Što se pre dijagnostikuje nepravilnost, lakše se koriguje vid, kolike god da su moguće. Oštećenje očnog aparata može nastati u svim uzrastima, od rođenja do duboke starosti. Ako se ranije kod dece otkriju anomalije na očima i na vreme počne terapija, mogu se sprečiti vrlo neprijatne posledice. Što se kasnije postavi dijagnoza, isparavljanje i korigovanje mnogo duže traje. Slabiji vid povlači niz problema u učenju, snalaženju u prostoru i drugo. Preporučuje se sistematski oftalmološki pregledi svakog deteta u prvoj, trećoj i šestoj godini života.

Sve novorođene bebe posle šest meseci pedijatri treba da upute na obavezan oftalmološki (strabološki) pregled. Posebnu pažnju treba posevtiti prevremeno rođenim bebama i bebama koje su boravile u inkubatoru. Kada se na ovim pregledima otkrije anomalija kao slabovidost i razrokost, mora se početi sa korekcijom i zatvaranje dominantog oka, čime se može sprečiti nastanak slabovidosti i razrokosti. Pogrešno je shvatanje da se ovi pregledi obavljaju posle treće godine života, jer se gubi dragoceno vreme, kasno uključenje terapije može dovesti do teških funkcionalnih i estetskih oštećenja vida.
Pokazalo se da je od 1000 novorođenih beba na prvom pregledu nakon 2-5 dana po rođenju bilo 35,9% sa devijacijom. Posle drugog pregleda 3,5-4 meseca kasnije 6,1%, a posle šestog meseca broj devijacija zadržao na nivou 3,4% i tretirao kao manifestni strabizam. Ta učestalost manifestnog strabizma u okvirima je svetskog proseka (2,8-3,6). Da se pojavi manifestni strabizam utiče termin porođaja, refrakcione anomalije oca i majke, refrakcione anomalije novorođenčeta i anizometropija kod novorođenčeta.

Obostrana razrokost sreće se kod 2-3% dece. Osim veoma mućnog, u psihološkom smislu, estetskog nedostatka, ova bolest je praćena ozbiljnim narušavanjem funkcija vida. U isto vreme, efikasnost savremenih metoda lečenja ambliopije i razrokosti dostiže 50-60%. Problem usavršavanja postojećih i traženja novih metoda lečenja dece sa ovom patologijom je medicinski i socijalno veoma značajno, a nove mogućnosti rešavanja tog problema pružaju računari sa kvalitetnim monitorima u praksi medicinskih ustanova.

Kratkovidost, za koju se veruje da je posledica čitanja, najčešće nastaje između desete i četrnaeste godine života, ili ranije. Ako ne smeta onda se i ne primećuje sve do 35 godine, pa je povezuju sa „ trošenjem“ očiju.

Težina naočara može biti veliki problem kod dece,kao i problem zbog lomljivosti stakla, zbog čega se za decu uvek preporučuju plastična stakla.

Važan je i trening akomodacije za osnovce i srednjoškolce, jer u tom uzrastu se najčešće javlja i razvija kratkovidost (miopija). Kao zdravstvene i preventivne mere za pubertetski uzrast koriste se vežbe za oči sa kontaktinim sočivima i prizmama, vežbe sa laserskim staklima, tačkasta masaža u oblasti očnih refleksnih zona. Ipak te metode zahtevaju dopunsko opremanje uređajima, a često i učešče lekara i sestre.

Unazad desetak godina izvedena su brojna istraživanja sa uticajem različitih vidnih stimulansa na akomodaciju. Analiza rezultata istraživanja je dozvolila razradu metoda kompjuterskog treninga akomodacije i njegovog ostvarenja u programu “Relax!“. Po kliničkim rezultatima taj metod ne zaostaje za ”klasičnim” metodima treninga akomodacije. Dostupan je i jednostavan za korišćenje, pogodan za primenu u kompjuterskim odeljenjima, na radnim mestima i domaćim uslovima.

Za onoga ko ima pogrešan položaj očiju, kažemo da je razrok. U medicini, preciznije u oftalmologiji kaažemo da je to strabizam. Javlja se kod dece u najranijem uzrastu.
Kada ima problem strabizma, mozak izabere jednu od dve ponuđenje slike istog predmeta, favorizujući jedno oko, a drugo zapostavljajući. To znači da kod osobe koja je razroka vidne ose nisu paralelne. Ova vrsta poremećaja pogađa dva do pet odsto celokupne populacije. Svako drugo dete koje ima razrokost i slabovido je.

