Logoetika

Nauka i novac u Srbiji - ključne informacije

noreply@blogger.com (Bote) — Fri, 20 May 2016 17:14:00 +0000

Koliko se izdvaja za nauku iz republičkog budžeta? (2009-2016)

- Analizirani su dinarski iznosi budžeta kroz godine. Iznosi u evrima dobijeni su konverzijom prema zvaničnom srednjem kursu u toku godine.

- Prosečan zvanični srednji kurs dinara u odnosu na evro u godini se računa kao aritmetička sredina zvaničnih srednjih kurseva koji su primenjivani radnim danima u godini (metod Narodne banke Srbije).

- U obzir je uzet budžet Srbije bez zaduživanja države (samo novac kojim država raspolaže zahvaljujući naplati poreza, akciza itd. - prihodi). Kada se pominje finansiranje nauke iz zaduživanja to je dakle drugi novac. Da bi se omogućilo stabilno i adekvatno finansiranje nauke u Srbiji potrebno je da znamo kolika su realna sredstva kojima država raspolaže, a ne da se za finansiranje oslanjamo svake godine na zaduživanje.

- BDP Srbije kroz godine u evrima je podatak NBS, uzet zbog lakšeg upoređivanja podataka iz drugih zemalja.

- Mišljenje: pošto je dobijen iznos od upravo 0.35% prostom računicom (a on se i zvanično pominje), smatram da i metodi ministarstva ne odstupaju značajno od ovoga što je urađeno i da tabela daje precizne informacije. Iznenađujuće je međutim povećanje novca za nauku iz budžetskih prihoda kroz godine...to je neočekivan rezultat i zato bi trebalo da se još bolje informišemo kako se taj novac zaista trošio.

- Ograda: svi ovi podaci su zvanični, javno dostupni i trebali bi biti pouzdani. Međutim, kako se u srpskoj politici više puta dešavalo da se javnosti (i EU) daju lažni podaci, predlaže se delimična rezerva prema brojevima koji su ovde izneti. Sindikat nauke npr. raspolaže podacima koji odstupaju za 1-2 milijarde dinara (2011. i 2012. na osnovu dokumenta iz jula 2013.). Tako da, ovo su u stvari pare za koje političari i zaposleni u Ministarstvu prosvete tvrde da su uložili u nauku.

Kliknite za uvećanje

Izvori:

Ključni makroekonomski indikatori Narodne banke Srbije (izvor za podatke o BDP-u)
NBS - Prosečan kurs dinara u odnosu na evro po godinama

2009. - Budžet Republike Srbije, Rebalans budžeta
2010. - Budžet, Rebalans
2011. - Budžet, Rebalans
2012. - Budžet, Rebalans
2013. - Budžet, Rebalans
2014. - Budžet, Rebalans
2015. - Budžet, Rebalans
2016. - Budžet, Rebalans

Kako su trošeni krediti koje smo dobili za nauku?

Kliknite za uvećanje

Izvori:

Ugovori između EIB, CEB i Republike Srbije o odobrenim kreditima

Izjava dr Nikole Tanića iz Ministarstva prosvete i nauke za Večernje novosti

Koliko izdvajamo za nauku iz rep. budžeta u odnosu na susedne zemlje?

- Često se govori da Srbija ne izdvaja dovoljno za nauku u odnosu na zemlje Evrope...valja se napomenuti da kada se vrše poređenja sa EU govorimo o R&D a ne samo državnom finansiranju nauke i tehnologije. R&D je: državno izdvajanje za nauku + novac za celokupno visoko obrazovanje + ulaganje privatnog sektora u nauku + ulaganje neprofitnog sektora u nauku. Od svih ovih parametara, zemlje EU se razlikuju po tome što izdvajaju 1.5-2 puta više iz privatnog sektora u odnosu na državni budžet. Kada se kaže da Slovenija izdvaja oko 2.5% BDP-a (skoro 900 miliona evra) za nauku, to znači da izdvaja 0.43% iz državnog budžeta + sve ostalo iz privatnog sektora i visokog obrazovanja. U Sloveniji finansiranje iz privatnog sektora funkcioniše dobro, dok su u Srbiji to mala izdvajanja.

- BDP BiH mnogo varira od izvora do izvora (od 12-18 milijardi evra). Podaci su neprecizni, nedostupni i teško proverljivi, tako da tačni podaci nisu pronađeni. Budžet FBiH ne naznačava jasno stavku 'nauka', već se za nauku izdvaja iz budžeta za obrazovanje (koji je takođe mali). Neobično je to da ni sami naučnici u FBiH ne znaju koliko se stvarno izdvaja novca za nauku. U Republici Srpskoj se to zna i naznačeno je u budžetu. BiH je Eurostatu iznela sumnjiv podatak od 5 miliona evra godišnje za nauku (sumnjiv je zato što je broj veliki, a ne mali, verovali ili ne).

- Šokantni su podaci za BiH i Crnu Goru. 0.1% je premalo. Hrvatska je, zbog pada BDP-a 5 godina za redom, morala da smanji budžet za nauku (i zato opravdano negoduju mnogi njihovi naučnici), inače je prethodnih godina izdvajala više u odnosu na BDP.

- Bugarska i Rumunija su najgore u EU po izdvajanju za nauku iz budžeta, zbog čega ih EU često kritikuje.

- Srbija nije toliko loša u odnosu na region, ali jeste u odnosu na npr. Sloveniju koja daje 50 miliona evra više a ima 5 miliona stanovnika manje!

To je nedopustivo i Srbija bi morala da izdvaja makar više od Slovenije u apsolutnim iznosima, ukoliko misli da bude konkurentna u budućnosti.

Kliknite za uvećanje

Izvori:

Zvanične institucije (pouzdani?)

Srbija (vidi tabelu iznad)

Slovenija - Statistički zavod Slovenije

Bugarska - Peer review of the Bulgarian Research and Innovation system

Crna Gora - Budžet CG, Zavod za statistiku Crne Gore

Mediji (manje pouzdani)

Hrvatska - Srednji kurs kune za 2015., Izdvajanja za nauku (Večernji.hr)

BiH - Izdvajanja za nauku u Republici Srpskoj (pressrs.ba), Ukupno 0.1% (Al Jazzera)

-----------------

U pripremi:

- Koliko bi Srbija trebalo da izdvaja za nauku? (preporuke EU, poređenje sa razvijenim tehnološkim zemljama)
- Kako su propale investicije u nauku u prethodnih 5 godina?
- Analize odnosa ulaganja u nauku i ekonomskog razvoja

GALAKSIJA ANDROMEDA: 100 miliona zvezda na jednoj slici!

noreply@blogger.com (Bote) — Wed, 21 Jan 2015 03:34:00 +0000

NASA i ESA su uz pomoć teleskopa 'Habl' napravile najveću fotografiju galaksije Andromeda do danas. Na 1.5 milijardi piksela našlo se mesta za 100 miliona zvezda i zvezdanih klastera. Svaka tačka, tačkica i mrlja je jedna zvezda ili zvezdano jato! Procene su da čitava galaksija Andromeda sadrži oko bilion zvezda (1000 milijardi). Prostor pokriven slikom proteže se na oko 40,000 svetlosnih godina, dok je Andromeda od naše galaksije udaljena oko 2.5 miliona svetlosnih godina. Dok gledate klip ili listate različite zvezdane kutke na slici, imajte na umu da gledate 2.5 miliona godina u prošlost galaksije! :)

Na ovom linku možete prelistati čitavu sliku onlajn - moguće je zumirati svaki centimetar. Ko pak želi da temeljno prostudira sve na svom kompu, imate opciju da birate između verzija od 5 MB do čak 4.3 GB.

Dođu tako vremena kad nam nauka raširi svest. :)

comments powered by Disqus

Skrivena lepota snega - snežne pahulje izbliza

noreply@blogger.com (Bote) — Tue, 16 Dec 2014 09:03:00 +0000

Fotograf: Aleksej Kijatov (Alexey Kiyatov)

Na većini slika snežne pahulje su vrlo simetrične i lepog geometrijskog oblika. Same slike govore više od hiljadu reči...

Fotograf: Andrej Osokin (Андрей Осокин) - malo i nesimetričnih formi :)

EHO BUDUĆNOSTI: Naučna fantastika više nije fantastika!

noreply@blogger.com (Bote) — Sun, 16 Nov 2014 17:11:00 +0000

Ko god je pratio sletanje robota na kometu Čurjumov-Gerasimenko, nije mogao ostati ravnodušan. Takvi uspesi nam stavljaju do znanja da je čovečanstvo sposobno za velike i plemenite podvige. Iako vredna pažnje, misija 'Rozeta' je tek jedan od mnogih naučno-tehnoloških poduhvata koji zaslužuju divljenje. Širom planete, naučnici i inženjeri razvijaju tehnologiju koja se već sada ne razlikuje od scena i motiva iz naučno-fantastičnih priča. Ovo su tek neki primeri tehnologija koje će, gotovo je izvesno, u skorijoj budućnosti biti deo naše svakodnevnice.

Roboti - zamena za tenkove ili kranove?

Dok se građani Srbije snalaze kako da plate račune, obezbede sebi najosnovnije, naši vršnjaci u drugim državama prave robote...dovoljno sofisticirane da se makar zapitamo u koju svrhu će biti upotrebljeni. DARPA, agencija američkog ministarstva odbrane koja se bavi istraživanjem i razvojem novih tehnologija, razvila je više robota za 'terenski rad i osmatranje' i 'spasavanje u opasnim situacijama'.

Gledam mehaničko kuče poznatije kao 'Alfa ker' kako skakuće preko brežuljaka i sve što vidim je naprava koja treba da zameni tenk. U I svetskom ratu prvi put su upotrebljene nove, razornije tehnologije a da niko od vojnih stratega nije bio svestan kakve posledice će to imati na samo ratovanje. Vojnike su mlele mašinke, moćniji topovi i...tenkovi, tada prvi put upotrebljeni. Tenkovi su ubrzo zamenili konjicu u planiranju strategije. Na isti način na koji su tenkovi zamenili konjicu, ovakvi, pokretljivi roboti će zameniti tenkove. Jedna 'miroljubiva' organizacija kao što je DARPA sigurno želi čovečanstvu sve najbolje. Usput, DARPA je doprinela razvoju Interneta.

Japanci prave Robotek (ili Gandam, kako vam drago)...mora da je udobnije voziti se u stomaku robota nego li u kolima. Jedna kompanija pravi robotizovane komarce koji, kao, služe za efikasno čišćenje stana...ne znam ko bi poverovao da je takav način čišćenja praktičan i ekonomičan. Elem, te neke pričice kako troše milione i milijarde na spravice koje čiste kuće, jednostavno, ne stoje. Robot komarac može samo da služi za špijunažu i ubrizgavanje virusa.

