Građani imaju moć - Građanski zakonik

BUS PLUS: Korupcija i potpuno odsustvo razuma

noreply@blogger.com (Bote) — Thu, 04 Sep 2014 13:00:00 +0000

Poslednjih nekoliko meseci Siniša Mali i Goran Vesić svim beograđanima ispiraju mozak da treba da plaćaju karte i prihvate Bus Plus sistem (o kome su nas do juče savetovali suprotno). Za sve to vreme, skrivaju od javnosti afere vezane za GSP Beograd, prećutkuju zakonska ograničenja kontrolora i ne obraćaju pažnju na nerazumne stvari koje čine sistem javnog gradskog prevoza sada već nepodnošljivim. Ovo su samo neke od stvari koje treba da znate, pre nego što nasednete na propagandu gradske vlasti.

'Karta mora da se plati'...samo što su cene astronomske

Pojedinačne karte koštaju 73 din. - to je 0.29% ako je plata 25000 dinara. U zemljama EU, karta za jednu vožnju je 0.02-0.09% od prosečne plate. Sa prosečnom platom građanin EU može da kupi nekoliko hiljada pojedinačnih karata mesečno, a građanin Srbije nekoliko stotina.

Mesečna karta je u zemljama EU niža od 5% od prosečne plate. Kod nas je najveći broj plata između 15-30 hiljada. Za mesečnu kartu od 3275 dinara, odnos je sledeći:

Ako je plata 15000 din, mesečna markica je 21.83% od ukupne plate

Ako je plata 20000 din, mesečna markica je 16.37% od ukupne plate

Ako je plata 25000 din, mesečna markica je 13.1% od ukupne plate

Ako je plata 30000 din, mesečna markica je 10.92% od ukupne plate

Samo ako imate platu od 60000+ cena je pristupačna, odnos plate i karte onakav kakav je u državama EU. Ali sinak, mi nismo EU...ako nismo EU zašto imamo cene kao EU? Ako se već teži ka EU (čime nam političari ispiraju mozak svakodnevno), što se ne ugledamo na njihove plate? Nemoguće je imati evropske cene a afrički standard i očekivati da sve radi kako treba, da svako plaća mesečnu kartu...

A mesečna karta baš i nije mesečna...

Mesečna markica ne važi u noćnom prevozu. To je 30x5 sati - 150 sati manje mesečno, iako je plaćen ceo mesec. Pritom GSP ne vozi noću! Aha...a ko vozi? Privatnici, i to ponekad i u vozilima GSP-a. Nelogično? Nego šta. Pritom, privatnici voze i na dnevnim linijama. O ovakvim promenama koje su se dešavale lagano i tajnovito, javnost uopšte nije na vreme obaveštavana.

Kad smo kod privatnika - plaća ih GRAD, našim novcem!

Izdaci za 2012

Javni gradski: 14 milijardi + 9.4 milijarde kredit od strane banke
Železnice: 0,65 milijardi
Direkcija za javni prevoz ukupno: 14.7 milijardi iz kase + 9.4 milijarde kredit.

Od tog novca:

Subvencije privatnim preduzećima (2012): 4.99 milijardi
Subvencije za GSP (2012): 7.35 milijardi. (uključujući i kapitalne subvencije).

Izdaci za 2011

Direkcija za javni prevoz ukupno: 10.1 milijardi iz gradske kase

Subvencije privatnim preduzećima (2011): 3.93 milijardi
Subvencije za GSP (2011): 5.39 mlijarde (uključujući i kapitalne subvencije).

(Izvori: Službeni glasnik, rebalans budžeta grada Beograda za 2012. i budžet 2011. - da se razumemo, ovako izgleda zvanični pdf fajl o budžetu...namerno nepregledan!)

Vozni park GSP-a ima oko 1200 vozila. Vozni park privatnika je mnogo manji (680 su imali 2011.) Nesrazmerno velika sredstva izdvajaju se za privatne prevoznike!

Kako to da su privatniku potrebne subvencije? Valjda privatnik treba da posluje pod uslovima tržišta i pravi profit bez pomoći novca poreskih obveznika? I tako narode, ja i vi plaćanjem poreza finansiramo privatnike da nas voze, a gradska vlast kuka kako zli šverceri uništavaju GSP...sve te pare koje se daju privatnicima mogu se uložiti u GSP, ali se u isti ne ulažu.

Nismo ni načeli priču o kvalitetu usluge - autobusi se 'samozapaljuju', u sred leta grejanje, zimi smrzavanje, buka na motoru probija bubne opne. Koliko često se nabavljaju novi autobusi i sređuju delovi koji ne valjaju?

Ne baš često, ali kad to rade - ne rade bez muljanja

Citati ispod su svedočanstvo radnika GSP Beograd, sa kojim sam bio u kontaktu 2012. dok sam istraživao korupciju oko Bus Plus-a.

'Novi solo trolejbusi, beloruski belkomunmaši plaćani su navodno 250 000 evra, a nov autobus sličnog kvaliteta ukrajinske proizvodnje košta 39 000. Samo se kaže da su novi, a bili su narandžasti pa prefarbani u crveno pre dolaska u BG. Radnik koji je provlačio kablove za novi sistem naplate me je pitao kako je moguće da su svi truli gdje god da buši, ako su novi...

Radio sam u autobuskom pogonu "Zemun", koji ima oko 100 autobusa. Svaki dan je dolazila cisterna sa 25 000 litara nafte a uspevali su napuniti oko 80-90 autobusa. Rezervoari su od 300 litara i ispada da je svaki autobus dolazio u garažu sa potpuno praznim rezervoarom, čak i oni autobusi koji bi se pokvarili nakon par kilometara i onda bili došlepani u pogon. Ili takozvani sihtaši koji rade 7 sati a u to vreme ih je bilo trećina od ukupnog broja vozila.'

Podaci su vezani sa period dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik. Sva je verovatnoća međutim da se sistem krađe na javnim nabavkama i dalje nije promenio, bez obzira što sada imamo Feketić-mena i Malog drmr-a. :D

Namešten tender...

Ovaj deo su već podrobno istražili novinari CINS-a - 'Do Bus Plusa kroz rupe u sistemu'. Tvrdnje su dobro potkrepljene izvorima - izdvojite malo vremena i pređite dokumentaciju. Sažetak:

Konkurs je bio nevidljiv za strane kompanije.
Ovakvi konkursi se objavljuju i u svetskim medijima, ali ovaj je objavljen samo u nekoliko domaćih medija, Službenom glasniku i na veb sajtu Gradske uprave.
Strane kompanije su uglavnom saznale prekasno da ispoštuju propisane rokove.
Od 51 kompanije koje su otkupile konkursnu dokumentaciju, samo tri su poslale ponudu.
Od tri koverte koje su stigle na konkurs, samo jedna je sadržala svu neophodnu dokumentaciju.
Ta ponuda je stigla od konzorcijuma tri firme, iza kojih stoje isti vlasnici.
U trenutku potpisivanja ugovora, Apeks ima jednog zaposlenog i osnovni kapital od 500 evra.
Konzorcijum je u posao uključio i firmu koja mu je na konkrusu bila konkurent, ali koja je na konkurs umesto ponude poslala propagandni materijal firme.

...i neispunjena očekivanja

Godinu dana kasnije urađeno je novo istraživanje i nove interesantne informacije su isplivale na površinu, od prihoda Apeks-a do subvencija za privatnike - Bus Plus godinu dana kasnije: neispunjena očekivanja. I ovaj tekst vredi preći detaljno. A koliko je to zaradio Apeks (koji je upao preko nameštenog tendera)? Sažetak iz teksta CINS-a:

Apeks je u jednoj godini poslovanja prihodovao oko milijardu dinara ili nešto više od 8 miliona evra.
Prijavljena dobit Apeksa za 2012. je oko pola miliona evra.
Posao vođenja sistema Bus Plus prepušten je Apeksu na deset godina.
Investicija Apeksa za uvođenje sistema bila je oko 14 miliona evra sa porezom. Ova suma je navedena kao cena BusPlus opreme od strane samog Apeksa i nije bila predment provere.

Pitam se pitam: na šta je to Apeks rashodovao 7,5 miliona evra, pa prijavio samo pola miliona evra dobiti? Vredi izdvojiti i deo sa više detalja o privatnim prevoznicima koji uzimaju subvencije.

Kontrolori i njihova krivična dela

Kontrolor nema pravo da traži lična dokumenta

Bahati kontrolori koji vas hvataju za ruku, guraju i izbacuju iz vozila, čine krivična dela

Verovatno se pitate: 'A kako to da oni ipak sve ovo rade, iako im nije dozvoljeno?' Pođite od sebe...da li je vaš posao da znate kako treba da izgleda pravno valjan ugovor ako niste za to stručni? Isto tako, kontrolor ne može da zna da li krši zakone svoje države ako mu to niko nije predočio! Njih, naprotiv, bukvalno treniraju da krše zakone i onda se oni ponašaju kao na divljem Zapadu. A u koju svrhu? Da donose privatnoj firmi i lokalnoj vlasti profite.

A šta kontrolor može?

Kratko i jasno: komunalnom ili republičkom policajcu, ako se nađu u prevozu, morate dati lična dokumenta. I tada međutim treba da mu naglasite sledeće: da nema pravo da trećem licu prosleđuje vaše podatke. Tj. da ne sme da ih da kontroloru. Policajac može da prosledi vaš prestup sudu, a oni onda odlučuju da li da vas uopšte gone za prekršaj. Neplaćanjem karte vi činite prekršaj, i najverovatnije će kazna biti 5000 din ako dođe do suda.

Ali, tu prekršajnu prijavu NE MOŽE da vam napiše niti na licu mesta naplati kontrolor. Čuo sam da od skora i to čak rade ako se dokopaju vaše lične karte. Potpuno ludilo! Da biste se zaštitili od ovog protivpravnog bluda, jednostavno nemojte davati lična dokumenta. A kontroloru saopštite da ćete ga tužiti za preuzimanje tuđih nadležnosti.

Ako komunalni policajac dođe na stanicu gde vas je kontrolor zadržao a bus otišao - ne može vam ništa. Vaša reč protiv reči kontrolora. Kako on može znati da se prekršaj desio ako sam to lično nije video? Ako veruje kontroloru na reč, i na osnovu toga napiše prijavu, onda on krši zakon. Imao sam razne susrete sa komunalnom u ovom kontekstu - obično su bili krajnje korektni. Međutim kada komunalac ili policajac bude grub i neprijatan, mobilni u šake u snimajte sve! Imate pravo da snimate policajce - pređite detaljno ovu pravnu analizu iz kancelarije poverenika.

SNS - stranka sa pilećim pamćenjem

Pored toga što su po dolasku na vlast, 'zaboravili' da pokrenu istrage o korupciji oko Bus Plusa i krenuli istim stopama kao prethodna vlast (povećavaju broj kontrolora, prete građanima komunalnom policijom, govore kontrolorima da uzimaju lična dokumenta) nisu ni imali pojma šta da rade sa samim sistemom - Bus Plus: obećanja i odustajanja. A kad su već tu što ne bi bacili 1,3 miliona evra da nakače još kamera i snimaju svaki naš korak. Ili radili gluposti nalik na raspisivanje tendera za brojanje putnika.

Naravno neće im pasti na pamet:

- da ugovor sa Bus Plusom MOGU raskinuti jednostrano zbog nameštenog tendera
- da uštede, i kapital, za razvoj GSP-a MOGU dobiti preusmeravanjem sredstava iz budžeta od privatnika ka GSP-u
- da rashode GSP-a MOGU smanjiti hapšenjem onih koji kradu na nabavkama goriva delova, vozila i limarije i otpuštanjem one dvojice ili trojice koji su prijavljeni na isto radno mesto
- da naplatu karata i prihode MOGU povećati tako što će sniziti cene (malo ko bi odbio da plati kartu kada je cena pristupačna - kada veliki broj ljudi plaća više novca se sliva u budžet)

...jer ništa od toga nije u njihovom ličnom interesu! Ovo je isti tip ljudi kao iz prethodne vlasti - nerazumno, usiljeno, bezobrazno, gluvo za argumente građana, korumpirano do srži. Pući će isto kao i svoji prethodnici - samo mislim da će pucanje biti mnogo jače ovaj put.

Piše: Gaj Foks

NAPOMENA: Blogeri mogu slobodno da kopiraju tekst uz navođenje imena autora i linka do bloga. Mediji koji hoće da preuzimaju tekst, obratite se za dozvolu na: sonbote@gmail.com.

Ako vas privedu zbog 'širenja panike' na Fejsu i Tviteru, evo šta treba da znate i saspete im u lice

noreply@blogger.com (Bote) — Sun, 25 May 2014 01:46:00 +0000

Pošto me je vrlo iznervirala pretnja da će Fejsbuk i Tviter korisnici biti kažnjeni sa '6 meseci do 5 godina zatvora' zbog širenja panike, malo sam kopao po zakonima da vidim da li je to moguće i da li je to tačno. Verovatno ćete i sami razumeti šta koji izvod iz zakona znači, ali ako imate nedoumice o nekim terminima ostavite komentar ili pitajte stručnjaka. Ostavljam mogućnost i da nisam prešao sveeeeeeeeeee što je potrebno (izdvojio sam samo 5-6 sati), pa predlažem da se u doradu ovog teksta uključe i drugi ljudi - sve valjane, potkrepljene argumente i kritike stavljam u tekst. Bonus poeni ako je od Rodoljuba Šabića. :P

Koristite CTRL+F na Hromu ili Fajerfoksu da biste otvorili 'Search', a onda tu ukucajte sve termine koji vas zanimaju kada listate zakone. Imajte na umu da trebate probati i sa različitim padežima date reči.

Krivični zakonik

1) NE POSTOJI UNOS O 'širenju ili izazivanju panike tokom vanrednih situacija'. Tako da, posebnu težinu kazna za širenje panike nema.

2) Policija je Jeleni Macić i novinarima Blica rekla da je kazna '6 meseci do 5 godina'. Pošto su sva krivična dela pobrojana u Krivičnom zakoniku, a 'širenja ili izazivanja panike tokom vanrednih situacija' nema, verovatno su mislili na ovaj član:

KRIVIČNA DELA PROTIV JAVNOG REDA I MIRA
Izazivanje panike i nereda

Član 343

(1) Ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

Za stav 1. na koji način su to državni organi bili osujećeni ili ometeni? Videli ste komentar pa je neko od vas u institucijama dobio šlog ili srčani udar (pu pu daleko bilo)?

Na koji način je narušen javni red i mir postavljanjem pitanja i iznošenjem sumnji o tačnom broju žrtava? Gde se to digla kuka i motika? Gde se to lomi, pali i mlate policajci? Da vam skratim posao: nigde.

Kad smo to prekandali, ostaje još samo panika. Vratićemo se na Član 343. Stav 1. posle, nakon što pređemo još neke zakone koji su bitni (da biste razumeli šta je tu zaista moguće od kazni). Oni su pomenuli u stvari stav 2. Policajce koji su zastrašivali Jelenu upućujem na sledeće:

Zakon o javnom informisanju

Gde u Zakonu piše da su privatni profili na Fejsu i Tviteru, sredstva javnog informisanja?

Tačno je da su društvene mreže siva zona kada je u pitanju privatno i javno. Ali ne moramo uopšte da filozofiramo o tome, dovoljno je samo da pročitamo šta aktuelni zakon kaže. A šta zakon kaže o društvenim mrežama? NIŠTA. Ponavljam, ništa. Šta više, termin 'Internet' se upotrebljava u samo JEDNOM članu, ovom:

Pojam javnog glasila

Član 11

Javna glasila su novine, radio programi, televizijski programi, servisi novinskih agencija, Internet i druga elektronska izdanja navedenih javnih glasila, kao i druga sredstva javnog informisanja koja pomoću reči, slike ili zvuka objavljuju ideje, informacije i mišljenja namenjene javnoj distribuciji i neodređenom broju korisnika.

Javno glasilo nema svojstvo pravnog lica.

Sudeći po ovom članu ispada da je ceo Internet 'sredstvo javnog informisanja'...e pa, mućak! Javno glasilo mora da ispuni i druge uslove da bi se smatralo takvim, a ne samo da to bude 'reč, ideja ili zvuk koji objavljuje ideje, informacije i mišljenja' (majku mu bre, zvuči skroz gebelsovski!) na internetu. U tu svrhu pomaže blog Dragane Đermanović, tekst Blogovi i zakon o javnom informisanju. Pročitajte ceo tekst, a ja ću ovde izdvojiti najbitniji deo iz odgovora pomoćnice ministra, Nataše Vučković Lesendrić:

Članom 26. Zakona predviđeno je da je svako javno glasilo u obavezi da objavljuje impresum u svakom svom izdanju. Pod impresumom se podrazumeva skup osnovnih podataka o javnom glasilu kao što su: naziv javnog glasila, firma i sedište osnivača, lična imena odgovornog urednika i odgovornih urednika za pojedina izdanja, rubrike odnosno programske celine. Član 30. propisuje da javno glasilo mora imati odgovornog urednika.

Iz svega navedenog proističe da nema jasne odredbe koja definiše blog već da tumačenjem pravnih normi moramo iznaći pravo rešenje.

Što se tiče bloga koji se nalazi na www.draganadjermanovic.com tumačenjem zakonskih normi dolazi se do zaključka da blog nije javno glasilo.

Blog na sajtu www.blic.rs se nalazi u drugačijoj poziciji. Naime blic on line izdanje je registrovano kao javno glasilo sa svim elementima koje zakon predviđa. Blog je u okviru elektronskog izdanja, i moramo ga posmatrati kao deo tog izdanja, tako da nema potrebe da se posebno registruje. Za svako eventualno kršenje zakonskih normi jasno su naznačeni i osnivač i glavni urednik.

