Милан М. Милошевић

2025-03-18: Јубиларна конференција ДИДС 2025: Визија будућности интернета

noreply@blogger.com (Милан Милошевић) — Wed, 19 Mar 2025 01:18:00 +0000

У Београду је данас одржана петнаеста, јубиларна конференција Дан интернет домена Србије (ДИДС 2025), која је окупила водеће стручњаке из области дигитализације, интернет регулативе и технолошких иновација. Под слоганом „Back to the Future“, конференција је понудила свеобухватан преглед трендова који обликују интернет у будућности, уз посебан фокус на дигиталну трансформацију, заштиту приватности и економске аспекте дигиталног доба.

Кључно предавање: Повратак основним принципима интернета

Кључно предавање под називом „Повратак у будућност: ка снажнијем интернету“ одржала је Полина Малаја, која је истакла да је првобитна визија интернета као децентрализоване и отворене мреже угрожена све већом централизацијом технолошких гиганата. У свом излагању, Малаја је нагласила значај враћања основним принципима интернета – отворености, безбедности и интероперабилности. Такође је упозорила на изазове које доносе нове технологије попут вештачке интелигенције (AI) и проширене стварности (XR), као и на опасност фрагментације глобалне мреже.

Дискусија о регулацији и пословним хоризонтима интернета

Једна од најзапаженијих дискусија била је панел-дискусија „Будућност интернета: Регулатива, технологије и пословни хоризонти“, на којој су учествовали стручњаци из различитих сектора: Кристијан Кауфман (ICANN), Растко Петаковић (Karanović & Partners), Мика Тасић (креативни технолог из Велике Британије), уз модерацију Данка Јевтовића, члана Управног одбора РНИДС-а.

Једно од централних питања било је како различите државе регулишу интернет. Док Европа настоји да уведе јединствене стандарде приватности и заштите корисника, земље попут Кине примењују строгу централизовану контролу. Панелисти су указали да будућност интернета зависи од баланса између иновација и регулације.

Мика Тасић је говорио о економским аспектима интернета, указујући да је монетизација података један од кључних мотора дигиталне економије. „Корисници интернета су истовремено и радници и потрошачи, а највећу добит извлаче технолошке корпорације које управљају њиховим подацима“, рекао је Тасић.

Индекс дигиталног развоја Србије

Посебно интересовање изазвала је презентација „Индекс дигиталног развоја Србије“, коју су представили Предраг Милићевић и Никола Јовановић. Истраживање је показало да дигитални индекс Србије износи 46,97 од могућих 100, што сугерише да постоји велики простор за унапређење дигитализације у домаћем привредном сектору.

Кључни налази истраживања:

Две трећине фирми има веб-сајт, али се он углавном користи за основну презентацију.
79% компанија користи друштвене мреже за пословање, при чему је Facebook најзаступљенија платформа (80%).
55% фирми користи апликације за комуникацију, али само 25% има чет-подршку на својим сајтовима.
Сектор производње показује бољу дигиталну адаптацију од услужног сектора.

Сајт индекс.срб омогућава компанијама да процене свој ниво дигитализације и добију препоруке за унапређење пословања.

Дигитална трансформација у Србији

У занимљивом предавању „Дигитална трансформација на српски начин“, Иван Минић је указао на разлике између теорије и праксе у дигитализацији домаћих компанија. Са дозом хумора, приказао је примере успешне примене дигиталних алата у Србији, наглашавајући да је за праву трансформацију потребно више од просте онлајн присутности – неопходне су дубоке промене у размишљању, организацији и пословним процесима.

Хуманитарна иницијатива „Локалац на интернету“

Још један значајан сегмент конференције био је пројекат „Локалац на интернету“, који је представила Маријана Борковић. Ова иницијатива РНИДС-а од 2020. године спаја дигиталне платформе са хуманитарним радом, кроз продају брендираних производа и подршку младим талентима.

Један од најинспиративнијих примера био је успех ученица Математичке гимназије, које су уз подршку пројекта посетиле CERN, водећи светски институт за нуклеарна истраживања. Осим тога, најављена је сарадња са удружењем Лице улице и планирање мурала у Београду.

