Heliotrop maksimalno iskorišćava sunce rotirajući se zajedno sa njim tako da “hvata” svu dnevnu svetlost uz pomoć tropanelnih eko-prozora i krova pokrivenog solarnim ćelijama i termalnim cevima. Rezultat je zgrada koja troši pet munja energije nego što sama generiše.

Pre 25 godina Ralph Disch se borio protiv izgradnje nuklearne centrale u njegovom rodnom gradu Friburgu u Nemačkoj. Tvrdio je da sunčeva svetlost može da obezbedi dovoljno energije i da alternativni izvori energije nisu dovoljno iskorišćeni. Izgradnjom Heliotropa ispostavilo se da je u pravu. Ova zgrada zahvaljujući svom kinetičkom dizajnu iskorišćava sve što sunce može da pruži. Postavljena je stub pa može da se rotira 180 stepeni u pravcu kretanja sunca. Solarni paneli od 6.6 kWH proizvode struju a cevima ograda struji voda koja se zagreva omogućavajući grejanje stanova tokom hladnih dana. Ova zgrada takođe koristi kišnicu i otpadnu vodu kao tehničku vodu u domaćinstvu.

Ovo je svakako svetao primer jednog održivog sistema u građevinarstvu i arhitekturi koji je ekološki svestan i čuva prirodnu okolinu.

Ova izložba pokušaće da prenese kompleksnost gradske mreže tokijske železnice koji omogućava da taj metropolis funkcioniše.

Mrežu tokijske gradske železnice čine 882 stanice koje su povezane sa 121 linijom i dnevno prevezu 20 miliona putnika. Ovaj veliki broj ukazuje na veličinu grada kao i na vreme koje stanovnci provedu u sistemu javnog prevoza. Efikasnost japanskog društva pretvorila je stanice i transportne čvorove u mikro centre koji su se razvili do te mere da korisnik na putu od posla do kuće ne mora da napušta mrežu da bi završio svakodnevne privatne obaveze. Podzemni prolazi postali su prostori u kojima se održavaju koncerti, otvaraju knjižare, saloni za lepotu, restorani, barovi, pijace, obućarske radnje. Javna funkcija grada sve se više udaljava od nivoa ulice i uvlači se u kontrolisani pristup gde je moguće regulisati klimu, osvetljenje, zvuk.

Detaljnije informacije o izložbi na www.o3one.rs.

Kaskade, lukovi, ugrađene svetiljke, klime…sve su ovo elementi zbog kojih želimo gipsane plafone u našim domovima. Jedini preduslov da izvedete ove zanimljive elemente uređenja jeste dovoljna visina tavanice.

Plafon se spušta barem 16 do 18 cm pošto je to prosečna visina da bi se ugradila (halogena) svetiljka ali ukoliko se ugrađuje centralna klima ta visina je 35 cm. Tako dolazimo do zaključka da bi mininalna visina tavanice trebala da bude 2,85 metara kako bi mogli da ga “spuštate”. U suprotnom dobićete veoma skučen prostor ispod preporučene granice.

Takođe, nije potrebno spuštati ceo plafon već je moguće to uraditi samo iznad nekih elemenata kao što su ugaona garnitura ili trpezarija koji se uglavnom iskorišćavaju za smeštanje indirektnog osvetljenja.

Primena spuštenih plafona u uređenju enterijeru Sanje Đipanov. U kaskade je pored halogenki postavljeno i svetleće crevo.

Konstrukcija spuštenih plafona

Spušteni plafoni se sastoji od metalne konstrukcije i gips-kartonskih ploča koje se vijcima kače na nju.

Metalna potkonstrukcija sastoji se od “U” profila koji se organizuju u “roštilj” rasporedu ili su postavljeni u jednom pravcu. Rastojanje kod profila je 50 cm. Vešaljkama se vrši fino štelovanje visine i dovođenje plafona u horizontalu. Oblaganje plafona vrši se gipskartonskim pločama debljine jedan centimetar. U kupatilu, za oblaganje koriste se vodoootporne ploče zelene boje.

