Čekali smo u redovima za šećer i ulje, za vize, pasoše, lične karte a sad i za Bus plus kartice! Šta li će izmisliti iduće godine???

Vajase señor presidente… Vajase…

U prljavoj Adi svašta se tu radi, piša ko gde stigne,  jebe kom se digne,
trava i meduze i babe se guze.
Ulošci i flaše, preplanule snaše, i poneka bela, ružna i debela.
Ludaka i konja, preliva od klonja, plutajuće smeće i govno poveće,
a plivačka zona puna je kurtona.

Dok polako u vodu ulaze, pogledom im ljudi pozadinu maze.
A  na Adi gužva, kupača na tonu, i u vodi tesno kao u kurtonu.
Ovaj tamo pliva, ovaj će da skoči, ne mož’ čovek čestito ni kitu da smoči.
Ovaj levo roni, onaj desno jebe, kupaju se kerovi a seru i bebe.

Mara iz plićaka našoj tetki maše, dok tetka na bovi ko na kurcu jaše.
Vešto kao vidra preplivala Adu, nalete na neku mušku grupu mladu.
Polako ko senka nekom momku ode, kaže loše joj je, traži malo vode.
Pogledala drugog, ispod crnih veđa, kaže mogu li ti namazati leđa.
Trećam se ponudi da mu plati pivo, i da mu istopi svo to masno tkivo.

Za to vreme Mara svud po Adi hara, „Šta li radi tetka kurožderka stara?
Kada li će doći jebem je u oči, neće valjda sama ribicu da smoči?“
Vratila se tetka iz lova po Adi, rešila sa Marom pivom da se ladi.
Naručile pivo i na parče picu, umočile one u Adu guzicu.

Pored njih se momci kupaju u Adi, a tetka šapuće šta će da im radi.
Pogane joj misli prolaze u bljesku, rado bi ih trošila odmah tu u pesku.
Pohotno ih gleda, Maru laktom gurka, baš je naša tetka stara mamikurka.

Neke vole parfem, neke vole cveće,
samo Mara ništa od to dvoje neće.
Sama sebi parfem ja da kupim mogu,
meni treba nešto za između nogu.
I cveće ne volim ono brzo svene,
meni treba neko da omlati mene.

I cimerka moja raduje se kiti,
i još više onome što će posle biti.
Prihvatila vešto kitu cveća s nogu,
da gurnem u vazu videću dal’ mogu.
Ne treba mi kita da stoji u vazi,
meni treba neko da me sa njom mazi.

Jedino se Bosančica ne raduje kiti,
ona će je nešto kasnije dobiti.
Ali ona nije ostala bez volje,
ono što se čeka bude mnogo bolje.
U skorije vreme baš će srećna biti,
i ona će moći uživat’ u kiti.

A Nevena naša, još od trećeg marta,
krenula na žurke od vrata do vrata.
Ispituje redom ona momke mlade,
hoćel neko osmog kitu da joj dade.
Tražila je redom, jeger pila pritom,
ne pitah je dal’ se vratila sa kitom.

Ko mi još ostade? Čini mi se Tetka,
ona kitu dobi još proteklog petka.
Primila je ona bez previše buke,
lagano i nežno ko dete na ruke.

Velike su one i mnogo nemirne,
strepim kad će neka malo da joj virne.
Ako se to desi ne znam šta će biti,
ni hitna me pomoć neće povratiti.
Stalno ja je molim da ih brusom sputa,
opali me infarkt skoro svakog puta.
Razmišlja se ona da obuče šta će
a ispod ne nosi ni brus a ni gaće.
Ne mož’ kad je vidiš da obuzdaš ud,
ma sva mi je ona stvorena za blud.
Da šetamo negde ona sad to hoće,
svratismo u maksi da kupimo voće.
Uze pomorandžu i dve, tri banane,
baš se ja za pitah gde će da joj stane.
Krenusmo iz radnje prema njenom stanu,
a ona navalila hoću sad bananu.
Hoću je ja odmah, samo mi je daj,
ne boj se ti ništa baš je mračan kraj.
Nema nigde nikog, a i kiša pljušti,
niko neće videti kad je ja oljuštim.
Svrši sa bananom i pomorandžicom,
pa krenusmo kući tom mračnom ulicom.
Ruke su mi prljave od pomorandžice,
možeš li mi pridić spale farmrice.
Kako se manuti sada posla toga,
a dobro joj dupe baš do Boga moga.
Baš me ona stavi sad na ljute muke,
ako ga dotaknem otpašće mi ruke.
Toliko je dobro da se u ram stavi,
vredelo bi više neg Pikaso pravi.
Alo drago dete, tako ti tvog Boga,
navuci ih sama radi zdravlja moga.
Popeh se u stan, sav crven u licu,
ona reče sad će spremiti ribicu.
Sruših se na krevet, iskolačih oči,
od silnoga šoka pritisak mi skoči.
Gotova je reče i polako priđe,
sve mi neka jeza niz kičmu podiđe.
Pobledeh u licu, disanje mi pliće,
kad videh nosi riblje mi štapiće.
Tvrdi kao kamen, jesti nisam treb’o
a ona mi kaže jedi kru’ te jebo.