Nemoj biti fin

Plan 100Q

2012-01-15T05:42:00.001+01:00

-E, znaš šta bi mogao? Da napraviš bend.

-Ja?

-Da, što?

-Kakav bend?

-Sto kuraca!

-A?

-Sto kuraca, bre!

-Kako ja da napravim bend, pa ja ne znam da sviram nijedan instrument niti znam da pevam.

-Pank bend, ne moraš da znaš da sviraš a ni da pevaš.

-Pa što baš sto kuraca? To više odgovara nazivu nekakvog hora, filharmonije ili tako nečega gde ima sto ljudi.

-Lepše zvuči sto kuraca nego četiri-pet kurčeva.

- Misliće neko da smo mutanti iz Černobila, posledica NATO bombardovanja. Nekoliko članova benda a sto kuraca.

-Zamisli najavu za nastup: SAMO ZA VAS - STO KURACA! Ili - VEČERAS VAS ZABAVLJA STO KURACA!

-A u publici budu većinom muškarci, pa skapiraju to kao nekakav poziv na pederluk - ili bi bili prebijeni ili jebani.

-Ili, zove slušalac radio. "Šta biste želeli da čujete?", pita voditelj a verni slušalac ili slušateljica odgovara: "Želeo/želela bih sto kuraca." Reci, zar ne bi bilo do jaja?

-Interesantno.

-Pa onda gostovanja po drugim gradovima - SAMO U VAŠEM GRADU, VEČERAS -STO KURACA! DOĐITE NA STO KURACA DA UŽIVAMO ZAJEDNO.

-Što ne bi nazvao bend sto kurčeva?

-To je već bezobrazno.

-A sto kuraca nije?

-Nije toliko. Sto kurčeva je baš vulgarno, prostački. Sto kuraca je erotika, sto kurčeva je pornografija.

-Nazoveš pornić "Plavuša i nekoliko kuraca" i to je onda u startu erotski film i može da se pušta na RTS-u?

-Pa da. Naziv "Plavuša i kurčine" ne bi mogao da prođe, prvo što voditeljka to ne bi smela da izgovori. Sto kuraca bi smela, jer to podseća na neki italijanski parfem, ne bi ni provalila šta je izgovorila.

-Kad smo kod pornića, bolje da organizujemo peticiju da se na državnoj televiziji puštaju takvi filmovi. Ako po hiljaditi put repriziraju "Selo gori a baba se češlja" na zahtev gledalaca, onda moraju ispoštovati i zahtev za puštanje pornjave.

-Pustiće jedino kad osnuješ partiju i postaneš neki faktor u politici.

-Ako je to cena, pristajem. Dovoljno je da obećam narodu da ću puštati porniće na RTS-u i odma će omladina glasati za mene.

- Neće omladina sigurno glasati za tebe kad zna da koristi računar i internet. Ali će zato glasati starija, tehnološki nepismenija populacija a naročito penzioneri.

-Penzosi da, a šta bakutama da ponudim?

-Ma gledaju i bakute pornjavu. Dedina komšinica je pre gledala porniće na Trećem kanalu. Jebote, koliko smo mi ispred svog vremena. Kod nas je nacionalna televizija puštala porniće. Koliko smo mi bili napredniji i liberalniji od tadašnjih a i sadašnjih, tzv. liberala i demokrata!

-Otkud ti znaš da je komšinica tvog dede gledala porniće? Nije valjda da si voajerisao, ždrakao bakutu dok džara?!

-Ne, bre, ne. Deda je telefonom obaveštavao komšinicu da je film krenuo, budio je u slučaju da je savladao san a sutradan su uz kaficu prepričavali ono šta su gledali.

-Pa onda će tu priču o starim dobrim vremenima kada su se na nacionalnoj televiziji puštali pornići i penzionerke da progutaju.

-Kako da ne, ima da im osvežiš sećanja na raj u kojem su živeli za vreme Slobe. To je šansa koju moramo iskoristiti.

-Samo još kad bih mogao da nazovem partiju Socijalistička Partija Srbije, da to bude pun pogodak. Mislim, mogao bih da je nazovem, na primer, prava socijalistička partija ili istinska, jedina, originalna... Ali nije to to. Bilo kakav epitet kvari čitav plan. Jedino kad bih uspeo da uzurpiram sadašnji SPS i stavim se na čelo stranke, ali to će teško ići.

-Ma, kakav kurac SPS. Dokurčilo je narodu i to ime. Ofucalo se, olinjalo se, izraobovalo od silnog korišćenja i vucaranja po koalicijama. Treba da smislimo nov naziv partije. A stare ideje o pornićima na RTS-u da ostanu. To bi se svidelo narodu, taj spoj starog i novog, progresivnog i retrogradnog, tradicionalnog i novog, konzervativnog i liberalnog...

-Dobro, može i tako. A koji bi naziv dali?

-Pa sto kuraca!

-E jebiga.

-Što?

-Pa kako misliš da će neko da te shvati ozbiljno? Ko bi glasao za partiju koja nosi takav naziv? Zamisli da te neko pita za koga si a ti kažeš: "Za sto kuraca!" Pa nemoj zajebavati!

-I sad kad pitaš nekog normalnog za koga će da glasa, on ti kaže, u najvećem broju slučajeva: "Za moj kurac!"

-Za svoj da, ali ne za tuđi. I još pogotovo za sto tuđih.

-Do sada je posle svakih izbora prosečan glasač dobijao mnogo više kurčeva, tako da ovih sto deluje mnogo humanije. Sigurno se niko ne bi začudio kada bi na listiću video opciju da može da glasa i za sto kuraca. Reci zar ne bi bio do jaja predizborni slogan - STO KURACA, JER VI TO ZASLUŽUJETE!

-Ili STO KURACA - ZNA SRBIJA!

-JER STO KURACA NE MOŽE DA ČEKA! STO KURACA - ZA EVROPSKU SRBIJU!

-Mogli bi i da angažujemo neku estradnu ribu koju stranke još nisu angažovale, pa da je uključimo u kampanju. Zamisli da vidiš reklamu sa, nekom popularnom pevaljkom koja jebozovno saopštava javnom mnenju: "Sto kuraca, to je spas, stoga daj nam ti svoj glas! Sto kuraca! Volim to!", zar ne bi dao glas toj partiji?

-Ne bih, ali ima dosta onih koji bi dali. Sviđa mi se slogan. Njega ćeš koristiti. Zamisli bilborde - KO ISPRAVNO BIRA - TAJ I MASTURBIRA! STO KURACA - AKO ŽELITE PORNJAVU NA JAVNOM SERVISU!

-Još kad bi angažovali neku porno zvezdu za kampanju, to bi dobilo sasvim drugu dimenziju.

-Sklopimo ugovor sa tom zvezdom da ćemo emitovati njene porniće u zamenu za učešće u kampanji. Ko bi odbio takvu ponudu da mu lik i delo emituju na televiziji sa nacionalnom frekvencijom.

-Himna stranke bi bila: "Sto kuraca 'oću ja, neću jedan neću dva!"

-Bio bi dobar i slogan: STO KURACA - ŠIRI DALJE!

-Bolje je STO KURACA - ŠILJI DUŽE!

-E, to je dobro, može i to. A moglo bi i: NAPRED SRBIJO - NA STO KURACA! Sa takvim idejnim rešenjima u kampanji cenzus ti ne gine.

-Cenzus ili batine? Pa valjda je dokurčilo ovom narodu da ga karaju na finjaka? Linčovala bi nas rulja kad bi videli da ih otvoreno jebemo, da nam je to čak i predizborna kampanja.

-Ma jok, ma kakvi. Voli ovaj narod da ga jebu. Navikao. Biće mu i simpatično da konačno u kampanji vidi nekoga ko se ne folira, ko priča kao i široke narodne mase.

-Glupo je, jebote, pa ko sve nije jeb'o ovaj narod, zamisli još kad bi ga još i mi natoprčili?

-Ako ne natoprčimo mi, natoprčiće neko drugi. Voli ovaj narod da ga jebu, pa vidi šta sve trpi. Ako već hoće, eto mu!

-Glupo je... Ti si baš gnevan na narod?

-Ma jok. Samo mislim da u politici može da ima uspeha opcija koja zaista nudi narodu ono šta on želi. Ako želi da ga jebu, onda su tu sto kuraca.
-I to je dobar slogan.
- Jašta. Nije fora da ceo život budemo samo jebena strana.

-I to što kažeš...
-Samo takva kampanja i nema glava da te boli. Pa naštampaš flajere sa tekstom IZABERI ŠTA TI JE PO MERI - STO KURACA! i ubacuješ u poštanske sandučiće, kačiš za kvake, kačiš o vrata, pa okupiš vrh partije i slikate se sa izvađenim kurčevima za plakate sa tekstom MI SMO SPREMNI! STO KURACA!, pa... Ima vazda ideja, samo ih treba kvalitetno realizovati.

-Gde da nađem pare za realizaciju tih ideja?

-Od porno mafije i porno industrije. Njihove interese zastupaš.

-Stanković da nam finansira kampanju? A Eržika da mi bude portparol? Daj, nemoj da me zajebavaš.

-Prava, ozbiljna, evropska porno mafija će finansirati stranku i kampanju, kakav kurac Stanković. Oni ti daju kintu, ti puštaš filmove koje oni odrede i svi srećni. To je proveren recept u srpskoj politici.

-A šta ako budu puštali kojekakve filmove, sa pederima, na primer? Znaš kako narod reaguje na takve stvari, pogotovo penzioneri? Kad bi videli gej pornić, izbila bi revolucija, ne bi izdržao dva dana na vlasti. Ili, ne daj Bože, da puštaju porniće sa životinjama ili ko zna kakve sve boleštine?!

-Puštaće sigurno, to je sad u trendu. Takvi su Evropa i Amerika.

-Pa šta bi onda radili?

-Ništa, šta bi radili? Izdržali bi jedan mandat, nafatirali se kinte, pred sledeće izbore davali 10 evra po glasu i svi bi zaboravili na pederluke sa rts-a ili na crnju koji guzi kozu ili plavušu koja glaba konju. Tako to ovde funkcioniše.

-Nije baš tako, pa ovde se rulja uvek pobuni kada je pederluk u pitanju. Trpe i bedu i siromaštvo i nezaposlenost i okupaciju i nepravdu i korupciju i gubitak teritorije, države, plate, kuluk i zulum... Sve trpe, ali kad su dajguzi u pitanju, tad uvek izbiju žestoki neredi. Teško bi mi izgurali mandat.

-Jebiga, možeš da vidiš onda sa ruskom porno mafijom i industrijom, samo pitanje je da li bi ona mogla to da isfinansira, ipak je ona u velikom zaostatku za evropskim i američkim kolegama po tom pitanju. Oni su čestiti pravoslavci kao i mi, ne bi sigurno forsirali fegete, trpanje sa životinjama, biljkama, izmetom...

-Otkud uopšte ideja da se pravi nešto što bi nosilo naziv sto kuraca?

-Čitao sam danas o Napoleonovih sto dana pa mi palo na pamet.

-Šta bi ti palo na pamet da si čitao istoriju SSSR-a?

-Ne znam.

-E, idi sad čitaj istoriju SSSR-a, uskoro mi dolazi devojka.

-Ok. Da te zovem ako mi nešto interesantno padne na pamet?

-Nemoj, molim te.

-Hoćeš da mi daš 200 kinti, treba da idem na piće?

-Hoću, ako obećaš da me nećeš zvati večeras ako ti padne nešto "interesantno" na pamet.

-Ne mogu da obećam, ali ću se svakako truditi.

-Bolje išta nego ništa.

- Vraćam kintu čim nađem posao.

-Ti ne možeš da nađeš posao već godinu i po dana. I ako ga nađeš, bar godinu dana češ raditi samo da bi mojoj malenkosti vratio dug.

-To mi je podsticaj u životu. Imam za koga da radim.

Harakiri u šinobusu

2011-12-23T05:40:00.001+01:00

Bonsek je sedeo u svojoj dnevnoj sobi sa Ganetom. Po običaju su gledali skupštinsko zasedanje koje se daje na javnom servisu, pili Zaječarsko pivo koje su otkrili u obližnjoj prodavnici i pušili travu koju je uzgajala Bonsekova majka Gospava, nesvesna da učestvuje u krivičnom delu proizvodnje opojnih droga jer ju je rođeni sin doveo u zabludu. Ona je mislila da je to ukrasna biljka kao i fikus, te je brižno zalivala zajedno sa ostalim cvećem.

Gane je gledao kroz ekran polusklopljenih očiju i sa osmehom razvučenim po licu, nalik na onaj osmeh kada se ugrabi wc šolja u poslednjem sekundu. Da nije potezao flašu s vremena na vreme Bonsek bi pomislio da je ovaj umro u trenutku osmehivanja i da je to razlog zbog kojeg se njegov izgled lica nije menjao već pola sata. Zaključio je Gane da su poslanici veliki šoumeni i da stoga treba da imaju još veće plate. Iako poseduju nesumnjivo veliki talenat za zabavu širokih narodnih masa, što nije ni malo lako, oni se svojski trude da svoju ludost povećaju na još viši nivo, do granica za koje čovečanstvo nije ni sanjalo da postoji, sve dok se oni nisu pojavili na sceni.

Bonsek je možda i veći kapacitet što se tiče trošenja THC-a, ali to mu nije predstavljalo prepreku da ima drugačije mišljenje od svog druga. Tvrdio je da čokov u poljskom klozetu, iskorišćen nakon velike nužde u svrhe lične higijene, kud i kamo predstavlja pogodniju figuru za rukovođenje institucijama i za obavljanje najodgovornijih funkcija u državi. Sa tom tvrdnjom slagao se i Gane, čak je smatrao i aksiomom, ali, za razliku od Bonseka, on je ovaj šou na državnoj televiziji posmatrao sa stanovišta i pozicije na koju ga je posadilo peto pivo i treći džoint. Bonsek je čvrsto stajao iza tvrdnje da bi najbolje bilo da se izvrši trampa srpskih šoumena za konje Cigana iz Rumunije, ali se Gane sa tim nije slagao jer je Rumune smatrao našom braćom i da nisu zaslužili takvu nesreću.
- "Dobro", reče Bonsek, "onda da ih zavaljamo Bugarima za tonu Rexona dezodoransa?", ali njegov drugar koji se dranjao po guzici kategorički odbi takvu mogućnost.
- "Uvaljivanjem muda za bubrege bave se Bugari, oni su to izmislili! Ne možeš ih pobediti na njihovom terenu".

Bonsek se zamislio i nakon umnog rada u trajanju od nekoliko minuta došao je do zaključka da sa ovakvima nema perspektive. Mora se zavesti red ovde, a za to su najbolji Nemci. Što se tiče discipline, Nemac je Nemac. Gane ih nije voleo. Često su ga izneverili na kladionici, smatrao ih je folirantima koji se šepure kao pauni bez pokrića jer su čak i rat protiv nas izgubili samo od jednog glumca a takođe mu nije jasno kako se jedan narod koji se upustio u tako suludi projekat napada na Rusiju može smatrati inteligentnim. "Ljudi umeju da budu budale, ali napasti Staljina - e to može samo prvoklasni kreten", zborio je Gane. Bonsek je otišao u kuhinju i vratio se sa paštetom u crevu i pola vekne bajatog hleba jer je ogladneo od trave. Dok je mazao paštetu osporavao je tvrdnje koje su izrečene:
- "Prvo i prvo - ti od bundesligaških klubova znaš samo za Ajntraht jer ti je ujak doneo dres tog kluba. Drugo, Treći Rajh nije izgubio rat od jednog jugoslovenskog glumca. Pomagali su njemu čitave horde njegovih kolega glumaca! I treće, Nemci su napali Ruse iz ideoloških razloga. Pa ako imaš opravdanja za onaj atak cipelom u skupštini, onda moraš imati razumevanja i za atak Hitlera na Staljina". Gane je razlog sukoba Nemaca i Rusa video u elementarnom nepoznavanju opšte kulture od strane ovih prvih a ne u suprotnosti ideologija.
- "Da su ideolozi Rajha znali za narodne umotvorine, kao na primer: Gde si poš'o biciklom na Rusiju, ili Gde ćeš bez kurca u svatove, kao i Ko visoko leti - nisko pada ili Glas do neba, muda u pepelu, ne bi takvu glupost počinili", govorio je Gane. "I takvi nas da vade iz bule?!", povisi glas a potom zapali jednu nišku Drinu, vlasništvo Bonsekovog oca, koji je zaboravio cigare kad je odlazio u kafanu na sastanak štrajkačkog odbora fabrike u kojoj je proveo čitav svoj radni vek. Bonsek je bio ubeđen da su upravo te godine koje je njegov ćale proveo u preduzeću bile razlog zbog koje je ono koštalo čitava dva evra.

Gane je ćutao par minuta i posmatrao zasedanje. Zamišljao je kako bi to izgledalo da umesto domaćih šoumena glavnu ulogu u predstavi preuzmu hladni i disciplinovani Nemci. Ubeđen je da tada ovaj šou ne bi bio interesantan. Potom upita Bonseka:
- "Šta misliš ti, zbog čega ima toliko Srba u Švabiji? A? Ne znaš? Ja ću da ti kažem. Zbog Švabica! U redu, Nemci jesu disciplinovani, posvećeni, pedantni, imaju i odličan standard, dobre plate, ali ipak..."
- "Šta ipak? Ne lete na Mesec? To im fali?"
- "Ma, mora se to odraziti na potenciju, pa ga jebeš!"
-"Pa dobro, Gane, majku mu jebem, ako imaju problem sa potencijom, otkud to da su švapski pornići najpoznatiji na svetu?"
-"Šta?! Pa to sve naši ljudi igraju glavne uloge!" - ponosito odbrusi Gane. "Kakvi crni Nemci, precenjeni su oni. Ovde da zavode red a ni u svojim pornićima ne mogu da glume. Ma idi..."

Gane inače nije voleo ni Engleze. "Da oni nečemu valjaju, ne bi ih Maradona onako karao i ponizio na svetskom prvenstvu. Ne bi im ni gol šukn'o rukom. Pigmejima nisu bili dobri a nama će da budu...", objašnjavao je i na kraju izlaganja o Englezima dodao da bi najviše na svetu voleo kada bi im kraljica rodila crnče ili malog Kineza. Za Italijane je tvrdio da su bili učitelji Bugarima, a ni Francuze nije mogao da vidi u ulozi redara u srpskom odeljenju. Pitao se kako narod u čijoj zemlji vozovi jure kao avioni može da sredi stanje u državi gde je šinobus najveći adut železničkog saobraćaja. "Narod koji piše nekoliko slova da bi izgovorio jedan glas ne treba da ima toliko brze vozove. Da se njima zaista žuri, ne bi oni pisali jedan znak za jedan glas. Misle da mogu svoju glupost da sakriju nekim tamo vozom?! E kurac! S takvim drljomudima neću da imam ništa!", dreknuo je Gane kao da se pred vratima stana nalazi čitava francuska vojska koja samo što nije upala i uzurpirala ga. Za Skandinavce i stanovnike zemalja Beneluksa je rekao da ne dolaze u obzir, ne upuštajući se u dalju diskusiju i ne želeći da služa argumente sagovornika. Naročito mu se ne dopadaju Luksemburžani. Smatra da ničim nisu zaslužili tako zajeban naziv. Doduše, prvi bi podržao ideju o dolasku Skandinavki u Srbiju, po mogućstvu u što većem broju, nebitno iz kojih pobuda one stizale, da li da bi zavodile red ili nered - bitno je da dođu.
- "Po tebi ispada da smo mi Srbi najpametniji a svi ostali budale, jebote!", ciknu Bonsek, ne mogavši više da sluša ovu priču svog sagovornika koji je sa visine posmatrao i verbalno urinirao po svim mogućim narodima Evrope, kao da je on neki imperator koji ih drži u ropstvu.
- "Naravno da nismo najpametniji. Nismo ni pametni, ni malo. Da bar gram mozga imamo, mi bismo uvozili Šveđanke a ne Kineze."

Bonsek je nakon ovog odgovora neko vreme zurio zamišljen u plafon i na kraju priznao sagovorniku da je u pravu. Potom je uzeo da rola džoint, što je Gane odobravao, ali zato nije odobravao izlazak "mutavog majmuna" za govornicu, kako je egzotično voleo da nazove ovog šoumena. Dok je iskusno obavljao proceduru, Bonsek je pokušao da nađe kompromisno rešenje - nekoga ko nije nastanjen u Evropi a ko bi mogao da zavede red. Logično, jedino je Japance imao na umu. Teritorije koje su nastanjivali prognani sektaši i robijaši iz države koju čak ni Pigmeji i Bušmani nisu prihvatali za redara nisu dolazile u obzir, znajući da Gane u svojoj sobi drži sliku predsednika zemlje iz koje potiče Kasandra. Međutim, ni oko Japanaca se nisu složili. Smatrajući da prosečnom Srbinu ne treba motor koji se jednim pritiskom dugmeta pretvra u klozetsku šolju, kišobran kojim može da se usisava prašina, olovka-vime koja daje veštačko mleko - zdravije od prirodnog, veštački testis u koji je ugrađen mp3 plejer itd, Gane je odbio ovaj predlog. Nije osporavao umnost ovog naroda kojem ni najrazličitije kataklizme ne mogu ništa, ali su mentaliteti bili toliko suprotni da bi to bila nemoguća misija.
- "Znaš li ti za onaj slučaj kad je jedan naš čovek otišao da šljaka u Japan, da vozi autobus za njihov GSP. Od dana kada se zaposlio pa do prve plate na mestu generalnog direktora preduzeća izmenjali su se njih trojica i svaki je izvršio harakiri, jedan za drugim. Kako jednog postave za direktora, a on se brže-bolje ubije. Posle niko nije hteo da se prihvati te funkcije i firma bukvalno došla pred stečaj."
- "I?", ljubopitljiv je Bonsek.
- "I Japanci, kad su videli da je vrag odneo šalu, dadoše tom našem zemljaku masnu otpremninu, samo da napusti posao. Čim je on otišao iz firme prestalo je kašnjenje autobusa. E zbog toga ne bi mogli ni Japanci da zavedu red ovde. Nisu mogli sa jednim Srbinom da izdrže, a kamoli sa nekoliko miliona Srba. Pa japanski narod bi nestao sa lica zemlje kad bi krenuo da se bakće sa nama. A i ko ih jebe, još treba da se ugledamo na njih pa da se samoubijamo za svaku sitnicu. Malo nam je ove autodestrukcije?"
- "Pa, znači, jedino ovi koje sad gledamo mogu da nam pomognu, da zavedu red?", upita Bonsek i preuze džoint.
- "Jedino oni i niko drugi."
- "Pa onda bolje da se ugledamo na Japance i da se pobijemo. Ako oni zbog propusta, zbog kašnjenja voza od par minuta, skrkavaju katane u trbuh, šta bi tek radili zbog "propusta" prilikom biranja vlasti?"
- "Zakazali bi svenarodno samoubistvo."
- "Bolje da se ugledamo na njih, života mi." - konstatovao je Bonsek.
- "Gde sad da se ubijam, pa sad će tek pravi šou da počne, izbori!" - cerekao se Gane. Nakon što je povukao poslednji dim džointa, rekao je samoubistvo dolazi u obzir tek kad se završi taj spektakl. Bonsek je glasom najvećeg pesimiste svečano saopštio da nismo ni za kurac i pustio "Trulu koaliciju". Na ekranu je bio ministar čiju ostavku su tražili neki njegovi ortaci. Popeo se na govornicu, otkopčao šlic i izvadio svoj penis, pokazivajući ga onima koji su tražili njegovu smenu.

Balada o Milutinu - Vlajko Zmajovni

2011-10-02T19:13:00.002+02:00

Čast i zadovoljstvo mi je da predstavim delo (bez lika) Vlajka Zmajovnog, premijerno, ekskluzivno, šokantno
- baš ođe!Vlajko Zmajovni je čovek koji je deblji od Čedomira Jovanovića a mršaviji od Dragana Markovića, hodajuća enciklopedija koječega (sem kad je p'jan - tad je ležeća jendekovska enciklopedija), Vlajko Zmajovni je skoro stupio u bračne vode, ali se ne libi da prdne kad ima potrebu da prdne, da podrigne kad mu se podriguje (i kad osobu koja je u njegovom pristustvu to nervira)i koji uvek i svakom trenutku sme otvoreno da prizna:"DA, JA GLEDAM PORNIĆE! GLEDAO SAM I GLEDAĆU!", jednom rečju - Vlajko Zmajovni je ruralno-primitivni čovek koji voli da popije ladno Valjevsko pivo, ne odbija ni Jagodinsko, Zaječarsko mu je strast a vršački Šampion opsesija. Znači - Vlajko je naš! Vlajko je nastanjen od skoro u Nezavisnoj Despotiji Trkalište (nekada obor-kneževina, ali apetiti su se povećali) sa Kosovom, sa kojom je u personalnu uniju stupio Živinarnik sa Metohijom i Kalinjingrad sa Vašingtonom. I to je jedina unija na koju pristajemo, iako možemo da uđemo uvek, svuda i na svakom mestu - gde god poželimo. Da skratim - Vlajko Zmajovni i njegovo delo (bez lika):

