U skladu sa našim nadanjima i prisećanjimaa na neke od najlepših provoda u našem životu, vreme je i da se podsetimo kako se prikladno obući za koncert, uz masku kao obavezan aksesoar, i prizovemo lepša vremena  koja nam predstoje!

Bilo da ste ljubitelj džeza, roka ili popularne muzike, u nastavku teksta pronaći ćete inspiraciju za svoj sledeći autfit za predstojeća muzička dešavanja i saznati kako da se prikladno obučete za predstojeće događaje u zavisnosti od muzike koju volite da slušate i umetnosti u kojoj uživate. 

#1 Džez koncert – lepršavost i sloboda u muzici i autfitu

Nišvil – internacionalni džez festival jedan je od najpoznatijih Niških brendova, koji već godinama omogućava Nišlijama da se upoznaju sa najvećim imenima domaće i strane džez scene i uživaju u jednim od najboljih festivala u Srbiji i regionu, te u fantastičnoj atmosferi Niške tvrđave.

Budući da se Nišvil održava u toplim avgustovskim večerima, haljine sa karnerima i zanimljivim printom, te lepršave košulje, savršeno će odgovarati poletnoj atmosferi letnjeg festivala unutar građevine koja u svojim zidinama krije više od dva milenijuma istorije. 

Ovo je jedan od najpopularnijih džez festivala u jugoistočnoj Evropi, koji uspešno popularizuje džez i srodne žanrove u ovom delu  regiona. Ideja festivala od  njegovog samog zasnivanja jeste fuzija džeza sa drugim pravcima, te tradicionalnim, etno pravcima karakterističnim za Balkan. 

O ovom festivalu izveštavali su brojni svetski mediji i renomirani muzički časopisi, pa je Nišvil prepoznat kao jedan od najboljih džez festivala na svetu. Iako je Nišvil tako prestižan festival, atmosfera na bilo kom stejdžu, odgovara upravo ideologiji džeza – ceni se sloboda, opuštenost i improvizacijama.

#2 Rok koncert – prepoznatljiv, planetarno popularan stil 

Rok muzika je u drugoj polovini dvadesetog veka doživela svoju ekspanziju i vrhunac, a rokeri su kao subkultura ostavili možda i najviše traga na popularne modne trednove danas! Kožne jakne, glomazne čizme i majice sa printovima deo su autfita  u rok stilu. 

Celokupne kolekcije i vizuelni identitet, nekih od brendova visoke mode poput Zadig&Voltaire-a, inspirisani su upravo ovim stilom, pa nešto što je donedavno bilo rezervisano samo za subkulture i manjinu, danas predstavlja komercijalni, popularni modni stil.

Upravo zbog toga što se rok stil odomaćio među širom populacijom, nezavisno od toga da li su ljubitelji ovog žanra  ili ne, ne treba mnogo objašnjavati odevanje za rok koncert. Bajkerska jakna, starke, martinke i pocepani teksas, detalji sa nitnama, kao i dominantan crni kolorit prepoznatljiv je autfit svih posetioca rok koncerta, ali i šire.

#3 Koncert klasične muzike – sofisticiranost i elegancija 

Na drugom kraju spektra nalazi se koncert klasične muzike, koji odiše kamernom i formalnom atmosferom. Po pravilu, upravo ćete se na koncertu  klasične muzike susresti sa najrigoroznijim dres kodom, budući da se ovakvi koncerti održavaju u pozorištu ili prefinjenijim salama. 

Koncert klasične muzike posećuje se isključivo u garderobi koja ne otkriva previše, pa zato zaboravite na kratke, mini suknje ili šortseve. Haljine i suknje moraju prekrivati ili biti tik iznad kolena, a pantalone i košulje su uvek proverena kombinacija kako za žene, tako i za muškarce. 

Trudite se da ne preterate sa šminkom, budući da ova pravila oblačenja zahevaju diskretnost i neupadljivost. Jako je važno da kosa i nokti budu čisti i uredni i neupadljivi. 

Velika greška je preterati sa dugim, ekstravagantnim kreacijama i haljinama na ovim koncertima, pa se uvek odlučite za svedene kombinacije kao siguran odabir.

#4 Hip hop koncert – opuštenost i ležernost kao prioritet

Hip hop koncert, odnosno žurka, mesto je gde je stil oblačenja najležerniji i najopušteniji. Široke pantalone i majice, patike u kojima se lako đuska, klasični je odabir autfita za muški deo publike. 

