Krajnje deprimirajuće - NBF

Johan Krojf - bog fudbala i ljute kurcobolje

2018-03-25T17:40:00.002+02:00

Ako si govedo koje se vucara po srpskog Super ligi, vileni po splavovima i meće svoje spolovilo u raspale vagine raznih kamenjarki, pa zapališ pljugu u svlačionici, nikako ne znači da si gotivan kao Johan Krojf, samo si još veća majmunčina nego što na prvi pogled deluje, a bogami deluje. Ni ta kurcobolja koju ispoljavaš i za klub, i za navijače i za sve ostale dok se ko labina vučeš po terenu, nije gotivna kao kurcobolja Johana Krojfa dok puši cigar-duvan u slvačionici, naprotiv, mnogo je iritantna i izaziva kod publike želju za jebanjem milosne majke, one kurve koja te je okotila, tvoje rođene majke. To je zato što si ti najobičnije govedo a ne majstor fudbala.

Šta sve možeš da radiš kad Srbija uđe u Evropsku Uniju

2017-05-04T01:56:00.001+02:00

Pored brojnih argumenata protiv ulaska u Evropsku Uniju, do sada nismo čuli nijedan relevantan argument zbog čega, pak, treba ući u nju. Pošto je definitivno i sigurno da ćemo ući uskoro, danas-sutra-prekosutra, treba se pomiriti sa tim uspehom Aleksandra Vučića i pronaći nešto pozitivno u tom činu. Ovde su pobrojane samo neke od nepreglednog mora mogućnosti koje nam se ukazuju nakon prijema u evropsku porodicu:

1. Možeš preneseš u Berlin običaj ukrašavanja fasada kurčevima

2. Možeš da ideš na Vltavu da loviš ribu dinamitom

3. Možeš da proslavljaš 1. maj roštiljajući u Toskani i paljenjem nezanemarljivog procenta te oblasti

4. Možeš posao skupljanja sekundarnih sirovina preneti na teritoriju Francuske i osloboditi stanovništvo Pariza neprijatnog osećaja gledanja ogromne hrpe čelika tako što ćeš preko noći iseći Ajfelovu kulu i prodati materijal na otpad sekundarnih sirovina kod Paradajza, na putu Šabac-Valjevo.

5. Možeš podmititi španskog funkcionera da zaposli Zmaja od Šipova kao direktora Koride, kad izađe iz parova.

6. Možeš slati penzionere da prave redove u domovima zdravlja Slovačke

7. Možeš organizovati kosidbu u Provansi

8. Možeš slati decu na ekskurziju u Luvr, da crtaju brke Mona Lizi

9. Možeš nelegalno podići kuću u centru Minhena i suditi se sa Nemačkom

10. Možeš ići u krivolov po lovištima Austrije

11. Možeš se parkirati kod Brandenburške kapije i prodavati cigare i benzin u flašama

12. Možeš otvoriti kafanu i četnički klub pored Eskorijala i navući španske monarhiste na Baju Malog Knindžu i rakiju

13. Možeš zakupiti grobna mesta na Crooswijk General Cemetery u Roterdamu, Cemitério dos Prazeres u Lisabonu ili The Ixelles Cemetery u Briselu i organizovati gozbu za zadušnice.

14.Možeš posle sahrane organizovati ručak u restoranu na Jelisejskim poljima

15. Možeš praviti svadbu u Barseloni i razvući šatru na trgu Katalonija

16. Možeš prebaciti čamac sa Save u Veneciju i biti zdrava konkurencija gondolijerima

17. Možeš izabrati da kaznu za neplaćeni parking služiš u Hagu i tako postaneš srpski heroj

18. Možeš se kupati go u Fontani di Trevi, vikati: „Mrzim narodnjake!“ i skupljati siću koju papci bacaju za sreću.

19. Možeš sagraditi kuću u Veroni pored Julijine kuće i pomeriti tarabu metar u Julijino dvorište

20. Možeš izvoziti Lav i Jelen pivo u Češku

21. Možeš organizovati ravnogorski sabor u Ardenima u Belgiji i započeti građanski rat između Valonaca i Flamanaca

22. Možeš organizovati pihtijadu za vreme posta u Kopenhagenu pa da vladika Irinej baci anatemu na Dance i naredi da zvone mrtvačka zvona na katedralama u glavnom gradu Danske

24. Možeš ići u opštinu Luksemburg da vadiš izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o državljanstvu jer nema gužve

25. Možeš gledati „Porodično blago“ na televiziji ProSieben i slušati Tiku Špica sinhronizovanog na njemački

26. Možeš napasti Hrvatsku kad krene da se otcepi od Evropske Unije

Dobar dan, pomoz Bog i tome slično

2017-05-03T16:23:00.001+02:00

Razgovor braće, prijatelja, kumova i komšija u Srbiji

Vrhunska kreacija

2016-12-04T18:33:00.000+01:00

Od početka beše kurčina

Lajfstajl

2016-11-02T03:05:00.002+01:00

Kad nestade vinjaka, uzeo sam vodku, kurvu sam k'o Danilo trsio uz lotru.

Stiže, sad će

2016-09-18T13:14:00.000+02:00

Čukni, otmi, prodaj stan

s jednu i po sobu,

stiže narko diler

nosi svežu robu.

Misao velikana

2016-06-19T23:46:00.000+02:00

Serbian style

2016-05-24T23:06:00.003+02:00

Adut

2016-01-15T02:32:00.003+01:00

Jedan Vojvoda jači je od pokera haških žandara.

2016

2016-01-01T18:18:00.000+01:00

U 2016. godini budite još veći džentlmeni.

Živi burno

2015-12-05T21:16:00.000+01:00

Brat

2015-11-23T20:12:00.002+01:00

Pozdrav iz Srbije

2015-11-20T05:16:00.001+01:00

Svetsko čudo

2015-10-17T13:53:00.002+02:00

Kip Domaćice u Svrljigu.

Postanite Ron Džeremi za pola minuta

2015-08-03T05:21:00.003+02:00

Besplatna lekcija zavođenja - kako ostvariti kontakt i pokloniti dami prase bez ušiju.

Dete, daj taj vinjak, dokle te čekam?

2015-07-27T20:39:00.002+02:00

Promotivni spot Dođi da vidiš šta je budža u muškarca finansiran je od strane Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Vlade Republike Srbije i ima za cilj da u najboljem svetlu prezentuje tradicionalne srpske kafane i u njih privuče veliki broj stranih turista koji će se upoznati i uživati u njenim čarima - ispijanju velikih količina alkohola, uživanju u tradicionalnoj srpskoj hrani, upadanja u kavgu sa tradicionalnim završetkom - tradicionalnom, starom, dobrom kafanskom tučom, uz korišćenje svog dostupnog i raspoloživog kafanskog inventara.

Ponašaj se lepo

2015-02-27T02:22:00.002+01:00

Pušite provereni tamjan,

pijte Brion kad Vinjaka nema,

konzumirajte seks pre braka,

na glasačkim listićima crtajte kurčine.

Jedite životinje,

spavajte do kasno,

svađajte se s komšijom,

kladite se na autsajdere.

Ne obijajte Zastavine automobile,

ne poštujte starije, ako su jajare,

ostavljajte kurvama bakšiš,

one ne zakidaju, za razliku od konobara.

