MOJ KARDIOLOG

COVID-19, UTICAJ NA LIČNOST

noreply@blogger.com (Moj kardiolog) — Mon, 17 Oct 2022 12:34:00 +0000

DA LI NAS JE PANDEMIJA COVID-19 UČINILA MANJE PRIJATELJSKIMA

Nova studija je primetila brze promene u ličnosti tokom pandemije, pri čemu su ljudi postali manje otvoreni, savesni, prijatni i ekstrovertni. Studija je rađena u SAD i obuhvatila preko 7000 ljudi od 18-109. Zanimljivo je da su se ličnosti mlađih odraslih najviše promenile.

LIČNOST I BLAGOSTANJE

Mnogi od nas su postali svesniji zdravlja tokom pandemije,tako što su se bolje hranili i više vežbali. Mnogi od nas su pokušali svoju pažnju da preusmere na nešto drugo, na neku vrstu pshihološkog, emocionalnog i intelektualnog rasta, nor. Novim hobijem. Bez obzira na sve to u ukupnom zbiru, mentalno zdravlje i blagostanje su značajno smanjeni. Ovo stoga što sama lčnost utiče na naše blagostanje. Na primer: ljudi koji imaju visok nivo savesnosti, prijatnosti i ekstrovertnosti imaju veću verovatnoću da dožive najviši nivo blagostanja. Ako pogledamo pažljivije, čini se da je pandemija negativno uticala na sledeće oblasti:

našu sposobnost da izrazimo saosećanje i ljubaznost prema drugima (prijatnost)
našu sposobnost da budemo otvoreni za nove koncepte i želju da se uključimo u nove sutiacije (otvorenost)
našu skolonost da tražimo i uživamo u društvu drugih ljudi (ekstraverzija)
naša želja da težimo da svojim ciljevima, dobro obavljamo zadatke ili ozbiljno shvatimo odgovornost prema drugima (savesnost).

Šta dalje?

Vremenom se naše ličnosti menjaju na način koji nam pomaže da se prilagodimo starenju. Kako starimo, imamo veće samopouzdanje, samokontrolu i veću emocionalnu stabilnost. Međutim, tokom pandemije, primećeno je suprotno. Ovo je razumljivo, jer smo se susreli sa ograničenjem sloboda, izgubljenim prihodima i bolešću. Sve ovo je promenilo nas i naše ličnosti. Znanje nam omogućava da biramo. Možda da malo odvojite vreme i razmislite o svojim iskustvima u proteklih nekoliko godina i da li ste se i vi promenili ?

IZVOR: Greater Good Magazine

LUTANJE UMA

noreply@blogger.com (Moj kardiolog) — Sat, 17 Sep 2022 09:10:00 +0000

Kada negde čekamo,obično vadimo telefon da prektratimo vreme, Nova studija otkriva da je bolje neraditi tada ništa, sem da razmišljamo.

Ako idete gradskim prevozom, verovatno ste primetili da većina ljudi gleda u mobilne telefone da im ne bi bilo dosadno. Ovo ide u prilog ranijim studijama da će ljudi učiniti sve da izbegnu dosadu, dajući sebi čak i elektrošokove.

Novija istraživanja pokazuju da potcenjujemo koliko je prijatno i zanimljivo ne raditi ništa, osim obraćanja pažnje na to gde nas misli odvedu,

U nizu eksperimenata, istraživači su doveli studente japanskog univerziteta u laboratoriju i rekli ima da će uskoro ući u sobu bez svojih stvari, da čekaju i ne rade ništa osim da sede dvadeset minuta. Dalje im je rečeno da dok čekaju mogu da razmišljaju o čemu god žele, ali im nije dozvoljeno da spavaju, hodaju ili vežbaju, gledaju u telephone ili satove. U nekim verzijama čekanja bili su u mračnim sobama. Pre ulaska sobu i po izlasku popunjavali su upitnike.

Istraživači su otkrili da su studenti imali bolje utiske tokom razmišljanja u sobama nego što su očekivali.

“Ljudi ne cene stvarnu vrednost čekanja/razmišljanja” kaže istraživač Kou Murayama. “Ali, ako se jednom u to upuste, onda to počinju da cene”.

Da bi ovo potvrdili, pitali su studente da li bi rađe bili u sobi bez ičega stimulativnog, ili u sobi sa kompjuterom i mogućnošću da čitaju vesti. Naravno da se većina opredelila za drugu varijantu. Nasumično sui h podelili u dve ponuđene grupe. Nakon boravka nije bilo razlike u zadovoljstvu izmedju ove dve grupe.

Spontano razmišljanje često uključuje lutanje uma, sanjarenje, razmišljanje o budućnosti ili prisećanje uspomena, a sve to ima pozitivne strane. Utvrđeno je da lutanje uma i sanjarenje poboljšavaju naše rapsoloženje, kreativnost, postavljanje ciljeva i radni učinak. Razmišljanje o prošlosti na nostalgičan način čini nas srećnijima i otpornijima na stres.

IZVOR: GGSC

ATRIJALNA FIBRILACIJA I ŠLOG

noreply@blogger.com (Moj kardiolog) — Sat, 03 Sep 2022 20:31:00 +0000

Atrijalna fibrilacija (apsolutna aritmija) i šlog

ŠTA JE ATRIJALNA FIBRILACIJA?

Atrijalna fibrilacija (apsolutna aritmija) je važan faktor rizika za moždani udar (šlog). Pacijenti sa atrijalnom fibrilacijom (AF) mogu imati niz iscrpljujućih simptoma i pridruženih bolesti. Čak i kada bolesnik nema simptoime a ima atrijalnu fibrilaciju, može da promeni strukturu leve prektomore, što

može produžiti aritmiju i otežati lečenje. Atrijalna fibrilacija može biti stalna ili u epizodama (paroksizmalna). Rano otkrivanje je kamen temeljac za smanjenje rizika od mogućih komplikacija uključujući i šlog. Prisustvo atrijalne fibrilacije povećava rizik nastanka šloga za pet puta. Kako godine odmiču, šansa se povećava.

FAKTORI RIZIKA

Faktori koji povećavaju mogućnost nastanka AF su: starenje, hipertenzija, sleep apnea, gojaznost, uzimanje alkohola, angina pektoris, srčana slabost, valvularne mane, pojačana funkcija štitaste žlezde (hipertireoza), hronično oboljenje bubrega, dijabetes melitus. Smatra se da je dobro raditi redovni skrinig ljudima sa preko 65 godina, ljudima sa hipertenzijom ili sa sleep apneom. Detaljniji skrining se radi ljudima preko 75 godina ili sa rizikom od nastanka šloga.

U atrijalnoj fibrilaciji poremećen je ritam srca i to može izazvati stavaranje tromba (krvni ugrušak), koji može otputovati do mozga, zapušiti neku od arterija u njemu, što nazivamo moždanim udarom ili šlogom.

SIMPTOMI

Simptomi koji mogu biti znak atrijalne fibrilacije su najčešće: stezanje u grudima, nedostatak daha mahom pri naporu, slabost, umor i letargija. Zatim, osećaj preskakanja srca, psihosocijalni stres, poremećaji sna. Žene imaju tendenciju da imaju teže simptome od muškaraca. Ukoliko se AF javlja povremeno i prolazi sama od sebe, kod žena su te epizode obično duže. Jedan broj bolesnika sazna za AF tek kada dobiju šlog ili infarkt srca, jer 12 – 33% nemaju simptome.

DIJAGNOSTIKA

Zbog mogućih teških posledica koje atrijalna fibrilacija može da izazove, sve se više obraća pažnja na rano otkrivanje. Ono podrazumeva kardiološki pregled koji će dati smernice za dalju kardiološku dijagnostiku. Ona se ne može unapred prognozirati, ali može uključiti ultrazvuk srca, holter EKG, ili neku drugu metodu.

LEČENJE

Atrijalna fibrilacija se leči, ali zahteva i pacijentov angažman u lečenju. Lekar će dati lekove kojima će ili vratiti AF u normalni srčani ritam, ili će regulisati da otkucaji srca ne budu mnogo brzi. Takođe će dati lekove koji će smanjiti mogućnost stvaranja krvnih ugrušaka, a možda i lekove čime će se usporiti stvaranje srčane slabosti. Pacijenti se moraju rešiti gojaznosti, povećati fizičku aktivnost, smanjiti unos alkohola i stimulanasa ako ih uzimaju.