Презентација успешних примера коришћења .rs домена

У наставку програма конференције ДИДС 2025, приказан је уводни филм који је представио успешне примере употребе .rs домена. Овај сегмент је пружио увид у то како домаће компаније и појединци користе национални интернет домен за изградњу дигиталног идентитета и пословног успеха.

Како интернет домен постаје срж бренд стратегије

Након филма, Иван Станимировић и Миомир Попесков одржали су презентацију под називом Domen.rs студија случаја: Како настаје бренд. У излагању су поделили практичне савете о значају интернет домена у креирању снажних брендова, наглашавајући да домен може играти кључну улогу у стратегији брендирања, често надмашујући традиционалне SEO методе оптимизације.

ДИДС квиз – завршница у динамичном духу

Конференција је завршена интерактивним ДИДС квизом, који је на забаван начин тестирао знање учесника о интернет доменима, дигиталним трендовима и историји интернета. Овај сегмент је додао динамичну и едукативну ноту финалу програма, омогућавајући учесницима да се такмиче и провере своје знање у пријатељској атмосфери.

Закључак: Потврда значаја ДИДС конференције

Јубиларно 15. издање ДИДС конференције још једном је потврдило свој статус водећег догађаја за дигиталну заједницу у Србији. Комбинујући стручне анализе, практичне примере и инспиративне иницијативе, конференција је пружила дубљи увид у будућност дигиталног екосистема и нагласила значај интернет домена у модерном пословању.

Линк https://dids.rs/

Снимак конференције доступан је на званичном YouTube каналу РНИДС-а (https://www.youtube.com/live/bTzagbbfq4k?si=gNEYQlc6DKEc-vDn).

#ДИДС #DIDS #RNIDS #РНИДС #мобилнимилан #Београд

Реакције са поводом - поводом првих изјава новог министра просвете, науке и технолошког развоја

noreply@blogger.com (Милан Милошевић) — Sun, 01 Sep 2013 12:57:00 +0000

Добили смо новог министра просвете Томислава Јовановића који је јавно изјавио да неће бити отпуштања у просвети и науци јер ту нема вишка. Ову изјаву свакако треба поздравити јер уноси нов начин посматрања људских ресурса којих у Србији има. Досадашња матрица размишљања, не само у просвети, била је смањење трошкова на рачун одрицања и маргинализације (економске, социјалне, образовне, политичке и сваке друге) значајних (не само људских) ресурса.

Другим речима људски ресурси су посматрани као предмети којих можемо да се по потреби одрекнемо јер морамо да спроведемо болне мере које су тражене од нас. А те болне мере су за последицу имале маргинализацију или одрицање од ресурса (не само људских) који су протоком времена пропадали а тиме се смањивала шанса за опоравак (друштвени, економски, политички) Србије измучене свиме што се дешавало протеклих година и деценија.

Заиста је бесмислена претходна стратегија да се најуре школовани људи из просвете само да би се задовољили монетарни захтеви ММФ и Светске банке око смањења буџетских трошкова. Па ти наставници могу да учествује у разноразним пословима везаним за ревитализацију Србије. Простор за креативно коришћење тог потенцијала/ресурса је неограничен. Потребно је само имати идеје како их искористити а не ићи линијом мањег отпора која налаже да људе можемо посматрати као предмете и да их се можемо одрицати како се коме из света финансија прохте.

У овом прилогу ће се изнети неке идеје које могу да буду интересантне теме за размишљање и које могу да буду искоришћене на релативно једноставан начин без неких посебних трошкова. Отпуштањем људи привидно се штеди новац јер се прави озбиљан социјални трошак који монетарно исказан може да буде и већи од привременог растерећења државног буџета. "Уштеђене" паре би се утрошиле на разноразне економске експерименте, разноразне субвенције страним "инвеститрима" (а видесмо да је ту било поприлично превара) и којешта другог што не би дугорочно помогло Србији. Ако се људима који су сада, по захтеву ММФ и Светске банке, исказани као вишак да посао од интереса за развој локалних заједница где доскора бејаху корисни користи могу да буду вишеструке. Идеје су овде креиране тако да не захтевају значајнија средства јер основна инфраструктура већ постоји у већини школа (људски ресурси, рачунари, интернет, већина школа и наставника има дигитални фото апарат, мобилни телефон, итд.). Изнете идеје су у суштини јавни радови на ревитализацији локалних заједница коришћењем постојећих ресурса у просвети. Јавни радови не морају да буду само изградња путева и друге материјалне инфраструктуре већ и активности везане за друштвену и образовну сферу.