Ženska publika takođe uglavnom bira patike i pantalone, ali su kratke i uske majice varijacija koja se može videti na ovim muzičkim događajima, naročito ukoliko je u pitanju žurka koja neguje popularnu fuziju hip hopa i r&b pravca. Pripadnice lepšeg pola na rep žurke često nose i helanke koje najbolje ističu njihovo telo tokom popularnog twerk plesa. 

Akcenat je u oba slučaja stavljen na glomaznim aksesoarima i nakitu, poput alki o lanaca, koji su karakteristično obeležje hip hop kulture.

#5 Pop koncert – romantično i neuniformno

Popularna, ili pop muzika je, kao što i samo ime otkriva – onu koju sluša široka populacija i veliki broj ljudi. S tim u vezi, na pop koncertu možete da naiđete na najrazličitije autfite i stilove – od romantičnih i lepršavih haljina, do opuštenih varijanti farmerica i majici.

Raznovrsnost i neuniformnost se može primetiti i u obući, pa tako možete primetiti da posetioci pop koncerata dolaze na događaj u patikama, štiklama i cipelama, sa različitim aksesoarima. U principu, pop koncert vam daje potpunu slobodu u oblačenju, i gotovo je nemoguće pogrešiti sa autfitom! 

Neuniformnost je karakteristika ovih koncerata, te se nemojte ustručavati da odaberete autfit u vašem autentičnom stilu.

Nadamo se  da vas je naš tekst inspirisao i probudio polet kada je reč o posetama koncertima i festivalima u pitanju, ostaje samo žarko isčekivanje predstojećeg leta i ponovnog radovanja muzičkim događajima kojih naša zemlja ima i te kako!

Na kraju, obucite se kako želite, to je uvek ispravno!

Zbog hiperprodukcije pesama i ogromnog broja žanrovskih opredeljenja, sprovedeno je globalno istraživanje kako bi ustanovili koji su muzički žanrovi najpopularniji na svetu, pa ćemo u nastavku teksta početi od petog mesta i navesti određene karakteristike svakog muzičkog žanra.

#5 Elektronski dens – muzika iz klubova

Dens muzika je trenutno zvanično na 5 mesto po popularnosti u svetu a na prvom mestu repertoara popularnih klubova i festivala. Ovaj žanr u prevodu doslovno znači “plesna muzika” i puštaju je di-džejevi pomoću takozvanim “mikseva”, prelazeći sa jedne numere na drugu.

Kada su u pitanju klubovi Beograd privlači turiste iz čitavog sveta zbog atraktivnog noćnog života, u kojima se možete dobro provesti uz najveće hitove ovog muzičkog pravca.

Osim elektronske muzike puštaju i pop, RnB, rep, kao i varijacije elektronskog dens zvuka – tehno i haus.

#4 Rep – zvuk bunta 

Rep je vrsta muzika i deo Hip Hop kulture koji je nastao kao pokret iz američko-afričke zajednice u Bronksu, krajem 70-ih i početkom 80-ih godina. Iako je nastao kao vid građanskog bunta, ovaj zvuk se vremenom menjao, prilagođavao i na kraju transformisao u ono što je danas.

Fokus ovog žanra oduvek je bio na liričkom izražavanju koje koketira između govora, proze, poezije i pevanja. 

U poslednje vreme pretrpeo je određene promene koje su imale negativan uticaj, među kojima je takozvani Bling-Bling stil života, odnosno promocija dobrog materijalnog statusa putem pesama i video spotova, prikazivanjem skupocenih stvari ili repovanjem o njima.

#3 Oldies – kultni hitovi koji nikada ne izlaze iz mode

Ova široka kategorija uključuje najrazličitije stilove kao što su pop, rok, bluz, kantri i još mnogi drugih koji su stekli kultni status od sredine 1950-ih do 1980-ih. Na playlistama ovih hitova najčešće se nalaze Elvis Prisli, The Beatles, Čak Beri, Frenki Avalon i mnogi drugi. 

Oldies su popularni po tome što proizvoljno izbacuju određena dela sa svojih lista, a koja su bila popularna svojevremeno. Naziv žanra znači “staro ali dobro” i osmislio ga je poznati di-džej Art Laboe, nakon velikog broja zahteva od svoje publike da pušta pesme sa početka 1950-ih.