Laureat

2015-02-09T02:01:00.001+01:00

Nemoćan da uradi bilo šta, Gojko je rešio da nešto pojebe. Kako nije imao devojku ni drugaricu koja bi mu dala, Gojko je ukrao ocu 500 dinara iz zadnjeg džepa pantalona. Iskoristio je trenutak kada mu je ćale bio zauzet u klozetu. Sva sreća pa njegov matori svo vreme koje provodi u kući,a uglavnom je kući, provodi ga u gaćama, te pantalone nije poneo sa sobom u klonju. Brzo je istrčao napolje. Poneo je sa sobom i Nokiu 3310. Otišao je kod dilera i kupio dop za 500 kinti, a prodavnici mobilnih telefona prodao je telefon za 200 dinara. Dop će menjati za pičku. To je mnogo jeftinija varijanta nego da ide pod nadvožnjak kod kurvi. Ona kurva koja bi dala za 500 dinara grđa je od Sačmare u svakom pogledu, i greota je plaćati za tu nesreću, ako takvih uopšte ima. Mara Sačmara nikad ovakvu transakciju nije odbila. Dok je hrlio ka njoj, nažickao je još 50 dinara, taman koliko mu je falilo za kurtone. Nije hteo da kupuje ništa drugo sem Dureksa, da ne bi Mara Sačmara pričala po kraju kako je Gojko klošar i da nema keša ni za normalne kurtone.

Mara nije htela da mu da, jer nije bila zadovoljna količinom, ali mu je ipak dala kad joj je udario tri šamara i šutnuo u rebra. Gojko je jeb’o. Vratio se kući, ćale nije ništa rekao. Pao je tiket, popio je rakiju od džanarika i zaspao. Ko zna šta će biti kasnije. Komšije su već navikle. Gojku je bilo lepo, i pored problema koji ga je mučio, zahvaljujući Mari Sačmari. Nije znao kako bi iskoristio preostala dva kondoma. Glupo bi bilo vraćati se kod Mare Sačmare. Para za dop više nema, a ako bi je samo prebio i jebo, bez da joj daruje heroin, onda bi to moglo da se podvede pod silovanje. Gojko jeste svakakav, ali nije siledžija. Bar ne takvih skotova kao što je Mara Sačmara.

Gojko je napunio kurton vodom, izašao na terasu i pogodio komšiju Momira u glavu. Momir tek što je zakoračio iz Golfa dvojke. Gojko nije bežao nazad u sobu, već je stajao mirno na terasi, nonšalantno je pušio cigaru. Momir pogleda gore, ne bi li video ko mu to nanese zlo, i taman zausti da nešto gromoglasno opsuje, Gojko ga preduhitri:

- Komšija Momire, ja te malo pogodih kurtonom u glavu! Majku ti jebem glavatu, ne možeš je omašiti, sve i da hoćeš! A neću!

Momir stade psovati, pretiti, kleti i proklinjati, Gojko se smeje i grokće, kao što i priliči čoveku od 120 kila.

- Komšo, boljeg komšije od mene nemaš! Jebem te u glavu, ali bar s kurtonom!

Šta je Momir rekao, to se i obistinilo. Dođe policija na vrata Gojkovog stana. Na čelu patrole bio je Momirov brat, Momčilo. Odvedoše Gojka i satraše ga od batina, napisaše prijavu, po službenoj dužnosti. Satraše ga i zbog toga što je pogodio u glavu i vređao brata njihovog kolege. Satraše ga i zbog toga što im je jebao majku prozapadnu, što ih je nazivao džukelama, lopovima i slično. Kad ga pustiše, Gojku se pripiša, valjda zbog silnog satiranja, te stade pišati u žbunju pored jednog megamarketa. Kako je krenuo mlaz, tako ga i zaskoči par komunalnih policajaca. Gojko se otrže, odmače se korak unazad, uperi svoj organ u organe i popiša se po jednom komunalnom policajcu. Stade sad i njima jebati sve po spisku, psuje državu, psuje vlast, pa nećete još i vi da me jebete, malo mi je što me regularni policajci biju, krene da se rve s njima, udari jednog u muda i uspe da se iskobelja, pa pobeže u blok zgrada.

Štekajući se po mračnim prolazima, ne bi li se bezbedno dokopao zgrade, nalete na grupu lokalnih narkomana. Neša Kabul je uspeo nekako da ga prepozna, podiže se, uze ciglu na kojoj je sedeo i pogodi Gojka, sva sreća u rame. Skočiše i ostali, s namerom da osvete Maru Sačmaru, koja je inače u nekakvoj strasnoj, narkomanskoj vezi sa Nešom Kabulom, ali Gojko uze onu ciglu, pogodi jednog od njih, ali ne u rame već direktno u čelo, i ponovo se da u beg. Ekipa ga nije mnogo jurila, jer nisu baš bili u stanju i fazonu da trče na duge staze. Više su preferirali kratke šprinteve, a i kontali su, nema teorije da ga sutra ne sretnemo. Lako ćemo. Neša Kabul nije tešio ortaka s razbijenom glavom:

- Džaba si to sasuo u venu, sad će sve da ti iscuri kroz tu ranu.

U prodavnici pored zgrade prodavačica nije htela da da Gojku crveni Bond i tri Zaječarska na veresiju.

- Komšinice, ja sam svakakve video, ali takvog ološa, šljama, govno i bednu kasirku poput tebe – nikad. Za tebe je i Mara Sačmara Nadežda Petrović!

Besno je izašao iz prodavnice, zalupio vratima a prodavačica je izletela za njim, u nameri da mu uzvrati istom merom i da ga počasti sličnim epitetima. Ali nije uspela, jer je Gojko uzeo jedan limun što je stajao u gajbi ispred prodavnice i pogodio nesrećnu ženu u glavu. Ona je zapanjeno gledala u Gojka koji je odlazio ka zgradi. Gojko je prokomentarisao:

- Odličan učinak danas, mogao sam streljaštvo da treniram. Jebo ja Jasnu Šekarić.

Otišao je u obližnju trafiku, radnik je već bio pijan. Uspeo je, bez većih poteškoća, da dobije čak dve pakle crvenog Bonda, meko pakovanje, i tri Zaječarska piva, ali u limenci.

Kući kad je došao, legao je u krevet, zapalio cigaru, načeo pivo i pustio TV1000 da gleda erotske filmove s prevodom.

- Ovi erotski filmovi su bolji od pornića, nema onih crnačkih kita – zaključio je Gojko.

Posle erotskog filma, seo je za računar i odgledao, za svoju dušu, par pravih porno filmova. U međuvremenu se setio kako da iskoristi treći kondom – iskoristiće ga kad bude jeb’o ženu vlasnika magacina koji mu je dao otkaz a još uvek mu nije isplatio četiri plate – niti će.

Dan je bio previše turbulentan, pa mu se po glavi nije vrzmao problem, ali kako noć odmiče i kako san navire na oči, polako i on dolazi na dnevni red. Zato Gojko neće da spava. Odlazi do trpezarije, po rakiju od džanarike, ali ćale je stavio katanac na plakar u kojem čuva rakiju. Gojko se ne usuđuje da razvali plakar. Jebe ocu sve po spisku, ali u sebi, da ga ne čuje.

