Ivan Franjić Blog

Writing faster WebDriver tests

2013-01-15T22:41:00+01:00

Some day ago I met with a friend and had nice chat about testing. Eventually we came to a topic about Selenium. He's been using Selenium mostly for simple test cases, but now he was thinking of using it to test some reporting functionality.

His concern was if Selenium is actually the right tool to help him with that. At that point I said that Selenium is the best free tool for functional testing of web apps that we have now, but it's another thing how good it actually is. It all depends how you use it and for what.

The test case was fairly simple. Login, navigate to reporting, select a report type, input some parameters, generate report and than assert that data in reporting table is correct. The problem was that on average reports have a table with 50 rows and 10 columns, which means that he has 500 cells with data that needs to be verified.

Now before we continue, lets refresh our memory how Selenium actually works. The Selenium server exposes a REST API to client WebDriver libraries. Each command we execute with client library is translated to a request to Selenium server.

When we want to get certain text value from web element, first we execute a command that will select that web element and than we execute a command that will get the text value. That's two request being made to Selenium server. The select request doesn't actually return the web element, it only returns an id that Selenium server generated for that web element, so another request is being made to retrieve text value.

Returning to our problem, that means on average we'll make 500 x 2 = 1000 requests just to select each cell and get it's text value. This of course will make the test very slow.

But how can we make this test run faster? When my friend described the test case, the last step he mentioned was to verify if the report has correct data. He didn't say let's assert each cell, although that's what we must do at the end.

But what if we could just make one assert in a test, one that would require us to make just one request to Selenium server? Well, we can actually do that. Just send a JavaScript that will do all data checking and return whether the report has correct data or not. It's simple as that, and if your web app uses jQuery, it's even easier.

Have an idea how to make things run faster, post a comment and we can discuss it.

Team Foundation Server Express

2012-12-25T23:10:00+01:00

Of all the new developer tools and products that Microsoft launched this fall, Team Foundation Server Express got most of my attention. The fact that it's free and that it comes with reasonable limitations compared to full version, shows that Microsoft is really dedicated to making it's platform stronger.

This blog post won't cover all the features that are included or not, I'll just focus on those that are most interesting.

What's included in the box :)

Source control - same as in full version with history, notifications, security and other features.
Work item tracking - same as in full version with few project templates and ability to add new templates, customize work items etc.
Build automation - no limitations here, you can have multiple build agents that are on multiple machines if that's what you need.

What's not included in the box :(

Only supports SQL Express - sad thing about this is that even if you have a full SQL Server you can't use it for TFS Express, it will install SQL Express and use that instance.
SharePoint and Reporting integration - not sure what to say about this since I wasn't a big fan of it and never had much fun with it (too complicated setup).
Single Server configuration - no proxies.

If you're that big that you need this feature than you should have enough funds to purchase a full licence.
Great thing about Visual Studio 2012 Express editions is that they now support version control, which means that you can use those tools with TFS Express. Also, if you have earlier versions of Visual Studio, TFS Express will work with them as well and with Team Explorer Everywhere you can use TFS Express with Eclipse.

To make things clear Team Foundation Server Express is free, but it supports up to 5 users. Now this may seem as a deal breaker, but if you think about it and mind what's in the box, I think this is quite reasonable.

This version is designed for small teams, but if you need a few more users you can always get them by purchasing a CAL.

Finally, if you ever decide to upgrade to full TFS, the process is simple and you won't lose any data including source control history.

Disabling Google Ads

2012-12-15T22:41:00+01:00

Some time ago I was doing some Selenium Webdriver tests for a website with Google Ads. For QA environment the ads were disabled through some website configuration, but for Staging environment everything was set up as on Live, and so the ads were enabled.

However, this caused some problems when running Webdriver tests. What happened is that on some pages the Webdriver would timeout because the requests made by Google Ads scripts were taking too long.

I needed a solution to disable the Google Ads without changing the configuration of website or environment. It turned out simple, just added these two lines to hosts file on a machine where Webdriver was running and the problem was gone.

If you're running tests locally, add this to your machine, and if you're using a Selenium Grid (Selenium Server), than add this on each node that will be used.

You can guess what this will do. The Google ads scripts will make a request to a local host instead to Google servers, and that will cause the scripts to finish whatever they are doing, instead of making Webdriver timeout.

Note that this isn't a change in website configuration or environment, these changes were made on test agent machines (client machines).

Have you had this problem? How did you work around it?

Switching to English

2012-12-12T03:45:00+01:00

It's been more than a year and a half since I started this blog and as every blog author, I haven't written as much as I wanted, but this has been a great year so far, with a lot of great things happening at work and in my personal life and I'm not a bit sorry for not having more time to blog.

So this blog post won't be about me promising that I'll blog more (or less :) it's an announcement that all future posts will be in English. This is a decision which I've made after some thinking and a lot of encouragement from friends and colleagues.

Expect a real blog post soon ;) and thanks for reading.

Application pool timeout usled neaktivnosti web aplikacije

2012-07-17T12:01:00+02:00

Ukoliko sajt nema posetu duže od 20 minuta, application pool će se ugasiti i osloboditi sistemske resurse. Kada sledeći zahtev dođe, IIS će automatski startovati application pool i poslati traženu starnicu.

Ovo je odoličan način da se čuvaju resursi, ali to takođe znači da prvi zahtev, onaj koji dovodi do startovanja aplikacije, je vrlo spor. Spor je zato što proces mora da se startuje, učita sve potrebne biblioteke, izvrši Application_Start metodu i na kraju procesira zahtev. U zavisnosti od veličine i složenosti aplikacije, ovo može da potraje od nekoliko sekundi do više od pola minuta.

Podrazumevana dužina perioda neaktivnosti nakon koga dolazi do timeout-a je 20 minuta i predstavlja vreme koje worker process provede neaktivan pre nego što dođe do isključivanja aplikacije. Worker process se smatra neaktivnim ako ne obrađuje zahteve i ne primi nijedan novi zahtev.

Ukoliko je potrebno da se timeout isključi u potpunosti, potrebno je setovati ga na 0, što zanči da se application pool neće nikad ugasiti ukoliko nema poseta.

Svrha ove funkcionalnosti IIS-a jeste oslobađanje resursa ukoliko je aplikacija neaktivna. Ovo je posebno korisno ukoliko se na IIS serveru nalazi više sajtova i aplikacija, a pritom je podešeno deljenje resursa između sajtova i aplikacija.

Podešavanje željene vrednosti timeout-a se može izvršiti pomoću sledeće komande:

%windir%\system32\inetsrv\appcmd set config -section:applicationPools -applicationPoolDefaults.processModel.idleTimeout:00:00:00

Windows Azure

Ukoliko koristite Windows Azure, da bi podesili timeout na nula, potrebno je dodati deklaraciju startup task-a u ServiceDefinition.csdef:

<Startup> 
    <Task commandLine="startup\disableTimeout.cmd" executionContext="elevated" />
</Startup>

Nakon toga potrebno je dodati disableTimeout.cmd u folder startup. Sadržaj ovog fajla treba da bude poziv appcmd konzoli da setuje application pool idle timeout na nula.

Više detalja može se naći na ovoj adresi.

GZip i shared hosting

2012-05-30T23:58:00+02:00

Upotreba kompresije je svakako jedna od tehnika optimizacije web aplikacija. Ukoliko nemamo kontrolu nad IIS konfiguracijom, ili nemamo dovoljno prava, kao npr. u slučaju shared hosting rešenja, možemo uključiti GZip kompresiju kroz web.config same web aplikacije.

Sve što je potrebno jeste dodati ovaj node u web.config fajl i to će uključiti GZip kompresiju za datu web aplikaciju.

<system.webServer>
    <httpCompression directory="%SystemDrive%\inetpub\temp\IIS Temporary Compressed Files">
        <scheme name="gzip" dll="%Windir%\system32\inetsrv\gzip.dll"/>
        <dynamicTypes>
            <add mimeType="text/*" enabled="true"/>
            <add mimeType="application/javascript" enabled="true"/>
            <add mimeType="*/*" enabled="false"/>
        </dynamicTypes>
        <staticTypes>
            <add mimeType="text/*" enabled="true"/>
            <add mimeType="application/javascript" enabled="true"/>
            <add mimeType="*/*" enabled="false"/>
        </staticTypes>
    </httpCompression>
    <urlCompression doStaticCompression="true" doDynamicCompression="true"/>
</system.webServer>

Obratite pažnju da je potrebno definisati mime tipove za koje će biti omogućena, odnosno isključena kompresija.

Selenium 2 WebDriver injection

2012-05-25T00:01:00+02:00

Selenium 2 WebDriver ima podršku za nekoliko browser-a:

FireFox 3.6 - 10
Internet Explorer 7 - 9
Opera 8 - 9
Chrome
itd.

Kako svi drajver implementiraju IWebDriver interfejs, prirodno je da se testovi pišu korišćenjem ovog interfejsa a ne konkretnog drajvera. Na taj način testovi će raditi sa bilo kojim internet pretraživačem. Međutim, tu se nameće problem kako instancirati konkretan drajver.

Podešavanje Unity framework-a

Konfigurisanje DI kontejnera, odnosno registrovanje tipova možemo definisati u baznoj test klasi. Unutar bazne test klase iskoristićemo ClassInitailize metodu za registrovanje tipova:

[TestClass]
public class BaseTestClass
{
    private static IUnityContainer container;
    public TestContext TestContext { get; set; }
    public IWebDriver Driver { get; private set; }

    [ClassInitialize]
    public static void Initialize(TestContext testContext)
    {
        container = new UnityContainer()
            .RegisterType<IWebDriver, FirefoxDriver>("Default", new InjectionConstructor())
            .RegisterType<IWebDriver, FirefoxDriver>("FireFox", new InjectionConstructor())
            .RegisterType<IWebDriver, ChromeDriver>("Chrome", new InjectionConstructor())
            .RegisterType<IWebDriver, InternetExplorerDriver>("InternetExplorer", new InjectionConstructor());
    }
}

Ova konfiguracija obezbeđuje da se pri svakom razrešavanju vraća nova instanca IWebDriver-a, što je upravo ono što nam treba ukoliko želimo da pravimo testove koji su izolovani, odnosno testvi koji mogu paralelno da se izvršavaju.

Kreiranje instance IWebDriver-a

Samo kreiranje, odnosno razrešavanje je najbolje implementirati na jednom mestu, u okviru TestInitialize metode bazne test klase.Najjednostavniji način da izvršimo razrešavanje tipa bio bi na osnovu vrednosti konfiguracione promenljive:

[TestInitialize]
public virtual void TestInitialize()
{
    Driver = container.Resolve<IWebDriver>(Configuration.Browser);
}

U ovom primeru, Browser predstavlja string ("FireFox", "Chrome", "InternetExplorer" itd.) na osnovu koga će se izvršiti razrešavanje tipa. Drugi, možda zanimljiviji način, bio bi da koristimo deo imena testa za razrešavanje tipa:

[TestInitialize]
public virtual void TestInitialize()
{
    var registration = container.Registrations.Skip(1).FirstOrDefault(r => TestContext.TestName.Contains(r.Name));
    Driver = container.Resolve<IWebDriver>(registration != null ? registration.Name : "Default");
}

Evo i par testova da proverimo da li razrešavanje radi kako treba:

[TestMethod]
public void Test_with_Default()
{
    Assert.IsInstanceOfType(Driver, typeof(FirefoxDriver));
}

[TestMethod]
public void Test_with_FireFox()
{
    Assert.IsInstanceOfType(Driver, typeof(FirefoxDriver));
}

[TestMethod]
public void Test_with_Chrome()
{
    Assert.IsInstanceOfType(Driver, typeof(ChromeDriver));
}

[TestMethod]
public void Test_with_InternetExplorer()
{
    Assert.IsInstanceOfType(Driver, typeof(InternetExplorerDriver));
}

Cilj ovog posta bio je da prikaže par zanimljivih načina za instanciranje IWebDriver-a. Svakako da ima još načina, i vrlo rado bih čuo koji je vaš omiljeni način za rešavanje ovog problema.