Ok ovde se govori o blogovima, a ne o Tviteru i Fejsbuku, ali se zdravorazumski može zaključiti par stvari:

a) Nijedan privatni Fejsbuk i Tviter profil nema obavezu da izdaje impresum iz člana 26. (ahahaha al bi to bila smrt za birokratiju)

b) Nijedan privatni Fejsbuk i Tviter profil nema svog urednika iz člana 30. Možda se admini humorističkih naloga na Tviteru ili Fejsbuk stranici mogu smatrati 'urednicima', jer poseduju neke odlike istih, ali ne i sve. Takođe, di je tu profit-motiv i registracija kod institucija? Nema ih, a Fejs nije institucija Republike Srbije.

c) Ovaj zakon se prvenstveno tiče mejnstrim medija, kao TV Pink, Blic itd. i njihovih onlajn glasila. Tiče se i manje tiražnih glasila koja imaju jednog vlasnika koji sve živo radi. Ali takav se čovek valjda registruje zvanično pre nego krene da objavljuje.

Kome ovo nije dovoljno dobro ili jasno, neka se pozove i na član 3. koji eksplicitno kaže:

Obaveze novinarske pažnje

Član 3

Novinar i odgovorni urednik javnog glasila dužni su da pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenom događaju, pojavi ili ličnosti, sa pažnjom primerenom okolnostima, provere njeno poreklo, istinitost i potpunost.

Novinar i odgovorni urednik javnog glasila dužni su da tuđe informacije, ideje i mišljenja prenesu i objave verodostojno i potpuno, a ukoliko je informacija preneta iz drugog javnog glasila, uz navođenje glasila iz kojeg je informacija preneta.

NOVINAR, NOVINAR, NOVINAR! Ovaj zakon se odnosi na novinare bre. Kad smo to svi na Tviteru i Fejsbuku postali novinari? Dodatni detalj: i da neki retardirani sudija kaže da imate iste obaveze kao novinari, ako ste samo verodostojno preneli tuđe mišljenje - 'čisti' ste.

Zakon o vanrednim situacijama

U zakonu o 'izazivanju panike tokom vanredne situacije' ne piše ništa. Dakle, ni ovde to nije obuhvaćeno. Ako ima u nekom tamo levom zakonu (a ne verujem), molim da mi ukažete u komentarima da ga pređem. No, sada bih hteo da ukažem na nešto drugo iz ovog zakona:

Član 5 v) Načelo javnosti

Podaci o opasnostima i delovanju državnih organa, organa autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugih subjekata zaštite i spasavanja su javni. Organi državne uprave, organi autonomnih pokrajina i organi jedinica lokalne samouprave moraju obezbediti da stanovništvo, na području koje može pogoditi elementarna i druga nesreća, bude obavešteno o opasnosti.

XIV. KAZNENE ODREDBE ce se primeniti na sve koji:

23) ne obezbedi dostupnost podataka javnosti odnosno ažurira podatke ( član 81. stav 1)

Khm...državo? :D

ZAKLJUČAK

Ima li potrebe da napominjem da vam je sloboda govora Ustavom i zakonima zagarantovana?

Ako iko od naših korisnika društvenih mreža bude gonjen za 'širenje panike' tužilac će morati da dokaže sledeće: da se panika desila! A da li smo videli neko divljanje, jurcanje ulicama i fizičke napade na institucije zbog broja od '3000 žrtava'? Nekim građanima je bilo jasno da je u pitanju dezinformacija i dovodili su broj u pitanje. Takođe, kritikovanje i pljuvanje vlasti kao reakcija ne može da se svede pod paniku.

Dalje, i da uspeju da nekako povežu onog ko je plasirao informaciju sa tuđim delom (vrlo teško dokazati), ukoliko izvor informacije nema ozbiljne prestupe (krivična dela), on može dobiti samo opomenu ili novčanu kaznu iz člana 343. Krivičnog zakonika. Ako se ispostavi da je osoba istovremeno pomagala žrtvama poplave (a mnogi jesu), sudovima bi bilo bolje da to uzmu za olakšavajuću okolnost. Sve ostalo je u domenu naučno-fantastike (ili totalitarne države, a Srbija to nije) i značilo bi gaženje po svim mogućim pravnim načelima koja vode pisanje zakona i suđenje, sem autoriteta moći - a, političari, ako se samo na to pozivate... proći ćete gore nego Sloba u narednim mesecima zbog revolta javnosti. Ovo nije pretnja - nezadovoljstvo naroda je (makar građanima nepartijcima) očigledno i rašireno, ma koliko se vi tešili izbornim rezultatom.

Možda nisam našao neku tamo odredbu u nekom tamo levom zakonu koja postoji, ali ako postoji, postavlja se pitanje: zašto nije u ovim, relevantnim zakonima? Postoji Zakon o elektronskim komunikacijama, ali tu nema ništa o ovom problemu. Zakon o elektronskim medijima i dalje je u fazi javne rasprave. Kao što vidite, ima tu dosta stavki koje se moraju menjati pre nego se usvoji.

Palo mi je na pamet i da bi vlast mogla sve ove pravne detalje promeniti donošenjem novih zakona ili izmenama, a onda retroaktivno suditi 'zločincima'. Neće valjda Aleksandar Vučić, doktor pravnih nauka, da se svetski izblamira i retroaktivno da donosi zakone protiv korisnika društvenih mreža, kad nije doneo takve zakone i Lex Specialis za krađu i korupciju od 1990-2014...ili je možda stvarno tolika budala? Uzdam se u to da njegova diploma nije kupljena, već zarađena.

Piše: Gaj Foks
ADENDUM (29.5.2014.): Od kada je objavljen tekst ispod, prijatelji pravnici su mi ukazali i na sledeće:

- nameru je teško dokazati (da li je stvarno taj korisnik kuckao to što je objavljeno, da li je korisnik stvarno hteo da izazove paniku ili je samo emotivno nastupio itd.). Nehat?

- posledice je teško dokazati, a to je osnovno! Kako znamo da je baš ta osoba, baš svojim prosleđivanjem uzrokovala paniku? Moguće je da je panika posledica VIŠE informacija iz VIŠE različitih izvora. Recimo, emotivni izlivi Vučića tokom poplava potresli su mnoge, jer njegova reč ima veću težinu, a premijerove izjave došle su do više ljudi nego li objave korisnika društvenih mreža.

- član 18. KZ (Delo malog značaja)

(1) Nije krivično delo ono delo koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja.(2) Delo je malog značaja ako je stepen krivice učinioca nizak, ako su štetne posledice odsutne ili neznatne i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije.(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog člana mogu se primeniti na krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina ili novčana kazna

Ako se gone za delo iz stava 2. član 343. KZ (kako se piše u medijima), onda član 18. može da se primeni u argumentaciji odbrane, uz sve ovo ostalo što piše ispod (Fejsbuk i Tviter nisu sredstvo javnog informisanja po Zakonu o javnom informisanju).

NAPOMENA: Blogerima je kopiranje teksta dozvoljeno, pod uslovom da nisu partijski aktivisti (budite iskreni prema sebi ili me pitajte kako vas vidim), navedu link do ovog bloga i da neće menjati sadržaj.

Medijima je zabranjeno preuzimanje, ukoliko ne iskeširate kintu. Imate pare, neću ja nezaposlen da vam generišem sadržaj za džabe i obavljam posao istraživačkog novinara. Eto, ko hoće ekskluzivu, neka šibne ponudu za ovaj tekst na sonbote@gmail.com. Oko ovoga nema pregovaranja, najbrža ili najveća ponuda dobija. :D

Bezbednost hrane, fitosanitarna i veterinarska pitanja (Skrining - BRISEL)

noreply@blogger.com (Bote) — Tue, 04 Feb 2014 19:29:00 +0000

Beleške sa skrininga u Briselu o bezbednosti hrane koji je prenošen uživo u Privrednoj komori. Napomene: beleške su delom na srpskom, delom na engleskom. Delovi na srpskom su onako kako je govorio prevodilac. Retko gde sam menjao izraze. Nisam stigao da zabeležim sva pitanja (u prvom danu sam propustio 2) zbog brzine razgovora. Nisam stigao da zabeležim sve iz prezentacija (sve navedene zakone) jer prelaze slajdove brzo, a prezentacije daju ionako našoj delegaciji. Ali ono najbitnije što je rečeno, i konkretne obaveze koje su predočene sam zapisao uredno. Ako su vam dosadni navodi zakoni pređite na duže pasuse koji su obično konkretniji i ne toliko birokratski.

DAN 5. (7.2.2014)

Režim EU o pravima na biljne varijacije (The EU Plant Variety Rights Regime) - Klement Nisu

Zajednički režim je usvojen kako bi zaštita biljnih sorti bila harmonizovana sa EU. Bilo je dosta skupo da proizvođači plaćaju svakoj državi posebno.

Regulativa (EC) 2100/94 - Comunity Plant Variety Rights

Ostalo: Direktiva 2004/48 – sprovođenje IPR-a

2003/608 – carinske mere protiv robe za koju se sumnja da krši izvesna IPR pravila

CPVR Regime - validan u svih 28 država. 24 države imaju i svoj nacionalni sistem.

Varijeteti biljaka ne mogu se patentirati. Što je u skladu sa aktom UPOV iz 1991.

Period zaštite u EU: 25 godina (30 za vino, drveće i krompir).

CPVO

- Agencija EU. Postoji od 1995.

1745 vrsta i sorti je zaštićeno na nivou EU.

2000-2500 prijava godišnje (oko 62% online)

Ima svoj budžet i finansijski je nezavisna agencija (?)

21,550 naziva biljaka je regulisano.

Plantum NL, Ciopora - administrativna tela agencije

Ciopora - bavi se lukovicama.

Prijaviti se unapred kako biste izbegli probleme koje sad imaju neke države članice.

Izuzeci u poljoprivredi (Agricultural exemption (FSS))

- ograničena lista vrsta

- farmer može da koristi sadni materijal na svojoj farmi ali ne može da koristi to prvo bez ikakvih pravila. Mora da plati.

- Pravila se menjaju kad uđete u EU i na to treba da naviknete svoje farmere, da ih obučite.

CPVR se direktno primenjuje datumom pristupanja (član 2)

- garantuje eksluzivne zaštite onima koji drže patent.

- na snazi treba da bude pre ulaska u EU.

- plaćene takse (royalties) vlasniku biljne sorte. Vaši farmeri sada koriste neke sorte bez sankcija. To neće moći da rade u EU.

Srbija je član UPOV-a od 5. januara 2013.

Spovođenje CPVR

- Član 22 - assimilation with natural law

- Član 105 – validnost CPVR-a prihvaćena od strane nacionalnih sudova

- Nacionalni sudovi se bave kršenjem CPVR-ova

- Članovi 94-107 – o nacionalnim sudovima

- Član 97

- Obavezno registrovanje (Član 29)

PITANJE: Šta će se desiti sa proizvodnjom zasada u Srbiji koji možda krše autorska prava? Da li će doći do uništavanja ili ima drugih načina?

Odgovor: Neće biti uništavanja. Pre ćemo se nagoditi i ići na sud. Naknade nisu ogromne a farmer uvek može da prestane da proizvodi to što ne može da plati.

U poljoprivredi prestaje plaćanje naknade nakon 7 godina (obično).

Više od 50% zaštićenih imena je UKRASNO BILJE.

20% poljoprivredni usevi (žitarice)

15% povrće

10% voće

PITANJE: "One key, several doors." - više institucija obavlja isti posao. Možete li nam dati par objašnjenja.

Odgovor: Kancelarije koje rade sa CPVR svake 3 godine proveravaju vaše stvari, tehničke stvari koje morate primeniti. Postoje pravila koja morate slediti i nešto fleksibilnija pravila. Varijatet u polju koji koristite CPVR će proveravati da možda ne varate. Nova ispitivanja ne uspevaju za sve sorte.

Nadležni organi zemalja članica ne bi uspeli uvek da dostavljalju podatke o semenu. To je malo škakljivo pitanje. Treba da vidite koja je vaša glavna kultura, da li je to suncokret ili nešto drugo. Svaka država EU ima ono što joj je prioritetno.

GMO, puštanje u životnu sredinu, GM hrana i stočna hrana – govori: Selin Valero

Direktiva 2001/18/EC – namerno puštanje GMO u životnu sredinu

Regulativa (EC) 1829/2003 - GM hrana i stočna hrana

2009/41 - GM mikroorganizmi

2001/18/EC – pokriva sve GMO-e, ali hrana I stočna hrana moraju biti odobreni po Regulativi 1829/2003. Takođe se ne dotiče neživih GMO-a.

1829/2003 - svi proizvodi koji mogu da se koriste kao hrana i stočna hrana, kao i seme.

- Prijava o gajenju može se predati po obe regulative.

- Rizik po životnu sredinu (Direktiva 2001/18/EC) – pokriveno u Aneksima

- Delovi A i D Direktive 2001/18 primenjuju se i na GMO odabranim po Regulativi 1829/2003 (e.g. koegzistencija-coexistence)

- Države članice negoduju zbog definicija i nisu voljne da ih u potpunosti primene.

PRINCIPI:

1. BEZBEDNOST

a) svaki GMO mora biti odobren pre puštanja na tržište

b) odobrenje podleže izvesnim uslovima

v) post-marketing praćenje

g) SLEDLJIVOST za GM hranu i GM stočnu hranu

2. INFORMISANJE POTROŠAČA/JAVNOSTI

a) obeležavanje svih proizvoda sa ili od GMO (uključujući i one koji nemaju DNK od GMO, kao što je ulje)

b) ako je ispod 0,9% i slučajno prisustvo, onda nema potrebe da se obeleži. Ali kod semena svaki trag mora da se obeleži.

3. KOEGZISTENCIJA

Države članice mogu preduzeti odgovarajuće mere kako bi izbegle prisustvo GMO u ostalim proizvodima.

- nije obavezno sprovoditi

Direktiva 98/34/EC

Direktiva 2009/41/EC - mikroorganizmi

- 4 kategorije rizika

- Procena bezbednosti

- Plan za vanredne situacije u slučaju hazarda

- Decentralizovana procedura. Ososba koja želi da ograničeno koristi GM mikroorganizme mora da o tome obavesti Komisiju.

2001/18/EC

- ogledna polja (odeljak B) - member states competence

- plasiranje na tržište (odeljak C) – procedura se sastoji iz 2 koraka

- može se odobriti za ogledna polja na primer

A za tržište:

1. Standardna (nacionalna) procedura – procena i pisana saglasnost dostavlja se od strane države članice (rapporteur Member state)

2. Procedura EU

- EFSA vrši procenu rizika

- odluka Komisije na osnovu procedure komiteta (Commission decision under comitology procedure)

- pisana saglasnost

Procedura iz odeljaka B/C – treba da se transponuje (to be transposed)

Uslovi za puštanje u životnu sredinu treba da budu u skladu sa direktivom.

Procenu rizika treba da uradi neko naučno telo. A administrativno telo da dostavi saglasnost.

1829/2003 – procedura odobravanja

1) Prijava - Regulativa 503/2013

2) Procena rizika (6 meseci EFSA)

- država članica može sprovesti sopstvenu procenu rizika! (member state can complete its own risk assessment in a competent authority). Države takođe mogu da se ne slaže sa agencijom EFSA (States can also disagree with EFSA)

Procedura komiteta (Regulativa (EC) 182/2011)

- predlog komisije

- glasanje država članica ( u telu SCoFCAH)

Ako nema većine glasova onda se odbija predlog. Usvaja se ukoliko je rezultat glasanja 50/50 (!).

KONTROLA

Regulativa 882/2004 – države članice su obavezne da vrše inspekcije

Vanredne mere/Zaštitne klauzule (Emergency measures / Safeguard clauses)

- na nacionalnom nivou

- na nivou EU

- Safeguard clause

ODOBRENI GMO – države članice dostavljaju nove informacije o rizicima I mogu usvojiti mere za zabranu GMO-a. Neke države članice koriste ovu mogućnost i kad nema rizika. Npr. zabrana kineskog uvoza u kojem je pronađen neodbreni GMO.

Uz pravila EU primenjuju se još i:

Kartagena protokol (Regulativa 1946/2003)

Arhuska konvencija (Convention of Aarhus)

TRENUTNI STATUS - GMO

- 62 odobrena GMOa: 37 vrsta kukuruza, 7 soja, 8 pamuka, 1 šećerna trska, 6 uljanih repica, 2 mikroorganizma

- 1 GMO odobren za uzgoj

2010 – Komisija je preporučila da se dopuni Direktiva 2001/18/EC kako bi se državama članicama dale veće mogućnosti da zabrane uzgoj GMO, ali je to blokirano u Evropskom savetu.

(eng. Commission proposed to amend Dir 2001/18/EC to increase the possibilities for Member States to ban GMO cultivation but it was blocked in European Council)

Obeležavanje proizvoda ‘Bez GMO’ – studija o riziku će biti objavljena u narednim mesecima kako bi se harmonizovalo zakonodavstvo u ovoj oblasti.

Potrošači zahtevaju obeležavanje koje dokazuje da u proizvodu nema GMO.

Vanja Kojić iz Ministarstva poljoprivrede radi na zakonu o GMO.

PITANJE (Vanja Kojić): 6 zemalja EU je izglasalo zabranu na osnovu Člana 23 Direktive 2001/18/EC. Kako se one nose sa STO? Francuska je zabranila i kukuruz koji je odobren a Luksemburg gotovo ništa nije uskladio od zakona!

Odgovor: To je zanimljivo. To partneri EU iz STO nisu dobro primili, a ne sama STO. Sa Kanadom i Argentinom smo zaključili diskusiju. SAD doduše i dalje ne prihvataju naše razloge i odbijaju dogovor.

PITANJE: U svetlu svih tih činjenica, kakvu poziciju da zauzme zemlja kao Srbija u odnosu na sličnu situaciju država članica EU?

Odgovor: Morate osnovnu Direktivu da inkorporirate u zakonodavstvo. Imate u njoj alat za zabranu GMO, ukoliko dobro formulišete rizik po životnu sredinu ili zdravlje.

PITANJE: Da li ima pomaka o odluci iz 2010. kojom je trebalo da svaka zemlja posebno određuje zabranu?

Odgovor: Bilo je blokirano. Parlament je odobrio ali je Evropski Savet blokirao, uz obrazloženje da ne vide stručne razloge da to urade. Neke velike države su zaslužne za blokiranje a preko 20 je bilo za tu odluku. Proces treba da se odblokira jer mislimo i da je u interesu velikih država kao što je Francuska, koja je delom zaslužna za blokadu, a opet ona na svojoj teritoriji zabranjuje GMO. Trudimo se da ih ubedimo da promene stav.