Omiljen je među nostalgičnima i ljubiteljima starog kultnog zvuka, za koji većina govori da se više nikada neće vratiti.

#2 Rok – globalna potkultura

Rokenrol je nastao na kraju 1940-ih godina kao mešavina raznih popularnih žanrova iz tog perioda uključujući bluz, džez, kantri, bugi-vugi i gospel. 

Moderan rok zvuk kakav danas poznajemo pojavio se početkom 1950-ih sa pojavom električne gitare, koja je fokus ovog muzičkog žanra. Obično je prate bas gitara i bubnjevi, ponekad i činele. 

Rokenrol je za samo nekoliko godina prešao iz Amerike u Evropu, i u godinama koje su usledile postao je najpopularniji žanr na svetu. Dovodi se u vezu sa nastankom hipi pokreta, koji se bunio protiv američkog potrošačkog društva a za cilj je imao stvaranje novog društva zasnovanog na miru i ljubavi. 

Poznavaoci muzike smatraju da je rok uticao i na izazivanje sekusalne revolucije, poznate i pod nazivom seksualno oslobađanje u kojem se drastično menja pogled na sekusalnost, kakav je bio karakterističan za konzervativnu Ameriku sredinom prošlog veka. 

Golo telo više nije bilo tabu, a ubrzo je došlo do ekspanzije pornografije, javne golotinje, kontracepcije i legalizacije homoseksualnosti.

Rok se oduvek opirao komercijalizaciji. Nakratko je uspeo i da pobedi šezdesetih godina, ali nije uspeo da spreči promenu zvuka u prodajne svrhe sa čime i dan danas pokušava da izađe na kraj. 

#1 Pop – trenutno najpopularniji žanr na svetu

Naziv pop muzike nastao je od engleske reči “popular” i označava muziku za zabavu. Tekst i pevanje dominiraju nad muzičkom kompozicijom, i uz nju može da se igra ili pleše. 

Pop je obuhvatio one stilove koji su bili orijentisani ka mladima i u sebi sadrži elemente roka, džeza, etno, folka, regea i soul muzike. Razvijao se uz rokenrol 1950-ih godina sve dok se nije priklonio komercijalnom zvuku i prilagodio se urbanoj srednjoj klasi, odnosno najširoj publici. 

Muzičke preferencije u velikoj meri zavise od vašeg karaktera, ali i onoga što ste kao deca slušali u kući. 

Kao što smo već napomenuli, muzika može da podstakne ili promeni određeno raspoloženje zato je bolje ne držati se striktno jednog žanra, već imati muzičku slobodu da eksperimentišete i pronađete omiljeni zvuk za svaku priliku. 

Iako je ljudski um i dalje velika nepoznanica, zahvaljujući nauci i mnogim istraživačkim radovima, polako se otkrivaju činjenice o tome koje stvari i aktivnosti utiču na sam njegov rad. Kao jedna od svakodnevnih aktivnosti koju mnogi praktikuju je slušanje muzike, koja definitivno ima veliki uticaj na ljudski mozak, a samim tim i na podsticanje kreativnosti kod ljudi.

Zašto se ježimo dok slušamo muziku?

Kako muzika budi kreativnost i utiče na razvoj u najmlađem uzrastu?

Sigurno je da ste se nekada pitali zašto vam se koža ježi dok slušate određene taktove muzike, čekajući da počne refren da zapevate. Odgovor se krije u hormonu dopamin koji se oslobađa iz mozga utičući da dobro raspoloženje i emocije.

Naučno je dokazano da slušanje muzike utiče na ljudske emocije, a da li i kako utiče na razvoj kreativnosti, saznajte u nastavku teksta.

Muzički ambijent koji budi kreativnost

Idealna muzika za učenje i koncentraciju nije ona koja je pojačana do daske, već je najpogodnija ona osrednje jačine zvuka. Osrednji tonalitet najboje utiče i na samu kreativnost, jer je za kreativna razmišljanja potrebna smirenost, te je zato ambijetalna muzika ta koja najbolje razvija talase kreativnosti u ljudskom mozgu.

Mnogi umetnici su stvarali i i dalje stvaraju okruženi neodoljivim tonovima koji kod njih bude emocije i inspiraciju. Nije iznenađujuće što je svaki centar za razvoj umetničke kreativnosti obojen najlepšim bojama i notama, kao i opuštajućim zvukovima koji podstiču kreativnost kod ljudi.