Уместо да правимо социјалне случајеве људима можемо да обезбедимо посао из области њихове квалификованости и њиховог интересовања. Ако хоће посао нека раде нешто корисно за оне који их плаћају (пореске обвезнике) и то у областима за које су квалификовани и где су исказали свој интерес а постоји и интерес заједнице.

Новац није проблем јер је питање буџета за просвету у суштини прерасподела државног буџет који је и досада био скроман у поређењу (процентуално) са буџетским издвајањима других развијенијих држава. Ако хоћемо да будемо као развијеније државе не смемо дозволити да се понашамо супротно (да непотребно штедимо где они не штеде већ размишљају како да додатно потроше/инвестирају). Србија расипа новац на разне буџетске ставке сумњиве вредности а добро осмишљено ангажовање просветних радника може да буде она карика која нам недостаје. Уместо да се новац поклања страним "инвеститорима" и да на крају добијемо мало или нимало на овај начин би смо добили нешто корисно (продукти рада наставника), изграђено поверење у заједници, људе који нису социјални случајеви већ корисни чланови заједнице што се дугорочно враћа кроз бољу образованост деце али и одраслих, корисним пројектима за целу заједницу, бољим профилисањем заједнице, итд.

У фокусу треба да буде унапређење квалитета наставе али и подршка ревитализацији локалне заједнице (у разним областима) чији су део. Пошто је простор за унапређење наставе већ законски уређен и законска обавеза у оквиру постојећих норматива ту је простор прилично сужен. Остаје простор ангажовања у локалној заједници

Пођимо редом:

За наставнике информатике и рачунарства

Ако су "вишак" онда допуну до пуне норме могу да зараде тиме што ће држати наставу свима онима који желе да науче да користе рачунар (млади или стари свеједно).

За наставнике српског језика:

Професори српског језика могу да организују већи број књижевних вечери, трибина и сличног како за децу и омладину тако и за остале узрасте и у граду и у селу чиме ће се обогатити друштвени живот који је у неким заједницама прилично замро. Такође могу да се укључе у лекторисање писаних прилога осталих колега на сличним пројектима.

За наставнике историје:

Историографски обрадити историју локалне заједнице, њених институција, и свега што може да буде интересантно. За почетак могу да направе попис извора (књиге, документи, фотографије, филмови, цртежи, итд.). Могу да напишу монографију своје школе ако она не постоји.

За наставнике ликовног:

Да обраде питање ликовног стваралаштва у локалној заједници, да обезбеде репродукције значајних радова, да припреме смотру ликовног стваралаштва деце општине (није захтевно само треба мало добре воље). Да организују курсеве ликовног за чланове заједнице који хоће да науче да сликају.

За наставнике музичког:

Да обраде питање музичког стваралаштва у локалној заједници, да припреме смотру музичког стваралаштва деце и омладине општине (није захтевно само треба мало добре воље).

За наставнике биологије:

Да обраде питања везана за биодиверзитет локалне заједнице, да направе виртуелни хербаријум, итд. Да проуче биодиверзитет локалног парка, села, итд. А такође могу да организују и еколошке патроле да би снимили стање животне средине. За то су квалификовани. За почетак могу да прикупе списак расположивих извора о биодиверзитету и стању животне средине.

За наставнике географије:

Да обраде одреднице везане за интересантне локалитете у заједници (места, реке, потоци, изворишта, итд.). Да успоставе сарадњу са локалном туристичком организацијом. Да организују излете за децу да коначно упознају заједницу у којој живе где ће наставник у улози водича да им презентира сво богатство краја у коме живе.

За наставнике страних језика:

Да преведу на језик којем подучавају децу прилоге које су обезбедиле њихове колеге у сарадњи са локалном туристичком организацијом

За наставнике физичког васпитања

Толико има простора за систематско и организовано унапређење бављења спортом да је то тешко набројати. Не само спортови као фудбал, кошарка, рукомет већ и други спортови као што су атлетика, борилачке вештине и слично.