Brisel je na primer zona bez GMO (GMO-free) na osnovu člana o koegzistenciji.

Članica još može da zabrani GMO ako pokaže naučne dokaze. Urade svoja istraživanja, dođu sa naučnim radovima i kažu da to čine zbog novog rizika.

PITANJE: Med. GM polen biljaka u medu. Da li se nešto izmenilo u vezi proizvoda GM biljaka u tragovima?

Odgovor: Svaki GM materijal mora da bude odobren, a polen iz meda je bio potpuno zaboravljen. Hteli su na sudu da dokažu da je polen sastojak! A to je jednostavno pogrešno. Polen mora biti prepoznat kao sastavni deo meda, a obično ga ima manje i od 0,1% u medu. Postoji dogovor između država članica o ovome i uskoro će to biti i zvanično.

PITANJE: Uključivanje laboratorija u Srbiji koje se bave sa GMO (ukupno 4) u mrežu laboratorija EU. Kako da se pridruže mreži iz EU i da li postoji mogućnost da učestvuju pre ulaska Srbije u EU?

Odgovor: Trebalo bi da je moguće da učestvujete u mreži i pre pristupanja, ali ne znam tačno kako. Pošaljite nam pismo a mi ćemo vam odgovoriti sa detaljima.

PITANJE: U Srbiji je u jednom dijetetskom proizvodu za sportiste koji sadrži soju pronađena GM soja (!). Kako bi EU postupila sa ovim problemom?

Odgovor: GMO mora biti odobren. Ako nije odobren, primenjuje se politika nulte tolerancije i proizvod odmah skida sa polica, tj. tržišta država članica.

DAN 4. (6.2.2014)

NAPOMENA: Fale 3 izlaganja: 'Nova hrana', 'Zamrznuta hrana i kontaminacija', 'Kontrolna pravila i finansiranje'. Nisam bio prisutan. To će najverovatnije biti prekucano kad ili ako dobijemo snimak, kako su organizatori obećali.

10:45 - Legislativa za posebne kategorije hrane - govori: Ivet Alopardi

Regulativa 1925/2006 - o dodavanju vitamina, minerala i ostalih supstanci u hranu

1925/2006 - Aneksi I i II definišu dozvoljene vitamine i minerale i njihovo obeležavanje. Jedna odredba se tiče i maksimalnih vrednosti. EU za sada nema potpuno harmonizovano zakonodavstvo na ovu temu.

90/46/EEC – Obeležavanje nutritivnih dodataka je obavezno. Niko ne sme da obmanjuje potrošača. Primenjivaće se do 13.12.2016. kada na snagu stupa nova direktiva.

Član 17. – supstance koje se preispituju

Direktiva 2002/46/EEC – suplementi za ishranu. Nalaže i posebna pravila za vitamine i minerale kao suplemente.

Regulativa 258/1997 – o novoj hrani.

Direktiva saveta 2000/13/EEC – o obeležavanju hrane.

Direktiva 2009/54/EEC – korišćenje i marketing prirodnih mineralnih voda. O izvorskoj vodi: Aneks II, član 4, član 5, članovi 7 i 8 ove direktive.

2003/40/EC - Maksimalne granice za prirodne sastojke. Samo izvezne tehnike izdvajanja su dozvoljene.

11:20 - Hrana za posebnu upotrebu u ishrani - govori: Dora Sentpali Klajs

Direktiva 2009/39/EC

Još uvek nema propisa za sportiste. Postoje propisi za trudnice i stare ljude.

Regulativa 609/2013 – Za bebe, stare i posebnu medicinsku upotrebu.

20. jul 2016. – nova pravila o bezglutenskim i niskoglutenskim namirnicama, o ishrani za smanjenje težine.

Pitanje: Vrednost bora u mineralnim vodama. Da li je za mineralne vode potrebna registracija? Koje su vrednosti fluora kod vode za decu?

Odg: Trenutno nema ograničenja za vrednost bora, sem što postoji mišljenje EFSA. Nacionalne države same određuju granicu. Fluor preko 1.5 mg/l nije dozvoljen. Nadležni organ države članice daje dozvolu za registraciju.

Pitanje: Da li se razmatra uređenje regulative za sportiste i osobe sa ostalim metaboličkim poremećajima?

Odgovor: Opšti koncept dijetetske hrane smo ukinuli. Dijetetskom hranom se smatra samo ona za medicinsku upotrebu. Kada su u pitanju metabolički poremećaji, hrana za te poremećaje spada u medicinsku upotrebu.

SPORTISTI – To je složeno pitanje. Ima velikog neslaganja u industriji i među državama članicama. U ovom trenutku razmatramo situaciju i daćemo mišljenje sledeće godine: da li je potrebno ili ne donositi posebne zakone. Ali imajte u vidu da je svaka hrana koju sportisti koriste već obuhvaćena nekom regulativom. Imamo i listu nedozvoljenih marketinških izjava o hrani za sportiste.

Supstance biljnog porekla spadaju u ostale supstance i to još uvek nismo definisali. U Italiji i Španiji postoje već neka pravila o pojačanoj hrani u koju se stavljaju supstance biljnog porekla. Zdravstvene izjave o toj hrani nisu još ni odobrene ni zabranjene. EFSA je dala negativno mišljenje o takvim navodima. Obično je to hrana sa tradicijom, ali to ne uzimamo u obzir kada je u pitanju zdravlje. Trenutno smo odložili raspravu o ovom pitanju. Korišćenje ovih supstanci je na nacionalnom nivou dozvoljeno. U Italiji je to usklađeno sa opštim pravilima, ne znamo kako bi to bilo u slučaju Srbije.

12:00 - Aditivi, enzimi, začini- govori: Rafael Perez Barbera

Regulativa (EC) 1333/2008 – aditivi

Regulativa (EC) 1331/2008 – odobravanje za ove supstance

Ovaj sektor je u potpunosti harmonizovan 1.6.2013.

Uslovi korišćenja:

- da nisu štetni po zdravlje- da postoji razumna potreba za tehnološkom primenom, gde ne postoji drugi način da se postigne poboljšanje kvaliteta

Liste dozvoljenih supstanci: 94/35/EC, 94/36/EC, 94/2/EC i opšta regulativa 1333/2008

30 Amandmana tj. izmena zbog zahteva za novim supstancama ili produžecima za korišćenje je podneto od usvajanja zakona.
.

U poređenju sa CODEX Alimentarius-om mi imamo 18, a ne 16 kategorija hrane.

Aneks III za Regulativu1333/2008 – sekundarni aditivi (aditivi aditivima). Oko 144 aditiva za proizvodnju enzima.

Regulativa 231/2012 – posebne specifikacije o aditivima

Direktiva 2008/60/EC – za zaslađivače

PROGRAM REEVALUACIJE (Reg. 257/2010)

Aspartam je izuzetak od ostalih zaslađivača (odobren ranije), dok će ostali biti odobreni tek 31.12.2020. Boje tek 31.12.2018.

Srbija je već harmonizovala propise o aditivima sa EU.

ENZIMI – dobijaju se od biljaka, životinja i mikroorganizama. Jedan enzim može imati više katalizatora. Treba da izvršimo reevaluaciju preko 300 enzima. Za sada samo Francuska i Danska prate primenu enzima u procesu prerade. Francuska ima i „pozitivnu listu“ dozvoljenih enzima.

GMM enzimi (genetski modifikovani) – posebna, striktnija regulativa

Regulativa 234/2011 – smernice za registraciju.

GMM – derived enzymes – EFSA ima smernice za ovo na svom sajtu.

Direktiva 2009/32/EC - ekstraktori u proizvodnji hrane

Država članica posebno odlučuje o enzimima koji dolaze iz SAD i Rusije. Samo u Francuskoj i Danskoj moraju podnositi posebne prijave, jer oni imaju liste o enzimima.

DAN 3. (5.2.2014)

----------------------------------------------------

PLASIRANJE HRANE, STOČNE HRANE
I ŽIVOTINJSKIH OSTATAKA NA TRŽIŠTE

------------------------------------------------------

NAPOMENA: U ovom delu fali prvo izlaganje 'Higijenski propisi'. To ću dopisati nakon što pogledam snimak u ponedeljak.

10:45 - Posebna pravila i kontrolna pravila za proizvode od životinja - govori: Paolo Karikato

Regulativa (EC) 882/2004: zvanična kontrola hrane i stočne hrane

Regulativa (EC) 854/2004: zvanična kontrola proizvoda životinjskog porekla namenjenih za ljudsku upotrebu

Regulativa (EC) 2073/2005: mikrobiološki kriterijumi

Regulativa (EC) 2074/2005: primena mera

Regulativa (EC) 2075/2005: testiranje na trihinelu

BSE (lude krave) slučajevi od 2001-2014 - značajno opalo sa više hiljada na ispod 100 godišnje

Dokumenti vodiči:
- opšti zakon o hrani

- HACCP (7 principa)

PITANJE: Koji je dozvoljeni nivo kalcijuma u deklarisanom mesu?

Odgovor: Nemam ovde uredbu ali to tamo piše. To nije, međutim, jedini parametar koji gledamo.

Mišljenje EFSA: biološki rizik treba rešiti na samoj farmi

PITANJE: Mnogi hazardi nisu pokriveni propisima EU. Da li je mišljenje EFSA u tom slučaju dovoljno, ako ne postoje zvanični propisi?

Odgovor: Da. Prioritetni rizici koje je EFSA identikovala su salmonela, stafilo-bakterija (?) i pojedini hemijski rizici. Industrija je međutim dužna da izbegava sve moguće kontaminacije koje utiču na ljudsko zdravlje.

PITANJE: Kako se postupa sa oblicima salmonele koji nisu štetni po zdravlje? Da li je potrebna termička obrada itd.?

Odgovor: Brojleri, živina i ćurke. Ako su rezultati pozitivni u dokumentima mora da se kaže koja je salmonela u pitanju. Ako je salmonella infantis, to može da se prodaje kao sveže živinsko meso. Subjekti u poslovanju s hranom sami određuju kako će raditi s tim mesom. Ne postoji zahtev EU da se to termički obrađuje, peru ruke i sl. ali je to prosto normalno. Kada je u pitanju deklaracija - ne postoji obaveza. Da li je obavezno da postoji poseban program suzbijanja salmonele kod uvoza? Ne, to nije obavezno, ali se mora postupiti u skladu sa ostalim propisima o bezbednosti hrane.

PITANJE: Med - kakvi su uslovi za registrovanje proizvođača? Koje su minimalne količine potrebne za registraciju?

Odgovor: Molim da pošaljete sva detaljna pitanja našem tehničkom timu. Mala količina je isključena iz opšteg higijenskog paketa. Ali postoji diskusija u EU o tome "šta je mala količina". To je prepušteno državama članicama da same definišu i regulišu. Slično je i sa ostalim oblicima primarne poljoprivredne proizvodnje.

SRBIJA nema objekat za proizvodnju klica (u pitanju su biljke)

PITANJE: Hrana neživotinjskog porekla nije dovoljno pokrivena u higijenskom paketu. Pa smo tu malo zbunjeni...

Odgovor: Uvek je dobro čuti da neko hoće još regulative! (smeh) Ono što važi za životinjsku hranu primenjuje se na ostalu hranu.

Kad se farma bavi sortiranjem jaja i pakovanjem mora biti registrovana kao jedinica sekundarne proizvodnje, jer moramo paziti na princip sledljivosti.

PITANJE: Šta bi moglo da se uradi da se vrlo složen sistem sledljivosti pojednostavi i lakše primeni kako bi imali što pristupačnije socijalne i ekonomske koristi? Ako možete da nam date neke informacije i preporuke kako da se ovaj program primeni?

Odgovor: Ovo što vi tražite radi se u završnoj fazi pregovora, a ne na skriningu. U sušini, tražimo da se ono što nije u skladu sa propisima EU prilagodi propisima. Kada su u pitanju objekti, glavno što trebate omogućiti je da svi inspektori rade kako treba, a ne da neki imaju rigorozne kriterijume a drugi budu fleksibilniji. Neke države članice definišu 4 kategorije objekata: 1) ispunjavaju uslove; 2) ispunjavaju uslove ali ne sve; 3) ne ispunjavaju uslove; 4) ne ispunjavaju uslove ali to i to treba još promeniti ulaganjima i uslovi će biti zadovoljeni.

U Hrvatskoj je nadležnim organima omogućeno da sprovode rigoroznu kontrolu prema poslovnim subjektima u čijem vlasništvu su objekti. Sa njima smo se dogovorili da u slučaju nepogoda i više sile, rok za poboljšanje objekta bude produžen. Ali kao opšte pravilo, produženje roka se može dati samo JEDNOM. U pristupnim pregovorima i kod nekih država članica, mikrobiološki problemi su najveći problemi. I dobro je poznato da treba vremena da se to reši. Farmerima možemo dati dug prelazni period, ali najviše do 3 godine. Ovo što sad razmatramo ne tiče se pristupnih dogovora pa još tog roka neće biti. Pretpostavljam da u Srbiji imate veći broj krava po farmi nego Hrvatska. Ne vidim prepreku da ako je posao obiman damo duži rok. Ali u principu rok treba da bude što kraći.

REPLIKA: Srbija ima mnogo malih proizvođača mleka, porodični poslovi kako ste rekli. Da li će objekti za skladištenje mleka u domaćinstvima biti predmet primene propisa, uzimajući u obzir fleksibilnost za ovakve proizvođače? I da li će i pod kojim uslovima oni moći da uzvoze u EU?

Odgovor: Pravila za fleksibilnost su već definisana. Ona međutim ne podrazumevaju fleksibilnost u higijeni. Nije obavezno da npr. mala klanica ima odvojena odeljenja za različite radnje. Niko od vas ne traži da koristite čelik, možete i drvene materijale koji su tradicionalni. Ali oni moraju biti čisti, da ne dolazi do kontaminacije i da se vrši redovna kontrola nadležnih organa. Možete izvoziti u EU s tim da su svi higijenski uslovi ispunjeni. Fleksibilnost se odnosi na uslove proizvodnje, ne higijenske uslove. Farmer koji ima 2-3 krave može prodavati sirovo mleko pojedincima i bez svih higijenskih papira s tim da je prethodno obavljena kontrola nadležnih organa.

Postoje registrovani i odobreni objekti u zavisnosti od onoga ko posluje. Uzmimo klanicu za primer. Ako je to mala klanica u malom selu, ona može biti odobrena ali mora obezbediti prvo higijenske uslove, da ima adekvatnu opremu. Uslovi za odobrenje se primenjuju na sve aktivnosti u poslovanju.

Shvatili smo da ne možemo da imamo jedna pravila za nacionalno tržište a druga za jedinstveno tržište EU. Ranije smo imali nekoliko kategorija proizvođača, pa su oni kojima je omogućeno da izvoze van granica nacionalne države postali bolji a oni koji posluju samo u nacionalnoj državi ne tako dobri.

PITANJE: Kada očekujete od nas primenu ovih propisa?

Direktna prodaja manje količine sira, meda itd. tu nisu potrebna posebna odobrenja, samo registracija i kontrola nadležnih organa. Proizvođač meda neće imati pečat ako radi samo na lokalnom nivou. A šta je "mala količina" ostaje na vama da odredite.

REPLIKA: Lokalno tržište je za nas cela zemlja, jer naši proizvođači donose hranu u više gradova. Ta roba dakle dolazi do krajnjeg potrošača.

Odgovor: Taj problem postoji kod svih manjih država članica. Tu imamo veliku konfuziju jer države članice nisu dozvolile određivanje konkretnih brojeva o količini kao ni striktne definicije lokalnog tržišta. Savetujem da uzmete u obzir duh zakona. Imate farmera npr. koji proizvodi 100 kg sira ali šalje robu širom države. To baš nije lokalno tržište kako ga zakon prepoznaje. Da je to u njegovom selu i okolnim selima, onda bi bilo. Malo je teško da celu državu shvatimo kao lokalno tržište, sem ako je to država veličine Luksemburga. Mi bismo hteli da definisanje Srbije kao lokalnog tržišta izbegnemo. Ne mislimo da bi kontrola tada bila dobra.

PITANJE: Naši privrednici su nam uputili neka pitanja. Ko kontroliše primenu higijenskog paketa od njive do tanjira? Regulativa 882/2004 već prepoznaje da se taj posao može delegirati. Da li se delegiranje i akreditacija mora sprovoditi po 17... (nisam sve stigao da zapišem)

Odgovor: Pitanje o akreditaciji bih prepustio kolegama sutra. Što se tiče prvog pitanja, farmer je odgovoran za primarni deo proizvodnje: briga o životinjama, čišćenje, kvalitet mleka i sl. Dakle sve što je na farmi. Na vašim nadležnim organima je da uspostavi kontrolni sistem redovne revizije na samim farmama. Možda ne svake godine, ali svake treće. Nismo definisali koliko često to mora da se radi, tako da je to na vama da prilagodite.

PITANJE: Da li se takse naplaćuju u odobrenim objektima i registrovanim? Ko snosi troškove za izdavanje sertifikata?

Odgovor: Ovo će detaljno biti pokriveno sutra. U reviziji uredbe 882/2004 koja će biti uskoro, pitanje taksi je najosetljivije pitanje (jer je naravno novac osetljiva tema). Cilj je da kontrolni sistem funkcioniše samo zahvaljujući taksama. Ali to je idealni scenario, u praksi nije tako. Moj kolega će sutra govoriti o detaljima.

Akreditacija laboratorija za trihinelu je komplikovana. Govorimo o malim objektima u klanici gde se radi testiranje, ne o pravim laboratorijama. Države članice su različito pristupile ovoj temi. Neke su rekle "ne možemo", neke su tražile da to urade na kraju tranzicionog perioda.

PITANJE: Kako se BUREK kao mešoviti proizvod tretira u pravilniku?

Odgovor: Ako ima više od 50% primesa životinjskog porekla (ako je sa sirom i sa mesom) - meso i sir moraju doći iz odobrenih objekata ali proizvođač bureka može biti samo registrovan.