Milutin,vojno lice u penziji,je bio najstarije dete jedne ugledne porodice. Njegov otac,takodje vojno lice,je bio malo prek čovek,ali su ga deca slepo slušala. Milutin,iako najstariji,čini se,bio je najposlušniji,i najprivrženij ocu. U školi nije bio baš sjajan. Imao je baš velikih problema sa istorijom,a ni ostale društvene nauke mu nisu išle ništa bolje od ruke,pa se odlučio za vojnu školu,jer je to bilo nekako logično da upiše,pošto mu je,jelte,genetika bila takva. Sa braćom i sestrama se dobro slagao. Vidjali su se oko praznika i leti,ali je njihov odnos,i pored ponekih nesuglasica,bio relativno idiličan. Po završetku vojne škole,oženio se,dobio sitnu dečicu,a pošto je imao veliki stan koji je dobio od službe,nametnu mu da u jednoj sobi njegovog stana primi podstanara. Podstanar-školarac,takodje polaznik vojne škole,bio je miran momak,i Milutinu nije bilo teško da ga izdržava. Znajući da dečko nije pri novcu,Milutin je plaćao sve dažbine,hranio ga,i trudio se da mu što manje smeta u učenju. U medjuvremenu,stari otac umre,i kako to obično biva,braća i sestre se popičkaju oko nekog imanja i novca. Padnu tu teške reči,bilo je čak i fizičkih sukoba,i svako odluči da ode na svoju stranu. Neki prekinuše svaki kontakt,neki nastaviše da se vidjaju,ali se ta neka bratsko-sestrinska ljubav,jebem li ga kako,jednostavno izgubila. Milutin je,kao najstariji,bio uvredjen,i dugo nije hteo ni sa kim da razgovara. Posle odredjenog vremena jedna sestra dodje kod njega za Novu godinu,on malo zatim ode kod jednog brata na godišnji odmor,i sve to poče da liči na neku imitaciju ljubavi. Podstanar završi srednju vojnu,i krenu na akademiju,a Milutin,koji je u medjuvremenu postao i zakonski vlasnik stana,ponudi školarcu da nastavi da stanuje kod njega. Vremenom je počeo da ga doživljava kao člana svoje porodice,a i stan je veliki,pa zašto da ide da se potuca negde po belom svetu i da plaća,kad može tu besplatno,medju svojima. Vreme teško,Milutin bez novca,ali se trudio da svoje dugove redovno plaća,i da odškoluje svoju decu i podstanara.
Sa emotivne strane,Milutin nikad nije bio ispunjen. Slepo je bio zaljubljen u jednu vrlo traženu žensku. Kako to obično biva,ona ga nije jebala ni dva posto. Nudile su se njemu raznorazne,voleo je on i da se pokurva tu i tamo,ali nju nikad nije izbio iz glave. Decu je dobio sa jednom od tih mnogih,voleo tu decu jako,ali činilo mu se da bi mu sve u životu krenulo kako treba samo kada bi ga ta „Nedostižna“ htela uz sebe. A ona,iskusno,samo ponekad u prolazu baci flert sa njim,dovoljno da on napuni gaće i da noćima ne spava zbog nje,dok je ona overavala krevete,podove i stolove sa mnogo većim mudonjama od njega.
I deca se poženiše,poudavaše,i odoše svojim putem. U stanu ostaše samo on i podstanar,koga je,izgleda,cepao nalet hormona,pa i on posta sve ćutljiviji,i na kraju prestadoše i da razgovaraju.Ta usamljenost koju je osećao,emotivna i finansijska neipsunjenost su od njega počele da prave nervoznog čoveka. Postao je džangrizav,u hodniku se jedva ispod brka javljao komšijama,a često je znao da iznapušava nekog što mu zamera na pušenju u liftu-„Šta,koji kurac,da ne pušim u liftu!? Ako već hoćete zdrav život i puna pluća vi se penjite na 8.sprat peške“.
Prošlo tako nekoliko godina,komšije već počeše da izbegavaju kontakte sa njim,a u kuću mu ljudi dolaziše sve redje i redje. Na kraju i skroz prestadoše. Od jednom po zgradi krenu peticija da se njegovom podstanaru u trajno vlasništvo da soba u kojoj je stanovao tolike godine.
Milutin u početku nije to doživljavao ozbiljno,ali kada je video da ga na zborove stanara više i ne zovu,i mimo njega dogovaraju kako da na podstanarovu sobu stave vrata prema hodniku,on shvati da to više nije zajebancija. Na sve to,iz prostorije gde stoje bicikli glavonje iz saveta stanara mu izbaciše bicikl,i rekoše mu da ga skloni. On beše zbunjen pa upita gde da ga skloni,na šta mu ovi odgovoriše da može gde god zna,i da kada se bude odrekao sobe u korist podstanara,prostorija za bicikle će mu biti opet na raspolaganju. Podstara ne beše u stanu već neko vreme,i to ga učini još nervoznijim.
Jedan dan na vrata mu neko pozvoni. On ustade zbunjeno iz fotelje,krenu ka vratima i vidi na vratima komšiju Doktora sa četvrtog,i predsednika saveza stanara. „Je l' možemo da udjemo?“,pitaše ga,na šta on od uzbudjenja umalo ne pade na pod. Nije mogao da veruje da će dočekati trenutak da mu neko opet ulazi u kuću.
-„Naravno,izvolite. Kojim dobrom?“
-„Došli smo,Milutine,da vas pitamo da potpišete pristanak da se odričete svoje sobe dimenzija 4x3.5m u korist vašeg komšije koji stanuje u njoj već nekoliko godina“.
-„Aman ljudi,jeste li vi izgoreli po glavi,kakvog komšije!? To je podstanar koji nije imao gde,pa ja odlučio da ga primim tu dok se malo ne snadje. Nisam ni sanjao da je njemu životni cilj da se snadje u mojoj sobi.“
-„Vi,Milutine,niste svesni realnih okolnosti. Bolje je da dotičnog gospodina prihvatite kao svog komšiju,i da krenete napred sa životom. “
-„Aman ljudi to je skoro jedna petina mog stana! Nije mi baš veselje da poklanjam nekome nešto što sam platio i održavao sve ove godine“
-„Vi izgleda ne shvatate,ne možete vi da poklonite nešto što nije vaše. Vi možda jeste platili taj stan,i jeste u vašem vlasništvu,ali mi svi ovde možemo da potvrdimo da naš dragi komšija živi tu već godinama,i da vi nemate nikakvu kontrolu nad tom sobom“.
-„Stanite,bre,malo. Hoću ja sa njim da malo porazgovaram da vidim koji je njemu kurac.“
-„Nemojte da ste vulgarni,gospodine Milutine. On ne želi da razgovara sa vama,plaši se da bi vi mogli da budete besni i agresivni prema njemu,pa se plaši za svoj opstanak. Mučenik zato i nije u stanu već par dana. Zato smo i poveli ove momke- KRKI,BADŽO,AJTE `VAMO! Znate,Krki i Badža će da stoje na komšijinim vratima da ga vi ne biste uznemiravali,a sutra ce doći momci da zazidaju ova unutrašnja vrata,i da probiju jedna na hodniku da bi komšija mogao da izlazi u hodnik iz svog stana,a ne iz vašeg. A sada dovidjenja“.
Milutin beše sjeban do koske. Podelio bi svoju muku sa nekim,ali ga retko ko od komšija htede slušati. Neki su razumeli njegovu muku,a neki mu zalupiše vrata pred nosom kako ga ugledaše. Čuvši u kakvoj je situaciji,počeše da mu dolaze braća i sestre,i na njegovo veliko razočarenje,i oni počeše da ga ubedjuju kako je to sve legitimno,i kako je bolje za sve u zgradi da on prevali preko jezika da je to sad njegov komšija,koji ne živi u njegovoj sobi,već u svom stanu,koji je sad krajnje funkcionalan jer je u jedan ćošak stavio čučavac i pojilo,a u drugi kadu u kojoj proizvodi gazirane sokove.
Dodjoše i deca. Ona su bila podeljena. Neki su držali stranu ocu,dok su drugi pričali kako je otac zastarelih shvatanja,i da ih bruka pred komšilukom što neće da prihvati realnost i potpiše da je taj multifunkcionalni stan komšijin.
Činilo se da je sve u nekoj pat-poziciji. Komšije se čudiše ovako dugom opiranju,neke se čak i diviše njegovoj istrajnosti,ali je ipak većina bila za to da se pomogne jadnom,nekad Milutinovom podstanaru,a danas punopravnom komšiji.
Taman kad se pomislilo da će ovako nerešena situacija ostati na snazi,neko se doseti Milutinove nedosanjane ljubavi. Prosto se začudiše kako se toga nisu setili ranije. Skupiše neku kintu i rekoše joj da proba da razgovara sa Milutinom.
-„Ne moraš mu ni dati pičke,samo ga nateraj da potpiše da se odriče sobe“.
-„Bez brige,imam iskustva s tim,pa taktiku prepustite meni“
Bilo je topla noć,kad neko zazvoni Milutinu na vrata. Kada je otvorio,zanemeo je. Bila je to „Nedostižna“.
-„Hoćeš li me pozvati unutra,ili da stojim ovde celo veče?“
-„N,n,nnnaravno,udji“,reče Milutin. „Hoćeš li nešto da popiješ“
„Neću,Milutine“,reče ona. „Došla sam da razgovaramo. Znam koliko se ložiš na mene,pa sam došla da ti dam predlog. Potpiši da se odričeš sobe u korist komšije i dozvoliću ti da me poljubiš u vrat.“
-„Ih,samo u vrat,ne dolazi u obzir“,pobuni se Milutin.
-„“Dobro,može i u usta,i daću ti da me uvatiš za sisu“
-„E,da se ne zajebavamo,ili daj da ti spakujem domaćina,ili da se u zdravlju rastajemo. S tolikima si se jebala za manje,a na meni si našla da glumiš štednju.“
-„Stani Milutine,ne greši duše. Ja sam se pre davala,priznajem. Ali sad sam već duže vreme u celibatu. Odlučila sam da se čuvam za pravog. Ako hoćeš,daj da ti promrljam pizdu o brkove,a ako se nekad opet budem jebala,ti ćeš biti prvi kandidat“.
-„Moze.“,reče Milutin. Imponovalo mu je to što mu je njegova životna ljubav,njegov nedosanjani san,dala status kandidata,pa ko jebe jednu sobu,kad je on postao zvanični kandidat. „Daj taj formular,daj penkalo da potpišem,pa da crknu od muke svi dušmani kad im saopštim da sam svirao usnu harmoniku na pičku,i da sam postao zvanični kandidat da udjem u onu u koju su ranije ulazili svi koji su hteli,ali koja je sad zatvorila svoju rupu,i ako ikad bude pustila nekog u nju,to ću biti ja!“

Sistem protiv erekcije

2011-09-25T06:00:00.000+02:00

Vreme prohibicije, 2011 godina, ne u Čikagu

-Znaš, prijatelju, od kad je došla ova prohibicija, imam problema sa vršnjakom.
-S kojim vršnjakom?
-Hajde sa mnom da mi ga pridržiš dok budem piš'o, pa ćeš videti koji vršnjak.
-Aaaaa! Taj!
-Pa taj, sigurno. Ček da pišam da ću ti objasniti sve.

Individua kojoj je vlast izvršila atak na potenciju usled uvođenja prohibicije se vraća sa ceđenja vršnjaka

-Reci, kako to pro'ibicija utiče na tvoj penis?
-Otkad moram da dolazim pred dragstor u dvadeset časova, ne bi li do početka prohibicije uspeo da ubijem koje pivo, ja ti se retko budim mamuran. Nema više onih celonoćnih diskusija, razmatranja dnevnopolitičkih i vekovnih problema, nema zdrave diskusije i komunikacije, razmene mišljenja. Ničega nema! Ni mamurluka. Mislim, ima mamurluka, ali nije to onaj konstruktivni, potentni, teški mamurluk, kad ti glava oteža k'o da je od olova, a sa glavom i kurac. U zadnje vreme sam primetio da kad ustanem, moj vršnjak nema više tu čvrstinu Jap Stama. Omlitaveo nekako mučenik. Mlitav k'o Pantelić.
-Zajeban slučaj.
-Znaš, ja mislim da je to najveći problem prohibicije. Ok, sve to stoji, i direktan atak na budžet, na tradiciju, na način života, na ljudska prava, slobode, na Ustav, da je to jedna represija uperena protiv ljudi da im muke koje im se nanose što jače osećaju, da ih bol što više izjeda sad kad ne mogu ni da se anesteziraju, ali problem smanjenja čvrstine batine, eeee, to je, brajko moj, problem broj jedan!
-Jeste, jebeš ti život kad tebi, kad se probudiš, vršnjak nije uspravan k'o pred raport Staljinu.
-Sve su nam uzeli. Čak i mogućnost da pijemo kad i koliko hoćemo. Čak i jaku erekciju. A ti sam znaš koliko jaku erekciju smo imali mi Srbi.
-Veruj mi, brate, ne znam, nikad nisam išao po Srbiji i merio čvrstinu penisa njenom muškom stanovništvu. Niti ću!
-Daj, ne zajebavaj, znaš i sam da smo bili u svetu poznati po tome.
-Jeste. Po ajvaru, suvim šljivama, kajmaku i dignutom kalabasteru.
-Tako je! A sad? Šta sad imamo?
-Imamo kurac, šta imamo... Ništa!
-Kurac, kurac. Pa još mlitav. Nema kurca bez mamurluka, ja ti kažem.
-Brate, kako je to gej.
-Šta?
-Pa to što si rekao. "Nema kurca bez mamurluka", to.
-Ne zajebavaj. Ne znam šta nam je činiti. Poludeo svet, poludelo sve, sve im jebem. Daj ljudima 'leba i igara, jebe se njima za svoje potencije i erekcije onda.
-Uopšte, izgleda da je sve to postalo višak u životu čoveka. I ta erekcija, potencija, krkačina, seks uopšte. Pogledaj, riba se firca sa dečkom na parkingu, snimi ih kamera i cela Srbija se isčuđava, zgražava, negoduje, pljuje. K'o da se fircala s konjem a ne s čovekom. A kad se jebu po velikoj braći, onda je to u redu. Onda su oni iskreni, došlo im da se jebu pred kamerama, neka ih. Bitno je da su iskreni i da je tu karanje u službi zabave narodnih masa i u službi telefonskog glasanja i sms poruka, onda to nije problem. A kad je normalno karanje, to je onda za zatvor.
-Ja kad sam bio klinac, kad se na televizoru kolju ljudi i kad se puca na sve strane, kad se krv proliva po ekranu k'o u boju na Kosovu, keva i ćale nisu prebacivali kanal niti su me terali iz sobe. A čim je na ekranu scena seksa, to se odma prebacuje kanal.
-Meni da nije bilo dede da mi pušta porniće, ko zna u šta bih se pretvorio, u šta bih izrastao.
-Možda bi i ti šetao s Dragojevićem i ostalim "umetnicima".
-Kakvim umetnicima, šta?
-Pa s ovim pederima, što umeću svašta u analne otvore, na ovoj kurčevoj paradi.
-Sumnjam, ali ipak, hvala Bogu, imao je ko da utiče na mene na vreme. Radi preventive.
-Vidiš ti kud ode ovaj svet. Da ja moram da pijem po šablonu, da me i u tome ograničavaju, da mi ne daju da se opustim i uživam, da pijem kad god poželim i kad mi se pije. Pored toga što moram da se kombinujem sa kintom, ja moram i sa vremenom da se kombinujem, majci im ga ukombinujem! Nego, da se vratim ja na kurac.
-Au brate!
-Šta je sad?
-Pa to je tek gej. To da se vratiš na kurac. Mislim, izvini, ali zaista je gej.
-Dobro, bre, znaš šta sam hteo da kažem. Na priču o penisu. Može ovako, a?
-Ma, može.
-To je sve planski. Uništili su vojsku, državu, crkvu, sve šta se imalo uništiti, svako obeležje naroda, postali smo fukare najgore i kukavice i jajare. E, sad još kad nam sjebu i jaku erekciju, a ti znaš da smo mi Srbi bili nadaleko poznati po erekciji...
-Ama, ne znam. Rekoh ti.Mogu da pričam u svoje ime, a u tuđe ime ne mogu. Pogotovo ne u ime svrih Srba.
-Pa dobro, ajde onda reci ti, jesi imao ti jaku erekciju.
-Imao sam erekciju jaču od Stanojke Bodirože Ćane. Imam je i sad.
-Imaš kurac.
-Imam, da ga nemam ne bi ni imao erekciju jaču od Stanojke Bodirože Ćane.
-Imaš slabiju, sigurno. Evo, možemo i da testiramo.
-Brate, ali to je sad ubedljivo najgej izjava večeri. Majke mi, idem ja kući, ovo postaje rizično.
-Čekaj, stani, slušaj. Uzmi jedno veče hrpu piva i sljušti ih, Pre spavanja veži konac oko vršnjaka. Isto to uradi i jednom kad ne budeš pio celu noć. Pa da vidimo kakva će biti situacija.
-Kakva će biti situacija?
-U prvom slučaju po buđenju ima vršnjak da pokida konac. U drugom neće. Eto ti dokaza.
-E, pazi kad ću to da uradim, jebo mater, ali stvarno ću da uradim.
-Videćeš. Videćeš šta nam gamad radi.
-Pa ako je to tačno, onda sad na sledećim izborima ni kurac normalan od mene neće moći da dobiju. Već mlitav. K'o Pantelić.
-Sve će uništiti, sve će nas urnisati. Najebaćemo najstrašnije do sada.
-Ma, neće se niko zbog meke erekcije uzbuditi ovde, pa ko još razmišlja o seksu. Pa evo, kad se pojaviš u nekom društvu sa podočnjacima, svi će biti ubeđeni da si se drogirao celu noć. Niko ni pomisliti neće da si jeb'o celu noć.
-A ti jeb'o?
-Nisam. Ali mogao sam i da jebem pa da mi podočnjaci budu od toga. Igrao sam PES celu noć, ali mogao sam i bambusati. Zašto odmah mora da se zaključi da čovek koji ima podočnjake mora biti narkoman? To je zato što su ljudi izgubili karanje iz vida. Totalno su ga zapustili. Samo misle o parama, drogi, plazma televizoru, kupovini... Sad i kad jebu, jebu da bi pokazali kako dobro snima kamera sa telefona koji su kupili. Jebu zbog megapiksela. To je valjda ta globalizacija, šta ja znam. I koga onda boli kurac, sve i da je ta priča o ataku na srpsku erekciju tačna?
-Tačna je, videćeš. Samo veži konac. Nego, šta ti je s devojkom?
-Ništa. Šta će biti?
-Pa što si igrao PES celu noć kad imaš devojku? Što dopuštaš da ti od toga rastu podočnjaci?
-Volim da igram PES. A i naljutila se na mene. Stigla joj neka ponuda za mejl, kao fora, sauna i džakuzi-đakuzi, Irak-Iran, kako se već kaže, u nekom salonu za male pare, pazi Boga ti! A te male pare par soma dinara.
-I?
-I ništa. Ja joj rekao da može jeftinije dobiti džakuzi, nek natoči vodu u kadu.
-Ne razumem?
-Pa jeftinije je da ja prdim u kadu i tako pravim mehuriće nego da dam grdne pare za džakuzi. I ona se naljutila na mene i jebiga. Ja posle celu noć igrao PES.

Kul tip

2011-06-08T21:51:00.005+02:00

-Je l' ti, more?
-A?
-S kim se ti to dopisuješ celo veče, evo, već tri piva?
-Četiri piva.
-Tri popijena i ovo je četvrto.
-Ovo je peto. Četiri smo popili.
-S kim se dopisuješ, a?
-Eeeeeeee...
-Opa! Tako znači, a?
-Hehehe. Šta je?
-Sad je meni jasno. Ko je u pitanju?
-Eeeeeeee...
-Da se ti to ne miriš, može biti, a?
-Ne.
-Nova neka, a?
-Eeeeeeeeee...
-Je l' jeste ili nije? Šta se femkaš k'o seoska mlada?
-Ma nebitno.
-Kapiram, jeste. Budala neka ili je iz fine, pismene porodice?
-Hehehe.
-Šta se kikoćeš, govedo jedno? Što jebavaš kad se smejuljiš k'o curica pred gubljenje nevinosti? I ti ćeš nekog da zajebavaš?
-Šta sam ja tebe jebav'o? Ko ti je kriv kad nećeš ništa da pričaš?
-Tebi da pričam? Šta da pričam? Šta ja to nisam pričao?
-Da li su Bugari ušli u Sofiju.
-Šta to tebe boli kurac? I jeb'o ti Bugarin mater!
-Au, čoveka. Kao da je to neki problem reći. Pa svoji smo.
-Vidiš da nismo. S kim se dopisuješ?
-Nema veze.
-A šta sam ja jeo kod đevojke, to ima veze? To te baš zanimalo?
-Nije me uopšte zanimalo. Samo sam pitao, ti k'o kurva nisi hteo da kažeš.
-Što da pričam, k'o da je to bitno. Nego, znam li ja tu nesrećnicu?
-Nije bitno, ali pitao sam te k'o čovek, kako je bilo kod devojke, šta si jeo kod nje, šta je spremala za klopu. Trebalo je samo da ispričaš i niko te ne bi zajebavao.
-Ne seri. Nego, znam li ja, bre, tu nesrećnicu na koju ti nemilice trošiš kredit, što je inače vrlo retka pojava, k'o taliban koji prži jaja na svinskoj masti.
-Pa ono...
-Oho, pa jesi se ti to meni zbunio. Ti se nešto mnogo zbunjivaš, da ti nisi na kakvim ovim lepkovima? Nisi više oran da se sprdaš na tuđ račun zbog istih stvari koje ti sada radiš, a? Šta si se zacrveneo k'o pijani fizikalac? Ha, pičko jedna!
-Hehehe.
-Šta se keziš tu k'o neka šiparica, jebo te otac? Ume li mala, a? Ume, ume. Iskusno je to čeljade, jedan kroz jedan. Je l' od mlađih naraštaja ili je već naše godište, polovnjača neka?
-Ma, zajebi.
-Vidi, vidi. Postideo se mali, ne krekećeš više k'o nekad? Hoćeš li smeti nakon ovoga opet da kažeš nekome da treba da počne da navija za OFK-u, da je romantičar?Au! Jesi ti to sad ukucao smajli na telefonu?!
-'Ajde, bre...
-Jesi, jesi. Video sam, smajli si ukucao.
-Vidim, znaš napamet tastere na koje se kucaju znaci za smajli.
-Pusti ti mene. I šta reče, od kojih je kuća?
-Neću da pričam ništa dok ne bude definitivno.
-Šta da bude definitivno?
-Pa ono, dok ne bude zvanično.
-Šta, bre, zvanično? Matičar, pop, orkestar na svadbi?
-Da, baš to.
-A nije pomirenje, kažeš?
-Naravno.
-Jesi se raspitao o njoj? Nemoj posle nešto da bude...
-Ma, nema šta da se brineš.
-Znaš sve?
-Da.
-Koja joj je omiljena poza?
-Eeeeee...
-Sguza, dobro. A koja joj je omiljena poza kad joj utrnu kolena?
-Ne znam.
-Šta si se ti onda, koji moj, raspitivao o njoj?
-Sve šta treba.
-Šta li ti pod tim podrazumevaš bolje i da ne pitam.
-I nemoj.
-I neću. Da nije, možda konzervativna? Ništa pre braka?
-Nadam se da nije.
-Šta ako je nimfomanka? Možeš li podneti to?
-Što ne bih mogao? Ko još ne može to da podnese?
-Sam si rekao da nisi u kondiciji.
-Ako je nimfomanka, nije atletičarka. Neću trčati s njom po stadionu, već jebati.
-Ide li redovno kod ginekologa?
-Ne mogu da verujem! 'Ladno je to nisam pitao! Moram joj sad poslati poruku: "Izvini, da li ideš kod ginekologa i koliko često?". Kakav si ti retard.
-Otkud znaš da nema onda hlamidiju?
-Ne znam šta je hlamidija a da znam da li je ima? Šta je to?
-Nebitno, ako ima bar znaš da je iskusna. Samo, ako budeš morao da ideš na bris uretre, to će biti zajebano.
-Kakav bris?
-Kite.
-U majku ti jebem!
-Joj, i mene zažigalo.
-Šta rade tu?
-Nabiju ti štapić u vršnjaka.
-Joj, jebem ti i oca i majku! Joj, već boli. Kakav štapić, meni treba štap.
-Da ti je vršnjak od po metra i da ga moraš prebacivati preko ramena kad izlaziš napolje, na tom brisu će ti biti manji od zrna pšenice. Keve mi. Da mi je nekad neko rekao da mi vršnjak može biti toliko mali da moram da se mučim da ga nađem, ne bih verovao, čak bih se i naljutio.
-Familiju ti jebem!
-Proveri ti to, za svaki slučaj.
-Jebi se! Ma nema sigurno, nije tip devojke koja širi polne bolesti. Ne izgleda tako.
-Otkud ti znaš? I sam si rekao da nisi zavirivao a koliko znam, nisi ni ginekolog. Kako znaš onda? Vidi joj se po očima?
-Pa deluje, šta znam, ono, čisto, jebiga.
-Šta znam... Pamela Anderson ni malo ne deluje prljavo, ali opet ima hepatitis. Pa ti vidi.
-Ma, odjebi, bre.
- Znaš li bar, nesrećo, bilo šta o njoj? Koji joj je omiljeni film?
-Ne znam.
-Dobro, a znaš li makar gleda li porniće?
-Gleda sigurno, sto posto.
-Ne šalji još poruku. Pitaj je je l' gotivi Ron Džeremija.
-Hoću, evo odma'.
-Ako Rona ne gotivi, nemoj se petljati sa njom. Ta ti sigurno gotivi ove metroseksualce, ove pedere što kao nisu pederi a u stvari su pederi. A pogle' kakav si ti. Tebi ćale nije hteo zdravstvenu knjižicu da overava da ne bi stajalo njegovo ime na mestu gde treba da ti se upiše ime oca.
-Dobro je, lepoto! A je l' gotivi ona tvoja nadvojvotkinja Ron Džeremija?
-Nije ni znala ko je on, ali sam joj ja objasnio. Nema tu polemike, ili će da stekne osnovna znanja iz opšte kulture ili...
-Ili šta?
-Ili neće steći osnovna znanja iz opšte kulture. A znaš li, bar, da li je nevina?
-Naravno da jeste. Pa ne biram ja svaku.
-To ti ne valja, ne valja nikako.
-To ti se najviše na svetu ceni.
-Ćuti, bre, drljomudu jedan, ti s terase da gledaš kako ti kradu jugo, ne bi jajetom gađao lopova a kamoli nešto drugo. Mrzelo bi te da mu majku opsuješ. O izlasku na kraj s nevinim ženskim čeljadetom neću ni da pričam.
-Normalno, čak bi mi bilo drago da neko obija mog juga. Znači da vredi, k'o što tvrdim. I ne možeš baš porediti izdrndani jugo s nevinom devojkom.
- Verovatno bi nazvao mene da ja odradim taj posao, da se ti ne mučiš, pa kad ja to završim, onda da prioneš. Bar se nadam da bi mene zvao da odradim taj posao.
-Ne bih sigurno. Veruj mi.
-A sise?
-Šta sise?
-Šta misliš o sisama?
-Tvojim sisama?
-Jok, što bi misilo o mojim sisama, jesi ti normalan? Ona, kakve ima sise?!
-Onako. Ok su.
-Dobro, znači nema.
-Kažem da su ok, ne da ih nema.
-To je to. Nego ne smeš da kažeš javno to, što ja i kapiram. Možda čuje da si rekao da je ravna kao da je tenk preko nje prešao pa će se uvrediti pa ćeš izvisiti pa ćeš se odati alkoholu, bataliti fakultet i propasti k'o rudnik zlata u Srbiji.
-Recimo da sam ove zadnje tri stvari već ostvario.
-Ostvario si ti i ovu stvar, ovo za izvisivanje.
-Jedi govna.
-Ne, ozbiljno, je l' znam ja dotičnu damu?
-Rekao sam ti, neću da pričam ništa dok ne vidim na čemu sam.
-Na falusu! Kako te nije sramota, bre, pa ti si ljude jebav'o zbog toga što nisu hteli da ti saopštavaju šta su jeli kod devojaka, gde su išli, koji film su gledali, a ti ne smeš da kažeš s kim se dopisuješ. Ijuu! Kuku, majci! Da nije lik u pitanju, jebem ti sitno žito?
-Jeste, nosorog je u pitanju! Ložim se na nosoroge! Majmune jedan!
-Bogami, sumnjiv si k'o pljeskavica na vašaru.
-Ti ćeš nekom nešto da pričaš? Tek što smo došli u grad, a ti: "E, idem ja kući. E, ja ću sad da skrenem ovde, idem kod drugarice. Ej, pa ne možeš ti sa mnom kod te drugarice, ti nju ne poznaješ...", siso jedna!
-Što se žestiš tako, davno je to bilo, tad sam još bio momak, a i nisam se ložio da me neko posmatra. Nego, reci ti meni konkrento, jesi čuo ume li ili ne ume? Je l' kao umorni kosač ili izgara na terenu?
-Ne znam, nisam proveravao.
-Ima ko jeste, a to se lako sazna, mali je ovo grad.
-Ne smem da ti kažem, možda si i sa njom obarao plafonjerke po tuđim stanovima.
-Onda mi reci ime, pa ako sam obarao plafonjerke s njom, reći ću ti momentalno da li ume ili je k'o mumija.
-Nemoj biti dosadan, neću ti reći, rekao sam. Ako sve bude kako treba, tebi ću prvom da kažem.
-A je l' smem da gledam?
-Ne smeš. Nisi ni ti meni dao kad si onda išao kod "drugarice".
-Kakvo dupe ima?
-Ajde, nemoj biti dosadan više.
-I dupe loše? Pa za šta si se ti to uhvatio, nesrećniče? Za šta tu možeš uopšte da se uhvatiš. Nema sisa, nema dupeta? Daj bože nos golem da ima, bar za to da se privatiš.
-Nema.
-Ti si onda baš ogorčen, tebi bi sad i Stanojka Bodiroža prijala k'o valjevsko pivo i kavurma.
-Dobro je, jebač, jebo te Ron Džeremi.
-Ne kažem ja da sam u boljoj situaciji, nego samo konstatujem u kojoj si ti buli.
-Gledaj ti svoja posla i uživaj.
-To sam i ja tebi govorio, ali ne vredi. Reci mi, je l' bar pametna?
-Naravno.
-Načitana, obrazovana?
-Pa kako drugačije? Zar bi ja mogao da se petljam sa nekom koja nije takva.
-Ok, znači, ako sam dobro razumeo a jesam, u pitanju je devojka koja nema sisa, nema guzova i koja je glupa k'o kurac.
-Baš tako.
-Znam ja šta je to u pitanju. Ti hoćeš nju, siroticu da zavedeš. Verovatno si čak i ti za nju premija, sin jedinac, obrazovan, završio više od osmoljetke, pa ćeš moći da joj radiš šta god hoćeš, a onda će da ćuti i da se pravi još blesavija. To i nije tako loše.
-Bolje svakako nego da me postrojava, kao neke što postrojavaju.
-Jes, vala. Ima i takvih slučajeva.
-Ovako, preko tih silnih poruka koje si razmenio sa njom samo u zadnjih sat vremena, da li si zaključio da li voli da ćuti za vreme seksa ili rže k'o kobila? Da li voli da priča pogane reči?
-Mislim da zanjišti s vremena na vreme. Oglasi se, sigurno.
-To je loš trip. Taman se opustiš, uživaš, kad ti kobila zarže na uvo iznenada. Pa čuka da ti stane odma'. Nego, reci mi, jesi se bar video sa njom koji put? Jeste izlazili negde? Šetali pored Save, jeli kolače, pili pivo, pušili marihuanu, slušali ploče?
-Rekao sam ti već. Neću ništa da pričam dok ne vidim ishod ovoga. Obećao sam da ću ti javiti ako sve bude u redu.
-Lik je sigurno.
-Jeste lik. Simpatična je, voli da se zajebava, cirka pivo...
-Nisam na to mislio. Već da je lik, bukvalno. Derpe. Ženski petko. Dajguz. Na to sam mislio.
-Ma nabijem te na kurac.
-To je to. Derpe.

ESKLUZIVA!

2011-05-23T22:58:00.004+02:00

Dobar dan, poštovani gledaoci. Nalazimo se ispred vile od nekoliko desetina miliona evra, vlasništvo našeg najvećeg estradnog umetnika, jedne intelektualne zvezde i popularne gromade, u ulici u kojoj ta zvezda živi. Ne znam tačno koji je naziv ulice, svakako je nebitno, neki naučnik, tako neki cvikeraš je u pitanju, totalno nebitno, ova ulica je ionako poznata po tom umetniku, tom čoveku i ljudini, broju jedan čije ime nema potrebe da vam kažem kad se zna ko je u pitanju i ko je taj broj jedan. Sigurno vam je svima poznato koliko je samo para ovaj umetnik dao u humanitarne svrhe, za decu bez roditelja, za decu bez oba roditelja, za decu palih boraca, za nosioce partizanskih, albanskih i ostalih spomenica, za decu sa problemima u razvoju, u školi, iz srpskog i matematike, za decu zavisnu od dopa i trodona... Jednom rečju, za decu. Svi ste to sigurno videli jer nema kamere proizvedene i uvezene u Srbiju a čije oko to nije zabeležilo, te humane činove i gestove, nema televizije koja to nije ispratila i emitovala niti novina koje to nisu štampale. Velika zvezda, pravi džentlmen i nadasve veliki sportista, setimo se samo njegovih bravura i golova koje je postizao na fudbalskim utakmicama, naravno humanitarnog karaktera, a kakvog bi inače i mogle da budu kad je ovaj čovek humanist veći od samog Mikelandžela i Da Vinčija zajedno, majstorskih driblinga u susretima zvezde političari-zvezde apolitičari. Ma šta da vam pričam, svi znate od kakvog je formata ovaj gospodin ispred čije vile se nalazimo, vile vredne nekoliko desetina miliona krvavo zarađenih i pošteno stečenih evra! Da, da, poštenih i krvavo zarađenih, što samo družbovanje sa našim najeminentnijim primercima sa političkog zvezdanog neba govori tome u prilog.