Kako muzika utiče na ljudske emocije?

Postoje dve vrste emocija koje se odnose na melodije i to su emocije spoznaje i emocije osećanja. Ljudi su u stanju da spoznaju emociju određene melodije, a samim tim i da je razumeju, bez toga da je u suštini i osećaju.

Iz tih razloga pojedini ljudi uživaju slušajući tužne melodije, koje su uglavnom vrlo depresivne, iako se oni sami tako ne osećaju. Muzika ljude opušta, pa čak i ukoliko neko oseti neku vrstu emocije, takva emocija se u nauci naziva indirektna emocija.

Mnogi smatraju da bi bez muzike život bio greška, jer melodija veoma pogodno utiče na razvoj mašte i kreativnosti kod ljudi, pa ne čudi što mnogi umetnici slušaju omiljene melodije dok stvaraju neko umetničko delo ili kako bi im se javila inspiracija za daljim stvaranjem.

Muzički ukus otkriva crte ličnosti

Naučnici smatraju da je jedan od značajnih faktora pri upoznavanju ljudi i sam muzički ukus, odnosno muzika koja se sluša. Pored toga što muzika veoma utiče na kreativnost, ona bez sumnje utiče i na raspoloženje, ali i opisuje ličnost.

Naime, sam muzički ukus otkriva crte ličnosti, pa je moguće na osnovu liste pesama doneti zaključak o karakternim osobinama neke osobe. Tako se na primer veruje da su osobe koje su ljubitelji džez muzike pune samopouzdanja i zasigurno imaju osobine kreativnih ličnosti, dok su ljudi koji vole rok i hevi metal pomalo lenji, ali takođe veoma kreativni.

Bavljenje muzikom – veliki uticaj muzike na kreativnost

Slušanje vesele muzike i veselih nota za vreme rada može da podstakne kreativnost, ali i rešavanje problema. Klasična muzika je definitivno ona koja se odlikuje pozitivnom energijom, te ne čudi što upravo ovaj žanr ima velike izglede da podstakne kreativno razmišljanje.

Takođe, pored slušanja, bavljenje muzikom i sviranje nekog instrumenta može biti od velike koristi za brojne ljudske sposobnosti koje imaju veze sa kreativom. Studije su dokazale da deca koja su svirala određeni instrument u nekom periodu svog života, ne samo da imaju nešto razvijenije sposobnosti sluha, već im je razvijenija i motorika i racionalno razmišljanje.

Sviranjem ili pevanjem se bez sumnje podstiče i sposobnost učenja, ali i razvijanje jezičke sposobnosti. Zato se kaže da bavljenje muzikom ne samo da podstiče kreativnost, već je i sama muzika pokretač za mnoge aktivnosti u životu.

Značaj muzičkih radionica u ranom obrazovanju

Kako muzika pogodno utiče na razvoj kreativnost i maštu kod dece, ne čudi što mališani još u vrtiću, a zatim i u prvim razredima osnovne škole imaju organizovane časove pevanja, kao i hora za sve one koji razvoj kreativnosti pronalaze u pevanju.

Brojne kreativne radionice za mališane, ako nisu usko povezane sa muzikom, zasigurno prate taktovi muzike koja budi razvoj kreativnosti kod dece. Kada veoma malena deca igraju i pljeskaju rukama u ritmu muzike, stimulišu deo mozga koji kontroliše grubu motoriku, ali i nesumnjivo pozitivno utiču na razvoj mašte kod dece koja je često odgovorna na samu kasniju kreativnost.

Tim finskih naučnika proučavao je uticaj muzike razvoj mozga i na kreativnost tako što su posmatrali grupu ljudi i reakcije njihovog mozga dok slušaju muziku. Rezultati su pokazali da se kod ljudi dok slušaju muziku pokreću velike neuronske mreže u regijama mozga koje su zadužene za emocije, motoriku i kreativnost.

Na taj način je naučno dokazano da, pored svega nekoliko aktivnosti u životu koje pokreću čitav mozak, muzika se izdvaja kao ona koja veoma utiče na sam rad mozga, ali i na razvoj kreativnosti mašte kod ljudi.