Kada je ugasio svetlo i legao da spava – nije mogao da zaspi. Svakakve stvari su se vrzmale po njegovoj glavi, svakakva pitanja su odjekivala po unutrašnjosti lobanje. Problem ga je lupao po čelu istom onom ciglom kojom je pogodio narkomana. Problem je njemu govorio: Skini mi se s kurca, rešavaj me pa da se razilazimo, ne mogu više da te gledam očima! Na kraju je Gojko zaključio da mu nema druge – sutra će ustati, umiti se, oprati zube, istuširati se, pročačkati uši onim štapićima, naprskati se dezodoransom, pristojno se obući i očešljati, obrisati patike i otići pravo kod Kaje. Reći će joj sve šta oseća prema njoj, reći će joj istinu – da je postala njegova opsesija, da je sanja svake noći, reći će joj da non stop misli na nju, naročito dok gleda porno filmove. Reći će joj da čak traži u onim brojnim kategorijama na porno sajtovima glumice koje liče na nju. Reći će joj sve šta mu je na srcu i pameti. Reći će joj istinu. Bez obzira što je ona supruga njegovog brata. Otići će sutra sigurno, jer brat radi drugu smenu, pa će Kaja sigurno biti sama u garsonjeri.

Bjesovi & Dejan Glišić Gile - Avioni pevaju

2014-08-19T07:30:00.003+02:00

Curriculum vitae

2014-08-02T17:12:00.001+02:00

II

Od kada je napunio trideset godina, on sedi u fotelji ispred televizora, u gaćama, i pije vinjak i limunadu. S vremena na vreme kaže „Da aaaaa aaa mi je biti morski pas“, pa ućuti. Kada mu nestane cigara, kada ne može više da trpi glad, kada hoće da neko od ukućana oslobodi klozet, on počne jače, češće, glasnije da viče „Da aaaaa aaa mi je biti morski pas!“, stavljajući tako do znanja ocu i majci da mu nešto treba. Otac je u početku mislio da ovaj to radi da bi njemu namerno kidao živce, vikao je i galamio na njega, zahtevao da prestane da peva tu glupost, govorio: „Jebo te morski pas da te jebo, i tebe i onog ko mi tebe dade“, terao ga iz kuće, ali je na kraju prestao. Na svaki očev napad, na svaku njegovu konstataciju i kukanje, on bi odgovorio gromkim „Da aaaaa aaa mi je biti MORSKI PAS!“, tako da je otac prestao da mu upućuje komentare da je baraba, prestao je da preti policijom, da ga savetuje da izađe napolje, da nađe neki posao da radi, da ide u neku partiju, udruženje ili organizaciju pa njih da jebava a ne njega u čijem stanu živi i čiji hleb jede. Jedino bi, s vremena na vreme, više za sebe, izgovorio rečenicu koju je pratio dubok uzdah: „Eh, što nije komšijin.“

Majka je imala više razumevanja za trenutno stanje njenog sina. Trudila se da mu pomogne da ovu situaciju u kojoj se trenutno nalazi prođe što brže i bezbolnije. Udovoljavala je njegovim prohtevima, iako njih nije bilo mnogo. On nije jeo mnogo, prvi dan čak ništa nije ni okusio, samo je pio i pušio i zbog toga je pao na veš mašinu u kupatilu. Cigarete i vinjak su mu bili najbitniji. Kako nije izlazio iz kuće, ovim derivatima snabdevala ga je majka. To je teško podnosila i govorila je: „Eh, zar sam dočekala da sinu kupujem vinjak!“. Pokušala je majka da ga teši, govorila mu da će sve biti bolje, da će se sve promeniti, da će naći posao, da će naći novu devojku, da ne može biti ovako doveka, a on joj je odgovarao: „Da aaaaa aaa mi je biti morski pas!“. Otac je često uskakao u priču, govoreći da on treba da bude zadovoljan, bar ima krov nad glavom i ludog oca koji trpi njegove zajebancije, da može i gore od ovoga da bude i da će biti ako ne prestane da peva, pričao je da on treba da bude srećan jer bar nije kao komšija Gumeni, koji radi u autoperionici i koji je drogeraš. On se tada zamislio, uporedio svoj život sa životom komšije Gumenog, shvativši da komšija Gumeni ima posao i da je navučen na dop, a on nema posao i pije vinjak koji mu majka kupuje. Uvideo je da čak i taj komšija koji je predstavljao najvećeg klošara i budalu u komšiluku ima lepši i bolji život od njega – ima posao i zarađuje neku kintu kojom kupuje heroin, a on nema posao i nema ni za vinjak. Tad se kroz stan, hodnik, sprat, zgradu, a možda i ceo kraj, čulo: „DA AAAAA AAA M I JE BITI MORSKI PAS!!!“

Za vreme trajanja kućnog reda, od dva do pet, najviše i najglasnije je pevao. Stanari su se žalili, predsednik kućnog saveta je dolazio da opominje, ali kada je ispred njega izašao čovek koji nekoliko dana živi samo na cigarama i vinjaku, sa podočnjacima kakve samo vinjak ume da kreira i u gaćama koje nije promenio od kada je upao u fazu MORSKI PAS, kada mu se uneo u lice i iz sveg glasa zagrmeo: „DA AAAAA AAA MI JE BITI MORSKI PAS“, a zube takođe nije oprao isto toliko dugo koliko dugo nosi bele gaće, požutele kao njegovi zubi, predsednik kućnog saveta mogao da konstatuje da je mirovna misija u startu doživela fijasko, te se okrenuo i brže-bolje pobegao. Ostalim stanarima nije padalo na pamet da dolaze na vrata, imajući u vidu iskustvo predsednika kućnog saveta, gospodina Puzigaće, međutim, njihova aktivnost nije prestala – ona se preusmerila ka gospodinu Puzigaći, čiju su glavu hteli da skinu i da mu oduzmu funkciju jer nije uspeo da reši problem sa pevanjem, pa su ga smatrali najodgovornijim za ovakvu situaciju u zgradi. Kampanja za smenjivanje predsednika kućnog saveta bila je praćena pesmom: „Da aaaaaa aaa mi je biti morski pas!“

Pored problema koji su imali sa pevanjem preko dana, roditelji su imali problema i sa pevanjem u noćnim satima, jer su i tada često odzvanjali ovi stihovi. Još veći problem je taj što se fotelja u kojoj je on sedeo i pio vinjak i limunadu nalazila u dnevnoj sobi, koja je, u tom jednoiposobnom stanu bila i spavaća soba njegovih roditelja. Roditelji su pobegli kod njega u sobicu. U njoj su bile razbacane kese duvana koji nije mogao da se počisti s radnog stola, knjige, papiri, skripte, novine, stripovi su bili razbacani svuda po podu, na zidu je visio pocepani poster generacije Partizana iz 1997. godine i slika izrezana iz novina, neki čiča sa sekirom. Majci nije bio problem što spavaju na manjem krevetu u njegovoj sobici, ali ocu je to teško padalo.

„Umesto na mom velikom krevetu da spavam k'o čovek, ja se ovde skupljam u ovom sobičku kao govno.“ – govorio je zlovoljno otac.