Umesto implementacije neke factory klase, iskoristićemo IoC kontejner za kreiranje instance konkretnog drajvera. Za primer uzećemo Unity framework.

Selenium Dynamic Page Object

2012-04-11T21:54:00+02:00

O Page Object klasama sam pisao ranije u postu Page Object Pattern, ovaj post ima za cilj da prikaže kako se može napraviti dinamička Page Object klasa. Zahvaljujući novinama koje je .Net 4.0 doneo sa sobom, pre svega dinamički tip, moguće je jednostavan način implementirati dinamički Page Object.

Dynamic Page Object

Sve što treba jeste da naša Page Object klasa nasledi DynamicObject i da napišemo override metode TryGetMember:

public class DynamicPageObject : DynamicObject
{
    private readonly IWebDriver driver;

    public DynamicPageObject(IWebDriver driver)
    {
        this.driver = driver;
    }

    public override bool TryGetMember(GetMemberBinder binder, out object result)
    {
        try
        {
            result = driver.FindElement(By.Id(binder.Name));
            return true;
        }
        catch (NoSuchElementException)
        {
            result = null;
            return false;
        }
    }
}

Ograničenje ove Page Object klase je to što se za nalaženje elemenata koristi vrednost id atributa. Kako se u praksi najčešće koristi id atribut za nalaženje elemenata, ovo ograničenje retko kad predstavlja problem. Ovakvom implementacijom gubimo IntelliSense podršku, ali zato možemo jednu instancu Page Object klase iskorititi za sve stranice u aplikaciji.

Ukoliko nam je cilj da brzo napišemo Selenium testove, ova klasa može dosta u tome da pomogne. Međutim, ako planiramo veliki broj testova, investiranje u zasebne Page Object klase više se isplati sa aspekta održavanja testova. S druge strane, prelaz sa upotrebe Dynamic Page Object klase na zasebne Page Object klase je relativno jednostavan jer ne zavisi od logike testa.

Upotreba

public class Program
{
    static void Main(string[] args)
    {
        var driver = new FirefoxDriver();

        driver.Navigate().GoToUrl(@"http://www.google.com/");

        dynamic page = driver.AsDynamicPage();

        page.gbqfq.SendKeys("Ivan Franjic .Net");

        driver.Quit();
    }
}

Baseless merge

2012-03-12T23:27:00+01:00

Cilj ovog članka jeste da objasni šta je baseless merge i kako sprovesti takav merge. Razlog zašto pišem baš o ovome proizliazi i toga da sam više puta bio u situaciji da mi se developeri, pa čak i oni sa više iskustva, obraćaju sa istim problemom: kako izvršiti spajanje grana koje nisu u direktnoj (roditelj-dete) vezi.

Šta je zapravo baseless merge?

Baseless merge je proces spajanja (merging) dva fajla (ili celih foldera) koji se nalaze na granama koje nisu u direktnoj vezi.

Potreba za ovakvim spajanjem grana može se javiti, na primer, ako želimo da spojimo fajlove/foldere sa dve srodne (sibling) grane, a da pri tom ne vršimo spajanje sa izvornom (roditeljskom) granom.

Baseless merge, s obzirom da ne nosi dovoljno informacija o vezama izmedju fajlova/foldera, može zahtevati više ručnog rešavanja konflikata nego prilikom običnog spajanja grana. Tako na primer, ukoliko je neki fajl preimenovan, ova operacija će se shvatiti kao brisanje fajla i dodavanje novog fajla. Zbog toga, pre svakog baseless merge-a treba dobro razmisliti da li je to stvarno potrebno ili to možemo rešiti na neki drugi način.

Kako sprovesti baseless merge?

Kako potreba za sprovođenjem baseless merge-a najčešće ukazuje na postojanje propusta u procesu razvoja, a pored toga ovaj proces se retko sprovodi, nije ni čudo što opcija za baseless merge nije dostupna direktno iz Visual Studio-a. Da bi sproveli baseless merge, moramo to učiniti pomoću tf console aplikacije. U tf console aplikaciji pri pozivu komande za obično spajanje grana, potrebno je dodati flag /baseless kako bi naznačili da smo svesni da grane nisu u direktnoj vezi i da ipak želimo da sprovedemo spajanje.

Ukoliko dođe do konflikata, otvoriće se UI za rešavanje konflikata, a nakon što rešimo sve konflikte potrebno je uraditi checkin.

Više informacija o merge komandi možete videti na MSDN-u.

Skrivanje interfejsa, klasa i metoda

2012-02-27T22:27:00+01:00

Sigurno ste nekom prilikom napravili biblioteku na koju ste bili ponosni, a onda totalno razočarani pretrpanim IntelliSense-om kada pokušate da je koristite. Veliki broj interfejsa, klasa ili metoda čine vašu biblioteku teškom za korišćenje. Pravilnom upotrebom modifikatora pristupa ovaj problem se može samo delimično sanirati, jer neki tipovi jednostavno moraju biti javni. Ovaj problem je naročito očigledan ako ste pravili biblioteku koja izlaže fluent API.

Na svu sreću postoji jedan atribut u okviru System.ComponentModel namespace-a koji nam može u ovome pomoći.

EditorBrowsableAttribute klasa

Ovim atributom mogu se dekorisati gotovo svi elementi aplikacije, osim asemblija, modula, parametra, genričkog parametra i povratne vrednosti. A pomoću State property-ja definiše se vidiljivost elementa koji je dekorisan atributom. Skrivanje se vrši samo na nivou IntelliSense-a, odnosno, svi skriveni elementi su i dalje dostupni ali se ne vide u IntelliSense-u.

Primer

S obzirom da sve korisničke klase imaju kao bazni Object klasu, kada kreiramo korisničku klasu, bez ijedne metode, imaćemo pristup dobro poznatim metodama Equals, GetHashCode, GetType i ToString. Ukoliko ove metode namaju smisla u kontekstu biblioteke koju pravimo, možemo ih sakriti i na taj način smanjiti listu metoda u IntelliSense-u.

[EditorBrowsable(EditorBrowsableState.Never)]
public interface IHidden
{
    [EditorBrowsable(EditorBrowsableState.Never)]
    bool Equals(object obj);

    [EditorBrowsable(EditorBrowsableState.Never)]
    int GetHashCode();

    [EditorBrowsable(EditorBrowsableState.Never)]
    Type GetType();

    [EditorBrowsable(EditorBrowsableState.Never)]
    string ToString();
}

public class MyClass : IHidden
{
    public void DoSomething()
    {
        // some implementation
    }

    public void DoSomethingElse()
    {
        // some other implementation
    }
}

Atribut nad samim interfejsom obezbeđuje da sam interfejs ne bude izlistan kada listamo namespace u kome se nalazi, dok atribut nad metodama Equals, GetHashCode, GetType i ToString skriva ove metode kada pristupamo članicama MyClass kalse.

Migracija sa Selenium RC na Selenium WebDriver

2012-02-14T09:28:00+01:00

Kako je WebDriver naslednik Selenium RC-a, svakako da je bolja investicija pisati nove testove korišćenjem novog API-ja. Međutim, šta raditi sa testovima koji već postoje i koji su napisani za Selenium RC. Tvorci WebDriver-a su ovaj problem imali u vidu i zbog toga je moguće izvršiti migraciju na novi API na prilično bezbolan način.

Ukoliko je Selenium Server već startovan, potrebno je dodati u test još dve linije koda:

var selenium = new DefaultSelenium("localhost", 4444, "*firefox", "http://www.google.com");
selenium.Start();

Eto toliko je jednostavno :)

A zašto bi prešli na WebDriver?

WebDriver bolje oponaša korisničke akcije. Za razliku od Selenium RC-a koji koristi JavaScript za automatizaciju, WebDriver se oslanja na ugrađenu podršku za automatizaciju. Ovo je moguće zbog toga što u razvoju WebDriver framework-a aktivno učestvuju i proizvođači pretraživača, kao što su Opera, Mozilla i Google. Drugim rečima, podrška za WebDriver se ugrađuje direktno u pretraživač, što doprinosi brzini i stabilnosti. Na kraju, WebDriver ima manji API što ga čini lakšim za učenje, ali to nikako ne znači da ima manje mogućnosti.

Generic Controller

2012-01-30T22:38:00+01:00

Kao nastavak na prethodni članak, ovde je opisan jedan od načina realizacije generičkog rešenja za kontrolere. Ono što je zajedničko za većinu kontrolera jeste da sadrže CRUD (Create, Read, Update, Delete) operacije. Međutim, kontroleri se oslanjaju na različite Repository implementacije i manipulišu različitim entitetima. Zbog toga je logično napraviti neku baznu klasu koja obuhvata CRUD operacija ali je ujedno i generička kako bi mogla da radi sa različitim entitetima. Ovaj članak se nadovezuje na prethodni - Generic Repository, tako da je preporučljivo prethodno pročitati i taj članak.

Generic Controller

Generički kontroler je namerno definisan kao apstraktna klasa, a sve metode kao virtuelne kako bi morali da kreiramo konkretan kontroler za svaki od entiteta i ukoliko je potrebno kreiramo override virtuelne metode.

public abstract class GenericController<TModel, TRepository> : Controller where TModel : EntityObject, new() where TRepository : IRepository<TModel>
{
    protected TRepository db;

    protected GenericController(IRepository<TModel> repository)
    {
        this.db = (TRepository)repository;
    }

    public virtual ActionResult Index()
    {
        var entities = this.db.All();
        return View(entities);
    }

    public virtual ActionResult Create()
    {
        return View(new TModel());
    }

    [HttpPost]
    public virtual ActionResult Create(TModel entity)
    {
        if (ModelState.IsValid)
        {
            this.db.Add(entity);
            TempData["Success"] = string.Format("New {0} successfully created.", entity.GetType().Name);
            return RedirectToAction("Index");
        }
        else
        {
            TempData["Error"] = string.Format("Unable to create new {0}.", entity.GetType().Name);
            View(entity);
        }
    }

    public virtual ActionResult Edit(int id)
    {
        var entity = this.db.Get(id);
        return View(entity);
    }

    [HttpPost]
    public virtual ActionResult Edit(TModel entity)
    {
        if (ModelState.IsValid)
        {
            this.db.Update(entity);
            TempData["Success"] = string.Format("{0} successfully updated.", entity.GetType().Name);&
            return RedirectToAction("Index");
        }
        else
        {
            TempData["Error"] = string.Format("Unable to update {0}.", entity.GetType().Name);
            return View(entity);
        }
    }

    public virtual ActionResult Delete(int id)
    {
        var entity = this.db.Get(id);
        return View(entity);
    }

    [HttpPost]
    public virtual ActionResult Delete(TModel entity)
    {
        this.db.Delete(entity);
        TempData["Success"] = string.Format("{0} successfully deleted.", entity.GetType().Name);
        return RedirectToAction("Index");
    }
}

CateogryController

CateogryController predstavlja konkretan kontroler za Category entitet. Ukoliko su nam dovoljne metode generičkog kontrolera dovoljno je samo definisati konstruktor. Ako se pitate zašto parametarski konsturktor, svrha toga jeste da se omogući DI.

public class CategoryController : GenericController<Category, CategoryRepository>
{
    public CategoryController(IRepository<Category> repository)
        : base(repository)
    {
    }

    [HttpPost]
    public override ActionResult Delete(Category category)
    {
        //Performe some logic
        return base.Delete(category);
    }
}

Ukoliko postoji razlika u logici nekog od generičkih metoda možemo jednostavno da napišemo override te metode kao što je to urađeno se Delete(Category category) metodom.

Korak dalje

Ukoliko su nam dovoljne samo metode definisane u GenericController klasi, i ukoliko smatramo da neće biti potrebe za override-ovanjem tih metoda možemo otići korak dalje i kreirati kontroler u run-time-u. Da bi to bilo moguće potrebno je da uradimo dve stvari. Pre svega, potrebno je da GenericController bude konkretna a ne apstraktna klasa kao u primeru gore. A zatim je potrebno kreirati custom ControllerFactory sa sledećom implementacijom CreateController metode:

public IController CreateController(RequestContext requestContext, string controllerName)
{
    Type controllerType = Type.GetType("GenericController").MakeGenericType(Type.GetType(controllerName), Type.GetType(controllerName + "Repository"));
    return Activator.CreateInstance(controllerType) as IController;
}

Activator će kreirati GenericController<controllerName, controllerName + "Repository">, gde je controllerName isto što i ime entiteta. Drugim rečima umesto CategoryController kao iz primera sa početka posta, dobićemo GenericController<Category, CaterogyRepository>. Na ovaj način bi se oslobodili potrebe da kodiramo konkretan kontroler za svaki od entiteta.