Ne treba se plašiti ako imate AF. Ona se može lepo lečiti i sa njom se može lepo živeti.

IZVOR: MEDTHORITY

SREĆNI, ZNAČI ZDRAVI

noreply@blogger.com (Moj kardiolog) — Sun, 12 Jun 2022 09:36:00 +0000

Nova studija sugeriše da bi optimizam, sreća, društvena podrška i svrha života mogli da produže život. Kako starimo, postajemo skloniji ozbiljnim bolestima srca, demeciji i kancerima. Ako želimo da živimo duže, znamo već da je važno je da pravlno jedemo, vežbamo i dovoljno spavamo. Ali šta je sa našim psihičkim zdravljem ? Da li je to bitno za našu dugovečnost? Nova studija pokazuje da jeste bitno.

U ovoj studiji, anketirano je preko 21.000 ljudi starijih od 50 godina. Traženo je da svake 4 godine prijave koliko su srećni, optimistični i zadovoljni svojim životom. Zatim, koliko su imali podrške i osećaj svrhe .

Između 2006. i 2020. skoro 5 000 je umrlo, dajući istraživačima priliku da vide koliko je psihičko zdravlje moglo uticati na njihovu dugovečnost.

Prvo: isključeni su bili faktori koji bi na drugi način mogle skratiti njihov životni vek: pol, rasa, etnička pripadnost, bračni status, nivo obrazovanja i socioekonomski status dece. Analizirano je i da li su pili, pušili, imali problema sa mobilnošću, ili su već imali hronične bolesti kao visok krvni pritisak, malignitete.

Naučnici su otrkili da su oni koji su živeli, imali su bolje psihološko zdravlje.

Ljudi sa životnim zadovoljstvom višim od prosečnog, svrhom u životu ili optimizmom u 50 godina života, živeli su u proseku 5-8 godina duže. To je prednost koja se može uporediti sa onim što imaju visokoobrazovani ljudi.

Jedno od objašnjenja bi moglo biti i da se psihološki zdravi ljudi više brinu o sebi.

Kako "blagostanje" povećava dugovečnost nije poznato sa sigurnošću. Ono je podrazumevalo svrhu u životu. Bojlan kaže da je ovo intrigantno, jer svrha života nije nužno smanjenje stresa, i može u stvari, zahtevati suočavanje sa izazovima.

Ovo korelira sa jednim naučnikom, koji je rekao da je stres dobar, jer organizam na njega reaguje samo na dva načina "to fight" ili " to fly", a oba su dobra. Samo da napomenem, da se stres mora razlikovati od besa i od nezadovoljstva. To nije isto.

Pošto manje obrazovani ljudi imaju tendenciju da kraće žive od visokoobrazovanih, Bojlan i kolege su se zapitali da li bi bolje psihičko zdravlje moglo da ublaži ovaj nalaz, pomažući manje obrazovanima da žive duže.

Nažalost, veća sreća ili svrha života produžila je život visokoobrazovanima, ali nije manje obrazovanima.

S druge strane, veća društvena podrška, optimizam i zadovoljstvo životom, bili su od pomoći i nisko i visokoobrazovanim ljudima.

Ovo su važni nalazi, jer javna i lična podrška u smislu zahvalnosti, pažnje i društvenih veština koji neguju podršku, mogu pomoći ljudima da vode srećnije živote, i produže ih.

IZVOR: GREATER GOOD MAGAZINE

GOJAZNOST KOD DECE

noreply@blogger.com (Moj kardiolog) — Wed, 12 Jan 2022 20:11:00 +0000

Loš kvalitet ishrane u ranom životu, pored gojaznosti, može imati dugoročne zdravstvene efekte, ali dokazi su uglavnom iz studija poprečnog preseka.

Cilj je bio da se isprati kvalitet ishrane norveške dece primenom apriornih indeksa kvaliteta ishrane, i da identifikujemo determinante ranog života i ispitamo potencijalne veze sa prekomernom ishranom.

METODE: U studiju je uključeno 34.074 predškolaca (trogodišnjaka) i 18.350 dece školskog uzrasta (sedmogodišnjaka) iz prospektivne, populacione norveške kohortne studije majke, oca i deteta.

Kvalitet ishrane je procenjivan, kao i pridržavanje mediteranske dijete (MD), što odražava usklađenost sa smernicama o ishrani, zasnovanim na hrani. Istraživane su i perinatalne karateristike, karakteristike detinjstva kao kvalitet ishrane.

REZULTATI: jedno od troje dece se potpuno pridržavalo MD u 3. i 8. godini života. 60% dece se dosta dobro pridržavalo MD. Kratko trajanje dojenja, fizička aktivnost i trajanje sna kao i dugo vreme pred ekranom od 18 meseca života bili su povezani sa nižim indeksom kvaliteta ishrane (IKS) nakon 3 godine. U oba uzrasta (3. i 8. godina života), kvalitet ishrane majke je bio najjači prediktor za IKS.

Visok stepen indeksa kvaliteta ishrane nakon 3 godine, ali ne i pridržavanje mediteranske dijete je povezan sa manji rizikom od prekomerne težine (uključujući i gojaznost) nakon 8 godina.

ZAKLJUČAK: Studija pruža dokaze da visok kvalitet ishrane u ranom detinjstvu može smanjiti rizik od prekomerne težine u kasnijem detinjstvu, nezavisno od trenutnog ponašanja u ishrani.

U našim uslovima, tačno proračunata hrana za decu se može dobiti u jaslicama i vrtićima, jer su unos hrane radili ljudi koji se time bave i znaju materiju. Iz ovoga sledi da deca koja su išla i u jaslice i u vrtić uz pravilnu ishranu majke, imaju manje šanse za gojaznost u budućnosti.

Kakav je tok i koje su posledice gojaznosti i starijem uzrastu, možete pročitati u članku DEBEO I BOLESTAN.

IZVOR: www.nature.com

JUTRO SA JOVANOM I SRDJANOM

noreply@blogger.com (Moj kardiolog) — Tue, 05 Feb 2019 21:21:00 +0000

Snimak gostovanja u jutarnjem programu "Jutro sa Jovanom i Srđanom". Tema, skoro svakodnevna... uticaj klimatskih promena na opšte stanje organizma.

Izvor: TV PRVA

U SUSRET DANU ZALJUBLJENIH

noreply@blogger.com (Moj kardiolog) — Sat, 19 Jan 2019 19:02:00 +0000

Poklonite svoje srce sebi za ovaj Dan zaljubljenih. Volite ga malo više, da biste u njemu napravili dovoljno mesta i vremena i za druge. Učinite to, ovaj put, na nešto zanimljiviji način.

Napravite vežbanje da bude seksi. Plešite sami ili sa partnerom. Ako ga nemate, nađite ga. Ne pitajte me još i kako da ga nađete. Pa lepo: ko traži, nađe način, ko neće, nađe izgovor. Plešite 3 puta nedeljno, idite na folklor, idite na vežbe 3 puta nedeljno ... neka sve to traje 150 minuta nedeljjno. Slikajte se na početku ovih kura, i 6 meseci kasnije, Stavite slike na zid iznad vage za merenje.

Otkačite se u slobodno vreme od TV, mobilnog i tableta. Idite kod komšija, prijatelja kojima obećavate mesecima da ćete se videti. Upalite muziku, plešite... san će biti bolji, vi ćete biti srećniji... bićete zdraviji.

Upišite se na kurs kuvanja, zabavićete se, upoznaćete nove prave ljude od krvi i mesa. Omogućiće Vam da pravite lepu hranu za dijetu u kojoj ćete slabiti. Što više znate o nečemu, bolje ćete se vladati.

Prestanite da pušite. Poljupci će Vam biti lepši. Imaćete više vremena tokom dana. Manje ćete se umarati. Kraće i bolje spavati. Smislite unapred na šta ćete da iskoristite vreme, ono koje ste u višku, jer ne pušite. Nemojte da to bude hrana... glockanje, grickanje itd... izađite napolje... sređujte park. popravite ljuljaške, skupite đubre i sadite travu na mestima gde je nestala u parku.