Nakon vezivanja gips-ploča za konstukciju, spojevi između ploča se ispunjavaju git masom i postavlja se mrežica kako ne bi došlo do pukotina na spojevima dve ploče.

Polukružni lučni plafoni izvode se savitljivim pločama a spoj zida i plafona ispunjava se belim akrilom.

Kaskade polukružnog oblika naglašavaju kuhinju (Sanja Đipanov)

Cena izvođenja spuštenih plafona

Izvođenje ravnog spuštenog plafona sa svim potrebnim materijalom i radom majstora iznosi između 12 i 15 evra po metru kvadratnom.

Kaskade u koje se smešta indirektno osvetljenje obračunavaju se po metru dužnom i iznose oko 10 evra. Cena može biti veća ukoliko je komplikovaniji oblik kaskade kao npr. obrazovanje zuba za smeštanje indrirektnog svetla (svetlećeg creva).

Bušenje rupa za smeštanje ugradnih svetiljki koštaće vas između pola i jednog evra po rupi, u zavisnosti od izbora izvođača. Napominjemo da veličina rupe nije uvek ista, pa je naš savet da prvo izaberete svetiljke pa tek onda po uputstvu izbušite rupe odgovorajućih dimenzija.

Cena ugradnih halogenki iznosi između 800 dinara po komadu za obične svetiljke sa metalnom konstrukcijom pa do 2.500 dinara za ekskluzivnije svetiljke sa staklenim telom.

Izbor materijala

Na našem tržištu postoji veći broj proizvođača i distributera materijala za spuštanje plafona. Među najpopularnijim su Rigips (www.rigips.rs) i Bohor (www.bohor.rs).

O popularnosti spuštenih plafona govori i podatak da proizvođači osvetljenja dominiraju ugrane svetiljke koji se ugrađuju u plafon naspram klasičnih nadgradnih dekorativnih svetiljki.

Od poslovnih prostora do stambenih jedinica
Spušteni plafoni su u početku bili rezervisani za poslovne prostore u kojima bi se u smeštale instalacija (centralnih klime i ventilacije) danas preovladavaju u stambenim prostorima zbog svoje lake ugradnje, obrade i što je najvažnije mogućnosti lakog izvođenja najrazličitijih oblika plafona.

Najnovije otkriće američke profesorice arhitekture u Abu Dabiju donosi nam bio-ciglu koja ne mora da se peče već će se praviti na sobnoj temperaturi.

Ovo otkriće dogodilo se slučajno: nakon nekoliko godina na istraživanju sa kristalno ekspandiranim gitovima, profesorica Ginger Krieg Dosier bacala je neuspele uzorke na deponiju gde je došao u dodir sa urinom.

Mikrobiološki proces između zrnaca peska i urina izazvao je hemijsku reakciju stvarajući lepljivu masu koja se vremenom stvrdnjavala. Ovako je nastala bio-cigla koja daje izuzetne rezulate na otpornost pa tako pri opterećenju na pritisak, praktično, nudi iste osobine kao i cigla od gline ili čak mermer.

Ginger Krieg Dosier planira da napravi preciznu mešavinu kako bi se postigli što bolji rezultati kao i da skenira ciglu lejer po lejer na 3D skeneru.

Ako se uzme u obzir da je potrebno spaliti čak 400 stabala da bi se napravilo 25.000 cigli od gline, jasno je koliko se može uštedeti ne samo na očuvanju drveća već i na smanjenju emisije ugljen-dioksida.

Prvih šest od 12 koraka za pravljenje bio-cigle

Šta je nedostatak?

Jedini problem kod ovakvih cigli je što oslobađaju veliku količinu amonijaka pa se ne može koristiti za gradnju sistema vodovoda.

Malo urina i eto cigle!