Сарадња са локалном заједницом

Такође је неопходно да буду укључене и друге институције у локалној заједници као што су туристичке организације, центри за културу, центри за развој спорта, библиотеке, музеји, архиви, итд. И они имају сличан проблем као просветни радници и сви они могу да профитирају од заједничке сарадње. Локална туристичка организација наведене резултате може да искористити за бољу презентацију заједнице у циљу привлачења туриста, библиотека може да профитира од реализације активности наставника српског (и других) језика, музеј може да добије драгоцене сараднике а и посетиоце, итд.

Како реализовати предложено

За почетак наставници који су потенцијални вишак (а и они који нису) могли би да направе директоријум/адресар својих колега у локалној заједници и да оснују општински/градски актив за координацију свог рада.

Затим је нужно да осмисле програме/пројекте на којима би се ангажовали.

Да би порески обвезници видели да се њихов новац не траћи улудо нужно је да обезбеде видљивост свог рада. За почетак треба да направе своје сајтове/блогове где ће свој рад учинити видљивим свим члановима заједнице јер су на крају крајева плаћени из буџета који обезбеђују сви грађани. Посебно је важно да рад и резултати рада буду видљиви јер тако добијају подршку шире заједнице. Савремене технологије омогућавају да се нечији рад прати скоро у реалном времену ако се то постави као захтев. Све од плана и програма, преко извештаја и резултата рада треба да буде јавно доступно у разумним роковима (око недељу дана од догађаја).

Ако не знају да користе технологију (рачунар, интернет) нека искористе тренутак и нека науче. Треба им дати и ту могућност.

Уместо закључка

Вероватно ће неко и неко из Министарства просвете, науке и технолошког развоја ово прочитати па могу да искористе ове идеје.

Можда је најбоље да распишу јавни позив за идеје како искористити потенцијал који је тренутно запослен у просвети. Ако ништа друго треба омогућити да се постојеће идеје дораде и учине реализљивијим.

У иницијалној фази довољно је да се дефинишу технички захтеви у вези форми предлагања (циљеви задаци, исходи, индикатори, потребни ресурси, итд.) и да обезбеде инфраструктуру за комуникацију (преко Интернета, базе података, форуми, итд.). Све треба да буде јавно да се не би десило да неки добар предлог промакне и да се омогући јавни дијалог о свим пристиглим идејама (не као са досадашњим јавним расправама које су биле нетранспарентне већ прави онлајн форум отворен за све).

Администратори целе иницијативе могу да буду људи из министарства (који су у истом сосу јер ако се отпуштају наставници у школама то значи да и за њих има мање посла па су и они на удару).

Конкурс би могао да буде расписан већ колико следеће недеље (потребно је знати шта се хоће и искористити постојеће ресурсе) али би било згодно да се да простор школама да неке идеје већ сада реализују у виду школског плана рада за 0213/2014.

Потребно је дефинисати упутство везано за минимални садржај ових нових иницијатива које ће се финансирати из буџета и донети акта како да се то угради у ЦЕНУС.

Ево и конкретног предлога шта минимално треба да садржи иницијатива наставника који је потенцијални технолошки вишак да би обезбедио ангажовање у складу са предложеним:

програм ангажовања (циљеви, задаци, исходи, начин реализације)
план ангажовања (акциони план у текућој школској години)
индикатори који ће се пратити (број учесника, број организованих часова, итд.) морају да буду идентификовани
докази који ће се приложити о реализованој активности (записници, листа учесника са потписима, технички извештај о реализованој активности, извештај о видљивости активности, итд.)
механизми мониторинга и евалуације (супервизија ангажовања јер без контроле не иде)
план видљивости (сваки овај ангажман треба да буде праћен веб страном/сајтом са публиковањем свих информација + фотографије и видео записи (не мора да се плаћа јер може и бесплатно – контролор реализације пројекта је општа јавност а истовремено и коректив за даље)
модели кључних докумената (техничког извештаја за активност, пројекат у целини, плана видљивости (комуникациона стратегија), итд.).

Нема времена за чекање.