Optimus da reguliše korišćenje robota u
zle svrhe (lokacija: Tajland)

Mnogi roboti koji se trenutno proizvode ne služe ničemu i nikome drugom sem vojsci i to je surova istina. Vojska obično inicira i finansira ovakva istraživanja - razumno je pretpostaviti da će oni od toga imati i najveće koristi. Roboti svakako mogu da nam značajno olakšaju život, da služe za izgradnju a ne za rušenje...

...kao na primer 3D štampači

3D štampači su mi mnogo gotivnije stvarčice od humanoidnih, velikih robota. Od štampača već postoje značajne koristi. Možeš štampati alat za kućnu upotrebu, geometrijske oblike za praktično učenje matematike, kosti dinosaurusa, neke lepo dizajnirane ukrasne objekte za stan itd. Daleko ozbiljnija i korisnija primena 3D štampača je u inženjerstvu i arhitekturi. Jedna kompanija iz Šangaja štampa kuće nanošenjem slojeva cementa! Trenutno na ovaj način proizvode samo male kuće, ali i to je dosta dobar rezultat. U toku je i razvoj 3D štampe za medicinsku upotrebu...za sada se uspešno štampaju veštačke arterije, uvo, nos, a blizu je i štampanje bubrega.

Ubedljivo najinteresantnija primena ove tehnologije koju sam video je štampanje, zipa, oblika koje ne možemo ni da zamislimo! Majkl Hansmejer je arhitekta i programer. Piše algoritme koji pretvaraju jednostavne, dobro poznate oblike u kompleksne figure. Uz pomoć kompjutera i prostog seta matematičkih pravila koja zakrivljuju i savijaju figure oko izabrane ose, on proizvodi neverovatne predmete. Zanimljivo i nadasve kreativno. Pogledajte njegovu prezentaciju na TED-u: 'Izgradnja nezamislivih oblika'.

Poželeo je i da te oblike odštampa...rezultat su stubovi koji liče na scene iz naučno-fantastičnog filma 'Osmi putnik'. Ali, ovo je čak i fascinantnije od radova H.R. Gigera - umetnika koji je dizajnirao vanzemaljca i scene iz 'Osmog putnika'.

Bežični prenos struje

NASA je već pre nekoliko decenija uspela da izvrši prenos 34 kilovata na daljinu od 1.54 km. Svrha razvijanja bežičnog prenosa struje bila je ideja o svemirskim solarnim panelima. U programu SERT (eng. Space Solar Power Exploratory Research and Technology) zaključeno je da proizvodnja solarne energije u svemiru može da bude dobra opcija za energetske potrebe čovečanstva. Količina energije koja se da može sakupiti u Zemljinoj orbiti je za 144% veća od količine koja se da sakupiti u biosferi. Više o novinama u oblasti solarne energije: 'Solarna energija - inovacije za budućnost'

Pljeskavice iz epruvete

Meso se sada uspešno uzgaja veštački. Ćelije se uzimaju iz mišićnog tkiva žive krave i navode na dalju deobu u laboratorijskim uslovima. Od umnožavanja ćelija na kraju nastane pravo mišićno tkivo.

Moguće koristi: ekonomičnija proizvodnja i jeftinije meso, značajno manje zagađenje okoline tokom proizvodnje (masovna industrijska proizvodnja mesa se smatra velikim zagađivačem), ne bismo morali da ubijamo životinje (mišićno tkivo nema svest)

Mogući negativni efekti:

- monopol i kontrola tehnologije od strane superbogatih (elitni naučni rad obično završi pod autorskim pravom neke korporacije i usmerava se od iste)
- zabrana uzgajanja hrane na tradicionalan način vodi do dalje erozije slobode i spada u jedno od najgorih sredstva kontrole stanovništva (već postoje primeri hapšenja zbog uzgajanja hrane u SAD i skupljanja kišnice).

Iako su u pitanju stvari koje se odvijaju u inostranstvu, a ne u Srbiji, ne trebamo se zaluđivati kako se 'to kod nas ne dešava', već da sprečimo bilo kakve pokušaje ograničavanja proizvodnje hrane za sopstvenu upotrebu. Nova tehnologija je čest izgovor moćnika da ograniče slobodu činjenja ili prisilom menjaju navike ljudi.

Slepi mogu da vide...uz pomoć implanta

Rendgenski snimak implanta. Foto: Robert Meklaren,
Oksofordska očna bolnica

Pre nekoliko decenija spajanje mehanike i biologije je bila samo ideja zainteresovanih istraživača. Sada vidimo prve korake ka uspešnoj primeni. Možda najbolji primer napretka koji je ostvaren je vraćanje vida slepim osobama. Za sada, slepi ljudi mogu razaznati samo crno bele oblike, a iz njihovih ličnih svedočanstava saznajemo da vide tek konture, kao da su u mračnom tunelu. Tehnologija međutim još uvek nije ušla u fazu kada će slep čovek moći da razazna i boje, nijanse, perspektivu. U SAD je jedan ovakav uređaj (Argus II) 2013. odobren za prodaju u humanitarne svrhe.

Vertikalne farme

Državni ministar Singapura Li Ji Šjan
sadi povrće

Savremeni koncept vertikalnih farmi potiče od mikrobiologa Diksona Despomijea (eng. Dickson Despommier). Singapur je izgradio prvi prototip vertikalne farme u 2012. godini. Kao grad-država sa jako gustom naseljenošću (5 miliona stanovnika na 712 km2) i malom količinom obradivog zemljišta, Singapur bi od vertikalnih farmi mogao da ima višestruku korist. Naučnici i agronomi su ubedili lokalne političare da izdvoje sredstva za izgradnju prvog prototipa vertikalne farme u svetu.

Prednosti vertikalnih farmi: zaštićenost biljnih sorti od vremenskih nepogoda, pogodni uslovi za organsku proizvodnju, veća produktivnost, manji troškovi prevoza hrane i viša samoodrživost, manja potrošnja vode, manja potrošnja energije (organski otpad se može koristiti za proizvodnju biogasa), uticaj na obrazovanje i inovacije u gradu.

Mane i kritike: diskutabilna ekonomska isplativost, svetlosno zagađenje (jaka noćna, veštačka svetlost u urbanim sredinama smeta i može voditi do migrena i poremećaja sna kod stanovnika), gubitak radnih mesta, diskutabilna zaštićenost od štetočina, vertikalne farme ne mogu biti zamena za masovnu proizvodnju na velikim obradivim površinama.

Za više informacija: 'Vertikalne farme - koncept, prednosti i mane'

Korak bliže nevidljivosti

Japanski naučnici su tehnologiju koja omogućava 'nevidljivost' otkrili još 2003. godine. Ono što čini njihov izum jedinstvenim je sam materijal: ogrtač je napravljen od staklenih perli koje su samo 15 mikrona (0.015 milimetara) široke! Pogledajte kako to izgleda na snimku: 'Japanski nevidljivi ogrtač'.

Deekstincija - vraćanje izumrlih vrsta u život

Australijski biolozi će uskoro oživeti vrstu žabe koja je izumrla 1983. Iako je izumrla, u hladnjačama su sačuvani delići tkiva (a samim tim i DNK). Kloniranjem su posle stvorene embrionalne ćelije i uskladištene, ali oni još uvek nisu odlučili da ih kloniraju korišćenjem reproduktivnih sposobnosti neke srodne vrste. U budućnosti ćemo možda imati prilike da uživo vidimo i mamute. Rusko-korejski tim naučnika uveliko radi na kloniranju mamuta. Svakako da postoje etičke zamerke procesu kloniranja, ali ako imamo u vidu da je čovek direktno odgovoran za izumiranje mnogih životinjskih i biljnih vrsta, nije li onda naša odgovornost da svoje greške ispravimo ukoliko za to posedujemo znanje, tehnologiju i dovoljno mudrosti? No, to nije glavna zamerka naučnicima koji se bave deekstincijom. Osnovni kontraargument koji kritičari i kolege naučnici pominju je sledeći: energiju, znanje i resurse trebalo bi da usmerimo na očuvanje vrsta koje su blizu izumiranja. Deekstincijom se možemo baviti i kasnije, nakon što sprečimo izumiranje novih vrsta.

'Dabogda živeo u zanimljiva vremena'

Budućnost je večita nepoznanica i niko ne može potpuno precizno predvideti šta će se desiti 2, 5 ili 10 godina od danas. Ipak, možemo naslutiti makar deo budućih dešavanja na osnovu onoga što vidimo danas. Trebalo bi da uzmemo u obzir činjenicu da je budućnost, onakva kakvom smo je zamišljali kao deca gledajući naučno-fantastične filmove, već stigla! Sve gore pomenuto dešava se SADA, a ne tako davno postojalo je samo na stranicama dobrih romana. Tehnologija i nauka napreduju ogromnom brzinom: nijedan pojedinac, niti grupa ljudi, ne može sve u potpunosti da isprati. Ali svako može makar o delu dešavanja da se informiše, a nakon toga informiše i druge. Od deljenja znanja i informacija umnogome zavisi da li će budućnost biti kletva ili blagoslov, jer: mi već živimo u zanimljiva vremena.

comments powered by Disqus

Psihologija novca I - Da li zaista znamo kako da koristimo novac?

noreply@blogger.com (Bote) — Sun, 27 Apr 2014 08:48:00 +0000

Da li zaista znamo kako da koristimo novac? Svakodnevno donosimo razne odluke kada raspolažemo novcem, ali retko razmišljamo da li su nam odluke ispravne. U procesu donošenja odluka udeo imaju i iracionalni unutrašnji mehanizmi. Ovo su neka saznanja iz psihologije i sociologije, koja delom rasvetljavaju zašto na kraju meseca ostajemo kratki s kintom.

CENA ISKORIŠĆENE PRILIKE (eng. opportunity cost)
(Čega se odričete kad birate jedan proizvod a ne neki drugi?)

Novac i drugi resursi dostupni su u ograničenim količinama (makar za većinu nas). Ne možemo dobiti sve što bismo hteli, pa kada platimo za jedno, neke druge stvari koje bismo mogli dobiti za isti novac više nam nisu dostupne. Ono što JESMO kupili je vidljivo, dok je ono što bismo MOGLI kupiti nevidljivo. A nevidljivo, tj. mogući drugačiji izbori, posledice i koristi - takođe su bitni u ekonomiji.