Ulica Laze Telečkog u Novom Sadu

Novi Sad kao univerzitetski grad privlači ogroman broj studenata iz zemlje i regiona. Sva ova mladost koja se sliva u ovaj ravničarski grad u večerima se sjati u dinamičnu uličicu Laze Telečkog koja obiluje kafićima i klubovima sa najrazličitijom muzikom. Kroz ovu ulicu ne možete ni proći u večernjim satima bez da vam bar jedna promoterka ponudi besplatan koktel, samo ako svratite u kafić pored, a muzički izbori su raznoliki. Ukoliko niste ljubitelj gužve i popularne muzike, možda ćete odabrati da preskočite ovu ulicu, ali ukoliko se oslobodite svih predrasuda i u raspoloženju ste za zabavu, ovde možete provesti bar jednu nezaboravnu noć.

Prestoničke kafane

Omiljeno stecište prestoničkih boema već vekovima je Skadarska ulica, na kojoj su, sa obe strane kaldrme smeštene mnogobrojne kafane. Kultne kafane u Beogradu nalaze se i u Cetinjskoj ulici, ali i u drugim delovima grada, nudeći tamburašku muziku, dobru kapljicu, ali i ukusnu hranu i provod do duboko u noć. Karirani stolnjaci još jedna su od čestih odlika prestoničkih kafana u kojima su svoje dane provodili mnogobrojni glumci, pesnici i umetnici iz naše bogate kulturne istorije. Ambijent ovih kafana idealan je kako za porodična okupljanja i proslave, tako i za spontane izlaske sa prijateljima, a zbog velike posećenosti, najsigurniji način da obezbedite svoj sto je rezervacija unapred.

Festivali

Srbija, iako nije prevelika zemlja, ne manjka festivalima u različitim periodima godine. Na samom severu zemlje, u Paliću tokom prvomajskih praznika možete uživati u veoma popularnom muzičkom festivalu. Tokom letnjih meseci se svi sjate u Novi Sad, gde se odvija jedna od najvećih evropskih festivala, Exit, a gde možete slušati širok spektar stranih izvođača. Uskoro zatim, možete otputovati u Šabac, na Šabački Letnji Festival ukoliko volite domaću rok muziku, ili u Guču, ukoliko ste poklonici trubača. Beogradski Beer Fest privlači mnogo ljubitelja domaće muzike krajem leta. Na jugu zemlje tokom festivala Nisville, desava se pravi užitak za sve ljubitelje džez zvuka. Festivalska scena razvijena je i u drugim manjim gradovima u zemlji. Osim toga, svako naselje u Srbiji ima bar jedan dan u godini kada se održava vašar, pa se možete upustiti i u ovaj autentični, narodni vid zabave.

Splavovi Beograda

Leto u Beogradu uvek je u znaku splavova, gde se u piću i glasnoj muzici uživa iznad reke. Stranci su uvek oduševljeni ovim vidom provoda i on je postao jedan od bitnijih turističkih atributa Srbije. Ono što je važno je i činjenica da su beogradski splavovi raznovrsni i po pitanju ponude pića, muzičkih izbora ali i ambijenta koji nude, pa se za svakoga može naći bar jedan u kome se može odlično zabaviti tokom vrelih letnjih noći.

Od mirnih ravnilčarskih kafića koji se uveče pretvaraju u dinamične klubove, preko prestoničkih kafana i splavova do najrazličitijih festivala širom zemlje, Srbija ima mnogo da ponudi kada je zabava u pitanju. U kojem god delu zemlje da se nađete, u bilo koje doba godine, uvek možete prezalogajiti nešto ukusno, uživati u domaćim i stranim pićima i opustiti se uz živu muziku i uzavrelu atmosferu. Zbog toga zabavni potencijal Srbije nije samo nešto što privlači turiste, već treba da ga iskusimo svi mi, da uživamo u njemu.

Svi ljudi vole i slišaju muziku do neke mere. Neki su „zavisnici“ koji uvek prvi čekaju izlazak albuma svojih omiljenih bendova i izvođača i onda ga besomučn slušaju dok im ne dosadi. Drugi su u stanju da sedam sati đuskaju uz zvuke muzike koje stvara njihov omiljni DJ, dok opet sa druge strane ima onih koji nisu toliko „zagriženi“ za bilo koji žanr ili izvođača i koji uglavnom puste radio ili neku opuštajuću YouTube plejlistu koja im ide u pozadini dok obavljaju stvari kao štvo su vožnja automobila, čišćenje, učenje ili prosto odmaranje od napornog dana uz fine opuštajuće tonove. Bez obzira na to na koji način slušate muziku i koje su vam lučne preference, bitno je da je slušate jer ona ima neverovatno veliki uticaj na razvoj mozga, a sada ćemo saznati i koji su to načini na koji nas muzika oblikuje.