Rana dijagnoza – najznačajnija

Što se pre razrokost otkrije, što je kraće njegovo trajanje to su rezultati lečenja bolji. Saradnja između dva oka uspostavlja se između četvrtog i šestog meseca života, pa se do tog perioda toleriše periodično skretanje očiju. Uočljiva razrokost na rođenju i periodično skretanje posle šestog meseca života zahtevaju pregled lekara strabologa.
Svako dete tri puta pregleda očni lekar do polaska u školu, pa ne bi trebalo da se propusti ozbiljniji oftalmološki problem. Idealni termini tih pregleda su do kraja prve godine, oko treće godine i pred polazak u školu.

Strabizam je izlečiv

Pitanje je na koji način i koliko je vremena potrebno za lečenje. Razrokost se pobeđuje nošenjem odgovarajućih naočara i zatvaranje oka ili intervencijom hirurga, što zavisi od stanja očiju pojedinca.
Urođeno bežanje oka ka nosu (konvergentna razrokost ili ezotropija), velike i stabilne veličine devijacije (veličine ugla) i sa normalnom dioptrijom, mogu se već krajem prve godine operativno lečiti.
Razrokosti nastala zbog dalekovidosti (hipermetropije) može se korigovati upornim nošenjem naočara, savesno i svakodnevno, celog dana, a ne samo povremeno ili na par sati. Kod ove dece je u kasnijem uzrastu (šesnaesta do osamnaesta godina starosti i dve godine stabilne dioptrije) moguće uraditi operaciju za skidanje dioptrije kojom rešavamo i problem dioptrijskog statusa i problem razrokosti.
Kada oči povremeno skreću u stranu najbolje je sa operacijom sačekati do predškolskog uzrasta.

Zatvaranje zdravog oka

Slabovidost koja se javlja u pedeset odsto slučajeva razrokosti leči se zatvaranjem zdravog oka da bi se ono koje ima problem nateralo da se koriguje.„Lenje“ oko je sinonim za slabovido oko. Kada postoji značajna dioptrija potrebno ju je korigovati pri lečenju slabovidosti.
Rezultati lečenja su odlični ako ne postoji neka organska prepreka za to. Da bi ova terapija bila efikasa neophodna je puna saradnja roditelja u ovoj napornoj proceduri. Nužno je i razumevanje za dete: zatvori mu se oko na koje vidi dobro ostavi se da funkcioniše sa slabovidim okom. Ova terapija time zahteva upornost i deteta i roditelja. Dobro je što ova terapija brzo daje rezultate.

Neizbežna brza operacija

Kada se pokušaju sva nehirurška lečenja ili kada rezultati nisu zadovoljavajući ostaje operacija kao izlaz iz sveta razrokosti. Operišu se najčešće oba oka i menja samo položaj očiju. To se postiže na nekoliko načina: oslabi se mišić koji je u pojačanoj akciji, ili se pojača mišić koji ima suprotnu funkciju ili se kombinuju ove dve mogućnosti. O tome odlučuje hirurg.

Intervancija je rutinska i zahteva opštu anesteziju. Dete dan posle intervencije ide kući, bez flastera, uz terapiju kapima. Uspešnost ove operacija je i do 80% u jednom operativnom zahvatu.
Teško je objasniti roditeljima da operacije moraju da se obave na oba oka deteta iako je jedno oko „krivo”, a drugo „pravo”. Treba oba oka namestiti. Uz strabizam gotovo uvek ide ambliopija, to jest jedno od ta dva oka, ono koje nije dobro “nanišanjeno” – slabije vidi, pa uz lečenje strabizma ide i lečenje ambliopije.

Razrokst se leči upornošću

Izuzeci su operativni zahvati kod pacijenata koji su na jednom oku slabovidih ili kod pacijenata sa paralitičkim strabizmima gde se uglavnom intervencija vrši samo na jednom oku.

Često se misli da sunčeva svetlost zbog zablještenja samo smeta očima, a manje je poznat njen vrlo štetan uticaj na oči. Uz naočare, nošenje šešira sa širokim obodom može da i do 50 odsto smanji količinu UV zraka koja dolazi do oka.