Elem, kao što sam već pomenuo, nalazimo se ispred vile naše najveće estradne zvezde i ljudine, tako reći, ljudeskare, vile vredne nekoliko desetina miliona evra. I alal mu vera na tome. Pogledajte samo tu lepotu, taj sklad, tu simetriju i ukus kojim odiše ova građevina i sve okolo nje. Pogledajte te grifone koji budnim, kamenim okom motre na nas sa ovih stubova koji predstavljaju ulaz u dvorište, stubova očigledno rađenih korintskim, najskupljim stilom. Prosto se stiče utisak da se ulazi u zgradu akademije nauka, naročito umetnosti, kada se samo vide ovi drevni stubovi koji su krasili i dvore samoga Aristotela, koliko sve to odiše antičkom kulturom, a naročit šmek daju ovi grifoni sa vrha stubova, kao i ova zvezda na trotoaru ispred kapije, nalik na one zvezde sa holivudskih pločnika. I na njoj isto piše ime i prezime, doduše ne Hemfrija Bogarta, Džeka Nikolsona ili Roberta De Nira, već vlasnika ove velelepne vile od nekoliko desetina miliona evra, ali, pobogu, pa on je to i zaslužio. Ako ne u Holivudu, onda bar pred svojom kućom. Sigurno je sasvim da bi mu na ovome pozavideo i sam Kusturica. Jer on nema svoju zvezdu na trotoaru ni u Holivudu a, bogami, ni pred svojom kućom. A pogledajte tek samo tu fontanu, nalik na fontanu želja, sa tim malim, divnim slatikim anđelčićima koji uriniraju sa izuzetno velikim lukom u fontanu. Poznato je koliko je naš današnji domaćin, taj golemi mister i superstar, religiozan čovek, koliko je predan religiji i hrišćanstvu uopšte, koliko samo poštovanja u javnosti iskazuje za Dalaj Lamu, koliko se zalaže za prava budista i koliko ceni muslimane, naročito gazde kafana u kojima odseda, gostuje, i opušta se i sa čijim vlasnicima sarađuje, sve odjednom. Da, da, dragi gledaoci, sve odjednom. Poznato je da našeg današnjeg domaćina u estradnim krugovima zovu Bizmark, jer on može koliko 'oće stvari da radi, odjednom! No, pre nego što uđemo u kuću, pardon, vilu, vilu! Vilu našeg domaćina koji nam je spremio, kako on reče, bombastičan, do sada neviđen intervju na estradnom nebu planete Zemlje, neviđen u poznatom delu svemira, pravu ekskluzivu, dok ne uđemo u vilu vrednu nekoliko desetina miliona evra, opremljenu najsavremenijim tehničkim dostignućima današnjice, kao što su: đakuzi sa plazma televizorom i zvučnicima ugrađenim u njega, kupljenim pošteno zarađenim parama u salonu keramike "Salon keramike", za neverovatnih 50 000 evra, šporet s ravnom pločom, ali ne smederevac, molim vas, već onaj savremeni, prozirni, kristalni, koji je domaćin pazario u salonu šporeta i grejnih tela " The schporreth and more", neonske sijalice čarobnog sjaja koje su najeminentniji stručnjaci Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu ugradili u svaki kutak vile vredne nekoliko desetina miliona evra, ne bi li glamur bio potpun i u principu, rashladni klima uređaji kojih ima na desetine, uvezeni direktno iz Japana, ali pre katastrofe sa cunamijima i nuklearnim elektranama, teniskim terenima, teretanama kupljenim po preporuci guvernera Švarcenegera, terenima za karling, golf, kriket i ostale sportove koje dolikuju eliti plave, na HIV testirane krvi, pogledajmo samo ta umetnička dela koja krase fasade vile vredne nekoliko desetina miliona evra, vlasništvo našeg domaćina, umetnička dela kao pravi dokaz već pominjane jake i nabojite religioznosti o odanosti pravoslavlju, pravoverju i vjeri prađedovskoj koju gaji ova veličina čije ime mora da se izgovara sa strahopoštovanjem u najvišljim krugovima visokog društva u nas, a bogami i u svetu. Pogledajte samo te freske, freske dostojne belog anđela i crnog đavola, kao i ostali umetničkih neprocenjivih dela našeg kulturnog nasleđa, kulturne baštine. Pogledajte tog svetog Georgija kako ubija aždaju, pogledajte samo ovaj primerak freske svetog Luke, zaštitnika umetnika, pa samim tim i našeg domaćina, koji se nalazi na zidu pored prozora od toaleta, pogledajte samo tu velelepnu umetninu dostojnu jednog Hilandara, čiji je veliki ktitor i donator i naš današnji domaćin. Još se prepričava u uskoro privatizovanom Telekomu njegova širokogrudost i nesebična ruka koja je šakom i kapom slala sms poruke za obnovu naše Svetinje sa Svete Gore, njegovo neumorno slanje po nekoliko desetina hiljada poruka u toku dana, njegovo bogobojažljivo trošenje novca za tu svetu misiju koju mu je vreme u kojem živi nametnulo.

I evo, ušli smo, napokon, u vilu vrednu nekoliko desetina miliona evra. Kao što vidite, ušli smo bez kucanja, vrata su širom otključana, naš domaćin zna koliko ga narod ceni i voli i da se niko ne bi usudio da upadne nepozvan i nažao učini nešto njemu ili njegovoj krvavo stečenoj imovini, ili, ne daj Bože, otuđi njegovu stvar. Jer, njega narod voli. Nema potrebe da vam opisujem kako je vlasnik ove ogromne nekretnine sredio njen enterijer, pa skoro kao i sam eksterijer. Pogledajte, tu je crven tepih, tu su odrane kože tigrova i pantera, uspomena sa safarija, tu su slike sa raznih dodela priznanja, su su pozlaćene vaze sa reljefnim motivima bliskoističnih majstora, pa raznorazne zlatne kićanke koje vise sa zavesa, pa mermer, vrhunski, švedski, najbolji! Glamur, sve odiše glamurom. Penjemo se na treći sprat vile, jer nam je domaćin rekao da tamo dođemo i vidimo kakvo iznenađenje nam je spremio. Kaže da će biti prava bomba. Nema razloga da mu ne verujemo. Samo, pošto ni ja ni ostatak ekipe nije u kondiciji, malo ćemo prekinuti sa pričom, ne bi li došli do daha, preko potrebnog jer nas očekuje veliko uzbuđenje.

Evo nas ispred vrata spavaće sobe našeg domaćina, velike, najveće i najplemenitije i šarmantnije zvezde naše. Oh, oh, oh, pogledajte samo tu slonovaču koja krasi ove dveri, prosto neverovatno... Sada ćemo ući u sobu i napokon videti šta je u pitanju.

Dragi gledaoci, pa ovo je prosto neverovatno! Ja ne znam... Kako ću sad? Šta sad da radim? Prosto sam zatečen. Radio sam sto intervjua sa našim poznatim ličnostima ali nikada me nije s vrata dočekala zadnjica njihova. Izgleda da smo upali u sred seksualnog opštenja našeg domaćina. Ja ne znam...
-Novinar, ajd vamo, šta si stao!
-Izvinite, gospodine, ali ja ne znam... Ja sam zatečen. Šta se ovo dešava?
-Pa jesam ti rekao da imam bombu? Jesam! Pa vidi je! Zar nije bomba, a?
-Izvinite, izvinite. Hoćete li da svratimo mi kasnije?
-Ma kakvi, jarane, upadaj samo. Sedi, zavali se i uživaj kao što i ja uživam. Je l' mala, uživaš li ti, a?
-AHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH!AHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH!

-Uživa i mala, nema šta. Šta kažeš, novinar, valja li ova, a?
-Odakle ideja za ovako nešto? Znate da ova reportaža ide uživo? Da nas gledaju milioni ljudi?
-Znam, naravno. OPA MALA!!! MEŠAJ! Pardon. Kao što rekoh, znam. Zato sam vas i zvao. Je l' uradio ovo neko, a? Da daje intervju i da guzi? Niko, a?
-Koliko ja znam, niko. Zaista, dragi gledaoci, ubeđen sam da ovo nije niko uradio.
-NIKO! VIDIŠ MALA? NIKO!

-AAAAAAAAAA-AAAAAAAAAAAAAAAAAHHHHHHHHHH-UUUUUUUUUUUUUUUUU-TOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO!

-Tako je, mala reci im. Neka se zna ko je broj jedan u nas. I ako se neko do sada pitao što sam ja broj jedan, eto mu odgovora! Jer ja jebem i dajem intervju!
-Poznato je da vas zovu Bizmark, sada ste definitivno opravdali naziv.
-Tata ti je bizgov, bizgovu jedan. AJMO MALAAAAAAAAAA DA PRAVIMO LOM!
-Pogrešno ste me razumeli, no nebitno. Šta je vaš motiv za ovaj medijski poduhvat?
-Pa brate, pogledaj ti ostale zvezde. Što političke što apolitičke. Prvo se guze ili guze a posle daju intervjue. Ja sam rešio da to odjednom uradim. Da uštedim vreme. Jer, vreme je novac, znaš? To je davno rekao jedan američki biznismen koji se obogatio prodavajući zlatne čuke. Znaš to? ZNAŠ, MALA!
-Poznata mi je ta informacija.
-Vidiš kakvo je vreme došlo. Ako se ne snimaš i ne pustiš snimak u promet dok jebeš, kao da te nema. Više nije dovoljno biti stalno u medijima, televiziji i tako to. Ima ih dosta, televizija, znaš, i ko će da stigne stalno da se nacrta na svakoj. Došlo je do prezasićenja, znaš. A provalila raja internet i tako to. A tamo se furaju samo pornići. Ako hoćeš da te ima na internetu, moraš da pustiš snimak gde karaš. Inače tebe karaju. Mislim, ne bukvalno. A možda, bre, i bukvalno. Nego, ne budeš in i koji si kurac onda? Nema glasova na izborima, nema koncerata, nema novih albuma, svi te zaborave.Sad je to in, svi rade. A ja moram da pratim trendove, znaš?
-To se podrazumeva, naravno.
-Ili jebeš ili bivaš jeben, kako se to u mom kraju kaže.
-Interesantne izreke imaju kod vas u kraju.
-Moj kraj je zakon. Ima još izreka u mom kraju. ZAKOVRNI ULEVO, ULEVOOOOOOOOOOOO! TOOOOO, LUTKO!
-Bogami, zakovrnula je, i to lepo, ako smem da primetim, onako laički.
-Ume, bre, pa ne bih ja to trošio da ne ume. Nego, gde sam stao. A, da. Kod izreka. Kažu još u mom kraju, citiram: "Bolje metnuti pa crknuti no crknuti a ne metnuti". JE L' BOLJE, A, SREĆO? NJIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII!!!
-BOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO-AAAAAAAAAAAAAHHHHHHHHHHH-LJEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE-UUUUUUUUUUUUUUUUUUUUHHHH!

-I ja se slažem, moram priznati. A koji su motivi mlade dame?
-Pa ljubav, jebote. Voli me.
-Zaista. Da li je to tačno, mlada gospođice?

-OHHHHHHHHHHHHHHHHH!DAAAAAAAAAAAAAAAAA!VOOLIM!

-Zbilja vas voli, jasno i glasno smo čuli.
-Ma loži te, kurva malena. Šta ona zna šta je ljubav. Sa mnom je zbog keša a pred kamerma se jebe da bi bila popularna pa da bi je zvali u rijaliti šou, da uzme neku kintu, sirotica. AAA, MACOOOOOOOOOO?!

-AH!AAAAAAAH!MARŠ U KURAC PEDERČINO MATORA MAMU TI JEBEM U PIČKU DA TI JEBEM MAMU U PIČKU U USTA GOVNJIVA SMRADU JEDAN SMRDLJIVI JEBEM TI FAMILIJU I CRKO DABOGDA CREVA TI SE U ČVOR ZAVEZALA GROM TE SPALIO TRIPUT DABOGDA IMAO PA NEMAO PANAJIU TI JEBEM POSEREM TI SE NA SLAVSKI KOLAČ AHHHHHHHHHHHH!

-Oh, ovo je zaista neprijatno. Izgleda da se mlada dama razljutila, baš propisno.
-Ma ludo, bre! Ludo u glavu. Prirodno ludo. Zamisli kakva će biti šizika kad dobije prvu mecu, a? TOOOOOOO, MALA! LUPAJ-LUPAJ-LUPAJ!

-Hoćete da kažete da je ona maloletna?
-Pa malo je maloletna, ne puno. Ali ume skoro kao keva.

-MOŽDAA-AHHHHH MOŽDA KAO TVOJA KEVA ONA KURVA KOJA TE-UHHHHHHHHHHHH KOJA TE RODILA!

-Izvinite, mlada damo, je l' tačno da ste vi maloletni? Ako jeste, onda je to problem. Znate, naša televizija se zalaže za ljubav, ali ovaj zakon, pa ova država, pa ustav, to bre ništa ne valja, jedva čekaju ovakvu dlaku u jajetu pa da nas kazne. Naša kuća je trenutno na meti ovog saveta za radiodifuziju i tako nekih moralista i crkvenjaka, stalno nas kažnjavaju zbog kojekakvih gluposti. Kažu da će zahtevati čak i od Sinoda da baci anatemu na našu medijsku kuću broj jedan.

-MA, MA-AHHHHH, TO-TO-TO, MA BEŽI BRE, VOAJERU JEDAN! LJUBAVI, OVAJ NAS GLEDA VEĆ POLA SATA KAKO SE TUCA... KAKO SE VOLIMO! UHHHHHHHHHHHH!

-Ma opusti se novinar, punoletna je, opušteno, prošle nedelje pravila žurku. Znaš kakvih je bilo klinki, ne veruješ, keve mi.
-E, onda u redu.
-Voditelj, je l' možeš da mi dodaš telefon, vidiš da vibrira. OHHHHHHHHH, LJUBAVIIIIIIIII! ZANJIŠI! NJIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII!
-Naravno. Pogledajte, dragi gledaoci, sigurno imate jedinstvenu priliku da vidite vašeg omiljenog junaka kako polno opšti, bez stida i srama, go k'o od majke rođene sa svojom partnerkom, kako uživo skida stege i okove malogrđanskog društva u kojem živimo, društva punog predrasuda koji sputava ljubav dvoje mladih na svakom koraku, ili, u ovom slučaju, ljubav sveže maloletne devojke i srećno oženjenog muškarca, oca troje dece i dede dvoje unučadi. Društva koje nameće svoje kvazimoralne norme kao jaram slobodnom čoveku. A kakvu poruku nam šalje ova, ova najsjanija zvezda našega ružičastog neba? Šta nam on to poručuje?
-Poručujem ti da mi dodaš telefon, treba poslovni partner da me zove.
-Ah, ja se izvinjavam. Izvolite. Ovaj čovek ovde, na krevetu ručno pravljenom u engleskoj, čuvenoj kompaniji, vrednom ko zna koliko desetina hiljada evra, u ljubavnom zanosu sa ovom ekstravagantnom mladom damom u trendu... Izvinite, mlada damo, smem li da vas pitam nešto?
-UH-UH-OH! PITAJ, DA-DA-DAAAAAAAA!
-Kako će ragovati vaši bližnji ako vas vide na televiziji, a hoće sigurno?
-ONI ZNAJU DA SAM JA MLADA, PERSPEKTIVNA I DA MOGU DA USPEM U ŽIVOTU I PRUŽAJU MI APSOLUTNU PODRŠKU U TOME! AHHHHHHHHHHHHH!
-A šta mislite, kako će reagovati na posmehe, sprdnju, zajedljive komentare zlih jezika koji će ih podbadati. Na prijatelje, familiju, rođake, na bratove ili sestrine drugove iz škole koji će biti provocirani na svakom koraku i izloženi najprimitivnijim šalama i najsurovijim komentarima?
-JA ĆU USPETI U ŽIVOTU I IMAĆU PARE A ONI ĆE BITI BEDNICI KOJI ĆE PROSITI NA ULICI I DOLAZIĆE KOD MENE I MOJIH RODITELJA DA TRAŽE PARE DA KUPE LEBAC PA ĆEMO VIDETI KO ĆE SE SMEJATI. UHHHHHHHHHHHHH-UH-UH-UH!
-Bravo, bravo, bravo! Ova mlada dama je osuđena na uspeh. Prelepa, talentovana, elokventna, oštroumna, razborita, otresita... Poseduje sve epitete koji su potrebni da bi se uspelo danas u životu i da bi postala zvezda. Doduše, ima mesta tu za male korekcije, malo silikona u grudi, malo u usne i idealno! Još kad se uzme u obzir da je ugradnja silikona jeftinija nego popravka zuba, možemo slobodno reći da za ovu mladu i talentovanu devojku, punu duha, vedrine, umešnosti i elana, kao i volje za uspehom i ogromnom ambicijom koju prati preveliki potencijal, možemo sa sigurnošću reći: "Da, za nju nema zime. Ona je ta! Ona će uspeti!

-E, novinar, ajd majke ti izađi napolje, pričam sa ortakom u vezi posla, stvarno nije za javnost.
-Nema problema. Nadam se da ćemo nastaviti ovaj razgovor?
-Naravno, samo da završim sa ortakom i da zgutam još jednu bombonu, počeo je miško da mi se umara, i nastavljamo. Imam još mnogo što šta da ti kažem. Kakve planove, projekte, investicije imam, šou, pašćeš na dupe i ti i višemilionska publika!
-Hvala vam, veliko hvala na ovoj senzaciji i na vremenu koje ste u stanju da odvojite za nas i vašu vernu publiku. Tako to rade zvezde. A dok ne završi telefonski poziv naš domaćin, mi ćemo izaći malo u dvorište, da snimimo prelepe statuete patuljaka i Snežane, pedantno pokošen travnjak i sve ostalo što krasi dvorište ove vile od više desetina miliona evra, u ličnom vlasništvu našeg domaćina. Ostanite uz nas!

Ponos i dika

2011-04-01T21:58:00.009+02:00

Njegov otac je imao tri ćerke. Naravno, imao je žarku želju da dobije sina iz prvog pokušaja. Ali prvo pa muško nije se obistinilo. Prvo pa žensko. Onda je ćale pokušao još jedared, nakon što je odgledao na video rekorderu, koji mu je pobro doneo iz Savezne Republike Nemačke, kultnu predstavu "Radovan Treći". Poslušavši savet Rumenke, supruge legendarnog Radovana, da ne pravi dete s leđa, on sobali ženu na zadnjicu. Gledajući je pravo u oči a ne u potiljak, bio je ubeđen da sad pravi sina.

Njegova ljubav prema toj predstavi koju je gledao nebrojano puta sve dok video rekorder nije pojeo traku, bila je neizmerna, najviše zbog toga što mu je Radovan Treći bio omiljeni lik, pa je smatrao da je to moglo uticati 'ladno na ishod porođaja. Ili je takve sreće da bi zaradio trišu i u manastiru. Njegova porodica je bila bogatija za još jedno žensko čeljade. Sad ih bejaše dve. Isto kao kod Radovana.

Bio je srećan i junački je podneo to. Svoju košulju je sam pocepao kada se napio, da li od muke ili zato što se plašio da ga drugari prilikom cepanja ne povrede. Ali tvrdi da je bio srećan. Srećan i nezadovoljan. Sreća ga nije napuštala jer se uzdao u magičan broj tri: triput Bog pomaže, treća sreća, tri karte za Holivud, bajka o tri praseta, tri palme za dve bitange i ribicu... Ovaj put rešio je da pravi dete sa strane. S desne strane, da mu sin ne bi bio neki "levak".

Da li zbog toga što se magija broja tri, vekovima korišćena, potrošila ili zato što je ta fora sa brojem tri najobičnije sviranje kurcu, on dobi treću ćerku. I ovaj put se napio, kažu od muke. Nikome nije ni palo na pamet da mu cepa košulju, kažu da nije ni malo bezazleno izgledao. Omrzao je i Radovana Trećeg. Valjda zbog ovog "magičnog" broja tri.

On je često išao po kafanama a sada još češće. Napijao se i psovao majku božiju i sve svece na nebu. Jednom prilikom je isterao iz bifea jednog čoveka zato što je čašćavao i obrtao ture jer mu se rodio sin. Napao ga na pravdi Boga.
-"Majku ti jebem, gledaj kakav si, metar i mravlji kurac visok, nemaš kila za nagaznu minu, polućelav si, dupe ne znaš da obrišeš i pored svega toga, ti dobiješ sina. A ja? Ja tri ćerke! I ti ćeš još da mi se kurčiš po kafani i čašćavaš, da mi sipaš so na ranu? Pa majku ti jebem!", urlao je na prestrvljenog novopečenog oca, izbacivši ga iz birtije. Vlasnik iste nije reagovao jer je i on imao tu nesreću da ima dve ćerke. Tugovao je, pio i pentrao se ljudima na kurac, ubijajući u pojam svojim jadikovkama i tužbalicama zbog svoje sudbe klete. Ženu nije više jeb'o, plašio se novog razočaranja u slučaju da zakevi po četvrti put. Nasrtao je na konobarice, ali one nisu htele da mu izađu u suret. Samo je srao i dosađivao narodu i gostima kafana, prepričavajući svoju tragediju iz minuta u minut. I sve tako, godinama.

Na kraju mu neki šaljivdžija reče da nabavi vojničke cokule, maskirnu uniformu sa grbom vojske Jugoslavije, kapu, opasač, sve u kompletu. Potom da obuče to i u tom odelu da pravi dete. Pošto kažu da samo prave muškarčine prave mušku decu, ako on to već nije, neka se kamuflira da jeste. A od soldata većeg muda nema. Sto posto dobija sina, samo pod uslovom da bude komplet uniformisan. Šta će, kud će, reši da pokuša, pa kud puklo da puklo. Nabavio je uz vojničku uniformu i pištolj, s namerom i čvrstom verom da ubije savetodavca ako se ispostavi da su njegova uputstva bila plod puke zajebancije i sprdnje i ako i četvrti put dobije ćerku.

I, jebo mater, sad dobi sina. Da li zbog uniforme i cokula, da li zbog toga što je i samom Bogu dosadio sa svojim pritužbama pa mu Svevišnji izađe u susret ne bi li ga skinuo s grbače, ili je, pak, neka specijalna poza bila u pitanju, ne zna se. Zna se samo da je dobio sina i da je bio najradosniji čovek na svetu zbog toga. Sad je još više dosađivao hvaleći svog potomka. Mada nije imao puno razloga za tu radost i hvalu, objektivno. Jer mu je sin bio kompletan idiot.

Da li zbog načina spravljanja, genetike, vojničkih cokula i uniforme njegovog oca ili nečeg drugog, on je bio takav da bi svaki normalan otac insistirao da u ličnoj karti njegovog sina umesto imena oca stoji ime majke. Jeste dobio sina, ali sina "levaka".

Njegov sin se loži na marince, idol mu je Rambo, priča kao Rambo i smrdi kao Rambo a svoju spremnost i neustašivost dokazivao je ljudima stavljajući svoj penis u auspuh ford fieste. Sva sreća pa ga ćale nije pravio obučen u talibana.S obzirom na to kakvu su pažnju dobijale, ćerke su mu i dobro prošle. Jedna se zaposlila u bifeu na železničkoj stanici, druga se odselila u dijasporu, u Crnu Goru i zli jezici kažu da radi kao kurava. Ovoj trećoj je još i najlepše, ona se navukla na dop.

Samo, i pored toga što je napravljen pod punom ratnom opremom, sina neće da prime u vojsku i pored njegove neizmerne želje i spremnosti da za prijem u armiju metne kurac ne u auspuh automobila već pod gusenice tenka, ako treba. Čak ni u ovu profesionalnu, dobrovoljnu, nikakvu. Čak ni uz pomoć mita i korupcije. Tatin ponos i dika!

Ćutanje je zlato

2011-01-30T08:14:00.003+01:00

-Eto mene, eto vas, eto nas, a evo i rakije. Domaće. Ujak poklonio mom ocu, ja ukr'o od oca, prava porodična idila, divan običaj da sin ocu krade rakiju.
-Kad ćale bude provalio da mu fali kilo rakije doći će do manifestovanja još jednog starog srpskog običaja i porodične idile - otac sina ubio sekirom.
-Ako sin pre toga oca ne dokrajči satarom, a ta varijanta ni malo nije nerealna. Šta ima, inače?
-Evo, slavimo.
-Šta to slavite?
-Ispraćaj.
-Kakav ispraćaj kad je vojska ukinuta? Ček, ček... Da ne ide to neko, blago meni, na robiju?
-Ide, Žika.
-Čestitam Žiko, postade i od tebe čovek. Svaka čast, pokupi i ti dodatne bodove za neku visoku funkciju, ako, ako, blago meni. Svi veliki ljudi su bili na robiji, eto vidi mene, ja tu dužnost prema otadžbini davnih dana skin'o s grbače. Kojim dobrom ideš tamo, a? Čime si to zadužio društvo?
-Džaba ga pitaš, neće da priča.
-Što? Šta mu je? Žiko? Ej!
-Ma, tako već nekoliko dana. Samo pije, gleda u jednu tačku, ne jebe nikog ni dva posto.
-Šta, samo ga pokupiš, posadiš u stolicu i tutneš mu rakiju i to je to?
-Ne, pokupi on mene.
-Kako kad ne priča?
-Nazove me njegov ćale i kaže da će njegov sin da dođe kod mene, eto.
-Smrad, sa ćaletom priča sa nama neće.
-Mora sa ćaletom, slupao mu je auto. I njegov i komšijin. Keva posle preklinjala ćaleta da mu pruži još samo jednu šansu, rešio čovek da ga odrobija bez trunke griže savesti.
-Svašta. Dobro Žiko, dobro, majke ti ga nabijem, raspričaćeš se i ti pa ni mi tebe nećemo jebati ni za suvu šljivu. Ja mu još i rakiju doneo a on ni jednim gestom da pozdravi taj čin.
-Nemoj tako, vidiš da pije. Gde ćeš lepšeg gesta?
-Jak gest. Ovakvu rakiju bi i moj krvni neprijatelj pio. Uzgred, bila ti juče devojka kod mene. Urnis'o sam je dva sata. A? Šta kažeš na ovo? Vidi ga. Ćuti, boli ga kurac. Neka, neka, samo ćuti. Tako ćutala i ona dok je nisam ščep'o, a posle milicija upadala u stan, prijavile komšije. Mislile da koljem nešto. A i nisu loše mislili, iskren da budem. Ako razumeš na šta mislim. A razumeš, a? A?
Ćutiš, a?
-Ćuti i ti i sedi. I ne pominji mu devojku više.
-Što?
-Zato što nisu više zajedno.
-Auuuu. Njega baš krenulo, a? Pa i krajnje je vreme bilo, već sto godina se vucaraju k'o creva, jebo im ja mater oboma, više puta su se kecali kod mene na gajbi nego što sam je ja koristio u te svrhe. Na minus dvaes sam ja tumarao po gradu ne bi li mu izašao u susret a on sad ni "m'rš!" neće da mi kaže.
-Ne kenjaj, jebote, popi već drugu rakiju na eks za po minuta. Napićeš čoveka s tim trtljanjem.
-Ma ko ga jebe, ne konstatujem ga uopšte. Je li, a što ga šutnula?
-Našla drugog.
-Pa ja. Logično. Ili je našla drugog, ili drugu ili joj je bolje da bude sama neg u rđavom društvu. Trećeg nema. To jest, četvrtog. Mada, uvek je i mene imala kao varijantu al' neću sad o tome, da se ne uvredi ovaj.
-Dobio je otkaz na poslu.
-Auuuu. Pa to je već loše, sunce ti...
-Sve bolje od boljeg.
-Recesija ne bira. Kriza jebe koga stigne. Očas posla postaneš tehnološki višak i noga u dupe.
-Kakva recesija, kakav kurac kriza. Rek'o direktoru da puši kurac i da mu se piša na firmu.
-Ccc. Pa što to, crni Žiko? Ne jebeš ti živu silu, napušavaš direktora k'o da ti je rod najrođeniji a ne poslodavac, zabole tebe. Šta ćeš sad? Da bar imaš devojku, pa da se grebeš od nje. Nego i ona te liferovala, direktor te najurio, jebe se tebi. Šta si to uradio na poslu, nesrećo?
-Zasr'o nešto na pakovanju. Direktoru puk'o živac, počeo da se dere na njega, a ovaj nije mogao da otrpi po hiljaditi put da sluša prigovore i kenjanje zbog sranja koje uporno pravi na poslu pa iznapušavao direktora. Klasika.
-Ma ja, treb'o je i kitu izvuđi i pokazati je celom upranvom odboru. Oni njemu tako? Pa nije u redu, jebeš ga, pa ljudski je grešiti. Pa čak i sto puta u toku radnog vremena.
-Uginulo mu kuče.
-Štene ono?
-Jašta.
-E jebiga. Pa to je već previše.
-Mora da je neko zlodelo u prethodnom životu počinio. Sve mu se to izdešavalo za nedelju dana. Lupanje auta, devojka, pos'o, kuče, poziv za robiju. Neki narod je istrebio, k'o Džingis Kan.
-Sad sam se i ja skenjao. Pa ono kuče je bilo carsko. Kad krene da odvezuje perlte i da se vrzma oko nogu, pa da ispušta onaj glasić, onaj lavežčić, ma... Ma, šta si, konju, radio s kučetom?
-Nije ništa radio, razbolelo se i uginulo, eto.
-Bolje da mi za kuče nisi rekao. I ja bih se skenjao kao on. Isto bih tako pio i blen'o u jednu tačku. Jebeš devojku, jebeš sve, ali kad krene da grebucka, da liže, da glođe čarape i grize i odvezuje pertle, pa, pa...
-Brate, dokle ćeš se baktati sa tim slučajevima od devojaka?
-Za kerče pričam, nemoj me jebavati. Kakvo je to kučence bilo, simpatično, umiljato, zajebantsko... Više sam voleo da se igram s tim kučetom kao mator konj nego što sam voleo da se igram s vama kad sam bio klinac, jebo vam ja mater.
-Smiri se, koji je tebi sad đavo?
-Žiko, Žiko brate, ja te potpuno razumem. I ja bih bio isto tako skenjan da sam na tvom mestu, ma i gore. Ne ide ti, jebiga, takav period, ali biće bolje.
-Biće kurac bolje. Šta zajebavaš čoveka, pa nije on štene, to jest dete, pa da mu ti pričaš tu bajke.
-Ti ne seri tamo! Pazi 'vako Žile, slušaj sad ovo. Pa slušaj, jebo ga ti, imam nešto važno i poučno da ti ispričam, majke ti ga nabijem bezobrazne!
-Ako te ne gleda ne znači da te ne sluša, nemoj galamiti.
-Zaveži ti. Kako će razumeti šta pričam ako ne gleda? Slušaj, ima tako perioda kad ti sve krene neko sranje, sranjeeee, pa ne možeš verovati koliko sranje. Za koji god kurac da se uhvatiš, osušio bi se.
-Šta će se on vatati za tuđ kurac, pa nije peder, jebo te on. Valjda za zelen bor.
-Zelen, bor, isti kurac, ćuti da kažem čoveku. Vidi, eto tako, na primer, onaj moj kum blesavi. Znaš mog kuma, često smo zajedno, onaj, živi tamo...
-Zna ti kuma, išao je sa njegovom sestrom u osnovnu.
-E, taj. To ti je jedna budala, pa ne možeš verovati. I budala i alkoholičar i pijanac i kockar i neradnik... Ma car od čoveka, jebe mu se za sve. On ti je zdipio kevin prsten, venčani, prodao ga i kupio devojci poklon za osmi mart. Ta devojka čak nije ni bila njegova devojka, već jednog baje koji je morao da ga prebije k'o pičku ako je mislio da ga otera od nje. Al' mu nije pošlo za rukom to, kum trenir'o boks pa ume da patosira čoveka, i medalje za to dobijao. Dobijao i robiju. Kažem ti ja. Svi veliki ljudi su robijali. A što on robija?
-Saobraćajni prekršaji, standardno. Odlagao i izvlačio se koliko je mogao, sad više ne može.
-Jebo ga onaj k'o mu dao dozvolu. E, da. I taj moj kum. Svašta je taj radio. Školskoj drugarici umesto kasete s mature da pornić. Okupila ona rodbinu, komšiluk, sve žive, da gledaju njenu maturu, samo umesto mature na televizoru se pojavi Nemica koja se poliva sve u šesnaes'.
-To je baš bila popularna fora.
-Ćale ozbiljno hteo da ga istera iz kuće i da ga se odrekne kad mu je umrla baba.
-Što? Je l' ubio babu?
-Nije, najbolje da je ubio babu!
-Na to me asociralo.
-Na to te asociralo... Nije ubio babu, već je predložio ćaletu, kroz smeh, da naruče na radiju pesmu babi za pokoj duše. I to pesmu "Istruli mi dunja u fioci".
-Šta ima veze, sada ljudi kamerom snimaju sahrane, fotografišu se oko sanduka s pokojnikom, života mi. Ja bio lično prisutan jednom. Žešći idiotizam, možda i najveći koji sam do sada video.
-Nije zbog toga ispizdeo ćale, već zbog same pesme.
-Baba bila komunjara, a?
-Jeste, k'o i većina baba, ali nije ni to. Već se baba zvala Dunja.
-Joj crnjaka, lebac ti jebem. Ne verujem...
-Svašta ti je taj radio. I jebiga, onda mu valjda došlo iz dupeta u glavu, šta ti ja znam, smirio se. Našao devojku, dobio do jaja platu, našao posao, sve po redu. I smirio se.
-Šta je tu po redu, 'leba ti? Valjda sve treba obrnuto? Nađeš posao, dobiješ do jaja platu i nađeš devojku, ženu, šta već.
-Kurac, to kod tebe. On našao devojku kojoj ćale drži firmu pa je u startu imao i posao i do jaja platu.
-E kurac.
-To ti kažem.
-Dobro, i?
-Šta i?
-Pa koja je poenta?
-Čega?
-Ove priče o kumu?
-Aaa, to. Šta znam, valjda da ulijem Žiki neku nadu, pored rakije.
-U šta? U to da će naći bogatu devojku s kojom će se venčati i boli ga patka?
-Možda i nađe, otkud ja znam?!
-A možda i ne nađe?
-Moguće, verovatno. Jebemliga.
-Znači da nema poente.
-Kako u američkim filmovima, jebiga, neko ima problem pa tu dođe baja koju mu ispriča neku priču i ovom bude do jaja. Ja sam iz filmova skapirao da ta priča obično nema veze s problemima koji muče čoveka kojem se ta priča i priča, pa rekoh da vidim, možda ima efekta.
-U pravu je ovaj Žika. Od sada i ja ćutim i gledam u jednu tačku a ti se jebi materi, jes' čuo?!
-Šta je sad tebi, koji ti je moj?
-Jebo te Švarceneger!