Generic Repository

2012-01-17T22:28:00+01:00

U ASP.NET MVC zajednici jako je popularna upotreba Repository paterna za rad sa podacima, zbog toga gotovo da ne postoje primeri koji se ne oslanjaju na ovaj patern. Više informacija o Reposiotry paternu može se naći na MSDN-u ili na sajtu Martin-a Fowler-a, a u ovom postu je prikazan kod koji ilustruje kako može da se implementira generički Repository nad Entity Framework-om.

IRepository<T>

Ovaj generički interfejs definiše metode koje zahtevaju sve konkretne Repository klase.

public interface IRepository<T> where T : class
{
    IQueryable<T> All();
    IQueryable<T> GetAll(Func<T, bool> exp);
    T Get(Func<T, bool> exp);
    T Get(int id);
    void Add(T entity);
    void Update(T entity);
    void Delete(int id);
}

EntityRepository<T>

EntityRepository predstavlja baznu klasu za sve konkretne Repository klase, implementira IRepository interfejs i dodaje jednu apstraktnu metodu - Map(T entity). Ovu metodu je potrebno implementirati u konkretnoj Repository klasi, što ćemo kasnije i videti, i namerno je uvedena jer se u praksi pokazalo da često ne želimo da dozvolimo ažuriranje svih propertija entiteta.

public abstract class EntityRepository<T> : IRepository<T> where T : EntityObject
{
    protected MyEntities db;
    private string entityKeyName;
    private ObjectSet<T> entitySet;

    protected EntityRepository(MyEntities context)
    {
        this.db = context;
        this.entitySet = this.db.CreateObjectSet<T>();
        // only simple keys are supported!
        this.entityKeyName = this.entitySet.EntitySet.ElementType.KeyMembers[0].Name;
    }

    protected abstract void Map(T entity);

    public virtual IQueryable<T> All()
    {
        return this.entitySet;
    }

    public virtual IQueryable<T> GetAll(Func<T, bool> exp)
    {
        return this.entitySet.Where(exp).AsQueryable<T>();
    }

    public virtual T Get(Func<T, bool> exp)
    {
        return this.entitySet.SingleOrDefault<T>(exp);
    }

    public virtual T Get(int id)
    {
        var itemParameter = Expression.Parameter(typeof(T), "item");
        var binaryExpression = Expression.Equal(
                Expression.Property(itemParameter, this.entityKeyName),
                Expression.Constant(id));
        var expression = Expression.Lambda<Func<T, bool>>(binaryExpression, new[] { itemParameter });
        return Get(expression.Compile());
    }

    public virtual void Add(T entity)
    {
        this.entitySet.AddObject(entity);
        this.db.SaveChanges();
    }
    
    public virtual void Update(T entity)
    {
        Map(entity);
        this.db.SaveChanges();
    }

    public virtual void Delete(int id)
    {
        this.entitySet.DeleteObject(Get(id));
        this.db.SaveChanges();
    }
}

Get metoda možda deluje zastrašujuće ali zapravo radi vrlo jednostavnu stvar - kreira lambda izraz na osnovu koga će se filtrirati Repository. Na primer, ako imamo entitet Category koji ima primarni ključ CategoryId, izraz koji će se generisati je item => item.CategoryId == id, gde id ima neku konkretnu vrednost.

Očigledna prednost ovakvog generičkog dizajna je u tome što nam omogućava upotrebu ovog koda za bilo koji projekat. S druge strane, mana je to što se neke stvari podrazumevaju, odnosno zasniva se na konvenciji. Na primer, podrazumeva da svi entiteti imaju prost primarni ključ. Ako pogledamo malo bolje Get metodu u kojoj se kreira lambda izraz, može se primetiti da se koristi samo jedan parametar kao naziv ključa.

Naravno, moguće je implementirati kreiranje izraza koji sadrži i složeni ključ ali to pored usložnjavanja utiče i na performanse metode. Ovde je namerno izabrana pomenuta konvencija jer je to sasvim dovljno za jednostavne web aplikacije.

CategoryRepository

Za primer konkretne Repository klase uzećemo Repository koji radi sa Category entitetima. CategoryRepository nasleđuje baznu EntityRepository klasu i implementira apstraktnu Map metodu.

public class CategoryRepository : EntityRepository<Category>
{
    public CategoryRepository(MyEntities context)
        : base(context)
    {
    }

    protected override void Map(Category original, Category entity)
    {
        original.Name = entity.Name;
        original.Description = entity.Description;
        original.Modefied = entity.Modefied;
    }
}

Category entitet sadrži još neke propertije koje ne želimo da ažuriramo (npr. Created) i upravo je zbog toga potrebno implementirati Map metodu koja će ažurirati samo željene propertije.

Na kraju, da pomenem da se ova implementacija oslanja na Entity Framework (Model first), te da ukoliko bi koristili EF Code first pristup imali bi i jednostavniju implementaciju.Eto nešto o čemu možete da razmišljate :)

Sledećom prilikom ćemo se pozabaviti generičkim kontrolerom koji se oslanja na ovaj generički Repository.

WebDriver - ITakeScreenshot

2011-12-15T22:19:00+01:00

Prilikom izvršavanja auto testa često sam bio u situaciji da mi je potreban screenshot aplikacije. Razloga za to može biti više, ali najčešći razlog jeste potreba da se uhvati trenutak u kome je test pao kako bi se lakše utvrdio uzrok.

Pored toga neke stvari je neophodno testirati, ali samo testiranje nije moguće u potpunosti automatizovati. Na primer, potrebno je testirati da li je layout ili uopšte neki vizuelni aspekt aplikacije korektan.

Koji god razlog da je, pomouću Selenium 2 WebDriver-a moguće je napraviti screenshot internet pretraživača na vrlo jednostavan način.

Primer koji sledi prikazuje kako se može uhvatiti screenshot ukoliko test padne:

[TestClass]
public class MyTests
{
    public TestContext TestContext { get; set; }
    public IWebDriver Driver { get; private set; }
    
    /// <summary>
    /// Test initialize
    /// </summary>
    /// <remarks>This method is run before each Test</remarks>
    [TestInitialize]
    public void TestInitialize()
    {
        Driver = new FirefoxDriver();
    }

    /// <summary>
    /// Test cleanup
    /// </summary>
    /// <remarks>This method is run after each Test</remarks>
    [TestCleanup]
    public void TestCleanup()
    {
        var screenShotDriver = Driver as ITakesScreenshot;
        if (screenShotDriver == null) return;

        // Make filename unique in case this is a cleanup for data-driven test ;)
        var filename = string.Format("screenshot-{0}.png", DateTime.Now.Ticks);
        var fullFilename = Path.Combine(TestContext.ResultsDirectory, filename);
        
        var screenShot = screenShotDriver.GetScreenshot();
        screenShot.SaveAsFile(fullFilename, ImageFormat.Png);
        TestContext.AddResultFile(fullFilename);
        
        Driver.Quit();
    }

    [TestMethod]
    public void ScreenshotTest()
    {
        Assert.Fail("I just want to take a screenshot!");
    }
}

PageMapper

2011-12-03T19:53:00+01:00

U prethodnom postu sam govorio o Page Object paternu kao načinu pisanja UI testova i dao primer koji se oslanja na Selenium WebDriver. Iako ovaj pristup smanjuje dupliranje koda i olakšava održavanje, implementacija Page Object klasa može da bude prilično zamorna.

Da bi koristli Paga Object kalse, potrebno je da izvršimo mapiranje korisničkog interfejsa aplikacije koja se testira. Ako uzmemo u obzir da jedna netrivijalna aplikacija može da ima nekoliko desetina, pa i par stotina, stranica a da pri tom svaka stranica može da ima veći broj UI kontrola koje podržavaju neki vid interakcija, jasno je da UI mapiranje može da preraste u veliki posao.

Kako bih donekle ublažio ovaj bolni proces, napravio sam jednostavan alat za mapiranje web stranica. PageMapper je inicijalno planiran kao alat koji treba da mapira web stranice za Selenium WebDriver C# biblioteku. Međutim, kako alat koristi Razor za generisanje Page Object klase, dodavanjem novih templejta mogu se generisati i klase za druge programske jezike, pa čak i za druge framework-e za UI testiranje.

Podrazumevani templejt generiše stranicu koja se oslanja na PageFactory klasu, iz WebDriver Support biblioteke, za kreiranje Page Object-a. Naravno, plan je da se dodaju i templejti za ostale jezike, pa ako želite da doprinesete slobodno mi se javite.

Pre nego što skinete ovaj alat treba da znate da je još uvek u razvoju. Trenutna verzija je 0.9, i iako je funkcionalna, nedostaju neke stvari kao što su validacija i error logging. Međutim, uz pravilnu upotrebu alat neće praviti nikakve probleme :)

Nemojte se iznenaditi ako se otvore dve forme kada pokrenete alat. Nakon demo verzije, koja je imala jednu formu, shvatio sam da mi je jedna forma suviše mala. Tako je nova verzija alat osmišljena da se koristi sa dva monitora, gde bi na jednom monirotu bila browser forma a glavna forma na drugom.

Browser forma se koristi za navigaciju kroz web sajt čije stranice treba da se mapiraju, a da bi se izvršila selekcija nekog UI elemnta potrebno je držati CRTL i mišem preći preko željenog UI elemnta. Na glavnoj formi se prikazuju informacije o selektovanom elementu, koji nakon toga možemo dodati u listu. Svi web elementi koji se nalaze u listi biće generisani kako propertiji Page Object klase.

Za sva pitanja ili sugestije u vezi alata možete me slobodno kontaktirati.

BitBucket: PageMapper

Page Object Pattern

2011-11-30T23:03:00+01:00

Od testova se očekuje da se brzo prilagode promenama korisničkog interfejsa, koje su nažalost vrlo česte. Pored toga, od testova se očekuje da rade sa više različitih korisničkih interfejsa za različite uređaje, počev od web stranica za desktop browser-e pa do mobilnih verzija stranica za mobile browser-e.

Za ove probleme postoji univerzalno rešenje u vidu Page Object paterna koji se može primeniti kako na web tako i na desktop aplikacije, odnosno na bilo koju vrstu GUI aplikacija.

Šta je Page Object patern?

Suština Page Object paterna jeste u mapiranju UI strane na Page klasu, gde strana može biti HTML strana, WPF forma i sl. Korisničke akcije nad UI stranom se izlažu kroz metode, a sami UI elementi kroz propertije Page klase. Na taj način dobija se jedan sloj između samog testa i aplikacije koja se testira, a posledica svega toga je lakše kreiranje novih testova i održavanje test koda kada dođe do promena na aplikaciji.

Kada govorimo o automatskom testiranju, stranica ne predstavlja ništa više do strane koju korisnik vidi. Svaka stranica se sastoji od proizvoljnog broja različitih komponenti, od kojih neki samo prikazuju podatke (npr. labele), dok drugi obezbeđuju interakciju (npr. dugmići). Stranice, međutim, mogu imati neki zajednički sadržaj kao što su zaglavlja, polja za pretragu ili menije.

Upotreba Page klasa bi trebalo da obezbedi lakšu izmenu testova ukoliko dođe do promene aplikacije koja se testira, jer je potrebno napraviti izmenu samo na jednom mestu. Pored toga, kreiranje i održavanje testova je znatno lakše, jer sadrže samo logiku koja je potrebna za test.

Ovaj patern nije vezan isključivo za web aplikacije, ali ću iskoristiti priliku da ga objasnim i prikažem kroz primer koji se oslanja na Selenium WebDriver.