Sunce je oduvek simbol života i dobrobiti. Blagotvorno deluje na telo, a posebno na dušu, na raspoloženje i lučenje hormona serotonina. Ali, sa suncem se mora oprezno. Stalni je izvor ultraljubičastog zračenja koje, u slučaju veće izloženosti, može biti i te kao štetno za čoveka. Zgrade, putevi i druge površine takođe reflektuju UV zrake. Zato treba nopsiti naočari za sunce i u hladu.
Nežna tkiva oka

UV zračenje loše deluje na kožu, ubrzava joj starenje, povećava se i opasnost od raka kože. Sunčeva svetlost smeta očima, a ima štetan učinak na vid. Atakuje na gotovo sva tkiva oka, a duga izloženost UV zracima posebno šteti sočivu i mrežnjači. Vidljivi deo spektra – plavo svetlo kratkotalasne dužine, posebno šteti mrežnjači oka. Ubrzava se nastanak katarakte, a u mrežnjači na mestu žute mrlje nastaju degenerativne promene, koje nepopravljivo oštećuju vid. Čak i kratko gledanje u sunce, bez zaštite može nakon desetak sekundi jako i trajno oštetiti žutu mrlju koja je fokus oka.

Kako izabrati naočare za sunce

Kako odraslima, tako i deci preporučeno je nošenje sunčanih naočara, kvalitetnih, prilagođenih uzrastu, koje prijanjaju uz njihovu glavu.
Najefikasnije se štitimo kvalitetnim sunčanim naočarima koje filtriraju celokupno UV zračenje. Nemaju sve naočare za sunce filter koji blokira sve UV zrake. UV zaštita ne zavisi od boje i zatamnjenosti stakala. Svetlo braon staklo može da omogući istu UV zaštitu kao i tamno sivo staklo. U zaštiti od „plavog zračenja” boja ima značajnu ulogu. Stakla koja blokiraju ovo zračenje su bronzane, bakarne, narandžaste ili smeđe boje.

Osobe koje nose naočare za vid mogu imati i dioptrijske sunčane naočare, ili one s metalizacijom ili fotoosetljivim staklima. Treba ih kupovati u optičkim radnjama ili dobrim sportskim trgovinama.
Ne preporučuju se jeftine naočare koje nemaju zaštitu od UV zračenja. Uz to, one imaju slabu optičku čistoću i često daju iskrivljenu sliku, to dovodi do naprezanja vida i zamora. Pri nabavci sunčanih naočara osim izgleda i cene, treba voditi računa o kvalitetu. Odaberite one koje daju ugodnu i ne previše tamnu sliku.

Sunčane naočare se razlikuju po:

• Modelu – Preporučuju se modeli s većim staklima, ili poluzaobljene, koje štite i sa strane od reflektovanih zraka. Takve kao što nose jedriličari i biciklisti.
• Materijalu – Mogu biti od stakla, koje je nešto teže, ili od kvalitetne plastike. Za one koji se bave bilo kojim sportom preporučuju se izrađene od tvrde plastike zbog otpornosti na udarac.
• Zatamnjenju – Tamnija stakla više filtriraju i deo vidljivog spektra, pa je s njima ugodnije jer je manje zablještenje. Jako tamna stakla nisu najbolja za vozače, jer mogu smanjiti moć opažanja.
• Boji – najčešće su tamnije boje: siva, sivoplava, zelena i braon. Sve daju dobru zaštitu kod srednje jakog i jakog sunca. Žute i narandžaste, kao i ružičaste dobre su za poluoblačno ili maglovito vreme. Žuta stakla ugodna su za vožnju, povećavaju kontrast, a ne zamaraju kod vožnje putem gde ima tunela i izmene svetlo-tama.
• Vrsti stakala – Osim običnih sunčanih, postoje i fotoosjetljiva stakla, koja menjaju intezitet zatamnjenja zavisno o intezitetu svetla i pogodna su za vožnju. Refleksna stakla (flash) izgledaju kao ogledalo i dobra su kod vrlo jakog sunca, a pogodna su za sportove na vodi. Polarizacijska stakla su vrlo dobra jer pružaju potpunu zaštitu od UV zračenja, a ne zatamnjuju mnogo vid, iako izgledaju tamna, pa su jako pogodna za vožnju.

Zaštitite decu!