Sklonite se od svih situacija koje Vas nerviraju, od ljudi koji Vas unesrećuju. Sklonite takve ljude od sebe, sklonite takav posao od sebe.

Uradite nešto novo za svoje srce i za druga srca. U susret danu zaljubljenih.

13 sati i 38 minuta

noreply@blogger.com (Moj kardiolog) — Wed, 21 Nov 2018 15:17:00 +0000

Završila sam trku koja se smatra najtežim jednodnevnim sportskim događajem na svetu. Za taj sam se podvig intenzivno pripremala tačno godinu dana. Ustajala u 5.30. išla na bazen kad se drugi vraćaju iz grada, vikende provodila u dugim vožnjama bicikla, vodila računa šta jedem, lečila povrede i propuštala večernje događaje.

4 km plivanja sa meduzama

Šest i trideset. Još nije sasvim svanulo, napolju je petnaestak stepeni. Cupkam obučena u foku i čekam da se čuje pucanj koji označava početak trke. U vodu u sedam prvo uleću profesionalci, za njima, u redovima po četvoro, mi amateri, takozvani age grouperi. Juče su rekli da je temperatura vode 16.5 stepeni, to bi trebalo da je u redu. U svakom slučaju toplije od onog austrijskog jezera u kome sam plivala Ironman 70.3 u maju. Preda mnom je 3.8 kilometara plivanja u Severnom moru, voda je mirna i ravna, ispod površine svetlucaju stotine meduza svih mogućih veličina i boja… Pipnula sam juče jednu, ne peče, tako da je i to okej. Umočim još jednom naočare u kofu sa vodom, da ne magle dok plivam, i spremna sam. Kao i ovih 3.199 potpuno ludih osoba oko mene.

U Kopenhagen smo stigli pre tri dana. Moji drugari trijatlonci (Srbija je na ovoj trci imala šest predstavnika, moj brat i drugarica, moj bicikl i ja. Uživali smo u sunčanom vremenu koje smo doneli sa sobom. Još na aerodromu srećemo stotine ljudi koji su u ovaj lepi grad došli s istim ciljem – da ispune svoj san. Ceo grad je pun nasmejanih ljudi koji zauzimaju sve italijanske restorane – pred trku se radi punjenje ugljenim hidratima i svi jedemo samo peciva i pastu. A kako se u Kopenhagenu dan pre naše trke održava i Prajd parada, ima ko da napuni i one druge restorane… Sve vrvi od dobrog raspoloženja i smeha, tremu niko ne pominje. A treme i nema.

Sad, dok plivam i gledam kakve sve trave rastu po dnu ove lagune, fokusirana sam i razmišljam samo o trenutku kada ću proći kroz cilj.

180 km na dva točka

Posle sat i dvadeset sedam minuta plivanja, eto me napolju. Dvoje volontera mi pomaže da se iskobeljam iz vode i povratim ravnotežu, već trčim ka šatoru u kome se valja presvući za bicikl. Većina takmičara ispod neoprenskog odela za plivanje, već ima triko u kome će sesti na bicikl i posle trčati, ali ne i ova sredovečna gospođa koja vodi računa o zrdravlju i izbegava promaju na mokro: lagano se brišem, presvlačim u potpuno suvu odeću, malo prosušim kosu, pojedem jednu energetsku čokoladicu, obujem čarape i sprinterice za bicikl, stavljam kacigu i naočare. Da ne zaboravim, i ovo vreme se računa u krajnji rezultat. Mnogima su dovoljna tri, četiri minuta, meni je dvadeset taman. Proveravam flaše sa energetskim i izotoničnim napicima na biciku, sve je tu. Spremna za 180 kilometara na dva točka.

Divna je Danska, predeli su kao iz bajke, kasno je leto i zasada sunčan dan. Vozimo na sever pored mora, prema Hamletovom domu, sve je zeleno, uredno, čisto, svi su napolju i hvataju za njih dragoceno sunce. Put kasnije skreće u kopno, kroz prelepa danska sela (kasni je avgust, a pšenicu još nisu požnjeli, šta ti je klima: ili: kako to da je Danska najveći proizvođač svinja u Evropi, a ja još nisam namirisala nijednu farmu – svašta se čoveku vrzma po glavi dok vozi tako sam).

Jedan pad na 140. kilometru i malo krvi na kolenu, taman da se prisetim detinjstva, ali nije strašno. Negde na 150. kilometru počinje da pada grad. Mislim da je baš zgodno što imam kacigu, ali nemam duge rukave i duge nogavice. Eto razloga da malo jače stisnem pedale i pobegnem iz ovog oblaka.

42 km trčanja

Posle sedam sati i tri minuta volonter od mene uzima bicikl, a ja, najsrećnija na svetu jer sam preživela najtežu etapu, krećem ka šatoru da se spremim za omiljenu disciplinu – trčanje. Obuvam suve čarape, patike za trčanje, uzimam još jedan energetski bar, proveravam koliko je čist Toi Toi (čist je) i krećem da istrčim maraton. Tek je četiri po podne, možda i stignem da se slikam sa medaljom po dnevnom svetlu. Na izlasku iz šatora srećem jednog zbunjenog saputnika i pitam ga:“Gde ćemo sad? Nije valjda da moramo i da trčimo? I to maraton?!” Oboje počnemo da se smejemo.

Predivna trkačka staza, četiri kruga po deset kilometara kroz sam centar grada, malo pored mora, čisto da se mahne Maloj sireni, pa nazad u centar. Hiljade gledalaca koji navijaju i bodre, ceo grad je došao da gleda trku. Tu je i moj support crew, slikaju me, bodre me i pitaju da li sam dobro. A ja sam odlično. Nasmejana, noge me lepo služe, pijem i jedem na svakoj okrepnoj stanici (slani „tuc“ keks nikada nije bio ukusniji!), razgovaram sa volonterima i drugim takmičarima.

Za razliku od bicikla gde je draft zabranjen i udaljenost od susednog vozača mora biti najmanje dvanaest metara. Na trčanju je dozvoljeno druženje i ćaskanje. Jedan deo rute ide kroz more uskom drvenom stazicom. Na trideset i nekom kilometru zapinjem za jednu dasku i prostirem se koliko sam druga. Nikada u našoj novijoj istoriji nisam pala na trčanju (a mnogo trčim). Dvoje prilaze da me podignu i da me pitaju da li sam dobro i da li mi je potrebna medicinska pomoć. Kažem da nije, zahvaljujem im, iz kolena ide krv, odsedim i lepo se isplačem da me manje boli, ustajem i nastavljam da trčim. Osim kroz okrepne stanice na kojima, da se telo ne bi ugasilo, mora da se pije i jede sve što je u ponudi, nisam hodala na maratonu. Trčala sam sve vreme. Po savetu jednog iskustnog triatlonca, podelila sam stazu na osam segmenata od po pet kilometara i svaki segment trčala za nekog meni dragog. Tako je lakše i lepše. Maraton sam istrčala za četiri sata i 36 minuta.

You are an Ironman

Ne sećam se najjasnije ulaska u cilj. Da moj brat nije snimio video, ne bih ni znala kako je bilo. Poslednja dva kilometra sam ubrzala, nisam uzimala okrepu, trčala sam na adrenalin i emocije. Poslednjih nekoliko stotina metara trčim kroz špalir ljudi koji viču, smeju se, pevaju, muzika je glasna, na semaforu ispred sebe vidim svoje prezime i kumulativno vreme. Dok sam se trkala, nisam imala kumulativ i mislila sam da idem nešto preko 14 sati, pre trke sam znala da ću biti zadovoljna sa 15. Na semaforu vidim 13:38 i mislim da su možda pogrešili. Onda čujem spikera koji izgovara moje ime, ušla sam u cilj, neko mi stavlja (veliku i tešku) medalju oko vrata i čujem reči o kojima sam maštala dve godine: “You are Ironman”.