Selenium WebDriver PageFactory

Implementacija ovog paterna podrazumeva kreiranje klase, sa odgovarajućim metodama, za svaku stranicu ili deo stranice (zaglavlje, meni itd.) aplikacije koja se testira. Metode ovih klasa treba da odgovaraju akcijama koje se izvršavaju nad stranicama. Takođe, klase treba da sadrže propertije za UI elemente sa kojima korisnik ima interakciju.

Za podršku Page Object paterna u okviru WebDriver Support biblioteke postoji klasa PageFactory. Jednostavan primer, sličan primeru iz prethodnog posta, bi izgledao ovako:

using OpenQA.Selenium;
using OpenQA.Selenium.Support.PageObjects;

namespace Tests.Pages
{
    public class GoogleHomePage
    {
        private string url = "http://www.google.com/";
        private IWebDriver driver;

        [FindsBy(How = How.Name, Using = "q")]
        public IWebElement QueryTextBox { get; set; }

        [FindsBy(How = How.Name, Using = "btnK")]
        public IWebElement SearchButton { get; set; }

        public GoogleHomePage(IWebDriver webDriver)
        {
            driver = webDriver;
            PageFactory.InitElements(driver, this);
        }

        public void Navigate()
        {
            driver.Navigate().GoToUrl(url);
        }
    }
}

using Microsoft.VisualStudio.TestTools.UnitTesting;
using Tests.Pages;
using OpenQA.Selenium.Firefox;

namespace Tests
{
    [TestClass]
    public class GoogleTests
    {
        [TestMethod]
        public void Test1()
        {
            var driver = new FirefoxDriver();

            var googleHomePage = new GoogleHomePage(driver);

            googleHomePage.QueryTextBox.SendKeys("Ivan Franjic .Net");

            googleHomePage.SearchButton.Click();

            Assert.IsTrue(driver.Title.Contains("Ivan Franjic .Net"));

            driver.Quit();
        }
    }
}

Treba napomenuti da se WebElement-i instanciraju po pozivu. Odnosno, ukoliko se nekom WebElement-u Page Object klase nikad ne pristupi, nikad se neće pozvati "FindElement" za taj WebElement.

S obzirom da stranica enkapsulira specifičnosti test framework-a (u ovom slučaju Selenium WebDriver), ako promenimo ovaj test framework potrebno je samo implementirati Page klase dok logika testa ostaje netaknuta. Dakle, dolazimo do toga da se izlažu stvari koje mogu da se vide i urade na stranici, a skrivaju detalji kako se to zapravo izvodi. Takođe, sa Page klasama je jasno gde se može naći postojeći i gde staviti novi kod.

Na kraju, može se izvesti zaključak da ovakav način pisanja test koda promoviše upotrebljivost i smanjuje dupliranje koda čineći testove čitljivijim, što naravno poboljšava održavanje naročito u situacijama kada se aplikacija brzo razvija.

Selenium 2 - WebDriver

2011-11-18T22:39:00+01:00

Selenium 2 (WebDriver) pretstavlja jedno od rešenja za automatsko testiranje web aplikacija. Ima jednostavan API koji se brzo i lako uči, svakako lakše nego Selenium-RC (1.0) API, što naravno čini testove lakšim za razumevanje i održavanje. Ne zavisi ni od jednog test framework-a tako da se može se koristiti uz bilo koji unit testing framework (NUnit, xUnit, MSTest itd.).

Kako to zapravo radi

Kada se jednom doda u test projekat, WebDriver se koristi kao i bilo koja druga biblioteka i za razliku od Selenium RC nisu potrebne nikakve dodatne instalacije ili startovanje dodatnih procesa. WebDriver radi tako što direktno komunicira sa internet pretraživačem koristeći podršku za automatizaciju koja je ugrađena u sam internet pretraživač (da dobro ste pročitali današnji pretraživači imaju ugrađenu podršku za automatizaciju).

Za razliku od WebDriver-a, Selenium-RC se oslanjao na Selenium Server koji je ubacivao javascript u internet pretraživač kako bi ga automatizovao. Dakle, testovi su bili pisani u nekoj klijentskoj Selenium biblioteci, a zatim su se te komande prevodile u javascript. Na svu sreću, od kad su se proizvođači internet pretraživača uključili u celu priču, stvari su postale dosta jednostavnije.

Kako početi

Preko NuGet servisa može se brzo i jednostavno skinuti najnovija verzija WebDriver biblioteke. Pored osnovne biblioteke preko NuGet servisa može da se skine i Support biblioteka, o kojoj ću nekom drugom prilikom više pisati.

Ovo vam je dovoljno da možete da počnete da pišete auto testove za FireFox i InternetExplorer. Za Chrome vam treba driver koji može ovde da se skine.

Primer

U ovom primeru se koristi MSTest kao testni framework, ali naravno može se koristiti i bilo koji drugi. Nadam se da ćete posle ovog primera uvideti kako je jednostavno pisati auto testove pomoću Selenium WebDriver biblioteke.

using OpenQA.Selenium.Firefox;
using OpenQA.Selenium;

[TestClass]
public class GoogleTest
{
    [TestMethod]
    public void Test1()
    {
        IWebDriver driver = new FirefoxDriver();

        driver.Navigate().GoToUrl("http://www.google.com/");

        IWebElement query = driver.FindElement(By.Name("q"));
        query.SendKeys("Ivan Franjic .Net");

        IWebElement resultLink = driver.FindElement(By.PartialLinkText("ivanfranjic.net"));
        resultLink.Click();
        
        Assert.IsTrue(driver.Title.Contains("Ivan Franjic Blog"), "Ooops, wrong blog opened.");
        driver.Quit();
    }
}

Toliko za sad, vidimo se uskoro :)

Testiranje web-a

2011-11-14T10:53:00+01:00

Problemi koji postoje u automatskom testiranju web aplikacija su slični problemima pri testiranju desktop aplikacija. Kod web aplikacija imamo različite internet pretraživače kao i različite verzije pretraživača. S druge strane, kod desktop aplikacija imamo različite platforme (Delphi, Java, .Net), a postoje i značajne razlike u pristupu automatizaciji u zavisnosti od UI framework-a (kao npr. Win32, WinForms, WPF). Zbog toga retko koji framework za testiranje UI-a podržava više različitih platformi ili pretraživača.

Pre par godina imao sam prvi put priliku da se oprobam u testiranju web aplikacija. Do data sam već imao dobrog iskustva u testiranju desktop aplikacija. Kako smo za svoje potrebe kreirali framework za testiranje WinForms i Delphi aplikacija, znao sam dobro koliko je to veliki posao. Zbog toga sam prvo konsultovao Google kako bih saznao da li postoji neki framework za web automatizaciju.

Nažalost u to vreme open source nije nudio mnogo rešenja. Među nekoliko rešenja, istakli su se Selenium RC i WatiN. Međutim, Selenium smo odbacili iz ne sećam se kojih razloga, dok je WatiN bio još uvek na početku razvoja. Na kraju smo ipak odlučili da napravimo sopstveno lightweight rešenje. Sve što je bilo potrebno jeste da se domognemo DOM-a, a posle je sve išlo lako. Framework koji smo kreirali se oslanjao na mshtml biblioteku i podržavao je automatizaciju Internet Explorer-a.

Posle nekog vremena prešao sam da radim na auto testovima za WPF aplikacije, a naš web framework je ostao zaboravljen. Od tada je prošlo dosta vremena, a ja sam opet dobio priliku da radim na autotestovima za web aplikacije.

Po pitanju framework-a za testiranje web-a, situacija je danas znatno bolja. WatiN je prilično zreo framework, sadrži apstrakcije UI kontrola i stranica, tako da prirodno podržava Page pattern.

S druge strane, Selenium je pretrpeo znatnu izmenu u API-ju sa novom verzijom. Selenium 2, ili kako ga još zovu WebDriver, ima mali i vrlo jednostavan API tako da se vrlo brzo uči. Za Selenium WebDriver postoji pomoćna biblioteka koja omugćava kreiranje Page objekata, odnosno primenu Page paterna.

Iako WatiN možda bolje koristi mogućnosti C# jezika, ipak se Selenium WebDriver pokazao prijatniji za rad. Pored toga, ne treba zaboraviti da Selenium ima prilično veliku zajednicu, kao i da podržava veći broj internet pretraživača.

U narednom periodu potrudiću se da pišem o problemima na koje sam nailazio prilikom kreiranja testova pomoću Selenium WebDriver-a.

ConnectionStrings enkripcija

2011-10-31T23:48:00+01:00

S obzirom da se celokupna konfiguarcija ASP.NET aplikacije nalazi u čistom obliku u web.config fajlu, uključujući i connection stringove, ovo svakako predstavlja sigurnosnu pretnju.

Na svu sreću .Net poseduje mehanizme kojima se ova pretnja lako može otkloniti. Postoje provajderi enkripcije koji mogu da izvrše šifromanje i dešifrovanje određenih web.config sekcija.

U primeru koji sledi, prikazana je upotreba RSAProtectedConfigurationProvider-a za šifrovanje i dešifrovanje connectionStrings sekcije.

Napravićemo novu ASP.NET MVC aplikaciju i izmeniti Index akciju HomeController-a tako da sadrži sledeći kod:

public ActionResult Index()
{
    ViewBag.ConnectionStringsSection = GetConnectionStringsSection();
    return View();
}

Zatim ćemo u HomeController-u napraviti privatnu metodu GetConnectionStringsSection:

private string GetConnectionStringsSection()
{
    var config = WebConfigurationManager.OpenWebConfiguration(Request.ApplicationPath);
    var xml = XDocument.Load(config.FilePath);
    var connectionStringsSection = xml.Descendants().SingleOrDefault(e => e.Name == "connectionStrings");
    return connectionStringsSection != null ? connectionStringsSection.ToString() : string.Empty;
}

A potom ćemo promeniti Index view tako da izgleda ovako:

<div>
    <h2>Connection string encryption example</h2>
    <p>@Html.ActionLink("Encrypt", "Encrypt")</p>
    <p>@Html.ActionLink("Decrypt", "Decrypt")</p>
</div>
<div>
    <h3>Connection Strings section</h3>
    <p>@ViewBag.ConnectionStringsSection</p>
</div>

Enkripcija

Za enkripciju connectionStrings sekcije napravićemo Encryption akciju u HomeController-u:

public ActionResult Encrypt()
{
    EncryptConnectionStrings();
    return RedirectToAction("Index");
}

Suština je naravno u metodi EncryptConnectionStrings koja izgleda ovako:

public void EncryptConnectionStrings()
{
    var config = WebConfigurationManager.OpenWebConfiguration(Request.ApplicationPath);
    var section = config.ConnectionStrings;
    if (section.SectionInformation.IsProtected) return;

    section.SectionInformation.ProtectSection("RsaProtectedConfigurationProvider");
    config.Save();
}

Dekripcija

Slično enkripciji, za dekripciju connectionStrings sekcije napravićemo Decryption akciju u HomeController-u:

public ActionResult Decrypt()
{
    DecryptConnectionStrings();
    return RedirectToAction("Index");
}

I naravno, suština je u metodi DecryptConnectionStrings koja izgleda ovako:

private string GetConnectionStringsSection()
{
    var config = WebConfigurationManager.OpenWebConfiguration(Request.ApplicationPath);
    var xml = XDocument.Load(config.FilePath);
    var connectionStringsSection = xml.Descendants().SingleOrDefault(e => e.Name == "connectionStrings");
    return connectionStringsSection != null ? connectionStringsSection.ToString() : string.Empty;
}

Treba imati na umu da su enkripcija i dekripcija skupe operacije, kao i da svaka izmena web.config fajla dovodi do restarta aplikacije.

Pored ovakvog, programskog načina enkripcije i dekripcije, moguće je ovo postići i pomoću aspnet_regiis.exe konzole. Više informacija o tome možete naći na MSDN-u.

Custom HandleErrorAttribute

2011-10-15T15:05:00+02:00

U okviru ASP.NET MVC framework-a postoji HandleErrorAttribute koji se može koristiti za centralizovanu obradu izuzetaka u MVC aplikaciji. Međutim, već prilikom razvoja prve ASP.NET MVC aplikacije pokazalo se da ovaj atribut nema sve mogućnosti koje su mi potrebne.

