činjenica da je od 2005. na snazi idiotska uredba Vlade da zamrzne plate u javnom sektoru usled čega su najviše najebali radnici u komunalnim preduzećima širom cele Srbije. Uspešno je čak sklopljen i Kolektivni ugovor sa Opštinom kao osnivačem, u jesen 2007. godine. Tada je i na intervenciju nekih ljudi iz DS, iako je na vlasti u Negotinu bila koalicija PNTK+SRS, komunalcima limit plata uvećan za 20%. Tadašnji radikali po opštini kitili su se tim perjem, ali teško da bi i budala poverovala kako su oni bili zaslužni za bilo šta. Međutim, dovođenjem v.d. direktorke direktno sa-ulice-za-uvo-pa-u-fotelju posle lokalnih izbora održanih u maju, stvari u firmi ponovo kreću u ludilo. Činjenična nezakonitost prilikom imenovanja za v.d. direktora osobe koja ne ispunjava uslove za to (doduše, ni Ročulj 2002. nije mogao da bude istovremeno i direktor i odbornik i predsednik komisije koja mu verifikuje izbor - pa šta) nije zagolicala sindikalne kolovođe ovog puta, naravno osim zamlata iz "Nezavisnosti" mada je i među njima preovladala težnja za kooperativnošću, sve dok standardna ekipa Kolovođa pomenutu nije natenane skenirala i počela da je bije po slabim tačkama. Što naravno nije ni bilo teško raditi devojci napaljenoj na politiku koju su ubacili u kavez pun zmija i rekli da ne brine dokle god njeni sede u Opštini.
U ovom kraju svi znaju šta na vlaškom znači reč fut. E, baš to.
Zahtevi: Isplata zaostalih i povećanje narednih plata, nova sistematizacija radnih mesta, socijalni program, dugovi preduzeća, kamata na tužbe radnika za neisplaćene zarade, toplane.
Ishod: Pare su i dalje davane na kašičicu, ništa od povećanja (naravno), ništa od sistematizacije i socijalnog programa (naravnonaravno), o dugovima i kamatama za tužbe ništa, o advokatskim troškovima još i manje od ništa (hm...). A toplane? Pa, ja od 2005. govorim da se sa toplanama u gradu konstantno nešto muva na ivici zakona, ali to izgleda nikoga ne interesuje. Zato danas u naselju Borska zimi plaćamo hlađenje umesto grejanja.
Appendix: I posle majskih izbora SPS ostaje kratkih rukava po pitanju vlasti, i ovoga puta zajedno sa koalicionom žutom sabraćom. Kako u opštini tako i u JKP. Pa što da onda malo ne potpaljuju vatru koja ionako tinja već godinama, a kliče se "alo bre, dajte veće plate komunalcima". Mada, posle pritiska na v.d. Nejaku ekipa savetnika/saradnika koja sada već broji tri (3) komada bivših direktora (sve listom dovela politika sa strane, nijedan podrijetlom iz same Firme) kao i poželjnih sindikalaca učvršćuje svoju poziciju i uticaj u preduzeću, tako da se delokrug pomenute gospodične sveo samo na protokolarno potpisivanje faktura. Takođe, u jesen te 2008. vrh lokalnih radikala listom beži kod Toma & Jerryja, čime počinje konačan pad PNTK sa vlasti u Negotinu.
2009. nije bilo štrajkova. Zato je bilo svega i svačega, već viđenog ali i neviđenog. Kao na traci, na direktorskom mestu su se u tih 12 meseci smenile četiri v.d. osobe, radikali upadali, pa naprednjaci, pa opet radikali, pa... na kraju je ipak v.d. Radikal prvo dobio pismenu podršku "dva reprezentativna" sindikata (koja je prosleđena i Opštini) da zavede red u firmi, a on je to razumeo kao 'odi u Garažu i javno pročitaj imena članova sindikata "Nezavisnost" i kaži da će da popiju otkaze ako se ne iščlane (opet...) a ostali neće da dobiju platu zbog njih'. Ladno, pred svedocima od kojih su neki pod punim imenom i prezimenom o tome dali izjavu za novine. A kolovođe tog sindikata neće da dobiju tu "platu" jer odbijaju da uzmu kredit u visini svojih primanja i to baš u banci "sa rodbinskim vezama". Sud je presudio te godine šta Zakon kaže o takvom sređivanju stanja u firmi. Posredno, i o podršci "dva reprezentativna sindikata" takvom ponašanju.
2011.
Stvarno, šta bre taj bandoglavi Banković hoće?!
Neće da razgovara svaki čas sa "dva reprezentativna sindikata", onim idiotima iz "Nezavisnosti" je priznao činjeničnu reprezentativnost, napalio je i predsednika Upravnog odbora da ih više ne konstatuje - sad samo još fali da obrlati Vlajka i ode sve u propast, kupuje opremu i mašine ko mutav i što je još gore nalazi poslove da se te iste mašine isplate u što kraćem roku. Šeta dupe po seminarima, on i oni njegovi ljubimci što imaju škole i koeficijente, savetnička/saradnička i ostala rukovodeća mesta. Đubre jedno privatničko, isplaćivao je plate po 25% svaki petak dok nije dostigao sva zaostala primanja! Šta je bre on zamislio, da će tako da kupi radničku klasu i retkopoštenu inteligenciju komunalsku?!
Dugovi firme jesu trocifrenomilionski. Tačka. Kao i potraživanja. Dug za struju nepobitno postoji u navedenom iznosu, ali je njegova isplata stvar dogovora poslovodstava JKP i Elektrodistribucije. Jednostavno, taj i takav dug ne može i neće ostati neplaćen, pa makar bilo i smaka sveta. Pitanje je kada i po kojoj ceni. O tome ipak ne odlučujem ni ja niti sindikati. Prosto - ko nas jebe.
Neko bi da šeta dupe do Austrije a nema tamo poslovne partnere? Žao mi je - ima.
Doveden je žuti Doca na Golubovo mesto koje je on sebi izmislio 2001. godine. I šta je sad tu u stvari sporno, kada su sva tri savetničkosaradnička mesta činjenično politička i namenjena bivšim direktorima? Zašto se sindikati nisu pobunili odmah, pre tačno 10 godina, zbog takvih radnih mesta, pa se danas o tome ne bi ni ladila usta. Činjenice govore sledeće: žuti je došao na to mesto jer crveni nisu dali da dođe na drugo u JP za građevinsko zemljište, a koje je i dalje prazno. Meni nije jasno samo jedno: Da li se bre ovi bune što je Doca došao na Golubovo mesto ili zato što to mesto nije i dalje prazno? Ubeđen sam da se ne bune zbog čega ta savetničkosaradnička mesta uopšte i dalje postoje. Gde bre smeju...
Socijalni program? Pa što ga nismo izboksovali pre, kod Blagoja, Goluba, Slobe#1, Ročulja, Brančeta, Kicula, Slobe#2, Danijele, Vladana, Brančeta (opet), Džigija - nego tek sad kod prepotentnog Bankovića? Jbg, našao se u pogrešno vreme na mestu zgodnom za zajebavanje.
Minimalci se ne poštuju? Tačno do bola. Ja zaista ne znam kako ti ljudi preživljavaju. Niko normalan to ne bi mogao da shvati. Na žalost, sve se i dalje opet vrti oko uredbe Vlade o zamrzavanju plata svim komunalcima. Ne smeš da im daješ manje od minimalca (kakav pleonazam) a ne smeš ni da povećaš plate. Dakle ostaje samo da uzmeš od onih koji imaju veće plate i daš onima koji imaju manje. Žao mi je, ko je tako planirao zajebo se debelo, boljševizam je baš zbog toga propao. To nikako ne ume da shvati da smanjenjem broja radnika i ukupan kolač postaje manji a ne pojedinačni parčići veći. I da su svi radnici na određeno morali da budu osnov za povećanje mase zarada, srazmerno zbiru njihovih plata. Pa u Uredbi doslovce tako piše, crno na belo. Jbg, kada prethodni rukovodioci (koji sada dobrim delom kenjaju i potpaljuju radnike) nisu imali mozga i muda da pregovaraju o platama sa Opštinom i Vladom, nego su čekali poklon s neba. I gledali samo svoja dupeta. E zato sada Bankoviću bride uši. I to ide u rok službe direktorske, šta da mu radim.
Klizalište koje je kupljeno iako se pričalo da će to ići na teret Općine? Biće to jedan od jačih argumenata opozicije na sledećim lokalnim izborima, činjenično. Može aktuelna vlast da se pravi po tom pitanju blesava koliko hoće, i da smišlja izgovore do 101 i nazad.
Sponzorisanje "Susreta sela" i auto od 2,5 miliona dinara? Stvarno, nekada je opština finansirala te poskočice; Komunalu i nije bilo potrebno da se posle okolo laprda kako se od tih para finansiraju krkanjci po selima. A da su ždrali - jesu. Kao razvaljeni, i kao da im je poslednje, predglavu. Sumnjam da je to bilo po principu američkih žurki da svako donese ponešto od kuće.
A taj prokleti auto? E jbg, to JESTE stvarno budalaština koja nikome ne treba. Trebalo je radnicima isplatiti zaostale putne troškove i tako rovatorima izbiti argument iz ruku, pa onda pazariti službeni auto recimo upola cene. Jebeš pogon na četiri točka, nećemo se voziti zimi na Kopaonik i Jahorinu i tačka. Da firmi treba nov, reprezentativan auto, to stoji. Ona razdrkana Dacia, koja je takva poodavno a ne od juče - hm, pitam se samo ko je to sjebo celu levu stranu kola 2005. a nikada nije odgovarao - zaista ne liči više ni na šta. Što, ponavljam, nije nikakav izgovor za kupovinu Bele lađe. Bez obzira na nedavno pristiglu profakturu za auto, koja apsolutno nije obavezujuća, smatram da ne treba kupiti kola po toj ceni - i tačka. Baš me briga ko će se zbog ovoga naljutiti. Nije mi namera da krojim ni lokalnu politiku niti poslovnu politiku firme ovde na blogu, jednostavno - to je ono što mislim i iza toga stojim.
Čedo - zajebi tu stvar. Ne treba ti da time hraniš rovce.