Jelena i Marko me čekaju, dugo se grlimo i ja puštam emocije da izađu iz mene. I suze i smeh zajedno, i reči da sam okej, da je sve u redu. Vode me da pojedem picu i popijem nekoliko čaša koka kole(mislim da postoji određen broj ljudi koji se trka samo zbog toga da bi ovu, apsolutno zabranjenu hranu i piće mogao da konzumira makar samo u ovom trenutku), pa onda na check out. Valja uzeti svoj bicikl i kese sa odećom koju sam menjala za svaku od disciplina, i sve to odneti kući.

Ja sam svoj bicikl odvezla, žurila sam da gledam naše košarkaše u finalu. Oni su osvojili srebro, ja gvožđe. Završila sam trku koja se smatra najtežim jednodnevnim sportskim događajem na svetu. Za taj sam se podvig intenzivno pripremala tačno godinu dana. Ustajala u 5:30, išla na bazen kad se drugi vraćaju iz grada, vikende provodila u dugim vožnjama bicikla, vodila računa šta jedem, lečila povrede i propuštala večernje događaje. Ipak, uživala sam u svakom treningu, slušala svog trenera Vladimira Savića (srpskog rekordera u Ironmanu i čoveka sa kojim delim ovu medalju), i znala da će zapravo moj naporni trening završiti i tu, najvažniju trku.

Medalja je za moje klince: da se hvale da im je mama Ironman, da teže najneverovatnijim postignućima i da znaju da je sve moguće, ako dovoljno jako želiš. I još nešto – na poleđini medalje izgravirano je: „This is not a tea party“. Ja ionako nisam ljubitelj čaja. Idemo dalje…

Autor teksta je Marija Desivojević Cvetković, viši potpredsednik Delta Holdinga. Objavljen je u Nedeljniku 08.09.2016.

NE SAMO ZA USKRS

noreply@blogger.com (Moj kardiolog) — Wed, 14 Nov 2018 22:09:00 +0000

Nedavno je urađena studija koja je obuhvatila pola miliona Kineza starosne dobi od 30 do 79 godina.

Ljudi koji su jeli jedno jaje na dan su manje oboljevali od kardiovaskularnih oboljenja. Oni koji su ih svakodnevno jeli, imali su za 18% manji rizik za sva kardiovaskularna oboljenja, a za 28% je manji rizik od hemoragičnog šloga.

IZVOR: BMJ

VAŽNO JE IZDRŽATI

noreply@blogger.com (Moj kardiolog) — Wed, 14 Nov 2018 21:59:00 +0000

Deda Mraz je javio da debelima ove godine neće ispunjavati želje. S obzirom da je ostalo još 7 nedelja do Nove godine, šanse za ispunjenje želja još uvek postoje.

Najpre bih vas podestila da se hipertenzija i šećerna bolest (tip 2), leče najpre dijetom i fizičkom aktivnošću. Lekovi koje uzimate, imaće bolje dejstvo ukoliko je težina idealna. Broj komplikacija bolesti će kasnije, u godinama, biti manja.

Važno je da gubite težinu u kontinuitetu i da ne posustanete. To NE znači da ste počeli ako ste za nekoliko nedelja oslabili 3kg. Masa od 3kg u dijetama je gubitak vode i pražnjenje creva. Vi zapravo od svog sala niste ništa izgubili, a patite nekoliko nedelja.

Savet je da nedeljno gubite BAR 1kg. Odlično bi bilo ako bi to bilo 1.5 kg. To NEĆETE postići povećanjem fizičke aktivnosti, a istim unosom hrane. Slabi samo onaj ko manje jede. Slabi samo onaj ko pati, gladuje, ne može da zaspi uveče, kada sanja hranu, i neraspoložen zbog nesnalaženja u novonastaloj situaciji.

Ovo što sam navela se javlja SAMO u početku. Kasnije se naviknete i polako ulazite u drugi režim života. Počinjete da otkrivate blagodeti novog života. Blagodeti nekog ko je mršaviji, jači (jer se bavi fizičkom aktivnošću), lepši, samopouzdaniji, i sa više energije. Dugotrajnim ovakvim procesom će se i neke stvari u mozgu promeniti, pa težinu nećete vratiti.

Ne treba zaboraviti da kada prođe prvi užas dijete, bivate bolje raspoloženi, sa više energije, i više vremena. Manje trošite na razmišljanje o hrani, na njenu nabavku, pripreme, a i samo prehranjivanje. Manje i spavate.

Ovo je, naravno, samo za one koji ne posustanu, koji mogu sve- za odabrane! Da li ste Vi baš ta(j)?!

Ako jeste, spremite se za crvenu usku haljinu za Novu godinu, ili za nove farmerke u broju o kome ste sanjali.

Prve će želje biti ispunjene, a ostalo će deda Mraz.

PROMENE VREMENA

noreply@blogger.com (Moj kardiolog) — Sun, 14 Oct 2018 15:35:00 +0000

Da biste uspešno obavljali svakodnevne obaveze čak i pri naglim promenama vremena, bilo da ste zdravi ili da ste hroničan bolesnik, poslušajte savete lekara koje smo izdvojili iz emisije "Jutro sa Natašom" na TV Prva.

Video možete pogledati klikom OVDE.

KAKO DA PRAVILNO IZMERITE KRVNI PRITISAK

noreply@blogger.com (Moj kardiolog) — Mon, 16 Jul 2018 20:30:00 +0000

Postoje 3 tipa aparata za merenje krvnog pritiska:

1. živin - zabranjen je zbog hroničnog trovanja isparenjima žive.

2. anerodni ili auskultacijski

3. digitalni

Pritisak se može meriti u različitim pozicijama tela, ali je najpravilnije sedeći.

Merenje pritiska

Sesti, ruku staviti na sto i opustiti je. Opustiti i sebe, mislite da ste na moru. Staviti povesku oko lakta tako da bude 1 - 2 prsta iznad lakatne jame. Crevo koje viri iz poveske mora biti na sredini unutrašnje strane ruke. Na taj način prati arteriju sa koje beleži rezultate. Napumpati povesku do 200mmHG, i polako popuštati vazduh.

Aparat za merenje pritiska

Postoji pet Korotkovljevih tonova koji se u tom popuštanju vazduha mogu čuti. Za laike su najvažniji PRVI i POSLEDNJI ton. Baš oni se NAJTIŠE čuju. Stoga se dešava da se izmere niže vrednosti sistolnog ("gornjeg"), i više vrednosti dijastolnog ("donjeg") krvnog pritiska. Tako se stvara iluzija i strah od "sastavljanja" pritisaka.

Sastavljanje krvnih pritisaka u prirodi NE POSTOJI, i NIKADA se ne događa !!! Ne treba se plašiti toga, kao ni potencijalne "smrti ako se sastave".

Sa digitalnim samomeračem je merenje lakše i tačnije, zaniva se na jednom pritisku na dugme. U ovom slučaju treba voditi računa da su baterije dobro napunjene.

Ako ponavljate merenje, skinite i namestite ponovo povesku. Kada merite krvni pritisak, merite na goloj ruci. Ne zavrćite rukave, jer kao laik ne možete znati da li ste napraviili "duplu povesku": Ako prvo stegnete rukavom, ponovno stezanje poveske (manžetne) aparata za pritisak, daće netačnu vrednost. Vežbajte, jer vežba čini majstora.

Ne zaboravite da se pritisak stalno menja, kao i frekvenca srca. Može se i u sekudni promeniti ako je organizmu potrebno. Oscilacije krvnog pritiska prestaju samo pred smrt.

autor : Dr Maja Nešović

ČUVAJTE SVOJE SRCE

noreply@blogger.com (Moj kardiolog) — Wed, 02 May 2018 18:02:00 +0000

VAKCINACIJA, MISLITE O TOME...

noreply@blogger.com (Moj kardiolog) — Tue, 24 Apr 2018 21:30:00 +0000

VIAGRA- DVADESET GODINA KASNIJE

noreply@blogger.com (Moj kardiolog) — Fri, 20 Apr 2018 22:18:00 +0000

I pored brojnih predrasuda zasnovanih kao i uvek na NEznanju, "plava pilula", Viagra se održala, proslavila, proširila krug delovanja i ovog aprila puni dvadeset godina. Napravljena je da bi omogućila bolji protok kroz krvne sudove kod ljudi obolelih od angine pektoris. Tokom ispitivanja, otkriven je usputni efekat koji ju je lansirao u nebo.