Imaćemo specijalne kontrole za izvoz nekih mešovitih proizvoda. Naravno za ove od preko 50% primesa i ove sa manje primesa ali sa specifičnim rizikom. Izvoznik će morati da dokaže da deo koji se tiče mesa dolazi iz odobrenog objekta.

Srbija treba da predstavi plan kontrole (višegodišnji) bez obzira na to da li će kontrolu vršiti samo Ministarstvo ili još neko akteri uz Ministarstvo.

14:30 - Legislativa o životinjskim ostacima - govori: Rudolf Stag (SANCO G2)

Vaša zemlja je već napravila ključne korake u sprovođenju ovih pravila.

Uredba 1069/2009 Evropskog parlamenta i Evropskog saveta definiše ovu oblast

Privrednici ukoliko mogu trebaju rukovati materijalom po HACCP standardima i moraju sprovoditi sopstvene kontrole.

2008/98/EC - tiče se otpadnih delova od hrane.

Otklanjanje opasnosti od zaraze se vrši paljenjem ili zakopavanjem u slučajevima kada se radi o maloj količini zaraženih životinja zakopavanje se može vršiti i u bašti.

-----------------------------------------------

ADITIVI (1)

------------------------------------------------

16:00 - Aditivi u stočnoj hrani, pravila, propisi, nepoželjne supstance - govori: Volfgang Trank

Potrošači se ne smeju dovoditi u zabludu u vezi s onim što piše na etiketi - OSNOVNI PRINCIP

Aditivi za stočnu hranu (Regulativa 1831/2003)

Higijenski propisi za stočnu hranu (Regulativa 183/2003)

Nepoželjne supstance (*nisam stigao da zapišem broj regulative* - Guglajte 'undesirable substances')

Odvajanje procesa procene rizika i upravljanja rizičnim situacijama

Modifikovana (izmenjena) hrana (Regulativa 90/167) - *napomena: ovo nije GMO

Materijali za stočnu hranu (Regulativa 767/2009)

Opšti zakon o stočnoj hrani - General feed law (Regulativa 178/2008)

1831/98/EC - Zabrana za upotrebu antimikrobnih promotera rasta (antimicrobial growth promoters) kao aditiva.

Samo ono što je na listi od aditiva može da se koristi na tržištu. Trenutni registar sadrži skoro 2000 aditiva. Postoji 5 kategorija:

1. Tehnološki aditivi - poboljšanje kvaliteta hrane

2. Senzorni aditivi - uticaj na čula potrošača (boje, pojačivači ukusa)

3. Nutritivni - kao što su vitamini i aminokiseline

4. Zootehnički - poboljšanje varenja, stabilizovanje crevne flore itd.

5. Kokcidiostatici i histomonostatici - substance koje ubijaju protozoe ili inhibiraju. To su u suštini veterinarski lekovi.

Regulativa 183/2005 - higijenske prakse i uslovi. Procedure po HACCP principima sem kod primarne proizvodnje i srodnih procesa. (Primarna proizvodnja - hrana za ličnu upotrebu i prateća stočna hrana, lokalno snabdevanje na obližnjim farmama)

Aneks IV - "veći rizik", biznisi moraju da ispune uslove iz ovog aneksa.

Aneks I - biznisi stočne hrane koji se bave primarnim proizvodima.

Aneks II - biznisi koji se bave drugim procesima.

Aneks III - farmeri koji proizvode stočnu hranu.

HACCP potiče iz SAD ali je čudno da se ne primenjuje u onoj meri u kojoj se primenjuje u EU.

2002/32/EC - nepoželjne supstance u stočnoj hrani.

Arsenik (2ppm - tj. mg/kg)

Dioksin i mere regulacije - Regulativa 225/2012

RASFF (sistem informisanja) - oko 4000 uzbuna godišnje, 10% tih uzbuna je o stočnoj hrani.

DAN 2. (4.2.2014)

----------------------------------------

VETERINARSKA REGULATIVA (2)

------------------------------------------------

9:30 - Kontrolni sistem za uvoz – govori: Patricija Langhamer

Direktorat Sanco, jedinica G6 – bavi se međunarodnim multilateralnim sporazumima

1993. – Jedinstveno tržište EU je formirano. Da bi sve bilo bezbedno, formirana je legislativa.

BIPs (Border inspection points of control) – kontrolne granične tačke na kojima se vrše obavezne veterinarske kontrole

Odobrene ulazne tačke EU za komercijalnu trgovinu životinja i proizvoda od životinja:
266 BIP-a u EU

2 u 2 EEA

2 na Farskim ostrvima
2 u Švajcarskoj
2 planirana za GL

Da bi neko mogao da izvozi u EU mora da ispuni sledeće:
- da je iz odobrene treće zemlje
- da ima harmonizovanu sertifikaciju za životinjsko i javno zdravlje
- da ima odobrene establišmente (na listi TRACES sistema)
- odobren plan kontrole rezidua

FVO (Food veterinary organization) - vrši saslušanja u trećim zemljama

BIP (ulazne tačke na granici):

- Informacija mora stići pre ili na sam dan prelaska sa dokumentom (Common veterinary entry dokument) preko sistema TRACES.

- Provera identiteta svih pošiljki

- Fizička provera životinja – ali broj ovih provera se smanjuje u zakonima

- Sertifikat o zdravlju mora sadržati odobrenu treću zemlju

- Za svaki proizvod se prema trećim zemljama primenjuju isti kriterijumi kao i za države članice

- Fizičke provere mogu biti: nasumične i redovne.

Direktiva 92/65/EC tiče se instituta i karantinskih centara koji su odobreni

Ako se roba ne slaže sa uslovima EU:

- Uništenje –klanje i eutanazija životinja

- Specijalni tretman životinja u karantinu

- Prevoz do druge države van EU ili natrag u treću zemlju

- Alternativna upotreba od namenjene

U slučaju čestog ili ozbiljnog kršenja zakona:

- Zabrana uvoza trećoj zemlji ili regionu. Pooštravanje kontrola ubuduće.

- Zabrana iz institucija, firmi ili drugih objekata.

Kako EU dolazi do informacija o lošoj hrani i bolesti životinja:

1. RASFF sistem

2. FVO – saslušanja i izveštaji

3. TRACES sistem

Neke države članice povezale su svoj sistem carine sa TRACES sistemom radi lakšeg praćenja. TRACES ne vrši pojačanu kontrolu nakon uspešnih primera prelaza.

Regulativa 206/2009 EC- provera ličnog prtljaga, čekova i priznanica onlajn kupovine

Odluka 2007/25 EC - maksimum pet pasa, mačaka, ptica ili drugih ljubimaca može ući. U suprotnom upućuju se na graničnu kontrolu i tretiraju kao trgovina životinjama po Regulativi 998/2003.

Regulativa 1069/2010 i Regulativa 142/2011 – otpad od keteringa. Provera i nadzor prtljaga sa teretnih brodova.

’General import issues such as listing of third countries’ – na sajtu grupe Sanco za više detalja

PITANJE: TRACES i RASFF : Da li se uzorkovanje vrši samo jednom na ulasku u EU ili i na drugim BIP punktovima?

Odgovor: Za kopneni saobraćaj to može da se desi više puta, dok se za vazdušni i pomorski to ređe dešava.

PITANJE: Možete li da nam objasnite termin ’Chanelling Procedure’?

Odgovor: Imamo nekoliko takvih procedura. Imamo derogaciju za tranzitne pošiljke. Nebezbedan proizvod biva vraćen u treću zemlju ili neku drugu zemlju van EU, pratimo šta se dešava sa proizvodom do kraja.

(Srbija je korisnik TRACES sistema)

U prošlosti je svako mogao da ubacuje zaduženu osobu u TRACES sistem. Pa su greške u kucanju učinile TRACES neefikasnim. Od tada smo zamolili države članice da imaju samo jednog zaduženog za TRACES sistem. Ukoliko imate problema sa vašim sistemom u Srbiji, razgovarajte sa zaduženom osobom u Srbiji.

Pri uništavanju prtljaga putnika, na vama je da odredite da li će se postupak obavljati direktno na aerodromu ili odvesti do nekog namenskog objekta.

10:15 - Uvozna regulativa za žive životinje i proizvode od životinja – govori: Pjeranđelo Bernorio

Regulativa EU treba da prati:
- Pravila STO (Svetska trgovinska organizacija) i SPS koji prati OIE i CODEX standarde

Bude naučno utemeljena: EFSA (Parma, Italija) daje naučne savete Komisiji

Stroži standardi od propisanih moraju biti praćeni adekvatnom procenom rizika

BITNI DOKUMENTI:

Veterinarska kontrola prilikom uvoza - 97/78/EC

Regulativa 853/2004/EC – javno zdravlje

Direktiva 2002/99 EC - pokriva opšte stvari o zdravlju životinja. Za posebne vrste životinja koje se često koriste u ljudskoj ishrani imamo i posebne zakone.

2004/68 EC - obuhvata kopitare

1992/65 - obuhvata pčele

Jako pazimo na slinavku i šap od bolesti. Brazil je primer zemlje koja ima regione sa jako dobrom i bezbednom hranom i regione sa nebezbednom hranom ili opasnim životinjama. Različito tretiramo te regione u trgovini.

Nikakav nivo rizika nije prihvatljiv.

Direktive 90/425/EEC i 89/662/EEC – Unutrašnje tržište EU

Direktive 91/496/EEC i 97/78/EEC – Uvoz iz trećih zemalja

Regulativa 206/2009/EC – Uvoz ličnih stvari. Veliki rizik dolazi od ličnog prtljaga putnika, ali to je jako teško kontrolisati.

PITANJE: Kako treća zemlja dokazuje bezbednost drugog putnika koji se ne uklapa u regulativu EU? Npr. Razlika u propisanoj temperaturi tretmana (70 ili 80 stepeni) kod svinjskog mesa?

Odgovor: Za sada se to nikada nije dogodilo. Mi bi morali da radimo analizu rizika treće zemlje i vidimo koliko je to bezbedno. Argentina je npr. koristila 80 stepeni.

11:00 - Trgovina živim životinjama u EU – sperma, jajašca, embrioni – govori: Eva Kamara

Goveda, svinje i ovce su životinje kojima najviše trgujemo

Odluka saveta 209/470/EC

Direktiva 90/425 EC - provere

Direktiva 96/93 EC - sertifikacija

Direktiva 64/432 EEC – stoka i svinje

Direktiv 91/68/EEC - ovce i koze

Direktiv 2009/156/ EEC

Direktiv 92/65/EEC Svi učesnici u trgovini moraju biti odobreni, kao i objekti koji vrše kontrolu.

2001/618/ EC - Ajoški bolest

2004/558/EC – IBR (Infectious bovine Rhinotracheitis). Definisane dodatne garancije u vezi svih bolesti.

Kopitari:

92/65/EEC – sperma i jajašca

90/427/EEC - zootehnika, knjiga pastuva

90/428/EEC

Jedinstveni životni broj (Unique life number - UELN compatible)

1.7.2009. regulisano čipovanje konja (Regulativa 504/2008). Postoje i alternativne metode

***kvar prenosa – 30 minuta***

14:45 - Troškovi za veterinarske delatnosti – govori: Ludvig Vanderborg

Veterinarski programi -180 miliona evra (za iskorenjivanje bolesti) – ukupno postoji oko 40 programa

Stopa sufinansiranja je 50% - procenat od finansija izdvojenih za svaki program (60% za FMD – Food and Mouth disease) -> za hitne situacije kao ptičji grip i više . Za više detalja: Odluka2009/470/EC

Direktiva 882/2004 – kontrola hrane i stočne hrane. ’Zdravlje biljaka’ - 50% troškova uništavanja finansiramo.

Institucije EU imaju 45 Laboratorija različite namene: pesticidi, GMO, salmonela itd. (882/2004)

Od 2006. – 21000 osoba trenirano za bezbednost hrane. Države članice ne učestvuju u ovom programu treninga.

2014.-2020. Projektovani budžet je 1.8 milijardi evra. Zakonodavstvo se menja u narednim mesecima (maj, jun).

3 rate finansiranja troškova (funding rates) : 50%, 75%, 100% - koji procenat programa će se finansirati

Objedinjen pravni sistem znači i efikasnije procedure.

PITANJE: Da li postoji mogućnost da u slučaju epidemije bolesti iz Turske (kao šap i slinavka) EU refundira troškove suzbijanja bolesti?

Odgovor: U budućnosti, kad se donesu novi zakoni, mogli bismo da finansiramo suzbijanje bolesti, kako ne bi prešlo i na EU.

15:30 - Kontrola rezidua i zabrana hemijskih supstanci - Frank Svartenbro

Imali smo raspravu sa SAD zbog hormona, jer su kancerogeni. Oni kažu da toga već ima u hrani, mi kažemo da nam ne treba nešto što je višak.

Direktiva 96/22/EC - uslovi za terapeutsku i zootehničku upotrebu

Veterinar je uvek odgovoran za odobravanje korišćenja hormona. Nije dozvoljeno korišćenje supstanci koje su kupljene u SAD, a ne nalaze se na tržištu EU. Nije dozvoljeno korišćenje implanata, jer mogu i nehotično nakon obrade da dospeju u ljudski organizam.

Beta agonisti (Beta agonists), testosteron, progesteron i derivativi – samo za terapeutsku upotrebu, inače je zabranjena upotreba.

BST (Bovine somatotropin) – zabranjeno direktivom 1999/879/EC. Produktivnost krava ne treba da se povećava injekcijom hormona. Dolazi do zapaljenja vimea i ostalih reakcija. SAD ne misli tako, dok Kanada, Australija i Novi Zeland misle slično EU.

Direktiva 96/23/EC – monitoring rezidua – za životinje

NRMP – Nacionalni plan za monitoring rezidua. Tim planom se propisuju obavezni nivoi uzorkovanja na farmi i u klanicama.

Direktiva 97/747/EC – za životinjske proizvode i manje važne vrste kao što su zečevi

Direktiva 2011/163/EC - LISTA TREĆIH ZEMALJA

Uslovi u trećim zemljama moraju biti ekvivalentni EU.Srbija je uključena za sve vrste životinja osim za zečeve i divljač.

Odluka 98/179/EC - official sampling

Odluka 2002/657/EC - analitical methods and interpretation of results

Regulativa 37/2009 - maksimalni nivo rezidua

Regulativa 2002/657/EC - minimalno potrebna količina za učinak supstance

Rezultati se uporedjuju sa ova dva propisa.

Regulativa 470/2009 – referentne tačke za delanje (Reference points for action - RPAS)

Regulativa 882/2004/EC – referentne laboratorije EU

PITANJE: Da li je neophodno da subjekti u poslovanju razvijaju sopstvene provere kad već postoji Nacionalni monitoring plan?

Odgovor: Nije neophodno, ali direktiva ostavlja mogućnost. To zavisi od toga kakvo je stočarstvo kod vas. Verovatno ima slučajeva gde je ekonomičnije da sam proizvođač to radi. Velika gazdinstva imaju i sredstva da to sprovedu. Ali ako imate npr. 5000 jedinica proizvodnje, onda bi to bilo preskupo za samog proizvođača.

SRBIJA - Kod nas se i pored Nacionalnog plana podržava i razvijanje sopstvenih metoda u privatnim firmama.

I kada je mali oblik proizvodnje, vi treba da imate uzorkovanje. Želimo da što je više moguće izbegnemo arbitražu referentnih laboratorija EU tamo gde su zadužene Nacionalne referentne laboratorije.

16:00 - Dobrobit životinja – govori: Paolo Dala Vilja

64% građana EU zabrinuto je za dobrobit životinja na farmi. Studija Univerziteta Reding detaljno je istraživala oko čega se sve građani brinu.

89% građana smatra da se isti standardi trebaju primenjivati na uvoznu hranu (očuvanje sela, ekologija, bezbednost, da životinje ne pate) – izvor: EU barometar

Direktiva 98/58 – dobrobit životinja

Tendencija u EU je da se potpuno izbace kavezi i boksovi.

Regulativa 1099/2009 – zaštita životinja tokom klanja

PITANJE: Ovlašćenja II i I (kategorije) izdajemo u Srbiji. Da li sa ovim ovlašćenjima životinje mogu u EU?

Odgovor: Samo ovlašćenja država članica su validna. Vaši transporteri mogu takva ovlašćenja dobiti od država članica.

DAN 1. (3.2.2014)

----------------------------------------

UVOD I OPŠTI ZAKONI

------------------------------------------------

9:45 - Tehnički problemi u Briselu. Prenosa uvoda nije bilo.

10:30 - Opšti zakon o hrani (General Food Law) - govori: Vinsent Oban (Vincent Aubain)

Zakoj je usvojen je 2002. nakon problema sa bolešću ludih krava. Principi sadržani u tom zakonu odnose se na celokupnu EU:

1) Princip predostrožnosti

- primenjuje se kada nema dovoljno naučnog znanja o nekoj oblasti. Kada je nešto novo, ali nema razloga da verujemo da je štetno ili nebezbedno, princip se ne primenjuje. Primenjuje se samo ako imamo nepotpune informacije.

- primena mora biti srazmerna. Ne bi trebalo da preko ovog principa blokiramo trgovinu koja je dogovorena preko međunarodnih sporazuma.

2) Princip sledljivosti (Traceability)

- primenjuje se na sve subjekte, proizvode i ostale elemente u lancu trgovine. Informacije o tome odakle je kupljeno, kome je prodato. Ne tražimo da se u sakupljanju podataka ide do same farme od koje potiče hrana. Ali da znate da kažete 'kupio sam tu i tu', 'prodao tom i tom maloprodajnom lancu'.

3) Odgovornost

- glavna odgovornost je na subjektu koji je proizvod plasirao na tržište u poslovanju s hranom. Dakle, ne možete tužiti državu za svaku prevaru koju doživite, već poslovnog subjekta. Ovo ne važi za slučajeve gde se pokaže da državna tela duži period (npr. 20 godina) nisu adekvatno zaštitila potrošača ili blagovremeno i dobro sprovodile kontrolu.

EFSA je formirana radi procene rizika za sve prehrambene proizvode i stočnu hranu. U procesu procene rizika konsultujemo ponekad i nosioce interesa.