Uf, umalo da zaboravim na čuvenu mašinu za štraftanje po asfaltu (da, dragi moji sindikalci, kaže se asfalt a ne asvalt). Namera je bila da se njenom kupovinom preuzme posao obeležavanja i održavanja horizontalne signalizacije u gradu, što je do sada radila jedna niška firma. Da negotinske pare ostanu u Negotinu. Poverovalo se (nažalost naivno) u poštenje dobavljača i mašina je isplaćena u celosti a do dana današnjeg nije stigla u JKP. Umesto nje je na revers data druga, jeftinija i slabijih performansi, sa namerom da se naši radnici na njoj obuče za rad dok ne stigne ona prava "iz Amerike". Kakav zajeb. Sa dobavljačem je i dalje neverovatno teško stupiti u kontakt, mada su pokrenute predtužbene radnje i isti opomenut na nepoštovanje ugovora o kupovini. I dalje je sve status quo po tom pitanju.
Btw, mašina se može koristiti i za uklanjanje grafita sa fasada i drugih površina. Posle skorašnjeg patriotskog divljanja po negotinskim zidovima, sve mi više smeta to što nemamo tu mašinu u firmi.
Elemdaklem, pa koji su to onda zahtevi štrajkača u najavi, ili mogući ishodi? Smena direktora i predsednika Upravnog odbora. Ajde bre! Kao da su do sada radnici birali i smenjivali direktore pa da nastavimo sa tom praksom. Nema od toga ništa, to je svima pa i njima jasno. Zato ćemo se zadovoljiti kakvom-takvom isplatom nekih para, uticajem na sistematizaciju radnih mesta, novim kolektivnim ugovorom po našoj meri, armiranjem već ukopanih pozicija stečenih u Preduzeću. I čekaćemo nekog novog v.d. klena da ga kantamo naredni put.
A appendix ovoga puta, šta bi s njim? Pa, meni sve ovo izgleda kao predizborna kampanja za unutarstranačke izbore u lokalnom SPSu, i to u korist one struje koja u poslednje vreme laprda po čaršiji kako "nikada ne bi u koaliciju sa onima što su ih klali 5. oktobra, nego je onaj fašista Solana to naredio Dačiću i Tadiću". Da, takvi i dalje slobodno šetaju ulicama ove palanke.
Mada, ukoliko lokalnih izbora bude uskoro, može ovo da bude i predizborno traženje žrtvenog jarca u žutom taboru, da se pokaže kako crveni i nisu baš hteli sa njima po svaku cenu ali eto, moralo se tako zbog dobrobiti građana, pa narod neka glasa za principijelne. Po staroj i proverenoj formuli, da se mi malo odmaknemo i distanciramo od koalicionog partnera pred izbore, neće biti zgoreg, a dao bog, proverenih izvođača radova imamo na pretek. I onda posle opet iznova, sa ojačanim koalicionim potencijalom u nove pobede. I raspodele feuda.
Niko nije žutima kriv što su sebe doterali dotle dokle su danas stigli.

...

p.s. Appendix je u medicini latinski naziv za slepo crevo. E jbg!

3. ¡ʇǝɹʞoǝɹd

Čeda je konačno izabran! Živeo Čeda Jedini!
Bezveze.
Plus LDPMilojko.

4. Šoku Tito

Beše nekad 25. maja Slet, Dan mladosti, kobajagi Carev rođendan, dan desanta na Drvar i ko zna šta sve još na isti datum. Bitno je da je toga dana na Partizanovom stadionu Josipu Radniku uručivana Štafeta mladosti, falusoidni simbol Oca socijaljugoslovenske nacije, totem oko koga su se okupljale drugarice pionirke i omladinke, i kitile ga (se) cvijećem.

A matori se pridržavao za sisu. Da ne padne, bolela ga nešto noga, biće.

5. Dve banke od Barija

Prošlo je dvadeset godina otkako je Zvezda osvojila Kup šampiona u fudbalu.
Znate kada će u ovoj zemlji biti bolje? Kada se to opet desi.
Darko, Darko, Darko!!!
I LDPMilojko. Opet.

***

Eto, a ja pre tri godine rekao kako više neću da pišem o štrajkovima...
Ko mi je kriv što će komesar Reprezentativne Komunalističke Partije ponovo da mi jebe sve po spisku. Naravno, striktno anonimno, privatno i na najprljaviji način.
Kako da ne. Kupiću mu ogledalo za Osmi mart.

Otisak Nedelje - 15.05.2011.

noreply@blogger.com (Lale) — Sun, 15 May 2011 21:30:00 +0000

Nema drugih predloga za Otisak ovoga puta. Jednostavno, sve je besmisleno, pada u vodu pred pričom koja sledi.

Uzalud su se mnogi trudili da im lik ili delo osvanu ovde. Džaba bilo obretenije glave Bin Ladena, East Weekend Fest u Boru, Tomina stiroporska dijeta do Lazareve subote, krečenje Simpa i regulisanje saobraćaja u pešačkoj zoni koje su sproveli mladi LDP Negotin, današnji najdemokratskiji izbori u istoriji Srbije (koji traju zapravo šest dana) za predsednika LDP gde AMA-BAŠ-SVI članovi partije mogu da izaberu Čedu za poglavicu, najava ukidanja Belog šengena i vraćanja tako nam dragih&milih viza za ulazak u zemlje EU, Cecine sise i Karleušina usta, srboslavni bojkot severne tribine na Derbiju i crno-bele sudijske nameštaljke u nečemu što još samo neobavešteni zovu domaćim fudbalom, Noleđole, posle nekoliko mirnih godina ponovo zapaljena deponija u Negotinu, bitka za Libiju koja i dalje traje, bombaške dojave po Beogradu, prvomajskouskršnji pokolj stočnog fonda, novi/stari poverenik lokalnih demokrata, najezda lekara na liderska mesta po negotinskim partijama...

Jokbre. Niks.
Postoje neki drugovi koji su nenadjebivi.

Elem...

Đorđe Stanojević (1858-1921)

Rođen je u Negotinu 7. aprila 1858. godine, gde je završio osnovnu školu i nižu gimnaziju, a zatim više razrede gimnazije i Veliku školu u Beogradu. Na Visokoj školi studirao je na Prirodno-matematičkom odseku gde je pokazao vanrednu sklonost i nadarenost prema prirodnim naukama, zbog čega ga je nakon završenih studija 1881. godine tadašnji ugledni profesor Kosta Alković zadržao za asistenta-pripravnika na katedri za fiziku. Tu je ostao i radio do 1883. godine, a po položenom profesorskom ispitu iz fizike, mehanike i astronomije, Ministarstvo prosvete postavilo ga je u Prvu beogradsku gimnaziju za profesora fizike. Zbog svojih rezultata koje je postigao, od strane Pariske opservatorije dobija poziv da učestvuje u naučno-istraživačkoj ekspediciji radi proučavanja Sunca, u Petrovsku gde je proučavano potpuno pomračenje Sunca, a dve godine kasnije i u drugoj naučno-istraživačkoj ekspediciji radi proučavanja Sunca i termičkog spektra, u Sahari. Po povratku u zemlju 1887. godine postavljen je za redovnog profesora fizike i mehanike na Vojnoj akademiji, a 1893. godine za redovnog profesora eksperimentalne fizike na Velikoj školi u Beogradu. U burnim ratim godinama, 1913. postaje rektor Beogradskog univerziteta i na tom položaju ostaje sve do svoje smrti 24. decembra 1921. godine.

(izvor: Scribd user mperac, tekst o Negotinu)

***

OK, ovo je deo jednog đačkog rada u kome ponešto piše i o Đorđu Stanojeviću, poznatom srpskom naučniku, pa još i Negotincu pride. Pa? Pa - ništa. I svašta. Ovako nešto sigurno ne bi umeo da napiše a još teže da pročita onaj na koga se današnji Otisak odnosi.
Đorđe Stanojević se u nekim tekstovima spominje i kao prvi srpski astrofizičar.

No, da pređemo mi na pravu stvar.
Pre neki dan beše Dan opštine Negotin. Da budem picajzla, tj. precizan - u četvrtak 12. maja. Narafski, sa sve pripadajućom mu Svečanom sednicom u Domu kulture.

Ne radi se ovde o tome kakva je veza najvećih donatora lokalne DS sa laureatima ovomajske nagrade; ni fuckoff koji je priredila Garnitura našoj sugrađanki koja je nosilac nekakve javne funkcije u Francuskoj što na svakom koraku baš mora da spomene kako je iz Srbije i Negotina (baksuz neki, šta joj je?); ni o tome da su naše pčele srale med pa israle nagradu na bankovni račun NVO "Udruženje pčelara" koje je najzaslužnije za razvoj preduzetništva, punjenje budžeta, porast broja zaposlenih u opštini i najveće ikad uočeno poštovanje Zakona o radu i PDV-u. Ne, ne radi se ni o Svečanoj sednici SO Negotin na koju su bile pozvane baš SVE (parlamentarne i vanparlamentarne) stranke u Negotinu osim LDP-a, za šta Radmila tvrdi da ima i dokaz. Ne radi se ni o dobitniku kome je ona motka o koju je okačen mikrofon prekratka - pardon, stalak. Niti o pratećem horu koji je izgledao kao da mu je stajling radio Enver Hodža lično. A ni o tome za koliko je zvanica i za čije babe maslo priređeno potonje prežderavanje i folk-vrištanje u hotelu INEX.
Ne radi se više ni o tome kako ova palanka uporno odbija da nazove jednu ulicu po prof. Kruni Spasiću (valjda stoga što i on ima veze sa Francuskom - kome se pa u ovom leglu beščašća i anomije jebe za francuski orden Legije časti i njegove nosioce). Ne vredi više ni da spominjem apsolutno odbijanje da se pokrene rasprava o preimenovanju ulice 12. Septembar (taj datum ama baš ništa nikome ne znači jer je lažno predstavljan kao dan odlaska nemaca 1944. a ne dolaska Crvene furije), u ulicu Zorana Đinđića, premijera čija je Vlada 2001. godine našoj opštini dala sredstva za kompletnu rekonstrukciju baš te ulice. Smejali su se akciji "Asfalt za demokratiju", a danas jurcaju kao sumanuti tom istom ulicom?

Joks bre. Ništa od svega navedenog.
Radi se o tome da je onaj što konstantno nešto konstaNtuje ovoga puta Đorđa Stanojevića nazvao austrofizičarem.

Ovaj grad baš nikako nema sreće sa #1 lokalnog Parlamenta: jedan je pričao kako su "na ovu livadu za slobodu život dali mnogi Krajnici" i da "ovo nije Lok Anđelos pa da se ne zna kolko je široka prikolica na traktor", još jedan je držao govor u spomen "druga Hajduk Veljka", pa je jedan pričao o tome da li i kako mu je njegov novoizabrani potpredsednik u školi "poklonio pet da može posle da upiše fakultet", jedan je bušio Nobelovu knjigu, a jedan bio sve vreme zbunjen i stalno se bojao ludih oko sebe.
I sad ovaj, poslednji jedan.

...

E pa secite me gde sam najtanji ako na pitanje "Šta je to bre austrofizičar?", taj jedan ne bi dao sledeći odgovor:
"To je onaj šta otišo ko gastarbajter da radi fizićki poslovi na bauštel u Beć."
Ponelo ga gradivo, nije on kriv. Bliži se 31. maj, dan kada lokalne glavešine idu u Austriju da malo obiđu klubove gastosa i agituju da se za njih glasa u znak zahvalnosti što je Beč jedini naš grad kome se stanovništvo konstantno povećava. Za Beograd više nisam siguran da je tako.

***

Pa dobro bre, ima li ovaj post uopšte nekog smisla i poruke, osim konsta(n)tacije konstantne prepametnosti brojeva jedan?!
Ima.
Ono o čemu sam pisao 2008 i 2009. Dosadiše mi više sopstvenom drskošću i bezobrazlukom, ignorisanjem i odbijanjima. Svi odreda.