Ono što ne dostaje jeste mogućnost da se na neki način kontroliše nivo informacija o grešci koji će se prikazati. Drugim rečima, želim da prilikom debug-a mogu da vidim ceo stack trace, dok za release, odnosno za krajnjeg korisika, želim da se prikazuje neka generička poruka o grešci.

HandleExceptionAttribute

Da bih rešio gore navedeni problem na MVC način, napravio sam novu klasu koja proširuje HandleErrorAttribute.

public class HandleExceptionAttribute : HandleErrorAttribute
{
    public HandleExceptionAttribute()
    {
        this.Master = "_MyLayout";
        this.View = "Error";
    }

    public override void OnException(ExceptionContext filterContext)
    {
        if (filterContext.IsChildAction) return;

        if (IsDebugMode())
        {
            base.OnException(filterContext);
        }
        else
        {
            filterContext.Result = new ViewResult
            {
                ViewName = this.View,
                MasterName = this.Master,
                ViewData = filterContext.Controller.ViewData,
                TempData = filterContext.Controller.TempData
            };
            filterContext.HttpContext.Response.Clear();
            filterContext.HttpContext.Response.StatusCode = 500; //Internal Server Error 
            filterContext.HttpContext.Response.TrySkipIisCustomErrors = true;
            filterContext.ExceptionHandled = true;
        }
    }

    public bool IsDebugMode()
    {
        var compilationSection = WebConfigurationManager.GetSection("system.web/compilation") as CompilationSection;
        return compilationSection != null ? compilationSection.Debug : false;
    }

}

Suština ovog atributa je u IsDebugMode metodi koja proverava da li je aplikacija u debug modu tako što proveri podešavanja u web.config fajlu. Ukoliko jeste, exception se obrađuje na isti način kao i kod HandleErrorAttribute, u suprotnom prikazujemo neki pogled sa generičkom porukom o grešci.

Na kraju, da bi ovo funkcinisalo bez potrebe za ručnim setovanjem debug atributa u web.config fajlu, možemo definisati web.config transformaciju. U samom web.config fajlu podesićemo:

<system.web>
    <compilation  debug="true" targetFramework="4.0" defaultLanguage="c#" />
</system.web>

A zatim u web.Release.config fajlu:

<system.web>
    <compilation xdt:Transform="SetAttributes" debug="false" />
</system.web>

MSBuild Resources

2011-09-30T01:33:00+02:00

Pre nekog vremena imao sam priliku da radim kao Build Engineer tako da sam svakodnevno krpio stare i pravio nove buildove. Vrlo često sam morao da potražim neku informaciju ili rešenje na netu. Nažalost, malo ljudi piše na ovu temu, tako da se sve manje-više svodi na MSDN dokumentaciju. Svako ko je čitao članke po MSDN-u sigurno se mnogo puta izgubio među mnoštvom linkova i imao problem da pronađe neki zanimljv članak koji je do samo par minuta čitao. Zbog toga sam ovde izvukao neke korisne linkove.

AjaxOnly - Kreiranje custom ActionFilter-a

2011-09-25T22:48:00+02:00

ActionFilter sadrži logiku koja se može pozvati u nekoliko predefinisanih faza izvršavanja action methode. ActionFilter je apstraktna klasa koja nasleđuje FilterAttribute i implementira dva interfejsa: IActionFilter i IResultFilter. Implementacijom ova dva interfejsa zapravo možemo definisati u kojoj fazi izvršavanja action metode treba da se izvrši logika filtera.

IActionFilter definiše dve metode:

OnActionExecuting - ova metoda se izvršava pre action metode
OnActionExecuted - ova metoda se izvršava neposredno po završetku action metode

IResultFilter definiše dve metode i one se izvršavaju nakom metoda IActionFilter interfejsa:

OnResultExecuting - ova metoda se izvršava pre renderovanja ActionResult-a
OnResultExecuted - ova metoda se izvršava nakon renderovanja ActionResult-a

Kao što je rečeno ActionFilter nasledjuje FilterAttribute koja kao baznu ima Attribute klasu. Drugim rečima, ActionFilter se koristi kao i svaka druga .Net atribut klasa, s tom razlikom da je namenjen za dekorisanje action metoda.

[ChildActionOnly]
public ActionResult MyAction()
{
    // some action logic
}

ASP.NET MVC sadrži nekoliko predefinisanih atributa koji se mogu iskoristiti za dekorisanje action metoda:

Authorize
ChildActionOnly
OutputCache
ValidateAntiForderyToken
itd.

Filteri se mogu primeniti nad kontrolerima i u tom slučaju će važiti za sve action metode kontrolera.

[Authorize]
public class MyController : Controller
{
    // ...
}

Pored toga, sa ASP.NET MVC 3 verzijom moguće je definisati i globalne filtere koji će važiti za sve kontrolere, odnosno njihove action metode. Za tu svrhu potrebno je u Application_Start metodi dodati željene filtere.

protected void Application_Start()
{
    RegisterGlobalFilters(GlobalFilters.Filters);
    AreaRegistration.RegisterAllAreas();
    RegisterRoutes(RouteTable.Routes);
}

public static void RegisterGlobalFilters(GlobalFilterCollection filters)
{
    filters.Add(new HandleErrorAttribute());
}

Osnovna ideja filtera je da se određena logika centralizuje kako bi se mogla primeniti na više action metoda. Svrha ActionFilter klase je da posluži kao bazna klasa za custom filtere.

AjaxOnly

Kao primer kreiranja custom filtera, kreiraćemo AjaxOnly filter koji ima za cilj da filtrira zahteve tako da se action metoda dekorisana sa ovim atributom može okinuti samo u slučaju ajax zahteva.

public class AjaxOnlyAttribute : ActionFilterAttribute
{
    public override void OnActionExecuting(ActionExecutingContext filterContext)
    {
        if (!filterContext.RequestContext.HttpContext.Request.IsAjaxRequest())
        {
            filterContext.HttpContext.Response.RedirectToRoute("PageNotFound");
        }
    }
}

Kada neku action metogu dekorišemo sa ovim atributom, pre njenog izvršavanja okinuće se ovaj filter, odnosno OnActionExecuting metoda. Filter proverava da li je u pitanju Ajax zahtev. U slučaju da nije vrši redirekciju na rutu PageNotFound koja, pretpostavljate, se mapira na action metodu koja renderuje PageNotFound pogled.

U slučaju da jeste Ajax zahtev, filter ne radi ništa, odnosno tok izvršavanja se nastavlja normalnim putem i action metoda se izvršava a zatim renderuje odgovarajući pogled.

[AjaxOnly]
public ActionResult Vote(int value)
{
    if (ModelState.IsValid)
    {
        //save vote in db
        //return ok
    }
    else
    {
        //return fail
    }
}

Windows Phone 7 Resources

2011-08-25T00:03:00+02:00

U marketing Windows Phone 7 je uloženo zaista mnogo, i moram priznati da nisam ni ja uspeo da odolim a da se ne oprobam u razvoj mobilnih aplikacija. Evo nekoliko korisnih adresa koje vam mogu pomoći da brže i lakše počnete sa Windows Phone 7 razvojem:

Tutorijali:

Video tutorijali:

Besplatne knjige:

Linkovi:

Testiranje ruta

2011-07-17T23:36:00+02:00

ASP.NET MVC framework je osmišljen tako da može lako da se testira. Medutim, u nekim slucajevima testiranje MVC aplikacije može biti složeniji posao.

Mehanizam za rutiranje se direktno oslanja na ASP.NET i napravljen je tako da radi i sa ASP.NET WebForms i sa ASP.NET MVC framework-om. Zbog toga je za testiranje ruta potrebno kreirati dosta Mock objekata. Iako ovo nije teško uraditi, može da bude iscrpljujuće.

Na svu sreću postoji bibiloteka koja pomaže u instanciranju kontrolera i pravilnom inicijalizovanju njegovih članica:

HttpContext
HttpRequest
HttpResponse
HttpSession
Form
TempData
QueryString
ApplicationPath
PathInfo
itd.

U okviru Codeplex projekta MvcContrib postoji biblioteka TestHelper koja sadrži sve što nam je potrebno za testiranje ruta. MvcContrib TestHelper može da se doda u test projekat kao NuGet paket:

PM> Install-Package MvcContrib.Mvc3.TestHelper-ci

Nakon što smo dodali referencu na TestHelper biblioteku, potrebno je da učitamo rute. To ćemo učiniti u okviru ClassInitialize metode:

[ClassInitialize]
public static void MyClassInitialize(TestContext testContext)
{
    RouteTesting.Demo.MvcApplication.RegisterRoutes(RouteTable.Routes);
}

Sada možemo da pišemo testove za rute:

[TestMethod]
public void GET_Account_LogOn()
{
    "~/Account/LogOn".ShouldMapTo<AccountController>(ac => ac.LogOn());
}

[TestMethod]
public void POST_Account_LogOn()
{
    "~/Account/LogOn".WithMethod(HttpVerbs.Post).ShouldMapTo<AccountController>(ac => ac.LogOn(null, null));
}

FeedResult - Kreiranje custom ActionResult-a

2011-07-13T23:49:00+02:00

U ovom postu biće prikazano kako može da se napravi custom ActionResult koji vraća feed kao odgovor na zahteva browser-a.

ActionResult

Svaka akcija kontrolera vraća objekat koji proizilazi iz apstraktne ActionResult klase. ASP.NET MVC sadrži nekoliko klasa koje nasleđuju ActionResult:

ContentResult
EmptyResult
FileResult (apstraktna)

FileContentResult
FilePathResult
FileStreamResult

HttpUnauthorizedResult
JavaScriptResult
JsonResult
RedirectResult
RedirectToRouteResult
ViewResultBase (apstraktna)

PartialViewResult
ViewResult

ActionResult klasa sadrži samo jednu metodu, tako da ako pravimo custom ActionResult potrebno je da preklopimo samo ExecuteResult metodu. Iako, u našem primeru možemo direktno da nasledimo ActionResult klasu, mi ćemo naslediti FileResult.

S obzirom da je MVC open source projekat, evo i source-a ove dve klase:

    public abstract class ActionResult {
        public abstract void ExecuteResult(ControllerContext context);
    }

     public abstract class FileResult : ActionResult {

        protected FileResult(string contentType) {
            if (String.IsNullOrEmpty(contentType)) {
                throw new ArgumentException(MvcResources.Common_NullOrEmpty, "contentType");
            }

            ContentType = contentType;
        }

        private string _fileDownloadName;

        public string ContentType {
            get;
            private set;
        }

        public string FileDownloadName {
            get {
                return _fileDownloadName ?? String.Empty;
            }
            set {
                _fileDownloadName = value;
            }
        }

        public override void ExecuteResult(ControllerContext context) {
            if (context == null) {
                throw new ArgumentNullException("context");
            }

            HttpResponseBase response = context.HttpContext.Response;
            response.ContentType = ContentType;

            if (!String.IsNullOrEmpty(FileDownloadName)) {
                // From RFC 2183, Sec. 2.3:
                // The sender may want to suggest a filename to be used if the entity is
                // detached and stored in a separate file. If the receiving MUA writes
                // the entity to a file, the suggested filename should be used as a
                // basis for the actual filename, where possible.
                ContentDisposition disposition = new ContentDisposition() { FileName = FileDownloadName };
                string headerValue = disposition.ToString();
                context.HttpContext.Response.AddHeader("Content-Disposition", headerValue);
            }

            WriteFile(response);
        }

        protected abstract void WriteFile(HttpResponseBase response);

    }

Kako bi browser shvatio da se radi o feed-u, potrebno je da u response-u dodamo header Content-Disposition sa vrednošću application/rss+xml. Ovo je ujedno i razlog zašto ćemo naslediti FileResult umesto ActionResult.

Atom i RSS

Atom i Rss predstavljaju dijalekte XML-a, ali na svu sreću nije potrebno da se bavimo parsiranjem XML-a. U .NET-u postoji skup klasa koje su namenjen za rad sa strukturama podataka kakve su Atom i Rss feed-ovi. U prostoru imena System.ServiceModel.Syndication nalazi se nekoliko klasa:

SyndicationFeed
SyndicationItem
SyndicationContent
itd.