Čega se odričemo kad izaberemo? Američki psiholozi sa Univerziteta Djuk postavili su ovo pitanje kupcima novih automobila. Rezonovanje velike većine ispitanika svodilo se na sledeće:

Ako kupim sad ovu Hondu, neću moći da priuštim sebi Tojotu ili Ford.

Trebalo je razmišljati izvan kategorije automobila. Na primer: neću moći na letnji odmor, neću moći da kupim toliki broj knjiga, neću moći da kupim toliko odeće itd. Ako se tokom potrošnje razmišlja samo unutar jedne kategorije (npr. ODEĆA) onda novac trošimo nesvesni zatvaranja mogućnosti za druge upotrebe (KOZMETIKA, HRANA, RAČUNI).

Kada dobijate mesečnu platu, raspolažete manjim iznosom u kratkom vremenskom periodu. U početku verovatno trošite na dosta stvari (hrana, higijena, taksi, nova odeća, računi) , ali kako se količina novca smanjuje, tako uočavate da imate suženiji izbor i onda postajete oprezniji na šta trošite novac do sledeće plate.

Šta se dešava kada, s druge strane, dobijate velike iznose novca ali jednom u godinu dana? Izbor postaje složeniji, a svest o granici da će se novac u jednom trenutku potrošiti postaje zamagljenija. Kompleksnost donošenja odluka još se više uvećava ako učestvujete u različitim oblicima novčanih razmena, istovremeno, na duži period (kredit, štednja, školarine za fakultet). Sa takvim mentalnim teretom, većina zaboravlja na 'trejd-of' (šta se dobija, a šta istovremeno gubi trošenjem novca). Razmišljati o novcu na ovaj način nije lako ni bez zamršenog finansijskog sistema koji smo stvorili.

Jedan eksperiment o potrošnji rasvetljava još neke obrasce:

Da li biste kupili Sonijev (700$) ili Pionirov stereo (1000$)?

U pozadini ovakvog pitanja nalazi se namera istraživača da sazna kako procenjujete odnos kvalitet-ušteda. Tako da je pitanje u stvari koliko mislite da je Pionirov stereo bolji od Sonijevog i da li se opredeljujete za kvalitet ili uštedu. Odgovor ispitanika je bio sledeći: većina je birala Pionirov stereo (skuplji), jer su višu cenu povezali sa višim kvalitetom. Moguću uštedu od 300$ je malo ko imao kao prioritet.

Onda su pitali nešto drugo:

Da li biste kupili Soni ili Pionir ako oba koštaju 1000$, ali uz Soni za istu cenu dobijate diskove u vrednosti od 300$?

Ovoga puta, Sonijev stereo je bio izbor većine. Zašto se ova promena izbora dogodila? 300$ je broj koji se ne odnosi ni na šta konkretno. Naša predstava šta možemo sa 300$ kada nemamo unapred smišljen plan na šta da ih potrošimo je dosta neodređena, maglovita. Međutim, kada 300$ vežemo za konkretan objekat (kao što su diskovi) onda imamo jasniju predstavu šta dobijamo trošenjem. A sad se prisetite ponuda koje ste čuli ili videli u reklamama: 'dobijate dva za jedan', 'kupite ovo i dobijete ovo gratis'...

Postoji li nešto što biste uradili za nes-kafu, a što ne biste uradili za 150 din? Stanite sa čitanjem na trenutak i razmislite...

Većina ljudi može zamisliti situacije u kojima bi radije uzeli nes-kafu nego 150 din. Ovo se dešava iz razloga što je kafa za mnoge povezana sa osećajem zadovoljstva, sa nekim prijatnim iskustvima. Za kafu nas vezuju neka lepa sećanja i emocije, dok je 150 din samo broj, koji nas ne vezuje ni za šta konkretno. 150 din ima odliku opštosti, dok je kafa konkretna. Zbog svega ovoga, mi smatramo da konkretni proizvodi imaju veću stvarnu vrednost od njihove novčane vrednosti. Ovo utiče na to kako donosimo odluke kada koristimo novac.

RELATIVNO SHVATANJE

(O novcu često razmišljamo u relativnim iznosima, umesto apsolutnim)

Razmotrite sledeće situacije:

1. Otišli ste u prodavnicu da kupite patike. Patike koštaju 3000 din i sviđaju Vam se. Vi hoćete da ih kupite. Prodavaču ste se prethodno svideli (iz nekog razloga) i on Vam kaže: 'Vidi, ti si ok. Možeš da kupiš iste patike za 2000 din u prodavnici koja je udaljena 3 stanice odavde.' Kako biste postupili?

2. Otišli ste u prodavnicu da kupite kameru. Kamera košta 250 000 din i sviđa Vam se. Vi hoćete da je kupite. Prodavaču ste se prethodno svideli (iz nekog razloga) i on Vam kaže: 'Vidi, ti si ok. Možeš da kupiš istu kameru za 249 000 din u prodavnici koja je udaljena 3 stanice odavde.' Kako biste postupili?

Istraživanja pokazuju da se u slučajevima kao što je 1. ljudi češće odlučuju da se prošetaju ili odvezu do prodavnice. Dok se u slučaju 2. retko ko odluči da ode, na licu mesta kupi proizvod. Naš prvi utisak je da je ušteda od -33% u prvom slučaju velika ušteda, dok je u drugom slučaju ušteda od -0.4% gotovo neprimetna i čini se da nije vredna truda. Realnost je međutim sledeća: kasici prasici je savršeno nebitno odakle dolazi 1000 din.

Kada dođete u situaciju da možete nešto uštedeti i ako isprva izgleda da ušteda nije vredna truda i vremena, razmislite o tome da li ste razmatrali tačne cifre (1714 din, 526 din ušteda) ili okvirni procenat (30%, 40%, 2/3 od X).

POŠTENO I RECIPROČNO
(Voljni smo da platimo više kad su troškovi proizvodnje viši)

Zamislite situaciju u kojoj ste pozvali vodoinstalatera da sredi curenje vode. Dođe majstor, provede 2 sata u kupatilu, izađe sav znojav i zadihan i kaže da to košta 20 evra. I vi platite, jer je curenje zaustavljeno, posao obavljen.

Posle 6 meseci pukne opet ista cev na istom mestu. Ponovo kontaktirate vodoinstalatera, ali ovoga puta nekog drugog. Dođe čovek, kucne malo, malo zavrne, završi sve za 15 minuta. Izađe i kaže da to košta 20 evra…kako biste reagovali? Verovatno bi Vam tu nešto bilo čudno: ‘Pa ovaj samo kucnuo gvožđuriju par puta, a hoće 20 evra! ’ Osećate da obavljen posao NE VREDI vaših 20 evra.

U prvom slučaju, majstor je utrošio dosta vremena i znoja da odradi posao. U drugom slučaju majstor je vrlo brzo uradio isti posao. Lakše nam je da platimo nekom za veliki trud, a teže da isti novac damo ekspertu koji posao obavi brzo i bez mnogo muke. Razumno bi međutim bilo da više cenimo efikasnog radnika, baš zato što njegovo stečeno znanje i iskustvo skraćuje neophodno vreme da se posao obavi. Tako on i Vama i sebi štedi vreme, a pritom može da reši i više sličnih problema drugim ljudima.

Ali mi najčešće to tako ne vidimo. Naša predstava o poštenom odnosu zasniva se na marginalnom trošku a ne fiksnom trošku.

Kompanija Koka-Kola je u jednom periodu htela da napravi automat za sokove koji bi, preko digitalnog brojača, povećavao cenu istog proizvoda u zavisnosti od toga kolika je temperatura napolju. Vodili su se logikom da, pošto su veće temperature, hladno piće više prija, te da bi mi kao potrošači hteli da platimo više jer nam je osveženje potrebnije. Ova zamisao, kada je došla do javnosti, izazvala je buru negodovanja. Koordinator ovog projekta morao je da podnese ostavku.

Istraživače je slučaj zainteresovao i hteli su da saznaju: šta je ljude toliko iznerviralo? Ispitanici su najčešće odgovarali sledeće: zašto da im platim više, kad to njih ne košta više? Kod većine ljudi, voljnost da se plati više za isti proizvod ili uslugu povezana je sa percepcijom o tome koliko je druga strana u transakciji POTROŠILA. Da je Koka-Kola opravdala svoj postupak nekim ovakvim argumentom verovatno se potrošači uopšte ne bi bunili:

‘Moramo da povećamo cenu kad je toplije vreme, jer sistem za hlađenje u automatu troši više, i to nas košta više.’

Nažalost, ovo saznanje se danas primenjuje u poslovanju kompanija i sve se ređe dešava da čujemo negodovanje potrošača zbog većih cena. Kompanije uvek imaju opravdanje u obliku 'imamo veće troškove, više nas košta' i to je za većinu dovoljno da prihvati povećanje cene i ne prestane da koristi uslugu ili proizvod. Danas kada avio-prevoznici požele da povećaju cenu svojih usluga i ostvare veće profite, izmisle neku novu taksu da bi opravdali svoje troškove. Obično takse povezujemo sa pokrivanjem (novih) troškova usluge (kao kod državnih taksi npr.) ali to uopšte ne mora biti slučaj - mogu da izmisle taksu samo da bi ostvarili veći profit. Zašto danas toliko skupo plaćamo peronske karte na autobuskim stanicama npr.? Da li oni zaista imaju veće troškove, ako primećujemo da se kvalitet usluge uopšte nije promenio?

Kupujemo nešto zato što smatramo da je vredno. Što nam je nešto vrednije, to smo voljni više da platimo. Ali, odrediti koliko je cena nekog proizvoda ili usluge usklađena sa našom percepcijom vrednosti je jako teško.

Zbog toga što je jako teško odrediti vrednost proizvoda u broju, mi koristimo razne prečice do odluke – kao što je razmatranje utrošenog truda ili novca da bi se nešto proizvelo.

Kako se povećava udeo internet ekonomije u ukupnoj ekonomiji, postaje sve teže vrednovati nečiji trud ili doneti zaključak šta je poštena robno-novčana razmena, jer je mnogo toga postalo nevidljivo za kupca. S toga, budite posebno skoncentrisani kad trgujete ili plaćate preko interneta. Ne može da škodi ni da budete oprezni u svakodnevnoj trgovini, a ako ne škodi - onda koristi.