„Bar da jebe nešto, pa da znam što sam mu ustupio moj veliki i udoban krevet. Badava se ovde krivim.“

Majka je ućutkivala oca, kriveći ga za ovakvu situaciju, kako u kući, tako i u državi, otac je gledao poster generacije Partizana iz 1997. godine:

„Kako je moguće da je jedan ovakav kao što je Goran Obradović igrao u Partizanu a ovaj moj konj ni u selu nije mogao da igra?! Jebem te živote!“

Svađa je postajala sve žustrija, praćena iz dnevne sobe stihovima: „Da aaaaa aaa mi je biti morski pas!!!“

Situacija se nije menjala danima, pa su roditelji u pomoć pozvali prijatelje. Tri njegova najbolja druga su došla u stan, da pokušaju oni da urazume i trgnu prijatelja iz tog ludila u koje je upao. On je sedeo u fotelji, imao je pola flaše vinjaka i bokal limunade, skoro celu paklu Drine, iste one gaće i delovao je kao da mu je lepo. Oni su sedeli na krevetu preko puta njega i ćutali. On nije ćutao, pevao je: „Da aaaa aaa mi je biti morski pas“, ali ne glasno, više za sebe. Vreme je odmicalo, oni su ćutali, on je sve glasnije pevao. Na kraju je Stojadin ustao i rekao:

- „Ne mogu više da slušam budalu. Odoh.“

Otišli su svi, a njegov otac je prokomentarisao:

- „Pametni ljudi. Nisu oni budale kao ja pa da danima trpe ovo.“

Majka je odmahnula besno rukom, on je još glasnije zapevao a otac je došao na ideju:

-„Ženo, pakuj se, idemo kod tvoje majke! Neka gospodin sam sebi kupuje vinjak i cigare, neka sam sprema hranu, nek sam sebe jebe, ja odoh na selo da spavam k'o čovek!“

- „Ti da ideš na selo? Pa za četrdeset godina braka nisi spavao tri puta kod mojih.“

- „Sad mi se čini da bih lakše podneo onu tvoju rospiju od majke od rođenog sina.“

Ponovo je izbila svađa, ponovo se zgrada zaorila. Kad su završili sa redovnom porcijom svađe, rasprave, redovnom razmenom uvreda, roditelji su se spakovali i krenuli na selo. Majka je rekla da mu je ostavila nešto para na frižideru, u kojem ima jaja pa nek prži kad ogladni. On je zaurlao: „DA AAAAA AAA MI JE BITI MORSKI PAS!“, pokazujući na flašu vinjaka. Majka je otvorila novčanik i dala mu još para, konstatujući, krajnje poraženo:

„Eh, šta sam dočekala, sinu da dajem pare za vinjak.“

„Ja kad bih ti tražio lovu za vinjak, dobio bi...“

„Dobio bi kurac!“ – preduhitri ga majka, gurajući ga napolje iz stana.

„Kurčinu, ne kurac!“ – besno je govorio otac.

Roditelji su stigli u selo i taman što su se raspakovali zazvonio je telefon. Javila se majka. Sa druge strane bio je on.

- „Gde je mast? Kako da ispržim jaja?“

Kad sunce opet zađe

2014-06-06T09:07:00.000+02:00

Slušajte KUD Idijote a ne kojekakve idiote.

Ne volim...

2014-01-27T00:30:00.002+01:00

Izvinite, zar je ovo stvarno neophodno? Pa doneo sam vam potpunu dokumentaciju, originale i overene kopije diploma i dokaze o završenim osnovnim i master studijama, rešio sam uspešno test opšte kulture, nisam se dozvolio ni pokolebati na 18. pitanju, kome pripada jaje ako ga petao snese na srpsko-hrvatskoj granici... Mora intervju? Pa dobro, šta se mora – mora se... Hm... Šta najviše volim da radim? Šta me ispunjava i čini srećnim? To je, vidite, pitanje koje zahteva mnogo iscrpan i dugačak odgovor. Ja mnogo stvari volim da radim, svestrana sam ličnost, interesujem se za mnoge oblasti i dosta stvari me čini srećnim, bilo da je to lep izlazak sunca, ili pak vest da je stigla hrana u Centralnoafričku republiku i da će mali crnci imati šta da jedu narednih nedelju dana... Možda je bolje, ako se slažete, da vam ispričam šta ne volim da radim, šta me uznemirava, čega se grozim i šta me unesrećuje? Ja sam osoba vedrog duha, večiti optimista, pa vas neću previše daviti ovom pričom, jer zbilja nema mnogo stvari koje negativno utiču na mene. A i treba imati obzira prema ostalim kandidatima, da ne čekaju mnogo... Slažete se. Odlično. Da počnem? Da počnem. Pa ovako:

Ne volim komšiju koji svako jutro urla pod prozorom, samo zbog toga što sam mu izbušio gume.
Ne volim kad komšinica svaki put drami i zove policiju, samo zato što sam joj obio stan dok je bila na poslu i pokrao gaće.
Ne volim ljude koji se mršte dok pišam po fasadi pozorišta. Ja, za razliku od njih, bar povremeno imam neki kontakt s kulturom.
Ne volim što svaka devojka raskine samnom kada joj ponudim da u igru ubacimo i džukelu koja spava ispod stepenica moje zgrade. Isti je slučaj i kad predložim da u igru ubacimo njenu drugaricu. Kakve su to osobe koje prave znak jednakosti između kerova i prijatelja?
Ne volim kada me, svaki put kad masturbiram, prekine kondukter koji traži kartu. Pobogu, zar je teško biti strpljiv?
Ne volim kad mi bakalin podigne cenu heroina, pozivajući se na akciju „Grom“. Kao da ja nemam kući televizor i kao da ne gledam vesti. Lepo su više puta ponovili da su odnosi sa Prištinom normalizovani. I kako onda može da skoči cena heroina, pitam vas ja?
Ne volim Cigane koji kradu šahtove. Kad god ja snimim neki šaht i pod okriljem noći dođem po njega, Cigani ga već pokupili. Nisu svesni šta ću da im radim, samo kad prođe dekada Roma.
Ne volim kad majka krije stvari od mene. Lutka na naduvavanje nije jeftina igračka.
Ne volim kad tata viče na mene samo zbog toga što sam mu popio vinjak. Ja sam u suštini pacifista, ali tata nekad stvarno pretera i, šta ću, moram da ga prebijem, za njegovo dobro, da ga smirim. Tata često preteruje.
Ne volim zimu. Znate, nije ni malo zgodno izaći na hladnoću u mantilu koji vam prekriva nago telo i u mračnom i hladnom haustoru ili ulazu zgrade u kojem šiba promaja čekati da neko žensko naiđe.
Ne volim svoju školsku drugaricu Jelisavetu. Prepisivala je matematiku od mene čitavo školovanje i sad mi traži, isto kao i ostalim kamiondžijama koje i ne poznaje, 500 dinara za pušenje.
Ne volim svog školskog druga Vasilija. Lažno me je optužio da sam ga prebio jer je gej, a nisam. Prebio sam ga samo da bih mu oteo pare. Posle me tužio sudu, tvrdeći da sam ga seksualno zlostavljao. Nije tačno. Samo sam ga ubeđivao da mi popuši, da bih mu dokazao da nemam ništa protiv njega i njegovog seksualnog opredeljenja. Sad imam zabranu prilaska Vasiliju.
Ne volim Kineze koji svojom delatnošću nanose veliki udarac posrnuloj srpskoj privredi. Ne, nije da ih ne volim u smislu da se ne slažem sa njihovom poslovnom politikom, već ih ne volim u smislu da bi ih bacio izgladnelim kerovima.
Ne volim novi svetski poredak i SAD. Veliki sam antiglobalista. Razumete, oni su crnce oslobodili ropstva a od nas su napravili robove. Pa zar smo mi gori od crnaca?
Ne volim nasilje koje država, preko svojih organa represije, sprovodi nad građanima. Znate, moje je građansko pravo da izrazim neslaganje s nečijom politikom a da zbog toga ne ispaštam. Pa ako mi stranački aktivisti dođu nezvani na vrata, meni demokratski pluralizam daje za pravo da ih razjurim satarom. Da mi živimo u normalnoj zemlji, ne bi policija meni zbog politike koske lomila. Ne volim nenormalne zemlje.
Ne volim polne bolesti i venerična oboljenja. Ja, u principu, mnogo polažem na zdravlje i higijenu, umem često da se istuširam, kad me pozovu na razgovor za posao, kao što ste to vi uradili, umem tada i zube da operem, da imam redovna primanja tu i tamo bih pazario neki dezodorans, ali, eto, nemam sreće s tim polnim bolestima i veneričnim oboljenjima.
Ne volim psihijatre. Apotekari su mi skroz kul, ali ne svi. Ne volim one koji insistiraju na receptima.
To bi bilo to, u principu. Ne znam šta bih vam još rekao. Možda još i to da ne volim uspešne srpske privrednike. Znate, ja bih prvi izvršio nacionalizaciju celokupne imovine njihove, sve bi im zaplenio, i ovu firmu i sve šta imaju, sve ih izveo pred streljački vod, sve vas ovde, celu komisiju, zajedno sa vašim vlasnicima i komandovao: „Pucaj, ne mašaj!“ Eto, to bi bilo, od prilike to. Znam, javićete mi rezultate.