2002. formiran RASFF (Rapid Alert System for Food and Feed)

Srbija - u prošlosti se kod vas pojavio norovirus u malinama. Tada smo svim državama članicama dali uzorke kako bi mogle da izvrše poređenje sa budućim pošiljkama. Kod vas nije bio uveden sistem sledljivosti, pa nismo ni došli do izvora problema.

Da bi se izbeglo da različite članice reaguju različitim merama, sistemom koordinisanog reagovanja ublažavamo rizike. Evropska komisija usvaja vanredne mere radi veće efikasnosti na nivou EU.

Kada su u pitanju problemi na nacionalnom nivou, ne usvajamo set opštih vanrednih mera, jer problem nije raširen na druge države. Ali država članica može pokrenuti inicijativu za donošenje vanrednih mera, jer su mere na nivou EU delotvornije od nacionalnih.

VANREDNE MERE (Emergency measures)
- privremena zabrana proizvoda. Zabrana se donosi pod izvesnim uslovima zavisno od slučaja.
- blanko zabrana - stopostotno testiranje na granici i sl. Kod ovakvih zabrana je otvoren prostor da donesemo bilo kakvu meru u cilju bezbednosti.

KRIZE u EU: dioksin, aflatoksin itd. Nakon tih kriza napravljen je okvir za delovanje. Učestvuje EFSA (koja da je stručnu, naučnu procenu rizika). Moraju se sakupiti sve informacije, da bismo videli koje su sve opcije za odgovor na problem moguće.

2002. godine smo pregrupisali razne komitete za hrabu u jedan (Standing committee on the food chain and animal health). Komisija usvaja zakonodavstvo, ali se razgovara i sa predstavnicima država članica. Članovi iz pojedinačnih država glasaju.

Srbija - za ove stvari vi možete imati atašea u Briselu ili slati nekog od kuće da prisustvuje sastancima komiteta. Principi sledljivosti i predostrožnosti se moraju uvesti u vaše zakonodavstvo pre pristupanja. Takođe, ako poslovni subjekti nisu ti koji snose odgovornost prema vašim zakonima to takođe morate menjati.

(Delegacija Srbije nije imala pitanja u ovom delu)

11:45 - Sistem kontrolu na unutrašnjem tržištu - govori: Laslo

Kada je u pitanju zdravlje životinja imamo horizontalna i vertikalna dokumenta. Ja ću govoriti o horizontalnim dokumentima.

HORIZONTALNA DOKUMENTA - Direktive (directives) 89/62 i 90/425 koje se tiču živih životinja i germinalnog poroza.

Nema kontrole na granicama, ali kontrole postoje na mestu porekla. One mogu biti sistematske (svaki put pre nego se stekne sertifikat) i kontrole na mestu odredišta (manje rigorozna, ne treba biti diskriminatorna).

Neke stvari će se međutim uskoro promeniti. U direktivi 90/425 obratite pažnju na član 9. se bavi proizvodima i član 10. koji se bavi životinjama.

(Safeguard) - pošiljalac pošiljke snosi odgovornost za ispravnost pošiljke. I plaća za moguću štetu. Imamo 'dvostruki sistem zaštite' (Two-pillar system of protection), koji definiše kako se vrše kontrole. Ali to mora da bude bez diskriminacije po državu članicu. Mere se donose na nacionalnom nivou i nivou EU.

DISKRECIONI PROSTOR - ukoliko država članica ne preduzima privremene zaštitne mere, a druga država članica može da interveniše i uradi to što prva država nije uradila. Veterinarska komisija može sprovesti i preduzeti privremene zaštitne mere ukoliko nije obaveštena valjano i smatra da nije dovoljno urađeno. Primer: afrička svinjska kuga u Litvaniji (intervenisao Veterinarski komitet). Odluka o zaštitnim merama donosi se na sastanku sazvanog komiteta. Sastanak može biti i potvrdan o merama države članice.
Brzina - Odluke su primenjive odmah. Ne čekamo objavu u Službenom glasniku.

Razlozi za donošenje vanrednih mera: bezbednost, transparentnost, pomoć pojedinim članicama, sprečavanje uticaja na uvoz i izvoz kad se država članica unervozi (jer tržište EU je jedinstveno tržište).

O komitetu SCoFCAH imate detalje na internetu.

Sistem menjamo nakon ulaska svake nove članice, kako bismo smo sprečili širenje bolesti iz te države. To smo uradili npr. u slučaju Rumunije i Bugarske.

Možemo da vam tražimo sertifikate ako postoji mogućnost da se ugrozi jedinstveno tržište. Mi to tražimo i to očekujte. Ne dozvoljavamo da bilo šta uđe u EU što ne zadovoljava sve uslove vezane za uvoz. Sertifikati su regulisani Direktivom 1996/93/EC.

Međusobna pomoć (mutual assistance) definisana je Direktivom 89/608/EC (dostupna onlajn). Ona se tiče krivičnih istraga protiv onih koji ne poštuju pravila.

Sistem TRACES (ranije ANIMO) - alat za izrađivanje sertifikata. Pomaže u sledljivosti robe. Sastoji se iz 3 dela: osnovni podaci, vakcine i zdravlje životinja, kontrole.

Strategija za zdravlje životinja - Bolje je biti proaktivan nego lečiti. Malo više košta ali na dugoročno ćemo uštedeti novac. Ciljevi su: visok nivo zdravlja, pomoć selima i privredi, omogućiti slobodno kretanje dobara, ekološka zaštita. Ovo jeste politički dokument ali možete videti čemu težimo. Uskoro usvajamo novi Zakon o zdravlju životinja i vi ćete verovatno morati da ga primenjujete u trgovini sa EU. Sva dokumenta su dostupna na sajtu EUROLEX-a. Ne morate se plašiti jer sve promene regulative će biti na bolje. Tražimo načine da stvorimo jednostavna efikasan sistem.

PITANJA: Siniša Plavšić i Siniša Kotor iz srpske delegacije

1) Moje pitanje se tiče granica diskrecionog prostora. Kako identifikovati i definisati ozbiljan hazard? Posebno za bolesti koje nisu zoonoze. Ili one koje nisu na listi obaveznih za prijavu?

Odgovor: Sve se svodi na to kakav sistem imamo. Uzmimo za primer slinavku i šap (Q fever). Odmah se obratite komitetu ScoFCAH i koristite znanje stručnjaka, referentne laboratorije i mrežu stručnjaka za egzotične bolesti kao npr. iz Australije. Slinavka i šap se desila u Holandiji, a finansirali smo čak i studije. Odlučeno je da taj problem rešava Holandija na nacionalnom nivou.

Kako sve to utiče na trgovinu? Ima različitih slučajeva. Države članice ne mogu da donose jednostrane zabrane. Ali kada je u pitanju izvoz - tu smo na milost i nemilost država članica i ponekad propatimo. Kompliment za pitanje, to je siva oblast, jer ne možemo se uvek oslanjati na zakone, već i konsultovati veterinarski sud.

2) Da li konkretno Srbija može da se obrati komitetu SCoFKAH?

Laslo: Nama možete za stručna pitanja. Vensan može detaljnije o SCoFKAH.
Vensan: O tome ćemo kasnije, jer je deo današnjeg izlaganja.

3) Roba koja se odnosi na uvoz može da se tranzitira...da li to važi i za robu po ruskim standardima? Ako smtramo da roba nije rizična, a još uvek nije odobrena kako da uđemo u postupak? Poznato je da postoje ograničenja za svinjsko meso. Kako da treća zemlja odbrani svoju tezu da je roba bezbedna?

Odgovor: Ne govorimo toliko o robi koliko o samoj državi, koja je sve ugovore potpisala. Ona mora da je na našoj uvoznoj listi. A kako da se nađete na listi to je jednostavno: podneti zahtev zaduženom telu, a onda mi postavljamo pitanja. Onda proširujemo listu životinja na direktivi iz 2010.

Kada je pristupala Hrvatska bilo je to delikatno pitanje. Ne dozvoljavamo nikom da prođe ako ni za nas to nije dobro (npr. mikotoksini). S druge strane, ne tražimo da imate poseban program za praćenje robe.

4) Kod nas važi minimalan tretman D za svinjsko meso. Da li možemo uvoziti i sa ovim tretmanom?

Odgovor: Uvek imate mogućnost da uđete u razgovore s nama i mi vas ohrabrujemo da to učinite. Jeste dugotrajno, i jesmo strogi, ali možete konsultovati Hrvatsku, Bugarsku i Rumuniju gde je situacija danas mnogo bolja zahvaljujući tome.

U predpristupnom periodu postoje PRELAZNE MERE (gde roba prelazi granicu). U slučaju Hrvatske to je bio Neumski koridor.

Kad govorimo o svinjskom mesu iz Srbije predsednik komiteta može pozvati vašeg predstavnika i konsultovati ga u vezi ove teme. Ali, vi ne možete formalno tražiti stavljanje na dnevni red jer niste članica. Ali uvek možete razgovarati s nama i davati predloge. Ako procenimo da je to bitno za EU, razmotrićemo.

Proizvodi namenjeni Rusiji u tranzitu će se proveravati u EU i na njih biti primenjeni naši propisi, kao da su namenjeni samoj EU. Morate da pregledate i revidirate sve bilateralne sporazume koji nisu u skladu s pravilima EU. To se radi blagovremeno i partner obavesti 6 meseci unapred. I to će potrajati malo. Pregledajte svoje sporazume s trećim zemljama.

----------------------------------------

VETERINARSKA REGULATIVA

------------------------------------------------

14:30 - Kontrolne mere za bolesti životinja - govore: Fransisko Revirijego i Klaus Kostencer

Nalaze se u direktivi 92/119/EEC. Obaveštavanje u ADNS-u (Direktiva 82/984/EEC). Pokriva epizootiološka istraživanja. Krizne jedinice koordinišu sve mere uništenja. Definisan je i način postupanja, kao što je uklanjanje robe sa tržišta, uništenje leša i uzoraka naravno.

Formiranje zona:

a) ZAŠTITNA ZONA - u radijusu od 3km oko zaraženog gazdinstva. Ljud moraju biti informisani, a gazdinstva popisana.

b) NADZORNA ZONA - u radijusu od 10km oko zaraženog gazdinstva.

Mora postojati Nacionalna Referentna Laboratorija. Ako država članica nema laboratoriju onda je moguće slati uzorke drugoj državi članici. NRL ima za cilj da koordiniše sve ostale laboratorije i sprema zajedničke testove istraživanja.

Bolesti hrane i usta (Food and mouth disease - FMO)

Direktiva 2003/95/EEC

Najpoznatije su bolesti slinavka i šap. Obratiti pažnju na sledeće članove:

Članovi 25 i 26 - o mleku i mesu iz restriktivnih zona
Član 45 - slobodni i zabranjeni regioni
Član 49 - vakcinacija za ove bolesti
Član 59

Aneks III - kako veterinari da uzimaju uzorke. Kako se vrši čišćenje domaćinstva
Aneks IX -
Aneks XIV - banka antigena i vakcina

Videti i direktivu 92/119

Svinjska kuga (Classical Swine fever - CSF)
Važi isto što i za slinavku i šap. Postoje posebne preporuke kako se primenjuje kod divljih svinja.

Član 24 - pravila vezana za određenu vrstu otpada kako ne bi došlo do širenja putem keteringa.

dokument 2007/682 - tiče se rezervi vakcina

Afrička svinjska kuga - važe slična pravila.
Afrička konjska bolest - važe slična pravila uz neke specifičnosti kao što je npr. radijus nadzorne zone od 150km (Direktiva 92/35)

Ptičji grip
Direktiva 2005/94

Aneks I i II - definicije različitih vrsta ptičjeg gripa
Aneks V - kako prepoznati podgrupe kod kokoški
Aneks XI - specifične mere kod izbijanja bolesti
Aneks XV - gazdinstva pod rizikom od zaraze
Aneks X - vakcinacija

Direktiva 2006/437 - dijagnostifikovanje svinjskog gripa

Bolest njukasl - važi isto kao za ptičji grip uz male razlike. Zavisi od tipa ove bolesti.

Vodene životinje (ribe i školjke)

Članovi 4,8,10,14,47, 49 u direktivi ____(nisam stigao da zapišem)

Bolest plavog jezika (Blue tongue disease - BT)
Direktiva 2000/75/EC
Regulativa komisije 1266/2007 i direktiva 2000/75 - pošto je u pitanju vektorska bolest (prenose se uz pomoć nosioca, najčešće insekta), regulativa je striktnija.

Zaštitna zona - radijus 100km
Nadzorna zona - radijus 150km

Pogledati i Anekse I,III, IV

Odobrenje vakcinacije u nekim državama članicama definiše Odluka komisije (commission decision) 2008/655/EC

PITANJE srpske delegacije (Vladimir Palašević): Direktivu 92/119 smo već primenili u zakonodavstvu. Izuzetak su bolesti iz Aneksa I. Kako su države članice primenile taj Aneks?

Odgovor: O tome možemo kasnije, jer trenutno kod sebe nemam tehničke detalje.

Pitanje: Da li Srbija može koristiti vakcine i gene iz ove banke zbog širenja bolesti u susednim državama npr.?

Odgovor: Predviđeno je da okolne države imaju pristup banci gena. Tako se sprečava i dalje širenje na EU.

Zoonoze u hrani, regulacija i prevencija

Salmonela
Direktive 183/2005 i 2073/2005

Sprovođenjem pravilnika iz godine u godinu od 2004-2014 na nivou cele EU uočen je pad obolelih od salmonele za 5-10% godišnje.

MERE: 1) Vakcinacija 2) Restrikcija za stona jaja 3) Zabrana antibiotika 4) Izučavanja 5) Od 2009. primenjujemo nove kriterijume o bezbednosti hrane. Uvoz iz trećih zemalja moguć je samo ako su im propisi usaglašeni sa kriterijumima.

RASFU - sistem obaveštavanja

Regulativa 2073/2005/EC - reguliše druge slučajeve. Definisani mikrobiološki kriterijumi. Duga lista proizvoda na koju se primenjuje kada je u pitanju salmonela. Isto važi za listeriju, histamin kod ribljih proizvoda.

Direktiva 2003/93/EC - definiše monitoring zoonoza

PITANJE (Tristana Bošković): Propisi EU ne definišu posebno druge vrste salmonela. Da li je to nešto što je ostavljeno državama članicama da učine?

Klaus: Hvala na pitanju. Trenutno je izrada detaljnije regulative u toku, ali da države članice mogu donositi mnogo detaljnije zakone. Jedan je međutim pokriven Članom 14. Zakona o hrani. O živinskom mesu tu je i propis 753/2005.

PITANJE (Snežana Petrić): Da li Nacionalna referentna laboratija mora da radi samo službena istraživanja? I da li i zašto ne može da radi komercijalna istraživanja za treću stranu?

Klaus: Nacionalna referentna laboratorija može da radi i privatna istraživanja, ali lice mora biti odobrene na spisku ili u tesnoj vezi sa slučajem salmonele. Ukoliko zakonodavne prepreke ne postoje možda i više od toga. Ako imate tehničkih pitanja mogu Vas uputiti na ljude koji će znati da odgovore.

16:00 - Identifikacija i registracija životinja, registrovanje kretanja životanja - govori: Serhio Pavon

EU je prva usvojila pun sistem sledljivosti za goveda zbog bolesti ludih krava. Cilj je bio da uđemo hrani u trag od gazdinstva do stola. U tu svrhu doneta je Regulativa 1760/2000/EC. To je urađeno kako bi se ponovo uspostavilo poverenje potrošača i formirao sistem prevencije.

PRINCIPI:

- Sledljivost (traceability) ne može da se postigne bez troškova. Svi hoće naš sistem, ali on košta. Japan želi ovakav sistem zbog javnog zdravlja, dok Argentina kao proizvođač želi sistem kako bi imala bolji izvoz.
- Svako goveče ima jedinstvenu oznaku, broj, kao što mi imamo broj lične karte.
- Nekada je sledljivost na grupnoj, nekada na pojedinačnoj osnovi.
- Da li usvojiti sistem samo kada je u pitanju roba za izvoz ili za sva goveda? O ovome razmišljaju svi koji žele da usvoje naš sistem. Ali, mogu da vam kažem da su najveći proizvođači goveda i najveći izvoznici usvojili ovaj sistem 100% ('obavezni sistem'). Ovo ne čine samo razvijene države, već i države u razvoju.

Zbog bolesti ludih krava nismo mogli izvoziti u 85 država! Ne samo meso, već i mleko, kožu, želatin...sve! To je bila katastrofa za sektor.

Primenjujemo sistem sledljivosti 'od rođenja do klanice': rođeno u Belgiji, odraslo u Francuskoj, zaklano u Nemačkoj. Najvažnije ovde je ljudsko zdravlje - da lošu, zatrovanu hranu što pre identifikujemo i uklonimo. Jedinstveno tržište EU je takođe bitan deo.

REGIONALIZACIJA: blokiranje zaraženih delova neke zemlje. Ovo mora ići rame uz rame sa dobrom bazom podataka.

ISKUSTVA EU: Da li je vredelo? Da!

- na nivou zdravlja životinja
- na nivou zaštite potrošača
- bolji pristup tržištu

Ali: to košta i administracija je postala glomazna. U procesu smo uvođenja elektronske identifikacije koja bi zamenila plastične markice na ušima (revidiranje principa u Regulativi 1760/2000/EC). Time bismo poljoprivrednicima olakšali administrativni deo - da ne postoji potreba za pasošem i unošenjem podataka iznova.

Za goveda imamo individualnu identifikaciju, za svinje nemamo. Važno je takođe u čitavom procesu identifikacije i registracije razlučiti šta su farme, a šta gazdinstva.

Samo goveda rođena nakon 1.1.1998. su za sistem sledljivosti, a samim tim i izvoz mesa. Govedo mora da dobije markicu najkasnije nakon 20 dana. Ako na primer uvozimo rusko govedo, ono mora da ima rusku markicu, ali da nakon ulaska u EU bude registrovano EU markicama. Na ambalaži bi npr pisalo: rođen u Rusiji, uzgoj u Litvaniji, klanica u Litvaniji. Francusko goveče koje se izveze u Španiju zadržava francusku markicu, sem u slučaju kada markica otpadne. Tada se stavlja nova. Menjanje markice je ozbiljna stvar, veterinar mora biti prisutan. Inače gubimo trag u bazi podataka i onda može doći do prevara. Želimo da vidimo ceo istorijat životinje: broj majke, broj gazdinstva, pol, prelaz granice itd. Ideja je međutim da se polako oslobodimo pasoša.