Dečje oko je jako osjetljivo na UV zračenje. U rizičnu grupu spadaju i starije osobe, kao i one kojima je operisana katarakta ili imaju bolesti mrežnjače. Deca treba da nose sunčane naočare uz druge mere predostrožnosti – kapica ili šeširić. Bebe i sasvim malu deca koja ne mogu nositi sunčane naočare i tako ne treba izvoditi direktno na sunce u sred dana, već ih u duboko senovitom mestu čuvati od UV zračenja. Česta je pojava da roditelji sebi kupe skupe i dobre sunčane naočale, a dete nema nikakve, ili one vrlo jeftine, jer “šta će mu naočare, ionako će ih brzo razbiti”. Sunčane naočare treba nositi i za sunčanih dana tokom cele godine, poseno u proleće.
Kontaktna sočiva s UV filtrom
Preporučuju se onima koji duže borave na otvorenom ili su tokom leta prinuđeni da rade na otvorenom prostoru. Iako su one dobra zaštita za rožnjaču i dublje delove oka, ne pružaju dovoljnu zaštitu sluzokoži, kao ni od zablještenja. Tako se uz nošenje bilo koje vrste kontaktnih sočiva preporučuju sunčane naočare.

Šta utiče na jačinu zračenja?

UV zračenje veće što smo bliže ekvatoru, što je visina veća, zračenje je jače. Najveće zračenje je između 10 i 14 sati, kada se i ne preporučuje izlaganje suncu.
Nivo UV i „plavog zračenja” je veći na otvorenim prostorima, posebno kada smo u predelima koji reflektuju svetlost, kao sneg, morska pučina ili pesak. Izlaganje UV zracima je manje u gradu, gde visoke zgrade prave hlad.

Neki medikamenti, kao tetraciklini, sulfapreparati, kontraceptivna sredstva, diuretici i sedativi, mogu da povećaju osetljivost na UV zračenje.
Oblaci ne blokiraju značajnije nivo UV zračenja. Rizik od izlaganja ovim zracima je isti i pri oblačnom vremenu. Prozorsko staklo i automobilsko blokira najveći deo UV zračenja.

Na vreme otkriven glaukom se može zaustaviti i držati pod kontrolom. Važno je rano ga dijagnostikovati i postupati po lekarskom uputstvu.

Vodeći uzrok slepila kod ljudi iznad 40 godina je glaukom, veoma opaka očna bolest. Poznat je kao zelena mrena, zbog specifičnog odsjaja u zahvaćenom oku. Nastaje kada je iz nekog razloga veća produkcija očne vodice, ili otpor pri njenom izlasku. Tada dolazi do porasta očnog pritiska na nervna vlakna i krvne sudove optičkog nerva i do njihovog oštećenja i uništenja. Postupno se prekida prenos vizuelne poruke do mozga, a rezultat je oštećenje vida i na kraju slepilo. Ako se izgubi vid, ne može se vratiti. Kada se bolest rano otkrije, može se zasutaviti i držati pod kontrolom. Glaukom ne boli i često se uzgredno dijagnostikuje pri pregledu kod očnog lekara. Može se otkriti pre nego pacijent oseti bilo kakve probleme sa vidom.

Danas postoje dobre kapi za lečenje glaukoma. Kada je glaukom uznapredovao i ne reaguje na kapi radi se operacija.

Prepreka oticanju očne vodice može biti nagla (akutna), povremena (intermitentna) ili dugotrajna (hronična).

Akutna manifestacij je vrlo burna i zahteva hitnu intervenciju. Na izgled zdrav čovek postaje težak bolesnik, s jakim bolovima u jednom oku i licu, pojavom duginih boja oko izvora svetlosti, glavoboljom, mučninom i povraćanjem, ali i dramatičnim “padom” vida. Očni pritisak raste i do 80 mmHg, oko je crveno i tvrdo kao kamen. Ukoliko se očni pritisak ne snizi unutar nekoliko sati pomoću lekova ili operativnog zahvata može doći do ozbiljnih i trajnih oštećenja vida. Glaukomski napadi mogu biti slabiji i češće se ponavljati. S vremenom strada očni nerv i udubljuje se papila vidnog živca (mesto na kome očni živac napušta oko). Ispadi vidnog polja se pojavljuju vrlo rano, ispadi se šire od periferije prema središtu pa bolesnici imaju suženo vidno polje; gledaju kao kroz dvocevku ili tunel. Kraj procesa je slepilo.

Hronični glaukom nastaje kao posledica učestalih nelečenih glaukomskih napada i posledičnih priraslica u uglu prednje komore. Očni pritisak je stalno povišen, razvija se udubljenje i propadanje papile očnog živca s ispadima vidnog polja i na kraju nastaje slepilo.

