Magic Nature

Ostrvo na jezeru Inisfri

2012-10-22T21:57:00.001+03:00

Ustaću i otići, otići na Inisfri,

I tamo kolibu dići od gline i pruća, znam;

Gajiću leje pasulja i košnice, imaću, tri,

I živeću srećan i sam...

Tamo ću imati spokoj jer sporo rominja mir,

Kaplje s velova jutra u cvrčkov raspevan žbun;

Tamo je blistava ponoć, podne uz purpuran vir,

A sumrak lepršanja pun...

Ustaću i otići... jer stalno čaroban šum

Pljuskanja jezerske vode slušam za jave i sna;

Taj šum, dok pločnike gazim i siv prašnjav drum,

Srce mog srca zna...

Vilijem Batler Jejts

РОЂЕНИМА ПОСЛЕ НАС - БЕРТОЛД БРЕХТ

2012-09-14T15:21:00.000+03:00

Заиста, живим у мрачно време!
Безазлена реч је глупа. Безбрижно чело
Знак је неосетљивости. Онај ко
се смеје
Само још није примио
Ужасну вест.

Какво је то време у које је
Разговор о дрвећу готово злочин
Зато што подразумева ћутање о толиким злоделима!
Зар онај што тамо мирно прелази улицу
Збиља није код куће за своје пријатеље
Који су у невољи?
.......................
Јео сам између битака,
Легао сам на починак међу убице.
Љубав сам водио немарно,
А природу гледао без стрпљења.
Тако је протекло време
Које ми је било дато на земљи.

Путеви су у моје време водили у мочваре.
Говор ме је одавао џелату.
Мало шта сам могао. Али би властодршци,
Надам сам се, седели безбедније да мене није.
Тако ми је протекло време
Које ми је било дато на земљи.
....................................................
Ви што ћете изронити из потопа
У коме смо ми потонули,
Спомените се,
Кад будете говорили о нашим слабостима,
И мрачног овог времена
Коме сте умакли.
.........................................
А знамо и сами:
Мржња, чак и према подлости,
Унакажава црте лица.
Гнев, чак и онај због неправде,
Чини глас промуклим.
Ах, ми
Што хтедосмо да припремимо тле за љубазност,
Сами нисмо могли бити љубазни.

Али ви, кад најзад дође време
Да човек човеку буде друг,
Спомените нас се
С трпељивошћу.

(Превео са немачког - Слободан Глумац)
Bez pitanja peuzela od Zoće jer me se mnogo dojmilo...

ODA

2012-08-19T22:36:00.000+03:00

Dođi, sjedni do mene, Lidija, na obali rijeke.

Mirno gledajmo kako teče i naučimo od nje.

da život prolazi, a mi se ne držimo za ruke

(Držimo se za ruke)

Onda ćemo misliti, velika djeca, da ovaj život

prolazi i ne staje,ništa ne ostavlja i ne vraća se,

odlazi prema dalekom moru, odlazi Sudbini,

dalje od bogova.

Opustimo ruke jer nije vrijedno da se umaramo.

Uživali, ne uživali, prolazimo kao rijeka.

No treba znati prolaziti sasvim spokojno

i bez velikih uzbuđenja.

Bez ljubavi, bez mržnje i strasti koje podižu glas,

bez zavisti koja previše uznemirava oči,

bez briga, jer i s njima rijeka će jednako teći

i uvijek će odlaziti prema moru.

Volimo se spokojno, misleći da možemo,

ako hoćemo, izmijeniti poljupce, zagrljaje, milošte,

ali bolje je da sjedimo jedno pored drugoga

i da gledamo kako rijeka teče.

Naberimo cvjetova, uroni u njih i ostavi ih

u svom krilu, nek njihov miris blaži ovaj trenutak-

ovaj trenutak kada smireni ne vjerujemo ni u šta,

nevini pogani propadanja.

Bar ćeš se, ako postanem sjena, sjetiti mene poslije,

a da te sjećanje na me neće opeći ni raniti,

jer nikad se ne držasmo za ruke niti se poljubismo,

niti bijasmo drugo osim djeca.