Neuspeli pokušaj plaćanja poreza

2011-01-04T02:13:00.003+01:00

-Da? Halo? Halo! Aloooo!!!
-Izvini, je l' možeš da se ne dereš u slušalicu?
-Što, je l' ti smeta?
-Smeta mi, normalno.
-Pa koji kurac onda zoveš ako ti smeta? Ko si ti?
-Imam nešto sa vama ozbiljno da porazgovaram.
-Je l' u vezi šoferšajbne?
-Kakve šoferšajbne?
-Ma, ništa, bezveze. A da nije u vezi felni sa Rumuna?
-Molim?
-Aha. Ništa, opet bezveze, nešto sam pomešao, rekoh da nije u vezi Dačije, ali vidim da nije. Nebitno.
-Nešto drugo imam sa vama da porazgovaram.
-Problem neki?
-Pa, ako mene pitate da li je to problem, reći ću vam: Da, to jeste veliki problem. Vi ste, ako se ne varam, po mojim podacima, već debelo zagazili u treću deceniju života.
-Zaguzio, ne zagazio. To je problem?
-Donekle.
-Treba da mrem?
-Ne, ne, nikako. Naime, problem je u tome što vi za dve i kusur decenije niste ni jednom platili porez, pa me interesuje da li planirate da uradite nešto po tom pitanju?
-Šta da uradim?
-Na primer, da počnete da ga plaćate?
-Porez na godine života?
-Nemojte da zamenjujete teze i da ste bezobrazni. Znate li vi u kakvoj se situaciji nalazi naša zemlja?
-Zabole me.
-To nije u redu i bezobrazno je, to što vi pričate. Vi ste nazadni element, jer da niste, vi bi ste se zaposlili pa plaćali porez kao i svi ostali, pošteni ljudi, umesto što svojim neradom kočite napredak!
-Jesi ti sa biroa?
-Nisam.
-Pa šta hoćeš onda?
-Da počneš da plaćaš porez!
-Kako da plaćam porez kad me niko s biroa ne zove?
-Inače ćemo pokrenuti tužbu protiv vas.
-Slobodno. Baš me interesuje obrazloženje na koji način sam utajio porez.
-Nećemo vam suditi za utaju već za nešto mnogo gore.
-Je l' imate vi dokaze za tu šoferšajbnu?
-Ne radi se ni o kakvoj šoferšajbni. Već o tužbi zbog izbegavanja dolaska u situaciju da se plati porez. A to je mnogo gore od utaje. Onaj ko je utajio porez, on je bar neki dinar dao državi. Bar nešto. A vi?
-Ja ni kurac.
-Nemojte biti tako nekulturni!
-Nisam nekulturan već samo konstatujem.
-Vi, mladiću, snosite veliku odgovornost zbog situacije u kojoj se nalazi naša zemlja, samim tim što izbegavate da privređujete, da radite i zaradite, pa potom platite porez i pogurate izlazak iz krize.
-Vi ste pogrešili broj, nema ovde Mladića.
-To ćemo tek proveriti. Sada me interesuje samo ovo: Da li ćete vi nešto da uradite povodom ovog problema?
-Neću. Pokušao sam i ne ide mi.
-Šta ste pokušali?
-Da dobijem na kladionici, da osvojim novčanu nagradu, da se zaposlim, da šarmiram bogatu babu i da nađem kofer pun deviza na ulici. I ništa mi nije uspelo. Boli me kurac! Dosta od mene.
-Ako mene pitate da li je to dovoljno, reći ću vam: Ne, mislim da to nije dovoljno. Morate nastaviti da se trudite. Inače ćemo zaista pokrenuti postupak protiv vas.
-Kolika je kazna za to?
-Dobrotvorni rad u rudniku dok ne nadoknadite čitav iznos koji ste trebali da uplatite kao porez, počevši od trenutka kada ste postali punoletni pa sve do danas. To je jedna od mogućih kazni. Pa vi vidite šta vam je činiti.
-Nabaviću kramp. Šta mi drugo preostaje kad se ne uklapam u današnju filozofiju?
-Potrudite se. Znaš, ja sam raznosio novine kao student da bih zaradio za džeparac.
-Nema tu 'leba. Tako i predsednik jedne stranke, pa sad čovek nema ni svoj stan.
-Ne brini se ti za mene. Gledaj ti šta ćeš, tebi se smeši rudnik.

Najvažnije vesti

2010-12-23T18:32:00.004+01:00

Iz sveta:

- U Ruandi porast fašizma. Kako prenose sve svetske agencije, nacističke snage i klerofašisti svakim danom sve više i više postaju dominantan faktor u ruanđanskom društvu. Besni iz dana u dan nekontrolisano nasilje nad pigmejima i ostalim nacionalnim zajednicama koje su na udaru ovih grupa, koje ih optužuju za parazitsko ponašanje, krah ekonomije, razaranje tradicionalnih vrednosti ruanđanskog društva, zelenašenje, političku nestabilnost i gubljenje ugleda u svetu, nemoralno ponašanje, blud i razvrat. Ruanđanski ekstremisti, ultraši i huligani smatraju ove zajednice nedostojnim da čine deo njihovog društva i da naseljavaju njihovu svetu zemlju, tvrdeći za njih da su niža rasa za koju nema mesta na njihovom tlu natopljenom krvlju njihovih predaka. Amerika i njeni sateliti optužuju zvaničnu vlast u Kigaliju da štiti naciste, a kao glavne ljude u Vladi koji pružaju pomoć i koji stoje iza desničara, označeni su ministar policije, ministar vojni i načelnik generalštaba i portir zgrade Vlade Ruande u Kigaliju. U zadnjih mesec dana prebijeno je 114 pigmeja, dok su troje teško ranjeni i smešteni na VMA u glavnom gradu. S obzirom na telesnu konstituciju i neuhranjenost, očekuje se smrtni ishod. Smatra se da će se za novogodišnje praznike situacija pogoršati, jer će ruanđanski desničari i nacisti, poneseni alkoholom, drogama i prazničnim raspoloženjem, još žešće i ekstremnije napadati svoje neprijatelje.

- Ugo Čavez štampao atlas bez SAD-a. Takođe, SAD se ne nalaze ni na venecuelanskom globusu. Na proteste zvaničnika iz Bele kuće, Čavez je odgovorio: "Šta se žale ti papci, pa njih ni na mapi nema?"

- Kongres Sjedinjenih Američkih Država objavio je da je Ahmadinedžad zreo za ludnicu i dao punu podršku integracijama Srbije i označio važnost njenog prijema u EU.

- U Rumuniji obavljena anketa "Da li ste za Evropsku Uniju". Od deset ispitanika, svi su odgovorili da jesu.

- U Bugarskoj počela prodaja najnovijeg modela parfema Šanel, tri meseca pre njegove zvanične promocije. Prošle nedelje se na bugarskom tržištu pojavio novi model konzole Soni plejstejšn, iako kompanija Soni nije ni imala u planu da na tržište izbaci takav model.

- U Briselu na kratko nestalo struje i četrnaest ljudi u strahu i panici iskočilo kroz prozor. Četvoro je prilikom tog iskakanja poginulo. Predsednik Srbije uputio saučešće i izrazio žalost zbog tog čina, kao i svoje nadanje da će što skorije Brisel primiti Srbiju u svoju evropsku porodicu, čime će naša država rešiti sve probleme, kao i da će uskoro doći vreme kada ni Srbi neće znati šta znači nestanak struje i restrikcija pa će i oni tada u panici iskakati kroz prozor kao i Belgijanci. Da bi se to desilo, prvo moraju da se izruče preostali haški optuženici.

Iz zemlje:

- Kongres Sjedinjenih Američkih Država objavio je da je Ahmadinedžad zreo za ludnicu, za razliku od srpskog predsednika Borisa Tadića. O premijeru se nisu izjasnili jer, kako smatraju politički analitičari iz Amerike, još nisu ustanovili ko obavlja tu funkciju. Još je rečeno da Srbija ima punu podršku kongresa za integracije koje se sprovode zadnjih deset godina, kao i to da Beograd ima punu, bezrezevrnu i neograničenu podršku Vašingtona kada je reč o prijemu naše države u EU.

- Danas je Jovan Krkobabić svečano otvorio cvećaru "Napupela pionirka", presekavši crvenu vrpcu i izjavio da je ovo mali korak za čovečanstvo, ali veliki za Srbiju jer će se u cvećari zaposliti čitava dva radnika ženskog pola i velikih oblina, čime će se smanjiti nezaposlenost. Kasnije, na svečanom ručku, pojavio se i ministar Mrkonjić, koji je izdao dozvolu za gradnju ovog objekta.

- Ministar policije, Ivica Dačić, odradio je danas u zgradi ministarstva unutrašnjih poslova fotosešn, slikajući se sa trojicom uhapšenih narko dilera, jednim pljačkašem menjačnice, kafe kuvaricom optuženom za privredni kriminal i sa dva studenta, jednim penzionerom i srednjoškolkom, koji su prešli ulicu na crveno. Svi su bili vezani lisicama i položeni na pod, dok je na njima stajao ministar Dačić sa kalašnjikovim u ruci. Tom prilikom ministar je izjavio: "Bogami, protekle nedelje sam imao dobar ulov. Srbija je bezbedna."

- Nakon višednevnih studentskih protesta, predstavnik studenata je obavio sastanak sa predstavnicima Vlade Srbije koji je trajao puna dva sata. Nakon sastanka rešeni su svi nesporazumi. Na konferenciji za štampu, novoimenovani portparol Vlade Republike Srbije, doskorašnji vođa studentskih protesta, dao je kratko saopštenje: "Dogovor je postignut. Što se mene tiče, štrajk se prekida."

- Radnici koji štrajkuju zbog ukidanja plata posetili su vođe sindikata, zahtevajući od njih da pod hitno ugovore u ponedeljak sastanak sa predstavnicima Vlade Srbije ovlašćenim za pregovore za štrajkačima. Vođe sindikata su to odbile, jer, kako kažu, u ponedeljak idu na rekreaciju u Vrnjačku Banju.

- U Donjem Crniljevu pušten je u saobraćaj most preko Tamnave. Most koji spaja naselje sa njivama krasi spomen-ploča na kojoj piše da je ova građevina nikla po milosti predsednika opštine Koceljeva i predsednika mesne zajednice Donje Crniljevo. Na pitanje novinara da li kao svog uzora vidi Mehmed pašu Sokolovića, na šta asocira zalaganje za izgradnju novog mosta, kao i spomen-ploča na mostu, predsednik mesne zajednice je rekao: "Jok, već Bojana Pajtića."

Reportaža:

- U Srbiji već godinu dana radi klinika za estetsku hirurgiju koja najsavremenijim metodama obavlja podmlađivanje i prolepšavanje svojih pacijenata. Naime, radi se o presađivanju dečije kože na lice, grudi ili neki drugi deo tela, u zavisnosti kakve prohteve ima mušterija. Stoga je i moto ove klinike: "Da vam lice bude k'o dečija guza!". Najveća estradna zvezda u Srbiji posegla je za uslugama vrhunskih stručnjaka sa polja estetske hirurgije ove klinike i, kako kaže, u principu je zadovoljna beskrajno:

"U principu, ja sam htela da mi presade kožu deteta onako, kako da kažem, čokoladne boje kože. I oni su mi u rekordnom roku našli tu boju, mislim da je uvezena čak odnekud iz Avganistana. Tako sam uštedela gomilu para koje sam do sada trošila na solarijum, i mogu vam reći, u principu, zadovoljna sam, i što se tiče estetskog izgleda i što se tiče uštede. Mogli bi na mene da se ugledaju i ovi naši ministri, da se prilagode životu u ekonomskoj krizi i da smanje svoje izdatke, a ne da troše nemilice! Uostalom, lepo ću ja da im sponapičim u svojoj kolumni."

- Predsednik Srbije je izjavio da će nastaviti pregovore sa vođom kriminalne grupe koja je otimala Srbe i prodavala njihove organe jer te tvrdnje još uvek nisu dokazane. Zli jezici su nakon te izjave počeli da tvrde da je predsedniku stradala jetra ili da mu je koji bubreg usfalio, zbog čega je danas organizovano svečano snimanje rendgenom predsednika. Kasnije je predsednik dao krv, što se može videti u sledećem prilogu. Jedino davanje urina i stolice nismo bili u mogućnosti da snimimo zbog toga što je, kako se tvrdi iz kabineta predsednika, predsednik stidljiv pred kamerama i što mu ne prija da ga toliko snimaju. Rezultati su bili u redu i u njima stoji dijagnoza da je predsednik "zdrav k'o dren" i "da može volu rep da isčupa". Pojedinci, međutim, smatraju rezultate ništavnim jer nije psihijatar obavio analize.

Iz kulture i sporta:

- Jelena Karleuša piše scenario za film o Jeleni Karleuši, a predpostavlja se, glavnu ulogu će igrati Jelena Karleuša.
- Warner Bros kompanija ponudila je ugovor predsedniku Srbije. Naime, pošto je Džordž Kluni oboleo od sifilisa, nije u mogućnosti da nastavi snimanje već započetog filma jer mora da ide da se leči. Stoga je kao odlično rešenje viđen predsednik Srbije. Čeka se odgovor.

- Vesti iz sporta nema jer predsednik nije prisustvovao ni jednom sportskom događaju.

Vreme:

-Bolje nego u decembru 90-ih godina.

Nema smrti bez testamenta

2010-12-13T00:34:00.005+01:00

-Jesi razmišljao nekada da sastaviš testament?
-Pa ono, baš nešto i nisam. Da nije malo rano, a?
-Nikad nije rano za smrt.
-Ti si sastavio testament, a? Da nisi bolestan, šta ti je?
-Nisam, nego sam nešto razmišljao, jebote, sad kad bih morao da sastavim testament, ja ne bih imao nikom ništa da ostavim.
-Ni ja, ali šta me boli kurac, nije ni meni niko ništa ostavio. Zabole me baš.
-Moj deda je u mojim godinama imao već troje dece. A mi nemamo nikog da upišemo u testament niti imamo šta za popisati i ostaviti u nasledstvo. Tragedija, jebote.
-Zavisi sa koje strane to posmatraš. To može da bude i sreća, jer kad nemaš uslova za sastaviti testament, u startu imaš manje cimanja sa administracijom, a to je veliki plus. I ovo malo što sad imam, izvod iz matične knjige, uverenje o državljanstvu, ličnjak... i to je previše, ne dao gospod Bog nikome.
-Nije poenta u tome, jebo ga ti, nemoj zajebavati. Ovo su ozbiljne stvari, ovo je pravi dokaz besmislenosti ovoga našeg pasjeg života.

Dolazi konobar i donosi dva piva, jedno iz gajbe a jedno iz frižidera:
-Komšo, ova dva isto na crtu, a? To je već pesto četres dinara.
-U redu je komšo, vraćamo do sledeće nedelje.

-Eto, vidiš da nije sve tako crno?
-Kako?
-Tako. Sutra ako rikneš, ostavićeš tvojim bližnjima u nasledstvo dug od dve stotine i, čak, sedamdeset dinara. Vidiš da stvari kreću na bolje.
-Ajde, nemoj i ti zajebavati.
-Kako si ti došao do toga da razmišljaš o testamentu?
-Juče se vraćao sa biroa, i dok sam šetao, palo mi na pamet. Nekad ljudi u mojim godinama uveliko radili, imali svoje kuće i stanove, izdržavali porodicu a ja - ništa.
-Biro je tako jedna svetla i vesela institucija, prosto ne mogu da verujem da ti takve stvari padaju na pamet prilikom posete te istitucije. Ja kad odem tamo, ja odmah "napunim baterije", postanem kreativan i pozitivno razmišljam.
-Bukvalno ništa nemam da ostavim nekome. Ali ništa!
-Imaš sigurno. Svako ima. Bar neki dug, neku knjigu, skriptu, računar, stare kopačke, dres Partizana Goma, Mijatov dres Real Madrida... Onda, imam i onaj plavi dres sa tri bele pruge preko ramena i rukava, 'iljadu posto sintetika, to je sad antikvitet. Imam onaj mali mini stoni fudbal, možda neke Pan erotike, kad bi dobro pročeprkao i ispomerao ormare možda bih i našao to štivo. Pa imam dve usne harmonike ali ne znam gde su, albume svetskih i evropskih prvenstava, doduše nepopunjene sem jednog, ali taj je onaj magarac trampio za nargilu. Jaoj, oca mu jebem, smrad jedan!
-Sve je to lepo, samo ništa od toga nije tvoje.
-Kako, bre, nije? A čije je?
-Onog ko ti je to sve platio, a ti nisi sigurno.
-Jeste.
-To ti pričam. Nemamo ništa.
-Ali i nije. Imam ja imovinu, a imaš i ti.
-Nemam ja ništa.
-Ja sam to dobro prostudirao, dok sam se svađao sa ćaletom pre pa kad me je on terao iz kuće. Pazi, stan je on dobio od firme. Da bi dobio stan morao je da ima određeni broj bodova. A ja sam debelo imao udela da on nabije te bodove koje su mu potrebne za stan.
-Pa šta hoćeš da kažeš, imaš bodove?
-Imam parče stana, bre! Razumeš? Ja sam mu lepo rekao, ne može on mene da tera iz stana čiji deo ja imam, shodno bodovima koje sam mu doneo. Tako da nije sve tako kao što ti pričaš. Ja jesam tad imao manje od godinu dana, ali, ja sam, brajko moj, bio glavni faktor za dobijanje stana. To je i moj stan, moja imovina. Nismo mi bez ičega, ima tu mogućnosti za testament, pazi šta ti kažem.
-Kakav si ti kreten, pa gde se tako preganjaš sa ocem?
-Rekao on meni da mu kažem cifru, dićiće kredit, pozajmiće, ukrašće, samo da me isplati i da se teram u kurac.
-I jesi izračunao?
-Nisam, koracima sam izmerio veličinu stana koja bi trebala da mi pripadne i tražio da mi se to ogradi i da na korišćenje jer mene pare ne interesuju. A on mi rekao da mogu da dobijem samo šupalj nos do očiju i da se nosim u tri lepe i psovao majku što me tako vaspitala. Ali vidiš da se uzentao, posle batalio da me tera iz stana. To je dokaz da imam i ja imovine, pa nisam ni ja sisao vesla.
-Pa piši testament! Ja bih pisao da sam na tvom mestu. U stvari, i napisaću ga, bar onako, da vidim kako izgleda. Samo da popričam sa kevom oko toga, da vidim koliko su bodova dobili na meni pa da se preračunam.
-Pitaj ćaleta, on bolje zna, on je dobio stan i na njemu se vodi.
-Jeste, pazi da neću. Pucao bi iz one lovačke pušketine na mene, ne bi stigao ni da završim rečenicu. Bolje ovako, izokola.
-Od čega bi, ustalom, ti mogao da umreš? Nemaš posao, ne može ti se desiti nezgoda na poslu. Ne voziš auto, nemaš motor, bajs su ti ukrali pa možeš nastradati u saobraćajnoj nesreći.
-Mogu kao pešak.
-Nećeš, bre, samo razmišljaj pozitivno. Znaš kako kažu, razmišljaj pozitivno i neće te ništa zgaziti, stara poslovica veselih i nasmejanih, mladih ljudi.
-Šta ako dobijem neku bolest?
-Nećeš, brale, navuci kondom i nećeš.
-Ne mora samo takva bolest biti, jebo ga ti, vidiš od bombardovanja koliko se ljudi razboljeva, osiromašeni uranijum i ostala govna što su bacili potrovaše sve.
-Tebi ćale pravi odličnu rakiju u selu, samo se ti ispiraj i dezinfikuj iznutra i nema da fali.
-A šta ako me ubije neko?
-Ko tebe da ubije, daj ne zajebavaj?

-Pazi, komšo, pe'sto četrdes' dinara nije cifra za zanemariti. Ubijaju se danas ljudi i za male pare.
-Evo, vidiš da ima ko će me ubiti? Hvala komšo što podržavaš moju teoriju.
-Ništa, ništa, to mi je posao. Mušterije su svetinja.

-Ma to ne dolazi u obzir, eno komši čitava sveska i to ona debela, A4 formata ispisana, duguje mu i kuso i repato i ničija krv nije pala. Prošle nedelje došao onaj matori vodoinstalater, traži dupli vinjak na upis. Komša se nećka, kao, ne može, ispisao si mi celu svesku, a car mu jednostavno reče: "Počni pisat' drugu, vreme ti je", i komša nače i drugu svesku. Je l' tako bilo?

-Jeste bilo tako, ali znaš kako kaže narod, uvek najebe onaj ko je najmanje kriv i njegov drug.

-Jeste tako, uvek bilo i biće, nedužni ili malo dužni uvek najebu više od onih koji duguju mnogo. Pre će ti seći struju za soma dinara nego onima koji duguju milione. Na mrtvog vuka i zec šilji kurac, uvek bilo i biće.
-Ne boj se, neće tebe niko ubiti. Nemoj sad praviti neko vel'ko mudo od sebe.
-A šta ako nekada budem imao priliku da jebem ženu ili devojku nekog muda, nekog kriminalca ili biznismena?
-Pa šta? Pa nisu oženjeni crnim udovicama pa da će te ubiti posle seksa?
-A ako oni saznaju?
-Kako da saznaju? Jedino da se snimaš na telefon pa da širiš po gradu, ali nisi valjda toliko blesav.
-Ne znam kako, ali oni uvek saznaju. I šta ako me izrešetaju? Nemoj tako, uvek možeš da pogineš.
-Nemoj oštriti ražanj dok je zec u šumi i oštri kurac na mrtvoga vuka. Vidi al' sklopih ovo, sunce ti žarko, a?
-Ili ako je ne zadovoljim, pa ona se naljuti i razbesni, pa pošalje ljude po mene? Ili je odjebem pa ona kaže mužu, onako uvređena i ozlojeđenja nalaprda svašta i nafiluje priču kojekakvim glupostima, pa šta onda, a? Ode ja, k'o da me nije ni bilo!
De ti prvo natoprči neku, pa onda razmišljaj kako, kada i ko će te ubiti.
-Samo pričam, onako, kako se to kaže...
-Hipotetički?
-A valjda jeste, šta znam.
-Pa ti onda hipotetički sastavi testament, zamisli da imaš i porodicu i posao i imovinu i stan i nekretnine i račune u banci.
-Pokušao sam, još više sam se razočarao kad sam video šta sve nemam i šta mi fali.
-Uostalom, pisanje testamenta je najbrži put u smrt. Čim se pročuje da si napisao testament, još ako samo neko načuje da si mu nešto ostavio, čak i ako samo pomisli na to, ode ti, k'o da te nije ni bilo. A šta ti to treba u životu?
-Pa treba mi, jebiga, hoću da steknem nešto u životu, hoću da napišem testament jebeni!
-Ti bi da stekneš nešto samo da bi mogao da pišeš testament, jebo te testament? Ispada po tome da ljudi čitav život rade da bi bili u poziciji da naškrabaju ili izdiktiraju par rečenica kojima će razdeliti sve to za šta su se čitav život cimali.
-Tako ispada, ali je tako. Nema života bez testamenta.
-Nema smrti bez testamenta! Ubrzane smrti, podpomognute od strane najbližih.
-Bolje da me se ratosiljaju zbog para nego da me se ratosiljaju zbog toga što sam im dokurčio, što neće više da me izdržavaju i da me trpe.
-Meni je svejedno, kad si mrtav, nebitno je zbog čega si mrtav.
-E, a jesi razmišljao kako bih voleo da te sahrane?
-Nisam, ali sam razmišljao o tome kome bih se javljao u snovima, koga bih proganjao i koga bih jebavao kad bih se povampirio.
-Ti si totalno nekonstruktivan, kod tebe sve preko reda. Polako, čoveče, ima faza i pre povampirenja.
-Šta ću kad ne poštujem proceduru, to mi je još iz osnovne ostalo, od matematike. Kad ne mogu da prepišem ceo postupak rešenja zadatka, ja prepišem samo rešenje. Uostalom, to je, tako kapiram, i najbitnije, rešenje. Jebo ti to da li si ti sam došao do rešenja ili si video rešenje pa upisao, bitno je da imaš rešenje. Tako i sada, jebo ti to kako sam umro i kako sam sahranjen, bitnije je da znam kome i šta da radim kad se povampirim. Više bi me to ispunjavalo i zadovoljavalo nego to moje umiranje i sahrana. Važno je zezanje.
-Ok je to meni, tradicija, groblje, sahrana, mada, ne deluje loše meni ni ta kremacija.
-Jest', pa da te ukućani pojedu kao Topalovići Panteliju.
-Ne, ozbiljno, do jaja je to, menjanje agregatnog stanja, to ti je kao da počneš totalno nov život.
-U kom smislu nov? Da postaneš mađioničar, kao onaj vic o Jevrejima, znaš ono?
-Mani se, bre, ovo su ozbiljne stvari, kakav vic. Nije loša ta kremacija, a? Dok si živ, budi čovek a kad umeš šta ima više da budeš čovek, kad si već umro? Samo truliš, jedu te crvi, kradu ti pite s groba. Ovako, umreš, nisi više čovek, jer čovek je, po meni, čovek samo dok je živ, pa kad nisi živ onda nemoj ni da budeš čovek, budi dim. To je to. Ja ću se kremirat'.
-Ja bih da se kondenzujem, ako može nekako.
-Ne može.
-Onda ću da čekam dok se ne bude mogao čovek kondenzovati pa ću onda da umrem.
-Što nećeš da se kremiraš, da postaneš dim?
-Zato što ne postaješ dim kad te kremiraju već pepeo. A dim mu dođe kao neki prdež. Neću da idem sa ovog sveta uz prdež, i to ne prdež muški, otvoreni, iskreni i gromoglasni, već onaj podmukli, tihomir. Neću da se izvlačim k'o puvanjak iz gaća. Bolje onda da me sahrane kao što dolikuje čoveku, uz te pite na grobu. Može mi i muzika zasvirati a ne uz puvanjak da me isprate.
-I nije samo pepeo deo tebe, i taj dim je deo tebe. To je, možda, duša čovečija. Eeeej, vidi ti to!
-Ma kakva, bre, duša? To ti je najobičnija dimčina, ugljen-monoksid ili tako nešto, zagađuje okolinu.
-Tek sad onda verujem da je to duša. To baš i liči na čoveka, da zagađuje i truje sve okolo.
-Može bit', ali neću da od mene ostane pepeo. Nisam ja ni "Kurir" ni "Blic" pa da odem za potpalu! Ili kondenzovanje ili ništa!
-Što baš kondenzovanje?
-Eto tako. Hoću da se vinem nebom pod oblake, da odletim u tri lepe i ćao.
-Pa to možeš i kad te kremiraju, i dim ide nebom pod oblake.
-Dim ide nebom pod oblake a ja, tj. pepeo, ode u kanalizaciju, kroz wc šolju. Neka, neka, ti ako hoćeš da odeš sa ovog sveta tako - idi, a ja ću da se kondenzujem.
-Ne može to, onda samo ideš gore-dole, prvo ispariš i odeš gore a onda ljuljne kiša i vratiš se dole, i sve tako.
-Pa?
-Pa ne može, ne ide. Umreš i nema te, odlaziš sa ovog sveta tamo gde te rasporede pravosnažnim rešenjem, pakao ili raj. A ne da se šetkaš okolo kao gluva kučka, tamo-'amo.
-Ili kondenzovanje ili sahrana uz rakiju, meze i muziku. Trećeg nema!
-Kako hoćeš. Ja ti kažem da kondenzovanje ne može niti će ikada moći. Kako uopšte čovek da ispari?! Gde je tu logika?
-A gde je logika da neko u Laćarku stisne par puta neko dugme, stavi na uvo komad plastike i javi mu se na taj komad plastike neki crnjo iz Atlante?
-To je nauka, ima objašnjenja za to.
-Pa neka neki Tesla nađe načina i da mene kondenzuje, šta me se tiče.
-Ili da te peglaju nekim velikim valjkom dok od tebe ne ostane kaša.
-Tako može. Ili, jednostavno, zalede me kao Stalonea pa me iznesu na sunce i ćao.
-Ma beži bre, to je glupo. Sahrana u stilu a la deda mraz. Svašta!
-Bolje i to nego da me spaljuju k'o traktorsku gumu.
-Samo ti fantaziraj. Ja realno razmišljam, kremacija je dokazana u praksi. A od kondenzovanja nema ništa. To ne biva.
-Ni od babe nije mogla biti pre devojka, pa vidi sad Brenu.
-Ja bi Brenu jeb'o.