Čini nas srećnim

Prema istraživanjima Ashford univerziteta, jedna od prvih stvari koja se dešava kada muzika uđe u naš mozak je pokretanje centara za zadovoljstvo koje oslobađaju dopamin – neurotransmiter koji vas čini zadovoljnim. Ova reakcija na muziku je toliko brza, mozak može čak ima mogućnost da predvidi predvideti te najprijatnije momente uživanja u određenim, po vama najboljim delovima poznate melodije, što se da primetiti i po preuranjenim skokom dopamina, čiji nivoi „skoče“ pre i nego što taj najbolji deo pesme dođe do vašeg mozga.

Pomaže razvoju mozga i usvajanju znanja

Prema istom istraživanju, osim toga što nas čini srećnijim i raspoloženijim, muzika može igrati ključnu ulogu u ravoju mozga.  Veruje se da sviranje, ili učenje sviranja instrumenta povećava zapreminu sive

materije u određenim područjima mozga, i ima sličan uticaj na mozak kao fizičke vežbe na razvoj i tonus mišića. Kao rezultat toga, muzičari, i ljudi koji aktivno slušaju muziku doživljavaju veliko poboljšanje  često doživljavaju poboljšanje funkcija mozga, kao što su auditorno procesuiranje, učenje i pamćenje. Stoga, ukoliko učite za ispit, ili pohađate kurs engleskog jezika i kod kuće ste, obnavljate materiju i radite domaći, obavezno to činite uz muziku, jer eto, kako nauka kaže, muzika nam umnogome pomaže da bolje pamtimo i efektnije usvajamo znanje.

Razvijamo centre za empatiju

Da bi proučili kako muzičke želje mogu uticati na funkcionalnu povezanost mozga – interakcije između odvojenih područja mozga – neuroradiolog Džonatan Burdet i njegovi kolege istraživači koristili su  magnetnu rezonancu za funkcionalno mapiranje (fMRI), koja prikazuje aktivnost mozga tako što detektuje promene u krvnom toku. Testu je podvrgnuta 21 osoba, a test je podrazumevao slušanje muzike koju vole i ne vole. U studiju je uključeno pet žanrova, pet žanrova (klasična, kantri, rep, rok i kineska operska) i ljudima su puštanje pesme  koje su prethodno naveli kao svoje omiljene. Ovi fMRI skenovi pokazali su jedan vrlo konzistentan obrazac: preferencije slušalaca, a ne vrsta muzike koju su slušali, imali su najveći uticaj na povezivanje mozga – naročito na moždanu struju za koju je poznato da je uključena u interno fokusirane misli, empatiju i samosvesnost. Ovo kolo, bilo je slabo povezano kada su učesnici slušali muziku koju nisu voleli, a daleko bolje povezanoo povezan kada su slušali svoje omiljene melodije. To nas dovodi do zaključka da prava muzika, ona kojoj smo naklonjeni može umnogome da nas promeni kao osobe, na bolje, i poveća naš nivo empatije i samosvesti, pa stoga počnemo i daleko bolje da se ophdimo prema drugima.

Ovog vikenda kreće nova klaberska sezona u niškom klubu Feedback, a otvoriće je niški, beogradski i podgorički disk-džokeji. “Vinyl ligu” će u petak otvoriti niške snage predvođene “Funk soul brothers” dvojcem, a u subotu će ploče zavrteti DJ Coba i White City Soul / Funk Technik Group – FTG iz Beograda i DJ Mono iz Podgorice.

Feedback-ovu muzičku kolekciju jesen-zima 2019 započeće u petak Dj Ceka & DJ Funky Junkie uz DJ Lopticu, a kako navode organizatori, u line up-u su i Bojan Gavrilović i Danilo Rakić.

Sledećeg vikenda otvaramo još jednu sezonu jednog od najdugovečnijih klubova u Nišu. Za otvaranje smo vam spremili dve večeri crnog plesnog zvuka koji će selektovati neki od najboljih kolekcionara ploča iz Srbije i Crne Gore. Prve večeri nastupaju Nišlije, neke od njih ste već slušali posebno, ali nikad sve zajedno na jednom mestu. Subota je rezervisana za goste iz Beograda i Podgorice koji će začiniti ovaj vikend svojim besprekornim izborom ploča iz svojih kolekcija – navode organizatori.