Implementacija

Uzećemo za primer blog aplikaciju, odnosno Post klasu kao model za koji ćemo generisati feed:

public class Post
{
    public int PostId { get; set }
    public string Title { get; set; }
    public string Body { get; set; }
    public string Permalink { get; set; }
    public DateTime Posted { get; set; }
}

FeedController je krajnje jednostavan i mislim da nema potrebe detaljnije objašnjavati šta radi:

public class FeedController : Controller
{
	private BlogContext db = new BlogContext();
	
	public ActionResult Atom()
	{
		var posts = db.Posts.All();
		return FeedResult(posts, FeedFormat.Atom10);
	}
	
	public ActionResult Rss()
	{
		var posts = db.Posts.All();
		return FeedResult(posts, FeedFormat.Rss20);
	}	
}

FeedResult izgledaće ovako:

    public class FeedResult : FileResult
    {
        private IEnumerable items;
        private FeedFormat feedFormat;
        private Uri currentUrl;
        public SyndicationFeed Feed { get; set; }

        public FeedResult(IEnumerable items, FeedFormat format)
            : base("application/rss+xml")
        {
            this.items = items;
            this.feedFormat = format;
        }

        public override void ExecuteResult(ControllerContext context)
        {
            this.currentUrl = context.RequestContext.HttpContext.Request.Url;
            base.ExecuteResult(context);
        }

        protected override void WriteFile(HttpResponseBase response)
        {
            Feed = new SyndicationFeed("Feed title", "Feed description", this.currentUrl, GetSyndicationItems());            
            Feed.Authors.Add(new SyndicationPerson("my@email.com", "My Name", "MyBlogUrl"));            
            Save(XmlWriter.Create(response.Output));
        }

        private void Save(XmlWriter writer)
        {
            switch (this.feedFormat)
            {
                case FeedFormat.Atom10:
                    Feed.SaveAsAtom10(writer);
                    break;
                case FeedFormat.Rss20:
                    Feed.SaveAsRss20(writer);
                    break;
                default:
                    Feed.SaveAsRss20(writer);
                    break;
            }
            writer.Close();
        }

        private List GetSyndicationItems()
        {
            var items = new List();
            foreach (var post in this.items)
            {
                var item = new SyndicationItem
                {
                    Title = SyndicationContent.CreatePlaintextContent(post.Title),
                    Content = SyndicationContent.CreateHtmlContent(post.Body),
                    Id = post.PostId.ToString(),
                    PublishDate = post.Posted,
                    LastUpdatedTime = post.Posted
                };
                item.AddPermalink(new Uri(post.Permalink));
                items.Add(item);
            }
            return items;
        }
    }

    public enum FeedFormat
    {
        Atom10,
        Rss20
    }

Mislim da kod FeedResult-a dovoljno sam sebe objašnjava, treba samo obratiti pažnju na dve metode koje su preklopljne: WriteFile i ExecuteResult. ExecuteResult je metoda nasleđena od ActionResult-a i nju okida ControllerActionInvoker. WriteFile je nasleđena on FileResult klase i ona je odgovorna za pisanje sadržaja fajla u response. U slučaju nekog fajla to bi bio niz bajtova, a u našem slučaju to je sadržaj XML fajla (Atom ili RSS feed).

CDN - Content Delivery Network

2011-06-23T23:19:00+02:00

CDN predstavlja mrežu servera koji imaju isti sadržaj ali su geografski razmešteni na više lokacija. Kada krajnji korisnik pošalje zahtev za nekom stranicom, CDN dinamički izračunava koji CDN server mu je geografski najbliži i šelje odgovor sa tog servera. Sofisticiraniji CDN sistemi mogu da vrše i balansiranje opterećenja ukoliko u datom trenutku dođe do velikog saobraćaja na nekoj geografskoj lokaciji.

Bez CDN-a web sajt se servira sa jedne geografske lokacije na kojoj se nalazi jedan server. Veliki saobraćaj ili velika distanca između servera i krajnjeg korisnika može negativno da utiče na brzinu učitavanja stranica web sajta.

Posetioci sajta najčešće nisu voljni da čekaju više od par sekundi za učitavanje stranice. Zbog toga je jako važno smanjiti vreme odziva servera na klijentski zahtev.

Na neki način, CDN igra sličnu ulogu za servere kao proxy za klijente. Proxy server je često fizički bliže krajnjem korisniku ili, što je još bitnije, ima bržu konekciju sa krajnjim korisnikom, tako da u slučaju da ima u svom kešu traženu stranicu (ili bilo koji drugi sadržaj) može brže da je isporuči krajnjem korisniku nego izvorni server. CDN povećava ukupni protok zbog toga što se sastoji od većeg broja servera sa istim sadržajem, a s druge strane, smanjuje vreme odgovora usled manje geografske distance između servera i krajnjeg korisnika.

Prednosti upotrebe CDN

Povećava propusnu moć
Povećava redudantnost
Smanjuje latenciju

Kada se serviraju fajlovi malih veličina, CDN doprinosi bržem učitavanju stranica usled manje latencije, a u slučaju velikih fajlova CDN obezbeđuje veće brzine download-a usled povećane propusne moći.

Redudantnost podataka obezbeđuje veću dostupnost, odnosno postepenu degradaciju u slučaju otkaza servera ili zagušenja saobraćaja na internetu.

Upotreba CDN-a

Zbog svoje velike popularnosti neke JavaScript biblioteke kao što su jQuery i jQuery UI su dostupni preko Google ili Microsoft CDN-a.

S obzirom da browser-i keširaju sav statički sadržaj kao što su CSS i JavaScript fajlovi, ukoliko se korite neki od ovih CDN-a, vrlo je verovatno da će se neke od popularnih JavaScript biblioteka već naći u kešu krajnjeg korisnika.

Da bi koristili Google CDN-u za jQuery bibilioteku potrebno je samo referencirati skriptu sa odgovarajuće adrese:

<script src="https://ajax.googleapis.com/ajax/libs/jquery/1.6.2/jquery.js"></script>

ili za minimizaranu verziju:

<script src="https://ajax.googleapis.com/ajax/libs/jquery/1.6.2/jquery.min.js"></script>

Takođe, možemo i upotrebiti Google libraries API i pozvati load funkciju za učitavanje željene biblioteke:

google.load("jquery", "1.6.2");

Za više informacija o Google CDN-u i ostalim JavaScript bibliotekama možete pogledati zvaničnu dokumentaciju.

Pored Google CDN-a i Microsoft ima besplatan CDN za popularne JavaScript biblioteke:

<script src="http://ajax.aspnetcdn.com/ajax/jQuery/jquery-1.6.2.js"></script>

<script src="http://ajax.aspnetcdn.com/ajax/jquery.ui/1.8.14/jquery-ui.js"></script>

ili za minimizaranu verziju:

<script src="http://ajax.aspnetcdn.com/ajax/jQuery/jquery-1.6.2.min.js"></script>

<script src="http://ajax.aspnetcdn.com/ajax/jquery.ui/1.8.14/jquery-ui.min.js"></script>

Za više informacija posetite ASP.NET CDN dokumentaciju.

Dependency Injection - Castle Windsor

2011-06-12T15:33:00+02:00

Poslednji IoC kontejner u ovom serijalu je Castle Windsor. Ovaj IoC kontejner je deo Castle projekta iza koga stoji grupa iskusnih .Net developer-a.

Jednostavna implementacija IDependencyResolver interfejsa pomoću Castle Windsor IoC kontejnera bi izgledala ovako:

    public class CastleWindsorDependencyResolver : IDependencyResolver
    {
        private IKernel kernel;

        public CastleWindsorDependencyResolver(IKernel kernel)
        {
            this.kernel = kernel;
        }

        public object GetService(Type serviceType)
        {
            try
            {
                return this.kernel.Resolve(serviceType);
            }
            catch
            {
                return null;
            }
        }

        public IEnumerable<object> GetServices(Type serviceType)
        {
            try
            {
                return this.kernel.ResolveAll(serviceType).Cast<IEnumerable<object>>();
            }
            catch
            {
                return new List<object>();
            }
        }
    }

Na kraju, konfigurisanje Castle Windsor IoC kontejnera treba izvršiti unutar Global.asax.cs fajla:

    protected void Application_Start()
    {
		RegisterCastleWindsorDependencyResolver();
		RegisterGlobalFilters(GlobalFilters.Filters);
		RegisterRoutes(RouteTable.Routes);
	}

    private void RegisterCastleWindsorDependencyResolver()
    {
        var container = new WindsorContainer()
            .Register(Component.For<HomeController>())
            .Register(Component.For<IRepository>().ImplementedBy<ConcreteRepository>());
            
        DependencyResolver.SetResolver(
            new CastleWindsorDependencyResolver(container.Kernel));
    }

Dependency Injection - StructureMap

2011-06-01T14:46:00+02:00

StructureMap je jedan od najstarijih a samim tim i najzrelijih IoC kontejnera za .Net. Prva stabilna verzija izašla je još 2004., a trenutno aktuelna verzija 2.6.1 je iz februara 2010.

Jednostavna implementacija IDependencyResolver interfejsa pomoću StructureMap IoC kontejnera bi izgledala ovako:

    public class StructureMapDependencyResolver : IDependencyResolver
    {
        private readonly IContainer container;

        public StructureMapDependencyResolver(IContainer container)
        {
            this.container = container;
        }

        public object GetService(Type serviceType)
        {
            try
            {
                return this.container.GetInstance(serviceType);
            }
            catch
            {
                return null;
            }
        }

        public IEnumerable<object> GetServices(Type serviceType)
        {
            try
            {
                return this.container.GetAllInstances(serviceType).Cast<object>();
            }
            catch
            {
                return new List<object>();
            }
        }
    }

Konfigurisanje SturctureMap kontejnera treba izvršiti unutar Global.asax.cs fajla:

protected void Application_Start()
{
    RegisterStructureMapDependencyResolver();
    RegisterGlobalFilters(GlobalFilters.Filters);
    RegisterRoutes(RouteTable.Routes);
}

private void RegisterStructureMapDependencyResolver()
{
    var container = new Container(
        x => x.For<IRepository>().Use<ConcreteRepository>());
            
    DependencyResolver.SetResolver(
        new StructureMapDependencyResolver(container));
}

Dependency Injection - Autofac

2011-05-21T13:31:00+02:00

Autofac je još jedan IoC kontejner za .Net, takođe vrlo popularan. Odlikuje ga manja veličina biblioteka u odnosu na ostale IoC kontejnere, ali ne i nedostatak funkcionalnosti.

Jednostavna implementacija IDependencyResolver interfejsa pomoću Autofac framework-a bi izgledala ovako:

public class AutofacDependencyResolver : IDependencyResolver
{
    private IContainer container;

    public AutofacDependencyResolver(Autofac.IContainer container)
    {
        this.container = container;
    }

    public object GetService(Type serviceType)
    {
        try
        {
            return this.container.Resolve(serviceType);
        }
        catch
        {
            return null;
        }
    }

    public IEnumerable<object> GetServices(Type serviceType)
    {
        try
        {
            Type type = typeof(IEnumerable).MakeGenericType(
            new Type[]
            {
                serviceType
            });
            object obj = this.container.Resolve(type);
            return (IEnumerable<object>)obj;
        }
        catch
        {
            return new List<object>();
        }
    }
}

Setup Autofac IoC kontejnera treba staviti u Global.asax.cs fajl:

protected void Application_Start()
{
    RegisterAutofacDependencyResolver();
    RegisterGlobalFilters(GlobalFilters.Filters);
    RegisterRoutes(RouteTable.Routes);
}

private void RegisterAutofacDependencyResolver()
{
    var builder = new ContainerBuilder();
    builder.RegisterType<HomeController>();
    builder.RegisterType<ConcreteRepository>().As<IRepository>();

    DependencyResolver.SetResolver(
    new AutofacDependencyResolver(builder.Build()));
}

Dependency Injection - Ninject

2011-05-18T22:12:00+02:00

Ninject je open source DI framework, besplatan za ličnu i komercijalnu upotrebu. U .Net zajednici možda i najpopularniji. Odlikuje ga jednostavna i simpatična sintaksa, kao i vrlo dobra dokumentacija koja do detalja objašnjava njegovu upotrebu.