Neka se zna:
Građanski Krug na blogu pokreće raspravu o preimenovanju ulice 12. (sa J) Septembar, ne u 12. Maj (sa J) nego u ulicu dr. Zorana Đinđića.
ZA ili PROTIV, ali samo argumentovano i bez lupetanja. Takođe bez J, naravno.

Drž!

Lebac & room service

noreply@blogger.com (Lale) — Tue, 12 Apr 2011 17:37:00 +0000

Ekipa iz Anarhosindikalističke inicijative zaista postaje sve duhovitija, posle Gadafija... Ovo je već drugi put u poslednjih sedam dana da me ispreskaču nekim svojim mejlom:

Od:	Sindikat obrazovanja ASI
Za:	asi-saopstenja@inicijativa.org
Vreme:	Tue, 12 Apr 2011 09:35:49 +0200
Tema:	[asi-saopstenja] Podrska zatvorenima!

-----------------------------------------------
Prema našim saznanjima u Centralnom zatvoru u Beogradu u noći izmedu petka 15. aprila i subote 16. aprila počeće protest pritvorenika i štrajk glađu. Pritvorenici se bune protiv izuzetno teških, neljudskih uslova koji vladaju u CZ-u.
Beogradska lokalna grupa Anarhosindikalističke inicijative (ASI) u potpunosti podržava zahteve i štrajk pritvorenika. Želimo da javnim okupljanjem skrenemo pažnju javnosti na težak položaj i podržimo pobunu onih čiji glas niko ne može da čuje.
Skup podrške i solidarnosti sa štrajkom privorenika održaće se u subotu, 16 aprila u 11 časova pre podne. Okupljamo se ispred Arhitektonske tehničke škole na uglu ulica Gospodara Vučića i Vojislava Ilića.
Pozivamo vas da nam se pridružite na skupu podrške i solidarnosti sa pritvorenicima u protestu!
_______________________________________________
asi-saopstenja mejling lista
asi-saopstenja@inicijativa.org
https://ouroboros.iwa-ait.org/mailman/listinfo/asi-saopstenja

***

Da se ne radi o baš zavidnom položaju u kome su se našli ovi o kojima se u mejlu govori, nije da nije, kao što im niko nije kriv jer su sebe uvalili u nezakonite radnje pa im sada sve izlazi na nos. OK, kako ovde piše, radi se o pritvorenicima za koje pre važi presumpcija nevinosti nego dokazana krivica, tako da kilaviji smeštaj nego što bi to bio u hotelskoj varijanti zaista nije u redu. Ljudi koji se nalaze pod istragom, i u tom cilju su pritvoreni iz raznoraznih razloga, ne treba da budu kažnjavani unapred pa makar to značilo i da imaju smeštaj koji više liči na brlog nego na ustanovu za privremeno udaljavanje od javnosti i svedoka. Isto važi i za one kojima je krivica dokazana ili nisu uspeli da se na dovoljno ubedljiv način odbrane.
Mada, room-service radi i u CZ ... na sebi svojstven način.
Problem je u nečemu drugom: nehuman način smeštanja "štićenika" nije nepoznat ni u staračkim domovima (izraz sam po sebi dovoljno odvratan - nešto kao "zatvor za starosno nepoželjne" shodno svepraktikovanoj tranzicionoj japijevštini), ustanovama za decu bez roditelja, psihijatrijskim klinikama, mestima gde pakuju građane sa ovisničkim sklonostima, isceliteljsko-opamećujućim manastirima, pa čak i nekim školama i bolnicama.
I ko zna gde sve još.
Užas, do kog nivoa je dospeo nemar našeg društva prema sopstvenima atomima. Prema građanima, običnim ljudima.

Prosto ne mogu da se otrgnem utisku koji je na mene ostavio ovaj grafit sa zaječarske autobuske stanice, a baš se poklopilo sa temom:

Vox populi, šta je bre sad tu nejasno?! Narod u nedostatku slobodnih medija već nađe načina da iskaže šta ište...

p.s.
Ehm, ne podsmevam se (...) ali kud baš da se skup podrške održi na uglu Vučića i Ilića?!
I Vojislava, komada dva!!!
Aha, u pitanju je komšiluk.

O kratkoći života

noreply@blogger.com (Lale) — Mon, 04 Apr 2011 15:36:00 +0000

Juče mi je stigao ovaj mejl, koji su mi poslali anarhosindikalisti:

Od:	Sindikat obrazovanja ASI
Za:	asi-saopstenja@inicijativa.org
Vreme:	Sun, 03 Apr 2011 23:25:58 +0200
Tema:	[asi-saopstenja] Sta je nama 4. april?

-----------------------------------------------
Nekada se sa omladinom nije dalo zajebavati.
Nekada studenti i srednjoškolci nisu vapili da neko "čuje njihov glas", već su se aktivno i organizovano borili za svoja prava i svoju budućnost. Nekada se moglo reći "na mladima svet ostaje". Danas ta rečenica ne znači ništa. Ona je samo poštapalica matorih za neobavezan razgovor.
Današnji dan, 4. april podseća nas koliko važnu istorijsku ulogu omladina ima u progresivnim društvenim promenama. Kada su, sredinom tridesetih godina prošlog veka, korupcija, represija i fašizam divljali Kraljevinom Jugoslavijom, omladina je uzvratila udarac! Studenti, zajedno sa srednjoškolcima, organizuju se i žestoko bore za svoja prava. Država je svim silama pokušala da uništi studentski pokret. Sudovi su najaktivnije studente slali u višegradski logor, a klubovi borbenih studenata su zabranjivani. Jedan student je ubijen u sukobima sa policijom, a stotine su pohapšene.
To nije zaplašilo studente. Napotiv, oni su sve masovnije izlazili na ulice, blokirali fakultete i isticali sve radikalnije zahteve. Univerzitetske vlasti se uključuju u državnu represiju. Oduzimanjem semestara pobunjenim studentima i uvodenjem Univerzitetske straže (policije) koja je trebalo da održava red na fakultetima. Prvo su slali nepokorne studente u logore, a onda su pokušali da ceo Univerzitet pretvore u logor.
Kao reakciju na to, 3. aprila 1936. studenti proglašavaju generalni štrajk na Univerzitetu. Na svim fakultetima se održavaju studentski zborovi. Država, kao i uvek u trenucima velike krize, pored policije na studente šalje i fašiste, svoje verne sluge. Mladi Ljoticevci pokušavaju da uzurpiraju blokadu. Na taj način žele da stvore utisak da su studenti nesložni, da su međusobno zavađena deca koja zapravo ne znaju šta hoće, pa se bune iz obesti. Narednog dana, 4. aprila 1936, mladi Ljotićevac – uzoran omladinac koji brani ustavni poredak, ubija studenta prava Žarka Marinovica. Kao i svaki vitez svoje otadžbine, on to radi herojski. Nožem. Sa leđa. Tri puta!
Sva jugoslovenska studentarija oštro reaguje. Zagreb i Ljubljana pružaju podršku beogradskim studentima, a poruke solidarnosti šalju se iz Sofije, Praga, Pariza... Sahrana 6. aprila 1936. prerasla je u žestok sukob studenata i policije. Studenti nisu poklekli. Na kraju, 28. aprila država pristaje da ispuni sve studentske zahteve, a Rektor podnosi ostavku. Svoju pobedu, studenti su obznanili proglasom javnosti, a 4. april su proglasili za svoj dan. Dan kada obeležavamo nečiju smrt, da bi se podsetili za šta je taj neko živeo.
Ta generacija studenata je nekoliko godina kasnije u odbrani svojih prava uzela oružje u ruke. U Drugom svetskom ratu poginulo je šest hiljda studenata Univerziteta u Beogradu, od ukupnih devet hiljada. To je generacija koja je pokušala da promeni svet u skladu sa svojim uverenjima, u želji da stvori pravednije društvo. Oni se nisu pokoravali tudoj volji i nisu se "pomirili sa realnošću". Oni su znali da mi, obični ljudi, ukoliko delujemo zajedno imamo moć da prema svojoj volji oblikujemo drušvo u kome živimo.
Kroz čitavo školovanje uče nas da prihvatimo ovaj neljudski sistem i da ga ne dovodimo u pitanje. Kada dodemo na studije, obrazuju nas da budemo stručnjaci i upravljači koji treba da služe i održavaju ovaj sistem. Sada dok smo mladi, dok osećamo svu nepravdu ovakvog društva, dok još nismo preokupirani preživljavanjem pa imamo vremena da o tome razmišljamo, treba da se uključimo u borbu za pravednije društvo. Ako to ne uradimo, sistem će nas pojesti, slomiti nam kičmu, i napraviti od nas poslušne sluge, otuđene robote. U svojoj borbi, mi učimo kako da budemo ljudi i branimo svoje dostojanstvo i samopoštovanje, a tome nas ni Univerzitet ni Država nikada ne bi naučili.
Nećemo da prihvatimo njihova pravila. Nećemo da učestvujemo u surovoj eksploataciji radnog naroda. Nećemo da budemo ničije marionete.
Hoćemo svoj život. Hoćemo svoje snove. Hoćemo svoju slobodu.
Oni nam neće dati ništa. Uzećemo sami ono što nam pripada!

Sindikat obrazovanja
Anarhosindikalistička inicijativa
_______________________________________________
asi-saopstenja mejling lista
asi-saopstenja@inicijativa.org
https://ouroboros.iwa-ait.org/mailman/listinfo/asi-saopstenja

***

Sledeće verovatno nema veze sa anarhosindikatom (jebla ih podrška Gadafiju, kao da nemaju pametnija posla), ali...

Za danas je u Beogradu zakazan protest omladine koji treba da počne u 17 sati. Mladim ljudima je dosta establišmenta, licemerja, laži, izgovora, forsiranog i programiranog očaja. Onima koji jesu budućnost društva svakoga dana servira se priča kako su u zabludi. I tako decenijama.
Studente "hvata" u ovoj zemlji otprilike svakih tridesetak godina - 1936, 1968, 1996 ... e pa jbg, ispada da ćemo morati da čekamo još petnaestak godina na novi protest?!
Neće moći, u savremenom svetu se stvari odvijaju sve brže i brže.

Krajnje je vreme da se sadašnja palanačka, lenja Srbija skloni u stranu i stvari prepusti onima koji žele dobro i sebi i drugima. Istrošene su sve "političke opcije" (kako da ne, kada bi to imalo stvarne veze sa politikom), trapavi zadrigli sindikati, ekonomski eksperimenti pokazuju koliko je sve samo jedna velika zajebancija po leđima poreskih obveznika, regionalizacija postoji samo kada se kvazipartije međusobno podjebavaju pred očima Sveta a sve u cilju da se centralizovana pljačka spusti i malo niže od 44. paralele. Pitanje je da li i oni koji glumataju Vladu sami više u to veruju - da su vlast nad bilo kime, da služe za bilo čije interese osim sopstvenih.
Ako ih to uopšte interesuje.
I kvaziopozicioni ološ je - baš to. Ništa, do senka foteljaša koja bi da se sa njima periodično razmeni. Onako kečerski - pljas, pa preko konopa u ring, da zabavljaju mase.