Postoji i urođeni glaukom , kada se pri visokom očnom pritisku beonjača rasteže i oko postaje izrazito veliko, što se naziva hidroftalmus ili buftalmus (volovsko oko). Stanje je obično jednostrano. Povećanje očne jabučice može biti vrlo izrazito pa se može dogoditi njeno pucanje i pri najmanjoj traumi. Oko je izrazito osetljivo na svetlost pa pacijent pogled i glavu okreće u suprotnu stranu od izvora svetlosti. Bolest može imati i blaži tok s manjim rastezanjem oka.

Očni pritisak

Normalni očni pritisak se kreće u rasponu od 12-22mm Hg, sve što je veće od 22mm Hg se smatra povišenim. Ako osoba ima povišen očni pritisak, ali ne boluje od glaukoma taj problem se naziva okularna hipertenzija. Sam povišen pritisak ne izaziva glaukom. Međutim, to je jedan od ključnih faktora. Pojedinci sa povišenim očnim pritiskom treba da imaju redovne kontrole kod svog oftalmologa da ne bi došlo do pojave neželjenih efekata.

Oko je najsofisticiraniji organ u ljudskom telu, omogućava da opažamo svet oko nas. Ima li načina da sami utičemo na očuvanje vida i zdravlja očiju? Evo nekoliko saveta za to:

1. 1. Trepćite, tako prirodno čistite i ovlažujete površinu oka. Kada oko nije napeto, trepnete 10 – 12 puta u minuti. Kada imate slabiji vid ili gledate neprestano u ekran kompjutera ili TV, naprežete oči, nesvesno ih celo vreme držite otvorene, što uzrokuje suvoću i umor očiju. Što češće trepnete -bolje za vaše oči.

1. 1. Sanjarenje je loše za vid, reč sanjarenje koristi se za mentalnu aktivnost nevažno uključuje li slike ili ne, koja preuzima vidni fokus iako su oči otvorene. Ako vam sanjarenje postane navika to može imati negativan utjecaj na vaš vid. Zatvorite li oči i zamislite li se kako gledate u udaljene objekte, vaše oči će reagovati i promeniti fokus, kao što bi činile da gledaju u nešto udaljeno.
2. Menjajte fokus:micanje očiju i često menjanje fokusa je najmoćniji način za razbijanje navike buljenja, a na taj način i poboljšate vid. Prirodno oko se lagano pomiče svake sekunde 50 do 60 puta, menjajući u što gleda. To je nužno za jasniji vid, jer se smanjuje napetost vidnog sistema.

Dobro je da znate i mali bol u oku može biti velika briga. Razorodni su uzroci bolu koji može nastati u oku. Po nekada, kao kod povrede oka izvor bola je očigledan. Međutim veoma često teško je znati zašto vas oko boli.

Svaki bol u oku brine čoveka i podstiče da se što pre obrati lekaru za pomoć. Nivo bola nije proporcionalan sa ozbiljnošću uzroka. To znači da relativno mali problem, kao što je blagi nadražaj rožnjače, može da bude veoma bolan i neprijatan. S druge strane pojedina ozbiljna stanja oka, kao što su katarakta, glaukom ili dijabetes ne prati nikakav bol sem subjektivnog i objektivnog slabljenja vida.

Bol je naš prijatelj

Koliko god zvučalo neverovatno moramo zanti da je bol naš prijatelj, jer nam ukazuje da imamo neki problem .Bolovi u oku se drugačije manifestuju i imaju različite simptome koji mogu da pomognu očnom lekaru da otkrije uzrok ili nelagodnost. Najčešće se dožiljavaju kao oštar ubod, pečenje, žerenje, pulsiranje, svrab ili osećaj stranog tela u oku.
Ljudi koji osete očni bol često imaju i zamućeni vid, crvenilo u očima i neprjatnu osetljivost na svetlost. Neretko bol je izazvan iritacijom ili upalom na površini oka.
Učestalija je pojava bola iz prednjeg dela oka zbog stranog tela u oku, erozije rožnjače i suvog oka.
Ređe se javlja bol u očima radi:konjuktivitisa, infekcije oka na površini ili u samom oku, kao i kod iritacije rožnjače zbog nošenja kontaktnih sočiva.