-Jebo bi i ja, nego oćete li vi popiti još, ima fore za još jednu turu i zatvaram, a u pičku materinu!
-Može, na upis.
-Drugačije ne bi ni popili.

-Vidiš, bre, kako iz časa u čas biva sve bolje i bolje?
-Šta to?
-Pa dug. Sad ovom turom uvećaće se na šestodvadeset dinara. Sad već imaš tristašezdeset dinara duga, više nego pre pola sata.
-Šta je tu lepo?
-Ako sutra umreš, imaćeš veću zaostavštinu za sobom. Nećeš otići sa ovog sveta k'o mufljuz.

Studija o Spasitelju

2010-11-21T00:34:00.006+01:00

Debela je žena zapevala

S obzirom na to u kakvim se problemima nalazimo, da nas vrtlog čemera nosi u tri lepe pičke materine i da smo u fekalijama do članaka (to nije dobro, imajući u vidu da su nas naglavačke zamočili u govna), vreme je da se preduzmu krajnje mere. A krajnje mere podrazumevaju i ljude od krajnosti. Što su dani i godine odmicale, važilo je ubeđenje da iz čabra može da nas vadi samo neko poput Ilije Čvorovića. Ne neko, već samo i isključivo on. Beskompromisan, požrtvovan, pošten, častan, čovek sa stavom, koji ne žali ni sebe, ni svoju porodicu, ni svoj posao, ni svoje pare, ni zdravlje, ništa, samo da bi odbranio svoje ideale, spreman da za svoje ideje, svoju otadžbinu i svoje verovanje da i svoj život. I svoj i tuđi. Dani su prolazili, godine su se množile kao inflacija, a horda tupih ološa se toliko nagomilala i osilila da ni Ilija ne pomaže. On pred ruljom ujedinjenom u koalicije deluje nemoćno k'o penis u stogodišnja starca. Veće su se zveri nakotile od onih sa kojima se Ilija rvao, a, kad se bolje sagleda, ni njih nije uspeo da savlada. Pa kako će onda ove? Njegov lik ne uliva nikakvo poverenje da može doneti bolje dane i da može rasturiti ovu bandu a, kao što to često biva, zla vremena pokažu i loše osobine ljudi. Tako se ukazaše i loše osobine Ilijine.

Toliko je surova ova današnja realnost da čoveku preostaje samo jedno, a to su dve stvari - ili most, ili pištolj ili konopac. Jer ako ni Ilija više ne pomaže, ako ni on ne može da stane u kraj imperijalističkim banditima koji izedoše sve k'o na daći, gore neg' termiti, ako ni njegov karakter nije toliko čvrst da može da odoli i da se odbrani od rđe kojom se nagrizaju ljudi u ova rđava vremena, onda smrt deluje zaista kao jedini izlaz. Možda čak i kao pobeda nad ološem. Ako se pred ovim vrtlogom čemera povije i Ilija, to definitivno znači da je došlo vreme da se obelodani teška istina - riknula je nada, i to nije blam reći. Nada kao prodavanje muda za bubrege, nada kao obmanjivanje i kao prstenac koji nam uvaljuju pre izbora ne bi li dali glas na izborima. Ta nada, ne Nada Blam. Ona još nije riknula. Ima li nešto čemu možemo da se nadamo ako vremena u kojem živimo ruše mit o Iliji Čvoroviću kao čoveku koji ne dozvoljava da "oni" pobede dok god je on živ?A Ilija će biti večno živ. Ali koji moj đoku mi imamo od toga ako ni on više nije prepreka neprijatelju da odnese sigurnu pobedu? Ako se ispostavi da su oni uveliko pobedili i to sa petardom razlike i pored toga što je on živ?

Ima nešto čemu bi mogli da se nadamo. Eto, nada još nije riknula. Ali, ako ovog keca iz rukava ne iskoristimo, riknuće definitivno. Krajnost u kojoj živimo zahteva čoveka od krajnosti. A ako Ilija nije dovoljno veliki čovek krajnosti, onda je to njegov brat blizanac. Đura. Čvorović Đura. Kakav je to čovek? Zajeban. I to baš zajeban. Nema zajebanijeg. A baš takav nam treba.

Ko bi mog'o debeloj ženi zapušiti usta?

Na istorijsku pozornicu Đura stupa onda kada Ilija ne može da izađe sam na kraj sa problemima koji su se strovalili na njega i kada oseti da je previše slab za imperijalističku bandu koja se ustremila, kako na njega, tako na čitavu državu, pa i svet. Tada se Ilija pokazao kao slab i nemoćan pred neprijateljem. A nakotile su se zveri gore i veće i krvoločnije nego prethodne, gore i ružnije, kao da su mutirane Od zla oca i još gore majke, stida nemaju za sram ne znaju. Iz oka bi ukrali, očev bubreg unapred potrošili, sestru bi na štajgu posadili, samo kad bi znali da bi imala veliki promet. To je jedna od stvari koje potvrđuju pravilo da zla vremena otrkiju i loše osobine ljudi i sve slabosti koje oni imaju, a imaju ih svi. Tačnije, skoro svi. Đura ih nema. Ilijina mana je slabost, preterano filozofiranje, odsustvo osećaja za pravovremenu akciju i oklevanje u zadavanju razornog i konačnog udarca protivniku. Za današnje uslove previše kenja a vremena je sve manje te se nema kad čekati da se on smisli i dogovori sam sa sobom šta mu je činiti. Pasivnost i defanzivna taktika čekanja ne pije vodu, jedino nas vadi blickrig. Pored toga, postoji i osnovana sumnja da se celokupna Ilijina borba svodi na ličnu promociju, da je on vodi zarad sebe samoga, sa ciljem da nekome skrene pažnju na svoj rad, zanemarujući tako opšte dobro i stavljajući sebe u prvi plan, sve u svrhe toga da se nekome dopadne, nekome ko će ga se setiti za Dan Bezbednosti. Činjenica je da je da je bilo koji ministar sadašnji sto puta gori i podmukliji i od samog

Jakovljevića. Jakovljević za bilo kojeg funkcionera ili stranačkog pripadnika predstavlja najobičniji mačiji kašalj, luk i vodu, pičkin dim i netalentovanog amatera, oličenje dobrote i poštenja i najobičnije nevinašce, poput novorođenčeta. A ako nije mogao sam da izađe na kraj sa Jakovljevićem i njegovom ekipom, sa ovom današnjom klapom tek ne bi mogao.

Otkud taj čovek?

Sve je počelo kada je Ilija pozvan na informativni razgovor u vezi njegovog podstanara, Petra Marka Jakovljevića, tog dvoimenog podstanara. Informativni razgovor, kao i svaki informativni razgovor koji se vodi sa domaćim organima reda, uzdrma čoveka, uznemiri ga i izbaci iz stroja. Pogotovo ako je on već pre toga zbog informstvari robijao dve godine. Međutim, nije informativni razgovor bio toliki problem koliko činjenica o kojoj pre toga nije ni razmišljao drug Ilija - ko je, u stvari, njegovo podstanar? "Odakle mu pare da živi", s pravom pita Ilija. I od kad se to milicija interesovala za dobrog i poštenog čoveka, pita se drug Čvorović,. S pravom, naravno, punim k'o bolnička čekaonica. Jer, zaista, što bi se milicija interesovala za dobrog i poštenog čoveka? To nije bivalo nikada, niti će da bude. A, uz to, podstanar se vratio iz Pariza. Zapadna Evropa - neprijatelj. Čista logika. A protiv neprijatelja se čovek bori. Slabići se povlače pred neprijateljem, ali Ilija ne. Upoznat sa nesposobnošću i idiotizmom koji često idu uz narodnu miliciju, a sama činjenica da je ta ista milicija hapsila i poslala na robiju čestitog druga Iliju govori u prilog da ova dva epiteta uglavnom stoje uz organ reda i poredka, Ilija rešava da se sam suprotstavi stranim agentima, plaćenicima i domaćim izdajnicima.

-"Slušaj ti! Živeo sam kao pošten čovek i umreću kao pošten! Treba sutra ime da mi se vuče po novinama kad se dozna da je iz ove kuće rušio državu." - obrazložio je Ilija razlog za upuštanje u borbu sa neprijateljima države, naroda, otačestva i jednakosti svojoj ženi Danici.

Prva akcija je bila špijuniranje Jakovljevića i njegove špijunsko-terorističke grupe kada su bili u jednom stanu na Dorćolu. Tu je prikupio prve podatke sa terena. Potom je zvao telefonom i kvario poslovne planove podstanaru, njegovoj švalerki i prijateljici, novinarki, pravio probleme na poslu, telefonirajući njenom direktoru i napominjajući mu da obrati pažnju na nju, špijunirao ekipu na bazenu hotela odakle su ga izbacili itd. A potom je došao odgovor neprijatelja - Iliju su počeli da uznemiravaju telefonom.

Tu je Ilija poklekao. Shvatio je, nakon drugog uzastopnog telefonskog poziva od strane Jakovljevića, koji je u slušalicu govorio preko džempera pokušavajući tako da izmeni glas, da sam ne može izaći kao pobednik iz ove borbe.

-"Njega su za sve spremali, izuzev za mene. E, pa, nosićemo se, prijatelju moj, pa ko kome dođe glave. Nisam ni ja sam na ovome svetu!" - bile su reči druga Ilije Čvorovića koje su bile najava, takozvana uvertira za ulazak na scenu naše jedine nade, nikako blama, Đure Čvorovića, najava početka ljute borbe do istrebljenja sa neprijateljskim bandama. Kad Ilija zove nekog u pomoć, da se zaključiti da je taj neko i te kako opasniji igrač od samog Ilije, ma koliko to nekome neverovatno zvučalo. Jer da nije, ne bi on služio Iliji kao džoker, kao kec iz rukava, kao najveće oružje, jedina nada i ključni faktor pobede nad agresorima i glavni faktor mira - jer nema tog ko bi pravio probleme i bio nemiran pred Đurom.

Ko je taj čovek?

Đura je Ilijin brat blizanac, sličan njemu kao jaje jajetu, što se tiče izgleda. Po karakteru je mnogo podobniji, stabilniji, čvršći i nepopustljiviji. Čovek je od akcije. Brzo misli, još brže dejstvuje. Kada ga je Ilija nazvao, on je odmah stigao, shvativši po glasu svog brata blizanca da nešto nije u redu. Kada je došao kod njega, zatekao ga je svog izubijanog jer je, malo pre Đurinog dolaska, Iliju sačekao neprijateljski automobil ispred samoposluge i mučki ga udario, s boka. Neprijateljstva su uzela maha, Ilija je predosetio šta mu se sprema i, s obzirom na opremljenost, jačinu i organizovanost neprijatelja i svestan svojih potencijala, on je morao da pribegne krajnjim sredstvima - Đuri.

Ako je Ilija oličenje poštenja, časti, čojstva, junaštva, patriotizma, humanizma, inteligencije, borbenosti, hrabrosti i svih ostalih vrlina koje postoje na ovoj planeti, njegov brat nije oličenje, već lično tvorac svih tih osobina, čovek koji ih je definisao i dao im značenje. To čak i nije čovek, to je institucija. To je čovek kojeg bi svako voleo da ima za brata, prijatelja, pobratima, kuma, a za neprijatelja ga ne bi poželeo ni sam đavo. Sama njegova pojava uliva neverovatno strahopoštovanje od kojeg se čovek skameni, drhti kao prut, prebledi i na kraju se usere se u gaće. Reči njegove snajke, Danice Čvorović, dodatno opisuju o kakvoj se ljudskoj veličini radi i ukazuju na to da Ilija može izaći kao pobednik samo ako u borbu uvede u Đuru, a to je nešto od čega su i u Beloj Kući najviše strahovali:

-"Đuro, sedi, ti si pametan čovek, pomozi mu, Đuro, reci mu šta da radi."

Iz ovih reči se da zaključiti šta za njenog muža predstavlja njegov brat - svetlost na kraju tunela.

Kakav je to čovek?

Đura je čovek koji bi sve učinio za svoje najbliže. Za brata pogotovo. Smatra da su telepatski vezani jedan za drugog, da se bol koji oseća jedan od braće reflektuje i odražava i na drugog, nebitno koja daljina ih deli, makar jedan bio u Nišu a drugi u Beogradu.

-"Pričaj, pričaj, čoveke, sav se oznoji" - sa nestrpljenjem i histerično se obraćao Iliji, zahtevajući da ga što pre uputi u problematiku i da mu kaže kakva je nevolja u pitanju. A ne postoji ta nevolja sa kojom Đura ne može izaći na kraj. Niti postoji neko sranje u koje se on ne bi uplitao kada je brat njegov u pitanju. Čak i kada su hapsili i slali Iliju na robiju, i Đura je išao sa njim. Sve za brata, brata ni za šta. Prvo su uhapsili Iliju a potom i Đuru. Ilija je odležao dve a Đura preko četiri godine. I ova činjenica da su Đuru uhapsili posle Ilije i da je on dobio više nego duplo robije nego njegov brat bacaju malo senku na moralnu podobnost i ispravnost Ilijinu, ma koliko to bilo teško da priznam. Kanda malo deluje da je druknuo Đuru. Svestan je toga i Đura, nije Đura blesav, zna on i da su trojke osnovne jedinice diverzantskih grupa, i da CIA plaća ručkove na vodi i večeri u pozorištu neprijateljima, i da ubistvo u lovu ne podleže krivičnom zakonu, pa tako i ovo naslućuje. Kada mu je Ilija ispričao da su ga zvali na informativni razgovor, prvo šta je pitao bilo je: " Jesu li mene šta pominjali?" - napominjajući da je takav slučaj bio i prošli put. " I onda su prvo tebe pa onda mene.". Zna sve Đura. Ali voli brata i u stanju je sve da uradi za njega. Velika je to ljudska, moralna i intelektualna gromada. Sve za brata, brata ni za šta!

Nakon celonoćnog izlaganja Ilijinog, Đura je bio vrlo uvređen jer ga buraz nije istog momenta kada je saznao protiv koga se upustio u borbu i s kim ima posla, zvao. Kada je počeo sa prekorima, oštrim osudama i postrojavanjima, Ilija koji je za to vreme postao manji od makovog zrna, sa glasom poput dečaka koji je napravio neko sranje, pokušavao je nekako da se opravda, ali mu oštar glas pun besa brata mu Đure to nije dozvoljavao, sekao je svaki njegov pokušaj da bilo šta izusti čime bi se opravdao i taj glas mu je ledio krv u žilama.

-"Šta kažeš, Đuro?", pita ga Ilija nakon izlaganja. "Ništa", odgovara mu Đura, a na ove reči Ilija se prenerazio. Po licu mu se videlo da je smrtno uplašen, jer ako ne dobije podršku svoga brata, on u ovom ljutom boju nema nikakve šanse.

-"Lepo, ništa. Šta mogu da ti kažem kad se ponašaš kao da smo krvni neprijatelji?", govori Đura, ljutito, a Ilija se uvija oko njega, pokušavajući da se opravda.

-"Pozvao si mene da e brinem o Danici i Sonji. Pa mogao si to da kažeš i mojoj ženi. I ona bi se za njih brinula. Kunemi ti se, dođe mi da odem i da te više nikadne vidim." - reči su koje dodatno objašnjavaju osnovne crte mentaliteta našeg junaka, našeg spasioca jedinog. On je uvređen, oseća se poniženo, ujeden za srce junačko. Po glasu se može naslutiti kakav je utisak ovakvo bratovo ponašanje ostavilo na njega - skoro kao istorijsko "Ne!". Ljut je strahovito na svog brata zbog toga što se usudio da njemu, osvedočenom borcu, junaku, heroju i mudadžiji, dodeli ulogu dadilje, kao da je on neki peško, Bože me sačuvaj.

-"Čekaj, umesto da si došao, razumeš, da smo se organizovali. Pa ima nas Čvorovića, majku mu jebem, da razbucamo ta govna. A, ne, ti rešio sam da vodiš svoj rat protiv imperijalističke bande" - dalje nastavlja brat bratu da drži slovo o netaktičnosti i neispravnosti poteza koje je vukao na svoju ruku. Đura ukazuje na to da ima još ljudi koji bi se uključili u borbu. Na Đurin poziv, odziv bi bio strahovit. Pogotovo danas, u ovim neprilikama u kojima živimo. Svaki obespravljen i kivan čovek ima u sebi čvorovićevsku klicu koja preti svakog časa da metastazira i izazove pandemiju sindroma Čvorović, da pokrene oluju, revoluciju i izvrši prevrat. Ne, to ne znači da Đuri treba nečija pomoć. Kada su rođaci sa decom došli da pitaju treba li braći pomoć, oni su im se zahvalili na ponuđenoj pomoći. Jer, zbilja, nema potrebe iko da pomaže Iliji kada je tu Đura, niti da pomaže Đuri samom. To samo govori koliki je autoritet naš spasilac. Gde on okom, tu mi skokom!

Na kraju održane lekcije svom bratu, Đura iz džepa vadi češalj i zalizuje kosu, dok mu Ilija, postiđen i posramljen, svestan svojih grešaka i autoriteta svog brata, čisti sako, pažljivo odstanjujući prašinu s njega, sa puno poštovanja i uvažavanja. Ta scena kada Đura vadi češalj i zalizuje kosu nagoveštava da će biti golemo sranje. To češljanje, pored dekorativnog, estetskog značaja po fizički izgled našeg junaka, ima mnogo dublji smisao. Ono odaje pripadnost Đurinu, njegovo jasno i očigledno svrstavanje na jednu stranu, njegovu pripadnost ideji direktno suprotstavljenoj onoj koju zastupaju oni koji su otpočeli rat protiv njegovog brata, njegovu višedecenijsku, tvrdu i ničim promenljivu opredeljenost za rusko govno i, isto tako, njegovu višedecenijsku, tvrdu i ničim promenljivu mržnju prema američkoj torti, njegovo nedvoumljenje i svestan i trezven izbor da korača putem koji je odredio i na koji ga je opremio onaj čija frizura mu je uzor i po ugledu na koga se češlja i oblikuje brkove, makar ga taj put odveo u bilo koji zatvor, nebitno na koliko godina i doveo ga u sukob do istrebljenja nebitno sa kakvom silom.

-"Je li, je l' ono još tamo?" - pita Đura svog brata. Koliko malo reči treba da se izgovori da bi se čoveku sledila krv u žilama. Sve je jasno. Đura od ovog trenutka preuzima komandu. Đura ulazi u igru i sve ukazuje na to da će neko debelo nastradati, da će biti udaranja po cevanicama, uvaljivanja laktova u bubrege, krampona u kolenu. Neko će da najebe, a to neće biti Đura.

"Ono" što je zakopano u šupi, to je ono sa čim u rukama Đura postaje smrtonosno oružje kojem ni jedan NATO pakt, raketni štit, Havijer Solana niti Madlen Olbrajt ne mogu ništa pod milim Bogom. Niti oni, niti bilo ko drugi. To je revolver. I što je još važnije, to je slika druga S. Vođen njegovim likom i delom, njegovom veličinom i njegovom ideologijom koja mu daje nadljudsku snagu, drug Đura postaje nerešiv problem i borba protiv njega je čista uzaludnost i gubljenje vremena, živaca, materijalnih sredstava i života. Sa pameću koju ima u glavi, drugom S. u srcu, revolverom u ruci i onol'kim mudima međ nogama, drug Đura je, komotno se može reći, nepobediv.Čak i Ilija Čvorović naspram njega liči na običnog, matorog, izlapelog i pijanog portira Viskoze iz Loznice, a ne na ljutog megdandžiju. Naspram Đure, Ilija pre liči na bostandžiju nego na megdandžiju.

Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije drug Čvorović Đura

Istog dana je Đura stupio u akciju. Ne sutra, ne prekosutra, ne kad mu prođe plata ili kad mu spadne temperatura ispod 37, već odma'. Nakon prezentovanja skupljenog materijala i izlaganja pribavljenih informacija o neprijatelju, neko je pozvonio na vrata doma Čvorovića. Tačno je predvideo Ilija nakon onog uznemiravanja telefonom od strane podstanara. Prvo počinju da zivkaju telefonom, pa će onda da se pojave njegovi poštari, njegovi prosjaci... I tako i bi. Sumnjiv čovek, stariji, sumnjive brade koju nose umetnici i oni koji se kamufliraju u umetnike da ne bi bili sumnjivi, što je totalna nelogičnost jer nema sumnjivijih lica od umetnika, sve sama bitanga do barabe, došao je da pita za kuću familije Davidović u ulici serdar Jola. A te familije u Ilijinom komšiluku nema.

-"Došao da vidi jesi li kod kuće. E, pa videće."- u momentu zaključuje Đura, što je, zasigurno, jedna od njegovih najvećih vrlina - mozak mu brzo i tačno radi, u momentu izvodi nepogrešive, logične i tačne zaključke i istog sekunda dejstvuje. Nema greške!

-"More, jebem li ti majku! Sad ću ti ja pokazati!" - kreće na neprijateljskog špijuna kojem odmah postaje jasno s kim ima posla i počinje da beži. Naravno, Đura je potegao pištolj i pripucao, upozoravajući da će ih sve pobiti samo ako se još jedan pojavi u dvorištu. Pametnom dosta.

Ubrzo nakon uhođenja i špijuniranja, Đura je prešao na konkretne stvari. Sumnjajući da su imperijalisti likvidirali Iliju u Nišu, rešio je da preduzme konkretne mere. Uhvatio je doktora, pripadnika rušilačke bande, a potom i profesora, kojeg je onesvestio i gepekovao u svoju crvenu zastavu. U podrumu ih je isleđivao tako vešto i uspešno da su ovi sve priznali. U početku nisu hteli i pravili su se ludi. Profesor, navodno, nije znao o čemu se ovde, zapravo, radi, ko je on, ko je njegov brat, zbog čega je on u podrumu, zašto je vezan, šta je skrivio... Ali nakon argumenata koje je potegao Đura, a na koje ne bi niko mogao da ostane ravnodušan i da im odoleva duže od pola minuta, i to samo pod uslovom da je reč o najupornijem, najtvrdoglavijem i najimunijem čoveku na argumente, sve su priznali.

-"Da si bar javio zašto te nema. Načisto sam poludeo. Noćas idem za onim profesorom i sve mislim, ako ti slaka fali s glave, pobiću ih sve! Zato sam pritvorio i profesora" - sa pištoljem za pojasom Đura je saopštio ovo Iliji, koji se tad uplašio jer je smatrao da će neprijatelj dići uzbunu. I ovo baca senku na Iliju, jer, da se zaključiti, da se on mnogo tu predomišlja, taktizira i izmišlja toplu vodu. Nema se vremena za filozofiranje i teoretisanje, sad je potrebno udarati direkt u glavu, bez pardona i dvoumljenja, baš kao i Đura. Ni na koga se obazirati, nikome se sklanjati i ne čekati da banda prva povuče potez, niti čekati da neprijatelj digne uzbunu - već momentalno, bez ikakvog obzira i zaziranja ni od koga, sesti bagri za vrat. Dok je Ilija išao izokola, fotografisao, prisluškivao, pentrao se po balkonima, osmatrao dvogledom, uskakao u hladnu vodu, pritom ne uradivši ništa konkretno, Đura je gepekovao dva istaknuta člana Jakovljevićeve ekipe, odveo ih u podrum i naterao ih sve da priznaju.

-"Sve su priznali, sve su priznali. Da su plaćeni, da su organizovani, da pripremaju velike akcije."

Sad kad su raskrinkani, došao je red i na mozak operacije, Petra Marka Jakovljevića. Moralo se dejstvovati brzo i spretno, jer je podstanar dobio šifrovanu poruku da dođe u bolnicu u Njujork u posetu sinu narkomanu. Šifra, jedan kroz jedan. Samo, treba ga uhvatiti, pritisnuti i naterati ga da sve otkrije. Šta znači ta šifra, kakve su mu instrukcije, ko su mu nalogodavci, koji su ciljevi akcije... Savatali su ga u Ilijinoj rođenoj kući, kada je nasrnuo na Ilijinu rođenu ženu Danicu. Potom je isleđivanje počelo. Đura ga je stomakom ugurao u stolicu. Bukvalno je grudima, tačnije trbuhom, sam jurišao na čoveka iza kojeg stoji čitava kapitalističko-imperijalistička globalistička sila koja ima za cilj da poarči svet i pokori planetu, bez ikakvog straha za sebe i svoj život. Neće se pogrešiti ako se kaže da je Đura Čvorović svojim prsima junačkim zautavio čitavu mašineriju imperijalizma. A potom je počelo isleđivanje. I to je počelo odlično. Nakon uvodnog izlaganja, Jakovljević je pokušao da pobegne, ali ga je spretni i hitri Đura stigao, oborio i krenuo da mu iznosi argumente od kojih je ovaj pao na pod i počeo da pljuje i šiklja krv. Sve je išlo kao po loju, dok se nije umešao Ilija. Prekinuo je Đurino isleđivanje i poslao ga po profesora i doktora, da ih suoči sa podstanarom. Na rastanku je Đura izneo još koji argument a zatim upozorio brata da isprazni ceo šaržer ako ovaj pokuša opet još nešto. Iz toga se da zaključiti da je Đura nemilosrdan prema neprijatelju, a to nam treba k'o slepom oči, ili kao pubertetliji žensko.

Zašto Đura a ne Ilija?

Dalje je sve istorija. Jakovljević je uspeo da pobegne Iliji. Još jedan u nizu njegovih minusa koji se u ovoj teškoj situaciji ne mogu niti smeju tolerisati. Ali ovaj je bogami jedan od najvećih. Ko promaši prazan gol sa pola metra u zadnjoj sekundi i pritom ispusti čistu pobedu svog tima, taj zaslužuje da se stavi na klupu. Iz svega navedenog, da se zaključiti da to Đura nikada ne bi dozvolio. Ne postoji teoretska šansa da se njemu desi takav kiks i da mu pobegne glavni neprijatelj. I, najbitnija stvar. Iako je Ilija obećao Jakovljeviću da će mu Đura oprostiti što ga je tukao, tačnije, što je morao da poteže silne argumente protiv njega, u zamenu za njegovo priznanje, sasvim je sigurno da se to ne bi desilo. Jer, Đura je robijao preko četiri godine. Duplo više od Ilije. Međutim, iako Ilija za svoju robiju kaže:

-"Trebalo mi je otrežnjenje, da stanem, da razmislim, da sebi kažem: "Onaj ko te osudio, želeo ti je dobro. I ja sam mu danas zahvalan", vrlo malo verovatnoće ima u tome da bi i Đura tako nešto rekao.