Zemlja u kojoj se ukida ministarstvo nauke, a koja se hvali naučnim velikanima, zaista nije normalna. Šta, kao, hoćete da se ubeđujemo? Zajebite tu priču, nemam vremena za gubljenje na kočničare i prodavce napretka u rikverc. I sam sam već postao matorac.
Život jeste kratak, kao što glasi prevod naslova studentske himne De brevitate vitae. Početni stihovi kažu "Gaudeamus igitur, iuvenes dum sumus".
Veselimo se, dakle, dok smo mladi.
Srećan je narod koji shvati tu istinu i ne guši sopstvenu budućnost zarad propale i falsifikovane prošlosti. Jebali nas kraljevi i predsednici, budućnost je u deci.
U novim ljudima. Radujmo se njima.

GAUDETE!

p.s.
Funjare koje su jedva čekale da prekinu štrajk prosvetara po negotinskim školama, i tako dale predivan primer negotinskoj omladini (čast samo retkim pojedincima), ne zaslužuju da sebe nazivaju tim imenom - prosvetiteljima. Postali su i ostali samo najobičnije birokrate koje na učenike gledaju kroz kalupe ocena i opravdanoneopravdanih izostanaka.
I posle se ne zna ko kvari decu...

Morska pena

noreply@blogger.com (Lale) — Sat, 05 Feb 2011 22:24:00 +0000

Danas su Tom i Džeri opet mitingašili, nisu odavno. Ni ja nisam odavno pisao o tim bitangama. Stvarno, da li uopšte ima smisla pisati bilo šta o takvima?
Nema.
Zato, udri na zajebanciju.

Tom je danas srao o stiroporu i koturaljkama, sačuvaj me bože kao da nema noge a ne mozak. I jezik ko lopatu, onu njegovu - grobljansku. Obraz? Ne znam o čemu pričate. A Džeri? On kao i obično - o Službama, ubačenim elementima, nasilju i sopstvenoj nevinosti... Ne znam samo u šta. Mislim, ta nevinost.

Eto zauzvrat vica koji mi je pao na pamet kada sam danas čuo da Toma Dupeglavac lupeta o stiroporu koji glavu čuva.

Uđe Vučić u apoteku, dobar dan - dobar dan.
- Dajte mi hitno jednu tablu stiropora!
- Za pod jezik ili pod glavu?
- Za pod Tomu.

Da mu ne nazebe facialis, za koji jedino on misli da je osmeh.

Stvarno, ko će bre ovoliku količinu licemerja da analizira? Niko normalan. Kao da cela ta ekipa bitangi nikakve veze nema sa svim sranjima i nesrećama koje su priređivali ovom narodu saučestvujući u zlu koje je praktikovao Podlipaš sa svojom klikom.
U stvari, nisu oni krivi što je glavnim kolovođama Prelepi Predsednik isprao biografije, izkoalicionisao se s njima i posrao na sve ono što je pre njega bilo. Na svog prethodnika, naročito. I oprostio krađu poslaničkih i odborničkih mandata istima koji danas mitingaše i pozivaju na magrebski scenario.
Hanibal je bio poreklom iz Tunisa. Ovi slonovi su domaći.

E baš zato danas Nazadnjaci pišu parole na omraženom engleskom i to ustaškom latinicom (!!!) jer ih tako savetuju njihovi američki instruktori, isti oni po kojima su pljuvali koliko juče. Pitam se samo da li su ih isti podučili da svojevremeno kradu mandate šešeljevcima pa da ih potom preprodaju demokratama...
Ovaj narod nije zaslužio da ima vlast kakvu danas ima, niti opoziciju koja je sve samo ne baš to - opozicija.
Turci odoše, Kurta i Murta i dalje piju krv.
Sava Savanović je za njih malo dete.

Stade

noreply@blogger.com (Lale) — Tue, 25 Jan 2011 19:22:00 +0000

Nema "ako".
Stado je stalo jer su Vuci pojeli Čuvara. Rastrgli ga, potom deset godina mrcvarili i razvlačili naokolo uspomenu na njega. Preprodavali ga mrtvog domaćim biračima i stranim lovatorima kao suvenir, kitili se delovima njegove vizije koju nikada nisu mogli niti hteli da shvate i prihvate. Potezali gips i štake svaki put kada im je postajalo gusto u sopstvenim gaćama.
I sad nam je kriv Đavo...
Narod veli da se "Đavo krije u sitnicama".
Ja tvrdim da se krije u sitnim i prodanim dušama, uvek spremnim da najboljima zariju nož u leđa zarad sopstvenog usukanog dupeta. U šibicarima, koji su ovu šašavu zemlju pretvorili u vašar taštine i gluposti što caruju dok snaga klade valja.

Na današnji dan pre deset godina, 25. januara 2001., formirana je prva demokratska Vlada Republike Srbije posle Drugog svetskog rata.
Tu Vladu je formirao On, čija svaka reč danas, deset godina kasnije, bije kao malj po savesti svih nas, koliko smo grešni prema sebi i onima koji će tek doći. Zato što smo dopustili da se Oni ponovo vrate, iskeženih šiljatih zuba od uha do uha. Da nam se cere i pljuju u lice ponovo iste crvene bitange koje su uništile sve čega su se dohvatile. I da ovoga puta imaju saučesnike u žutim budalama.
Svaka Zoranova reč u gornjih 57 sekundi istina je bolna do srži, pogađa u najsitniji nerv svakog iole razumnog i odgovornog čoveka. U tih 57 sekundi stale su sve izneverene nade jednog naroda, unapred je opisana zajednička izdaja budućnosti od strane šačice lajavih krelaca i ćutljive gomile iza njih.
Za proteklih deset godina, previše je petlova poklano samo da ne bi zakukurikali prerano.
Smatralo se da još nije bio došao čas za Buđenje.

Zar zaista mislite da nije došao tren Svitanja? Trenutak da se konačno svi umijemo i jasno pogledamo u kakav smo to ćiparnik* pretvorili jedinu zemlju koju imamo? Jer rezervnu nemamo - ni Srbiju, niti Budućnost.

***

Pre neki dan se ovde, na blogu u komentarima, ponovo pitate zašto dugo ne pišem, ulenjio sam se, ućutao. Poslušajte malo tu tišinu.
Čućete sebe. Konačno.

Vreme je.
Za buđenje.

_______________
* ćipa = poderana prljava krpa, rita, dronjak

Ništa mi nije jasno

noreply@blogger.com (Lale) — Thu, 13 Jan 2011 21:12:00 +0000

Zaista, ništa mi nije jasno.

Ako je večeras doček srpske Nove Godine, onda je danas srpski 31. decembar, tj. sutra je srpski 1. januar. 1. i 2. januar su praznični i neradni dani, dakle sutra je srpski neradni dan, a neradni srpski 2. januar, kad već pada u subotu, pomera se za prvi naredni radni dan - u neradni naredni ponedeljak.

Pa zašto onda Srbi sutra idu na posao, zar nemaju pravo na srpske neradne dane?! Šta, kao, već nisu radili onog prvog 1. i 2. januara? Manemojtemireći! Pa nisu Srbi budale da rade kada ceo svet ne radi!

Sve ovo lepo piše u srpskom Zakonu o državnim praznicima. Jedino što Srbija nema Zakon o državnom kalendarskom računanju vremena. Šta će nam, u ovoj zemlji vreme ionako ide unazad.

Lukav smo mi neki narod, zar ne?

Pre nego što poskupi naizmenična struja...

noreply@blogger.com (Lale) — Fri, 07 Jan 2011 21:02:00 +0000

... hajde da napišem nešto i o onome ko izmisli tu prokletinju bez koje se danas ne može.

Nikola Tesla
10.07.1856. – 07.01.1943.

U stvari, neću ništa da pišem. Imate na Wikipediji ili izguglajte sami, net je ionako pretrpan informacijama o Tesli. Ili, još bolje, odgledajte ovaj kratki (15 minuta) filmčić koji je o njemu snimila kanadska ekipa za male pare.

My Inventions from Robert Holbrook on Vimeo.

Film se zove "My inventions" (Moji izumi), kao i istoimena Teslina autobiografska knjiga, mada nije sasvim urađen po njoj.
Nažalost, nigde se ne može naći srpski prevod za ovaj film. Kontaktirao sam ljude koji su ga napravili putem mejla i zamolio ih da pošalju originalni engleski titl radi prevoda. Prošlo je mesec dana i ne odgovaraju, što smatram za vrlo neprofesionalno i nekorektno ponašanje.
Pretpostavljam, većina vas ipak dovoljno zna engleski jezik pa može bez problema da odgleda ovaj filmčić.
Hvala Mići Kamenkoviću iz Zaječara koji mi je početkom decembra poslao link za ovaj film.

Uživajte.

Balvani

noreply@blogger.com (Lale) — Thu, 06 Jan 2011 22:26:00 +0000

Tu sam, konačno.

Hvala svima na izrečenim i neizrečenim, napisanim i nepisanim čestitkama. Želim vam da sebi uvek činite samo ono što je najbolje za vas, i ni na čiju štetu.
Pošteno.
Ajd' sad malo i da pišem, svi smo se toga uželeli.

Beše danas 6. januar, Badnje veče pred Božić, tj. Kračun da prostite.
Zanimljiv je to datum. Ne znam koliko ste upoznati, ali ovaj dan je značajan zbog još nekoliko stvari:

Prvo, to je praznik svih srBskih mlatišuma i drvokradica u verske (ne i termoenergetske) svrhe, tj. u ime Džizusa. Na današnji dan polovina pseudoreligijski napaljene populacije (muški deo) pretvara se u druide i ko mutava hrli od ranog jutra u hrastove šume - mislim na onaj manji deo biračkog tela koji još uvek ne živi u Beogradu. Ostali koji žive u Megalopalanci nemaju tu hlorofilnu privilegiju, a seča je zabranjena u Botaničkoj bašti i po gradskim parkovima bez Đilasovog amaneta i koalicionog terciranja komunjara i čednika. Zato se prestoničkim religioznim unesrećenicima priređuju veštačke dubove i cerove šume na svakoj raskrsnici, ne bi li i oni osetili draž nabavke badnjaka koji će ponosno odneti svojim iznova osveštanim domovima iz kojih još uvek nisu isterani baš svi demoni - tj. makar crveni jesu.
Valjda, iako nisam baš sasvim u to siguran. Ne mislim na šoljice za kafu sa Titovim likom, da se razumemo. Ali kandila i ikone sa Miloševićevom svinjskom facom - u srcu, e to zajebite.

Ne vredi do besvesti više pričati i pisati o tome kako sve što ima veze sa ovim danom nema nikakve veze sa hrišćanstvom osim da je danas 25. decembar, dan kada je navodno rođen Mesija. Ehm, isto k'o što je i Sv. Josip Radnik bio rođen 25. maja ... Ali to apsolutno nije bitno, niti utiče na euforiju koja besni po ulicama, kancelarijama i kafančugama ove nesrećne zemlje.
Čitam danas na Facebooku komentare nekih mojih prijatelja koji se zgražavaju nad licemerjem koje iznova praktikujemo početkom svake godine. Anja reče: "Videla sam čoveka sa polovinom hrasta."
Što veći balvan to veći vernik, valjda.