Korisnici u studiji primetili su da im se seksualni život značajno poboljšao. Opadanje seksualne moći tokom godina je normalno, jer krvni sudovi polako stare, sužavaju se i zapušavaju. Naročito mali krvni sudovi. Mi, lekari, ovo opadanje nazivamo erektilna disfunkcija (ED). Izraženija je kod ljudi sa uznapredovalom aterosklerozom, a to podrazumeva ljude sa hipertenzijom, anginom pektoris, ljudi sa preležanim infarktom srca i sa srčanom slabošću.

Takođe, erektilna disfunkcija je vidljiva i kod bolesnika sa šećernom bolesti, iz istih razloga - problemima sa malim krvnim sudovima u telu.

Vrlo često je erektilna disfunkcija i prva manifestacija šećerne bolesti i hipertenzije. Viagra je svojim dejstvom omogućila da se baš ti mali krvni sudovi prošire i da time podstakne i održi erekciju koliko je potrebno.

Zbog svog dejstva bolje prokrvljenosti, tokom ovih godina počele su i žene da je uzimaju. Tokom vremena, dobila je i još jednu upotrebnu vrednost - kod bolesnika sa plućnom hipertenzijom, olakšava i produžava život.

U Velikoj Britaniji se kupuje bez recepta. Sada vam je jasno da je to siguran lek za bolji i slađi život. Da ga uplešava, a ne odnosi.

Ono što je važno da znate, ovu plavu lepoticu u najboljim godinama kupujte samo u apotekama, jer je to jedini garant da u njoj ima dobrih, a ne opasnih supstanci. Jeste malo skuplja, ali u životu je sve što je lepo ili skupo, ili za džaba.

Uživajte u životu, jer život nema reprizu !

IZVOR: MOJKARDIOLOG

SUPLEMENTI ILI NE - PITANJE JE SAD

noreply@blogger.com (Moj kardiolog) — Sun, 08 Apr 2018 21:47:00 +0000

Pola Amerikanaca uzima neki oblik suplemenata. Neki mogu pobošljšati zdravlje, neki nemaju nikakav uticaj, a neki mogu biti štetni. Zato je izuzetno važno dobiti odgovor na pitanje: Suplementi ili ne?

"Kupci neka paze!" kaže dr Joan Manson, šef prevetivne medicine u Brigham and Women’s Hospital u Bostonu, i Profesor na Harvard medicinskom fakultetu.

"Mnogi od preparata ne prolaze rigorozne kontrole koje moraju lekovi da prođu. Jedan broj zaista pokazuje korist, ali taj broj nije velik. Prikazano je njih sedam.

1. VITAMIN D

Vitamin D promoviše apsorpciju kalcijuma u telu. To preuzimanje nije nimalo jednostavno, i zahteva angažman više organa. Da li uzimanje viška vitamina D opterećuje bubrege? Većini žena u menopauzi, to dodatno uzimanje nije ni potrebno. Naročito ženama koje žive na Mediteranu, gde je dovoljno Sunca, a ono je pokretač celog procesa metabolizma kalcijuma. Takođe je nepotreban i gojaznim ženama. Masno tkivo je metabolički aktivno, i štiti te žene od osteoporoze. Neko opravdanje za uzimanje svakako postoji kod starijih od 70 godina, gde je viđen boljitak. Količine vitamina dnevno bi bile oko 800 IU. Savetuje se i uzimanje tune, lososa, mleka i pečuraka.

2. PAZITE SE INTERAKCIJE MEĐU LEKOVIMA

Mnogi ljudi koriste biljke u raznim oblicima radi lečenja depresije i nervoze. Treba voditi računa ako su Vam doktori kombinovali lekove za lečenje depresije, kontraceptivne pilule ili lekove iz grupe statina, a vi već uzimate neke suplemente, da bi ova stanja poboljšali. Ukoliko ovo primetite, javite se lekaru pre kombinovanja. Veliki broj suplemenata će ostati, i neće Vas ugroziti.

3. KALCIJUM

Kalcijum se najbolje apsorbuje iz hrane. Jedna čaša jogurta sadrži 1/5 dnevnih potreba. Kalcijum dolazi i iz žitarica, sokova i drugih mlečnih proizvoda. Višak kalcijuma koji bi uneli, otišao bi urinom u neku od obližnjih reka, ili bi se deponovao u krvne sudove.

4. SRBIJA I VITAMINI

Na teritorijama na kojima se Srbija nalazi, kakvu god hranu da jedete, ili da ne jedete, dodatni vitamini nisu potrebni. Šta više jedna od studija u svetu, iz 2011. godine je ispitivala 40.000 žena starijih od 19 godina. Pokazalo se da su žene koje su uzimale suplemente češće umirale, u odnosu na žene koje nisu uzimale ništa.

Međutim, druga studija iz 2015. godine je pokazala da žene koje su uzimale multivitamine 3.4 g u kontinuiteu, imaju manji rizik da obole od kardiovaksulrnih oboljenja.

5. RIBLJE ULJE KAO SUPLEMENT

Omega 3 se smatra zaštitnom supstancom za nastanak srčanih bolesti. Studija u NEJM od pre nekoliko godina sa 6 000 ljudi, nije pokazala dobitak u prevenciji. Ipak, doktori se slažu da treba uzimati Omegu 3, ali iz hrane. A ribe treba biti dva puta nedeljno na jelovniku (American Heart Association - Dietary Guidelines). Ukoliko ne volite ribu, naćićete ih u lanu, orahu, avokadu.

6. KAVA - KAVA

Neželjeni efekti su u vidu potencijalnog oštećenja jetre. Kava-kava potiče iz korena biljke Piper methysticum. Odlična je za smanjenje anksioznosti i za lečenje nesanice. Nažalost, moguće je, iako ne kod svih, da ošteti jetru. Štaviše u tolikoj meri, da se završi smrću. Ima i interakcije sa lekovima iz grupe antikonvulziva, antipsihotika, i lekova za lečenje Parkisnsonove bolesti.

7. SOJA

Oprezno zbog estrogena. Tofu i sojino mleko sadrže dosta proteina, vlakana i brojne minerale. Neke žene ih koriste u periodu menopauze. Treba voditi računa jer povišen nivo estrogena može voditi u karcinom dojke. American Cancer Society navodi da je ova veza soje i kancera kompleksna, kontroverzna i razvija se. Svaka bojazan i sumnja vode dalje od soje.

Izvor: EVERYDAYHEALTH

SRCE KOJE KUCA, ALI IZ LABORATORIJE

noreply@blogger.com (Moj kardiolog) — Fri, 06 Apr 2018 22:16:00 +0000

Naučnici sa Univerziteta Kolumbija razvili su u laboratoriji srčani mišić koji kuca. Laboratorijski uzgojeno srce dobili su od matičnih ćelija, a ovo je prvi put u istoriji da je laboratorijsko srce toliko dobro da može biti korišćeno u medicinskim istraživanjima, odnosno da može oponašati pravo ljudsko srce - kuca kao ljudsko srce i ima jednake strukture tkiva.

Naučnici su uspeli da stvore ovakvo srce jer su koristili drugačiju metodu, nego dosad. Ranije su koristili zrelije matične ćelije koje su mogle da stvore tkivo koje im je potrebno za proučavanje, a sada su odlučili da pokušaju sa matičnim ćelijama u vrlo ranom procesu razvoja, kojima je bilo lakše manipulisati.

Kako bi ubrzali razvoj laboratorijskog srčanog mišića, naučnici su slali u njega električne impulse kako bi stimulirali kontrakcije, što je tačno ono što se događa u zdravome srcu.

Trebalo im je samo četiri sedmice da uzgoje srce koje je dovoljno zrelo da može da sekoristi u istraživanjima, odnosno oponaša srce odrasle osobe. Ovo otkriće pomoći će nauci u boljem proučavanju ljudskog srca i testiranja lekova za srce jer laboratorijsko srce može oponašati organ bolesne ili zdrave osobe, odnosno šta god naučnici traže.