Činjenica da se pojavio u tamnom odelu sa belom košuljom zakopčanom do grla, za razliku od Ilije koji je nosio svetlije odelo i tamnu košulju, nosi češalj u sakou i da se češlja po ugledu na druga S. kao i da je, prilikom vađenja slike druga S. na svetlost dana imao mnogo srećniji izraz lica, više ozaren nego izraz lica njegovog brata, ukazuju na to da je Đura i pored svih nedaća ostao dosledan svojim uverenjima, da ga i duplo duža robija nije naterala da odstupi od svojih stavova ni za jedan pedalj.Jedino je mogao postati još gnevniji prema neprijateljima koji su mu naneli toliko zla, koji su ga pokušali slomiti, ali bezuspešno. Jedino šta oni od njega mogu da očekuju to je osveta. Stoga nema on šta nikome da oprašta, već samo da ispostavlja račune i naplaćuje, i to sa debelom kamatom. Ne bi Đura tako nikada ni Jakovljeviću oprostio, iz prostog razloga što nema ni razloga da mu oprašta bilo šta, pa čak ni to što ga je tukao. I, uostalom, odakle Iliji pravo da obećava takve stvari u Đurino ime? Da li je Ilija razmišljao kakvu štetu ugledu velikog Đure može da nanese ovim neutemeljenim tvrdnjama i obećanjima bez ikakvog pokrića? A šteta može biti velika jer vazda ima fukara koje će da iskoriste takve stvari i nepromišljene i ishitrene izjave u svrhu svoje propagande i zarad nipodaštavanja, srozavanja i kaljanja i blaćenja lika i dela takvog jednog čoveka. Lako propagandna mašinerija neprijatelja može reči: "Đura će oprostiti što te je tukao", da pretvori u : "Đura se javno izvinuo Jakovljeviću zbog učinjenih zločina, priznao je krivicu i izrazio gorko kajanje zbog počinjenih nedela". Sto puta ponovljena laž postaje istina i od jedne takve persone kao što je Đura Čvorović, junaka, ponosa i dike jedine što nam je ostala, na taj način, zbog tih glupih izjava njegovog brata, mogu narodu da predstave Đuru kao nekog mlakonju, manekena i čoveka bez stava, bez pameti, bez trunke morala, da ga tako etiketiraju i oduzmu svaki kredibilitet koji on uživa u nas. A ako se to desi, ne daj Bože, možemo komotno da konstatujemo poraz, udarajući se pesnicom u glavu.

Zbog svega toga nam je potreban Đura danas. Čast Iliji, ali on sa ovima na kraj ne može izaći, a svojim metodama borbe samo će ometati onoga koji može, sme i hoće da se suprotstavi i da razjebe ovu bagru. Koji će biti kadar da potegne takve argumente da ne postoji ni jedno pitanje na koje ne može tim argumentima naći odgovor, niti postoji ličnost koja bi tim argumentima odolela i izbegla da prizna ono za šta se tereti, sumnjiči ili predpostavlja da je učinila. Nema te privatizacije, tog tendera, te krađe, otimačine, tog nameštenog konkursa za posao, tog mita i korupcije, te malverzacije, seksualnog uznemiravanja, stranog plaćeništva i domaćeg izdajništva, afere oko kufera i raznih skandala, šurovanja sa neprijateljima i podrivanja države i zabluđivanja kojeg okrivljeni ne bi priznao kada ga Đura Čvorović saslušava i kada poteže argumente.

A najveći problem je taj da li bi narod hteo Đuru? Da li narod, uopšte boli patka za sve probleme koje jedino Đura može da im reši? Da li bi ga većina prihvatila, ili bi se većina okrenula protiv njega, zbog čega bi ovaj narod bio totalno desetkovan? Da li narod ima vremena da se osvrne na poskupljenje struje i smanjenje plate, sada kada u grču sedi pred ekranom i grozničavo čeka da vidi 'oće li najveći filozof s kraja 20. i početka 21. veka dati pičke retardiranom lišaju s jutjuba? Da li uopšte želi ovaj narod nečiju pomoć? Koliki deo stanovništva smatra da mu uopšte treba pomoć? Koliko njih oseća potrebu da Đura interveniše? Da li nam je spasenje od smrti davljenjem u septičkoj jami u koju su nam glave potopili i izlaz iz bezizlazne situacije važniji ili je bitnije da vidimo situaciju kad će, posle reklamnog bloka, neka mega-zvezda da izbaci sisu na astal? I da li uošte Đura želi da nam pomogne? Ili, čak, sve nas smatra svojim najvećim neprijateljima i jedino šta bi hteo, to je da uhvati vrljiku i sve da nas bije dok rumunski ne progovorimo?

Manifest čokovizma

2010-11-14T16:48:00.011+01:00

Smrt je neproverena glasina. Rek'o Kusturica. I to nema da fali. Aksiom. Al' je zato život proverena glasina. Dokazana. Njega nema, niti će ga biti. Nema ga sada, nije ga ni bilo pre, kako tvrde još uvek hodajući komunisti, niti će ga biti u budućnosti, ni 2014. godine niti bilo koje druge, kako se zaklinju neki. Jebeš ti život ako ti sa kesu papira za brisanje guzice uzmu 200 dinara. Skuplji papir nego pola tepsije bureka. Je l' to život? Skup burek i još skuplji tariguz! Nema života, ima samo sranja. I fukara koje na sranju zarađuju. Koliko su papira počeli da prodaju, čitavu će planetu u rolne pretvoriti. Ima da ne ostane ni panj jedan. Zguliće je, stanjiti, biće poput lopte. I to tigrove polufudbalke.

Nekad se domaćinska kuća nije mogla zamisliti bez ikone, puške i čokova, okomka od kukuruza. U svakom poljaku na zidu je visio po jedan čokov za obrisati, sastrugati i dovesti se u red. A sada, ikona po kućama koliko ti duša ište, oružja još više, a čokova ni od korova. Šta će ljudima čokov pored onakvog toalet papira sa reklama? Beo k'o sneg, mekan k'o svila, skup, pa ti prosto dođe žao da ga isprljaš. Radije bi se s njim zakitio, stavio ga umesto šala, kao ukras, nego što bi guzicu obris'o. Papir je postao stvar prestiža, k'o rols rojs. Ljudi počeli da se hvale čime brišu dupe:

- "E, kako sam orib'o buljsona Perfeksom, nemaš pojma, ej! Pola rolne sam spičio! Uništio sam se!".

Guzobris je postao i statusni simbol, nešto po čemu se vrednuje nečiji ugled:

-"Jebote, lik je pun k'o brod! Uđem kod njega u klozet, a ono puno belog. Krcato! Rolna pored šolje, rolna na vodokotliću, nekoliko rolni na veš mašini, nekoliko ketova u ćošku... Taj mora da izvlači nekoliko rolni belog na dan. Veliko mudo!"

ili sredstvo nečijeg omalovažavanja, nipodaštavanja i izvrgavanja ruglu:

-"Kakav je to slepac, daj Bože da se on ubrisava čak i onim hrapavim, sivim i roze papirom. Ma, taj peva i kad ima novine da zgužva."

Kako dođoše ova moderna vremena i život u trendu, pobacaše svi svoje čokove i dograbiše rolne. Ni kukuruz se više ne sadi. Šta da sade ljudi, vide, zadnje vreme došlo kad se pojavila moda i u brisanju dupeta. Niti svinje više jedu kukuruz, niti brišu dupe okomkom. Već gledaju tv po vasceli dan i tv zvezde koje seru a potom reklamiraju papir, pa navalila rulja na rolne ko muva na govno. A onaj papir mek i tanak, kako pođeš da se ubrišeš a tebi srednji prst vazda prođe kroz njega. Pa sad imamo horde ljudi koji idu okolo s ufekaljenim prstima, zdrave se i dodiruju među sobom i ostavljaju tragove svog izmeta gde god prođu. Kakva ironija! A tolike su pare dali za papir, zarad higijene.

Davno je to primetio neko. Ljudi kvalitet ocenjuju okom. Prema izgledu artikla. Kvalitetno je ako je samo ono što je lepo. Džaba ti pokušavaš ljudima objasniti da nema auta boljeg od moskviča kad je njima mercedes lepši na oko. Ne interesuju njih ni karakteristike, ni potrošnja, ni udobnost, ni oprema, ni stabilnost, ni bezbednost... ništa pod milim Bogom. Oni videli mercedesa, lep, fino ofarban, a još kad vide onaj znak na haubi, pa ni tri moskviča ne bi prihvatili da im daš mufte, radije bi platili jednog mercedesa. Isto tako i u vezi čokova. Ne možeš ti ljudima dokazati da je čokov higijenskiji od papira. Ne možeš objasniti da prilikom brisanja dupeta čokovom ne dolazi do fizičkog kontakta između ruke i guzice, tj. rčme. Ne, ne vredi, pa sve i da se nacrta. Da se snimi film o tome, ne vredi. Jer, reći će čovek, kad je tako, što nisu snimili reklame u kojima se poručuje da se lakše briše guzica okomkom?

Logično da neće snimiti takve reklame. Gde to globalizacija, Novi svetski poredak, masoni, iluminati, korporacije fukare sebi da dozvole? Toliko napora se uprlo da se progura papir za guzicu kao civilizacijska tekovina, kao neophodan detalj u životu svakog modernog čoveka savremenog sveta. Toliko se šumetina poseklo zarad guzica da bi se sad dozvolilo čokovu da izbije u prvi plan, a ljudima da sade kukuruz, da žive od svog rada i da brišu dupe besplatno. Pa nema više džabe ni kod babe, plaćaju ljudi da bi gledali druge kako se jebu a da se ne plaća brisanje dupeta! Nema šanse!

Ali, nije sve tako crno i braon, kao taj toalet papir nakon upotrebe. Uvek može da se pruži otpor, uvek postoje načini da se doskoči globalnim faktorima koji razaraju lokalna društva, kulture, tradicije, istorije i načine života. Potrebna je samo volja. Volja za borbom neprestanom, volja da bude ono što biti ne može. Volja da se vratimo tradiciji, volja da se odupremo modernim tendencijama, volja da se okrenemo prirodi i životu u skladu sa njom. Volja da se vratimo prađedovskom čokovu. Krajnje je vreme za to došlo. Jer se finansijski ne može ispratiti ovo brisanje dupeta toalet papirom. A i nije higijenski, što je i objašnjeno. Stoga, zasadite na vašim njivama, na vašim livadama, u vašim dvorištima i, ako živite u zgradama, u vašim saksijama kukuruz. Gajite ga i kad dođe vreme, kad situacija sazri, kad se stvore svi potrebni uslovi, uzberite klip slobode sa stabljike, okrunite ga, i ponosno obrišite vašu guzicu njim. Ne dajte da vas prevare, ne dajte da vas pljačkaju. S jednim čokovom uštedećete gomilu para, jer jedan čokov, ako se pravilno upotrebljava i neguje, može poslužiti sigurno do sledeće berbe. Ako imate viška čokova, nemojte prodavati već poklanjajte. Nemojte da pođete za zveketom novca i uplovite u kapitalističke vode, nemojte trgovati ljudskim dušama i brisanjem guzica. I uvek nosite vaš čokov sa sobom. Koristite ga uvek i na svakom mestu, po potrebi. Neka viri iz džepa sakoa, zajedno sa češljom. Neka to bude simbol naše revolucije, revolucije protiv novog svetskog poretka koji ima za cilj da Zemlju obmota, uvije i zarobi toalet papirom! Neka to bude naša kokarda, naš znak. Nas slobodnih, umnih i prkosnih, samosvesnih ljudi i naše revolucionarne borbe za slobodu i rasterećeniji kućni budžet. Kao što dođe vreme da se okomak oslobodi kukuruza, tog žutog tereta koji nosi na sebi, tereta koji ga je okovao i zarobio, tako će doći i naše vreme, vreme naše pobede. Da život postane život a ne glasina, dokazana laž i imitacija. Jer život ne može da čeka. Kao ni čokov.

SMRT PERFEKSU

SLOBODA ČOKOVU!

Kako je propao pank

2010-10-28T00:26:00.005+02:00

"Ako želiš da budeš besmrtan, ne zameraj se nindža kornjačama", rekao je davno Aleksandar Makedonski. Nindža kornjače imaju Splintera, a Splinter je Veliki Učitelj. Pored toga što ima crni pojas u karateu, ovaj pacov ima i mozak, znanje da koristi isti i poseduje drevnu mudrost razmišljanja, kao i odgovor na drevnu tajnu, kako da se uz pomoć mutogena dinari pretvore u evre ili neku drugu jaku, stranu valutu. Globalizacija, svetski poredak i njegovi upravljači, državnici, tajkuni i biznismeni, groze se tih veština koje poseduje Veliki Učitelj. Jer on može da objasni drugima zbog čega je debilno i totalno kretenski to šta palamude te velike vođe. A ima i sledbenike. Nisu to neki sledbenici već obična četiri mlada mutanta, ali je svakako nedopustivo da postoji i jedan čovek čije mišljenje odudara. Zato su meta tajkuna nindža kornjače i Veliki Učitelj. Pogotovo Splinter zbog svoje tajne o pretvaranju dinara u devize. Svi kapaciteti su pokrenuti s ciljem da se uništi otpor i čitava mašinerija je krenula u tom pravcu, sa tim ciljem.

Mobilisani su čak i oni za koje se nikada ne bi pomislilo da će da se svrstaju na stranu sistema, policije, tajkuna i mafije - pankeri. Obučeni, opremljeni i izvežbani, pankeri, oni koji su se zaklinjali u svoju borbu protivu sistema, u pank časni i anarhiju zlatnu, oni koji su čitavog života želeli da budu andergraund i borci za pravdu, našli su se u borbenim redovima protiv bastiona andergraunda u svetu - nindža kornjača. Onih, koji po ugledu onaj deo stanovništva iz filma "Razbijač" sa Silvesterom Staloneom, žive u podzemlju, u kanalizaciji i prkose modernim trendovima globalizacije, demokratije, poretka i tako tih zajebancija. Jedino što ne prave pljeskavice od pacova, kao to odmetnuto stanovništvo iz filma, što je i razumljivo, jer je njihov učitelj ipak pacov, a i da nije učitelj, ne bi bilo lasno napraviti pljeskavice od Splintera kad ume da se bije. Tako se nađoše pankeri u hajci na borce za pravdu, na strani nepravde, potpomognuti državnim vlastima, tajkunima, podzemljem, policijom, kontrolisani i koordinisani od strane tajnih bezbednosnih službi i ostalih špijuna, plaćeni novcem kapitalista, uz podršku medija, kulturnih i javnih ličnosti i političkih stranaka. A čitavu akciju organizuje, prati, nadgleda i rukovodi - Ona i Njeno svevideće oko.
Veliki Učitelj je zarobljen. Pod pretnjom smrću pokušavaju da mu izvuku informaciju o drevnom metodu pretvaranja dinara u devize, uz pomoć mutogena. Odao-ne odao tu vekovima čuvanu tajnu, Splinteru smrt visi nad glavom i ako mu ne stigne neko u pomoć, čakija će se zabosti u njegov pacovski grkljan.
Nindža kornjače kreću u akciju, s namerom da oslobode svog idejnog vođu i Učitelja i da kazne gamad. Na tom putu naićiće na brojne prepreke. Jedna od njih, najteža, jeste vojska pankera, nindža pankera u službi svetskog poretka, i krupnog kapitala tajkuna. Da li će zlo trijumfovati, da li će točak globalizma koji melje i gazi sve pred sobom pregaziti poslednje borce za slobodu i overiti ih jednim rikvercom, zlu ne trebalo? Ili će mladi mutanti doakati nemilosrdnoj mašineriji vladajućeg društveno-političkog sistema, da li će tu avet zgrabiti za muda i uvrnuti svom silinom, dok joj oči ne iskoče? Ili će doći do izdaje? Jedno je sigurno - svetu dobro mogu samo da donesu mutirane kornjače.

Smrad

2010-10-25T04:41:00.006+02:00

U društvu

-Izvini, je l' slobodno da se sedne ovde?

-Jest', samo izvoli.
-Joj, ipak neću. Sešću negde drugde.
-Sedi.
-Ej, izvini, nije stvarno do tebe, nego mi udara ovo svetlo u oči, ne vidim ništa, zaista mi smeta.
-Ma opušteno, kao da ja ne znam da sam ugazio u govno.
-Ne, zaista...
-Šta da radim, seru kerovi, seru ljudi okolo, ne mogu a da ne ugazim kako nogom kročim na ulicu.

U toleranciji
-Idem ja da sednem na ono sedište, da se ne guramo ovde.
-To bih i ja uradio da sam na tvom mestu.
-Što?
-Pa smrdim k'o tvor, oznojio sam se k'o mače u požaru.
-Ha, ha, ha! Ne, bre, zbog toga, nego onako, lakše mi je da sedim sama.
-Znam, znam. To bih i ja isto rekao, pod uslovom da si mi simpatična.
-A šta bi rekao da nisam simpatična?
-Da smrdiš kao tvor.

U međuljudskim odnosima
-Brale, otvori prozor, keve ti.
-Jesi lud, gde da otvaram prozor po ovakvoj hladnoći?
-Bolje da otvoriš, uskoro će nešto masno da zasmrdi.
-Otkud znaš?
-Ma, jeo sam neki pasulj.

U obrazovanju
-Marš kod direktora!
-A zašto?
-Zato što si zasmrdeo celu učionicu!
-Nisam ja već mrtav golub.
-Ko je uneo goluba u učionicu?
-Ne znam.
-Što lažeš!?
-Ne znam .
-Polazi!

U porodičnim odnosima

-Donesi mi čekić iz sobe onog tvog giliptera.

-Ne pada mi na pamet, uđi ti u sobu ako smeš!

-Što? Šta je bilo? Nije se valjda usr'o?

-Napio se sinoć, smrdi na alkohol k'o u paklu.

-Stavi onu gas masku što sam doneo s posla pa uđi.

-Kakva gas maska, ne pada mi na pamet! I ispovraćao se po jastuku, eno, videla sam da je sinoć jeo neku rusku salatu. Ne ulazim ja tamo, nema tih para. Znaš kako smrdi kiselina i alkohol! A tebi ako je zapelo, izvoli, eno ti gas maske na ormaru.

-Jebo mater, šta sam ja napravio...

U ljubavnim odnosima
-Nemoj!

-Zašto? U čemu je problem?
-Nemoj da žurimo. Ipak nam je ovo prvi sastanak.
-S čim da ne žurimo? Pa nisam te još ni zaskočio.

-Znam, ali sve ovo mi je, nekako, brzo. Bolje da sve ide postepeno. Znaš, ja sam skoro izašla iz jedne duge veze, kapiraš, pa ono, znaš, ne bih odmah da se upuštam u tako nešto. Biće vremena i za poljubac.
-Da, kapiram. Duga veza, emocije, vreme, pljeskavica, luk... Ali bez luka ne ide.

U komšijskim odnosima

-Dobar dan, komšija. Kako je?

-Evo, nikako.

-Što nikako?

-Nemam ti ja vremena nabrajati razloge. Ima ih koliko hoćeš.

-A i to što kažeš. Nego, kad reče vreme. Na sve te probleme, čoveku mora da se natakari i ovo tmurno vreme, ove kišurine, zima, vetar i ostale zajebancije, da čovek ne mrda iz kuće nigde. Prosto mi dođe da se ubijem kad pogledam kroz prozor.

-Meni su jesen i zima bolji od proleća. Svako proleće mi presedne.

-Svašta! Zašto, komšo, pobogu? Pa ima li šta lepše nego kad posle odvratne zime dođe lepo vreme?

-Vala, komšija, sve je bolje od tog lepog proleća, kada ti iznosiš svoj prošlogodišnji kupus i obavezno ispolivaš svaki sprat pa onda do jeseni ne može da se izvetri zgrada. More, jebalo te tvoje proleće!

Kolekcija "Kluni" za sezonu jesen-zima 2010

2010-10-15T01:56:00.016+02:00

Kao što znamo, jesen donosi fekalno vreme. Vreme, ubi Bože! Kao i sva ostala vremena ovde. Starije zajebava promena vremena, bole ih krsta, nije im do života. Mlađima treba para jer se više ne može piti napolju, mora se u kafanu. Realno, i ne mora se, može i dalje napolju, ali onda treba biti toplo a ujedno i lepo odeven. Sa stilom. Kao prvi među nejednakima u Srbiji. Kao i sve, to košta. Skupoća, plus sumorno vreme koje ubija u pojam, kiša koja lije k'o iz vagine... Samo da čovek zine i jauče. I 'ladno je da jebe oca, hladnoća od koje bole kosti, skoro kao od pendreka. Moraju se ljudi utopliti, nema druge, ne vredi. Sva sreća, pa i za ovu muku naša vlast ima rešenje. Klasika.
Kao što se riba čisti od glave a ne od repa, tako se i u ovom slučaju kreće od glave.

U kolekciji jesen-zima 2010. godine, godine velikog napretka za Srbiju, istog onog napretka kojim napredujemo još od dve'iljadite godine pa na ovamo krupnim koracima, napretkom kojim osvajamo Evopu kao Napredak iz Kruševca Ligu Šampiona i tako dalje, i tako dalje ( sve do pičke lepe materine u koju sigurno idemo), najnoviji hit za glavu, pogotovo u jesenjem periodu kada kiša lije kao iz pičke, kao što rekoh, biće - kesa. Kesa je jeftinija nego kineski kišobran, iz prostog razloga jer je za dž. A to je jedina cena koja odgovara srpskom buđelaru. U većini prodavnica u koje uđete, kada tražite kesu daće vam je fraj. Mada, kakvo se veselje sprema, i to će koštati uskoro sto dukata. Kesa je i boljeg kvaliteta nego kineski kišobran jer je izdržljivija. Pozitivno je to što postoje kese u raznim bojama, i jednobojne i šarene, pa možete da je uparite sa ostalim delovima garderobe. Kesa je uniseks, može da je nosi i muško i žensko, što je velika prednost. Mada, i da nije, ko vas pita? Bitno je da je nešto in, moderno, evropski i u trendu a ne da li je za muškarce, žene i ostale. Što se tiče zime, kada se spusti temperatura skroz do dna, kao srpska vlada ( ili bolje reći samo vlada, bez ovog "srpska"), pa se uši zalede ko pasja muda, za slučaj da nemate kapu, šubaru ili neki sličan odevni predmet za glavu, možete se poslužiti starim džemperom koji više ne možete da obučete tako što ćete da otfikarite rukav i navučete ga na glavu. Takođe možete jastučnice da navlačite na glavu, a ne bi bilo zgoreg da, u slučajevima nužde, jedan par čarapa navučete na uši, pa bar njih da zaštitite ako ne možete glavu, ali to pod uslovom da imate dva para čarapa. Ako imate više gaća na raspolaganju, bez ustručavanja ih stavite na glavu po hladnom vremenu. Bilo bi dobro da vam gaće nisu poderane, ali znam, takva je situacija - jebena, ne treba se previše luksuzirati, stoga su i poderane gaće suvo zlato. Uostalom, gaće na glavi su hit u Kopenhagenu!

Jaknu ako nemate, a to može lako da se desi, ne očajavajte. Para za novu nema, to je činjenica. Onda uzmite iz vaših kola presvlake ili jamboliju koju držite na sedištima i problem je rešen. Ogrnite se. Zakoračite i ponosno istupite sa rečima: "Ja ponosno nosim presvlake/jamboliju za sedišta! Ja sam lep! Ja sam pozitivan! Ja sam deo Evrope!" Auto vam ionako ne treba, jer niti imate para da podmićujete policiju, niti imate kinte da natankate vaš auto. Jer, šta vam vredi lepota, ako se slupate i poginete? Stoga je država preduzela akciju povećanja cena benzina do beskonačnosti, sve u cilju bezbednije vožnje. Zapamtite, jeste važno biti lep i elegantan, ali mora se biti i živ, jer samo živi plaćaju porez i harač, još uvek. Možda će i mrtvi plaćati jednog dana, ko zna, ali ostavimo vizionarske sposobnosti onima koji upravljaju. A i da zamislimo da natankate auto, šta vam vredi? Imate li pare za opremu? Za gume, prvu pomoć, kurce-palce? Nemate? Okačite ključeve o klin i navucite na vas vašu jaboliju sa sedišta. To je sad hit u celoj Evropskoj Uniji! Celoj k'o Srbija! Možda vam bude malo neudobno, ali zapamtite - lepota ima cenu! Obucite ispod ovog modnog detalja majice koje imate, a bilo bi kul da imate, čisto da vam bude još toplije, a i da vas presvlake i jambolija ne grebe.

Kaiš je totalno demode! Umesto kaiša, koristite kanap. Nađite neki džak, poderite ga, rasparajte ga i problem je k'o rukom odnešen. Kaiš mora da se steže, ali na njemu nema toliko rupa koliko je potrebno shodno trenutnoj situaciji. Stoga je kanap em praktičniji em estetski lepši i ističe vaš pesonaliti, kao i vaš vitak stas. Srbi imaju problem sa gojaznošću, stoga je država rešila da pokrene jednu sveobuhvatnu nutricionističku akciju protiv te opake boljke, opakije i od one krize u kojoj smo nekada bili, ali smo, uz pomoć pameti, poštenja i sposobnosti naših ministara i glavešina, izašli dok si rek'o " PROPAST!", te je ukinuto mleko, šećer, brašno, ulje i ostale namirnice koje smrt znače. A onim namirnicama koje još nisu ukinute, drastično su povećane cene dok su plate smanjene pa zaleđene, a sve u cilju zdravlja stanovništva. Jer samo zdravo stanovništvo, toliko zdravo da je još živo, može da vraća dug državi i bankama, plaća struju, vodu, pretplatu za "48 sati svadba", grejanje, kazne i obavlja sve ostale stvari zbog kojih je i stvoreno pre deset godina, kada je i stvorena ova i ovakva država, od strane ove božanske vlasti. A ako ne možete da isplatite dug i namirite obaveze, od kanapa se pravi odlična omča.

Pantalone je bitno samo da imate. Nebitno koje marke, koje sorte, koje vrste, boje, dezena, izgleda... Svejedno je. I da su pocepane, ne fali ništa. Bitno je da ih imate. Ako ih nemate i ne možete da ukradete, a realno ne možete jer onaj i ko ih ima, ne suši ih više na terasi već ih i tada stavlja pod ključ a svi butici su opremljeni video nadzorom i čuvarima sa bojevom municijom, onda možete a i morate da nađete nekakav džak, vreću, ponjavu a zatim neka vaša bujna mašta odradi posao. Kad već uludo maštate o tome da putujete, da živite pristojno, da se kvalitetno hranite i da možete da priuštite sebi i vašoj porodici normalan život, sada tu maštu usmerite na konkretne stvari i umesto praznih priča počnite sa delima. Imajte na umu da se retro fazon vraća u modu a klošarski look je uvek in i ribe žešće otkidaju na to, a ako ste hipik u duši, iscrtajte neke cvetne dezene i na konju ste. Ionako se uveče lakše nađe heroin na ulici nego hleb u prodavnici, tako da imate sve predispozicije da budete hipik. A to je i u skladu sa državnom politikom. Tolerancija na prvom mestu, a naročito tolerancija prema gluposti, ili, kako precizno glasi geslo naše vladajuće elite: "Kad te neko ošamari, okreni mu drugi obraz, kad te neko naguzi a ti mu i popuši.". Ako ste pak konzervativni, možete otići do prvog muzeja i odatle uzeti staru narodnu nošnju koju su naši preci, koji su živote položili na oltar otadžbine da bi mi danas bili na korak od Evropske Unije, sa ponosnom prestonicom kroz koju može opušteno, bez ikakvih problema, pod pratnjom pet soma policajaca, da prodefiluju oni koje je nekadašnji vladar potapao u govna. Ionako ti muzeji zvrje prazni a oni koji su tu zaposleni retko da su na radnom mestu, jer koji kurac da vise tu kad im niko neće doći, pa stoga možete bez problema da uzmete nekakve čakšire, gunj, opanke, košulju, šubaru... I budite sigurni, većina će vam tada zavideti na izgledu i garderobi koju sa ponosom nosite. Ali ne preterujte u ponosu, ipak tako veliki ponos ne ide uz narodnu nošnju. Sve u svemu, pregršt stilova je aktuelno kod nas, što znači - nema zime.

Gaće i ne morate da nosite. I to je veoma praktično. Na primer, ako vas baš potera da proverite urino-kulturu ili vam preti opasnost da se, ne daj Bože, userete, ne gubite na vremenu. A o pogodnosti ako vam se potrefi neka do jaja kombinacija za seks i da ne pričam. Ali ako baš držite do protokola i ako vam je toliko zapelo da nosite gaće a nemate ni dronjave, uzmite neki čaršaf, zavesu, peškir, prostirku ili tako nešto slično pa se uvijte kao neki urođenik. Ili zdipite pelene za odrasle iz najbližeg staračkog doma ako nemate nikog bližeg i prečeg a starog i iznemoglog u blizini i problem rešen. Ali zaista mi ne ide u glavu šta će vam gaće? Sve dok ih budete nosili, zli jezici će moći da pričaju da smo zbog ove vlasti propali kao muda kroz dronjave gaće. A ovako, nema gaća - nema propadanja!

Obuća je važna stavka kad dođe jesen i zima. Od nogu sve polazi. Tako se ljudi poboljevaju. Naši poslanici, gradonačelnici, ministri, premijeri, predsednici, svi oni su imali lošu obuću i evo vidite sad, sve sam bolesnik do bolesnika. Ministar zdravlja čak u Nemačku morao da ide da se leči. Razumljivo, jer svi znaju da je nemačka medecina najbolja na svetu. Stoga je i sasvim logično to što su sebi povećali plate do apsurda a ni mito i korupcija im nije strana, jer treba se nakupovati obuće. Zato je i mila gospođa Đukić-Dejanović najzdravija od svih, baš zbog tih silnih pari obuće koje poseduje, zdrava i vesela bila! Ono šta je sad posebno trend u Evopi, to je gumana obuća. Stoga, dok budete istakali komšiji benzin iz rezervoara, ne budite lenji. Skinite točak-dva i uprite sve svoje kreativne i umetničke kapacitete. Napravite obuću koja savršeno anatomski leže vašim stopalima. Kako se bliže praznici, savetujem vam da skinete sva četiri točka pa obradujte vas i vaše bližnje sa ovim vašim kreacijama i podarite im na taj način bolje zdravlje i lepršav hod. Međutim, znamo da nije sve ni u obući. Ima nešto i u čarapama. A ako nemate čarape, uzmite onaj džemper od kojeg ste strgli rukave za navući na uši i obmotajte noge njime. Ako, pak, nemate džemper nikakav, onda obavijte novine stare oko vaše noge, ionako ničemu ne vrede sem za to i za brisanje guzice, pa tako obavijena stopala Kurirom, Blicom, Presom, Skandalom, Svetom itd. uvijte u kese i mirna Bačka. Doduše, postoji i varijanta da vas komšija ili policija savata dok nabavljate sirovinu za obuću pa vas prebije k'o mačku, a poznato je da ko se o mleko opeče, taj i u jogurt duva i koga panduri prebiju, taj i poštaru ljubi ruku , onda možete da uzmete plastične flaše i od njih da napravite cipele. One su odlične za klabing i đuskanje na podijumu.