Jednostavna implementacija IDependencyResolver interfejsa pomoću Ninject DI framework-a bi izgledala ovako:

public class NinjectDependencyResolver : IDependencyResolver
{
    private readonly IKernel kernel;

    public NinjectDependencyResolver(IKernel kernel)
    {
        this.kernel = kernel;
    }

    public object GetService(Type serviceType)
    {
        try
        {
            return this.kernel.Get(serviceType);
        }
        catch
        {
            return null;
        }
    }

    public IEnumerable<object> GetServices(Type serviceType)
    {
        try
        {
            return this.kernel.GetAll(serviceType);
        }
        catch
        {
            return new List<object>();
        }
    }
}

Na kraju, potrebno je podesiti IoC kontejner unutar Global.asax.cs fajla:

protected void Application_Start()
{
    RegisterNinjectDependencyResolver();
    RegisterGlobalFilters(GlobalFilters.Filters);
    RegisterRoutes(RouteTable.Routes);
}

private void RegisterNinjectDependencyResolver()
{
    var kernel = new StandardKernel();
    kernel.Bind<IRepository>().To<ConcreteRepository>();
    DependencyResolver.SetResolver(new NinjectDependencyResolver(kernel));
}

Dependency Injection

2011-05-12T22:54:00+02:00

U skoro svakom tutorijalu o ASP.NET MVC framework-u se pominje Dependency Injection. Međutim, IoC framework-a ima dosta, a svako ima neki omiljeni.

U svim tim tutorijalima kada pišu o DI, autori uvek prezentuju jedan od IoC framwork-a, tako da je teško naći tutorijal ili blog na kome su dati primeri za više IoC framework-a. Zbog toga je teško odlučiti se koji koristiti, naročito ako ste tek počeli da učite.

Zbog toga sam odlučio da napišem seriju postova u kojima ću prikazati neke od najpopularnijih IoC framework-a.

Primeri u ovoj seriji postova obuhvataju sledeće IoC framework-e:

Jedno od glavnih poboljšanja koje nam MVC 3 donsi jeste bolja integracija sa IoC/DI kontejnerima. U ranijim verzijama MVC framework-a bilo je potrebno napraviti custom ControllerFactory. U MVC 3 potrebno je samo implementirati jedan jednostavan interfejs:

public interface IDepndencyResolver
{
    object GetService(Type serviceType);
    IEnumerable<object> GetServices(Type serviceType);
}

Treba napomenuti da ukoliko pri pozivu GetService metode IoC kontejner nije u stanju da vrati servis, treba da vrati null. Slično tome ukoliko pri pozivu GetServices nije u stanju da vrati servise treba da vrati praznu kolekciju. Ovo je vrlo bitno, jer ukoliko dođe do greške ona će biti vraćena korisniku kao run-time greška.

Dependency Injection - Unity

2011-05-04T21:39:00+02:00

Jedno od glavnih poboljšanja koje nam MVC 3 donsi jeste bolja integracija sa IoC/DI kontejnerima. U ranijim verzijama MVC framework-a bilo je potrebno napraviti custom ControllerFactory. Međutim, postoji veliki broj IoC framework-a tako da je prirodnije da se komunikacija sa MVC framework-om odvija preko nekog interfejsa.

Za tu svrhu postoji jedan vrlo jednostavan interfejs - IDependencyResolver:

public interface IDepndencyResolver
{
    object GetService(Type serviceType);
    IEnumerable<object> GetServices(Type serviceType);
}

I upravo implementacije ovog interfejsa treba da delegiraju zahteve za tipovima konkretnom IoC kontejneru.

UnityDependencyResolver:

public class UnityDependencyResolver : IDependencyResolver
{
    private readonly IUnityContainer container;

    public UnityDependencyResolver(IUnityContainer container)
    {
        this.container = container;
    }

    public object GetService(Type serviceType)
    {
        try
        {
            return this.container.Resolve(serviceType);
        }
        catch
        {
            return null;
    }

    public IEnumerable<object> GetServices(Type serviceType)
    {
        try
        {
            return this.container.ResolveAll(serviceType);
        }
        catch
        {
            return new List<object>();
        }
    }
}

Ovde treba obratiti pažnju na to da ukoliko GetService nije u mogućnosti da vrati servis, treba da vrati null. I slično, ukoliko GetServices ne može da vrati servise treba da vrati praznu kolekciju. Ovo je važno jer ukoliko dođe do izuzetka on će biti vraćen korisniku kao run-time greška.

Nakon sto smo implementirali IDependencyResolver interfejs, potrebno je napuniti IoC kontejner:

protected void Application_Start()
{
    RegisterDependencyResolver();
    RegisterGlobalFilters(GlobalFilters.Filters);
    RegisterRoutes(RouteTable.Routes);
}

private void RegisterDependencyResolver()
{
    var container = new UnityContainer()
                        .RegisterType<IRepository, ConcreteRepository>()
                        .RegisterType<IService, ConcreteService>();
    DependencyResolver.SetResolver(new UnityDependencyResolver(container));
}

Anatomija test klase

2011-04-25T22:20:00+02:00

Sve test klase moraju biti dekorisane sa atributom [TestClass]. Na ovaj nacin Visual Studio prepoznaje da ta klasa sadrži testove. Pored ovog atributa, test klasa mora da bude javna i mora da ima bezparametarski javni konstruktor.

using System;
using System.Text;
using System.Collections.Generic;
using Microsoft.VisualStudio.TestTools.UnitTesting;
namespace TestProject1
{
	[TestClass]
	public class UnitTest1
	{
		[TestMethod]
		public void TestMethod1()
		{
		}
	}
}

Unutar test klase, svaka test metoda mora da bude javna, bezparametarska i da ne vraca vrednost. Da bi se smatrala test metodom, mora da bude dekorisana sa [TestMethod] atributom. Ukoliko neki od atributa nedostaje, nece biti prijavljene nikakve greške, vec jednostavno nece biti testova za izvršavanje. Medutim, ukoliko postoje atributi, ali nisu ispunjeni neki drugi zahtevi bice prijavljene greške.

Pripremne i završne akcije

U odredenim situacijama potrebno je izvšiti neke pripremne i završne akcije kako bi testovi mogli da se izvrše. Na primer, ukoliko deo koda koji testiramo zavisi od nekog izvora podataka, potrebno je pripremiti podatke bilo putem lažnog (fake) izvora podataka ili iz pravog izvora podataka. Ovaj pripremni skup akcija možemo izdvojiti u zasebnu metodu ukoliko ih je potrebno izvršiti pre svakog testa.

Za tu svrhu postoji nekoliko atributa kojima se mogu dekorisati odgovarajuce metode. Tu spadaju:

AssemblyInitialize
AssemblyCleanup
ClassInitialize
ClassCleanup
TestInitialize
TestCleanup

Metode sa [AssemblyInitialize]/[AssemblyCleanup] atributom se pozivaju jednom pre nego što se pozove ijedan test u celoj test biblioteci, dok se cleanup poziva nakon svih testova. Može da postoji samo po jedna ovakva metoda u celoj test biblioteci. Primer bi izgledao ovako:

[AssemblyInitialize]
public static void AssemblyInit(TestContext context)
{
}

Metode dekorisane sa atributima [ClassInitlialize] se pokrecu pre prvog testa unutar neke test klase, dok se metode dekorisane sa [ClassCleanup] pozivaju nakon poslednjeg testa unutar klase:

[ClassInitialize]
public static void ClassInit(TestContext context)
{
	//...
}

[ClassCleanup]
public static void Cleanup()
{
	//...
}

Ove metode inicijalizacije i cleanup se pozivaju pre i posle svake test metode. Pored toga, ovo su metode instance a ne staticke metode:

[TestInitialize]
public void TestInit()
{
}

[TestCleanup]
public void TestCleanup()
{
}

Prolaznost testova

Sam test može imati neko od nekoliko mogucih rezultata, odnosno statusa. Pored dva najbitnija, prošao (passed) i pao (failed), test može imati i neodreden ishod (inconclusive) u slucaju da nismo u mogucnosti da procenimo da li je testirana funkcionalnost ispunjena. Pored ovih ishoda, testovi mogu imati i status obustavljen (aborted), neizvršen (not executed) i neizvršen do kraja usled isteka ocekivanog vremena trajanja (time out).

Da bi test prošao test metoda jednostavno ne sme da ispusti izuzetak. Ne postoji eksplicitni nacin da se kaže da je test prošao, za razliku od ishoda pao (failed) i neodredenog ishoda (inconclusive).

Za evaluaciju rezultata testova koristi se Assert klasa. Ona sadrži veliki broj metoda za proveru validnosti testa. Pomocu ovih metoda možemo proveriti da li kod koji testiramo generiše vrednost koju ocekujemo.

public class Calculate
{
	public static int Add(int x, int y)
	{
		return (x + y);
	}
}

[TestClass]
public class UnitTest1
{
	private int x;
	private int y;

	[TestInitialize]
	public void Initialize()
	{
		var random = new Random(DateTime.Now.Millisecond);
		x = random.Next();
		y = random.Next();
	}

	[TestCleanup]
	public void Cleanup()
	{
	}

	[TestMethod]
	public void Add_Test()
	{
		var result = Calculate.Add(x, y);
		var expected = x + y;
		Assert.AreEqual(expected, result);
	}

	[TestMethod]
	public void Substract_Test()
	{
		Assert.Inconclusive("Method not implemented.");
	}
}

Pored pomenutih atributa i metoda, Visual Studio Unit Testing framework sadrži još mnogo toga, kao na primer, podršku za DDT (Data Driven Testing), više o tome možete procitati u postu Data Driven Testing - XML, SQLCE.

Data Driven testing - XML, SQLCE

2011-04-17T22:24:00+02:00

Vrlo često se prilikom testiranja javlja potreba za izvršavanjem istog testa sa različitim ulaznim podacima. Visual Studio Unit Testing Framework ima ugrađenu podršku za Data Driven Testing (DDT).

Data Driven testovi se razlikuju od ostalih testova po tome što su dekorisani sa DataSource atributom. Pomoću ovog atributa definiše se izvor ulaznih podataka. Izvor podataka može da bude CSV fajl, XML, SQL Server, SQLCE baza i slično. Kada se pokrene test, podaci se čitaju red po red, i test se izvršava za svaki red posebno, a tekućem redu se pristupa preko TestContext-a.

[TestMethod]
[DataSource("System.Data.SqlClient",
"Data Source=.;Initial Catalog=TestData;Integrated Security=True;MultipleActiveResultSets=True",
"Table1", DataAccessMethod.Random)]
public void DDT_with_SQL()
{
   //
   // TODO: Add test logichere
   //
}

[TestMethod]
[DataSource("System.Data.SqlClient",
"Data Source=.;Initial Catalog=TestData;Integrated Security=True;MultipleActiveResultSets=True",
"MyView", DataAccessMethod.Sequential)]
public void DDT_with_SQL2()
{
   //
   // TODO: Add test logichere
   //
}

Ukoliko koristimo SQL Server kao izvor podataka, treba imati na umu da pri izvršavanju testova može da dođe do gubitka konekcije, što će izazvati pad testova. Takođe, može se desiti i da SQL Server na kome se nalaze ulazni podaci jednostavno nije dostupan računaru na kome želimo da izvršimo testove (recimo ako želimo da izvršimo testove na računaru klijenta).

Pored toga, ponekad je potrebno promeniti ulazne podatke, te ukoliko baza ne poseduje neku vrstu history mehanizma ili backup, može se desiti da izgubimo vezu između prethodnih rezultata testova i ulaznih podataka.