Još su licemernije poruke koje besne internetom i mobilnom telefonijom, na temu sreće i radosti, ispunjenju želja i ljubavi. Zaliveno ortodoksnom glazurom. Plus politička kandirana voćka na vrhu, crvena, na rados'.
Koliko njih koji manijakalno šalju te piramidalne "čestitke" to zaista misli, da ne pitam koliko njih za tih 365,25 dana u godini stvarno nešto i učini zarad ispunjenja sopstvenih želja i tuđih iščekivanja? Koliko je samo izneverenih nada, iznova, opet i opet, do beskonačnosti. I novih strahova, razočaranja, frustracija, izdaja, praznine ... do narednih čestitanja, za godinu dana. Pa opet iz početka.
Previše, za jedan život.
Ne pitajte se dalje zašto ne pišem često. Dobili ste odgovor.
Došlo je vreme da se konačno postavljaju prava pitanja.

Drugo, pitanje je koliko se vas koji ovo čitate seća, ili to uopšte zna, da je na današnji dan, 06.01.1929. godine, čuveni YU-kralj Aleksandar Upropastitelj raspustio Skupštinu, posrao se na Ustav i parlamentarizam i uveo takozvanu "šestojanuarsku diktaturu". U moje vreme školovanja to se moralo znati - iz komunjarskih pobuda, jer su "kaznione bile njihovi univerziteti". Smatram da se ni danas to ne sme da zaboravi, opet zbog komunjara u svim redovima. Zato što sada svaka srBska palanka ima svog malog lokalnog Upropastitelja koji rove po životima svojih komšija na aleksandrovski način.
Tako i naš negotinski Umišljenik, nazovimo ga "magistar zaštitnih nauka Naopaković" iliti skraćeno MZN, baš kao mali Đokica gleda na bavljenje politikom. Doduše, nije se školovao u kaznionama, ali da je sada devetstodvaesdeveta ne bi se taj mnogo majci nagledao vedra neba osim dok sakuplja pikavce.
Elem, persona koja umisli da je Glavni lik u Palanci, takođe smatra da može da radi šta hoće, kada i kako mu se digne. Plovak u mozgu, na to mislim. On i njemu slični formiraju ekipe neophodne za sprovođenje izbora u mesnim zajednicama po negotinskim selima, na način koji njima odgovara. Tako i sprovedu te izbore. Ali kada useru motku i na njima izgube, onda se premišljaju i konsultuju sa Nebesima nekoliko meseci pa onda sa zakašnjenjem i bez razumnog objašnjenja sve to lepo pobrišu, kažu da je nezakonito pa u tom duhu proglase nevažećim i postave u savete one sa najmanjim brojem glasova.
E pa drage moje komunjare, jebite se. Nije vam ovo zima 1996. kada ste u Štubiku četiri puta poništavali lokalne izbore sve dok onog opozicionog jadnika Miću niste mobilisali i omeli mu kandidaturu. Čovek vas dobije po vašim pravilima a vi bi da ga nema. I sada opet isto, čak su i neki akteri isti, osim što se sada radi o Popovici.

Mada, ja verovatno preterujem. Ipak se ovde radi o MZN a takvi preškolovani likovi imaju posebnu percepciju stvarnosti i poimanje čitanja. Moguće je da su Naopakoviću dali izveštaj sa izbora saveta MZ Popovica okrenut naopako, pa je on usled te percepcije to na sebi svojstven način rastumačio i ustoličio one sa najmanjim brojem dobijenih glasova. Jebiga, ispravno ili naopako, to jeste nekakav spisak uređen po nekakvom redosledu. Pitanje je samo ko ga i kako gleda i tumači.
Eto, ja ne bih mogao da ga pročitam naglavačke, majkemi. Priznajem i ne morate da me mučite.

Deset godina od Oktobra, demokrate su se pretvorile u "masu" na koalicionom kantaru sa crvendaćima, i ništa više. Osamdeset i kusur godina kasnije, komunisti su ostvarili svoj san - dobili sopstvena mini crvena kraljevstva, da vladaju životima običnih ljudi koje su tako uspešno sjebali. I još im nije dosta.
Baš, balvani.

Ovaj narod je imao državu uređenu kao monarhiju (vlast jednoga, nad svima), zatim socijalističku demokratsku republiku kao omniarhiju (vlast svih, nad svima i svuda - kad bi se zajebavali), pa sada i višestranačku demokratsku republiku kao ohloarhiju (vlast povlašćenog delegiranog ološa nad građanima utorenim u puko biračko telo). Bez obzira na sam formalni opis državnog uređenja, članove Ustava i nominalne titule nameštenika, jedini vid ponašanja po kome se odvajkada vladalo u ovoj zemlji je - autarhija. Ja i samo ja, individualno ili kolektivno. Ostali - sikter, ma ko vas bre...

A treće za danas, ima li ga?
Ima. Treća je sreća.
Budite svi vi, obični i normalni ljudi, srećni što niste kao oni, i nikada ne žudite za njihovim mestom. Prokleto je, svi to dobro znamo. Budite srećni ako imate nekoga ko vas voli, ili mu se uskoro nadajte ako ga trenutno nemate. Zadovoljite sebe brigom o sopstvenoj sreći i nečinjenjem štete drugima, ni po koju cenu.
Ne bojte se, verovali ili ne, neće vas Bog zgromiti ili šutnuti kod kokurencije.
Jednostavno - nije lepo raditi takve stvari. Za to nam ne trebaju časovi veronauke ili građanskog vaspitanja. Sve to i sami znamo, nego volimo ponekad da se pravimo malo blesavi.

Eto.
Vaisitinu.

Otisak 2008-2010

noreply@blogger.com (Lale) — Sun, 26 Dec 2010 21:04:00 +0000

Uželeo se narod Otiska, pa to ti je.
Poslednja nedelja u ovoj godini zaslužuje i poslednji Otisak. Ne nedelje, kao što je to bilo do sada, već jedan sveukupan. Taman koliko postoji ovaj blog.
Stvarno, da li se išta u ovoj zemlji i ovoj palanci za ove dve godine promenilo?
Da li je to uopšte moguće?

Kukao je što je materijal za GO DS na kunstrduk a ne nekom običnom papiru, pa onda je došla BGDS varijanta sa sve baletskim performansom, i na kraju skupština sa elektronskim grebgreb karticama i blokiranim softverom za brojanje i evidentiranje glasova. Grebgreb skupština, vaistinu.
Licemerje.
Sedativi za kokoške, radikalsko-naprednjačko-demokraCki preletači, SPS-varikina posle koje ništa ne izbledi nego još više pocrveni, agroliberalizam do Beograda i natrag, predizborne štake i poštapalice, regionalizacijapljusminus, farmerke i šporeti u zamenu za svađu oko jednog direktorskog mesta, partije sa posebnim potrebama, dunđeri, auto trke, mostovi, oteraše Wagnera iz Negotina, granični prelazi za Nedođiju, preregistracija partija u samoupravne interesne zajednice za zapošljavanje, kolaps privrede, kurЦ dinara, nova radna mesta, navijači, korupcija, poskupljenje kompjutera, ne ljuti se čoveče i Nobelova nagrada, Republika Srbija ili Ruska Supozitorija.
Licemerje.
I smrt politike.
Da, ovo poslednje naročito. Neko veče je rečeno kako je u Srbiji došlo do totalne politizacije svih sfera života (ne možete biti ni radnik gradske čistoće bez članske karte neke partije). Ne mogu s tim sasvim da se složim, jer ovakvim ponašanjem kakvo se u nas praktikuje, došlo je baš do suprotnog - do totalne depolitizacije političkih stranaka. One se bave svim i svačim samo ne onim zarad čega postoje. Hajde, recimo da je došlo do kvazipolitizacije društva, toliko mogu da se složim.
Ima još, ali meni je već muka.

Deder da čujem vas.

Nadam se da niste podlegli Tadićevim sedativima i pretvorili se u piliće. To bi on i njemu slični i hteli. Samo vi kokodačite, kljuckajte i serite po dvorištu, nosite jaja ... nemoj slučajno neko da je zakukurikao!
Od petlova ionako nema neke prevelike koristi.
Bitange kukuriču, najavljuju svitanje...

Zemlja čuda

noreply@blogger.com (Lale) — Thu, 09 Dec 2010 00:57:00 +0000

Ne, na slici nije Alisa, ali sve ostalo izgleda kao da smo u Zemlji čuda, iza ogledala.
Narod koji pre tačno 20 godina nije imao dovoljno mozga da pametno izabere sebi vlast i normalnu budućnost, danas može samo da gleda sliku ovog čoveka.
I da bojkotuje dodelu Nobelove Nagrade.
Ne znam kako se psuje na kineskom, niti me to uopšte interesuje.

p.s.
Ovu sliku sam maznuo sa Jovinog profila na Facebook-u. Da se zna.

***

(18:45 appendix)

Sutrašnji Deseti decembar jeste Svetski dan ljudskih prava ali je bio i dan nikad prežaljenog Građanskog Saveza Srbije, stranke koja je trebalo da na političkoj sceni nasledi Reformiste proteranog Anta Markovića. Anto je živ i zdrav ali daleko od nas. GSS-a više nema. Da li to dovoljno govori o tome kako nam je danas?
A danas je Deveti decembar, dan kada su pre tačno 20 godina održani prvi višestranački izbori u Srbiji. Da, baš nam je tako kako je tada birano, valjda zato što su isti i dalje na vlasti.
Šta bi pa drugo bilo razlog?

b92 - 20 godina
Alo! - Jeremic leti zbog Nobela
b92 - Tadić ne komentariše bojkot Nobela

Otisak Nedelje - 14.11.2010.

noreply@blogger.com (Lale) — Sun, 14 Nov 2010 22:53:00 +0000

Što brže, kraće i jasnije, to pre na spavanje...

Predlog #1 - Dezinformacija

Pre neki dan se u komentarima na ovom blogu pojavilo pitanje, tj. dezinformacija u vezi cene grejanja u Negotinu. Ja napisah nešto u odgovoru, ali evo i dokumenata koji (valjda) demantuju tvrdnju anonimnog pisca da se Negotinci greju iz gradskih toplana po ceni od 80 dinara po kvadratu.

U Službenom glasniku Opštine Negotin br.34 za 2010. godinu objavljena je odluka o cenama grejanja za grejnu sezonu 2010/2011. Naravno, tu Odluku je Opštinsko veće donelo na predlog Upravnog odbora JKP Badnjevo, cene nisu same od sebe pale s neba. Kao ni stopa PDV koja se na njih obračunava, i iznosi 8%.