Piše: Gaj Foks

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Den Arijeli

Eksperimenti i koncepti koji se pominju su sažetak sa onlajn kursa 'Vodič kroz iracionalno ponašanje - za početnike' (A beginner's guide to irrational behavior), izraelskog psihologa Dena Arijelija. Većina ilustracija je sa pedagoške strane slična onima na kursu, ali sam napravio svoje koje su malo drugačije, da ne bih imao problema sa autorskim pravima. Primeri su prilagođeni našim uslovima, a na više mesta sam dao i lični komentar. Tako da ovaj tekst shvatite kao sažetak uz ličnu perspektivu. Preporučujem da odgledate snimke sa kursa ako Vas zanima materija detaljnije.

comments powered by Disqus

GMO - Povećanje prinosa i otpornost na klimatske uslove (Festival nauke)

noreply@blogger.com (Bote) — Thu, 12 Dec 2013 15:17:00 +0000

Transkript sa debate 'OMG GMO' održanoj na Festivalu nauke u SKC-u. Beograd, 8. Decembra 2013. Video snimak debate imate pri dnu teksta (fale prva 3 minuta i poslednja 20 minuta).

Moderator: Jelka, kad smo kod genetičkog inženjeringa, da li on može omogućiti da smanjimo zagađenje zemljišta, vode, vazduha tako što ćemo izbaciti primenu nekih pesticida, herbicida?

dr Jelka Isailović: Da, to je jedno veoma zanimljivo polje istraživanja u oblasti, ovaj, savremenih biotehnologija. Međunarodna unija za zaštitu prirode (ICN) koja...to je najveća međunarodna organizacija koja se bavi zaštitom biološke raznovrsnosti ili biodiverziteta, ovaj, prati tehnologiju primene genetičkih modifikacija upravo sa aspekta uticaja na izmenu staništa, na zagađenje i uticaj eventualnog unošenja stranih vrsta na područje na kojima one nisu postojale. Sad, znači ovo prvo, izmena staništa i zagađenje potpada pod jedan od ključnih faktora savremenog negativnog uticaja čoveka na biodiverzitet. I s tim u vezi mnoge genetičke modifikacije su upravo i konstruisane da bi se smanjio taj pritisak na primarne ekosisteme i autohtona staništa. Naime, obzirom da nas ima toliko koliko nas ima na planeti Zemlji, i to je jedno činjenično stanje i da ljudi imaju te neke određene potrebe je li za hranom, veoma mnogo primarnih odnosno autohtonih, ovaj, ekosistema je pretvoreno u agroekosisteme.

Agroekosistemi prosto su mnogo siromašniji, znači primarni biodiverzitet se tom konverzijom osiromašuje pogotovo kada se na takvim prostorima počnu gajiti monokulture i ono što, ovaj, je dodatni problem, to je što se koriste pesticidi i insekticidi, znači različite hemijske materije koje dovode do kontaminacije zemljišta. S tim u vezi razvijene su genetičke modifikacije, znači pre svega biljke koje su...biljne kulture koje su...varijeteti biljnih kultura koji su...koji ne zahtevaju upotrebu insekticida. Zato što su ubačeni genski konstrukti koji prosto, ovaj, su preuzeti iz organizama koji su, da kažemo, prirodni insekticidi, recimo Bacillus Thuringene...Thuringiensis

dr Miodrag Dimitrijević: Thuringiensis.

dr Jelka Isailović: ... se inače u organskoj poljoprivredi, kako je navedeno, koristi kao prirodni insekticid. Dakle, konstrukt koji je odgovoran za sintezu, odnosno genska sekvenca koja je odgovorna za sintezu proteina koji, kažem, odbija ili negativno deluje na određene vrste insekta štetočina se insencira u, ovaj, biljnu kulturu koja nas interesuje i nema potrebe koristiti insekticide. Jedan od takvih primera je varijetet pirinča koji se gaji u Kini, tzv. Bt pirinač. Koji je...znači čija primera je dovela do porasta prinosa za nekih +8% uz praktično neupotrebu insekticida, čime je smanjeno zagađenje, da kažem lokalno, na prostorima gde se gaji ta kultura za nekih -80%..to je jedan pozitivan primer.

Takođe, genetičke modifikacije kod određenih, ovaj, biljnih kultura mogu povećati otpornost na sredinski stres, tipa suše, zatim niske temperature, što omogućava da u predelima koji nisu baš povoljni za gajenje poljoprivrednih kultura, a gde živi mnogo ljudi, mogu te kulture da se gaje u onoj količini u kojoj je to neophodno tako što će, ovaj, moći da, prosto da prežive u takvim uslovima. Takođe u sušnim predelima, recimo, genetičke modifikacije koje povećavaju otpornost na sušu, smanjuju potrebu ili ukidaju potrebu za irigacijom, za izmenom prirodnih ekosistema u tom smislu da pravite irigacione kanale i time, ovaj, isušujete močvare koje su opet centri biodiverziteta. Ili u zemljama koje se nalaze blizu, ovaj, mora i okeana, povećanje otpornosti biljnih kultura na korišćenje slane vode, odnosno mogućnost da se koristi slana voda za navodnjavanje je takođe jedan od pozitivnih primera. Dakle, ima takvih primera, to je samo jedna strana priče, međutim koliko sam ja razumela, ovaj, ti...takve genetičke modifikacije još uvek nisu u širokoj upotrebi, one su još uvek u eksperimentalnoj fazi. Sad, kolege su verovatno bolje upoznati sa tim od mene.

dr Miodrag Dimitrijević: Sa stresom?

dr Jelka Isailović: Stres na niske temeprature, odnosno otpornost na niske temperature...

dr Miodrag Dimitrijević : Da, pošto to je sad nova generacija...

dr Jelka Isailović: ...i na sušu. Znači, to su neke zanimljive teme i neki pravci u razvoju tih tehnologija.

dr Miodrag Dimitrijević: To je nova generacija, ja mislim četvrta.

Moderator: Nova generacija? Četvrta?

dr Miodrag Dimitrijević: Ne, radi se o sledećem... mislim ima primera, zavisi šta čitate. Kao što je u Kini eto prinos porastao, mada GMO nisu pravljeni da dižu prinose. Prinos je super svojstvo, to je kompleksno svojstvo, jedan gen definitivno ne može da drastično diže prinos.

dr Jelka Isailović: Prinos (u Kini) je porastao samo za +8%, to stvarno nije mnogo, ali to je navedeno.

dr Dimitrijević: Ma može i za 10%. Nije nikakav problem. Sve je to u redu, hartija sve trpi. Međutim pričamo o sistemima nasleđivanja. Pričamo o tome da je prinos napor kompletne biljke, znači kompletne nasledne osnove da se reprodukuje. (Sad malo izlazim iz onoga što sam hteo da kažem). U prirodi biljke se ponašaju ekonomično i racionalno. Znači, adaptiraju se sredini i reprodukuju se onoliko koliko im to uslovi dozvoljavaju. Ako su oni (uslovi) lošiji, reprodukuje se manje ali je kvalitetniji proizvod. Jer, jednostavno mora zrno da osigura tu klicu, da izađe biljka iz toga. Ako su povoljniji uslovi ona se reprodukuje u većoj meri.

Poljoprivreda od organizama traži nešto što je apsolutno.. i GMO je direktna posledica toga...traži od biljaka nešto što niko od vas trpeo ne bi. Da ste 365 dana zdravi, raspoloženi, simpatični, da se stalno smejete i da prinosite što god da prinosite u suvišku. Jednostavno, od bilo koga da se to traži on bi poludeo ili bi ubio nekog. Zato postoji fakultet, agronomski, gde se uči kako to može da se postigne, dakle kako da se biljke nateraju da luksuziraju u višku i da proizvode u višku. Tako da kada govorimo o genetičkim modifikacijama kao faktorima povećanja prinosa to treba zaista primiti sa određenom rezervom. Jer ja mogu da izađem s podatkom...evo to su bili Kinezi (prim. obraća se Jelki i misli na prinose više za +8%)...proizvođači sa Srednjeg Zapada iz Kanzasa, Misurija u SAD su za kukuruz dobili smanjen prinos, za Bt kukuruz. Tako da, o tome ćemo čini mi se da govorimo kasnije, tako da su rezultati tu oprečni. I mislim da je korektno da kada se kaže jedno, da se kaže i drugo, a ne samo da se cakne 'Kina 8%', a Srednji Zapad Amerike da se zaboravi. Mislim, gde ćemo da zaboravimo Srednji Zapad, stvarno nema smisla...

dr Jelka Isailović: Ali, imamo više krugova pitanja, tako da...

dr Miodrag Dimitrijević: DA! Što se tiče abiotičkog stresa, abiotički stres takođe ne zavisi od major gena. Otpornost na abiotičke stresove, na sušu, visoke, niske temperature, temperaturne šokove, to su izuzetno kompleksna svojstva. To su osobine, zaista, gde utiče čitav koktel gena, i major i minor. Teško je jednom insercijom to popraviti na tako drastičan način da to napravi vrlo bitnu razliku. I opet da se vratim i sa time da završim ovaj deo što sam mislio da kažem vezano za te abiotičke stresove, i za prinose, da malo s tim mitovima ne idemo previše sigurno, kao da su to 100% rezultati, to sad nešto na šta treba da se oslanjamo. Moramo stvarno da vodimo računa, da samo ono što je do sada uspelo u poljoprivredi, to je RR soja i Bt kukuruz.

Ima pirinač, zlatni čuveni, ali to je posebna priča, o tome možemo da pričamo čitavo jedno pitanje. Bt kukuruz, RR soja...to su 2 osnovne. Sve ostalo možemo da pričamo u domenu folklora. Ali, tu se uzimaju glavne pare (RR soja, Bt kukuruz). Zašto? Zato što su to manje više monogene osobine. I razlaganje aktivne supstance totalnih herbicida i to kad uzmemo taj Bt-toksin, pa malo radimo sa crevima onom nesrećnom insektu, pa mu izazivamo unutrašnje krvarenje, ometamo mu jono-izbeljivače i slične stvari. To su osobine koje se relativno jednostavno nasleđuju i sa njima je lako da se radi. Sve ostalo je pitanje zaista...

dr Jelka Isailović: To su sve istraživanja mahom...

dr Tarasjev: Samo jednu rečenicu, već smo mahom ušli u ekonomske teme. Zapravo ono što ste vi pominjali, dosadašnji komercijalizovani GM usevi, oni nisu dizajnirani da povećaju prinos. Oni su dizajnirani da ne dođe do pada prinosa ukoliko su izloženi korovima ili izloženi insektima. Ili...

dr Dimitrijević: Oni su dizajnirani da smanje interakciju genotip-spoljna sredina.

dr Tarasjev: ...s time što je ovo sa sušom, koliko ja znam, to je prvi put komercijalizovano pre 2 godine tako da je rano govoriti. I ono što mislim da je, naravno, za nas manje interesantno, ovo se tiče ekonomskog sektora i to su rezultati koje treba da analiziraju kolege. A između ostalog papaja je recimo nešto što je prilično uspešno dizajnirano, ali to za nas nije relevantno i naravno to je taman...

dr Dimitrijević: Niti osnovna prehrambena kultura.

dr Tarasjev: Uopšte. Nije ni tako. Na Havajima se to...

dr Dimitrijević: Kad odemo do Havaja...

dr Tarasjev: E, da.

comments powered by Disqus

Marketing - obmane i zloupotrebe

noreply@blogger.com (Bote) — Tue, 23 Apr 2013 16:31:00 +0000

Marketing (definicija) - plasiranje na tržište; ubeđivanje kupca u vrednost i kvalitet proizvoda ili usluge; igra značajnu ulogu u radu firmi i korporacija.