О наравима веверица

2013-05-28T17:24:00.000+02:00

- Je l' mogu da ti izložim jedno svoje biološko-zoološko zapažanje, ali skroz naučno. Ja sam u osnovnoj školi imao do jaja talenat za biologiju, baš sam razumeo materiju, bio sam rođeni naučnik prirodnjak.

-Stvarno? Pa što se nisi školovao za naučnika?

- Kompleksi iz osnovne škole. Nije mi nastavnica dozvolila da do kraja izložim svoja zapažanja o reproduktivnom procesu kod veverica. Jebiga, kao i svi umni ljudi, ja sam pao kao žrtva kako školskog tako i državnog sistema.

- Kako se to desilo?

- Gledao sam film u kojem je neko izložio činjenicu da se veverice jebu s guza. I ja sam dugo razmišljao o tome na časovima, kod kuće, za vreme moralno-političkih i kulturno-obrazovnih pridika roditelja i razvio teoriju zašto je to tako i zbog čega.

- Posmatrao si veverice kako se fircaju ili si logički došao do zaključka?

-Gde da posmatram veverice kako se fircaju, u liftu? Pa ja nisam kao klinac tražio ni pripadnike svoje vrste u periodu fircanja, a da voajerišem veverice?!

- Ja sam jednom gledala s vama ono dvoje pored reke kako se jebu u kolima.

- Pa to smo slučajno naišli, nismo išli s namerom da posmatramo. Nego, pitam ja nastavnicu da li bih mogao da popravim ocenu ako ispričam svoja zapažanja o vevericama a ona kaže: „E, baš da čujem!“, i ja rekoh, sad ćeš čuti. To sam u sebi rekao. I počnem: „Veverice se jebu s guza.“ I ona kaže: „Marš kod direktora!“. I tu je bio kraj mog izlaganja.

- Baš šteta.

- Pa da. Zato sam sad mislio, pošto si ti pametna devojka, da li bi htela da saslušaš moje izlaganje i polnom i reproduktivnom životu u veverica? Nikad nisam to stigao nikome da ispričam do kraja, a šteta bi bilo da se čovečanstvo ne upozna sa time.

- Verovatno ću se kajati zbog ovoga. Ispričaj mi. Jebiga.

- Pazi, veverice se jebu s guza. To sam čuo u filmu, ali i bez toga, logično je da se veverice jebu s guza. Glupo, neudobno i rizično bi bilo da leže na leđima prilikom snošaja, jer je veća verovatnoća da se surduknu s grane, kad im je najlepše. Ovako, kad se jebu s guza, onda mogu da se nogama drže za drvo i tako otklone opasnost slobodnog pada. U tom položaju, znaš, s guza, mogu da zauzmu pozu koja njima a i njihovim partnerima najviše odgovara, jer tako i mužjaci mogu da im ga surduknu celog. Cenim da Cipiripi baš i nema golem polni organ, pa je greota da ne iskoriste sav potencijal koji im je Bog dao, a koji prilikom tog darivanja baš i nije bio širokogrud. Kao što je bio u mom slučaju, znaš?

- Ne.

- Ti si ateista? Moraću te izlečiti, metodom oca Makarija.

- Nastavi sa vevericama dok nisam izgubila strpljenje. Mogu da se predomislim pa da ostaneš bez jedine osobe koja je pristala da sasluša tvoja naučna saznanja.

- Ne, ne! Nastavljam! Veverice su inače žešće kuroločne. Jedan pisac, koji je inače i Nin-ovu nagradu dobio, u svojoj knjizi kaže da vevericu još zovu i „šumska štuka“. Jer se jebu k'o štuke, samo ne u vodi, već u šumi. To je podatak iz ozbiljne i nagrađivane literature pa nema razloga da ga ne uzmem kao dokaz koji potvrđuje moju teoriju.

-Dobro, jasno je.Na televiziji lažu, u literaturi sigurno ne. Pisci su ozbiljni, pametni, slobodoumni ljudi i nezavisni intelektualci, kod njih nema zajebavanja, laži i prevara. Sem ako im neko ne ponudi položaj u stranci, državnoj upravi ili ustanovi kulture, mešano meso ili vinjak.

- I šepure se sa onim krznom, vrckaju, podstiču na bludne radnje.
- Pisci?
- Ma, kakvi pisci! Veverice!
- Za razliku od mečki koje ne podstiču na seks iako imaju krzno?
- Mogu i mečke da podstaknu, verovatno. Ima nekrofila, što ne bi bilo i mečkofila, u seksualnom smislu, a ne u smislu ljubavi ka automobilima marke mercedes.
- Koga mečke mogu da podstaknu na blud, onako debele, dlakave i neženstvene? Mečke su lezbejke, i to agresivne.

- Mečke možda i vole da se jebu, ali ih međedi iskusno eskiviraju. Pođem prvo od sebe, ja nikad ne bih voleo da jebem mečku. Možda, eventualno, kad sam pijan pa se slučajno desi, ali svesno da jebem mečku i to svakodnevno, pa nema šanse. Šta misliš, zbog čega međedi spavaju pola godine? Jedan od ključnih razloga je upravo zbog toga da bi povećali manevarski prostor.

- Čekaj, završi prvo priču o vevericama.

- Da, ovo je sasvim druga opservacija o međedima. A veverice, dakle, one se jebu s guza. Veverica se čvrsto nogama uhvati za granu iz već pomenutih razloga i onda prebaci rep preko ramena.

- Što?

- Pa da bi veverak mogao bolje da prodre, da mu rep ne smeta. A i to je fora iz pornića, reditelji su često pribegavali tom rešenju – glumica se natrći, zadigne suknju, mužjak, kao i veverak, priđe joj s guza, a ona onako jebozovno prebaci preko vrata lisicu i pohotno ga pogleda i ovaj odma dobije erekciju i tad počne kulminacija. Isto tako i veverice pohotno pogledaju partnera kad prebace rep preko ramena i tad počne kulminacija.

- Kul. I šta onda?

- Ništa, onda se veverice jebu s guza.

- I to je to?
- U principu.
- Je l' doživljavaju veverice orgazam?

- Normalno. I one i partneri.

- Koliko traje parenje veverica?