Pored cena, Negotince je ovog puta zbunilo uručivanje dva obračuna za grejanje za isti mesec - oktobar 2010. ali sa različitim datumom roka za plaćanje. Komunalci su od ove godine prinuđeni da tako postupe zbog obaveze plaćanja poreza na usluge u periodu kada su usluge i pružene. Zato dva obračuna za oktobar umesto jednog u oktobru a drugog šest meseci kasnije (kada nema grejanja, ali ima kršenja zakona o PDV-u). Tako će biti i za svaki naredni mesec do kraja grejne sezone. Provereno, čak ni u poreskoj upravi nisu o tome razmišljali niti dolazili u kontrolu. Jednostavno, na ovaj način izbegnuta je kazna za JKP zbog privrednog prekršaja, dok građani nisu ničim oštećeni - i dalje plaćaju grejanje u 12 mesečnih rata, onako kako je propisala Opština. Pored toga, eventualne korekcije i umanjenja zbog (ne)grejanja vrše se odmah po isteku meseca na oba obračuna, tako da i tu ne bi trebalo da bude nejasnoća. E sad, da li se baš evidentira svaki dan kada se ne greje ... pa, i za to postoji mogućnost provere zvaničnim zahtevom za uvid u kotlarske knjige. Sve po slovu Zakona o dostupnosti informacija javnosti. Važi kako za drugove iz JKP Badnjevo tako i za gospodu iz Toplinga, da ne zaboravim i na te cvećke...

Btw, pošto ne funkcionišem po principu na kome funkcionišu sve lokalne vlasti od rimljana pa naovamo, zabole me za opštinarske igrice i spinovanje javnog mnenja po pitanju cene grejanja u Negotinu. Meni ne treba podgrejano biračko telo. Jasno i glasno - cena grejanja u ovom gradu je 144,84 dinara (sa PDV-om) po kvadratnom metru grejne površine stana na mesečnom nivou u vreme grejne sezone. Ova grejna sezona traje od 15.10.2010. do 15.04.2011. godine, tj. punih 6 meseci. Plaćanje je građanima omogućeno na 12 mesečnih rata i zato imaju mesečnu obavezu obračunatu upola cene (72,42 dinara). Rok za uplatu prve rate oktobarskog obračuna je 10.11.2010. a druge rate je 6 meseci kasnije, tj. 10.05.2011. godine.
Ko se sam greje na drva zna da mu niko neće dati ogrev za 30€ po kubiku u dve rate - daj pola sad i još pola na leto. Nego, solarijum bre, tj. pare na sunce pa se grej.
Inače, JKP Badnjevo je ušlo u program donacija nemačke Banke za razvoj vezano za projekte na sistemima daljinskog grejanja. Ovaj naš, negotinski, podrazumevao bi objedinjavanje svih korisnika i povezivanje na dve velike toplane (Borska i Veljko Vlahović), kako postojećih tako i novih. Srpski rečeno, u planu je i povezivanje privatnih kuća na grejanje iz toplana.
Živi bili pa videli.

Predlog #2 - Barbađubre

Bre ljudi, ja zaista više ne znam šta i dokle da pišem o tim ljudima koji drže market "Barbaroš". Što bi se srpski reklo, to bre ne jebe živu silu i ne poštuje nikakve komunalne i sanitarne propise. Opet su napravili odvratnu divlju deponiju u samom centru Negotina, iza Biblioteke. Inspektori (komunalni, sanitarni, tržišni, veterinarski) od njih beže kao đavo od krsta, komunalci bezuspešno pokušavaju da se izbore sa tonama đubreta koje te bitange bez imalo pardona danonoćno bacaju na travnjak oko kontejnera. Džukele sve to lepo preko noći raskupusaju i raznesu okolo, pacove ne treba ni da spominjem. Čuvena prikolica za đubre o kojoj je ovde takođe sto puta pisano, i dalje stoji malo poviše radnje, takođe prepuna.
Ima li neko normalan u ovom gradu da dušanovačkim mamlazima stane za vrat i natera ih da se ponašaju civilizovano, da od Negotina više ne prave svinjac?
Voleo bih da je makar jedan koncert Mokranjčevih dana održan na đubrištu kod Crvenobradog, da i to snime kamere RTS. Zašto da ne, pa i tu je centar Negotina.

Predlog #3 - Lajte kere i džukele

Negotinski komunalci su 2007. dobili saglasnost da otvore kavez, pardon prihvatilište za ulovljene ulične pse, da bi potom 2009. za to isto od iste nadležne instance dobili nalog da zatvore. Uslovi se nisu promenili, ali odluka jeste. O čemu se tu radilo, neko sigurno zna. Elem, kako god bilo, ova opština se u poslednje dve godine sita isplaćala odšteta za pseće napade na prolaznike po ulicama širom Negotina.
Pošto su negotinski šinteri ispali neispunjavajući sada te poslove obavljaju kragujevački, i to ne baš za sitne pare, ali i ne baš često. I dalje ostaje nemali broj prijavljenih napada i povreda koje kerovi nanose ljudima.
Nedavno je doneta odluka da se konačno dodeli plac JKP Badnjevo gde bi bio smešten objekt u koji bi bili donošeni kerovi nahvatani po ulicama. Da konačno opet proradi i lokalni šinteraj. Ali ovog puta sve po propisima. Kojim? Pojma nemam, valjda onim istim po kojima je i prethodna kafilerija bila otvorena pa zatvorena.
Rešiće se već taj problem sa psima. Nego, šta ćemo sa džukelama?

Predlog #4 - Opet pužovi!!!

Stvarno, ja čudom ne mogu da se načudim... Odakle bre puževi po gradu svakog novembra?! Pa pisao sam o pužovima pre tačno godinu dana, i sad evo ih opet. I to na zgradi Komunala. To mora da je neka osveta jer su prošle godine komunalci trebili rođake ovog primerka kada su sređivali dvorište bioskopa. Bioskop postade "kamerna scena Doma kulture". Sve se nešto bojim da JKP Badnjevo zbog pužova ne postane "kamerna scena Doma nekulture".
Tj. Opštine.

Predlog #5 - Imapuši, nemapuši

Počele su restrikcije u emisiji nikotinskog dima u srbijanski deo atmosfere. Nema pušenja bre u javnim prostorijama! Gazde kahvana ima da se opredele, ili će mušterije da im puše u lokalu ili neće. Tamo gde neće, neće ni da svraćaju, pokazuje praksa. Neverovatno koliko ovaj narod voli da puši. Obaška što i oni koji hoće i oni koji neće na kraju zajedno ispuše, čim puste na volju onima što se "bave politikom".
Zakonom propisana obeležja za one što neće i one što hoće da cuclaju imaju preovlađujuću belu tj. crnu boju. Kao, oni što neće su čisti, beli, nezagađeni, a oni što hoće su crni ko katran, crna im duša. Hm, a šta bi bilo kada bi umesto pušenja sve to primenili na savest? Da li bi ostale crno/bele oznake, ili bi svejedno preovlađivala samo jedna boja? Crvena, od sramote.

Mislim da bi na graničnim prelazima na ulazu u Srbiju trebalo postaviti ovakav dvojni saobraćajni znak. Da stranci, u čijim zemljama je pušenje skoro sasvim zabranjeno, budu na vreme upozoreni kako mogu biti kažnjeni i ako puše ali i ako ne puše, shodno propisanom slovu našeg zakona.
Da su ga ispušili ako se petljaju sa nama.
Btw, koji znak treba staviti na kupleraje a da se to ne odrazi na promet?

Predlog #6 - ЛДП negotinski

Negotinci su čudo, a Radmila baš mora da to potvrđuje svaki čas. Neće bre da stavi zaglavlje bloga lokalnog LDP-a latiničnim slovima pa to ti je. Džaba što je zvanični logo stranke urađen u tom nesrBskom pismu, neće pa neće da to ispravi.
No, nema veze, tvrda glava i gvozdena vrata otvara, ili kako već ide narodna poslovica. Važno je da su negotinski liberali održali svoju drugu izbornu skupštinu od osnivanja, i da ova za razliku od prve nije imala desetak prisutnih i trajala 5 minuta, kraće nego što je trebalo snimatelju STV da montira kameru.

Druga skupština je ipak prošla u ozbiljnom tonu, u skoro punoj sali bioskopa, pardon Kamerne scene Doma kulture.
Od predloženog jednog kandidata izabran je menadžer, a od predloženih 27 kandidata izabran je dvaessedmočlani Opštinski odbor. Smatram i dalje da je odbor previše velik i glomazan, i to javno kažem, ali hajde, videćemo kako to funkcioniše. Možda me demantuju. Ja sam ipak navikao da budem član male stranke, nisam hteo da budem član KP Kine, što jedared reče Miki.
Da ne zaboravim, izabraše i mene u taj odbor. To im je ili najpametniji ili najgori potez, pokazaće vreme. Ako budu radili naopako - odgovor je valjda jasan. Ako se budu bavili politikom umesto da pričaju ko koga mora da ispoštuje, moja krvna grupa je A+ pa neka na nju računaju u svakom trenu kada zatreba.
Jedva čekam paljbu dežurnih vrebača na temu šta smem a šta ne smem da iznesem po pitanju sopstvenog političkog stava na svom blogu. Aha, konačno su me uhvatili na delu! Drug Član!
Žibe bre u kućicu samospoznaje. Inače zovem one iz Kragujevca.

***

Toliko za ovu nedelju.
A za iduću? Pa, ja lepo rekoh da će biti sednice SO Negotin u roku, sa kompletnim dnevnim redom bez skidanja pojedinih tačaka.
Prpa, i to povelika.

Otisak Nedelje - 07.11.2010.

noreply@blogger.com (Lale) — Sun, 07 Nov 2010 21:27:00 +0000

E pa stvarno sam se ulenjio, baš ništa ne pišem iako me "neki" prosto mole da ih zveknem. Zaista, da li je nešto postalo bitno drugačije nego pre tri nedelje, kada sam poslednji put napisao blogpost?
Ja vidim, a i vi vidite, što da se pretvaramo. Udavismo se od dosade nečinjenja.
Elem, isto. Stanje redovno.
U toku su veliki radovi na sve strane po Negotinu. Trljam ruke, spremam se za zimu, a sve mi nešto više miriše na nekakve izbore, pre nego na sneg.

Predlog #1 - Promene?

Stvarno, pa zar nije vreme za promene? 1990. se Milošević prefarbao iz komuniste u komunjaru, 2000. je DOS sljuštio njegovu zapeklu farbu, 2010. su se demokrate prefarbale u crveno. Konačno.

Promene neizostavno moraju da podrazumevaju nešto novo i bolje, inače gube sopstveni smisao. Kakva je svrha menjati trenutno loše za nešto što je provereno još gore? Sećate se stava celog DOS-a (na čelu sa DS) o SPS-u? Sećate se stava DOS-a (na čelu sa DS) o potonjoj koaliciji DSS sa socijalistima? DOS je mrtav, a DS je i dalje na čelu, k'o petokraka. Žuta. U drugarskom zagrljaju sa SPS-om.
To se danas zove Proevropska koalicija na vlasti...
Oni što se izvinjavaju za tuđa nedela umesto da ih hapse i osude. Izvinjavaju se za sopstveno nečinjenje, lenjost, glupost, neimanje muda da učine nešto dobro i za druge, ne samo za sebe.
Posle 20 godina višestranačja u Srbiji, došli smo na najveći aeromiting u istoriji ove zemlje. Upravo gledamo i živimo najveličanstveniji luping koji izvode naši političari.
I najbezobrazniji.
Zar zaista narod treba da uzme stvar u svoje ruke po principu uradi sam?
Od promena trenutno najviše volim zamenu dinara za čvrstu valutu. U tu crkvu rado idem.