[TestMethod]
[DeploymentItem(@"TestProject1\XMLFile1.xml")]
[DataSource("Microsoft.VisualStudio.TestTools.DataSource.XML",
"XMLFile1.xml", "DDT_with_XML", DataAccessMethod.Sequential)]
public void DDT_with_XML()
{
   //
   // TODO: Add test logic here
   //
}

[TestMethod]
[DeploymentItem(@"TestProject1\TestDatabase.sdf")]
[DataSource("System.Data.SqlServerCe.3.5",
"data source=|DataDirectory|\\TestDatabase.sdf;password=1234",
"Table1", DataAccessMethod.Sequential)]
public void DDT_with_SQLCE()
{
   //
   // TODO: Add test logic here
   //
}

Zbog toga je bolje koristiti XML ili SQLCE bazu kao izvor podataka kako bismo lakše mogli da vršimo deployment ulaznih podataka, kao i da ih sačuvamo zajedno sa rezultatima.

Struktura XML fajla koji predstavlja DataSource testa:

<?xml version="1.0" encoding="utf-8" ?>
<testsuite>
   <DDT_with_XML>
      <Year>2011</Year>
      <Month>4</Month>
      <Day>22</Day>
      <Result>true</Result>
   </DDT_with_XML>
   <DDT_with_XML>
      <Year>2011</Year>
      <Month>12</Month>
      <Day>20</Day>
      <Result>false</Result>
   </DDT_with_XML>
</testsuite>

Timestamp verzioniranje

2011-03-26T21:19:00+01:00

Pre neki vikend za potrebe verzioniranja ove blog aplikacije napravio sam jednostavan alat. S obzirom da je u pitanju aplikacija na kojoj radim samo ja i koja se trenutno sastoji od jednog projekta, nisam imao potrebu ni za kakvim komplikovanim verzioniranjem, već mi je bila dovoljna verzija u vidu timestamp-a.

Alat je krajnje jednostavan ali baš zbog toga mi se i sviđa. U pitanju je console aplikacija koja ažurira AssemblyInfo.cs fajl sa odgovarajućim formatom timestamp-a. Inicijalno je parsiranje argumenata rešeno preko Linq-a, ali sam posle pretraživanja interneta pronašao jedan vrlo zgodan komad koda za te svrhe (NDesk.Options).

Potrebno je proslediti DateTime formate za Major, Minor, Build i Version i alat će ažurirati AssemblyInfo.cs fajl. Pored ova 4 parametra, može se proslediti naziv i putanja do fajla koji sadrži verziju, ukoliko nije u pitanju podrazumevana putanja - Properties\AssemblyInfo.cs.

Da bi automatizovali ovaj proces, potrebno je u podešavanjima projekta podesiti Pre-build event na sledeći način:

"C:\Tools\Versioner.exe" /M=yyyy /m=MM /b=dd /r=HHmm /a="$(ProjectDir)Properties\AssemblyInfo.cs"

Ova komanda će pri svakom build-u automatski ažurirati verziju. Ukoliko vam ne odgovara ovakav format, može se proslediti bilo koji string koji je validan za formatiranje DateTime vrednosti. Interno za svaki od prosleđenih argumenata (Major, Minor, Build i Version), poziva se DateTime.Now.ToString(versionFormat). Na kraju još da napomenem da nije potrebno sve argumente proslediti već samo one koje želte da ažurirate. Nadam se da će još nekome ovo koristiti.

Alat možete preuzeti ovde.

ASP.NET MVC vs ASP.NET WebForms

2011-03-23T22:11:00+01:00

ASP.NET MVC se pojavio u martu 2009. godine i većina članaka na temu ASP.NET MVC vs ASP.NET WebForms datira iz te godine. Međutim, ASP.NET MVC je prešao veliki put od tada i danas je dostupan u verziji 3.0. Mislim da će ovaj članak najviše koristiti onima koji tek počinju sa izučavanjem web tehnologija.

Prednosti ASP.NET WebForms-a

Kada se govori o prednostima WebForms-a, ono što većina članaka ističe jeste da je to zrela tehnologija sa bogatim izborom serverskih kontrola. Ovo polako prestaje da bude prednost WebForms-a, jer je sve više kontrola/helpera za ASP.NET MVC. Kao primer, pomenuću Telerik-ov odličan set ASP.NET MVC kontrola, koji ne samo da su istog kvaliteta kao i set kontrola za ASP.NET WebForms već su ove kontrole i besplatne.

ViewState mehanizam se pominje i kao prednost i kao mana WebForms-a. Ovaj mehanizam je odgovoran za čuvanje stanja, u vidu skrivenih polja web strane, i prenos tog stanja između klijenta i servera. Međutim, u nekim slučajevima ViewState može da bude jako velik, kao npr. kod GridView kontrole. Naravno, ViewState sa može ograničiti ili isključiti, ali time uklanjamo mogućnost da kontrole imaju stanje.

Pored ovog problema, ViewState može negativno da utiče na rangiranje stranice kod pretraživača. Neki pretraživači uzimaju u obzir koliko je neka ključna reč blizu početka stranice, a ViewState može da potisne ključnu reč niže.

Zbog toga kako WebForms apstrahuje web development, developeri imaju manje kontrole nad HTML-om i načinom na koji klijent komunicira sa serverom. U današnje vreme, činjenica da WebForms apstrahuje HTTP i HTML više ne predstavlja prednost, jer otežava kompatibilnost sa različitim browser-ima kao i integraciju sa nekim od JavaScript frameworka.

Prednosti ASP.NET MVC frameworka

ASP.NET MVC framework je zasnovan na MVC arhitekturnom obrascu, koji se pokazao kao pogodan za web aplikacije. Ovaj obrazac razdvaja aplikaciju na tri celine koje se mogu relativno nezavisno menjati, čime se podiže jednostavnost održavanja aplikacije.

ASP.NET MVC je zamišljen tako da bude lak za testiranje i ovo je jedna od osobina MVC frameworka koja sve više dobija na značaju. Pored toga, postoji i ugrađena podrška za dobre prakse kao što su Dipendency Injection.

S obzirom da se ne koriste serverske kontrole, developeri imaju potpunu kontrolu nad HTML-om i jednostavnija je integracija sa frameworkom kao što je npr. jQuery. Bogati korisnički interfejs se može realizovati pomoću jQuery UI frameworka.

Sam framework je napravljen tako da postoji mnogo tačaka za proširenje i upotrebu alternativnih komponenti. ASP.NET MVC dolazi uz dva mehanizma za generisanje pogleda, ali podržava i upotrebu third party mehanizama za generisanje pogleda.

U nekim člancima se pominje URL rutiranje kao prednost ASP.NET MVC frameworka u odnosu na WebForms. Ovo nije tačno, jer rutiranje ne predstavlja funkcionalnost MVC frameworka, već je to deo ASP.NET-a, što znači da se može koristiti i za WebFroms aplikacije.

Zaključak

WebForms je zasnovan na događajima, što nam omogućava gotovo isti način razvoja kao i desktop aplikacija. Ovakav način razvoja je s razlogom odabran kako bi Visual Basic developeri mogli brzo i lako da pređu na web development. Više o ovome možete pročitati u članku ASP.NET MVC framework.

S druge strane, MVC zamenjuje događaje sa akcijama kontrolera. Glavne prednosti MVC frameworka su jasna podela odgovornosti, lakše testiranje i veća kontrola nad HTML-om. Za razliku od WebForms-a, MVC ne koristi Viewstate, Postback niti serverske kontrole.

Pre gotovo godinu i po dana, odlučio sam da počnem sa izučavanjem web tehnologija i tada sam se suočio sa izborom između ove dve tehnologije. Odabrao sam MVC, i dalje mislim da je to pravi izbor. Šta vi mislite? Šta ćete vi odabrati?

Compile-time view checking

2011-03-18T20:09:00+01:00

Prilikom razvoja web aplikacija, pogledi (views) su deo aplikacije koji se najčešće menjaju. Vrlo lako se može napraviti slovna greška koja može da poremeti prikaz celog pogleda. Sam kod koji se nalazi u pogledu, se ne kompajlira sve dok IIS ne pokuša da renderuje pogled.

Sigurno se i vama desilo da izmenite neki Html helper, možda samo potpis metode, a da ne izmenite sve pozive ovog helpera u pogledima koji ga koriste. Ovo dovodi do pucanja stranice u neočekivanim trenutcima, možda par dana nakon izmene, nakon što ste i zaboravili da ste menjali Html helper.

Na svu sreću, postoji način da Visual Studio kompajlira poglede prilikom builda aplikacije. Međutim, ova funkcionalnost nije podržana kroz GUI, već je potrebno izmeniti .csproj fajl.U okviru .csproj fajla, koji se može otvoriti pomoću nekog xml editora, ili običnog text editora, nalazi se MvcBuildViews element, čije je podrazumevano podešavanje false i treba ga podesiti na true. Nakon što se sačuva ova izmena, Visual Studio će kompajlirati poglede prilikom svakog builda.

<MvcBuildViews>true</MvcBuildViews>

Nažalost, ovo je potrebno podesiti ručno za svaki novi projekat, a pored toga povećava compile-time i do nekoliko puta (u zavisnosti koliko pogleda ima). Rešenje je da se compile-time view checking opcija uključi za Release konfiguraciju builda. Što se može postići definisanjem MvcBuildViews elementa u PropertyGroup-i koja ima odgovarajući uslov.

<PropertyGroup Condition=" '$(Configuration)|$(Platform)' == 'Release|AnyCPU' ">

ASP.NET MVC framework

2011-03-17T23:49:00+01:00

MVC obrazac je prvi put opisan još 1979. godine. od strane Trygve Reenskaug, međutim, negovoj popularnosti u razvoju web aplikacija najviše je doprineo Ruby on Rails. Iako je MVC obrazac bio poznat i ranije, prelomna tačka je bila negde sredinom 2004. godine kada je prezentovan Ruby on Rails framework. U ovom frameworku spojene su mogućnosti Ruby jezika i MVC obrazca kako bi se stvorilo nešto posebno.

Ruby on Rails je definitivno jedan od najpopularnijih MVC frameworka za web, i on je zasnovan na dva osnovna principa: Convention over configuration i DRY princip. Danas postoji veliki broj MVC frameworka u gotovo svim programskim jezicima, i svi oni su zasnovani na ova dva osnovna principa, pa tako i ASP.NET MVC.

Osnovna ideja MVC obrazca je razdvajanje domenske logike (model - Model) i korisničkog interfejsa (pogled - View). Ova dva dela su indirektno povezana preko Publish-Subscribe mehanizma poznatog i kao Observer obrazac. Treći deo arhitekture predstavlja kontroler (Controller) koji implementira konkretnu strategiju (Strategy) za pogled.

Primena ovog obrazca ima smisla kada je pogled jednostavan i ne sadrži programski kod, kao što je to kod web aplikacija i HTML-a. Na ovaj način, pogled kreira korisnički interfejs, a kontroler obraduje korisničke akcije.

Davne 2002. godine pojavio se .Net framework, a sa njim i ASP.NET. Do tada su desktop developeri koristili Visual Basic, a web developeri klasičan ASP. ASP je bio jednostavan skript jezik, dok je s druge strane VB imao kompletnije razvojno okruženje sa jednostavnim drag-and-drop konceptom kreiranja formi.

S obzirom da je do tada Microsoft stvorio armiju VB developera, logicno je bilo za očekivati da ce se nacin razvoja desktop aplikacija preneti i na web aplikacije. Zbog toga je uz ASP.NET došao WebForms, koji je zasnovan na događajima i obezbeđuje isti način razvoja (drag-and-drop) kao i kod WinForms aplikacija.

U WebForms je uloženo dosta truda kako bi se apstrahovao stateless medij kakav je web. Ovo je naravno imalo svoju cenu, ali se tada smatralo da je važnija produktivnost i vrlo strma kriva učenja. Vremenom je postalo jasno da ovakav princip razvoja nije pogodan za web aplikacije.

ASP.NET MVC framework predstavlja implementaciju MVC obrazca za .Net jezike. Posle niza godina, Microsoft je uvideo da razvoj web apliakcija zasnovan na dogadajima nije prikladan za web, i da developeri žele više kontrole nad svojim kodom. Kao rezultat toga, pokrenut je open-source projekat razvoja ASP.NET MVC frameworka koji Microsoft vodi uz veliku pažnju šta programerska zajednica želi.