- Zavisi.

- Od čega?

- Od čvrstine grane. Veverak izvadi svoj polni organčić i isprska vevericu onog trenutka kad oseti da je grana pred pucanjem.

- A veverica? Svrši li ona?

- Ako svrši do trenutka pucanja grane, svršila je.

- Kad pukne grana, šta se onda dešava?

- Ništa, veverak skoči na drugu granu a veverica se razbije k'o pička.

- Jadne veverice. Prinuđene da se jebu po šumama i drveću, orgazam im zavisi od toga koliko će da izdrži grana a da se ne slomi, mužjaci uopšte ne žele da se potrude oko toga da i one dožive to zadovoljstvo orgazma i još posle toga padnu na zemlju i polome se, dok partneri bezbedno pređu na sledeću granu. Au, jebote!
- Šta je sad? Takva je priroda, surova. A i to su samo veverice, šta se primaš?
- Ma kakve veverice! Pa to je moj život. Ja sam veverica!
- Pa, da znaš, ličiš malo. Imaš te prednje zube izražene.
- Baš ti hvala!
- Kapiram da bi u bundi bila još izazovnija. Pogotovo kad ispod bunde ne bi imala ništa na sebi. Eventualno neki seksi donji veš, mada ne mora ni to.

- Ne mislim da tu postoji sličnost između veverice i mene.
- Da vidiš, meni je samo to na pameti. Imaš kući neku bundu?
- Ne. Nego...
- Nemam ni ja, imala je moja baba ali joj ćale uzeo na kvarno i zavaljao za džak šećera u vremenu Slobe. Rekao joj: "Ja kafu bez šećera da pijem ne mogu, a ti, kevo, nisi ni rođena u bundi pa da te u njoj pokopam." Baba ga posle toga nije puštala u kuću, plašila se da joj ne počupa zlatne zube. Velika kriza bila.
- Moj seksualni život je isti kao i veveričin. Orgazam mi zavisi od nekog majmuna koji samo na sebe misli, nema svoju gajbu pa me voda po parkovima. Pravi majmuni, seks upražnjavaju isključivo u prirodi, među stablima. I večito meni takvi zapadnu.
- I Miroslav Ilić je jebo isključivo u krošnjama kestenja, pa vidiš kako je uspeo u životu. U stvari, nije jeb'o već je voajerisao po krošnjama kestenja, što je još gore. Ali je ipak uspeo u životu.
- I svaka moja veza traje dok ne pukne grana. Jedan tako našao neku kurvu, seljanku sa stanom koja zna da kuva, uvalio joj se na gajbu a mene odjebao. Ja dobila upalu pluća, u novembru smo se smuvali i samo me vodio po parkovima, haustorima, ulazima.
- Trebala si da piješ mukodin sirup.
- Ja živim život jedne veverice. Oh, Bože... Rođena k'o žena, živim kao veverica.
- Nisam šćela bit' koala nego prepelica! Hit! Čekaj da zapišem ovaj stih u telefon.
- A i ovi moji, uglavnom su bili obdareni kao Cipiripi. Kako si me sad izbedačio, jebala te biologija i veverice! Hajmo da kupimo neki vinjak, poludeću ako vinjak ne popijem!
- Ako ti je za utehu, ja se bitno razlikujem svakog veverka.
- Što bi trebalo da znači da nisi skot prema ženama, trudiš se da ih zadovoljiš, da im pružiš uživanje u seksu, da im ugodiš, da ih učiniš srećnim i nasmejanim, da osete čari orgazma, pažljiv si prema njima, trudiš se da ih ne povrediš i ne izigraš njihova osećanja?
- Ne, već me Bog obdario međ nogama i ne prolazi mi život u spuštanju pogleda na svoje međunožje pa podizanju pogleda u nebo i ispuštanju uzdaha i reči: "Zašto, bre, jebote?".
- Ako već hoćeš da se hvališ svojom muškošću bar se udalji od mene kad pišaš, inače sve te tvoje reči padaju u vodu.
- Videćemo da li ćeš tako pričati i kad popijemo taj vinjak.
- Samo se ti nadaj.
- Pa sama si rekla da je tvoj život život jedne veverice, a kako je već navedeno veverice su poznate i kao "šumske štuke" zbog svoje sklonosti ka ishitrenom upuštanju u seksualne odnose, stoga nemam razloga da se ne nadam.
- Ti hoćeš da kažeš da sam ja kurva?
- Nisi, ako ti kupiš vinjak.
- Tvoja naučna teorija je urodila plodom i ja sam je u potpunosti prihvatila i donela odluku da se više ne petljam sa cipiripi sajz muškarcima. Inače, ja dobro podnosim alkohol, tako da se moj stav neće promeniti.
- Važi. Samo da znaš, Tito je uz pomoć vinjaka ostao upamćen kao najveći jebač naših naroda i narodnosti.

Proleće u mom kraju

2013-05-12T14:01:00.001+02:00

“One man's pornography is another man's theology.”

Clive Barker

- Halo? Dobar dan. Da li bih mog'o doći do vas da pregledam disk s pornićima što mi komšija narezao, meni riknulo ono na kompjuteru gde se stavljaju diskovi?

- Može.

- Hvala.

- Gde si, spasioče moj! Šta bih ja bez tebe? Ne znam kako bih izdržao da posedujem disk s najlepšom svetskom kinematografijom, a da ne mogu da ga pogledam.

- Jeste, to je kao da ti je servirano govno, a nemaš pribor za jelo.

- Problem je to! Hajde sad, diži se.

- Svašta s tobom, šta pričaš to? Jesi ti došao samo da pogledaš sadržaj diska ili si hteo i ulogu da probaš?

- Ma, diši se s računara, da pregledam uloge!

- Čoveče, pretvorio si se u jedno ogromno iskolačeno oko.

- Aha...

- Šta ti je život, jedina stvar koja matorog konja može da podstakne da koristi modernu tehnologiju je efikasna i laka dostupnost pornjave.

- Aha... Joooj, šta radi, majku joj jebem...

- Je l' gledaš uloge i na poslu?

- Ne. Zabranio direktor. Ukinuo pornografiju. Kako stavim disk u računar, uđe neko u kancelariju. Špijun... Uh, uh, uh...

- Pa kako izdržavaš?

- Nikako. Ali ću kupiti telefon za pornografiju, pa ću da mu šuknem.

- Što ne gledaš pornografiju kući na internetu, kao sav normalan svet nego teraš decu po komšiluku da ti narezuju na diskove?

- Eto tako. Konzervativan sam.

- Lakše bi ti bilo da imaš internet, sedneš i zaploviš pornografskim morem, pa kud te put nanese.

- A nanese me na neke pedere. Mani me toga. A i dok ja nađem nešto što mi se sviđa, moram da pregledam sto parenja kojekakvih opajdara, pa kad mi se neka scena ne svidi, meni tri sata treba da prebacim na sledeću scenu, pa mi zakuca internet... Ovako, kažem malom Aci da mi nareže to, to i to i gledam k'o čovek.

- Mali Aca ti nareže, ja ti ustupim svoj računar za gledanje...

- Samo privremeno, dok se mali Aca ne vrati sa ekskurzije pa da mi popravi taj deo gde se uglavljuje disk na računaru.

- A da ti platiš neku kurvu?

- Koju? Onu s nadvožnjaka? Pa ta treba meni da plati!

- Ne mora ta, može neka normalna, bolja, lepša.