Predlog #2 - (...)radilište

Kao što na početku rekoh, cela Srbija pa tako i Negotin jedno su veliko gradilište. Gradi se sve i svašta na sve strane, mostovi, tržni centri, poslovni objekti ... zgrade za izbegle, raseljene i ugrožene domicilne porodice. Jebo ih onaj ko izmisli ovo poslednje. Ugrožene domicilne porodice, kao da pričaju o vagonima i domicilnim železničkim stanicama, a ne sete se da kažu kako su te porodice ugrožene.
Socijalno bre, mozgovi jedni opštinarski, zar je bilo teško to napisati u naslovu, koji je ionako uobičajeno tunjavo napisan. Hjeh, izbeglice su iz Bosne i Hrvatske, raseljeni sa Kosova a domicilni iz Negotina. Jebemti terminologiju za isto - sirotinju.
Većina naroda u Srbiji danas se može svrstati u domicilno ugrožena lica, sa i bez porodičnog okupljanja. Domicilno ugroženi od sopstvene železničke stanice, pardon - države.
Slobodan Milošević je sebi bio dao dovoljno slobode da narod naziva "pacovima, hijenama i domicilnim ništarijama", da se i to ne zaboravi.
E, zato dolazimo do naslova ovog predloga: Srbija je jedno veliko gradilište. Međutim, kako se ponašaju sve garniture koje su protrčale kroz vlast godinama unazad, Srbija je i jedno veliko ugradilište, svi su se ponešto ugradili, odvalili parče od tuđe a za sopstvenu guzicu.
Kako stoje stvari, slušajući ceo buket bivših i sadašnjih ministara policije, Srbija je i jedno veliko kradilište. I to otkriju odmah čim odu oni pre njih...
Da, Srbija je jedno veliko radilište. Rade nas k'o majmune.

O standardnoj gramatici koju koriste kucači sa sajta Opštine Negotin, šta i dokle više pričati? Ako su u školi imali keca iz srpskog, mnogo je. I kec je ocena. Ovo je za neocenjivanje.

Predlog #3 - Kocka, kockica...

Negotin spada među najveće kockarnice.
Na stranu to što imate kladionica koliko hoćete pa se u njima kladite i klatite do mile volje. U Negotinu je nekada centar grada bio pokriven granitnim kockama koje su nestale sa uvida javnosti kada se pristupilo sređivanju tog dela "urbanog naselja na teritoriji Opštine Negotin". Tokom izgradnje onog loksodroma u centru, granitna kaldrma je prebačena na lokaciju na kojoj se inače nalaze vodovodni bunari, što je inspekcijskim nalazom utvrđeno kao nedozvoljeno jer ugrožava bunare i normalno snabdevanje građana pijaćom vodom. Komunalci nemaju gde to da presele, mada postoje "neki" koji bi rado pokupili granitne kocke. Ali da se ne zna da su to bili "oni".
Najveća kocka je ipak ona skojevska, na kvazifontani. Ona, koju za tri nedelje nisu uspeli da završe. Garantujem da je razlog to što ja nemam pojma i ne razumem se u dunđeraj. Sve mi se čini da skojevci na vlasti u zgradi opštine nemaju nameru da ubrzaju završetak radova sve dok ne budu sigurni imaju li kvorum za narednu sednicu Skupštine opštine Negotin.

Predlog #4 - Okruglo pa na ćoše

Kada smo već kod kockanja kvorumom za sednice SO, i to treba napomenuti: za neki dan ističu tri meseca od poslednje održane sednice. Priča se da nemaju ni većinu niti kvorum za novu sednicu, svi nešto traže. Trenutno su najtraženija direktorska mesta - onih vršilaca dužnosti koji su zajahali pre više od godinu dana, po uvođenju Privremenog veća, pa im sada istekoše mandati preko sve mere. E, zato sada neki što su (kao)opozicija ili samo podržavaju, nikako ne učestvuju u vlasti, hteli u te puf-fotelje. Traže da usade guzice ili kvoruma biti neće...
Hoće, da se ne lažemo. Strah od kolektivnog gubitka vlasti jači je od trenutne alavosti pojedinaca. Sednice će biti u zakonski predviđenom roku, i na njoj će biti sve tačke koje su ranije predviđene. Sve ostalo su najobičnije buve, koje puštaju krpelji.
Problem je što se tromesečno zajebavanje naroda, na odloženo, ponavlja i nastavlja. Spočitavali prethodnima, praktikuju aktuelni. Lep primer za naredne.
Tačka.

Predlog #5 - Još malo o dunđeraju

Stvarno, te priče o gradilištima i kradilištima nikada dosta. Bilo je ovde reči o gerometriji, algerovbri, auto-trkama, dunđerskim bratstvima i sličnim cirkusima. Baš tako, cirkus nikako da ode iz ovog grada. Jbg, leba i igara kod nas imaju novi naziv - asfalta i štampanog betona, ulica i trotoara.
Da se ne zezamo, ovaj grad je prethodnih decenija bio previše zapostavljan i na kraju sasvim zapušten od strane raznoraznih garnitura politikoida.
Radmili Gerov smo svi spočitavali razbacivanje parama iz budžeta na nepotrebne građevinarske zahvate bez vođenja računa o socijalnom položaju Negotinaca. Štampani beton, Tončev, GAGA auto klub ... i sada opet isto. Sve to što je njoj bilo lepljeno od strane kvaziopozicije, ti isti danas takođe praktikuju. Ali baš sve isto.

Ne sređuje se Dobropoljska ulica, kako piše u naslovu ove vesti na opštinskom sajtu, niti se uređuju trotoari, pešačke staze, zavodi red u parkiranju i saobraćaju. Sređuju se prilazi lokalima u bekstejdžu te ulice, i to onima čiji su vlasnici trenutni budžovani i stalni buzdovani u opštinskoj vlasti. Pa ko se prepozna. Zabole me za takve, javiće se već ionako sami.

Sređuju i skver kod Doma zdravlja. Put M-24. Onaj isti na kome su zabranili postavljanje tzv. ležećih policajaca, jer je međunarodnog karaktera. A na šta sada liči skver, posle najnovijeg načertanija nekog od sumanutih projektanata? Tek će biti reči o tom Negotinskom Lavirintu, živi bili pa videli.
Po dolasku na vlast ovih posle Radmile Gerov, odrađeni su i asfaltirani Samarinovački put, Pikijeva i ulica Age Rogožinarevića, sada i pomenuti kružni tok. Na oba kraja ove trase nalazi se ista poznata privatna firma. Koja i čija? Pazite da vam ne kažem, posle če me tuži šta ga blatim po internet...
I opet opštinskim kucačima ne ide od ruke. Baš me kopka šta se dobije kada se preko Skajpa okrene onaj broj iz teksta.
Stvarno, kako su sve ove stvari moguće a Radmila nije na vlasti? Ili ipak jeste??
Pojma nemam.

p.s.
Zamolio bih dežurne prevodioce i tumače u opštinskoj upravi da ovoga puta ne trče pred rudu i za doručak svojim nalogodavcima (kojima se i u snu uvlače u dupe) ne serviraju "šefe, vidite šta je onaj napisao za vas na blogu... serserser". Šefovi, ako ih nešto zanima, mogu i sami da pitaju. Znaju gde mogu da nađu Građanski Krug. Ili neka pišu ovde komentar, sa potpisom ako smeju.

Predlog #6 - E moj Srbo...

Počelo je sređivanje ulice Srbe Jovanovića - u kompletu. Najzad postavljaju ljudski pločnik sa leve strane, predviđeno je i asfaltiranje (valjda) kolovoza, sređuje se prilaz oko Hadži-Midinog konaka. Valjda će doći na red i konačno sređivanje Puljecovog sokačeta.

E kada smo već kod tog P-sokačeta, tj. prilaza doktorskoj zgradi, tu je priča malo drugačija. Mozgovi zvani "izvođači radova" prilikom skidanja starog trotoara uspeli su da počupaju telefonski kabl, i to ispred same Pošte. Vidi se i na ovoj slici, pokidane krajeve kabla umotali su u nekakve kese. Niko u najbližoj okolini trenutno nema telefonski signal, što znači da nemaju ni internet i IPTV. Račun za pretplatu će im uredno stići, u to niko ne sumnja. Problem je što niko ne veruje da će telefoni proraditi pre završetka radova u toj ulici. U 21. veku nemati telefon, internet ili TV zaista se ne može smatrati za normalnu situaciju.
Ali, Negotin je ovo. Kod nas je sve moguće, naravno.

Predlog #7 - Tablić

E pa ne da mi je krivo što nisam uspeo da napravim bolju fotografiju... Lik na kolima ladno ima nalepnicu u stilu tablića. Samo ne znam na šta to udara table: pešaci, kerovi, biciklisti, prolasci na crveno, neplaćene kazne ... Majkemuga, k'o Crveni Baron koji je tako obeležavao broj oborenih Savezničkih aviona u I Svetskom ratu.
Velemajstor.

Predlog #8 - 7-11

7-11 je naziv lanca prodavnica u Americi koje rade produženo, od 7 ujutru do 11 uveče. Ali, ne radi se o tome. Pisao sam o 7. novembru i prošle godine, ispade to stvarno tužan post o jednoj kišnoj suboti. Aman bre, beše rođendan Marjetki, Mladenu, meni i hiljadama drugih širom sveta. O tome se radi.
Srećan nam svima bio, i dogodine opet.
Ove godine sam u daleko boljem raspoloženju nego pre 365 dana. Znam i zašto, i imaću to na umu narednih 365 dana konstantno. Život je kurva i treba ga kvalitetno iskoristiti, inače najebasmo i to za džabe. Svi, bez obzira na datum roždestva.

Evo, dajem jedno rođendansko obećanje kvazipolitičarima, budalama i bitangama: Ne zajebavajte se i ne opuštajte, posmatram vas odozgo iako ne znate tačno odakle. Nije ni bitno, ne budite ludi i pogani ni prema drugima niti prema sebi, koliko god u trenutku izgledalo primamljivo - na kraju se ipak ne isplati.

***

Znam da neće da slušaju, ne žele da vide, nemaju nameru da dvaput promisle pre nego što jednom preseku. Bandoglavo pa to ti je, onako po srBski. Pa opet će morati, dokle god im se tresu gaće pri pomisli na biračke kutije.

Zato im dajem na poklon ove specijalne naočare za Jednookog Džeka.

Otisak Nedelje - 17.10.2010.

noreply@blogger.com (Lale) — Sun, 17 Oct 2010 19:36:00 +0000

Odavno nije bilo Otiskivanja.
Hajde da malo razbijemo žabokrečinu.

Predlog #1 - Simpo Sranje

Baš je lepa ova slika, zar ne? Stvarno oslikava i Negotin i vascelu Srbiju.