Izvor: SD

FITNES ZA STARIJE

noreply@blogger.com (Moj kardiolog) — Sun, 01 Apr 2018 15:53:00 +0000

ŽENA ZBOG KOJE JE SRBIJA SVOJEVREMENO ZABRANILA KNJIGU

noreply@blogger.com (Moj kardiolog) — Tue, 13 Mar 2018 21:24:00 +0000

Mnogo pre Džejmija Olivera, Rudolfa, kanala 24Kitchen, nutricionista i koučeva, ali i pre savremenih pokreta za emacipaciju žena, živela je i radila Spasenija Marković, od milošte prozvana Pata.

Iako možda niste čuli za nju, velika je verovatnoća da je Pata bila uz vas od kako ste se rodili. Naime, Spasenija Marković autorka je legendarnog Patinog kuvara, pozamašnog štiva sa preko 4.000 recepata, koje se, svojevremeno, redovno nalazilo među poklonima za mlade bračne parove. Ako pročešljate svoju policu sa knjigama, kladimo se da ćete tamo pronaći Patu i njene đakonije koje su vam postale omiljena jela.

Ko je bila Spasenija Pata Marković?

Spasenija se rodila 31.decembra 1881. u veoma uglednoj beogradskoj porodici, te joj beše suđeno da postane prava dama. Otac joj je bio Dimitrije Đurić, general, ministar vojni i član Srpske akademije nauka, a deda Dimitrije Matić, doktor filozofije i ministar pravde i prosvete. Udala se za pešadijskog majora Đorđa Ristića i s njim imala dvoje dece: kćer Ljubicu i sina Dušana, inače konjičkog majora koga će Nemci ubiti na Banjici 1943. Kasnije se udala za doktora Zorana Markovića.

Pata se obrazovala u Beču gde je završila školu za domaćice i postala vrsna kuvarica. Inspirisana životom u austrijskoj metropoli, pronašla je svoju životnu misiju – obrazovanje i izbavljenje srpskih žena iz ropstva kuhinjskih zidova. Snažno je propagirala načela moderne medicine i bespoštedno se zalagala za savremeni, evropski način života žena u Srbiji.

Čuveni Branislav Nušić, koji je veoma poštovao Patu, napisao je 1925. u “Politici”, jedan članak o učenim ženama, u kome je za gospođu Marković između ostalog rekao :

“Od kada uđete u njen dom, vidite da je to dom učene, srpske dame u kome ničega ne manjka. Pomislio bi čovek da u njemu boravi kakva kraljica i da ima bar tuce posluge. Međutim, Gospođa Marković, ima samo jednu služavku, sa kojom radi iste poslove po kući. Kada vidite da se u maniru velike dame ponaša kao da je njen dom Dvor, dok ne prozborite sa njom ne biste ni poverovali u njenu skromnost i vedar duh kojim ona zrači.”

Kao upraviteljica Ženske zanatske škole u Brankovoj ulici, Spasenija Pata Marković je svoje ideje širila baš tamo gde su bile najpotrebnije. Paralelno je od učenica prikupljala domaće recepte, usavršavala ih, kategorizovala i na kraju objavila u prvoj knjizi Moj kuvar iz 1939. godine, koji je narod prozvao Patin kuvar.

Ovaj naziv se zadržao i u budućim vremenima iako je knjiga u novom izdanju izašla pod nazivom “Veliki narodni kuvar”.

Istovremeno, Spasenija je kuvarske savete davala i na radiju i u dnevnom listu Politika. Tu je uređivala rubriku “Jelovnik za danas” u kojoj je davala savete kako da se sa malo novca skuva zdrav ručak i objavljivala recepte koje su joj slale domaćice iz cele zemlje.

Jednom nedeljno izlazila je i Patina čitanka za domaćice, ali, budući da je posedovala vatreni duh i bila protivnik tadašnje vlasti, Pata Marković je u recepte ubacivala i različite sarkastične opaske, zbog čega je snosila posledice.

Zabranjeni kuvar
Zbog svojih naprednih ideja Spasenija Pata Marković doživljavana je kao svojevrsni disident. Mnogi su postavljali pitanje “ko je ta ŽENA Pata da se meša u život Balkana?”

Posledica je bila to da je Srbija postala jedina zemlja koja je, u to vreme, zabranila knjigu koja se bavi kuvanjem. To se dogodilo u vreme šestojanuarske diktature (trajala od 6. januara 1929. do 3. septembra 1931. godine. U tom periodu kralj Aleksandar I Karađorđević je raspustio Narodnu skupštinu, zabranio rad svih političkih stranaka i sindikata, političke skupove i uveo cenzuru).

Tada je Patina čitanka za domaćice, kao nedeljnik, bila jedino štivo koje je izlazilo bez cenzure. Prirodno, čitanka je postala svojevrsno opoziciono glasilo u kome je Patin brat, inače zakleti opozicionar, na jednoj stranici ironično govorio o kralju i diktaturi, naravno kroz recepte.

Po završetku Drugog svetskog rata, Pata je, kao žena iz bogate porodice, uhapšena kao izdajnik. Imovina, uključujući i kuću u kojoj je, tokom rata skrivala jevrejsku decu, joj je nacionalizovana, a njeno ime je dobilo oznaku – zabranjeno.

Ipak, beše joj dozvoljeno da vodi škole za mlade partizanke, podučava ih bontonu i kuvanju za “radni svet”. Ne lezi vraže. Snažan uticaj koji je ime Spasenije Pate Marković imalo među narodom, dovelo je do toga da je proglase za osobu koja širi ideje buržoazije. Odmah joj je zabranjeno da se potpisuje punim imenom, a oduzeta su joj i sva prava.

Svi njeni kuvari, objavljeni od 1945. do 1990. potpisani su samo sa “SM”. Spasenija Pata Marković umrla je 1974. u svojoj 94. godini.

Tako je govorila Pata
“Najbolje knjige koje postoje, to su kuvari. Većinu ostalih nije trebalo ni pisati. Šteta što su pisci kuvara, obično nepoznati” – Ibzen.
Ovim rečima Spasenija Pata Marković započinje svoj kuvar. U uvodu, između ostalog, piše:

“Hrana je ono što nas održava u životu. I baš zato nimalo nije svejedno šta čovek jede, koliko jede i kako je jelo pripremljeno. Raznolikost životnih namirnica i različiti načini pripreme hrane, od velikog su značaja za čovečiji organizam. Samo raznolika hrana može da čovečijem organizmu da sve one sastojke koji su nam potrebni: belančevine, masnoće, skrob, šećer, razne soli, vitamine, itd, a nedostatak tih sastojaka doprinosi do raznih poremećaja u organizmu. Kućni posao je težak, ali on je kao i svaki drugi posao, dvostruko težak za onoga koga obavlja bez izvesnog znanja i spretnosti.”

Zanimljivo je da Pata Marković u svom kuvaru jedno poglavlje posvećuje sirovoj ishrani koja je danas izuzetno popularna.

Spasenija je bila protivnik stroge vegetarijanske ishrane jer telo ne dobija dovoljno proteina. Ipak, pozitivno je gledala na laktovegetarijansku dijetu, gotovo identičnu onome što današnji lekari propisuju.

Naravno, Pata je veoma brinula i za ishranu dece, posmatrajući je kao deo vaspitanja.

“Što se tiče dece, njih je ionako najbolje još iz detinjstva navikavati na jednostavnu i zdravu hranu, a ne da posle budu probirači i zakerala”, pisala je Spasenija Marković, žena koja je činila sve da postavi temelje praktične parole da “zdravlje ulazi na usta, od detinjstva do starosti”.

Sve to Pata čini i dan danas.

ŠTO VIŠE, TO BOLJE...

noreply@blogger.com (Moj kardiolog) — Mon, 26 Feb 2018 11:53:00 +0000

4. januara ove godine, u "online" izdanju čuvenog časopisa Nature, objavljeno je da veće uzimanje kafe, smanjuje rizik za nastavan hipertenzije.

U okviru 10 studija, ispitivani su oni koji NE uzimaju kafu uopšte, oni koji uzimaju 2, 4, 6, 8 ili više šoljica nadan.

Ne plašite se, družite se sa ljudima uživajući u zajedničkim kafama.