Savremena tehnologija pojačala je već postojeće načine informisanja ljudi i preduzetnicima otvorila nove mogućnosti za marketing svojih proizvoda i ogromno uvećanje profita. Međutim, brzina razvoja novih tehnologija nije značila i razumevanje uticaja tih tehnologija na ljude i društvo. Nova znanja se neretko i vešto kriju od širih narodnih masa, jer znanje je moć, a moć ne bi smela svima da bude dostupna, zar ne?

Ovaj članak je pokušaj da se rasvetle mehanizmi manipulacije i običan čovek postane svestan načina na koji je uslovljen. Vremenom će tekst biti dopunjivan novim saznanjima.

Ako imate šta da doprinesete na ovu temu pošaljite u komentare ili na mejl.

I DEO - UPOTREBA BOJA U MARKETINGU

Kada bi vas pitali: ‘Koja boja najviše prija ljudskom oku?’ šta biste odgovorili?

Ja sam mislio da je to PLAVA, ali nisam bio u pravu. Pitanje se tiče fizionomije oka, a ne mojih subjektivnih utisaka. Boja koja najviše prija ljudskom oku je ZELENA. Naučnici su istraživanjem oka ustanovili da elektromagnetne frekvencije koje naše oko prepoznaje, a mi zovemo ‘zelena boja’ najmanje naprežu oko. Zašto je to tako? Ljudska bića su kroz svoju (pra)istoriju najviše vremena provela okružena zelenim površinama – prašume, džungle, šume. Naše oko se kroz vreme adaptiralo na takvo okruženje i promenilo da bi lakše interpretiralo zelenu boju od ostalih. Iako savremeni čovek uglavnom živi izvan šuma, ta adaptivna osobina se do dan danas održala.

Zanimljivo naučno saznanje, zar ne? Iako uživam čitajući o novim naučnim dostignućima i pronalascima, uvek se ipak zapitam: a kako se ova znanja KORISTE; u koju svrhu? Pod utiskom nedavno završenih izbora rešio sam da napišem nešto u upotrebi boja u marketingu (a tu spada i politička propaganda naravno).

BOJA I TEKST

Čitljivost teksta na nekom plakatu ili reklami velikim delom zavisi od rasporeda boja. Opšte je poznato da je tamni tekst na svetloj pozadini najčitljiviji. Vremenom su kroz praksu umetnici otkrili koje kombinacije daju najbolje rezultate.

CRNI TEKST – ŽUTA POZADINA se najbolje čita

ZELENI TEKST – BELA POZADINA je drugi po redu

I u političkoj propagandi
crni tekst-žuta pozadina se dosta koristi.

Saobraćajni znaci nisu slučajno
u žuto-crnoj kombinaciji

Ostale kombinacije (redosled jeste bitan):

1) PLAVI TEKST – BELA POZADINA

2) BELI TEKST – PLAVA POZADINA

3) CRVENI TEKST – BELA POZADINA

4) CRNI TEKST – BELA POZADINA

5) ŽUTI TEKST – CRNA POZADINA

6) BELI TEKST – CRVENA POZADINA

7) BELI TEKST – ZELENA

8) BELI TEKST – CRNA

Nivea proizvodi mnogo različitih stvari
(ne zavisi samo od jednog proizvoda).
Ime firme (brendiranje) je zato bitnije
od jednog proizvoda.

Crvena boja najviše privlači pažnju. Akcenat
logoa Koka-kole nije na čitljivosti imena firme
već da se skrene pažnja na sam proizvod
prilikom kupovine.

Najlošije čitljivosti su sledeće kombinacije:

CRVENI TEKST – ŽUTA POZADINA

ZELENI TEKST – CRVENA POZADINA

Ubedljivo najgora kombinacija je: ZELENI TEKST – CRVENA POZADINA

(Lista kombinacija preuzeta je iz knjige: 'Grafičko oblikovanje i pismo' – mr Slobodan Nedeljković)

Postoje naravno i malo neobičnije kombinacije kao recimo 'ljubičasta-akvamarin' ali je o njima izlišno govoriti jer su egzotične nijanse slabo uočljive u odnosu na osnovne boje (žuta, plava, crvena), crnu i belu.

BOJE I SIMBOLIKA

Simbolika varira od kulture do kulture. Tako se recimo u nekim afričkim zemljama na sahranu ide u beloj odeći a ne crnoj. Pošto boje mogu da imaju više značenja (u prvom redu pozitivna ili negativna), plus tu su i varijacije koje zavise od kulture ili religije, univerzalno tačnu tabelu nije moguće sastaviti. Ali, neke kombinacije boja i konteksti u kojima se koriste, sreću se češće od drugih. Primeri:

1) CRVENO + CRNO na porno sajtovima (crvena i crna asociraju na seks i agresiju)

2) Kombinacije CRVENE, NARANDŽASTE, ŽUTE na mestima gde se prodaje brza hrana.

Na kakvim mestima ćete sresti ZELENU boju u oglašavanju, a da to nije nešto o zelenilu i prirodi? Setite se podatka sa početka teksta – zelena boja najviše prija oku. Da li ste možda primetili da su: lekovi, oglasi o odmaralištima, sajtovi koji nude psihijatrijske savete i sl. često u zelenoj boji? A najčešća kombinacija boja: ZELENA/BELA? Uopšte to nije slučajno. Ako želite da kupite proizvod ili platite uslugu da bi otklonili neku neprijatnost, to će biti predstavljeno bojom koja najvećem broju ljudi prija. Prodavci znaju za podatak da zelena boja prija ljudskom oku.

Najveći broj informacija čovek usvaja preko čula vida. Studije variraju u zaključku (od 75 do 90% u korist čula vida u odnosu na ostala čula), ali je činjenica da je vid dominantno čulo uspomoć kojeg pojmimo svet oko sebe. Prodavac će se najviše potruditi da dopre do vašeg čula vida. Kompanije, a i državne institucije itekako koriste ova saznanja. S druge strane, prosečnom čoveku ovakva znanja mahom nisu dostupna, te ovih principa nije ni svestan. Tako čovek može da kupi neki proizvod ili reaguje pozitivno na politički slogan zbog uticaja boja, a da to ostane na nesvesnom planu. Budući da živimo u potrošačko-partokratskom društvu, budite uvereni da će kompanije ili političke partije iskoristiti sve moguće dosetke, pa i ove, da vam nešto prodaju!

II DEO - ZLOUPOTREBA ZNANJA O LJUDSKOJ MOTIVACIJI

Odlomak iz stripa Stjuarta Makmilana. Ceo strip možete pogledati
na Fejsbuk stranici: Zabava do besvesti

Prezasićenost informacijama (information overload) je u savremeno doba možda čak i veći problem od skrivanja bitnih stvari. Svaka informacija iz medija je stimulus, stresor za čoveka. Razne teme kod raznih ljudi izazivaju snažnije reakcije od uobičajenih, no postoje stvari koje gotovo svi ljudi brzo i snažno prepoznaju i na njih odreaguju, sem ukoliko prethodno nisu uvežbali sebe da to ne rade. To su:

1) Seks i golotinja
2) Scene krvi i nasilja (agresija, strah)
3) Slike nemoćnih bića u teškoj situaciji (deca)

1) i 2) su instinkti, najprimitivniji i vrlo jaki. Ne treba tu mnogo filozofije - teško je kontrolisati ih, svi to znamo. Pod 3) je roditeljska briga.

Šta je problem? To što se ovo znanje SVESNO koristi u svrhu manipulacije ljudima.

1) Zna se da će muškarac vrlo verovatno da klikne na linkove sa obnaženim i golim ženama.

Tako je uređen sistem da neko od tog kliktanja dobija pare po kliku. I onda taj neko gleda da što više golotinje koristi kako bi imao malo više siće, dok na kraju od sajta ne napravi pornić, iako on treba da služi za informisanje. Masa ljudi koji posećuju taj sajt više nema profiltriranu, pravu informaciju, već se bukvalno 'guši u zadovoljstvu' sa svih strana izbombardovana slikama seksa. Slično važi i za TV.

Kad je ovo postalo raširen fenomen (mnogi ili većina medija se služi istim tehnikama) tek je onda krenulo da se govori o posledicama po celokupno društvo - a posledice svugde već vidljive, naravno. Presuda nazovi intelektualaca iz novinskih rubrika je da smo se pretvorili u 'konzumentsko društvo'. Drugim rečima: samo trpaj, ništa ne radi, ništa ne stvaraj (ne daj Bože da postaneš čovek). Primaj, ne delaj. Potpuno pasivan mozak i još pasivnije telo. Sve suprotno od onoga što je čovekovo prirodno stanje - da radi, stvara, bude igrač u svom životu, a ne navijač tuđih života.

2) Krv i nasilje (posebno pravo nasilje a ne filmovi) može da dela na čoveka višestruko.

Da može da izazove agresiju, to je jasno i to je najjednostavnija (copy-paste) reakcija pojedinca. Nešto komplikovaniji scenario se dešava kada osoba iz više izvora zasićena takvim scenama ili slikama počinje da oseća jak strah po svoju bezbednost. To ume da preraste u ozbiljne stvari: depresiju, strah od izlazaka napolje čak.

Kod drugih ljudi pak ne mora da direktno izazove ništa ozbiljno, ali bude uzrok stresa, još jedan uz stotinu drugih...

Slično problemu iznad, kada sa svih strana budeš bombardovan nasiljem, to ne može nikako da bude dobro. Šta više, retardirani urednici srpskih medija su uspeli da od zemlje sa relativno niskom stopom teških krivičnih dela (u poređenju sa svetom a i zemljama EU) naprave bukvalno pakao na Zemlji. Razlog za to je što se maltene svako ubistvo koje se desi na nivou cele države prenosi i to još uz dobro poznate senzacionalističke tehnike i serviranje u udarnim rubrikama i terminima. Prosečan građanin nekih drugih država pošteđen je ovolike crne hronike, ne zato što mu je država mnogo bezbednija, već zato što su novinari tamo odgovorniji. Kod nas su novinari društveno nepismeni.