Na paviljonu Srbije na bijenalu arhitekture u Veneciji predstavljen je projekat umetničke grupe “Škart” pod nazivom “Klackalište”, a  otvoren je uz pesnički i muzički nastup članova te grupe. Hor i grupa “Škart” izveli su himnu “Armatura”.

Projekat “Klackalište” grupe “Škart” odabran je na javnom konkursu, u konkurenciji od 34 projekta.
Prostor galerije srpskog paviljona u Veneciji, prema zamisli autora, predstavlja parking ispunjen drvećem na kolicima, takozvanim “mobiljkama”, kao i začudnim klackalicama koje simbolizuju globalnu sliku savremenog, nestabilnog sveta.

Inovativnost postavke se, prema rečima arhitekte Jovana Mitrovića, ogleda pre svega u tome što je napušten koncept izlaganja arhitekture kao eksponata, odnosno u tome što je “sama postavka postala arhitektura”.

Grupa “Škart” osnovana je 1990. godine na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Bazirajući saradnju na produktivnom sukobu, grupa svojim radovima istražuje granična područja umetnosti i aktivizma.

Paviljon Srbije

Na listi od 30 destinacija u 24 zemlje, svoje mesto je našao i Beograd u kategoriji za najbolje dizajniran prostor! Na prvom mestu se nalazi Prada Transformer u Seulu u Koreju, nesvakidašnji umetnički paviljon koji je za Pradu dizajnirao arhitekta Rem Koolhaas. Druga nagrada je „neočekivano, ali zasluženo“ otišla u Beograd, pravo u ruke Supermarket concept store-a koji je dizajnirao studio reMiks, kao jedinstvenom spoju grubog i prividno nedovšenog enerijera i savršenog hedonizma – restoran, bar, prodavnica, spa i frizerski salon pod istim krovom.

Titulu najboljeg hotela na svetu nosi Mama Shelter iz Pariza – dizajnersko delo Philippe Starck-a, najbolji restoran je Mizutanisushi u Tokiju- spartanski restoran sa samo 10 mesta, a savršena destinacija za sledeće leto je svakako Lankanfushi Island na Maldivima. Najluđi noćni provod očekuje vas u Pariskom klubu Le Montana, koji okuplja najpoznatije svetske modele i dizajnere.

Švedski časopis RES već 25 godina inspiriše ljude širom sveta da putuju i upoznaju najineresantnije i najegzotičnije destinacije. Oni znaju adrese najboljih ribljih restorana u Marseju. Preporučiće vam napristupačnije hotele u Rimu i ulice za najbolji šoping u LA-u. Uputiće vas na najlepše plaže na Kritu. Svoju bogatu riznicu iskustva iz svih krajeva sveta prvi put su selektovali , i uz preporuke favorita čitalaca, predstavili top 3 destinacije u 10 različitih kategorija: metropolitan hoteli, seoski (etno) hoteli, restorani, noćni klubovi, plaže, aerodromi, dizajn, kompanije, tehnologija i preduzetnici.

Kome su pripale ostale nagrade možete pogledati na http://res.se/storarespriset.

Supermarket store Beograd

Prva nagrada: Prada Transformer

Bina koja treba da posluži za održavanje manifestacija i koncerata u kampusu nije građena od klasičnih materijala – ona je napravljena od pivskih gajbi!

Čak 2.000 gajbica je privremeno “žrtvovano” za potrebe građenja ove nadstrešnice koja stoji prilično stabilno. Kreiran je neobičan kupolasti oblik koji je oslonjen na tri oslonca.

Ideja je čista desetka, što važi i za realizaciju. Verovatno je zadovoljan i proizvođač piva ovako dobrom viralnom kampanjom.

.

Zamenik direktora ovog projekta Goran Rogulja, iz  “Energoprojekta – niskogradnja” izjavio je reč o veoma delikatnom poslu jer se jedan most (navožnjak) ruši, nakon čega sledi izgradnja novog, dužeg, dok se istovremeno na drugom pored njega odvija saobraćaj.