Kad boli iza očiju

Uzrok bola iza očiju su migrene i sinusne infekcije. Kod glavobolja izazvanih migrenom, bol je skoro uvek iza jednog oka i najčešće je praćen bolom na toj strani glave. Sinusne infekcije može pratiti bol obično slabiji od migrene i javlja se iza oba oka.
Kod ovih bolesti bol iza očiju nije za uzbunu, već je samo upozorenje, ipak ukoliko je trajan treba se obratiti oftalmologu kako bi isključili bolesti oka kao uzočnike bola.

Čmičak: bol oko očiju

Najčešći bol koji se javlja oko očiju i projektuje se u samo oko je upala lojnih Mejbamovih žlezda, poznatija kao čmičak. Uzrokuje bol na delu gornjeg ili donjeg kapka i osetljiv je na dodir.
Čmičak ne zahteva hitnu intervenciju lekara i u većini slučajeva se može uspešno izlečiti kod kuće stavljanjem toplih obloga na kapke zajedno sa masažom kapaka tokom nekoliko dana. Ukoliko se čmičak učauri u tvrdu formaciju vrlo lako i brzo se hirurški odstranjuje.

Kompjuter kao uzronik

Čest uzročnik bola oko očiju, odnosno simptoma umornih očiju je uzrokovano višečasovnim radom za računarom. Ovaj problem se rešava čestim pauzama, savetuje se da svakih sat vremena pet minuta gledate kroz prozor u daljinu kako bi ste odmorili oči.

Šta činiti kada bole oči?

Ako imate bilo kakav bol u oku da treba da posetite oftalmologa koji će utvrdili uzrok bola.

Kada je odlazak lekaru je hitan?

• Ukoliko se bol javi odmah nakon što ste obrađivali metal, sekli drva ili imali druge aktivnosti koje mogu uzrokovati upadanje stranog tela u oko.
• Ukoliko je bol izazvan povredom oka
• Ukoliko je bol jak i praćen mutnim vidom i osetljivošću na svetlost
• Ukoliko ste u skorijem vremenu imali neku intervenciju na oku, uključujući Lasik ili operaciju katarakte
• Ukoliko vam je oko crveno i suzi
• Bol je jak, pojavio se iznenada i praćen je glavoboljim, a lečite glaukom

Savet:

Ukoliko vas oko boli nemojte da rizikujete, posetite svog oftalmologa što je brže moguće kako bi utvrdili tačan uzrok i kako bi dobili odgovarajući tretman.

Da li znamo kako da čuvamo zdravlje oka i šta zavisi od nas, šta moramo što pre prepustiti lekaru i savremenoj medicini.

Kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam i staračka dalekovidost su mane oka, a sve ostalo su bolesti ili ozbiljni poremećaji, od kojih neki zahtevaju hirurške intervencije. Da bi sačuvali zdravlje oka bitna je redovna kontrola jednom godišnje, ali kod onog oftalmologa koji je radom i odnosom prema pacijentima zaslužio poverenje.

Zdrave navike koje su dobre za ceo organizam gode i oku. Preporučuje se što češći boravak u prirodi, gde pogled može da se prostire u nedogled, gde mu ništa ne stvara granice, jer smo u savremenim uslovima života i rada stalno ograničeni zidovima, barijerama i naš pogled je sputan.

Najčešći problemi nastaju zbog preteranog naprezanja. Čitanje noću kod mladih najčešće ne izaziva problem. Kod starijih, ako je osvetljenje loše može da izazove i akutni napad glaukoma. Poseban oprez preporučen je osobama koje nose kontaktna sočiva. Nikako ne smeju da spavaju s njima. Sočiva ne treba nositi kada se ide na bazen, jer ju moguća infekcije amebom, koja se izuzetno teško leči.
Nužno je nositi samo odgovarajuće naočare, po uputstvima oftalmologa, nikada ih ne treba pozajmljivati od drugog ili kupovati na pijaci, ma koliko se činilo da odgovaraju.
Vežbe za očne mišiće
Kao što se preporučuju vežbe za ramena, trbušne, nožne mišiće tako postoje i vežbe za oči.

1. Udobno sedite i ispravite leđe. Zamislite ispred sebe ogroman sat i idite pogledom od 1 , 2, 3, pa tako do davanaest sati, zadržavajući se par sekundi na svakoj cifri. Potom napravite i krug unazad.
2. Gledajte u vrh svog nosa, a zatim u daljinu. Ovu vežbu treba ponoviti polako, pet-šest puta.
3. Pogledom praviti mašnu, to jest iz ćoška u ćošak usmeravati pogled, od donjeg u gornji ćošak, dijagonalno i suprotno.
4. Intenzivno trljati dlanove dvedetak sekundi, a zatim njima prekriti zatvorene očne kapke. Oseti se prijatna toplina.