Ovakva garderoba se savetuje i preporučuje i ženama, a daju se i neka uputstva primerena njihovim estetskim prohtevima. Od džakova, umesto pantalona, mogu praviti suknje, od starih džempera minjake, od guma čizmice sa štiklom itd. Kao ukras, preporučuje se šarovina od kukruza, kojom mogu zakititi jamboliju ili presvlaku od automobila, koje se, takođe, mogu dekoltirati. Zatim, crevo za pretakanje rasola i istakanje komšijskog benzina može se koristiti umesto kanapa oko struka, a u posebnim, svečanim prilikama i lampioni za novogodišnju jelku. Ako je žena zavodnica, od zavesa ili, na primer, stolnjaka, može praviti čarape i čipkasti donji veš. Samo pustite mašti na volju i bićete senzualne!

I imajte na umu sledeće. Svi oni koji vam kažu da je ovo idiotizam najveći na kugli zemaljskoj i da ovo nema nigde na svetu, znajte da ti lažu i da vam želi zlo. To su retrogradni elementi koji imaju za cilj da nas spreče da postanemo deo Evrope i da izazovu haos u zemlji. Oni koriste svaku priliku da razore državu, dignutu i vaskrslu iz pepela. Oni ne protestvuju zato što država organizuje gej paradu! Oni se usuđuju da protestvuju! Ti maloumnici koji nemaju zajedno dva grama mozga, za razliku od ljudi koji vode Srbiju. Njima je stalo samo da zadovolje svoje rušilačke i siledžijske apetite, a povod za to im je totalno nebitan. Doduše, neće se baš skupiti hiljade ljudi da demonstriraju i prave nerede zbog toga što je zakazan skup filatelista Srbije, ali će svakako doći kad je gej parada. A zašto? Zato što su nevaspitani i neobrazovani, zato što ih je neko ko ne misli dobro Srbiji naučio i usadio im u glavu misao da ova vlada radi loše i da su njeni potezi ogolili i ogulili narod! Jer oni mrze sve što je različito i napredno. Njima ne vrede ni ovakvi saveti za lepši izgled u sezoni jesen-zima. Njima je, kao, dokurčilo to što ih neko jebe u zdrav mozak. Kao, ne mogu više da trpe zulum a pozivaju se na istoriju i tradiciju, na pretke koji su bili u stanju da trpe i nekoliko vekova zulum, a njima je mnogo jedna decenija! Pazi kurca ti! Gej parada im smeta, smeta im što država daje pare za organizaciju takve manifestacije koja se organizuje u svim naprednim zemljama, a kada oni dobijaju hiljadu i po dinara od države, onda im je lepo. Onda nisu bacali cigle i kamenje. Sve to treba pohapsiti i pobiti jer je to od malih nogu naviklo da laže, da krade, da etnički čisti, što bi rek'o Fikret Halimić. Nije njima problem to što oni nemaju kintu, nemaju posao, što su im roditelji odvajali od usta da bi završili fakultete a potom obrisali guzicu sa diplomom jer im, navodno to ništa ne znači zbog toga što nemaju vezu ili pare da plate za radno mesto. Kao da im je neko kriv što se nisu učlanili u partiju pa da dobiju posao kao svi normalni ljudi. Država im je dala mogućnost da biraju više partija u koje bi mogli da se učlane, ali ne, njima to ne odgovara. Oni bi radije da kukaju što nemaju mogućnost da odu i vide svet usled, navodno, besparice, čemera i bede i katastrofalne ekonomske situacije u kojoj žive, iako im je dat beli šengen, zbog kojeg je država uložila nadljudske napore, uvlačeći se svakodnevno u prkno dokazanih i proverenih prijatelja ove zemlje i naroda. Ne, njima to ne znači ništa. Oni to ne znaju da cene to što im je omogućeno da budu u boljoj poziciji i da imaju lepši život nego veći deo stanovništva Afrike i Azije. Njih to ne interesuje, oni se žale na to što im roditelji rade za sića lovu po dvanaest sati i na kraju nemaju da im daju džeparac. A na pamet im ne pada da odu da raznose mleko i novine, kao naši državnici, ili da lepe plakate i raznose letke i ostali propagandni materijal stranke. Oni su, jednostavno, stoka, i kao takvi bi trebali ili da se zatvore ili da se uštroje da ne bi i neke buduće generacije ličile na njih. Zaslepljeni svojim fašističkim, klerofašističkim, nacističkim, nacionalističkim idejama kojima su ih zatrovali prijatelji, roditelji, sveštenici, vodeće ličnosti podzemlja i tajkuni, sa kojima, naravno, niko iz vlasti nikada nije imao nikakve veze , oni kao podivljala marva kidišu na policiju, na državu, lupajući i uništavajući sve pred sobom. Za razliku od onih silnih ljudskih i materijalnih žrtava, nanetih od strane inostranih demokratskih prijatelja, iz perioda bombardovanja, a koje su "kolateralna šteta", nikako zločin, ovo što rade ti nazadni elementi na ulicama prestonice je klasičan atak na režim i ustavni poredak i zločin najgore vrste. Jer oni su se usudili da krenu protiv režima! Pa gde to još ima u civilizovanom društvu? Ko se to u Evropi ikada pobunio protiv režima? Da li je to ikada bilo u Francuskoj, Italiji, Grčkoj, Nemačkoj...? Nikad! Nikada toga nije ni ovde bilo! Ni slučajno! Ne verujte takvima! Ne verujte sebi! Verujte vlasti i državi!
A KOJOJ DRŽAVI?

Uzmi veliki ekser!

2010-10-07T06:11:00.003+02:00

-Omladina nam je definitivno u kurcu.
-Jeste vala. Pa pogle' nas. Arhiduduci, tutumraci i nekorisne mase.
-Ne mislim na nas, već na ove mlađe. Klince.
-Pa ono, što bi se oni razlikovali od nas?
-Ama, gori su od nas hiljadu puta.
-Pa može li gore?
-Može. Eto, pre neki dan na fudbalu, ja kažem klincu da otrči po loptu a on mi kaže da mu poližem jaja. Zamisli!
-Kako mu ližeš jaja?
-Jebi se, bre. Reci, kakav bezobrazluk?
-Što bezobrazluk? Pa ako mu nisi poliz'o mošnice, onda i nije bezobrazluk.
-Ma idi, to je sve rođeno za motku. Ja sam išao starijima po pljuge, čuvao stražu kad su obijali trafiku, išao po vodu, trčao po loptu... A ovaj meni kaže da mu poližem jaja. A mogu otac da mu budem!
-Možeš, al' nisi.
-Pa šta ako nisam. Gde je tu poštovanje?
-Šta, da te poštuje samo zato što si stariji? Pazi Boga ti! Pa ne ide to tako.
-Retardi maleni, mamu im jebem! To sve treba tući. Kad god prođeš pored njega, a ti ga odalamiš po glavi, vaspitnu jednu.
-Nije ni čudo što klinci nose utoke. Pa ko je blesav da trpi tebe da mu lupaš ćuške non-stop. Još po ceo dan blejiš ovde u kvartu, znači, realno, videće te bar tri puta u toku dana. I svaki put da prima ćuške? Ne ide to. Logično je da će te izbušiti posle par dana.
-Mamini i tatini sinovi, sve im dozvoljeno.
-Tako je bilo uvek.
-Jeste kurac.
-Gde nije, pa seti se samo osnovne. Imao si i tada takvih.
-Jeste, ali nije kao sada.
-Da ga jebem, nisam baš statistički obrađivao te pojave, ne'am pojma.
-Sad je gore sto puta. Ti, bre, klinci nemaju pojma sa životom. Niti se zajebavaju, niti igraju fudbala, klikera, ništa. Samo kompjuteri.
-A, ne, mi ne bi visili na računarima da smo ih imali. Sa onog pijačarskog ramba, ono na foru sege, nismo se skidali dok god se ne pokvari. To što mu je bio kratak rok trajanja, to je druga stvar.
-Ne znam što braniš te male degene, ali samo ispadaš smešan. Činjenica je da su oni najobičniji bilmezi koje samo treba maltretirati. Tu se tripuju, kao, odgledaju neki film, "Rane" ili tako neki, i odma su krimosi, mamu im jebem...
-Izvini, hipiče, ti baš nikako nisi bio u tom fazonu, ne, ne, nisi se isprimao na Švabu i Pinkija, nisi upasavao trenerku. Važi, brate...
-To je bilo drugo, to je tada bila fora, to su bile devedesete, jebiga.
-Pa što ti možeš a klinci ne mogu? Ne kapiram?
-Vidim da ne kapiraš, ne znam što kenjaš onda. Tu se kao nešto zauzimaš za te defekte. Pa pogledaj, konju, klinke, pogledaj na netu koliko ima klinki koje se kao karaju i snimaju, uuuu, jeeee, sad sam Severina, vidi me mama!
-Snimale bi se i naše da su imale mobilne telefone. Nekima bi to i odgovaralo da su postojali tada ti telefoni sa kamerom, čisto da skinu ljagu sa sebe, nemaju snimak - imaju dokaz da se nisu karale. Za koliko se samo pričalo da su počele da se rastaču u petom razredu?
-Ne znam, to je sve nagađanje. Činjenica je da su klinci debili i da dolaze sve debilnije i debilnije generacije.
-Da, a naša je bila poslednja normalna, a posle nas - sve go kurac.
-Bukvalno tako.
-Daj, bre, nemoj da jedeš govna. Šta zna ta balavurdija od 12, 13, 14 godina? Gleda klošare u kraju kad izađe napolje, gleda roditelje, gleda nastavnike, gleda televiziju... I na šta onda da ispadne?
-Bolje bi bilo da se ugleda na nas.
-Da, to je baš lep primer, da gleda matore konje kako sede u kvartu na klupici, koji su nabili kapuljače na glavu da ne bi pokisli i piju ovo pivo na ovoj vetrometini i drže nekome slovo o tome kako se treba normalno ponašati. Baš svetao primer.
-Jebiga, šta da se radi, kurton vreme, i meteorološki i politički i socijalno i kulturno gledano. Nema se drugih mogućnosti.
-Nije, bre, vreme kurton. Ljudi su kurtoni.
-E tu si potpuno u pravu. Teški kurtoni.
-Pa kako onda očekuješ da su deca normalna ako su ljudi kurtoni, kurtonu jedan?!

Recenzija, prikaz i kritika mehane

2010-10-06T01:26:00.011+02:00

Odličan ugostiteljski objekat. Predivan enterijer i atmosfera i osoblje do jaja i gazda i sve. Kafana bez kojekakvih giliptera koji sviraju kurcu, pljuju po podu i "sjede 'nako" i koje treba tući čelikom u oko. Blizu samog centra grada, skoro pa u centru. Masarikova ulica, Šabac.

Kanarinac u kafani. I ne davi previše, ne laprda kao naš prešjednik, ili kako već da ga nazovem, može se dosta termina upotrebiti. Elem, kanarinac se s vremena na vreme oglasi. Govori malo, ali pametno. Ma, ne može da bude loše u kafani koja ima kanarinca, da jebe oca!

Šank, drveni, lepo bojadisan, akvarijum, ikona, televizor bez muzičkih emisija, samo filmovi, fudbal i ako ima šta pametno na njemu da se nađe, u pozadini obilje alkohola i gajbe pive. Opremljenos' na nivou.

Bogata kolekcija podmetača. I Gari i Toni bi pozavideli.

Bure i balonče za vino i rakiju. Đe im je i mesto, u kafani.

Pored raznih umetnina, tu je i bogata biblioteka, ako nekom pijanom padne na um da se kulturno uzdiže i da čita. A ima i takvih, sigurno.

Crno-bela slika, ko zna od kada. "Srbija koju volim". Pravi naziv. Crno-bela je bolja svakako nego ova sada šarena, s' duginim bojama.

Upoznavanje omladine sa pravilima koja nalaže uživanje u pivu.

Ma, nema se šta tu polemisati. Stub kulture je ovo, čvršći, veći i jači i od lokalne biblioteke i muzeja i ostalih kuraca. Da zanemarimo kvalitete dijaloga koji se tu, kulturno i civilizovano, mogu voditi, a vezano za najrazličitije teme društvenog, kulturnog i ko zna još kakvog delovanja, od filma, preko muzike, politike, istorije, književnosti, fizike, matematike, biologije... Ovaj eksponat je i materijalni dokaz o bogatstvu kulturnog i istorijskog blaga koje se nalazi u kafani kod Radane, što ide u prilog gore pomenutoj tvrdnji o značaju ove kafane kao kulturne institucije, a ne samo kao ugostiteljskog objekta.

Tikve nategače, mora da bi se svidele i Panti Šiklja Nafti. Možda mu se i ne bi svidele, al' to je njegov problem. Svakako sa fenjerom služe svrsi, daju šmek kafani. Do jaja je piti pivu il' rakiju, il' vinjak, il' pelinkovac il' bilo šta drugo, dok ti nad glavom vise tikve nategače i fenjeri. Bar je meni do jaja. Doduše, ja bih tamo pio i da vise slike ministara jer je pivo 80 dinara. Mada, možda i ne bih, sumnjam da bi gazda tolerisao da mu se pljuje po slikama. Tolerisao bi kurac, verovatno bi me poteg'o klompom u glavu. "Ko shvata - shvata, ko ne shvata - marš na vrata", što kaže ona pesma, ili u prevodu, ako ti se ne svidi, idi pa se ustakli u nekom od "aktuelnih" kafića, po ugledu na Gogu Sekulić. Ali, nema teorije da takve slike mogu visiti po zidovima ovog i ovakvog ugostiteljskog objekta.

Da se zna kad je fajornt. U 00h. U pola 00h, eventualno u 15 do 00 h može se joj jedno piće naručiti. Ništa posle toga, uglavnom. Zna se red.

Urinira se s razumevanjem, 60 na sat, a ne k'o marva najobičnija pa da se poliju pločice.

Ukoliko padne govedanje k'o što kršten čovek ume da se ogoveda, u klozetu je tuš, da se dođe sebi.

Ne bih davao ocene od 1 do 5 ili od 5 do 10, ili od 1 do 10, kao što umeju neke picajzle. Za kafane postoji ocena - "mož' da prođe" i "ne mož' da prođe, al' idemo tamo". Ova kafana "mož da prođe", nema da fali.

Primer Mlađi

2010-10-03T19:39:00.006+02:00

"Najveći i najlepši poklon o babinama došao je od vezira. To je bila ogromna tepsija-demirlija puna baklave, pokrivena prvo svilenim vezom, a zatim širokim komadom bledocrvenog brokatskog tkiva iz Burse. Tepsiju je nosilo nekoliko momaka i pred njima je išao jedan od činovnika. Tako su prošli kroz celu čaršiju, upravo pred podne.

Davna, koji je uvek sve saznavao, doznao je i za teškoće sa kojima je ta ogromna tepsija izišla iz Konaka. Teškoće su bile kod haznadara. Kao uvek, Baki je nastojao da smanji svaki izdatak i otkine od svakog poklona koji vezir čini.

Nastalo je biranje tepsije i savetovanje oko tkanine koja treba da se pokloni. Vezir je naredio da baklava mora biti u najvećoj demirliji koja postoji u Konaku. Baki je najpre dokazivao da ne treba ništa slati, jer to kod Franaka nije običaj, a kad to nije pomoglo, sakrio je najveću demirliju i podmetnuo nešto manju, ali su je Tahir-begovi momci pronašli. Haznadar je vrištao tankim glasom, prigušenim od gneva:
- Možete da uzmete još veću. Avliju im poklonite, to je najbolje. Ispoklanjajte i razdajte sve, i ovako se presipa.

Kad je video da za pokrivač uzimaju najbolji komad tkanine, on je vrisnuo ponovo, bacio se na pod, legao po njoj i uvio se krajevima.
- Ne, nećete, ne dam! Razbojnici, izjelice, što od svoga ne dajete?

Jedva su ga odvojili od dragocenog komada tkanine i njime pokrili tepsiju. A Baki je ostao ječeći kao ranjenik, proklinjući sve konzule ovoga sveta, sva rađanja i porodilje, i glupe običaje i babine, i samog svog žalosnog vezira koji više ne ume da brani i čuva ono malo što ima, nego sluša ovu izludelu raspikuću, teftedara, i razbacuje i poklanja levo i desno, Turčinu i kaurinu."

Ivo Andrić, "Travnička hronika"

Vapaj napaćenih goveda

2010-09-28T01:43:00.009+02:00

-Mala, daj dva vel'ka!
-Davaj, davaj. I pričaj, šta ima?
-Ništa.
-Baš ništa?
-Ništa, baš. Isto k'o i uvek.
-Sranje, a?
-Teško sranje. Kod tebe.
-Isto tako. Šta ti je sa ribom, jesi još sa njom?
-Ma jesam. Jebo joj ja mater. Ti?
-Isto. Nabijem je baš.
-Ma ćuti, dobro je. Neka, hvala je Bogu.
-Jeste dobro, zajedno ste već duže, još da se oženiš i napraviš svadbu pa da se najedemo i napijemo kod tebe džaba i bole nas brige.
-Ma dobro kurac moj. Luda žena sto posto, majke mi.
-Pa gde si ti video normalnu ženu?
-Nigde! Pre ću naći dragi kamen u rerni. Pazi ovo. Pre neki dan, čekamo mi na semaforu. Ja se nešto zamislio i krenem da pređem na crveno, bezveze. Sva sreća, ona me povuče za ruku u momentu kad se taksista sjurivao niz ulicu.
-I šta, nenormalna je jer ti spasla život?
-Budala, bre, iskolači oči na mene, poče da urla, da me lupa po glavi...
-Vidiš ti šta ti je ljubav... Uplašila se, bre, za tebe, da ne ostane bez ružnije polovine.
-Aha... Al' kad bi se zajebavali. Poče da viče, da urla: "Gde bleneš, magarče?! Buljiš u onu kurvetinu, a? Za nju bi i pod auto, trčiš kao muva bez glave, ne gledaš ništa, a mojim roditeljima kad treba da se iznosi ormar iz kuće, onda si povredio zglob na fudbalu!", i tako dalje.
-Svašta...
-Ludo i nenormalno! A oko nas na semaforu milion ljudi. Neka baba krenula da je bodri, kaže, tako je ćeri, udri ga i vaspitavaj na vreme, a ne da prođeš kao ja sa ovim mojim. A deda pored nje, taj njen muž s kojim je ona prošla loše, bulji u tu ribu koja je prešla na crveno, boli ga patka.
-Šta bih dao da sam tome moga da prisustvujem!
-Idi, bre, blam me pojeo. Našao se odjednom ni kriv ni dužan između dve vatre, ova moja rospija i neka bakuta, neke srednjoškolke tu počele da se kikoću i podvriskuju, lik me neki zagleda, ono, brate, vidim da mi pogledom kaže: "E, pederčino jedna!", a iza mene lik, može ćale da mi bude, nosi aktovku, smrdi na radžu, poslovan neki čovek, savetuje mi, u fazonu, sine, nemoj nikad da se ženiš.
-Tu je falio još da se stvori Nole Seksoman i Ruška Jakić pa da analiziraju taj slučaj u vezi.
-Nisam se osvrtao okolo od blama, samo sam blenuo u pravcu semafora i čekao da dođe jebeno zeleno pa da pobegnem od te rulje, ali ne bi me čudilo i da je bio i Kusturica negde tu sa kamerom pa da me metne u film.
-Što je najgore, kapiram da si bio, što veli naš narod, ni kriv ni dužan.
-Nevin kao novorođenče! Mislim, ono, jeste da je riba bila vrh, ta što je prošla na crveno, kapiraš. Onako, sise raskalašne, slobodarske, kipe i poskakuju, štrče napolje, na sunce, beže iz majice, minjak neki, tesan, pripijen uz guzu a ona se ocrtava, jasno ne može biti jasnije. A ona prekrasna, guzica, ma, neverovatno nešto, prosto da ne poveruje čovek da takva guzica može služiti za bilo šta drugo, za onu osnovnu namenu, a ne za ukras. Butke nakvarcovane, taman kako treba, ništa zagorelo ili prepečeno, oblikovane, ma da ih je akademik valjao, eto, u gornje nepce me pljuni ako bi tako izvajao...
-Ma ne, brate, nisi ti krenuo mahinalno za njom na crveno, kakvi to. Ma nema šanse.
-Čekaj, je l' me sad i ti zajebavaš?
-Ma kakvi, razumem te, sto posto.
-Kurac moj ti razumeš. Šta ti razumeš?
-Pa to, da nema normalne devojke, žene, babe...
-To razume svako ko dana boravka na planeti ima a kamoli ti.
-Ne, pazi moj primer. Znaš ono, ribe vole romantiku, nežnost, te fore?
-Nemoj mi tu romantiku! Zbog toga uvek najebem.
-A ko ne najebe? I tako, ajde da ja primenim tu romantiku, da ne naskačem odma na devojku kao govedo neko, nego ajde malo predigra, nežnos', vatanje, ljubljenje, prevrtanje po krevetu...
-Šašoljenje, gicanje, golicanje, lizanje, laptanje, gnjuranje, trljanje, grickanje, griženje, ujedanje, sisanje, grebanje... Gubljenje vremena, klasično gubljenje vremena.
-Tako nekako.
-Nije tako nekako, nego tako i nikako drugačije. To ti je, brale, kao da odeš da oreš njivu. Valjda je cilju da što pre završiš pos'o, je l' tako?
-Tako.
-E, umesto da ti prioneš na posao, ti se uhvatiš da bereš maslačke, da cvrkućeš pticama, da maziš jaganjce, da grliš oraj, da jedeš buniku... Ne ide to, zar ne?
-Ne ide. Ali, rekoh, ajde stvarno, da ne budem ovaj put reponja već da ja to sve lepo, kako se to očekuje. I krenem ja da se krljam, polako, lagano, odmereno, kulturno, da mazim, da mrsim kose i sve to što si već nabrojao, kad ono, posle nekog vremena kaže gospoja meni: "E, daj, bre, znamo se, nemoj da sviraš tu kurcu već prelazi na utovar, da ne gubimo vreme!".
-Pa eto, to ti kažem. Kad ne radiš tako, onda se ljute što ne radiš tako. Kad radiš tako, onda kaže da se ne zajebavaš i da ne gubiš vreme.
-Ludo, ne može biti luđe. Ja počeo da se smejem kao nenormalan a ona kaže: "Šta se smeješ ti, debeli, bradati stvore", glasićem kao iz nekog crtaća. Vo imje oca i sina!
-Meni moja u sred seksa rekla: "E, ajd nastavi ti ovo posle a sad mi donesi iz frižidera nešto da pojedem, umreh gladna!". Ja to da sam rekao gađala bi me iz očeve lovačke puške.
-Sto posto.
-To ne treba ni pokušati razumeti. Ne kažem, jesmo i mi marva, zapišavamo dasku na šolji...
-Što je i normalno, svakako. Da one imaju kurac i da pišaju odozgo, shvatile bi to.
-Slažem se. Ne sporim ni to da umemo da budemo netolerantni, bar ja.
-Ja stalno pričam kako bih kasapio Bosiljčića.
-Uuu, i ja isto.
-A za Nikolu Đurička pričam kako bih ga kamenovao kamenjem sa pruge.
-Ja za Bregovića i Zdravka Čolića pričam da se jebu sa crncima i da bih bacio tu dvojicu među gladne hijene u kavez a potom naterao Vuka Bojovića da baci ključ.
-Što je potpuno razumljivo, takođe.
-I ostavljamo rusvaj za sobom.
-I to je tačno, ja kad uđem u stan, ne kročim s obe noge a već sam ga razjebo totalno. A u kupatilu napravim poplavu kao da se nilski konj tuširao.
-Klonju sigurno kontaminiraš kad zasedneš na šolju? Ja bar tako.
-A kako drugačije? Pa ne može da miriše na bosiljak, da ga jebeš.
-Sve u svemu, priznajem, eto, umemo mi da budemo stoke. To je, donekle, opravdanje za njihovo ludilo. Ali, pazi ovo. Kod nas se bar zna kako ćemo reagovati u datom trenutku.
-Pa ono, bar se može pretpostaviti, ne može se sa sigurnošću znati. A kod njih, pa nema teorije ni da pretpostaviš.
-Ja u životu ne bih napravio scenu na sred raskrsnice pred milion ljudi i to zbog najobičnije gluposti. Ili da počnem da histerišem na svadbi zato što se ona zagledala kumi u sise? Pa ni u ludilu!
-Šta? Kakva kuma?
-Ma nebitno. Sva poenta je da su one nakrivo nasađene i da im je mozak sklepan s brda s dola i možda smo mi i glupi, ali smo normalniji od njih pa da jebe rak raka.
-Možda i jesmo glupi, ali znamo šta je ofsajd!

Anegdote

2010-09-16T15:21:00.004+02:00

Sretnu se Josif Vasarionovič Staljin i Boško Drljić Gandor na nebu i pita drug Staljin druga Gandora:
- Je l' ti, more, Gandore?
-Izvol'te, druže Staljine?
-Uhvati li ti onu tvoju zmiju Nirdalu?
-A da uhvatite vi mene za kurac, druže Staljine? - odgovori mu Gandor i produži dalje.

Pecao Josip Broz Tito i ulovi zlatnu ribicu.
-Vidi, zlatna ribica, majku joj jebem da joj jebem...
-E, matori, puštaj me, ne jedi govna! - reče mu otresito zlatna ribica.
-Aaa, pa ne ide to tako. Puštam te kad mi ispuniš tri želje.
-Ma, ispunim ti mamu, budalo ćopava. Triput! - reče mu ribica, a potom ispljune udicu i ode nazad u vodu.

Šeta se Hitler kroz šumu i naiđe na Međeda.
-Oho, vidi, Crvenkapa. - reče Međed.
-Nisam ja Crvenkapa, ja sam firer! - povika Hitler.
-Dobro je Crvenkapa, šta se primaš? Deder ti meni reci šta imaš u toj torbi?
-Imam poverljive planove u vezi sa Trećim Rajhom. I nisam ja Crvenkapa!
-A kondoma nemaš?
-Najn!
-Devet? Al' si ti opremljena, a nimfomanko moja?
-Kažem, nemam!
-E jebiga, moraću te prčiti ovako, bez kondoma. Ma ne smeta to tebi, je l' tako Crvenkapo?
-Čekaj Međede, ti si se zajeb'o. Niti sam ja Crvenkapa, niti si ti Zli Vuk.
-Ma nema veze, bitno je da se jebe.

Ulazi Če Gevara u javnu kuću i zatraži neku finu, lepu i sisatu radnicu iste, za pojebat'.
-Vrlo teško, druže gospodine. Ni jedna od naših radnica neće da ima bilo šta sa komunjarama.
-Pa platiću trostruko više. - reče Če.
-Ne vredi. Ne pristaju ni za trista puta veću cenu.
-Dobro, imate li nešto drugo sem devojaka na meniju? - upita Če Gevara, u fazonu, daj šta daš.
-Pa, pravo da vam kažem, ima jedna koza, tu iza.
-Dobro, dovedi onda kozu, ne pitam šta košta.
-Vrlo rado, ali ne vredi.
-Zašto sad, oca ti jebem? - zaurla Če.
-Ni koze neće da se jebu sa komunjarom.

Dolazi Čerčil na trafiku da kupi pljuge.
-Komšo, ima li cigara?
-Ima.
-Koje imaš?
-Sve.
-Imaš Vinston?
-Imam.
-Daj jedan crveni.
-Idi kod Staljina pa popuši crveni, Vinstone.

Zove Sava iz Kikinde Borisa Tadića. Javlja se njegova sekretarica a Sava počne da urla u slušalicu:
-Pederi! Licimuri! Milijarderi! Kurve! Demoni!
Sekretarica na to odgovara:
-Predsednik i ministri su otišli na raport kod Miškovića. Pozovite sutra.

Popeo si Dinkić na most s namerom da se surdukne u reku. Naiđe na njega radnik koji se vraćao iz treće smene i povika:
-Ministre, sunce ti nejebem, pa je l' ti to hoćeš da se strmopizdiš u reku?!
-'Oću, vala, dogorelo je do nokata. Nema mi spasa.
-Ma ima spasa. Možeš ti da se izvučeš.
-Misliš?
-Sto posto.
-Pa šta ti kažeš, da odustanem od namere da skočim i da pokušam da nađem neko rešenje?
-Ma jok bre, nego veži kamen oko vrata.

U Hagu, Šešelj oslobođen optužbi. Sudija mu to saopštava i pita ga:
-Mister Šešelj, eto, slobodni ste. Nadam se da ste zadovoljni presudom?
Šešelj ustaje, nonšalantno otkopčava šlic i kaže sudiji:
-A lepo sam vam rek'o. Ajd sad svi u red jedan po jedan, pa da završimo sa ovim.

Zove Vjerica Radeta Džordža Buša na mobilni. Buš se javlja na telefon:
-Molim? - a Vjerica mu odgovara:
-Opalim te golim!

Dođe Toni Bler u posetu zoološkom vrtu u Beogradu. Vidi ga Vuk Bojović pa ga ščepa i baci u kavez, ljutito brundajući:
-A, nedokaznog li majmuna, majko moja mila...

Prolazi Obama pored stadiona Arsenala i sretne Vengera koji se vraća sa treninga.
-Je li, crnjo, gde si ti danas na treningu, pizda ti materina?
-Ovaj, gospodine...
-Šta je?! Šta mucaš, govedo jedno divljačko?
-Ali, ja nisam...
-Nisi, nisi. Ne igraš protiv Brage, pičko klempava! Mrš!