Ako imamo u vidu da mnogi ljudi mogu da pate, osećaju se loše, neki čak i polude zbog konstantnog ispiranja mozga crnom hronikom, slikama krvi i naseilja i ako takođe znamo da su mnogi koji to rade svesni šta nam rade, da li treba da to shvatimo kao nasilje sa predumišljajem? - 'Profit uber alles. A da li je tebi loše, mene savršeno ne zanima.'

3) Zna se da će slike bolesne ili ugrožene dece kod skoro svih roditelja izazvati emotivni bol i stres.

I ovo ne treba posebno objašnjavati zašto je tako. Niko nije imun na sliku ugroženog deteta, ali će roditelj (majke pogotovo) najčešće to mnogo jače osetiti.

Humanitarne akcije danas su nažalost postale običan biznis
za razne lažne NVO i fondove zadriglih bogataša koji
su dobrim delom upravo odgovorni za glad i siromaštvo u Africi

'Pa dobro, tako je. I šta s tim?' Pa sve s tim! Jake emocije, a usuđujem se reći da je roditeljska verovatno najjača (jer u sebi sadrži niz različitih motivacija koje delaju zajedno), će mnogo verovatnije naterati čoveka da DELA. A u kom smeru da dela? Pa da kupi taj i taj prozvod, uradi to i to kako bi indirektno pomogao neke interesne grupe. Zapitajte se samo da li jedna politička partija ili kompanija kad sebe promoviše apeluje na vaš razum ili emocije i instinkte? Pa pre će biti ovo drugo. Istina nije dovoljno jak motivator (za mnoge), jer čovek može svesno da donese izbor da nešto ne uradi kad mu je sve jasno. A emocija ume da ponese. I tu činjenicu raznorazni šljam eksploatiše.

U mračnim vremenima, ljudima se ovako manipuliše i u svrhu ratovanja. Ne ide Srbin u vojnike zato što mrzi druge. Ide u vojnike jer misli da mora da ode zbog svoje dece! A tako i Hrvat, Albanac, Nemac. Svi su išli da ratuju jer su mislili da će im deca i porodica stradati ako neprijatelj upadne u zemlju. Isto tako, najlakše je razjariti narod smišljenim napadom na decu - setite se kako su reagovali Makedonci na etnički motivisano ubistvo dečaka prošle godine. Slično su Albanci reagovali 2004., slično Srbi i Hrvati s kraja 80-ih i 90-ih na međuetničko nasilje među mladima.

Najzad - sve ovo pomenuto iznad mnogo će lakše zaokupiti pažnju prosečnog čoveka od neke informacije koja mora da se obradi logikom i razumom. Razlog nije u tome što ljudi ne znaju da misle (ne postoji gluplja fraza), već što nemaju dovoljno slobodnog vremena i odmornosti da učine veći i duži mentalni napor (što je neophodni preduslov).

Prosečan građanin sveden je na nivo životinje - da mora sve svoje vreme da upotrebi kako bi preživeo i osigurao najneophodnije za sebe i porodicu. A često ni to ne bude dovoljno. Ovaj začarani krug u kom se mnogi danas nalaze je uzrok mnogih naših problema. Od vas se ne može tražiti da menjate posao kako bi vam bilo bolje ako nemate takvu mogućnost. Ali, možete da naučite kako da izađete iz medijskog brloga i makar se malo bolje osećate. Za početak, ako ste do ovde sve pročitali, eto postavljajte sebi pitanja o tvrdnjama i argumentima iznetim u ovom tekstu. Jer...kako ste sigurni da ovo sve nisu laži i manipulacije? :)

Piše: GajFoks

comments powered by Disqus

Vertikalne farme - koncept, prednosti i mane

noreply@blogger.com (Bote) — Sun, 10 Feb 2013 20:04:00 +0000

Vertikalne farme su novi način proizvodnje i gajenja hrane u urbanim sredinama. Ideja o zgradama u kojima bi se gajila hrana nastala je još početkom 20. veka, a razvoj ideje vidljiv je u radovima arhitekti Le Korbizijea (eng. Le Corbusier) i Kena Jeanga (eng. Ken Yeang).

Savremeni koncept vertikalnih farmi potiče od mikrobiologa Diksona Despomijea (eng. Dickson Despommier), koji je razmišljajući o mogućem rešenju za nerazumnu eksploataciju plodnog zemljišta i prekomerno krčenje šuma došao na sledeću zamisao: da se hrana gaji u urbanim sredinama, po zgradama i to bez korišćenja zemlje.

HIDROPONIKA

Biljka se postavi u vodeni rastvor koji sadrži sve neophodne hranljive materije i posle izvesnog vremena krene da buja i sazre. Ovakav pristup gajenja biljaka zove se hidroponski (grčki: 'voda' i 'rad') uzgoj ili hidroponika. Ipak, ne mogu se sve biljne sorte gajiti na ovaj način (krompir, paprika i zelena salata npr. mogu).

Hidroponski uzgoj je glavni metod uzgoja na vertikalnim farmama, prvenstveno zbog toga što su vertikalne farme najkorisnije u gusto naseljenim mestima gde nema dovoljno obradivog zemljišta (npr. arapske zemlje i neki predeli Indije). Odsustvo obradivog zemljišta nadomešćuje se alternativnim načinima gajenja. Dodatni razlog je i taj što visoko industrijalizovane i urbane države imaju problema sa zagađenjem ili smanjenjem plodnosti zemljišta zbog prekomerne eksploatacije. Zbog toga ekonomisti i naučnici tih zemalja traže načine da umanje ili potpuno odstrane negativne efekte po zemljište, a da se nivo proizvodnje održi. Vertikalne farme sa hidroponikom su jedna od alternativa.

Kratko objašnjenje o tome šta je vertikalna farma

SINGAPURSKI PROTOTIP

Singapur je izgradio prvi prototip vertikalne farme u 2012. godini. Kao grad-država sa jako gustom naseljenošću (5 miliona stanovnika na 712 km2) i malom količinom obradivog zemljišta, Singapur bi od vertikalnih farmi mogao da ima višestruku korist. Naučnici i agronomi u Singapuru su ubedili lokalne političare da izdvoje sredstva za izgradnju prvog prototipa vertikalne farme u svetu.

Rafovi sa biljkama na farmi

No, iako vredan pažnje, ovaj prototip ne ispunjava u potpunosti sve kriterijume da bi se nazvao pravom vertikalnom farmom. Biljke se gaje na samo par spratova, i na malim površinama. Za uspešnu masovnu proizvodnju površina pod biljem bi morala biti znatno veća. I pored toga, prototip proizvodi 5 puta više hrane po jedinici površine u odnosu na tradicionalni uzgoj. Ali hrana košta 5-10% više. Za više informacija o prvoj vertikalnoj farmi na svetu pročitajte članak: Sky-High Vegetables: Vertical Farming Sprouts In Singapore .

PREDNOSTI VERTIKALNIH FARMI

Kako su vertikalne farmi ustvari naprednija verzija staklenika, one imaju iste prednosti kao i staklenici.

1) zaštićenost biljnih sorti od vremenskih nepogoda

Pošto se hrana gaji u zatvorenoj sredini i ima veštačko navodnjavanje, poplave, suše i mraz ne mogu da joj naškode. Ipak, vertikalne farme nisu zaštićene od jakih zemljotresa, tornada i cunamija.

2) veća produktivnost

Sorte se mogu gajiti bez obzira na to koje je godišnje doba. Kada ima dovoljno sunčeve svetlosti, uzgajivači se oslanjaju sunce. Kada dođe zima, onda se koristi veštačko osvetljenje i naravno neophodna je toplota. Na manjem prostoru je lakše vršiti merenje, što doprinosi većoj efikasnosti - sađenje i berba se vrši brže. Pojedine voćne sorte, kao što su recimo jagode, mogu imati višestruko veći godišnji prinos od klasične metode, jer brzo rastu i sazrevaju kad su uslovi povoljni.

3) organska hrana

Kontrolisana sredina omogućava zaštitu od štetočina, te korišćenje herbicida i pesticida može da se značajno smanji ili potpuno prestane da se koristi. Gajenje organske hrane na vertikalnim farmama je strategija koja se prirodno nameće.

Ostale povoljnosti:

4) manji troškovi prevoza hrane i viša samoodrživost

Gotovo svi znamo da se hrana često prevozi stotinama, pa i hiljadama kilometara pre nego što dođe do trpeze. Potrošnja goriva je ogromna, treba platiti nadnice vozačima i nosačima, a to sve utiče na rast cena hrane. Proizvod takođe ide od trgovca do trgovca, pa se cena dodatno uveća, jer bi svako da zaradi. Na kraju potrošač svima plati ceh, a da ironija bude veća, najmanje od svih zaradi proizvođač – kod nas je to najčešće srpski seljak.

Državni ministar Singapura Li Ji Šjan
sadi povrće

Vertikalne farme su prvenstveno predviđene za visoko urbane sredine ili mesta bez obradivih površina. Takva naseljena mesta više ne bi zavisila od trgovaca i uvoznika, već bi imala svoju proizvodnju hrane, kupovina bi se odvijala u blizini farme ili direktno na farmi. U slučajevima kada je vertikalna farma velika i proizvodi mnogo, hranom bi mogla da se snabdevaju i udaljenija naselja, ali bi troškovi transporta opet bili manji.

Manje oslanjanje na prevoznike znači manju potrošnju fosilnih goriva, a samim tim i manje zagađenje od izduvnih gasova.

5) manja potrošnja vode

Voda se koristi planski i efikasno. Tačno se zna potrebna količina za određenu sortu i površinu koju zauzima. Na velikim obradivim površinama potrošnja vode je obično prekomerna.

6) energija

Organski otpad od biljaka se može iskoristi za proizvodnju biogasa. Iako je u pitanju mala količina, ta energija može da se upotrebi za proizvodnju struje koja je potrebna vertikalnim farmama.