Radovi su započeti 19. avgusta a reporteri Gradnja.rs će ih pratiti redovno.

.

.

.

Fotoreportaža dana 2. septembra 2010.

Fotoreportaža dana 29. avgusta 2010.

Izlazak sa auto-puta za Novi Sad

Početak suženja puta ka Kaćkoj petlji iz pravca Beograda

Fotoreportaža dana 23. avgusta 2010.

Izgled novog dela autoputa Beograd-Novi Sad pred Kaćkom petljom

Izgled sa nadvožnjaka

Teme treninga uključivaće osnove zelene izgradnje, cene i koristi, LEED proces overavanja, LEED osnovne koncepte i pojmove u vezi razvoja lokacije, efikasnost korišćenja vode, efikasnost korišćenja energije, građevinski materijal i kvalitet unutrašnjeg vazduha.

Ovaj kurs je osmišljen da pomogne profesionalcima da nauče sve što je potrebno kako bi položili ispit i dobili sertifikat kao istaknuti stručnjaci u oblasti zelene izgradnje.

LEED (Rukovođenje energetskim i ekološkim dizajnom) je međunarodno priznat sertifikacioni sistem u oblasti zelene izgradnje, kojim se obezbeđuje potvrda treće strane da je zgrada ili kompleks dizajniran i izgrađen korišćenjem strategija za poboljšanje performansi svih važnih komponenti: uštede energije, efikanosti korišćenja vode, smanjenja emisije CO2, poboljšanja kvaliteta vazduha u prostorijama, upravljanja resursima i uticajima koje imaju na životnu sredinu.

Razvijen od strane Saveta za zelenu izgradnju Ujedinjenih Američkih Država (USGBC), LEED obezbeđuje vlasnicima zgrada i izvršiocima poslova jasan okvir za identifikovanje i primenu praktičnih i merljivih rešenja u dizajnu, izgradnji, funkcionisanju i održavanju svih vrsta zgrada – komercijalnih i stambenih. LEED je jedan od najšire prihvaćenih i cenjenih sistema za nezavisnu procenu zelene izgradnje sa preko 6,000 sertifikovanih projekata i više od 28,000 registrovanih projekata u više od 100 zemalja.

U roku od godinu dana “Colliers” u Srbiji je preuzeo vodeću ulogu pri pomaganju profesionalcima u zemlji u sticanju većeg znanja iz oblasti održive izgradnje. Već je preko 120 profesionalaca i studenata iz oblasti nekretnina, arhitekture, inžinjerstva, unutrašnjeg dizajna i menadžmenta u izgradnji prošlo LEED kurseve u organizaciji “Colliersa” u Beogradu.

Mada većina ljudi prvenstveno misli o zelenoj izgradnji kao o energetskoj efikasnosti ili obnovljivim izvorima energije (npr. sunčeva energija ili vetar), ona uključuje mnogo više faktora. Projekti dvadeset prvog veka sreću se sa izazovima dvadeset i prvog veka – i prilikama koje se odnose na ove izazove – zahvaljujući povećanoj svesnosti o uticaju izgradnje na ljude, planetu i mogućnost investitora da stvore profit. Investitori, vlasnici, izvođači i zakupci počinju da pored čistog ekonomskog dobitka sve više cene odnos zgrade prema okruženju i zajednici.

Mnoge studije pokazuju da u poređenju sa prosečnom zgradom komercijalnog tipa:

• Zelena izgradnja štedi 26% energije
• Zelena izgradnja nudi 13% niže izdatke za održavanje
• Zelena izgradnja beleži 27% veće zadovoljstvo zakupaca
• Zelena izgradnja beleži 33% manje gas emisije usled efekta staklene bašte

Prijavite se za sledeći trening LEED stručnjaka za zelenu izgradnju na: www.colliersrise.com/courses ili pozovite 018/527-770 i tražite Jelenu Nešović.