Žitije Mitrovljevo

2010-09-06T18:53:00.005+02:00

Sa područja zahvaćenog vihorom haosa, nereda i zuluma koji prave razbojničke bande i fukare, nezaštićeni narod, starci, žene, deca, takoreći nejač, ne mogavši trpet više sve to, sedaju na traktore, konje i auta i odlaze na skelu, s namerom da s druge strane reke pronađu svetliju budućnos'. Dok narod beži pred najezdom tirana i 'ajduka, glavni junak beži, ali od žena. Dok ih je on nizao na svoj ud, jednu za drugom, bez emocija i čisto radi najobičnije jebačine, svaka od njih je očekivala samo jedno - da je uzme za ženu. Mitar, naravno, nije ni pomišljao na tako nešto da čitav svoj život posveti samo jednoj krampači. Kada je ženama i devojkama koje je glavni junak obljubljivao i obesčašćavao svojim polnim organom, došlo iz dupeta u glavu, rešile su da mu se osvete. A tek kad su od pripadnika vatrogasne brigade saznale da je Mitrovo srce osvojila neka druga dama, koja ga je opčinila i zasenila svojom lepotom, tada su skroz popižđele. Shvatile da ih je onaj koji ih je jebo skroz izjeb'o. Dale su se u poteru za njim, s namerom da ga obese o uličnu rasvetu, za testise. Tačnije, za jedan testis, da visi nakrivo. Mitar se daje u beg ka skeli, s namerom da izvuče živu glavu. I testise, naravno. Tako se, zajedno sa ostalim meštanima, daje se u zbeg i odlazi na dugačak put u nepoznato, pun strepnje, neizvesnosti, mračan i obavijen velom tajni - put skelom ka drugoj obali reke, neznanoj i neistraženoj.

Dopunjeno izdanje

2010-09-03T21:55:00.003+02:00

Od flaše ne vidi gajbu.

Navlači kondom a johambin u poljoapoteci.

Kol'lko sadiš - tol'ko ćeš pušiti, kol'ko platiš - tol'ko ćeš robijati.

Ko s đavolom tikve sadi - sedi u Vladi.

Naterala zla godina da se špricer pije i bez vina.

Bolje janje na ražnju nego vrabac u ruci.

Bogu Božije, Caru Carevo a žandaru mito.

Glava glavi, plećka harambaši, a svima nama od fukara kara.

Lakše daje pare nego disk s pornićem.

Ko s gujama zakonači, taj zorom ne osvanjiva.

Ko se mača lati, od kalaša gine.

Ko zna - zna, ko ne zna - čita Kurir (Pres, Blic, Alo...)

Kad je selo složno i jedna devojka je dosta - ako pristane.

Koga panduri prebiju, taj i poštaru ljubi ruku, koga interventa prebije, taj poštara uzima za kuma.

Ni kod babe nema džabe - ali je jeftino.

Kad nema babe, dobra je i devojka - ako je skromna.

Žena bez sisa - kao računar bez monitora.

Kad nema auta, dobar je i jugo.

Pre će kamila proći kroz iglene uši nego što će pijan upasti u otvoren šaht.

Ako je dobar za beka, nije i za centarfora.

Gde je tranzicija, tu je i jebačina.

Ko uči, znaće, ko krade imaće, a ko se učlani - i rukovodiće.

Ni slon ne da da ga jašeš a da ne daš kikiriki a kamoli žensko bez guči tašne.

Ne pada sneg da zaveje breg već da stigne veći račun za grejanje.

Ako piješ pivo - pij.

Veliki inkvizitor broja 15.

2010-09-03T00:58:00.007+02:00

-GDE JE OPTUŽENI?
-Tu je, u Đurinom podrumu. Vezan je!
-DOVEDITE OPTUŽENOG!
-Trk po barabu! Ajde vi sa trećeg, idite po njega!
-Kakav kurac optuženi! Taj je okrivljen! Kriv da ne može biti krivlji!
-Jebo ga kurac koji ga opravio!
-Odma ubiti gada! Evo ga!
-Pu, mamu ti jebem! Smradu!
-Dolijao je kreten!Ala ćemo mu jebat' mater sada, jooooj!
-TIŠINA! SVAKO KO BUDE OMETAO MOJE SASLUŠANJE OVOG OVDE, OVOG DEGENERIKA, BIĆE KAŽNJEN! NI MUVA DA SE NE ČUJE!
-Ćutite, oca vam jebem, sad će da bude zanimljivo!
-Skrati malo, odma da se ubije skot!

-TIŠINA!!! OPTUŽENI? ZNAŠ ŠTO SI OVDE?
-Nemam pojma. Zvao me komšija Đura da mu pomognem da izbaci neki stari šporet iz podruma, ali me udari ova kobila matora nekom motkom po glavi, umalo me ne ubi.

-Ko kobila, jebem ti seme iz kojeg si iznik'o?! Ih, što te ne ubih, grom te spalio dabogda!!!

-TIŠINA! OPTUŽENI, TI SI OVDE DA BI TI SE SUDILO ZBOG SVIH NEDELA KOJE SI POČINIO.
-Prema kome?
-PREMA SVIM OVIM LJUDIMA OVDE. I PREMA NAŠOJ ZGRADI.
-Ništa ja ovima nisam učinio, ako imaju neke primedbe i proteste, neka se žale na adresu Gospoda, ja ih ovakvim kretenima sigurno nisam učinio.

-Ccc...
-Slušaj ga samo kako vređa.
-Ma daj ga 'vamo meni da ga ja propustim kroz šake, mamu li mu...

-MIR U SUDNICI!!!
-Koja sudnica, lebe mekani...
-I TI OPTUŽENI! SAMO NA PITANJA ODGOVARAJ!
-Podrum, rođače, kakva sudnica? Jeste vi svi prehlađeni?
-DA POČNEMO. DA LI SI TI SVOJEVREMENO PRAZNIO ULUDO APARATE ZA GAŠENJE POŽARA, PRSKAJUĆI NJIMA PO ZIDOVIMA ZGRADE I TAKO DOVEO U OPASNOST ŽIVOTE SVIH STANARA?
-Misliš, mogao sam da dovedem, ali nisam jer nije bilo požara?
-ODGOVORI NA PITANJE!
-Nisam.
-ŠTO LAŽEŠ?
-Šta te boli kurac!
-ZNAČI, JESI. DOBRO. A DA LI JE ISTINA DA SI IZNOSIO APARATE ZA GAŠENJE POŽARA IZ ZGRADE I BACAO IH PO BETONU NE BI LI EKSPLODIRALI?
-Nije istina.

-Laže, lažov! Jašta je. Samo što se on izvukao a mog sina uhapsili zbog toga. Laže, očiju mi!

-IMAMO SVEDOKA DA LAŽEŠ. ZNAČI, LAŽEŠ.
-Daj, nemojte kenjati, ti aparati uopšte nisu bili iz našeg ulaza već iz crvenih zgrada i nisam ja učestvovao u tome, Duća i ja smo se grudvali a ovaj njen sin i još dvojica su se batrgali sa aparatima i pokupili ih panduri.

-Ma lupa gluposti! Daj da ga linčujemo, ne mogu više da slušam kako laže!
-Smrt!
-Smrt i ništa drugo!
-Jebo mu ja mater!

-DOSTA!!! ZNAČI, I ZA OVO SI KRIV, IAKO PORIČEŠ. IMAMO SVEDOKA, KAO ŠTO JE LEPO REKLA KOMŠINICA, TI SI. DALJE... DA LI SI TI ODGOVORAN ZA PALJENJE SKLONIŠTA?
-Nisam.

-Gle, opet nije!
-Ovaj je gori od Šešelja!
-Skraćuj to! Daj da mu presudimo!

-Nisam, bre, ja zapalio sklonište. To je komšija od preko puta, to svi znaju.

-Ama, laže. Pa što bi praznio aparate za gašenje požara da nije hteo da zapali sklonište?

-TAKO JE. ZAŠTO BI TO RADIO?
-Zajebav'o se, bilo nam do jaja da se prskamo tim aparatima i da prskamo prolaznike. I nisam ja samo to radio.
-SADA NAS TRENUTNO SAMO TVOJ SLUČAJ INTERESUJE. ZNAČI, JESI PRAZNIO APARATE, LOGIČNO, DA BI MOGAO DA ZAPALIŠ SKLONIŠTE. IDEMO DALJE.

-Dosta je i ovo. Daj da se sad konkretno pozabavimo vandalom!

-TIŠINA! E, SAD. ZAŠTO SI ZAPALIO ONU TRAVULJINU ISPRED GRADILIŠTA, KADA JE POLA NASELJA BILO U PLAMENU?
-Eto, digao mi se kurac pa zapalio je.
-ZNAČI, TI SI ZAPALIO. LOGIČNO, PRVO SI ISPRAZNIO APARATE ZA GAŠENJE POŽARA, PA SI ZAPALIO SKLONIŠTE. ONDA TI SE SVIDELO DA BUDEŠ PIROMAN PA SI SE REŠIO NA VEĆI PODUHVAT, DA ZAPALIŠ ČITAVO NASELJE. JE L' TAKO?
-Jeste.

-Eto, jesi čuo da jeste? Pa dosta je bilo. Čekamo mi na ovaj dan već dugo godina.
- Daj da mu ja pokažem čija majka crnu vunu prede!

-Jeste kurac. Ja sa tim nemam veze, to su ona dva bilmeza iz susednog ulaza, Krntija i Bulja.
-OPTUŽENI! NE PSUJ!
-Ma, nabijem i tebe, znaš?
-NEMOJ DA TI NAPAKUJEM I NEPOŠTOVANJE SUDA. BOLJE TI JE DA SE SMIRIŠ.
-Misliš, nepoštovanje podruma?
-MISLIM ONAKO KAKO SAM REKAO!
-Misliš ti kurac moj.
-DA LI JE TAČNO DA SI TI PODSTREKIVAO, TERAO, PRINUĐIVAO, UCENJIVAO I NAGONIO NA OVAKVE ZLOČINAČKE AKCIJE I OSTALE TVOJE DRUGOVE IZ ZGRADE?
-Nije.

- Mog sina je terao da gađa blatom prozore na stanu u prizemlju!
-A mog sina je naterao da skače sa drugog sprata u šljunak. Jadnik, slomio nogu zbog ove sotone!
-Mog malog je terao da pije vodku. Završio je zbog njega na ispiranju!

-Tvoj mali je stariji tri godine od mene.

-NE PREKIDAJ SVEDOKE, OPTUŽENI!
-'Ajde, baš da čujem šta još imaju da kažu.

-Moju kćerku je stalno maltretirao, čupao je za kosu, tukao i zajebavao!

-E, ne zaboravi da sam je vatao i za guzicu.

-Eto, je l' čujete? Ološ se time i hvali!!!
-Manijak, ljudi! Pa on je manijak! Moju ženu stalno gleda onako, kao neki manijak kad uđe sa njim u lift.

-Reci onda ženi da nosi sa sobom drvo kad ulazi sa mnom u lift.
-ŠTO DRVO?
-Pre bih pohotno gledao drvo nego njegovu ženu. Pre bih drvo natoprčio nego nju.

-E, pa ovde je skroz u pravu.
-Šta je u pravu, pička ti materina?! Moja žena bar nije kurva kao tvoja!
-Čija je kurva?!
-Tvoja! I žena i ćerka!
-Sad ću ti jebati mater!

-MIR, JEBEM VAM GLAVE TE LUDE, SVIMA!!! MIR, DA NE BIH VAS IZVEO NA OPTUŽENIČKU KLUPU!!!
-E, stvarno, daj tu klupu, makar i optuženička bila. Ne mogu da stojim više.
-TI ĆUTI!
-Uteram ti kruti!
-PRAVIĆU SE DA OVO NISAM ČUO. KO IMA JOŠ DA POSVEDOČI U VEZI NJEGOVIH ZLODELA?

-Imam ja da posvedočim. On je mog sina naterao da popije flašu rakije kad je bio peti razred. Zbog toga nije ni završio nikakvu školu. Nije mogao da dođe godinama sebi. Zbog toga je i počeo da se drogira. Zbog njega! Zbog ovog sotone ovde! Hvala Bogu milome, sad je prestao.

-JE L' ČUJEŠ, ANTIHRISTU! VIDIŠ KAKO SI UNIŠTIO ŽIVOT I NJENOM SINU I NJEGOVOJ PORODICI?

-Možda sam, ja se izvinjavam. Samo, možda je to i do toga što je ta porodica uopšte, onako realno gledano, nepristrasno, porodica luda da luđa ne može biti. Mislim, ova vaša svedokinja jedino šta radi je špijuniranje komšiluka, njen muž je alkos, ćerka ima par komada dece ali ne zna se ko je otac, a sin joj je ordinarna budala.

-Laže! Mi smo bili svi skroz normalni dok on nije naterao mog sina da popije tu rakiještinu. Onda je sve otišlo u pizdu materinu.

-MA ZNAMO MI TO. ZNA TO I OVAJ GILIPTER. SAMO SE PRAVI LUD. ZNAMO I TO DA JE ON LIČNO SVOJERUČNO CIGLOM RAZBIO ULAZNA VRATA NA ZGRADI.
-Nema šta ja da se pravim lud, činjenica je da njih ne bi ni u Kovin hteli da prime. I, da, da ne zaboravim, pre neko veče mi je pao limuntus na glavu sa plafona lifta. Šta da ti kažem komšinice, sin nije prestao da ti se drogira. Jebiga. Više sreće idući put.

-Laže! Lažeeeee! Hoće u crno da me zavije! Jaoooooj!

-A što se tiče stakla. Jesam, razbio sam. Slučajno. Gađao sam komšiju, ali sam razbio staklo. Ali to je plaćeno.
-JE L' VIDIŠ ŠTA SI SADA URADIO? SRAM TE BILO! RASPLAKAO SI KOMŠINICU. MALO JE ŠTO SI JOJ UNIŠTIO PORODICU, JOŠ I LAŽEŠ TAKO! BARABO!
-Komšinici se izvinjavam, ali staklo je plaćeno.
-JEBALO TE STAKLO! VIDI JE KAKO JECA, VIDI ŠTA SI ŽENI URADIO! ŽIVOTINJO!
-I odakle joj to da sam ja njenog sina navukao na alkohol? Ja i nisam bio sa njim kad je sljuštio tu rakiju i završio na ispiranju. Niti sam ga terao da pobegne iz bolnice.
-JESI, JESI. ZNAŠ I TI DA JESI.
-Ne znam. A odakle vi znate?
-REKAO NAM JEDAN ČOVEK. UOSTALOM, TO SE TEBE NE TIČE ODAKLE MI TO ZNAMO. BITNO JE DA ZNAMO.
-Pa nije u redu da ne znam i ja, ono, baš nije fora. Ako nećete da mi kažete, ja neću više da se igram.

-Ama, šta tu ima da se krije. Jesi već komšinicinog sina poslao na ispiranje kad ste pili vodku?
-Jeste, pa rekao mi moj Miki. Ne bi mene Miki lagao.
-Eto vidiš. Kad si njenog Mikija poslao na ispiranje, logično je da si i Stevkinog sina poslao. Šta se sad praviš lud, majke ti ga nabijem?
-I sipao mu je nešto u piće, sigurno. Pili su njih četvorica, a samo mom Mikiju nije bilo dobro.
-Sto posto je tako i mom sinu sipao nešto. Drogu. Navukao ga na drogu, kuku meni, kukavici!!!

-A kako da sipam samo tvom Mikiju nešto u vodku, a da ne sipam i nama trojici? Mislim, pili smo svi iz iste flaše. I kako bih ja mogao sve njih da nagovorim na nešto kad sam ja bio među najmlađima, majke vam vaše pametne?
-NE ZANIMAJU NAS TE TVOJE METODE. NAS ZANIMA SUŠTINA. A SUŠTINA JE DA TI GODINAMA RUŽIŠ NAŠU ZGRADU, DA PODJEBAVAŠ NAROD I DA MALTRETIRAŠ I U CRNO ZAVIJAŠ SVE NAS OVDE.
-Malo se zezamo...
-DA LI JE TAČNO DA SI TI SPREJOM UNIŠTIO ČITAV SPRAT NA KOJEM SE NALAZI TVOJ STAN?
-Nije.
-KOMŠINICA SA TVOG SPRATA KAŽE DA JESTE. DA JE POD BIO SAV CRN OD SPREJA.
-Opralo se to.
-ZNAČI JESTE.
-Nije. Bilo je, ali više nije.
-TO JE TO. BILO JE - ZNAČI JESTE. IDEMO DALJE. DA LI SI TI KOMŠA JOVI KRAO DASKE OD PODRUMSKIH VRATA?
-Nije tačno.
-KOMŠA JOVO, JE L' TAČNO?

-Tačno da ne može biti tačnije. Sjebo mi sve daske, kao dabar da je ušao u podrum. Mogao da uđe u podrum ko god hoće.

-A inače ne bi mogao.
-VIDIŠ DA JESI.
-Nisam. Mislim, nisam samo njemu.
-A I OSTALIMA SI. DOBRO... PRIBELEŽENO JE I TO.
-Trebalo nam za stubove, jebiga, hteli da igramo odbojku a od koga da pozajmimo ako ne od komšije.
-NE, NE. TO SE NAS NE TIČE. BITNO JE DA JESI. A DA LI SI KOMŠU ADAMA ZAJEBAVAO, PEVAJUĆI MU UVREDLJIVE PESME POD TERASOM?
-Jeste, tačno je. Skot nam porušio teren za odbojku i pobacao daske u kontejner.

-Nisam mogao da spavam od bitangi, po ceo dan mi lupali, drali se, svađali se i podkivali pod terasom.

-Pa nismo to radili u tri ujutru.

-Bez obzira!

-OPTUŽENI, PRESTANI DA SE RASPRAVLJAŠ SA KOMŠIJA ADAMOM.
-Ma, ko nam teren ruši nek nam kurac puši.

-Eto, vidite!

-DA PRIBELEŽIMO I TO KAO DOKAZ. DA LI JE TAČNO DA SI TI AUTOR GRAFITA U ZGRADI NA KOJEM JE PISALO, CITIRAM: "PODPREDSEDNIK KUĆNOG SAVETA JEBE ŽENU PREDSEDNIKA KUĆNOG SAVETA"?
-Hehehe, do jaja. Jesam, to je bilo pre sto godina. Na to sam potpuno zaboravio. Genijalan grafit.
-ZNAČI, PRIZNAJEŠ?
-Priznajem, normalno. Ja sam, ko bi drugi.

-Dosta je više, 'ajde i ti završavaj!
-Počinje dnevnik, ajde požuri!
-Jebeš dnevnik, počinju Kursadžije. Brže to malo!

-SRPLJENJA MALO! SAD ĆE KRAJ!
-Stvarno, ubrzaj malo. Nemoj biti neažuran.
-KAD SE SVE UZME U OBZIR, ISKAZI SVEDOKA, ČINJENICE, LOGIKA, I SVE TO ŠTA IDE, JE L', JASNO JE SVE KAO DAN. OPTUŽENI JE KRIV DA NE MOŽ' BITI KRIVLJI. DA ZANEMARIMO ČINJENICU DA NE GLASA NA IZBORIMA I DA SE SVIMA OKOLO HVALI KAKO CRTA MUŠKI POLNI ORGAN PREKO ČITAVOG LISTIĆA, DA SAMO UZMEMO U OBZIR OVA NAVEDENA DELA, TAČNIJE NEDELA, VIDI SE DA JE OPTUŽENI JEDNA OSVEDOČENA FUKARA, NEUGLEDAN ČLAN ZAJEDNICE KOJI RUŽI I GRDI NAŠ IDILIČNI ULAZ.
-Malo zasran, sa zapišanim liftovima, ali dobro, ne bih sad o tome da ne rasplačem opet komšinicu.
- TIŠTINA! TI SE, KOMŠINICE, SUZDRŽI MALO OD PLAKANJA, BAR DOK NE PROČITAM PRESUDU. NE OBAZIRI SE NA TO ŠTA BRBLJA OVAJ RAZBOJNIK. ELEM, DAKLE, STOGA, PRESUDA GLASI...
-E, komšo.
-ŠTA JE? ŠTA SAD 'OĆEŠ? ŠTA ME PREKIDAŠ?
-A je l' ulazi sve ovo u ingerencije tvoje i da li opis tvog radnog mesta i položaja koji zauzimaš dozvoljava tebi da se staviš u ulogu sudije i da donosiš presude?
-NA ŠTA KONKRETNO MISLIŠ?
-Mislim na to da li predsednik kućnog saveta može da osniva svoj lični tribunal?
-MOŽE. 'AJD SAD ĆUTI.
-E, onda u redu. Nastavite.

Hemoroid

2010-08-29T14:22:00.003+02:00

-Pu, majke mu ga nabijem! Zamena. Pu!
-Pa zameni.
-Mrzi me, ali hoću, 'leba mi. Dvaput zaredom dobijam zamenu.
-Bolje išta nego ništa.
-Jeste, ali je gajba ili auto ili keš sigurno bolje nego išta. Bolje je i od "ništa" i od "išta" zajedno.
-A bolje je i zamena nego da nemaš zamenu.
-Jeste, ali treba biti ambiciozan, ne zadovoljavati se malim stvarima. Jedino tako je zagarantovan uspeh. Sad će treća sreća.
-Da, ali male stvari su veće od stvari kojih nema.
-Ali su opet male.
-Bolje nego da su još manje.
-A još bolje je da su veće. Tipa, da dobijem umesto dve zamene dva stana.
-Pa eto, zameni pa možda i dobiješ. Da nisi dobio zamenu, ne bi mogao ni da se nadaš.
-Mogao bih. Kupim novu.
-Pa kupi novu i uzmi zamenu i onda ti se šanse naprasno uvećavaju.
-Kupim kurac.
-Čiji?
-Moj, neću valjda tuđ!
-Nikad od vas neće biti ništa.
-Misliš da je ova fora sa igrama na sreću prevara?
-Ma jebeš igre na sreću. Uopšte pričam. Nadaš se da ti nešto padne s neba. Niko ništa ne radi, ništa ne funkcioniše, nema nikakvog reda.
-Nema kurac reda, da vidiš kako je kad uplaćuju loto. Red do pijace.
-Ja kad dođem iz Švajcarske ovde, pa ja kao da sam pao na drugu planetu.
-Ne sumnjam kad su tamo ribe krampače najgore, blede, pegave, pirgave, mlogave, s nogama k'o u slona a sisa ni od korova. Kao na Marsu.
-Ti znaš, bio si, video si, jeb'o si pa znaš...
-Nisam, ali ne znam ni jednu čistokrvnu švajcarkinu pornićarku. Valjda ni hirurzi plastikaneri ne pomažu.
-Bolje bi ti bilo da navataš nešto nego što gledaš porniće i lupaš gluposti. Da se istreseš malo, da se smiriš, sabereš.
-Da znaš da si u pravu. Samo, ja bih se sad radije oduzeo od seksa sa nekom ribom, ali pod uslovom da nije Švajcarkinja. Dosta sam se sabirao.
-Generalizuješ stvari. Nisu sve Švajcarkinje ružne.
-Aha, nisu. Da nisu ne bi svi Švajcarci bili retardi.
-Ma šta kažeš?
-Jeste, teški retardi. Poslednji normalan Švajcarac bio je Štefan Šapuiza, ali i on je igrao u Nemačkoj fudbal.
-A Nemice su ti dobre?
-Ima sigurno više dobrih od Švajcarkinja. Veća je zemlja, veći broj žena, pa logično onda da ima i dobrih tu i tamo.
-Nemoj bre lupati gluposti, života ti!
-Ne lupam ja, al' tako je. To su činjenice.
-Šta ti samo Švajcarska i Švajcarci smetaju...
-I Švajcarkinje.
-I one, da. Kakav ti problem imaš, pećinski čoveče?
-Svaki normalan čovek ne voli ružne ribe bez sisa. To je odlika normalnog čoveka, počevši od pećinskog pa do računarskog.
-Daleko si ti od civilizacije. Jedino možeš da grebeš te srećke i ništa više.
-Mogu ja mnogo štošta. Al' neću.
-Nije ni čudo što vam tako ide. I tebi i ostalima. Bez ikakve discipline, cilja, plana, bez rada... Ne može tako. Nigde tako ne može. Samo možeš da moliš Boga da ti da pravu srećku, da je odereš i dobiješ nešto gratis.
-A dok ja molim Boga da mi da pravu srećku da je oderem i dobijem nešto gratis, ti moliš Boga da ti da da odereš Enu, ali ne gratis jer si samo u zadnja tri dana pukao tri svoje švajcarske plate na nju, a to odiranje iste je udaljeno isto kao i ja od civilizacije i pre se meni smeši stan preko ove srećke nego što se tebi smeši njeno međunožje. A ti mi i dalje drvi tu i prosipaj racionalne savete kako treba da se disciplinujem i šta da radim, glumeći mi nekog Švajcarca a ovamo se bahatiš kao klasičan gastarbajter. More, iš!
-Dobro, dobro. U redu. Ja ti pričam iz najbolje namere...
-Nemoj, kad te molim. Stvarno nemoj. Da mi priča tu neki Švajcarac pa i da razumem, ali ti - e to neće da može. Iz istog si ti sranja kao i svi odavde. I isti ti je i mozak i navike i mentalitet. Da nisu, ne bi ti trošio na onu kuravu silne pare, vodio na jastoge i kojekakve kurce, kupovao parfeme k'o da tuš neće videti do naredne decenije, naručivao joj pesme, kitio armuniku celu noć i vozikao po Srbiji...
-Pa dobro, volim i ja da se opustim. Nisam ni ja robot. Uostalom, šta tebe boli kurac šta ja radim sa svojim parama? Došao sam da se opustim, provedem, uživam, zajebavam...
-Ma boli mene kurac. Samo nemoj onda da kenjaš, nego lepo sedi, uživaj, gledaj trebe, pijuckaj nešto i ne pametuj. Nisi ti izmislio cepanje atoma već si otišao kod švece i uvalio se u firmu njenog muža.
-U redu, ali ja samo kažem šta sam ja zaključio, video sam stanje ovde i tamo i samo kažem, iz najbolje namere...
-I to je u redu, sve ja to razumem. Ali nemoj brate, nemoj. Pa nismo mi ovde amiši pa da ne znamo ništa šta se dešava van našeg sela, niti si ti Aristotel pa nama slepima da otvaraš oči.
-Ja samo kažem da nešto treba da preduzmete jer ovo ne funkcioniše, to i sam vidim.
-Vidim brale, gledam ja to već par decenija. Nego, što ti ne ostaneš sad ovde pa da ti nešto preduzmeš. Ti si sad iskusan, video si civilizacije, eto ostani ovde pa menjaj nešto.
-Hoću, baš me zabole što ću da ostanem ovde.
-Onda ćuti, šta te onda boli kurac što niko ništa ne radi, što ništa ne funkcioniše, što nema discipline i tih sranja.
-Pa ipak sam i ja odavde. I ja volim ovu zemlju i želim joj dobro. Šta sad, ti mene kao kriviš i prigovaraš mi zbog toga što sam otišao odavde?
-Gde bre, ni slučajno. Ko ti prigovara?
-Ti. Tako mi deluje.
-Nemoj se tripovati, pa ja bih prvi otpalio odavde kad bih imao gde. Samo ti kažem, nemoj da staješ ljudima na muku, dosta im je što ih svakodnevno poserava ko stigne, još samo treba da im se nakači neki meljov koji je došao na odmor iz dijaspore na nedelju dana i da ih on prosvećuje i glumi nekog Dositeja i da bude komplet ugođaj. Glupo je, kapiraš? To ti kažem kao ortak, ne kao neko kome ideš na kurac. Iako mi ideš na kurac kad laprdaš mnogo.
-Ok, ako ti smeta, onda neću. Boli me kurac.
-Pa to ti kažem, boli te kurac, uživaš, jebe ti se za sve.
-Pa i jebe mi se.
-Kad smo već kod toga šta se tebi radi, bijade li šta? Je l' popustila?
-Ma jok. Ništa.
-Vidiš kako se rad i trud ne isplate uvek?
-Jebiga. Valjda će biti nešto. Nadam se.
-Pazi, ne daje život uvek šta si zaslužio, šta ti hoćeš i za šta se trudiš. Nekad dobiješ i nešto šta nećeš, šta ti ne treba, šta ne želiš, a nekad ni to ne dobiješ.
-Ne kapiram, šta pričaš?
-Pa to ti je kao sa hemoroidima.
-Sad tek ne razumem...
-Šuljevi, kapiraš?
-Znam šta su šuljevi i hemoroidi, jebote, ali ne znam kakve veze sad ima sa ovim.
-Ima, kako nema. Pazi 'vako. Želiš da dobiješ stan, auto ili keš na ovoj igri na sreću.
-Ti želiš, meni se jebe.
- Tako je, ja želim. A dobijem hemoroide jer sedim tri sata i slušam blebetanje. Iako mi na pamet nije palo da dobijem hemoroide, niti sam želeo da dobijem hemoroide.
-Eto, nek me jebe sad ko hoće ako ja reč jednu razumem. Imaš šuljeve, šta?
-Ma nemam. Nego, ne ide uvek sve po automatizmu. Eto, to sam ovom tvojom najbolje dokazuje. Ti imaš auto, imaš keša, već bi se reklo da je to siguran pogodak. Ali eto, ona rešila da ti ne da već te pravi majmunom i džaba tebi i red i rad i disciplina i sve, kad ti osta suva kurca.
- Koja je fora? Gde je greška?
-Nema greške. Možda je imala menstruaciju a u isto vreme je boleo i zub, možda je imala buran vikend pa nije u stanju više da se trsi, možda jednostavno nisi njen tip, neće da da svakom.
-Neće kurac, svi za nju kažu da je kurvetina. A tako sam se naložio na nju, neverovatno.
-Pa zbog toga i kažu. Ne važe svi propisi svuda nisi odgovaraju svakome. U nekim stvarima nema pravila, nema logike, jednostavno ili te ukenja ili te ne ukenja.
-Nisam imao sreće?
-Nisi. Jebiga, ništa bez sreće. Šta tebi vredi i da te sada nazove ona i kaže ti da dođeš kod nje i da kupiš pakovanje kondoma usput, ako ti pred njenom zgradom padne saksija na glavu?
-Pa ispade sada da je najbitnije da imaš sreću i da ništa od tebe ne zavisi. Ni što se tiče riba, ni posla, ni života, ni kinte...
-Tako je, dabome, jeste. Sem ako nemaš neku foru da lažiramo ovu srećku.