Izvor: NATURE

KAKO DA ŽIVITE NAJBOLJI ŽIVOT

noreply@blogger.com (Moj kardiolog) — Sat, 24 Feb 2018 13:29:00 +0000

1. Prema rečima Dr Josh Axe (2018), "biohaking" testira različite stilove života da bi pronašao baš onaj koji Vama odgovara. Npr. korekcija hrane da bi vaša težina bila dobra i da biste se dobro osećali.

2. Zdravlje creva. prema rečima psihijatra Emily Deans (2016), zdravlje creva ima važnu ulogu u upravljanju procesa zapaljenja u telu. Takođe, stanje creva može uticati na prag bola, hormone i sposobnost da se bore protiv bolesti i kontinuiranog stresa. Jessica Migala (Health.com 2015) preporučuje fermentisane namirnice, kao što su: kiseli kupus, kefir, jogurt, kombuha.

3. Barre trening je inspirisan osnovama baleta sa kombinacijom joge i pilatesa. To je nova inspiracija, mada je, zdravstveno, najprihvatljivija i dalje Tinetiks struktura vežbanja koje je odavno plasirala Jelena Tinska.

4. Planinarenje će u ovoj godini biti još popularnije. Ono objedinjuje nekoliko dobrih stvari, a najvažnijih za život. Poseduje kompetitivnost sa samim sobom, kretanje, svež vazduh, druženje sa planinarima. Obične dnevne šetnje mogu sagoreti i do 300 kalorija.

5. Koristite tehnologiju da ulepšate ativnosti i da sprečite povrede. Danas postoje pametne naočare za sunčanje, pametne tkanine, telefoni, merači pritiska, frekvence srca. Može i EKG, ali laici ne umeju da ga čitaju.

6. Treniranje mozga je jednako važno. Može meditacija, a može i objedinjeno: Tai Či ili Joga. Više o drevnoj kineskoj tradiciji Tai Či možete pročitatli OVDE.

Pošto je mozak matična ploča individualnog blagostanja, ima smisla da ga održavate jakim i zdravim.

#mojkardiolog

ŽIVOT PROĐE, A DA GA NISMO NI ŽIVELI

noreply@blogger.com (Moj kardiolog) — Tue, 13 Feb 2018 22:44:00 +0000

Razmišljam da povučem ručnu kočnicu, zaustavim i izađem iz voza, da prošetam poljem, polomim po koji kukuruz nadišem se svežeg vazduha i usput pozdravim i pitam neznanca: „Dobar dan, kako ste, da li vam nešto treba? Prođe mi život u potrazi za boljim, za egzistencijom i mirnim snom. Za životom koji nije od danas do sutra, od meseca do meseca, od plate do plate. U toj jurnjavi i beskonačnoj borbi za mestom pod suncem vreme leti još brže.

Događaji se ređaju ko na traci, kao brzi vozi koji juri kroz polja, a ja gledajući kroz prozor tog voza ne mogu da dokučim šta tačno vidim. Brzina ne diktira samo tempo, već i moj doživljaj viđenja stvari.

U toj vizuelnoj magli izgubi se ono što u krajnjem slučaju čini život - male stvari.

Kako i kada zaustaviti taj voz i uživati u magiji zvanoj život. Naći način i to sve uskladiti, a pri tom ne izgubiti iz vida sve te male stvari, alhemičarski je posao. Život prođe a da ga nismo ni živeli. Razmišljam da povučem ručnu kočnicu, zaustavim i izađem iz voza, da prošetam poljem, polomim po koji kukuruz nadišem se svežeg vazduha i usput pozdravim i pitam neznanca:„Dobar dan, kako ste, da li vam nešto treba?

U tuđini su mi posebno osetljivi periodi pred neke naše praznike. Ne samo zbog činjenice da živim u inostranstvu već da nisam blizu ljudi koji mi mnogo znače, kojima bih voleo da pomognem, a ne mogu, nisam pri ruci. Ni da podelim radost s njima, ni tugu, ni da im skuvam kafu, ni da im spremim ogrev, odem u kupovinu, izvedem na ručak ili jednostavno sednem s njima i podelim koju toplu reč.

To se posebno odnosi na naše starije. Bake i deke sa sela koji se svakodnevno bore sa nemaštinom. Koji, iako nisu u ratu, vode neprekidnu borbu za život.

Osvrćem se oko sebe, vidim i ovde u tom istom inostranstvu starije ljude, onako bespomoćne, same, i što je najgore, u nemaštini.

Pa ja sam mislio da ovde toga nema. Kad sam krčio put sebi iz Srbije mislio sam da ovde svi žive dobro, i mladi i stari. Da je penzija velika i dovoljna, da ljudima ne manjka.

Sedim i pričam sa Dominikom, mojim najboljim i dugogodišnjim prijateljem ovde, koji je iz Poljske i saznajem jednu tužnu ali istovremeno i nadahnutu priču. Po prirodi je sportista i rekreativac i često trči u obližnjoj šumi.

Na putu do staze zastane i poigra se sa komšijskim psom onako preko ograde, pa onda vremenom u dvorištu. Zatim krene da šeta tog psa, pa da ga hrani, pa preko psa upozna i vlasnicu, baku koja sama živi u kući, preciznije vikendici. Njena deca su poput Dominika i mene negde u emigraciji u potrazi za boljim životom.

Ima li veće ironije? Dominik i njegova verenica produbljuju to poznanstvo sa bakom, jednom nedeljno joj nose namirnice, pomažu oko težih poslova u dvorištu. Sada joj gradi potporni zid dužine nekih 16 metara, i dva metra visine.

Pa je l` znaš ti to da radiš, pitam ga ja?

Dobijam odgovor da danas ima svega na mreži jutjub i da on ne žuri nigde. Inače, to njegovo poznanstvo sa bakom traje više od godinu dana. Nije to pomoć kratkog daha. Nije bazirana na nekoj materijalnoj koristi s njegove ili njene strane. To je jedna pre svega čista ljudskost. Iako smatram da smo prijatelji, da dosta toga delimo, prvih godinu dana nisam ni sam znao za taj njegov poduhvat. Heroj bez reči.

Osvrnem se malo oko sebe i vidim da već tradicionalno jedna grupa ljudi organizuju kupovinu skromnih poklona za Božić starijim ljudima bez igde ikoga. Oni imaju skromnu listu želja, poput zimske kape, šala, čokolade, pribora za ličnu higijenu i slično. Upišeš svoje ime pored imena osobe i učiniš malu radost nekome kome to verovatno mnogo znači. Male stvari, mali ljudi a velika dela.

Koleginica s posla, izvrsna kuvarica, već sedmu godinu redovno sprema i peče kolače i prodaje kako u firmi tako i na trgu. Sav prilog od toga ide onom kome je ta pomoć u trenutku potrebna.

Nedavno sam na toj pomenutoj mreži jutjub pogledam prilog televizije Pirot o grupi studenata Fakulteta za bezbednost u Beogradu koja je jednog vikenda pritekla u pomoć starima u selu Studena, opština Babušnica. Spremili su im ogrev i dali nadu. Heroji bez reči.

Šta je zajedničko starima iz Babušnice, baki iz Češke, studentima bezbednosti i Dominiku?

Brzi voz juri ka stanici Evropa. Juri misleći da svi problemi nestaju onog trenutka kad se uđe u stanicu.

Ali život ne čeka. Život se dešava oko nas. Kad malo bolje razmislim život u Srbiji i nije toliko drugačiji od mog inostranstva. Ili je tako ili sam ja rešio da izađem iz voza?

Blaženopočivšem Patrijarhu Pavlu

Marko Stojiljković, Češka
#mojkardiolog

KURIR TV- O ANTIEJDŽINGU U KARDIOLOGIJI

noreply@blogger.com (Moj kardiolog) — Wed, 31 Jan 2018 19:38:00 +0000

Može li starenje da se uspori, odloži ili zaustavi?

Odgovor na ovo pitanje oduvek je bio važan, a danas je, čini se, nužan. Na sam pomen antiejdžing medicine, prva asocijacija su bore, tj. njihovo uklanjanje. Međutim, moderna medicina je donela značajan napredak kao što je primena antiejdžinga u ginekologiji, urologiji, endokrinologiji, pa i kardiologiji.