- Lepša od ove? Pa vidi je, pogledaj je, kako izgleda, kakva guzica, kakve sise, kakav jebozovan pogled, pogledaj šta radi, kako je aktivna i kako voli svoj posao!

- Pa brate...

- Ej, zajebi, ajd čupaj mi disk pa da idem kući.

- Što ne ostaviš meni, da ja malo pogledam uloge?

- Ti si liberalan, imaš internet pa gledaj. A i hoću sutra da nosim na posao, možda bude slab promet kroz kancelariju.

“‎Some of my finest hours have been spent on my back veranda, smoking hemp and observing as far as my eye can see.”

Thomas Jefferson

- Zdravo, Miro.

- Halo, je l' me čuješ?

- Aha.

- Imaš hiljadu dinara?

- Nemam.

- Doći ću sad do tebe da mi ih daš.

- Nemam.

- Imaš.

- Nemam, keve mi.

- Dobro, spremi petsto kinti, sad ću doći. I pivo.

- Nemam, ali spremiću.

- Pa šta je ovo, sunce ti jebem?!

- Šta?

- Pa jesam tražila hiljadu dinara?

- Aha.

- Jesam rekla da prihvatam i petsto?

- Aha.

- Pa šta je sad ovo, jebo mater?!

- Sto dvadeset.

- Šta da radim ja sa sto dvadeset dinara?

- Pa znaš kako, ja imam neke ideje, sad mi bio Vlada sa diskom...

- Idi reci mami za te ideje i pitaj je je l' ima da ti da osamsto osamdeset dinara.

- Moja majka je umrla.

- Ne seri?! Kad?

- Uvek kad je nazovem da tražim neke pare kaže mi da je umrla. Pogotovo kad tražim pare za, kako kaže, barabe kao što sam ja i profuknjače kao što si ti.

- A gde je hladno pivo?

- Evo ti.

- Ovo nije pivo već sok sa saharinom.

- Da, ali hladan.

- Nikad ništa ne možeš da uradiš kako treba.

- Mogu nešto, ali ti to nikad nećeš.

- Odjebi. Odoh.

- Gde ćeš?

- Da tražim negde još osamsto osamdeset dinara.

- Šta će ti pare?

- Onaj moj trebao posle posla da dođe do mene da me odvali od kurca, ali ostao da radi i drugu smenu. Pa sad ja moram hitno da se naduvam i da se iskuliram, inače ću ga prevariti s prvim koga sretnem u liftu, makar to bio i šarplaninac.

„Jebem vam majku svima, počevši od Hansa Holcijusa pa nadalje.“

V. Šešelj

- Zdravo!

- Idi bre u kurac! Je l' umeš ti da se najaviš telefonom?

- Što? Pa živiš dva sprata ispod mene.

- Umeš li bar da kucaš?

- Što da kucam kad su otključana vrata?

- Možda sam go, možda jebem, možda jebem kozu, možda tranžiram poštara, možda dogovaram s generalom vojni udar?

- S kojim generalom, sa kojom vojskom ti da uzvršiš udar? Veće su ti šanse da sa članovima golubarskog društva izvršiš golubarski udar nego sa ovom raspalom vojskom vojni udar.

- Dobro, možda sam sa golubarom dogovarao golubarski udar. Šta hoćeš?

- Ništa, svratio malo na kafu.

- Nemam kafe.

- Nema veze, ionako sam je popio malo pre. Srećan ti praznik.

- Hvala. Na koji praznik misliš?

- Mogao si za ovaj dan obući i onu tvoju majicu za prkos.

- Koju majicu?

- Pa sa likom mutavog vojvode.

- Kao prvo, nemoj da vređaš Voju. I dobro si me potsetio.

- Nisam ni sumnjao da je još uvek imaš.

- Zato ti i kažem, kad planiraš da svratiš kod mene, najavi se pa da te dočekam u prigodnoj nošnji.

- Jebo te Šešelj.

- Jebo tebe čitav izvršni odbor DS-a. Koji je danas praznik? Nije valjda Šekijev rođendan?

- Ne.

- Pa što si rekao da sam onda mogao obući ovu majicu? Logičnije je da obučem onu majicu s likom druga Staljina. Kakav je to tvoj praznik, koji kurac? Da nisi jebo? Da nije rođendan demokratske stranke?

- Ma kakav rođendan demokratske stranke, danas je dan Evrope.

- A?

- Dan Evrope, gledaš li ti vesti?

- Ti si meni čestitao dan Evrope?

- Pa da.

- Danas se slavi dan Evrope a ne dan pobede, dan kad je drug Staljin uterao golemi, masni, nabrekli, čvornovati, zajapureni kurac Njemačkoj?

- Slavi se i to, ali ovo je ipak bitnije.

- Bitniji je dan kad je neki francuski peško šarno potpis na neki sporazum od dana kada je drug Staljin razjebao Nemce i jahao ih posle 50 godina?

- Drugi svetski rat je bio i prošao, ali ovo je sada aktuelno.

- I ti misliš da ćete se ti, tvoja Evropa i tvoji Nemci koji su sve ovo zakuvali i osmislili ne bi li se zaboravilo ko su oni i šta su, da ćete se izvući tako lako? Pa sa'š da vidiš!

- E, kad si skinuo Šekija i obukao Staljina, znači da je situacija krajnje ozbiljna.

- Nesrećniče, pa ti nemaš nijedan normalan lik u opticaju. Kakvu ti ti majicu mogao da obučeš? Sa likom Merkelove? Ili sa likom onih kretena od američkog predsednika? Ili sa likom Borisa Tadića, Zorana Živkovića, Dragana Šutanovca, Dušana Petrovića? Pa vidiš li ti, nesrećo, u kakvom si položaju?

- Taj tvoj Staljin je odgovoran za smrti miliona i miliona svojih sunarodnika.

- Ma, boli tebe kurac za to, pa sve i da je svo stanovništvo istrebio. Više tebe muči to što je on dao po pički onim švapskim funjarama.

- Za te Ruse Nemci su gospoda!

- To su jajare, najobičnije jajare.

- Jeste, vidim gde su sad te jajare.

- Nemačka, pa to ti je kao histerična žena koja urla, maltretira, teroriše ceo komšiluk. I onda dođe jebač, po pravilu neki gorostas, neka sirovina, satre je od penetacije, i ona neko vreme mirna.

- Šta pričaš ti?

- Jeste, jeste. Tako je ta Nemačka zbog svoje histerije izazvala dva svetska rata, sve dok se nije pojavio jebač-grmalj, to jest Rus, odvalio je od penetracije, rašrafio je k'o što se Krajišnik rašrafi na Duginom poselu, i ćao.

- Rusija nije ni izdržala do kraja Prvog svetskog rata.

- Pa zato što je ta Nemačka jedna kurvetina. Dok je jebač otišao da zapere svoju alatku, ona mu na kvarno, kao svaka kurva, sipala otrov u vodku. Ali ni to joj nije pomoglo, u Drugom svetskom ratu je platila za sve. Kakav je to gengbeng bio, čak ni Vlada nije video takav. I opet će tu histeričnu kuju neko morati da zauzda. Što bi rekao sveti Savo Kikindski, puk vojske i dobro izjebati!

- I šta onda? Posle pedeset godina, Rusija u kanalu, a Nemačka glavna sila.

- Jeste, i onda će opet popasti jedno šamaranje kurcem da se smiri, pa sve ispočetka. Tako ćete i vi popasti jedno šamaranje kurcem, da vam se izbiju te ideje i ti praznici iz glave, da se malo dozovete u pamet.