I ako prije mene poneses obol mračnom brodaru,

neću morati da patim kad te se budem sjećao.

Bit ćeš mi blaga u spomenu kad te se sjetim na obali,

tužna poganko s cvijećem u krilu.

Fernando Pessoa

VJERUJEM

2012-08-11T03:05:00.000+03:00

Od kad se riješih demona,

koji se predstavljaju kao anđeli

oslobodih mjesta za ljude.

Vjerujem,

u čistu riječ,

čisto srce,

sjaj koji spaja dušu i

ruku što piše.

U dobro koje većina gazi,

u život koji većinu ne mazi.

Vjerujem,

u čovjeka koji pronađe sebe

u čovjeku drugom.

Izdvajam,

čiste duše,

sa kojima ću da nastanim,

čiste nebeske prostore..

Skupo sam platila mir

i njegov odjek u kojemu počiva,

moj anđeo -

moj čuvar i čuvar moje pjesme,

kad ostanemo same pod divljim nebom,

koje rađa demone.

Vječita borba dobra i zla.

Vjera i molitva.

Ranka Lukić Grbić

Rođendan

2012-07-29T01:01:00.000+03:00

Autor fotografije: Svetlana Čigoja Barišić

U vrijeme kad se slavio moj rođendan,
bio sam sretan i nitko nije bio mrtav.
U staroj kući proslava mojeg rođendana bijaše nešto poput vjekovne predaje,
i radost sviju, i moja, bila je stanovita kao neka religija.
U vrijeme kad se slavio moj rođendan,
imao sam potpuno zdravlje što se sastojalo u tomu da ništa ne pojmim
da za obiteljski krug budem uman,
i da nemam nada koje su drugi imali za mene.
Kad dođe vrijeme da imam nade, ja ih više ne znadoh imati.
Kad dođe čas da gledam život, bijah izgubio smisao života.
Da, ono što bijah od pretpostavljenoga u pogledu sebe,
ono što bijah po srcu i rodbini,
ono što bijah u polupokrajinskim predvečerjima,
ono što bijah u ljubavi drugih i kao dijete,
ono što bijah - o, dragi Bože, ono što samo danas znam što bijah...
u kojoj je razdaljini!...
(Ne nahodim...)
Vrijeme kad se slavio moj rođendan!
Ono što sam danas poput vlage je u hodniku u dnu kuće,
što rađa plijesan po zidovima...
ono što sam danas
(i kuća onih što me ljubljahu trese se cijela od mojih suza ),
ono što sam danas, to je činjenica da su prodali kuću,
i da su svi mrtvi,
i da sam preživio sebe kao hladna šibica.
U vrijeme kad se slavio moj rođendan...
Kako sam to ljubio, kao osobu, ono vrijeme!
Tjelesna žudnja duše da se opet tamo nađe
u jednom putovanju metafizičkom i ćutilnom,
s dvojnošću mojega ja...
Jesti prošlost kao kruh izgladnjelog, bez okusa maslaca među zubima!
Vidim nekadašnje s jasnoćom što me osljepljuje za sve ono što je ovdje...
Prostrt stol s više stolnjaka, s boljim crtežima na posuđu, s više čaša,
kredenac s mnoštvom stvari - slatkišima, voćem i ostalim u sjeni namještaja-
stare tetke, razni rođaci, i sve to radi mene,
u vrijeme kad se slavio moj rođendan...
Zaustavi se srce!
Ne misli! Pusti glavu da misli!
O, moj Bože, moj Bože, moj Bože.
Danas više nemam rođendana.
Trajem.
Moji se dani zbrajaju.
Bit ću star kad to budem bio.
Ništa više.
Bijes što nisam ponio u džepu ukradenu prošlost!...
Vrijeme kad se slavio moj rođendan!...

Alvaro de Campos

Усамљеност... Loneliness...

2012-06-06T02:08:00.000+03:00

Autor fotografije: Svetlana Čigoja Barišić

Remek delo prirode

2012-06-05T22:40:00.000+03:00

Prijatelja s pravom možemo smatrati remek-delom prirode.