Početak je najavljen za 22 sata, a ulaz je 200 dinara.

Možda niste znali, ali muzika itekako utiče na vaš apetit. Na koji način? Saznajte! Možda uspete i da kontrolišete svoje kilograme pravilnim odabirom muzike.

Nije novost da muzika utiče na naše raspoloženje. Otuda i one pesme koje su melanholične i tužne koje u nama izazivaju setu, i one koje vas prosto mame da zaigrate. Čak ni jezik na kom je pesma nije bitan. Ritam i tempo  su ti koji čine svoje.

Može li vam muzika pomoći da smršate?

Iskustva i istraživanja govore da može.

Ako vežbate, važan je izbor muzike tokom treninga. Međutim, nimalo nije nebitan ni onaj ritam koji svira oko vas kada naručujete hranu i kada jedete.

Muzika pokreće naš simpatički i a pogotovu parasmipatički nervni sistem. Jedan vas zagreva, pokreće i ubrzava, dok vas drugi usporava i hladi.

Brza muzika ubrzava vaš tempo vežbanja, vaš metabolizam, rad srca pa na kraju i sagorevanje kalorija koje ste uneli.Sporiji ritmovi rade suprotono.

Kada je apetit uz pitanju, onda stvari stoje ovako!

Muzika utiče na brzinu kojom jedemo.

Brži tempo će, kao i kod vežbanja, izazivati kod nas potrebu da jedemo brže. Kao posledica toga, nagutaćemo se mnogo vazduha, ali i pojesti mnogo više hrane nego što nam je potrebno

Evo u čemu je problem!

Potrebno je oko 20 minuta da signal da smo jeli i da smo siti stigne do našeg mozga. Ako jedete previše brzo, za 20 minuta možete pojesti…pa – previše. Provereno u praksi! Naime, osobe koje su slušale brzu i glasnu muziku pojele su pet zalogaja za isto vreme za koje su osobe koje su slušale laganije ritmove pojele tri. Matematika je jasna!

Sa takvim navikama u paketu gotovo redovno idu i masne naslage i gojaznost. Ono čemu se tada okrećete kada niste zadovoljni izgledom u ogledalu su raznorazne dijete za skidanje kilograna. Istini za volju nije lako naći pravu. Neke su rigorozne, neke su sasvim korektne. Sajt Minut za mene piše o mršavljenju, pa tamo možete poći po dobar saveta na tu temu. Istini za volju, ma koliko da vam muzika pomaže da dovedete liniju u red, trebaće vam nešto više od toga!

Različiti žanrovi muzike različito utiču na našu volju da jedemo i potrošimo novac na hranu. Istraživanja i testiranja na tu temu dala su zanimljive rezultate. Naime, ispostavilo se da su ljudi voljni da potroše više novca na hranu u restoranu kada svira ozbiljna ili klasična muzika. Šampanjac ili neki super skupi koktel? Odluka u ovakvom ambijentu izgleda lakše pada. Muzika stvara onaj osećaj “Zašto da ne! Konobar, donesi! Jednom se živi!”

Naši mozgovi programirani su tako da mi uvek pokupimo pozadinsku buku i ugradimo je u naše iskustvo – prijatno ili neprijatno. Slušanje muzike stvara kod nas ista takva iskustva (jer i to je neka vrsta pozadinske buke)  a onda kada još to spojimo sa hranom, eto vrednih sećanja i trenutaka za prepričavanje. Jasno vam je da se u restoranima vrlo vešto manipuiše muzikom kako bi kompletno iskustvo bilo što prijatnije moguće?

A ako hrana nije nekog posebnog ukusa, može se pribeći sledećem triku: Previše glasna muzika!

U ovakvoj atmosferi, verovatno nećete primetiti da je hrana loša!

Zašto?

Iako deluje jednostavno ustanoviti da li je nešto ukusno ili nije, istraživanja su pokazala da kada muzika toliko glasno svira da ne čujete prijatelje i ljude sa kojima ste, teško je razdvojiti utiske. Muzika izdominira, a ukus hrane prođe nezapaženo, bez da za njega vežete neko dobro ili loše iskustvo.