Naš sistem nikad ne bi funkcionisao bez prave kontrole i kazni. Farmer mora poštovati pravila. Države članice mogu farmere sankcionisati i npr. nametnuti restrikciju kretanja goveda.

PITANJE (Plavšić): Sistem obeležavanja postoji 10 godina. Kako je regulisano obeležavanje konja? Da li preporučujete da izdavanje pasoša rade asocijacije ili nadležni organ?

Serhio: 504/2008 se trenutno revidira. Pre 10 meseci imali smo skandal s konjskim mesom kao što verovatno znate. Trenutno nemam odgovor jer mi ne znamo kako ćemo to urediti. Neke članice žele sličan sistem kao za goveda. Neke druge članice su već delegirale taj posao udruženjima i smatraju da on dobro funkcioniše. Ja lično, Serhio Pavon, mislim da o konjskom mesu treba da razmišljamo kao goveđem i da sistem bude potpuno u rukama nadležnog organa.

PITANJE: Samo 15 zemalja ima bazu podataka ocenjenju kao potpuno operativnu ('fully operational'). Kako teče proces priznavanja ovog sistema? Da li isto važi za ovce i koze, kao i za goveda?

Serhio: 2000. smo rekli da moramo imati nešto harmonizovano za sve u EU. Države članice su rekle: ,Mi ne želimo da vi iz komisije gurate nos u to. Nađite način da primenite najbolje prakse.' Što se tiče Srbije, imaćemo razmenu elektronskih informacija kada izvozite npr. u Hrvatsku. Najveću složenost sistema imamo kod goveda, pa onda kod ovaca i koza i na kraju, najjednostavniji sistem kod konja. Irska je npr. uvela obavezu praćenja kretanja životinja između farmi, ali mi nismo toliko striktni. Mnogi su mislili da je trebalo imati striktnije obaveze za ovce i koze, ali to nije prošlo. Ovde je proces usvajanja zakona složen i ne postignete uvek ono što ste zacrtali.

U Aprilu idemo na plenum u Strazburu o elektronskoj identifikaciji da završimo ceo proces. Farmeri kritikuju direktorat SANCO (prim. njega i sve ostale govornike na skriningu Srbije jer su svi iz SANCO-a), jer mi namećemo regulativu koju oni moraju da plaćaju. Elektronsko obeležavanje je skuplje od običnog, pa smo odlučili da malim farmerima damo izbor. S toga smo i državama članicama dali mogućnost da farmerima dozvole da biraju da li hoće plastičnu ili elektronsku markicu.

17:00 - Zootehnika - govori: Serhio Pavon

GLAVNI CILJ: revizija Komiteta o zootehnici. Trudićemo se da objedinimo sve akte u jedan. Ali imamo probleme sa prekograničnim aktivnostima. Farmeri iz Nemačke nisu mogli da otvore farmu u Italiji.

Zootehnika je definisana Direktivom 2009/157. Države članice tumače zakon o zootehnici kako njima odgovara i hoćemo da tome stanemo na put, jer to ugrožava jedinstveno tržište. Očekujemo da zakon bude gotov u prvoj polovini 2014.

***O kloniranju i genetskoj selekciji nije govorio jer su ga upozorili da nema vremena.***

PITANJE (Mirko Sekulić): Recite nam nešto o ICAR-u i Interbul-u (prim. Interbul uzima genomske podatke). Kako se postaje član?

Serhio: To su za nas međunarodne reference, a ne nadležni organi. Da biste postali član ovih organizacija stupite u kontakt sa Anderom Sati (daću vam telefon), ali kontaktirajte i vaše farmere jer i oni imaju ove podatke. Zajednički seminar FAO i ICAR je bio uspešan i tada se povećao broj članova.

17:30 - Nekomercijalno kretanje ljubimaca - govori: Helen Klajn

Sadržano u:

Regulativi 998/2003 (ne tiče se komercijalnog kretanja). Obratiti pažnju na članove 2,12,5 i Aneks I (o vrstama ljubimaca).

Regulativi 1992/65 (pokriva trgovinu, ali samo pse, mačke i lasice).

Prase i krava ne mogu biti kućni ljubimci. Čak i ako de facto to jesu ne može se na njima primenjivati regulativa. Ili to ostaje na državama članicama da konkretno razrade. Čim pređete granicu sa životinjom možete biti provereni u skladu sa ovom regulativom.

Aneks Ib - vakcina protiv besnila
Aneks Ia - identifikacija mikročipom ili tetovažom

Pasoš za ljubimce regulisan je Direktivom komiteta 2003/803/EC. Pri ulasku u Veliku Britaniju, Maltu, Irsku i Finsku ljubimac mora da dobije vakcinu protiv ehinokokusa (ecchinococus).

Sertifikat o zdravlju (CD 2011/874/EU) mora biti u pasošu. Srbija još uvek nije na spisku u Aneksu II 998/2003.

Odluka 2000/258/EC ('Rabies antibody titration test'). Član 10. dotiče se kriterijuma za treće zemlje. Postoji sistem monitoringa za nove zemlje od 2 godine. Pregledavaju se ljubimci koji ulaze u EU iz trećih zemalja.

Sadašnji pasoš važi do 29.12.2014. Od tog datuma mora da se izvadi novi.

Privatni izvršitelji i Zakon o izvršenju: Građani bez šanse u postupku za komunalije

noreply@blogger.com (Bote) — Wed, 26 Jun 2013 16:59:00 +0000

Pišu: Filip Rudić i Jovan Ristić, novinari agencije Beta

Kada su prošle 2012. godine privatni izvršitelji počeli da rade, država je tvrdila da će ova nova profesija rasteretiti sudove, omogućiti brže izvršenje sudskih presuda i efikasniju naplatu potraživanja za komunalne usluge. Godinu dana kasnije, građani koji duguju za komunalije plaćaju neobrazloženo velike troškove i nagrade za rad izvršitelja, koji su u potpunosti svaljeni na dužnike.

Privatni izvršitelji su uvedeni Zakonom o izvršenju i obezbeđenju (ZIO), a stručnjaci sa kojima je agencija Beta razgovarala ukazuju da brojne odredbe tog zakona nisu usklađene međusobno, sa Ustavom i drugim zakonima, i ostavljaju mogućnost za kršenje prava građana na pristup pravdi i na suđenje u razumnom roku.

Podaci do kojih je došla agencija Beta, na osnovu izjava sagovornika i sopstvenog uvida, ukazuju na rizik da građani pretrpe štetu nesrazmernu svom dugu, pri čemu im je mogućnost da ovu štetu nadoknade izuzetno otežana.

U periodu od 2010. do donošenja zakona 2011. godine iz nacrta ZIO uklonjena su dva pravna leka: žalba i pravo na odlaganje postupka. Mada je proklamovana težnja bila da se dužnik spreči u zloupotrebi procesnih prava, uspostavljena je potpuna nadmoć poverioca.

Profesorka Pravnog fakulteta univerziteta Union Vesna Rakić Vodinelić upozorava da zbog ovog zakona država može biti tužena Sudu za ljudska prava u Strazburu.

"Vansudsko izvršenje jeste brže, ali njegovi troškovi su veći, i prevaljivaće se na teret građana, što je problematično. Ako dođe do povrede nekog od ljudskih prava, na primer na privatnost ili na pravično suđenje, broj pritužbi građana pred Međunarodnim sudom za ljudska prava u Strazburu će se bitno povećati", rekla je Rakić Vodinelić agenciji Beta.

Prema njenim rečima, zakon sužava mogućnosti građana da se bore protiv zaključka o izvršenju, akta koji donosi privatni izvršitelj na zahtev poverioca, i kojim počinje postupak naplate duga.

"Kada je Zakon o izvršnom postupku izmenjen 2004. godine, poverilac je postao dobar momak, a dužnik loš momak. Međutim, ova rešenja su 2011. godine, u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, pojačana do apsurda", kazala je Rakić Vodinelić.

Ona ističe da je u postupku namirenja dugova za komunalije "jak poverilac suprotstavljen slabom dužniku" i dodaje: "Procesne šanse bi morale biti ujednačene, a sada su u potpunom dizbalansu u korist onog ko je ekonomski moćan".

Visoki troškovi

U procesu izvršenja gomilaju se troškovi postupka, koje na kraju plaća dužnik. On takođe plaća i rad poveriočevog advokata, koji šalje privatnom izvršitelju predlog za pokretanje postupka naplate duga. Ovi troškovi se paušalno određuju najmanje na 6.000 dinara, što je minimalna tarifa za rad advokata.

Potom privatni izvršitelj donosi zaključak o izvršenju, u kojem se dužniku nalaže da u roku od osam dana plati, pored duga, troškove donošenja zaključka (najmanje 3.000 dinara), troškove dostave zaključka (300 do 900 dinara), nagradu izvršitelju za uspešno sprovođenje izvršenja (najmanje 3.000), troškove advokata poverioca, kao i nagrade za pojedine radnje koje izvršitelj preduzima tokom vođenja postupka.

Nagrade izvršitelju za sastavljanje zahteva za pribavljanje podataka o imovini dužnika, kao i zahteva za pribavljanje podataka o identitetu i adresi dužnika od državnog organa, iznose najviše 6.000 dinara, a za obavljanje terenske provere adrese dužnika izvršitelju se nagrada uvećava za 50 odsto, kako je određeno Pravilnikom o tarifi o nagradama i naknadama za rad izvršitelja.

Prema istom Pravilniku, dužnik ima pravo na popust od 50 odsto na izvršiteljski honorar ako plati dug u roku od osam dana, ali dokumentacija koju je Beta pribavila od građana pokazuje da pojedini izvršitelji ne obaveštavaju dužnike o tome i odmah traže pun iznos.

Ako izvršitelj preduzima službenu radnju izvan kancelarije, dužnik mora da mu plati 1.200 dinara za svaki započeti sat odsustvovanja, dok se za fotokopiranje spisa izvršitelju plaća 60 dinara po stranici.

Nagrade i troškovi izvršitelja rastu u zavisnosti od visine duga, a mogu i nadmašiti vrednost osnovnog potraživanja. Prema dokumentaciji do koje je došla agencija Beta, u jednom mestu u unutrašnjosti, izvršitelj je za dug od oko 1.700 dinara naplatio nagradu i troškove u iznosu od 11.000 dinara.

Pravo na (ne)odlaganje

Građani imaju samo pet radnih dana da ulože prigovor na zaključak, ali time se ne odlaže zaplena dela plate ili penzije, odnosno popis, procena i zaplena imovine. Jednom kada se odredi zaplena plate nikakav prigovor nije dozvoljen.

Iz Zakona je takođe uočljivo da se izvršenje ne može zaustaviti prigovorom čak ni i u slučaju nepravilnosti.

Prema rečima Roberta Sepija iz stručne službe kancelarije Zaštitnika građana, od početka primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju Zaštitnik građana je primio veći broj pritužbi na rad izvršitelja, kao i na sam Zakon, zbog kojih je izvršena analiza njegovih odredbi.

"Na osnovu analize postojećih odredbi Zakona osnovano se može postaviti pitanje postoje li delotvorni pravni lekovi u izvršnom postupku", rekao je Sepi.

Na pitanje koja se Ustavom i međunarodnim konvencijama zagarantovana ljudska i građanska prava krše ili mogu biti prekršena sprovođenjem Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Sepi je odgovorio: "pravo na suđenje u razumnom ruku i pravo na pristup pravdi".

Sagovornici agencije Beta takođe ukazuju da ne samo što prigovor ne odlaže izvršenje, već nije ni moguće tražiti izuzeće izvršitelja, kao ni vraćanje predmeta u pređašnje stanje.

U slučaju da uoči nepravilnost u postupanju izvršitelja, dužnik se sa zahtevom za ispravljanje mora prvo obratiti tom istom izvršitelju, a ako on u roku od pet radnih dana ništa ne učini, obraća se sudu.

Nije, međutim, propisano u kom roku sud mora da se izjasni o dužnikovom zahtevu za uklanjanje nepravilnosti. Čak i ako odluka suda bude u korist dužnika, Zakon o izvršenju i obezbeđenju u članu 74 propisuje da će se nepravilnosti u radu izvršitelja otkloniti "ako je to moguće".

Zakonom je, kako ukazuje Robert Sepi, takođe određeno da predlog za pokretanje disciplinskog postupka protiv izvršitelja pred disciplinskom komisijom mogu podneti Ministarstvo pravde, predsednik suda za čije je područje izvršitelj imenovan i predsednik Komore izvršitelja a na osnovu izvršenog nadzora, kao i pritužbi i inicijativa stranaka u postupku, njihovih zastupnika i punomoćnika.

"Iz toga je vidljivo da građani - sami ili preko punomoćnika - ne mogu neposredno da pokrenu disciplinski postupak, dok, primera radi, to mogu učiniti kada je reč o advokaturi ili pravosuđu", rekao je Sepi.

Procena imovine

Zakon takođe propisuje da izvršitelj, ukoliko dođe do zaplene imovine, sam odlučuje šta zaplenjuje. Veštačenje radi utvrđivanja prave vrednosti imovine nije dozvoljeno, a prema članu 38. ZIO, zaplena počinje odmah po dostavljanju rešenja dužniku.

"Činjenica je da izvršitelj procenjuje imovinu i da to radi bez angažovanja stručnih lica. Postoji opasnost od prodaje vredne dužnikove imovine u bescenje, a isto važi i u slučaju prodaje nepokretnosti", rekla je agenciji Beta Dragica Somborac iz advokatske kancelarije Horovic iz Novog Sada.

Somborac ocenjuje Zakon kao surov, dodajući da se ono što je njime predviđeno "kosi sa osnovnim ljudskim prvima i slobodama i ostavlja dužnika na milost i nemilost poveriocu i izvršiteljima".

"Akcenat je stavljen na brzinu, nauštrb kvaliteta, zakonitosti i pravičnosti. Rokovi su suviše kratki, dužnikova prava su maksimalno sužena, gotovo da ih ni nema", rekla je Somborac agenciji Beta.

Privatnim izvršiteljima data je "neograničena sloboda, koja može dovesti do nesagledivih posledica", kaže Somborac i dodaje da je osnovni problem Zakona o izvršenju i obezbeđenju to što "nije poboljšao sistem prinudne naplate; možda ga je samo učinio nepravičnijim".

Prav(n)e prepreke narodnoj volji

noreply@blogger.com (Bote) — Wed, 05 Dec 2012 20:29:00 +0000

U Republici Srbiji građani mogu pravnim sredstvima izraziti svoju volju na sledeće načine: peticijom, narodnom inicijativom, referendumom, građanskom inicijativom i zborom građana. Isprva izgleda kao da građani imaju sasvim dovoljan broj sredstava da svoje kako političke, tako i društvene ideje ostvare u praksi. Međutim, prilikom pokretanja i sprovođenja bilo kog od gore pomenutih pravnih sredstava, nailazimo na mnoštvo problema.

Građani Srbije nikada nisu pokrenuli referendum

Zakon o peticijama

Zašto je ovaj zakon prepreka izražavanju narodne volje?

Zato što ne postoji! 2002. godine ukinut je zakon iz doba bivše Jugoslavije o peticijama i predlozima (1977.), a novi zakon nikada nije donet, niti je uopšte u fazi izrade. Građani Srbije 10 godina žive bez jednog od najosnovnijih građanskih prava. Verovali ili ne, Zakon o peticijama je jedan od zakona koji su uslov za ulazak u EU. Valja razmisliti zašto se svi 'evropejci' među političarima nisu zalagali za donošenje ovog zakona, koji je mnogo više bio u korist naroda, nego npr. Zakon o izvršiteljima. Godine 2010. više nevladinih organizacija, pojedini poslanici i profesori fakulteta podneli su predlog Zakona o peticijama i predlozima skupštini po uzoru na dobre prakse u svetu. Ovaj predlog nikada nije ni stigao na skupštinsku raspravu.

Pravo na peticiju definisano je samo jednim članom Ustava (član 56.). Dobro je da se pravo na peticiju jemči kao ustavom zagarantovano, ali zbog toga što ne postoji opsežniji pravni akt koji dalje definiše pojam peticije, ostvarivanje ovog prava zavisi od sporednih činilaca, a ne od građana kao podnosilaca peticije. Ustavom su propisane samo obaveza institucija da odgovore na peticiju (ne i da prihvate) i zabrana progona onih koji podnose peticiju.

Šta još nije definisano i zašto je Zakon o peticijama potreban?

a) Nisu propisane kazne za slučajeve kada institucije ne odgovore ili namerno otežavaju proces. Tako je krupan prekršaj (gaženje Ustava) stavljen u isti rang sa krađom krem bananica iz samoposluge.

b) Nejasno je i koje su sve institucije nadležne da prime peticiju od građana. U Ustavu se pominju: 'državni organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave'.

Za neke teme, očigledno je kom organu se treba obratiti. Tako bi se npr. za podnošenje peticije o izmeni Zakona o obrazovanju trebalo obratiti Ministarstvu prosvete. Stvar ipak postaje mnogo komplikovanija kada je tema šira, a dilema ne tako jasna: da li opštini grada ili gradskoj skupštini? Da li skupštini Srbije ili možda vladi Srbije? Svako ko je pokretao peticiju i skupljao potpise nailazio je na ovaj problem prilikom podnošenja iste. U ministarstvu vas upućuju na skupštinu, u skupštini na vladu, u vladi retko kad ima nekog ko bi se bavio ‘malim problemima’ kakve su peticije, pa vas oni upute u skupštinu ili ministarstvo – i tako u krug. Mnogo dragocenog vremena podnosioci izgube na šalterisanje sa ljubiteljima kave u državnoj administraciji.

c) A nakon šalterisanja – večno čekanje. Kako ne postoji zakonom propisan rok da se na peticiju odgovori, uvek mogu da vas odvrate objašnjenjem: ‘još nije došlo na red, ne postoji obavezan rok ili sl.’ Ne treba mnogo razmišljanja da se uvidi kako to nije dobro za građane: splasne nezadovoljstvo o temi zbog koje je peticija pokrenuta, potpisnici peticije osećaju se prevarenima jer su dali svoje lične podatke maltene ni za šta i mogu da posumnjaju u zloupotrebe tih podataka u neke druge svrhe. Čekanje da nezadovoljstvo splasne i da se građani okrenu protiv građana – pa sjajno su to smislili.