Ralf Valdo Emerson

Polomljeno

2012-06-04T10:14:00.000+03:00

Bez naslova

2012-05-24T00:12:00.000+03:00

Autor fotografije: Svetlana Čigoja Barišić

Ni bogova ni molitava!

Pa ipak biva ponekad da čujem

Nešto kao molitven šapat u sebi.

To se moja stara i večno živa želja

Javlja odnekud iz dubina
I tihim glasom traži malo mesta

U nekom od beskrajnih vrtova rajskih,

Gde bih najposle našao ono

Što sam oduvek uzalud tražio ovde:

Širinu i prostranstvo, otvoren vidik,

Malo slobodna daha.

Ivo Andrić

Amanet

2012-05-06T19:36:00.000+03:00

Autor fotografije: Svetlana Čigoja Barišić

Pokrećite se kroz razum bez saplitanja. Glatko.
Bez namere. Naprezanja. Opterećenja. I prisile.
Ne predviđajte unapred dubinu nijednog zamaha.

Misle li da ste ukopani - ukopana je njihova misao,
jer nije u stanju da vas prati.

I plačite i smejte se zbog iste stvari. U isti mah.
U isti mah se i vraćajte i odlazite tamo i ovamo.
Istodobno zaboravljajte i pamtite.

Letenje je onaj trenutak kad napokon
shvatite da vas svako može zameniti u svemu
osim u sopstvenoj smrti i sopstvenoj besmrtnosti.

Mika Antić

****

2012-05-02T09:11:00.003+03:00

Ništa ne treba uzimati k srcu!
Tako ponavlja u sebi onaj ko se na sebe ljuti svaki put kada pati, a ne propušta nijednu priliku da to čini.

Emil Sioran

МАЛО О ДУШИ

2012-04-14T02:00:00.000+03:00

(фото - Умида Акхмедова)

Душа се има.
Нико је нема непрекидно
и заувек.

Дан за даном,
годину за годином,
може се живети без ње.

Понекад само у усхићењима
и страховима детињства
гнезди се на дуже.
Понекад само чудећи се,
што смо стари.

Ретко нам асистира
при тешким радовима,
као што су померања намештаја,
вучење кофера.
или крстарење путевима у тесним ципелама.

У време попуњавања анкета
и сецкања меса,
по правилу, има излаз.

Од хиљаду наших разговора
учествује у једном,
и то не обавезно,
јер више воли да ћути.

Када нас тело јако заболи,
тихо напушта дежурство.

Избирљива је:
нерадо нас види у гомили,
гади јој се наша борба за било какву доминацију
и жестина грамзивости.

Радост и туга
за њу нису различита осећања.
Само кроз њихову повезаност
она је с нама.

Можемо да рачунамо на њу
када ни у шта нисмо сигурни,
а за све смо заинтересовани.

Од материјалних предмета
воли сатове с клатном
и огледала, што ревносно раде
и кад их нико не посматра.

Не каже одакле долази
и када ће поново нестати,
али очигледно очекује таква питања.

Чини се:
као што је она нама,
и ми смо њој
за нешто потребни.

Вислава Шимборска

Moj život

2012-03-07T10:39:00.002+02:00

Moj život bio je tegoban, pun lutanja i nesreća, vodio je u odricanje i poricanje, bio je zagorčan žuči čitavog čovečanstva, ali je bio bogat i gord, bio je to kraljevski život čak i u bedi. Ma koliko jadno bio proćerdan delić puta do potpune propasti, jezgro tog života bilo je plemenito, imalo je svoj lik i soj, nije se išlo za novčićima, već za zvezdama.

Hesse

Život

2012-02-25T13:01:00.000+02:00

Sve to ne zavisi od mene.

Setim se kako beše lep,

nad vodama dubokim nekim,

kao Mesec beo,

sa lukom tankim i mekim,

jedan most.

I, vidiš, to uteši me.

Ne zavisi od mene.