Kroz vreme su se vršila brojna istraživanja na temu keratokonusa. Dolazilo se do izuzetnih zaključaka koji su izazvali preokrete u oftalmologiji. Keratokonus je stanje proređene rožnjače.

1963. godine naučnici su otkrili da su početne promene kod pojave keratokonusa u vezi sa degradacijom, odnosno slabim kvalitetom osnovne membrane rožnjače. Utvrđeno je da neretko, tokom ljudskog života, dolazi do krivljenja i ispupčavanja rožnjače. Razlog ove pojave je u slabljenju veza kolagena u Stromalnom sloju rožnjače. Slabljenje ovih veza dovodi do strukturnog oslabljenja celog sloja rožnjače, kao i do ispupčenja rožnjače u obliku kupole što dovodi do stvaranja viška sloja rožnjače u jednom njenom delu.

Čak pre 1985. godine su istražitelji primetili i zabeležili zbunjujuće i često kontradiktorne rezultate u vezi sa pojavom keratokonusa. Dr Yue i njegovi saradnici u laboratoriji na Univerzitetu u Čikagu su dokazali da je rožnjača heterogena, sastoji se iz više slojeva što znači da sastav rožnjače nije svuda ravnomerno raspoređen i postoje individualne razlike u njenim pojedinim delovima. Zaključak je da treba analizirati i ispitivati u laboratorijskim eksperimentima zasebno svaki od izdvojenih delova rožnjače, a ne celu rožnjaču kao jedinstvenu membranu, kao što se do tada radilo. Od tada se rožnjača tretira kao višeslojna, i novodobijeni podaci se unose u stručne izveštaje i literaturu. Pažnja se sada usmerava na pojavu razređenosti rožnjače. Istražitelji su otkrili da su enzimske aktivnosti ispupčene rožnjače pojačane u odnosu na normalnu rožnjaču. Pored toga, došlo je do značajnog smanjenja inhibatora za ove enzime.

Potpuno drugačiji stil istraživanja su imali Holanđani. Njihovi istraživači su ispitivali obavljanje funkcije slobodnih radikala i njihovih enzima u slučaju keratokonusa. Rožnjača je odgovorna za oko 80 odsto apsorpcije ultravioletne B svetlosti (UVB) koja ulazi u oko. UV svetlost stvara slobodne radikale kiseonika, visoke energetske molekule koji u ekstremnom slučaju mogu da unište tkivo. Tipično, slobodni rаdikаli se uklonjaju iz rožnjаče pomoću аntioksidаnаtа kаo što su superoksid dismutаze, kаtаlаza i glutаtion-reduktаze. Ovi enzimi su nаstаnjeni u normаlnom tkivu rožnjаče i vrše funkciju odbrаne u slučaju nаstupаnjа štetnih efekаtа slobodnih rаdikаlа. Međutim, oni ne uklanjaju uvek sve slobodne rаdikаle. Oni radikali koji se ne uklone prođu kroz reаkcije koje vrše аldehidi, koji mogu biti destruktivni za tkivo. Normаlno, rožnjаčа se štiti od ovih аldehidа pomoću enzima pod nаzivom аldehid dehidrogenаze (ALDH) koji detoksikuje ove аldehide. ALDH je glаvni protein unutаr rožnjаče. Oko 78% od ALDH unutаr okа nаlаzi se u rožnjаči. Kod keratokonusa rožnjаče postoji smаnjenа аktivnost enzimа ALDH. Dаkle, аko ALDH je smаnjen, ondа je rаzumno zаključiti dа moždа postoji povećаn nivo destruktivnih аldehidа kod keratokonusa.

Izvršena su i istraživanja o povezanosti genetike sa pojavom keratokonusa i dobijeni su brojni rezultati. Danas je poznato da su šаnse krvnog srodnikа u rаzvoju kliničkog kerаtokonusа mаnje od 10%.

Dokazano je da uzroci kerаtokonusа uključuju аtopijske bolesti (аtopijski ili аlergijski dermаtitis, аlergijski rinitis, аstmа), Daun-ov sindrom (5-8% od pаcijenаtа sa Daunov-im sindromom) i bolesti vezivnog tkivа (Ehlers-Dаnlos sindrom i osteogenesis imperfectа).