Inače, ako ste na više mesta podnosili peticiju verovatno ste dobijali različite odgovore o roku za odgovor: 15 dana - lokalna samouprava, 30 dana - vlada Srbije, 40 dana – poslanici ili skupština.

d) Pored gore pomenute činjenice (da suštinski nemamo jedan od mehanizama ostvarivanja narodne volje), postoji još jedna bitna stvar: peticija je deo naše kulture! Velika većina građana Srbije zna dosta o peticiji, šta se njom postiže, kako se potpisi skupljaju, za koje inicijative je peticija pravi izbor i sl. Ovo je jedno od retkih pravnih sredstava o kome je građanstvo dobro obavešteno, bolje reći: obrazovano, jer smo o peticiji slušali od profesora i svojih roditelja, ne i državnih institucija i medija. Iako dobra stvar koja je utemeljena u našoj kulturi življenja, peticija danas nema skoro nikakvu stvarnu snagu.

Ne bavim se teorijama zavere, ali mi sve ovo izgleda jako smišljeno. Prevelika je slučajnost da sredstvo izražavanja kolektivne volje koje ima veliku verovatnoću DA USPE kada se pokrene nije jasno definisano i ne postoje kazne za kršenje prava na peticiju. Povrh svega, šta će biti sa mlađim generacijama koje odrastaju bez znanja o ovom pravu, niti to pravo koriste?

Zbog nepostojanja Zakona o peticijama, peticija je gotovo beskorisna.

Šta treba menjati?

a) Može se poći od javne rasprave već postojećeg predloga zakona iz 2010. Neka se to okači na internet da svako može da pročita. Svaka grupa ili pojedinac koji smatra da nepostojanje zakona nije dobro bi valjalo da se političarima popne na nos da zakon donesu (naravno, verziju koja je naklonjena građanima).

b) Peticija ne bi trebalo da sadrži obavezu ostavljanja JMBG niti broja lične karte. Ovom problemu posebno se posvetio profesor Fakulteta političkih nauka i aktivista YUCOM-a – dr Dejan Milenković. Kao pravno sredstvo koje nešto predlaže a ne obaveže, za peticiju su dovoljni sledeći podaci: ime, adresa, mesto stanovanja. Ostavljanje bitnijih podataka kao JMBG treba ostaviti za jača pravna sredstva kojima se izražava volja građana, kao što je referendum.

c) Onlajn peticije bi takođe trebale biti legalne. Informatičke tehnologije omogućavaju jeftino, efikasno i brzo sakupljanje potpisa o bitnim temama. U mnogim zemljama sveta onlajn peticije su zakonom regulisane i imaju pravnu snagu.

Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi ("Službeni glasnik RS", br. 48/1994 i 11/1998)

Za početak, pročitajte sam zakon (link u naslovu) jer sadrži samo 5 i po strana, kako bi se uverili u istinitost tvrdnji. Sažetke pojmova referenduma i narodne inicijative možete preskočiti ako ste pročitali ceo zakon i odredbe Ustava.

Referendum (sažetak iz zakona)

Referendum je sličan glasanju – pravo na pokretanje i učestvovanje imaju birači (punoletni državljani Srbije). Zaokružuju se DA (za) i NE (protiv) na glasačkim listićima. Referendum se može pokrenuti od strane većine poslanika ili najmanje 100.000 birača (Ustav član 108.). Iako u zakonu piše da može 50 poslanika ili vlada Srbije da pokrene referendum, to od donošenja novog Ustava iz 2006. nije moguće (lično smatram da je to dobro, jer se ograničava moć političarima).

Može biti na republičkom nivou, nivou pokrajine ili grada. Broj birača koji mogu da pokrenu referendum i sam proces u pokrajini ili gradu definišu drugi pravni akti a ne ovaj zakon. Broj od 100.000 odnosi se na republički referendum. Republički referendum je važeći ako za njega glasa više od 50% birača upisanih u birački spisak Srbije (dakle 3,5 miliona ljudi). Ako je referendum uspešan: donosi se novi pravni akt u skladu sa voljom građana izraženom na referendumu u roku od 60 dana. Ako se na referendumu glasalo o nekom zakonu, zakon stupa na snagu odmah.

Na nepravilnosti prilikom sprovođenja referenduma postoji rok za prigovor od 24 sata nakon učinjene nepravilnosti ili odluke i to može svaki građanin pojedinac da uradi. Republička komisija (ili pokrajinska ili gradska) u roku od 48 sati daje odgovor na prigovor. Ako postoji razlog za prigovor i na odluku komisije, može se podneti žalba Vrhovnom sudu u 'propisanom roku'. Vrhovni sud odlučuje u roku od 48 sati po podnetoj žalbi. Ako referendum nije uspeo, ne može se pokrenuti novi o istom pitanju pre isteka roka od 6 meseci.

Narodna inicijativa (sažetak iz zakona)

Narodnom inicijativom menjaju se postojeći pravni akti ili donose novi (najčešće su to zakoni). Pre pokretanja inicijative neophodno je sastaviti dokument koji jasno pokazuje kakve promene ili novine se traže. Za pokretanje narodne inicijative građani moraju da formiraju odbor od najmanje 3 člana. Mogu (ali i ne moraju) se formirati i posebni odbori za prikupljanje potpisa.

Kopija teksta koji se koristi za prikupljanje potpisa treba biti dostavljena nadležnom organu (instituciji koja donosi promene ili novine koje se pominju u narodnoj inicijativi). Sakupljanje potpisa treba prijaviti MUP-u 3 dana pre početka skupljanja. Prijava sadrži naziv nadležnog organa, prijemni broj koji pokazuje da je predlog zaveden od strane organa, mesto vreme i način prikupljanja potpisa, lične podatke sakupljača potpisa. Prikupljanje potpisa traje samo 7 dana (!) od dana vremena početka skupljanja prijavljenom MUP-u. Mora se na mestu skupljanja potpisa istaći overa nadležnog organa i prijemni broj da potpisnici to vide.

Primer dobre prijave narodne inicijative MUP-u

Da bi narodna inicijativa uspela i bila pravno obavezujuća za nadležni organ, mora se sakupiti najmanje 30.000 potpisa (Ustav član 107.) u roku od 7 dana. Uspešna narodna inicijativa obaveže skupštinu Srbije da o toj inicijativi obavi pretres (raspravu i analizu predloga) i da na kraju glasa u skupštini o usvajanju.

Izuzetak: da bi se promenio Ustav, mora se pokrenuti narodna inicijativa sa 150.000 potpisa. Nakon toga, skupština Srbije treba da promenu usvoji sa 66% glasova. Na predlog promene posebnih stavki Ustava raspisuje se i referendum kao dodatna potvrda. Promena je važeća ako za nju glasa većina izašlih na referendumu.

Zašto je ovaj zakon prepreka izražavanju narodne volje?

Slično važi kao i za peticiju:

- Ne postoje kazne za neizlaženje u susret građanima.

- Nedovoljno definisano kome se treba obratiti, na koji način, za koje referendumske teme.

- Nije propisana obaveza profesionalnog savetovanja građana od strane institucija ako ne znaju dovoljno o zakonima, a žele da pokrenu referendum ili narodnu inicijativu.

Posebno o referendumu fali mnogo detalja u zakonu. Najčešće postavljana pitanja od strane samih građana:

a) Da li se plaća overa potpisa? Jedino piše da se ne plaćaju takse za sprovođenje referenduma od strane pokretača, ali ništa o tome da li je sudska overa potrebna da bi se potpisi prihvatili kao ispravni. Zakon o overi potpisa nigde ne pominje referendum, niti troškove. A kad pitate državne službenike, verovatno će vam reći ‘da’ – iako to nijednim zakonom ne mogu da potkrepe.

b) Postoji li rok za prikupljanje 100.000 potpisa? U zakonu, za republički referendum o tome ne piše ništa, niti u drugim aktima. S toga treba to shvatiti kao: ROK NEOGRANIČEN.

c) Koji podaci su potrebni za važeći potpis? Ni to ne piše u zakonu, ali zbog pravne snage referenduma, JMBG ili broj LK uz standardne podatke su verovatno neophodni. To bi i bilo razumno.

Dodatna prepreka narodnoj inicijativi je rok od samo 7 dana. Potrebno je dakle da građani dnevno prikupe po 4500 potpisa. Troškovi ovakvog poduhvata su naravno veliki. Da bi se ljudi odazvali pozivu moraju biti obavešteni o inicijativi, a kakav god način informisanja da koristite skupo će vas koštati. Leci, plakati, oglašavanje u medijima – sve je to jako skupo za prosečne građane Srbije. Internet ostaje jedino sredstvo informisanja koje se može upotrebiti besplatno, ali koristiti samo internet za ovako krupan poduhvat je nedovoljno.

Koliko je teško da građani sami, bez posredstva neke organizacije, pokrenu referendum ili narodnu inicijativu govore sledeći podaci:

a) Građani NIKAD u Srbiji nisu pokrenuli republički referendum od '94 kada je stupio zakon na snagu. To su do sada radile isključivo političke partije i vlada Srbije. Teme referenduma su bile isključivo političke. Čak ni nevladinim organizacijama koje raspolažu velikim novčanim sredstvima to nikada nije pošlo za rukom.

b) Uspešne Narodne inicijative pokretale su opet političke partije ili veće organizacije. Građanima dobro poznata nepolitička narodna inicijativa je 'Bitka za bebe' koju je pokrenuo Fond B92. Međutim, kao velika medijska kuća koja o toj akciji može da informiše ljude i pritom raspolaže pozamašnim novčanim sredstvima, B92 se nije suočavala sa tipičnim preprekama sa kakvim se suočavaju obični građani.

Šta treba menjati?

1) Referendum – rok za prikupljanje potpisa treba ostati NEOGRANIČEN. Pošto je referendum u našem pravu vrlo uopšteno predstavljen, mišljenja sam da treba obrazložiti i uneti u zakone različite vrste referenduma. Međunarodno pravo i praksa pored opšteg referenduma poznaju i dve podvrste: Narodni veto i Plebiscit.

a) Narodni veto - građani direktnim glasanjem ukidaju neki zakon koji je doneo parlament. Postojanje narodnog veta značilo bi da nijedan zakon ne može stupiti na snagu ako se u izvesnom roku, i sa određenim brojem potpisa, od strane građana stavi prigovor i zatraži glasanje na nivou zemlje. U Srbiji su nepovoljni zakoni stupili na snagu u kratkom roku (2,4,6 meseci), a da javnost nije ni valjano obaveštena. Nacrti ili novi zakoni se na internet kače mnogo kasnije nego što bi trebalo. Ergo, da bi pojam narodnog veta bio sprovodljiv u praksi političarima treba odrediti drakonske kazne za loše informisanje o donošenju novih zakona ili izmenama starih.

b) Plebiscit – u suštini to je čist referendum, s tim što se njime ukazuje poverenje ili nepoverenje jednom čoveku, narod izjašnjava o obliku vladavine ili prisajedinjenju teritorije. Kao što možete zaključiti to su krupne teme, drugačije npr. od donošenja zakona. Uvođenjem ove vrste plebiscita u naš pravni sistem građani Srbije bi dobili šansu da na referendumu smenjuju ministre, premijera ili predsednika ako smatraju da oni ne rade kako valja. A to nam je itekako potrebno.

Značaj ovih novih pojmova za građane pored gore pomenutih stvari, sastoji se i u sledećem: generalni stav građanstva u Srbiji je da dobro zna šta NEĆE, a ne šta HOĆE. Narodni veto i plebiscit su upravo to NE koje bi moglo da bude i praktično artikulisano. Mišljenja sam da bi ovi pravni mehanizmi mnogo brže bili prihvaćeni kao deo kulture (dešavali bi se često) iz očiglednih razloga.

Uvođenjem plebiscita u pravni sistem Srbije, građani bi dobili moć da

direktnim glasanjem na referendumu smenjuju ministre, premijera ili predsednika.

2) Narodna inicijativa – rok od 7 dana je neviđena drskost! Rok bi trebao da bude mnogo duži (60 ili 90 dana) kako bi obični građani svojim zalaganjem i trudom, a bez zavisnosti od novca mogli da prikupe dovoljno potpisa. U protivnom, samo bogataši i organizacije sa punom kasom to mogu da rade.

Uvesti obavezu institucijama da informišu celokupnu javnost o tome kakve narodne inicijative su pokrenute u zemlji, ko ih je pokrenuo i koliko vremena još ima do isteka. Nešto kao sazivanje konferencije za novinare nakon što više predloga za narodnu inicijativu (i/ili referendum) bude primljeno i kačenje informacija na zvanični sajt institucije bi bilo sasvim dovoljno.

Neplaćanje overe potpisa ili simbolično plaćanje (npr. 30din po jednom papiru A4).

Postoji još predloga o izmenama narodne inicijative koje mogu da daju dobre rezultate:

a) Elektronski potpis za narodnu inicijativu – bloger Goran Rakić

b) Model novog zakona od strane nekoliko NVO

c) Aplikacija za elektronsko potpisivanje - bloger Goran Vučković

Istraživajući o referendumu i narodnoj inicijativi, saznao sam da pored raznih NVO i političari rade na novom Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi. O tome je bilo priče još 2010. kao i da treba da bude uskoro usvojen. Nigde na internetu nisam našao nacrt ili predlog tog novog zakona, kao ni kakve izmene se uvode, sem izjava pojedinih poslanika da će to omogućiti ‘viši oblik odlučivanja građana’. Kako taj nacrt nije dat javnosti na uvid, njihove ocene treba uzeti sa velikom dozom rezerve.

Zakon o lokalnoj samoupravi (2007/2014)

Ovim zakonom pokriveni su sledeći oblici neposrednog učešća građana: građanska inicijativa, zbor građana i lokalni referendum.

Građanska inicijativa (član 68.) – Građanska inicijativa slična je peticiji - predaju se potpisi radi izmene pravnih akta u lokalnoj samoupravi ili njenog statuta, kao i donošenje mera koje su u nadležnosti skupštine. Skupština je dužna da održi raspravu i da dostavi obrazložen odgovor građanima u roku od 60 dana. Statutom se utvrđuje broj potpisa potreban za punovažno pokretanje građanske inicijative, koji ne može da bude manji od 5% birača.

Zbor građana (član 69.) - Zbor građana se saziva za deo teritorije jedinice lokalne samouprave utvrđen statutom. Zbor građana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave. Zbor građana većinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upućuje ih skupštini ili pojedinim organima i službama jedinice lokalne samouprave. Organi i službe jedinice lokalne samouprave dužni su da u roku od 60 dana razmotre zahteve i predloge građana i o njima zauzmu stav, odnosno donesu odgovarajuću odluku ili meru i o tome obaveste građane. Način sazivanja zbora građana, njegov rad, kao i način utvrđivanja stavova zbora uređuje se statutom i odlukom skupštine opštine.

Lokalni referendum (član 70.) raspisuje se na predlog 10% birača od ukupnog biračkog tela u jedinici lokalne samouprave. Skupština lokalne samouprave je obavezna da raspiše referendum. Skupštini je dozvoljeno i da sama raspiše referendum. Da bi referendum uspeo: mora da se izjasni preko 50% glasača, a da takođe izađe preko 50% birača. Primer: Ako neka opština ima 50.000 birača (punoletni državljani), neophodno je da na referendum izađe 25.000+ birača, a da se sa DA ili NE izjasni 12.500+ ljudi. Ako je referendum uspešan, skupština je dužna da donese mere koje su u skladu sa odlukom na referendumu i ne sme da ih menja godinu dana od donošenja.

Kragujevac ima najniži nivo građanskog odlučivanja.

Subotica i Leskovac odmah slede.

Kako to izgleda u nekim gradovima?

Za potrebe ovog teksta analizirani su statuti sledećih gradova: Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Leskovac, Subotica. Linkovi do statuta gradova su odmah ispod. Članovi koji se pominju pored imena grada se odnose na statut tog grada. Detalji koji se pominju nisu sve što stoji u statutu, jer su ostale radnje i obaveze propisane statutom iste kao u Zakonu o lokalnoj samoupravi, te nema svrhe ponavljati.

Proverite statut svoje lokalne samouprave, ako biste hteli da znate kako je i u vašem mestu. Pitanje je međutim da li su ti statuti dostupni na internetu, ali po zakonu bi morali da budu.

Građanska inicijativa

Grad Leskovac (član 60) - potrebno je 25% (!) potpisnika od ukupnog biračkog tela – to je skoro 40.000 ako se uzme teritorija grada ili preko 15.000 ako se računa samo urbani deo. S druge strane, za referendum je potrebno 10% (?). Referendum je jače pravno sredstvo koje građani imaju na raspolaganju, s toga je nejasno kojom logikom se vodila politikantska ekipa u Leskovcu.

Grad Beograd (član 111.) - kao uslov za pokretanje građanske inicijative navodi se broj od 30.000 birača.

Grad Novi Sad (članovi 66. i 68.) - 10% potpisa i za referendum i za građansku inicijativu.

Grad Niš (član 106.) - Na zahtev 5% birača.

Grad Kragujevac (član 56.) - 25% građana koji imaju biračko pravo za građansku inicijativu (!).

Grad Subotica (član 75.) - Na zahtev 10% birača.

Obzirom na broj stanovnika, gustinu naseljenosti i neophodnu cifru potpisa (30.000)

najlakše je pokrenuti građansku inicijativu u Beogradu.

Zbor građana

Grad Leskovac (članovi 62. i 64.) - zbor mogu da sazovu samo političari (odbornici, gradonačelnik, predsednik saveta mesne zajednice). Potrebno je prisustvo 15% birača da bi se zbor uvažio.