7) inovacije i obrazovanje

Na vertikalnoj farmi radi prevashodno visokoobrazovana radna snaga: agronomi, biolozi, inženjeri. Svaka farma ima posebnu zgradu u kojoj se čuva seme i vrše naučna istraživanja. Rad u ovakvoj sredini i sama zamisao zgrade je takva da će brzo doneti neka nova naučna otkrića u oblasti agrara i nekim granama biologije. Pod budnim okom naučnika, sve loše ili dobre promene bi bile zabeležene. Korist je višestruka: uspešnije sorte, povećanje baze znanja, sam rad na farmi je u stvari naučna praksa i istraživanje, pored toga što je i ekonomska delatnost. Stečena znanja se posle mogu upotrebiti i u klasičnoj poljoprivredi.

MANE I KRITIKE

Ekonomska isplativost

Studije, dizajn, kompleksne instalacije, te nabavka semena, naučnih sprava, unajmljivanje visokoobrazovane radne snage, sve je to, uz uobičajene troškove za neophodni materijal i građevinske radnike, jako skupo. Dodatno stvar pogoršava činjenica da je vertikalna farma relativno nov koncept i da postoji samo jedan prototip vertikalne farme u svetu. Nismo ni blizu nivoa kad će vertikalne farme moći da se grade masovno i jeftino. Sigurno će biti grešaka, izazova, dosad nepredviđenih problema i troškova prilikom izgradnje. No, tako je nekada bilo i sa oblakoderima, a danas se izgradnja oblakodera višestruko isplati.

Ekologija

Da bi vertikalna farma uistinu bila ‘zelena tehnologija’, treba da se napaja iz obnovljivih izvora energije. Solarni kolektori bi samo delimično rešili ovaj problem, jer je svetlost biljkama potrebna tokom cele godine, a solarni kolektori skupe mnogo manje energije kad nema direktne svetlosti. Predviđanje ekonomista je da vertikalna farma mora da ima i moćniji, eksterni izvor energije (struja iz hidro ili termo-elektrana) da bi radila u punom kapacitetu. To bi onda negiralo sve već stečene prednosti o smanjenju zagađenja i otpada, jer su i hidro i termo elektrane zagađivači.

Svetlosno zagađenje

Zamislite ovako jaku svetlost pored svoje zgrade!

Jaka, noćna, veštačka svetlost u velikim gradovima izaziva brojne zdravstvene i psihološke probleme: migrene i poremećaje sna npr. U urbanim sredinama taj problem postoji i bez vertikalnih farmi, a dodatno bi se povećao njihovom izgradnjom. Pošto je originalna zamisao da vertikalne farme budu blizu stambenih naselja ili u samim kvartovima, jako osvetljenje neophodno za uzgoj biljaka bi verovatno smetalo stanarima okolnih zgrada. S druge strane, na vertikalnoj farmi bi se mogle gajiti sorte koje ne iziskuju veliku količinu svetlosti, kao što su neke vrste povrća. To bi u startu bilo rešenje ili makar umanjilo ovaj problem.

Gubitak radnih mesta

Veliko smanjenje ili nepostojanje transporta znači gubitak radnih mesta za vozače i nosače. A kao što je to često slučaj sa svakim napretkom u tehnologiji, nove tehnologije otvore manje radnih mesta nego što zatvore. Bez jasnog plana o premeštaju radnika na nova radna mesta i njihovom usavršavanju za možda drugačiji posao, sa masovnijom izgradnjom vertikalnih farmi uopšte ne treba započinjati.

Ne baš prava zaštićenost od štetočina

Iako su u veštačkim uslovima biljke zaštićenije od štetočina i bolesti, epidemije i infekcije ni u izolovanim prostorima nisu retkost. Iskustva biologa i seljaka sa uzgojem hrane u staklenicima to potvrđuju.

Svrhovitost

Iako sa sobom nosi brojne povoljnosti, concept vertikalnih farmi nikada ne može da u potpunosti zameni masovnost proizvodnje na velikim obradivim površinama. Veći prinos po površini i niže cene – da, ali ukupan prinos i adekvatnu snabdevenost za celokupno društvo – ne. S toga vertikalne farme treba shvatiti kao ispomoć za velike gradove, ne i zamenu za tradicionalnu proizvodnju.

Šta još kažu kritičari vertikalnih farmi:

Wrong on so many levels: The vertical farming scam
The Economist - Vertical farming: Does it really stack up?

GDE JE TU SRBIJA?

Srbija uopšte ne mora da se oslanja na vertikalne farme. Ako izuzmemo Beograd, nijedan drugi grad nije toliko urban i gusto naseljen da bi vertikalne farme imale smisla.

U slučaju da se ideja vertikalnih farmi u potpunosti sprovede sa svim svojim povoljnostima i postane opšte prisutna, to bi značilo manju konkurentnost na unutrašnjem tržištu za tradicionalne poljoprivrednike. Seljaci i agro-firme bi se zato fokusirali na izvoz, ali na evropskom i svetskom tržištu opet mogu da naiđu na jeftinu hranu sa stranih vertikalnih farmi koja je pritom i bolje suvencionisana.

Ipak, za Srbiju bi bilo dobro da sagradi jednu ili dve vertikalne farme, što je moguće pre, a evo i zašto...

Naučno-tehnološka korist

Planktakon - ilustracija švedske
vertikalne farme koja se
trenutno gradi u Linkopingu.

Ranije sam pomenuo da je rad na vertikalnim farmama dobra praksa za agroekonomiste i naučnike, jer se stalno vrše istraživanja I ispitivanja u uslovima povoljnim za naučni rad. To donosi nova otkrića i pronalaske, bolje seme itd. Sve razvijenije zemlje već imaju plan za izgradnju prototipa vertikalne farme, upravo zbog ovih pogodnosti, a i da bi ispitale ekonomsku isplativost. Čak i ako se ispostavi da masovna izgradnja trenutno nije isplativa, ostaće saznanja o uzgoju hrane na takav način, a nešto novo o biljnim sortama i semenu će vrlo verovatno biti otkriveno. U toj oblasti bi makar uhvatili korak sa svetom i dugoročno gledano to bi dosta značilo i za trenutnu proizvodnju. Znali bi i takođe šta NE TREBA da radimo ubuduće. Za ‘poljoprivrednu zemlju’ kako obično zovemo našu Srbiju, sve ovo bi bilo jako bitno.

Internacionalna saradnja i prestiž

Vertikalne farme su nove, aktuelne. Stručnjaci, intelektualci i biznismeni širom sveta se utrkuju da uvide kojim putem treba ići, šta menjati u pristupu - da saznaju što više mogu o vertikalnim farmama. To otvara vrata Srbiji da sarađuje sa drugim državama, stranim kompanijama, naučnicima i ostalim stručnjacima. Razmena iskustava i gostovanja po konferencijama, što u Srbiji, što u inostranstvu, su izvesna. Tu se preko ličnih kontakata otvara prostor za širu saradnju u nauci, poljoprivredi i ekonomiji, jer realno – ostatak sveta malo toga zna o Srbiji, a ovako im se možda otvore ‘novi horizonti’.

Ne treba naglašavati koliko bi bilo značajno da Srbija uz države kao što su Singapur, Švedska, Južna Koreja, Kina, SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo predvodi ovu oblast inovacija. Možda pored sporta i geo-političkih fejlova Srbija postane poznata i po inovativnom duhu.

Kako mlade arhitekte vide vertikalne farme u budućnosti

comments powered by Disqus

Solarna energija - inovacije za budućnost

noreply@blogger.com (Bote) — Sat, 29 Dec 2012 16:53:00 +0000

Čista, obnovljiva i sveprisutna, energija Sunca nudi bezbroj mogućnosti za rešavanje problema snabdevanja sa kojima se čovečanstvo suočava. Poslednjih par decenija ovaj vid sakupljanja i korišćenja energije stekao je i širu pažnju javnosti, a proizvodnja tehnologija zasnovanih na korišćenju sunčeve energije i njihova komercijalna upotreba je u porastu. Međutim, razvoj tehnologije nije bez izazova i prepreka. Ovo su istraživanja, inovacije i otkrića koja bi, po mom mišljenju, mogla da obeleže decenije pred nama i pokrenu revoluciju u korišćenju solarne energije.

Minijaturizacija solarnih ćelija

Istraživanje i razvoj solarnih ćelija prvenstveno su fokusirani na efikasniju konverziju energije. Solarni paneli koji su trenutno u upotrebi ekonomski su pristupačni i isplativi, ali rade do najviše 40% efikasnosti (rekord nedavno postavljen) . Najzastupljeniji paneli imaju indeks efikasnosti od samo 6-8%. Cilj naučnika i inženjera je da se nivo efikasnosti dovede do 80%. U informatici, moto za dizajn mikročipova 'manje je bolje' (eng. smaller is better) dao je izvanredne rezultate. Istraživači solarnih ćelija smatraju da se isti moto može primeniti i u ovoj oblasti. 'Sprej solarnih ćelija' (eng. spray on solar cells) i 'Silicijumsko solarno mastilo' (eng. silicon based solar ink) su izumi koji su dosad postigli zavidne rezultate. Prskanje solarnih ćelija oslanja se na nano materijale koji upijaju svetlost (jedinjenje bakar-indium-galium-selenid ili CIGS) i 10 000 puta su manje od vlasi kose. Sillicijumsko mastilo zasnovano je na istom principu, s tim što je trenutno na 18% efikasnosti, ali tu se svakako neće stati.

Princip rada solarnih ćelija

Solarna kula

'Solucar' P10 i P20 - solarne kule

Oslanjajući se se na jednostavan fizički princip da 'topao vazduh ide gore' dizajneri su se posvetili prikupljanju sunčeve toplote kako bi podigli temperaturu vazduha. Ovo se postiže pomoću staklenika koji okružuju kulu. Kada vazduh postane dovoljno vreo, prostruji kroz turbine, koje se nalaze unutar 'dimnjaka'. Invajro Mišn (eng. EnviroMission), kompanija odgovorna za projekat, predviđa da bi ovakva moderna elektrana mogla da generiše oko 200 megavata struje. Dve solarne kule ovoga tipa trebale su biti izgrađene u Arizoni (SAD) i Australiji do 2012., ali izgradnja još uvek nije završena. S druge strane, Španija je još 2007. imala dovršen prototip prve solarne kule, s tom razlikom što je princip rada zasnovan na proizvodnji pare uz pomoć velike toplote, a ne na mehaničkom pokretanju turbina pomoću toplog vazduha.

'Solnova' elektrane ispred 'Solucar' solarnih kula

Solarna kula- zvuči idealno, ali kakve su mane? Očigledna mana je cena projekta. Bilo bi potrebno da prođe 10 ili više godina pre nego se investicija isplati. Međutim, zahvaljujući činjenici da je projekat povoljan po životnu sredinu (nulta emisija CO2), uspeo je da privuče investitore. Krupnije pitanje je sama veličina kompleksa i indeks Sunca. Samo države sa velikim nenaseljenim površinama i solidnim indeksom sunca godišnje mogu da najviše dobiju od ove ideje.