Rezultati svih istraživanja se podudaraju u tvrdnji da hronično trljanje očiju je gotovo najčešći uzrok kerаtokonusa i takođe ubrzаva njegovo nаpredovаnje. Trljanje očiju može biti zаjedničkа vezа između kerаtokonusа i аlergija, аtopijskih bolesti i Daun-ovog sindrom.

Statistika kaže da oko 100 do 200 od svаkih 100000 ljudi imaju kerаtokonus, koji se jаvljа u svim rаsаmа i obično utiče nа obа okа.

Savremena dijagnostika omogućava da se vide i vrlo male promene na rožnjači koje ukazuju da li keratokonus napreduje. Ukoliko je rožnjača jako tanka, za rehabilitaciju vida je indikovana lamelarna transplantacija rožnjače. Kod ove savremene metode transplantira se samo površni oboleli sloj. Unutrašnji sloj ostaje netaknut.

Keratokonus može da zastane u bilo kojoj fazi razvoja. Ukoliko ne napreduje, da bi se rožnjača ispravila, mogu da se ugrade mali plastični prstenovi, posle čega, često, pacijenti ponovo mogu da nose naočare.

Veoma je važan pravilan izbor metoda za zaustavljanje keratokonusa: crosslniking, prstenovi ili lamelarna transplantacija. O tome treba poslušati savet iskusnog lekara, u koga pacijent ima poverenja.

U timu lekara koji su prvi u svetu primenili metod učvršćivanja rožnjače metodom Ultra B 2 crosslinking kod pacijanta sa keratokonusom bio je dr Mirko R Jankov. Ovaj metod je video još 1999. godine kada je švajcarski prof.dr Teo Zajler predstavio nov metod, kojim se učvršćuje rožnjača da se ne tanji i deformiše.
Prva intervencija kod pacijenta je urađena 1997 godine, a tek desetak godina kasnije metod je postao poznat. Može se raditi već kod dece i tinejdžera i tako spreči ozbiljne komplikacije vida.

Po ugledu na zubara

Ideja da potraži materiju koja će rožnjaču učiniti čvršćom i tako zaustaviti napredovaje keratokonusa prof. dr Teo Zajler je dobio –kod svog stomatologa. Devedesetih godina prošlog veka bio je pravi bum belih porcelanskih blombi, koje su zamenile stare, amalgamske. Osnov je u tome što se u zub stavlja bela pasta koja se učvrsti ultraljubičastom svetlošću. Profesor je poželeo da tako i u oko doda neku materiju, providnu, koja će uz pomoć ultraljubičaste svetolosti učvrstiti rožnjaču da se dalje ne deformiše. Vitamin B2 pokazao se baš takav.

Dijagnozu keratokonusa određuje vaš oftalmolog. On će pažljivo pogledati vaše simptome, istoriju bolesti i izvesti rutinski pregled oka. Ukoliko postoje neki simptomi Vaš oftalmolog će izvršiti detaljne testove kako bi utvrdio pravi oblik vaše rožnjače.

Test za keratinous sadrži:

Refrakciju oka. U ovom uobičajnom pregledu, Vaš doktor koristi specijalnu opremu kako bi izmerio Vaše oko i pogledao da li postoji neka mogućnost dobijanja astigmatizma ili nekog drugog problema sa okom. Vaš oftalmolog će Vas zamoliti da pogledate kroz uređaj koji meri dioptriju. Kako bi izmerili projekciju oka i refrakciju svetla oko mora da se izmeri refraktometrom.

Pregled pomoću biomikroskopa. U ovom testu, Vaš doktor upravlja vertikalnim snopom svetlosti na površini Vašeg oka, kako bi pomoću mikroskopa video stanje Vašeg oka. Prilikom pregleda meri se veličina rožnjače i posmatra se da li postoji neki drugi potencijalni problem u nekom segmentu oka. Keratometrija. U ovom testu, oftalmolog fokusira (usmerava) kružni snop svetla u rožnjaču, kako bi izmerio reflekciju zakrivljenosti vaše rožnjače.

Kompjuterizovano mapiranje rožnjače. Tehnike optičkog skeniranja, kao što su koherentna tomografija i topografija rožnjače, kako bi se uslikala Vaša rožnjača. Ovaj test stvara topografsku mapu i meri dubinu Vaše rožnjače.