Grad Beograd (član 116.) - zbor saziva predsednik mesne zajednice ili drugo lice ovlašćeno aktom mesne zajednice, sam ili na zahtev 10% birača sa prebivalištem na tom području. Nije određen neophodan broj prisutnih da bi zbor bio punovažan. Predlog se usvaja glasovima većine prisutnih i stupa na snagu po donošenju. Propisana je obaveza davanja pravne pomoći građanima koji učestvuju u zboru.

Grad Novi Sad (član 69.) - 50 građana da pokrene, 50 građana mora biti prisutno na zboru. Političari takođe mogu samoinicijativno da sazivaju zborove.

Grad Niš (član 107.) - nedovoljno definisan pojam građanskog zbora. Tekst prepisan iz Zakona o lokalnoj samoupravi. Većinom glasova prisutnih se odlučuje. Ko ili koliki broj građana je potreban za sazivanje zbora ne piše.

Grad Kragujevac (članovi 58. i 60.) - sazivaju samo političari i predsednik Saveta građana (šta god to bilo). Potrebno prisustvo čak 30% birača (!) da bi zbor bio važeči. Zbor se mora najaviti 8 dana pre održavanja.

Grad Subotica (članovi 78.) - saziva gradonačelnik samoinicijativno, na predlog odbornika ili organa mesne zajednice – dakle, samo političari sazivaju. Rok za sazivanje - 15 dana po podnošenju. Odlučuje se većinom prisutnih.

Najlakše je pokrenuti zbor građana u Novom Sadu.

Dovoljno je da 50 građana uputi zahtev za održavanje.

Lokalni referendum

Svi gore pomenuti gradovi pominju broj od 10% birača za pokretanje referenduma, sa izuzetkom Kragujevca i Subotice.

Grad Kragujevac (član 64.) – svojim statuom krši zakon, jer propisuje broj od 15% birača, iako po Zakonu o lokalnoj samoupravi stoji broj od 10%.

Grad Subotica (član 82.) – svojm statutom krši zakon, jer propisuje broj od 20% birača (!).

Šta treba menjati?

Skoro sve i svuda! U prvom redu, u statute svake jedinice lokalne samouprave mora da stoji da obični građani mogu pokrenuti građansku inicijativu ili građanski zbor. U protivnom, politikantska banda, kako je to slučaj u Kragujevcu i Leskovcu svojim statutima će diktatorski ograničavati prava svojih građana. Zakon o lokalnoj samoupravi bi trebao dakle da sadrži obavezujuću odredbu za sve lokalne samouprave, a ne da se njima ostavi kako će to urediti.

Građanska inicijativa – po uzoru na grad Beograd, manji broj potpisa u odnosu na biračko telo i tačan broj pre nego li visoki procenti koji se najčešće pominju. Skupiti 10.000 potpisa ili više u manjim gradovima kakvi su Valjevo, Bor ili Pirot je ravno čudu. S toga bi par hiljada potpisa za manje gradove bilo razumno. U selima koja su inače manja, 5% je razuman procenat, jer se ljudi mnogo bolje poznaju, lakše se okupljaju, a i broj stanovnika jako varira od sela do sela.

Narodni zbor – po uzoru na grad Novi Sad, 50 građana za pokretanje narodnog zbora je sjajno za sve gradove. Za sela je verovatno dovoljno i dvadesetak.

Lokalni referendum – 10% mi se čini kao odmeren broj za pokretanje. Kada je u pitanju uspešnost referenduma međutim, ne sme postojati ograničenje da mora preko 50% birača da izađe ili čak da toliko glasa.

Kako su političke partije iskrojile zakone o izborima tako da mogu biti izabrane bez obzira na izlaznost birača, bojkot i broj nevažečih glasova, smatram da je normalno i da SVA građanska sredstva odlučivanja budu izmenjena na isti način – da građani mogu što lakše da odlučuju.

Potom, partijama valja ograničiti biranje obrnuto proporcionalno – onako kako je građanima sada teško da pokrenu nešto sami, partijama treba da bude teško da dođu na vlast.

Zaključak

Iz gore priloženih informacija potpuno je jasno koliko je građansko odlučivanje za Srbiju misaona imenica. Ali, ne zbog najčešće pominjanih razloga. Uopšte ne mogu da uvažim trule argumente da su razlozi malog prisustva građanskih akcija u našoj zemlji: to da je narod nepismen, to da je narod stoka, to da je narod apatičan i sl. Pravi razlog je pravni razlog - prisustvo ogromnog broja feudalnih zakonskih i statutarnih odredbi, koje na sve moguće načine koče građane kad požele da nešto pokrenu. Kao najbolji primer za to valja uzeti peticiju - koliko samo prepreka za ostvarivanje ovog najjednostavnijeg i najbolje poznatog prava postoji.

Ovako političari spinuju stvarnost i opravdavaju svoje poteze. Ponašaju kao da za narod čine ono što narod želi, pritom se pravdajući time da se narod ne buni oko njihovih odluka. Istina je međutim da se narod buni, ali se čeka da nezadovoljstvo splasne i sve zaboravi. U međuvremenu, pravna sredstva koja bi građani koristili u izražavanju svoje volje su nepostojeća ili sadrže brojne prepreke.

Građani su najviše obespravljeni u manjim lokalnim samoupravama, gde domaća oligarhija čini sve da ih onemogući da delaju. Zgranuo sam se kad sam video statute Kragujevca, Leskovca i Subotice.

Budućnost Srbije u mnogome zavisi od toga koliko će građani uzeti učešća u političkom i društvenom životu. Političari i institucije pale su na ispitu uređenja i vođenja zemlje i to je danas skoro svakom potpuno jasno.

'Ludilo je iznova raditi isto i očekivati različite rezultate' - rekao bi Albert Ajnštajn. A potpuno je ludilo misliti da će nam biti bolje ako dovedemo nove političare na vlast. Umesto da prepuštamo svoju sudbinu nesposobnima, trebalo bi da je uzmemo u svoje ruke.

Duh 21.veka najjasnije opisuje rečenica: moćni građani - slaba vlast. Za početak je možda dobro da tu moć ozakonimo.

Piše: @GajFoks

(Tekst se može slobodno deliti i kopirati na druge stranice ili sajtove, uz uslov da se navede ime autora i link do ovog bloga. Hvala na razumevanju.)

Zakon o izvršenju i obezbeđenju (ZIO) - Zakon protiv građana

noreply@blogger.com (Bote) — Mon, 26 Nov 2012 18:23:00 +0000

Sukob interesa

Zakon o izvršenju i obezbeđenju je ekstremno naklonjen poveriocima (oni koji traže izvršenje), a najčešće su to banke, bogati, monopolisti. Privatni izvršitelji su po ovom zakonu preduzetnici – jer ih plaćaju samo oni koji traže izvršenje.

Autori studije koja je poslužila kao model za ovaj zakon su Nebojša Šarkić, profesor Pravnog fakulteta Union i Mladen Nikolić.

Predlog zakona dobio je i podršku organizacije USAID (koja generalno finansira reformu pravosuđa). Kao argument našoj vlasti da se u državi pojave i privatni izvršitelj se navodi: ekonomska stimulacija – oni koji dobijaju pare po odrađenom poslu radiće bolje i efikasnije. Time je otvoren prostor mitu i korupciji na relaciji izvršitelj-potražilac. Učešće USAID-a posebno je sumnjivo, jer se u svim zemljama bivše Jugoslavije, ali i Bugarske pojavljuju u reformi javne uprave i pravosuđa.

Uzevši ovo u obzir, potpuno je nebulozno čitati u zakonu da je privatni izvršitelj NEZAVISAN, SAMOSTALAN I NEPRISTRASAN.

Izvršitelji

Privatni izvršitelji ni u jednoj zemlji Evrope nisu potpuno nezavisni od suda. Dok kod nas privatni izvršitelj skoro da to jeste. Kod nas nema prave regulacije njihovog rada – regulacija se vrši naknadno, tek po načinjenoj šteti i neefikasna je, slabija nego što je to slučaj u praksama drugih zemalja. Primer: ukoliko bi krenula parnica nakon izvršenja, ona bi trajala jako dugo (tako je u praksi), dok se izvršenje sprovodi po načelu hitnosti. Dolazi se u apsurdnu situaciju da ukoliko se nešto nezakonito otuđi, to posle jedva da može da se povrati.

Izvršitelj čak ima ovlašćenje da ‘vrši pretres’, a u to spada i pretres lica (kao da su policajci) - Član 72.

Član 68 – dozvoljava se izvršenje bez pravosnažnosti. Šta će im pravosnažno rešenje da nekom zaplene imovinu…

Član 71 – izvršitelju je dato ovlašćenje da vrši izvršenje čak i van predviđenog vremena (7-22) i dozvoljeno mu je da sam odredi vreme! Opet, bez ikakvog nadzora regulativnih tela!

Dužnik po ZIO ne može da traži izuzeće privatnog ili sudskog izvršitelja (npr. ako smatra da je on u sukobu interesa), a može izuzeće sudije (?!). Time su ozakonjena kumsko-bratska pomaganja između izvršitelja i onog ko traži izvršenje.

PRIVATNI IZVRŠITELJ je lice nad kojim sud ima jako malu kontrolu! Veću nadležnost nad njima imaju Komora izvršitelja i ministarstvo. Da bi dužnik osporio rad izvršitelja iz ma kog razloga, on mora da napiše podnesak, a sud odlučuje o nepravilnostima u radu izvršitelja tek nakon što izvršitelj podnese svoj zapisnik sudu, i NA OSNOVU NJEGOVOG ZAPISNIKA će se nastaviti izvršenje. Zahtev za otklanjanje nepravilnosti ne zadržava izvršenje! Šta više, nigde ne postoji mogućnost da sud direktno smeni izvršitelja zbog nepravilnosti, već upućuje to Komori ili ministarstvu. Ovaj birokratski proces, kada uzmemo u obzir načelo hitnosti i nezaustavljanje izvršenja na osnovu prigovora, dužnika i treća lica u sporu stavlja u bezizlaznu situaciju.

U praksi izvršitelji takođe igraju na kartu neznanja ili straha građana, ili samo ćute i ne odgovaraju na primedbe, a sprovode popis (što se desilo na iseljenju Matića).

Sukob sa hijerarhijski višim zakonima

Zakon o policiji, Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o upravnom postupku

ZIO je neusklađen sa Zakonom o policiji. Po ZIO policija može čak i krivično da odgovara ukoliko odbije da uradi asistenciju iz ma kog razloga. S druge strane, Zakon o policiji je hijerarhijski viši u našem zakonodavstvu (a viši zakoni ukoliko postoji sukob članova postaju bitniji u slučajevima i postupa se po njima). Po Zakonu o policiji, policija ne ukazuje pomoć pri izvršenjima FIZIČKIM LICIMA, već samo PRAVNIM LICIMA.

ZIO dolazi u sukob sa Zakonom o obligacionim odnosima i prilikom potraživanja komunalnog duga (struja, voda, grejanje itd.). U Zakonu o obligacionim odnosima, obični građani su zaštićeni od raznih malverzacija i to jako dobro. Građanin može da raskine ugovor sa kako državnom, tako i privatnom firmom iz mnogo razloga: ucena druge strane (npr. vi morate da uvedete grejanje ili ćemo vas goniti), pretrpljeni duševni bol ili materijalna šteta (npr. grejanje nije uvedeno na vreme, naplaćeno je više nego što je ugovoreno, građanin ne želi radijatore jer je imao loše prethodno iskustvo sa tim načinom grejanja), neblagovremeno ili nikakvo informisanje (npr. o podizanju cene grejanja) itd. U slučaju kada je recimo ta firma tužila građanina i naloženo je izvršenje, građanin po ZIO nema pravo žalbe na rešenje o izvršenju, a po Zakonu o obligacionim odnosima IMA! Pogađate, Zakon o obligacionim odnosima je hijerarhijski viši od ZIO, te se po tom zakonu i mora uvažiti žalba iako u rešenju piše da prave žalbe nema.

Po Zakonu o obligacionim odnosima ne sme se vršiti zaplena nekretnine ukoliko to nije 40% od vrednosti potraživanja, a čak i tada, onaj koji traži naplatu duga ne može da dobije nekretninu na upotrebu već se ona prodaje na tržištu a višak novca vraća dužniku.

Takođe, po Zakonu o obligacionim odnosima, imovina koja je: na čuvanju, u sporu, sadrži loš ugovor – NE MOŽE BITI PREDMET IZVRŠENJA, dok se ne okonča parnični spor ili pokrene parnični spor ukoliko nije! ZIO gazi ove odredbe i u praksi se često dešava da i takva imovina bude predmet izvršenja.

Zakon o upravnom postupku. Po tom zakonu prilikom izvršenja treba birati sredstva najpovoljnija po dužnika (onaj nad kojim se izvršenje sprovodi). ZIO potpuno oprečno insistira na sredstvima izvršenja najnepovoljnijim po dužnika. Ova dva zakona se u tim odredbama potiru a morali bi da budu usklađeni.

ZIO od policije traži da prekrši svoj zakon kako bi se izvršenje sprovelo, iako je
Zakon o policiji hijerarhijski viši.

Foto: A.Isaković (Blic)

Imovinski census

Privatni izvršitelji ne bi smeli da postoje jer još uvek u Srbiji ne postoji Zakon o imovinskom cenzusu. Svaka druga zemlja koja ima privatne izvršitelje, poseduje taj zakon.

Status trećeg lica

Treća lica su u procesu izvršenja najviše pogođena ovim zakonom, ukoliko sudija donese odluku selektivno ne obraćajući pažnju na više zakone. Primer: slučaj Matića, upravo to se desilo.

Pravni lekovi: podnošenje podneska, prigovora, upućenje na parnicu, zahtev za otklanjanje nepravilnosti prilikom izvršenja ili novi dokazi koji bacaju svetlo na slučaj NE ZAUSTAVLJAJU IZVRŠENJE! (Članovi: 39, 50,74). Zabranjeni su i pravni lekovi protiv rešenja ili zaključka o izvršenju (Član 39)! Time se direktno krše svi moguće zakoni koji uređuju ili definišu pravosuđe u našoj zemlji, a koji su, opet hijerarhijski viši. Kad je neki pravni dokument neregularan (primer: pominje mrtav zakon) – on nema NIKAKVU pravnu snagu.

Po starom zakonu (Zakon o izvršnom postupku iz 2004.) čim treće lice bude upućeno na parnicu, izvršenje se odlaže do okončanja spora. Zbog načela hitnosti i ovih pravnih zabrana trećim licima, dolazi se u apsurdnu situaciju da neko može da bude iseljen iz stana, a da posle 3-4 godine po okončanju parnice bude vraćen u njega. Pretrpljeni stres, gomilanje dugova što se obično dešava u dugim sporovima, dodatno od svega čini kafkijanski proces!

U ZIO takođe je izbačena institucija žalbe tokom izvršnog postupka, koja je postojala ranije!

Strane firme i kapital u Srbiji

Član 22. ZIO zabranjuje izvršenje na imovini strane firme i stranog kapitala iako se nalaze na teritoriji Srbije (strani državljani su izuzeti). Mora da se traži POSEBNA DOZVOLA od suda zemlje iz koje potiče vlasnik! Kako većina stranih firmi u Srbiji posluje kao ofšor kompanija, njih ovaj zakon očigledno ne dotiče, iako su oni najveći dužnici. Većina privatizacija u Srbiji obavljena je na ovaj način. Imovina koja je nekada bila društveno vlasništvo i otuđena u sumnjivim privatizacijama je sada nedodirljiva. Znamo da su mnoge strane privatne firme veliki dužnici, pa se postavlja pitanje: zašto su oni izuzeti iz ovog zakona?

Protivustavnost

Ovim zakonom krše se sledeće ustavne odredbe:

- vladavina prava

- nezavisnost sudstva i isključivost sudske nadležnosti - jer je za pravne poslove privatnim izvršiteljima data izvesna nadležnost koju mora da ima samo sud po Ustavu. Primer za to je dozvola da izvršitelj SAM odluči kada će van predviđenog vremena da sprovede izvršenje.

- podela vlasti (na izvršnu, istražnu, sudsku ) – izvršitelj faktički ima nadležnost veću od sudije! Jer, bavi se istražnim, pretresnim radnjama i može da donese pravnu odluku. Ima neka od ovlašćenja koja imaju samo policajci! Kao što znate sudija ima samo pravnu nadležnost.

- zabrana diskriminacije na osnovu imovinskog stanja (siromašni)

- pravo na pravično suđenje – evidentno zbog kombinacije odsustva prava trećeg lica, načela hitnosti i zabrane uobičajenih pravnih lekova.

- nepovredivost stambenog prostora – pravi vlasnik zbog propusta suda može da završi na ulici, opet zbog zabrane pravnih lekova i prevelikih ovlašćenja za izvršitelje.

-umanjenje dostignutog nivoa poštovanja ljudskih prava – sasvim jasno. Pre ZIO, Zakon o izvršnom postupku bio je mnogo izbalansiraniji za sve strane i više uvažavao dužnike, iako nije naravno bio savršen.

Plus još desetak ustavnih odredbi koje nisam stigao da zapišem prilikom predavanja.

Zaključak

-ZIO je protivustavan i u poređenju sa ostalim zakonima bitnim za izvršne postupke to je NAJNIŽI AKT, a kada se sudija ili strana koja tuži selektivno pozivaju samo na taj zakon – to je nelegalno, a u praksi čak i tiransko. Zakoni neusklađeni sa opštijim, višim zakonima i ustavom se MORAJU oboriti, inače vladavina prava postaje samo mrtvo slovo na papiru.

-Privatni izvršitelj je po ovom zakonu moćniji od sudije, policajca i običnih građana, IAKO JE TO PROTIVUSTAVNO.

-Treća lica su u izvršnim postupcima potpuno obespravljena. To ne samo da krši Ustav, već i sve moguće međunarodne konvencije koje je Srbija potpisala i DUŽNA je da poštuje i zakonodavstvo uskladi sa njima.

-Policajci koji daju pomoć FIZIČKIM LICIMA u izvršnim postupcima KRŠE SVOJ ZAKON da bi to uradili.

Priredili: J.R., N.S., B.