Dosta je da tog dana,

zemlja oko mene zamiriše preorana,

ili da oblaci prolete,

malo niže,

pa da me to potrese.

Ne, ne od mene.

Dosta će biti ako, jedne zime,

iz vrta jednog zavejanog

istrči neko ozeblo, tuđe, dete

i zagrli me.

M. Crnjanski

Svest o sebi

2012-02-10T18:02:00.000+02:00

Svest o sebi je čudesan osjećaj, ispunjava nas istovremeno zadovoljstvom i nemirom. Čovek je ima, ali može da živi i bez nje i tako često biva, ali ne i uvek. Ona je veličanstvena jer uništava vreme; ona je i opaka, jer negira razvoj.

H. Hesse

**********

2012-02-08T05:16:00.001+02:00

Treba govoriti drugome

2012-02-07T15:24:00.001+02:00

Ono što se ne može objasniti samome sebi, treba govoriti drugome. Sebe možes obmanuti nekim dijelom slike koji se nametne, teško izrecivim osjećanjem, jer se skriva pred mukom saznavanja i bježi u omaglicu, u opijenost koja ne traži smisao. Drugome je neophodna tačna riječ, zato je i tražiš, osjećaš da je negde u tebi, i loviš je, nju ili njenu sjenku, prepoznaješ je na tuđem licu, u tuđem pogledu, kad počne da shvata.
Meša Selimović

Lepota "uhvaćenih trenutaka"

2012-01-29T17:37:00.000+02:00

Sve ima svoju lepotu, no svako to ne vidi.

Konfučije

MUZICARI

2012-01-20T15:24:00.000+02:00

Svirali su

odu mira

S' cetri stava

simfoniju

Pod prozorom

serenadu

A sad sviraju

baladu

I pesma ih

drzi, vodi

dok se nova

oda rodi..

Svetlana Miletić

Prolaznost

2012-01-15T16:27:00.006+02:00

Znaci koje ostavljamo iza sebe neće izbeći sudbinu svega što je ljudsko: prolaznost i zaborav. Možda će ostati uopšte nezapaženi? Možda ih niko neće razumeti? Pa ipak, oni su potrebni, kao što je prirodno i potrebno da se mi ljudi jedan drugom saopštavamo i otkrivamo. Ako nas ti kratki i nejasni znaci i ne spasu od lutanja i iskušenja, oni nam mogu olakšati lutanja i iskušenja i pomoći nam bar time što će nas uveriti da ni u čemu što nam se dešava nismo sami, ni prvi ni jedini.

I. Andrić

Oblak

2012-01-10T17:50:00.001+02:00

U predvečerje, iznenada,

Ni od kog iz dubine gledan,

Pojavio se ponad grada

Oblak jedan.

Vjetar visine ga je njiho,

I on je stao da se žari,

Al oči sviju ljudi bjehu

Uprte u zemne stvari.

I svak je išo svojim putem:

za vlašću, zlatom il za hljebom,

A on - krvareći ljepotu -

Svojim nebom.

I plovio je sve to više,

Ko da se kani dići do boga;

Vjetar visine ga je njiho,

Vjetar visine raznio ga.

Dobriša Cesarić

Trenuci lutanja

2012-01-08T17:35:00.000+02:00

Ima perioda u životu kada se čovek naprosto izgubi, luta, ne zna šta treba da radi, gde mu je mesto. Pokušava svašta...Ali, prođe i to. I sve bude onako kako je i trebalo.

Vesna Korać

Čudesni trenutak

2012-01-05T08:15:00.000+02:00

Autor: Svetlana Čigoja Barišić

Mudrost

2012-01-03T09:46:00.000+02:00

Neosporan znak mudrosti je videti čuda u običnim stvarima.~Ralf Valdo Emerson

Autor fotografije: Svetlana Čigoja Barišić

Kreativnost

2012-01-02T21:08:00.000+02:00

Ne želim da kažem da je pogrešiti isto što i biti kretivan. Ali znam da, ako nisi spreman da pogrešiš, nikada nećeš smisliti nešto originalno.

Ken Robinson