- A ko to da nas opameti?

- Evo, za početak ja.

- Šta radiš to? Jesi ti normalan?

- Ajmo, besplatna seansa opamećivanja putem šamaranja falusom po čelu.

- Sklanjaj to! Majmune!

- Da te vidim da li ćeš sad i s kucanjem ući u stan, a kamoli bez kucanja.

Криза као шанса за убрзани развој Србије

2013-02-22T02:50:00.000+01:00

"Поштовано Министарство, поштовани Министре, Поштовани Помоћници, Секретари, Заменици, Подзаменици, Надзаменици, Изазаменици, Исподзаменици, Дозаменици, Саветници, Саветници Саветника, Секретари, Заменици Секретара, Секретарице, Заменице Секретарица и сви остали Сарадници,
Oбраћам вам се овим путем из простог разлога што је 21. век и постоји могућност слања електронске поште која садржи извесне идеје, мисли, поруке, поуке, наравоученија, тумачења, савете, похвале, погрде, клетве и клевете, небулозе. Како је једна од најбитнијих, од многих најбитнијих стратегија за васкрсење, реанимацију, оздрављење, опоравак, подизање и стајање на ноге, а убрзо и сам прогрес, тачније, напредак ове напаћене и злостављане државе - изградња бројних шифрованих коридора, аутопутева, путева, џада, шорова, вијадуката, космодрома, сокака и крпљење исти, што ће привући големе хорде странаца са скупим аутомобилима да језде, крстаре, јуре и лете кроз нашу државу и остављају огромне паре на наплатним рампама – тачкама од изузетне стратешке важности по државу (неки научници сматрају да Хитлер никада не би изгубио рат да је имао српске наплатне рампе и такве приходе које они доносе). Међутим, у том плану има један проблем а тај проблем су паре. Како ствари стоје, тешко да ова држава може да окрпи и две слепе улице у Сврљигу. Како још ствари стоје, тешко да ће ова држава моћи да изгради и онај челични мост што га неки геније прода у старо гвожђе. И пре ће Буркина Фасо да изгради свој свемирски програм, своје лансирне рампе и свемирске станице у које ће својим сопственим спејс шатловима да шаље молдавске космонауте, тако стоје ствари. Не бих да критикујем, већ да предложим нешто. Добрим путевима странце не можемо привући јер их немамо, наши путеви и друмови су пожелели Турака, али се стих народне песме обистинио – Турака више нема и нема ко да их обрађује. Додуше, постоје индиције да ће Турци поново овде да оснивају спахилуке, али све и да се то деси, путеви и путна мрежа у нас неће бити више Ваш проблем, већ њихов. То и не би можда Вама тешко пало, јер би вам велику услугу учинили и скинули терет с грбаче одузимањем тих надлежности.

Као што знате, наш аутопут, чувени аутопут Братства и Јединства није добио име по заговараном братству и јединству некадашњих „наших“ народа и народности, већ по томе што се на њему, примењивало прокламовано Јединство, додуше, више него Братство, мада има разних људи. Ту се превасходно мисли на Јединство између туриста, путника-намерника, возача, камионџија и осталих који су се по њему кретали, и запослених на њему. Возачи, путници-намерници а нарочито камионџије су експлоатисали аутопут. Нарочито су експлоатисали и запослене на њему – проститутке, заштитни знак једног од симбола једне од покојних држава са ових меридијана. Оне су заштитни знак скоро свих путних праваца јачег интензитета саобраћаја који се на њима одвија, а нарочито се, поред аутопута Братства и Јединства истиче Каћка петља, мада не знам зашто ја ово Вама пишем, када сте ви у то упућенији од мене. То је Ваш посао, а ја посла немам. Немам ни аутомобил. Мој отац има југа, воли га више од мене јер је мало млађи па му дође као мезимац. Ја сам једном кришом отуђио његовог мезимца и провозао га, али боље да нисам. Мењач не може да се убаци у рикверц, морао сам да га изгурам са паркинга да би кренуо. Потом се кључ у брави заломио, сва срећа па је у близини била кључарска радња. Након тога ми се сломио и зуб јер се нисам прилагодио условима коловоза и саобраћаја. Ја мислим да ли ви у министарству саобраћаја имате посебну оперативну јединицу која ноћу иде по друмовима и чији припадници, наоружани крамповима, чукају рупе, продубљују и проширују. Ја сам гледао неке фотографије на интернету, па авион кад се закуца у земљу не направи ни рупу просечне дужине, ширине и дубине, карактеристичну за наше друмове од изузетног значаја по државу.

Као што рекох, проститутке су основна обележја наше жиле куцавице, аутопута. И управо треба да их искористите максимално. Не, не мислим на тај начин, већ да их искористите у пропагандне, маркетиншке сврхе. Једино уз помоћ њих можете да привучете странце да дођу у нашу земљу и да експлоатишу наше путеве. Експлоатисањем проститутки до експлоатацијом српских (српског) аутопута. На тај начин би се повећао прилив девиза у рупу у државном буџету. Неки геније је једном приликом рекао да је криза шанса за нашу државу. Ово је та шанса. Само треба свету презентовати на што бољи начин најверније и највредније раднице на аутопуту, посебан акценат ставити на њихова знања, квалитете, умешност, марљивост, вредноћу, треба њихов портфолио и њихов сиви што квалитетније креирати, али то не би требао да буде никакав проблем. Велика већина људи који поседују дипломе нормалних факултета сво своје време након студирања проводи у писању биографија и безуспешном тражењу посла, па можете неког хонорарно упослити за писање сивија, и то вас не би изашло скупо – пакла нишке Дрине и 100 грама саламе. То се сад тако плаћа. И нарочито треба свету да презентујете изузетно ниске цене услуга проститутки Братства и Јединства. Ако што боље обрадите ово (маркетиншки) и ако на најбољи начин презентујете свету тај однос квалитета услуге и цена, ни грабовим моткама нећете моћи отерати белосветске кориснике српских друмова. Ионако слушамо већ годинама у назад водеће људи у овој земљи како маме странце да нас посете уз помоћ ноћног живота којим је Србија, а нарочито српска престоница богата (а Ви и сами знате шта то значи). Можете да употребите слоган, на пример: НИЈЕ ПРОВОД САМО КОД СПЛАВОВА - ЊЕГА ИМА И ПОРЕД ДРУМОВА.

Пошто сте утицајна личност у културним круговима наше напаћене и злостављане земље, можете да укажете свим оним нашим многобројним уметницама које се уметношћу баве из хобија, да се посвете својој главној професији која неодољиво подсећа на професију запослених госпођа на аутопуту Братства и Јединства и да своје знање, умеће, изглед и лепоту ставе у службу државе. Тада ће се горепоменута гомила странаца увећати за минимум 100 пута. Порет тога што ће се увећати буџет наше државе (напаћене и злостављане), упослиће се и индустрија паркинга, једина индустрија која ради – нагомилани број туриста захтеваће велику количину паркинг места, а то повећава број радних места паркинг сервисера и просперитет се већ да приметити. И то за мале паре и за кратко време. Како сам ја докона индивидуа, а познато је да докон поп и јариће крштава, израдио сам и пропагандни материјал који има за циљ да послужи мамљењу странаца да користе наше друмове и повећа промет како транзита кроз Србију тако и муштерија радница на аутопуту.

Срдачно,

Никола С. "