Propala firma "Simpo-Vranje", svojevremeno najveći izvoznik domaćeg nameštaja u Ameriku.
Antiparadni grafiti na svakoj slobodnoj površini. Mora da bude vertikalna, srBende uvek stoje uspravno dok seru.
Saobraćajna vertikalna signalizacija, zabranjen smer. Jednosmerno jednoumlje = bezumlje.

Parada je bila, a bilo je i nešto krvi. Glupost, koja god da se krv lila, bila bi srPska ili srBska. Pa zar je to bitno, ta dva slova razlike?!
Btw, kad sam već kod krvi da se osvrnem i na čast. Ono "28" koje majmun ima istetovirano na desnoj nadlaktici, predstavlja poruku "Krv i Čast" tj. na engleskom "Blood and Honour", neonacističa kvazifilozofija u pokušaju. 28 su zapravo redni brojevi slova B i H u engleskom alfabetu (drugo i osmo). Pa što bre kao pravi srBenda nije tetovirao 1228?! Ćirilično, Б+Ч?!
Možda se još uvek nije dovoljno nabildovao pa ne mogu da stanu tolike cifre. Ili ne može da ih sve popamti? Ili možda zbog toga što neonacizam i nije baš nešto izvorno srBski, koliko god ga sakrivali iza "patnje" za Kosovom?
A toliko baš ti isti pljuju po tim gejevima, uvezenim sa trulog Zapada...

Predlog #2 - Domaća basna

Pa, i da niste pratili onu nazoviprepisku između Preparirane i Mungosa, tj. Karleuše i Palme, nešto bi već o tome čuli u pauzama prepričavanja poslednjih i budućih epizoda Šeherezade koje se u radno vreme prate po firmama. Na YouTube varijantu mislim, sa rumunskim "prevodom".
U basnama životinje govore ljudskim jezikom, i obavezno nam uvale neko naravoučenije.
U Srbijici je sve naravouobičajeno naopako - ljudi govore nemuštim, životinjskim jezikom. Pljuju jedni drugima u usta i lice, pa progovore. Očigledno ne ide bez toga.
Zato nam i jeste tako kako nam je.
Nema ni traga od tog naravoučenija, najavljenog pre deset godina i neki dan pride.

Predlog #3 - PZS1 (Pešačka Zona Sumraka)

Negotin ima centralnu pešačku zonu koju je izgradila prethodna vlast, zbog čega ih je prozivala ova sadašnja, potonja. Vlast, da prostite. Verovatno je to razlog što se mnogo i ne trude da je održavaju, nije "njihova".
To ipak nije dovoljan razlog da dopuste divljanje automobilima posred te "pešačke zone".
Koji je kreten uspeo da usred pustinje udari u drvo, tj. obori kandelaber u PZS1?! Ko je njegov brat po IQ koji je oko patrljka polomljenog lampiona natakao automobilsku gumu, zarad bezbednosti ostalih vozača Zone?? Konačno, ko je tenkre numero tre koji je tu gumu zapalio???
Aman zašto bre, da izvuče žicu i proda je kao sekundarnu sirovinu?!
Ili zato što mu se, jednostavno - htelo i moglo.
Bojim se da je ovo drugo u pitanju.

Predlog #4 - PZS2 (Parking Zona Sumraka)

Negotinska parking servis služba, koja posluje u okviru JKP "Badnjevo", pre mesec dana obeležila je godinu dana kako postoji u ovom gradu. I kako-tako čak funkcioniše. Funkcionisala bi još bolje kada bi neko od nadležnih pripomogao ali i kada bi sami građani, poštujući zakone i propise počeli da poštuju konačno sami sebe.
Ovako, ostaje samo za podsmeh slika u Dobropoljskoj ulici, koja se može inače videti svuda gde je odlukom SO Negotin predviđeno parkiranje.
Sa strane predviđene za parkiranje - pustinja. Na suprotnoj krkljanac. Parkiranje na predviđenom prostoru nenaplaćeno jer nema kome, na nepredviđenom - nenaplativo, jer se ne sme. Pa zar ja, kao autogušter, treba da učim saobraćajce da je parkiranje na "nedozvoljenoj" strani ulice isto što i zaustavljanje na kolovozu, kažnjivo jer nisu uključena stop-svetla? Eto im tip kako da namaknu pare u budžet, ako nisu znali.
E sad, ako više od toga vole dojave o nameštenim utakmicama, pa trče u kladionice... šta ja tu mogu.

Predlog #5 - Negotinska Rubikova kocka

Komunjare vrše prevelik uticaj u novoj vlasti. Ne verujete? Baš me briga, ko vam je kriv što ne vidite očigledno i pored očinjeg vida. Vrše pa cepaju tu prokletu vlast, što iz sopstvenih redova, što iz žutih i inih preko svojih "spavača".
Odakle mi sad pa ova fantazija?
Elem, u redovima SPS je ostala ista garnitura mrzitelja lika&dela Čučuk Stane Negotinske, alias Tetka Rade. Kod žutaća to baš i nije slučaj, mislim na garnituru, ali mržnja ostaje i opstaje i dalje. Zašto, kada su Boris i Čeda itekako dobri "gore"; Mali svaki čas spašava guzicu Velikom u Parlamentu, u BG-vlasti drmaju cuzamen. Šta je to onda ovde "dole" u pitanju?
Komitet, dragi moji Negotinci. Nije bio ispražnjen na vreme, pa nam je zato i dalje kriv Crni Vrag, umesto Crvenog.
Zato se ovih dana renovira postament-fontana ispod Spomenika SKOJevcima što ga redom šetaše i izmeštaše po zelenim površinama, verovatno zbog crveno/zelenog kontrasta. Džaba im, daltonisti ionako sve vide u nijansama sivog. Važi za obične ali i za političke daltoniste. Radi se inače o fontani po kojoj ekipa TV RAMA snima uživo safari na kerove, i u kome džukela pobeđuje.

Neko je rešio da sklopi ovu našu Rubikovu kocku, na kojoj su sve stranice iste boje, u nijansama sive. Niks dugine. Makar to, kada nisu našli za shodno da se pobrinu za granitne kocke kaldrme iz negdašnjeg (starog) centra.
Narode, dunđeri su se vratili u naš grad, samo da znate. I to opet na pragu zime. Biće izgleda uskoro nekih izbora, sve mi se čini. To je Mikiju i meni jasno.
A vama?

Predlog #6 - October raindogs

Oktobar još uvek traje a baš se svašta u njemu izdešavalo. Pale su prve jesenje kiše. Bio je BlogOpen u Novom Sadu. I još svaštanešto.
Šta ih sve spaja, zajedničko im je?
Oktobarski kišni psi (rain dogs). Bez Toma Waitsa, on u ovom slučaju nije bio neophodan.
Predlog, bez zadnjih namera. Samo mala zajebancija na račun mog velikog drugara i blogoučitelja, Zorana Stankovića, alias RainDoga. Da ga oraspoložim u ove sumorne dane.
Zoki, biće bolje, izdržaćemo do maja.
Ne daj se, druže.

***

Hm, još uvek nije pao sneg ali su neke zverke ipak pokazale sopstveni trag već sada...
Imao sam još nekoliko stvarčica, ili bolje reći "slučajeva" za večeras, ali mislim da ipak zaslužuju posebne postove o njima. Doduše, i svaki od gornjih predloga bi to mogao takođe da bude, što da ne.

To je bilo sve, narode.
Za večeras, naravno.

28

noreply@blogger.com (Lale) — Wed, 13 Oct 2010 03:52:00 +0000

I, gde su sad ti pederi kao izgovor za ono od sinoć?
Btw, ne vidoh na tribinama u Đenovi baš nešto ni Koštunjaru, Toma&Džerija, Seljoberilića ili nekog od crkvenjaka koji se u poslednje vreme prečesto javljaju Čedomiru. Što ipak ne znači da ih nije bilo, u nekoj od telesnih šupljina (računa se i prazna glava) podivljalih obožavalaca gluposti.
Naravno, svi znamo da su Italijani derpe, jer samo takvi "muškarci" sređuju frizure, briju se, mirišu, drže do sopstvene spoljašnosti... A pravi mužjaci se oblače samo u otadžbinski tattoo, pardon, da napišem kako treba "у тату". E sad, ako se oblače u tatu, da im jebem oca, ako mi nisu sumnjivi taman koliko i Crnogorske psovke!

Definitivno, niko ne može da ne vidi istinsku razliku i ospori činjenicu kako u Đenovi novu svinjariju nisu napravili srpski niti srbijanski navijači - to su bili срБски "navijači", oni koji govore jezikom koji se u ovom narodu nikada nije koristio, navijaju za zemlju koja nikada nije postojala osim u njihovim usijanim tintarama, а brukaju onu koja zaista postoji. Koji pojma nemaju ni gde je ni šta je to Srbija. Oni što misle da je Kosovo srce Srbije, benasto poistovećuju Велику i Staru Srbiju, pozivaju na Dušanovo carstvo i Nemanjiće, a pojma nemaju da se taj pojam odnosi na prostor između Raške, Kumanova, Ohrida, severne Grčke i dela jugozapadne Bugarske. Da je Skoplje daleko drevnije Srce Srbije. To srce nam se pomerilo malo severnije tek kasnije, pošto su se braća podžapala oko nasleđa, što je isto tako tradicionalno i срБски.
To danas nije samo Beograd već svaka pa i najzabitija selendra u kojoj žive ljudi, a ne stoka.

Ehm - "Serbia kicking ass" ili "Србија шутира у дупе", što nikako nema veze sa paradama i ponosom. Ovi likovi su upornim vežbanjem do savršenstva doveli gipkost sopstvenih tela pa su tako uspeli da šutnu sami sebe u guzicu. Na žalost i Srbiju, u koju se toliko kunu. Toliko im je težak socijalni status i materijalna situacija, toliko su nezadovoljni reformama i aktuelnom vlašću da su morali da biju sopstvenog golmana i bakljama gađaju italijanskog. Izgoreše bre od tolike žudnje. Opet taj topli obrok ... izdrži pa opet prži.
Šta o tome kažu strani mediji, na primer londonski Guardian? Pa, sigurno ništa lepo.
Opšti je zaključak da je sve bilo unapred smišljeno i planirano, da je povod cirkusu nezadovoljstvo i revolt uperen prema golmanu Stojkoviću, i da najviši državni aparatčici najavljuju brzu i oštru reakciju.
Lepo, imamo povod. Samo, šta je stvarni razlog, to niko ni da zucne nit prducne.
Stvarno, koliko je njih od nedelje sa ulica Beograda doskočilo na tribine stadiona u Đenovi?

Seno ili banane - odlučite sami. U ZOO vrtu lepo stoji "Zabranjeno je hraniti životinje", a među nama još uvek ima onih koji su zarad sopstvenog - izvinjavam se, соБственог idiotluka spremni da ceo ovaj narod zatvore u kavez, sa istovetnim natpisom.
Ja ne želim da mi himna bude "Muuuuu" uz prateće zvuke zvona oko vrata, neću ni detelinu na meniju. A vi?
Sramota?
To svakako.

Ovih dana upravo gledamo laboratorijske vežbe iz nastavnog predmeta "SrBski palanački nacizam". Čitajte Konstantinovića i znaćete odmah na šta mislim.