Solarna ostrva

Concept 'solarna ostrva' razvila je kompanija CSEM (Švajcarska). Ogromne instalacije (5km radijus, 20m visina) će biti sagrađene u pustinjama ili dizajnirane tako da plove po moru. Cilj ovog projekta je da iskoristi sunčevu svetlost kako bi vodu pretvarao u paru. Tankeri pod visokim pritiskom usmeravaju paru u turbine koje će uspeti da generišu i do 1GW struje. Pogledajte kako bi solarna ostrva mogla izgledati.

Prototip solarnog ostrva koji se testira. Zasad nije bilo pokušaja
da se postavi na vodu.

Solarne kuće i Plus-Enerdži dizajn

Heliotrop u Frajburgu, Nemačka

Korišćenje solarne energije u kućama i stanovima je u porastu. Kupovina fotovoltaičnih solarnih panela površine 2-3 m2 se dugoročno dosta isplati. Ipak, da li ste ikada razmišljali o tome da je moguće izgraditi kuću koja bi ne samo sakupljala energiju sunca, već i proizvodila više energije nego što troši? Takav način izgradnje zove se Plus-Enerdži dizajn (eng. Plus Energy design). Godine 1994. nemački arhitekta Rolf Diš (nem. Rolf Disch) uspeo je u ovoj zamisli kada je izgradio Heliotrop (eng. Heliotrope). Ovo arhitektonsko remek-delo koristi najsavremenija naučna znanja u svrhu zaštite sredine i osnaživanja ekonomije. Energija koju kolektori ugrađeni u kuću skupe, koristi se za struju, grejanje i toplu vodu. Kuća se okreće oko svoje ose kako bi pratila sunce i sakupila što više energije. U zavisnosti od doba godine, Heliotrop proizvodi od 4-6 puta više energije nego što troši! Diš je uz sve ovo za kuću predvideo i proces odlaganja izmeta, kao i nultu emisiju ugljen-dioksida. Do sada su izgrađena 3 Heliotropa, sva 3 u Nemačkoj.

Solarna kuća 'Mejn'

Još jedan dobar primer ovakvog modela izgradnje je 'Solarna kuća Mejn'. Bračni par koji boravi u kući redovno piše dnevnik o svom životu u njoj. Godišnje uspevaju da proizvedu preko 4,000 kw/h struje. A kao i Rolf Diš, preko fid-in tarife prodaju proizvedenu struju državi ili privatnoj firmi. Ugovor sa državom o fid-in tarifi, gde država plaća domaćinstvo po kilovat času proizvedene struje, ne postoji u svim zemljama sveta. Ipak, kako vreme odmiče sve više zemalja će ozakoniti ovakav program.

Srbija - nije moguće prijaviti se za fid-in tarifu kao domaćinstvo ili mali proizvođač. Da bi neko dobio podsticaje od države mora da izgradi pravu elektranu snage minimum 1MW.

Solarna energija u svemiru

Možda deluje kao naučna fantastika ali tehnologija koja omogućava bežični prenos struje već postoji. Godine 1999. NASA je u programu SERT (eng. Space Solar Power Exploratory Research and Technology) zaključila da proizvodnja solarne energije u svemiru može da bude dobra opcija za energetske potrebe čovečanstva. Količina energije koja se da može sakupiti u Zemljinoj orbiti je za 144% veća od količine koja se da sakupiti u biosferi. Još jedna prednost ovakvog načina je ta što vremenski uslovi ne bi bili problem. Kompanija EADS Astrium planira da lansira prvi test-satelit koji će i konačno potvrditi da li je sakupljanje solarne energije u svemiru prava stvar. Za više informacija pročitajte članak: Will space-based solar power finally see the light of day.

Zaključak

Kao što je to slučaj sa svim tehnološkim i ekonomskim inovacijama, moraćemo da sačekamo neko vreme da to postane deo naše svakodnevnice. No, budućnost solarne energije za sada izgleda svetla.

comments powered by Disqus

Besplatno obrazovanje na internetu

noreply@blogger.com (Bote) — Mon, 17 Dec 2012 22:53:00 +0000

U 21. veku obrazovanje igra ključnu ulogu kako za pojedinca, tako i za društvo. Međutim, obrazovanje nije dostupno svima, a razlozi su uglavnom finansijski ili posledica loše državne strategije. U svetu a i našoj zemlji ipak postoje entuzijasti koji se bore da obrazovanje postane svima dostupno i to pokušavaju da ostvare prenosom znanja i procesa učenja na Internet. U ovom članku je lista besplatnih kurseva i predavanja na internetu sastavljena od strane par dobrih ljudi. Lista se uglavnom sastoji od linkova na engleskom jeziku, ali ima i sajtova na srpskom.

SAJTOVI NA ENGLESKOM JEZIKU

1.Sajtovi sa kursevima

Coursera - Najveći sajt sa onlajn kursevima. Predavači su sa poznatih američkih i svetskih univerziteta. Uz video snimke predavanja, postoje i domaći zadaci svake nedelje. Nisu obavezni, ali pomažu da se savlada materija.

Udacity - Istog tipa kao i Coursera, ali manjeg obima.

Edx - Sajt pokrenut od strane Harvard-a i MIT-a, takođe sa besplatnim kursevima.

Open Courseware Consortium - Najopsežnija lista dostupnih kurseva sa raznih sajtova. Ponegde su kursevi završeni, ali većina je i dalje aktuelna. Prelistajte.

Open Culture - Još jedna lista besplatnih kurseva.

1a. Interaktivni kursevi

Budući da je u pitanju drugačiji i praktičniji način učenja od kurseva gore, zavedeno kao posebna kategorija.

Codeacademy - Naučite kodiranje vežbajući korak po korak uz instrukcije bota. Učenje preko ovog sajta je čista praksa.

Livemocha - Fenomenalan sajt za učenje jezika! Sadrži i mogućnost razgovora sa govornicima nekog jezika ili profesorima. Sadrži odlike i interfejs društvenih mreža (što sve čini dodatno zanimljivim).

2. Video snimci predavanja sa poznatih svetskih univerziteta- Youtube

Većina ovih kanala sadrži čitave jednosemestralne i dvosemestralne predmete!

MIT je proglašen za najbolji
svetski univerzitet u 2012.

MIT - Nauka, matematika i tehnologija. Predavanja uz (ne)obavezne domaće zadatke možete pratiti i na sajtu
MIT- a.

Berkeley - Univerzitet u Kaliforniji, Berkli. Psihologija, pravo, kompjuterske i humanističke nauke.

Stanford - Predavanja iz različitih oblasti. Najzanimljivi snimci su u plejlistama 'Particle physics', 'Special relativity' i 'String theory' gde Leonard Saskind (eng. Leonard Susskind), poznati fizičar , detaljno objašnjava ove fizičke teorije.

UCLA - Univerzitet u Kaliforniji, Los Anđeles.

Yale - Univerzitet Jejl, Konektikat. Predavanja se nalaze na kanalu YaleCourses. Plejliste sadrže naviše predavanja iz humanističkih nauka, u poređenju sa ostalim univerzitetima. Jejl je i poznat po kvalitetnom obrazovanju u humanističkim naukama.

NPTEL - Kanal 7 naučnih insituta u Indiji. Uglavnom programiranje i IT.

UNSW (University of South Wales) - Takođe dobar kanal za IT stručnjake i zainteresovane.

Academic Earth - Predavanja univerziteta Jejl, Stenford, Berkli na posebnom sajtu.

3. Tutorstvo

Khan Academy - kanal o matematici i nauci prilagođen svim uzrastima. Hit na internetu, uglavnom zbog dobrih objašnjenja predavača Salmana Kana. Kanal je prvobitno zamišljen da sadrži lekcije i savete za njegovog sina, kad poraste.

Salman Kan (eng. Salman Khan), finansijski analitičar i osnivač sajta Khan Academy, uradio je preko 1400 lekcija za osnovce i srednjoškolce.

Bozeman Science - Dosta dobrih video lekcija iz oblasti prirodnih nauka. Sažeto, razumljivo i lepo ilustrovano.

TutorVista - Zanimljive video prezentacije sadržaja iz hemije, fizike i matematike.

MathTV - Matematika

PatrickJMT - Matematika

IntegralCALC - Integralni račun

3a. Video udžbenici (bez predavača, ali sa audio i video sadržajem)

Naučite francuski u preko 150 lekcija

4. Popularni kanali o obrazovanju Sadržaj je pristupačan za sve, jer liči na TV gostovanja i dokumentarce.

TEDxTalks - TedX sadrži kratka predavanja naučnika, pisaca, umetnika, boraca za ljudska prava, političara itd. Sve nove ideje obično budu predstavljene na TED-u pre nego li završe u mejnstrimu.

TEDEducation - Bitne stvari predstavljene na zanimljiv način.

ForaTv - Predavanja i debate o raznim temama.

BigThink - Sličnog sadržaja kao ForaTV i TedEx ali sa više diskusija na sajtu bigthink.com. Gosti, kao na primer fizičar Mičio Kaku (eng. Michio Kaku), ponekad i direktno komuniciraju sa korisnicima.

SAJTOVI NA SRPSKOM JEZIKU

1. Tutorstvo

Uči Slobodno - Matematika za osnovce

Rajak - Matematika za osnovce i srednjoškolce

2. Sajtovi za učenje - klasična metoda

English Online - Lekcije, fond reči, vežbe za usavršavanje engleskog jezika.

Opismeni se - Sajt o srpskom pravopisu.

Tutorijali.org - Velika baza softverskih znanja u obliku e-knjige.

Srpska IT Edukacija - Novi sajt ekipe mladih entuzijasta koji ima za cilj da uputi sve one koji bi hteli da se bave programiranjem.

2a. Korak po korak

Sedmica - Lekcije iz oblasti grafičkog softvera i dizajna (Photoshop, 3DMax itd.) i programiranja.

3. Blogovi

Edukativni blogovi - Kao što ime kaže, ovo je sajt koji povezuje različite blogove na temu obrazovanja tako što ih kategoriše po oblasti. Isprva sve deluje malo nasumično, ali kad vas preusmeri na originalni blog autora, tamo je već mnogo urednije.

SAJTOVI NA HRVATSKOM JEZIKU

1. Tutorstvo

Toni Milun - Matematika za osnovce i srednjoškolce, ponešto iz jezika i softvera, takođe za osnovce.

NAPOMENA

Ako znate još neke dobre linkove ostavite komentar.