5. Петровдански поход на Јухорску трансверзалу

noreply@blogger.com (Милан Милошевић) — Sat, 20 Jul 2013 22:33:00 +0000

Тринаестог јула био сам на једној лепој планинарској акцији под називом 5. Јухорска трансверзала. Домаћини су били љубазни и добри организатори. Хвала Ивану и другарима на једном лепо проведеном дану на Јухору. Идуће године ето мене опет. Погледајте моје албуме са фотографијама (можда сам мало претерао али шта ћете волим да фотографишем).

Прикажи 5. Петровдански поход на Јухорску трансверзалу на већој мапи

	ДОРУЧАК	РУЧАК
УТОРАК 02.07.2012.
СРЕДА 03.07.2012.	Кувана јаја, салама, домаћи сир, чај	Супа, кобасица , пире-кромпир, купус салата;
ЧЕТВРТАК 04.07.2012.	Барена сланина , кувано јаје, чај;	Гулаш, пире-кромпир, мешана салата ;
ПЕТАК 05.07.2012.	Сир, кајмак, јогурт	Паприкаш, мешана салата;
СУБОТА 06.07.2012.	Кувано јаје, 2 сафаладе, домаћи сир, чај	Пасуљ са месом, купус салата;
НЕДЕЉА 07.07.2012.

Милан М. Милошевић

2025-03-18: Јубиларна конференција ДИДС 2025: Визија будућности интернета

Кључно предавање: Повратак основним принципима интернета

Дискусија о регулацији и пословним хоризонтима интернета

Индекс дигиталног развоја Србије

Дигитална трансформација у Србији

Хуманитарна иницијатива „Локалац на интернету“

Презентација успешних примера коришћења .rs домена

Како интернет домен постаје срж бренд стратегије

ДИДС квиз – завршница у динамичном духу

Закључак: Потврда значаја ДИДС конференције

Линк https://dids.rs/

Реакције са поводом - поводом првих изјава новог министра просвете, науке и технолошког развоја

За наставнике информатике и рачунарства

За наставнике српског језика:

За наставнике историје:

За наставнике ликовног:

За наставнике музичког:

За наставнике биологије:

За наставнике географије:

За наставнике страних језика:

За наставнике физичког васпитања

Сарадња са локалном заједницом

Како реализовати предложено

Уместо закључка

5. Петровдански поход на Јухорску трансверзалу

2013-06-29: Излет до Ваљева, Струганика, итд.

ТАБОР ПЛАНИНАРА СРБИЈЕ ПОВЛЕН 2 – 7. јул 2013.

2013-06-16: Планинарска акција Рајац 2013: Рајац, Добре воде, Врх Сувобора

2013-06-09: Планинарска акција Рудник 2013 (Острвица, Рудник, Мали Штурац, Велики Штурац)

Острвица

Рудник (планина)

Рудник (насеље)

Велики Штурац

2013-05-12: Планинарска акција "Нарцису у походе"

2013-04-27: Планинарска акција "Карађорђевим стопама 2013."

Моја маленкост

2013-04-14: Планинарска акција "Стазом петрушких монаха"

О нашим домаћинима

2013-03-30: 17. пролећни Дан планинара -Гледићке планине

2013-03-17: Планинарска акција "Гарашко језеро-Букуља-Аранђеловац"

Летовање на Тари августа 2012.

2012-07-21: Одржани су 3. књижевни сусрети у организацији Књижевног клуба 21

2012-07-15: Обилазак Левча и околине Јагодине и посета интересантним локалитетима

2012-07-11: Обилазак манастира "Моравске Свете Горе" и пратећих локалитета

2012-07-14: Планинарење: Јухорска трансверзала 2012. и Први Петровдански сабор

Преглед албума са фотографијама

2012-07-10: Обилазак околине Јагодине

Ново Ланиште: Храм посвећен Успењу Пресвете Богородице

2012-07-10: Рибник: Црква у изградњи

2012-07-10: Буковче: Код чесме

2010-07-06: Посета Белој Цркви

15. научно-стручна конференција у области информационих и комуникационих технологија – YU INFO

Излет на Авалу - један пријатан дан проведен у пешачењу

Желим Вам пуно среће и успеха у 2009.г.

Питања за одборнике СО Смедеревска Паланка

Питања за одборнике СО Смедеревска Паланка

Нова социјална мрежа "Србија OnLine"