Da li možemo da usporimo starenje našeg organizma iznutra, kako da sačuvamo krvne sudove i srce, koje su nove metode lečenja, samo su neka pitanja na koja će nam odgovor dati današnja gošća emisije Dr Kurir dr Maja Nešović, kardiolog.

#mojkardiolog

Izvor: Kurir

OŽIVLJAVANJE: PRLJAVA TAJNA O KOJOJ NIJEDAN LEKAR NEĆE DA GOVORI

noreply@blogger.com (Moj kardiolog) — Wed, 31 Jan 2018 19:34:00 +0000

Brojne stvari su se promenile u medicini u proteklih nekoliko decenija. Međutim, s poboljšanjima u nezi pacijenata, došlo je i do eksponencijalnog rasta očekivanja ljudi. Nekako smo prešli iz "vaš bližnji ima smrtonosnu bolest i učinit ćemo sve u svojoj moći da je lečimo i umanjimo bol" do "vaš bližnji ima bolest za koju nema leka, ali mi ćemo je svejedno lečiti kao da ima".

Problem je u tome što svi umiru, kad-tad. Ali, čak i oni s terminalnim bolestima su retko svesni sopstvene smrtnosti, kao i njihovi bližnji, te imaju nerealistična očekivanja oko toga što lekari mogu preduzeti. Posao doktora postao je ljudima davati nadu i prepisivati lekove, ali u situaciji u kojoj bi sami trebali odlučiti kakvo lečenje žele, oni bi znatno češće nego drugi smrtnici odbili lečenje.

Da li je reč o tajnama profesije s kojima su upoznati ili pak o shvatanju da je bolje živeti kvalitetnije tajne su koji oni drže za sebe zbog Hipokratove zakletve, ali ipak bi voleli da ljudi znaju. Svi koji rade u zdravstvenom sistemu znaju da je on sam, posebno ako se tiče nege na kraju života, vrlo loš. Međutim, postoje stvari koje ljudi mogu sami napraviti kako bi preuzeli kontrolu nad svojim ili zdravljem svojih bližnjih.

1. Razumevanje šta je oživljavanje

Gotovo univerzalno, obuhvata pritisak u grudima, intravenozne lekove, mehaničko uduvavanje vazduhai defibrilaciju. U slučajevima oživljavanja gde cilj nije samo preživljavanje već povratak na prethoni nivo funkcioniranja, šanse uspeha su zabrinjavajuće male. Naposletku, kad bi vam lekar ponudio operaciju koja ima samo 1,7 posto šanse poboljšanja vašeg stanja, a istovremeno je bolna u uznemirujuća, većina ljudi to verovatno ne bi odabrala.

U našem društvu se briga i ljubav izjednačavaju s time da se "učini sve". Kako ljudi stare, naglasak bi trebao biti na kvalitetu, a ne kvantitetu života, što ljudi često zanemaruju pa iz sebičnih razloga ne žele da puste nekoga. Bio sam prisutan na bezbroj oživljavanja i njihovih pokušaja s vrlo različitim uspehom.

Često se radi o ljudima koji su oživljavani samo zbog dobrobiti svojih porodice, a ostatak života su proveli nepokretni i zavisni od aparata. Verujem da je naša uloga kao lekara da lečimo bolest, a u trenutku u kojem dođe do toga - olakšamo smrt. Moj je otac odbio oživljavanje i nakon što mu je puknula aorta nisam se protivio tome, već sam ga pustio da ode, a održavan je na životu toliko dugo da se oprostimo. Da sam u dubokoj komi, ne bih volio da me na veštački način drže živim - to naprosto nema smisla, kaže nefrolog Pascal Lane.

2. Razumevanje što oživljavanje nije

Oživljavanje nije garancija preživljavanja života kakvog je pojedinac pre imao, a Holivud nam daje lažnu sliku toga. Prema velikoj analizi doktorskih serija na TV-u, čak 75 posto ljudi vrati se na "staro ja". Istina je drugačija. Prosečna šansa uspeha oživljavanja mlade, zdrave osobe (što znači da je funkcija mozga netaknuta) iznosi tek 30 posto. Kod starijih ljudi s hroničnim medicinskim stanjima iznosi tek od 1 do 3 posto. Za neke pacijente, ona se približava nuli.

Ljudi misle kako oživljavanje funkcioniše tako da vas naprosto vrate iz mrtvih bez posledica, ali stvarnost je drugačija - najčešća su oštećenja raznih organa i sistema. Ne bih išla na odeljenje intenzivne nege ako se uzrok bolesti ne bi mogao ukloniti, a svakako ne bi pristala na hranjenje na cevčicu ili da mašina diše za mene. Mislim da bi vam većina lekara rekla kako bi želeli umreti u miru svog doma. Kad sam tek počinjala da radim zaprepastio me je pacijent koji je odbijao terapiju, ali njegove reči sam zapamtila "Treba znati kad se produžava život, a razlikovati kad se odaljuje smrt. Ako produbljujemo smrt, produbljujemo i bol" - kaže doktorka Isobel El-Shanawany.

3. Rizici oživljavanja

Svi misle kako je oživljavanje dobro jer spašava život. To je naravno istina, ali samo ponekad. Ali svi lekarski tretmani imaju rizike i nuspojave povezane s njima, to je inherentna priroda praktikovanja medicine. Dugoročno, pacijenti mogu završiti s lošim neurološkim funkcijama, zavisni od aparate koji dišu za njih, s nikakvom nadom povratka na saro zbog ranijih plućnih bolesti ili drugih komplikovanih zdravstvenih stanja. Mogu biti vezani za krevet i razviti čireve na raznim delovima tela. Ti čirevi mogu se inficirati. Često su vezani kako ne bi iz grla iščupali cevi koje ih održavaju na životu, ali mnogi to ipak čine gotovo do delirijuma. Brojni pacijenti dobivaju urinarne infekcije zbog kojeg je obavezan kateter, a često postaju inkontinentni. Velik broj porodica se može osećati zarobljeno tom situacijom, verujući kako je njihov bližnji pobedio izglede nakon srčanog infarkta ili sličnog stanja, te je nepravedno završio vezan za krevet s brojnim problemima. Međutim, važno je spomenuti kako nikad nije kasno odustati od veštačkog održavanje života.

- To nije isto kao uskraćivanje nege ili uzrokovanju smrti, jer bolest koja stoji iza toga svega i dovela je do tog stanja - objašnjavaju lekari.

Izvor: www.espreso.rs

#mojkardiolog

ANTIEJDŽING MEDICINA

noreply@blogger.com (Moj kardiolog) — Sun, 24 Dec 2017 09:58:00 +0000

Antiejdžing medicina (AAM) ima holistički pristup ljudskom organizmu. Danas principe i protokole antiejdzing medicine, primenjuju desetine hiljada lekara širom sveta. Uglavnom je to u privatnoj praksi, ali i u najpoznatijim Univerzitetskim klinikama. Antiejdzing medicina u budućnosti će se sve više baviti genetskom kontrolom, analizom DNK, a sada: hormonskim statusom, pravilnom ishranom, kao i adekvatnom fizičkom i psihičkom aktivnošću pojedinca.

STARENJE !!

Miš živi 2g, kanarinac 15g, slepi miš 50g. Životni vek im se razlikuje, jer imaju različite gene. U DNK možda postoji gen za starenje. Ako bi njega zamenili, produžili bi život. Čak nije potrebno ni zameniti gene, potrebno im je dati informaciju da naprave drugačije proteine.

Na nekim vrlo malim crvima rađeno je istraživanje, koje je omogućilo da im se život produži za duplo. Pri tome nisu starili ništa brže. Postoje navodi da je isto moguće i sa slepim mišom. Kako je on sisar kao i mi, da li je to moguće i sa nama?

Zamislite da ste u kafiću i da imate 30g. Upoznajete se sa ženskom koja deluje da ima isto godna. Pitate je, ona odgovara da ima 60.

Za sada su to sigurni i već utabani putevi koji pokazuju rezultate. Toliko, dok ne dođu novi.

Više o ovoj temi možete saznati u emisiji KURIR TV, koju možete pogledati OVDE.

#mojkardiolog