Kako muzika utiče na izbor hrane

Nije novost da buka utiče na rad srca i na osećaj uzbuđenja. Ispostavilo ste da kada ste izloženi jako glasnoj muzici, onda su veće šanse da izaberete obrok koji je pun kalorija i ne baš zdrav. Ako ste na mestu gde kupujete hranu izloženi mirnijoj i tišoj , muzici, sve su šanse da vaš izbor namirnica bude zdraviji.

U sutšini, kada smo uzbuđeni ili preterano stimulisani, tražimo utehu u kaloričnoj hrani. U jednoj studiji u Štokholmu u Švedskoj ispostavilo se da kada je buka veća, ljudi su skloniji da kupuju krerkere,čipseve,kolače, čokolade i slično. Kada je buka manja , biraju salate, čajeve i tako neke zdravije izbore.

A koji žanr muzike je najbolje slušati?

U suštini nije bitno Ovakvo istraživanje je pokazalo da je samo glasnoća bitna, a svi žanrovi, od hevi metala do opere, pokazali su iste rezultate.

Da ne bude da muzika utiče samo na hranu – utiče i na piće, a ono itekako može biti povezano i sa vašim apetitom, kalorijama koje unesete i mršavljenem.

Primera radi, alkohol vam se ne preporučuje kada ste na dijeti. Istraživanja na ovu temu kaćžu  da glasna muzika povećava potrošnju alkohola i gaziranih pića, dok laganija muzika dovodi do toga da se pije više i da se duže ostane u restoranu.

Regionalni specijalitet boljeg je ukusa uz regionalnu muziku

Otišli ste u Grčku na letovanje i seli u loikalni restoran u kojem se nude lokalni specijaliteti. Recimo – musaka! Iskustva govore da puštanje regionalne muzike , u ovom slučaju nekih tipičnih grčih ritmova, može da učini da nam ovakvo jelo bude još ukusnije. U stvari, ceo utisak je bolji.

Neki idu čak i dotle da tvrde da muzika može da doda ukus jelima. Čuvena je priča o kafeu u Vijetnamu koji pušta “slatkaste” tonove, kako bi njihovi proizvodi delovali slađi.

Pa, ako je moguće da ne primetimo da jedemo lošu hranu kada je buka, verujemo da je moguće zasladiti jelo nekom muzikom. Na kraju, sve je to podigravanje sa mozgom. A muzika to itekako može!

A šta radite kad ste pod stresom?

Neki u tim trenucima ne mogu da jedu, dok sa druge strane ima onih koji tek po stresom imaju apetit. Ovi iz druge grupe skloni su nalaženju utehe u hrani. Ako ste pod stresom svaki dan ( jer se recimo bavite nekim stresnim poslom) jasno je kako će to vremenom da utiče na vaš izgled. Posebno ako imamo u vidu da u tim trenucima telo žudi za slatkim i masnim – onim namirnicama koje će da zadovolje pohlepni leptin u našem telu – poznat kao hormon sitosti!

E pa ima rešenja!

Slušanje relaksirajuće muzike je zapravo mnogo opuštajaće od masne i slatke hrane. Zapravo, pokazalo se da je efektivnije u smanjenju stresa od samih lekova.

Opuštajuća lagana muzika usporava rad srca i spušta krvni pritisak. Lagani džez se pokazao kao najbolji, pa sledeći put umesto da prionete na vruću pljeskavicu sa gomilom dodataka vi pustite Džordža Bensona ili svratite na Nišvil!

Muzika koja nam se sviđa odlično deluje na naš metabolizam.

E ovo će vam se dopasti. Da li ste zanli da kada slušate muziku koju volite i uživate u svojoj omiljenoj pesmi, povećavate rad vašeg metabolizma i ubrzavate ga toliko da sagorite čak 28 kalorija više tokom dana?

Dobro, možda 28 kalorija na dnevnom nivou nije nešto od čega ćete smršati toliko da vam zavide, ali nije na odmet znati. Vaš apetit ostavite istim, ali slušajte muziku koju volite ceo dan i vaš metabolizam uradiće ostalo. Manje šanse da se ugojite!

Dobra muzika može biti dobra motivacija za vežbanje

Za neke je vežbanje redovna rutina, za druge je Sizifov posao. Međutim, ako želite da smršate, obratite pažnju. Evo kako će vežbanje postati mnogo lakše!

Pored toga što možete nači neki dobar ritam koji će vam dati energije i terati vas da vežbate, nije loše ni da birate onu muziku koja u vama budi neke emocije i sećanja.

I šta onda? Sednete i evocirate uspomene?

Pa ne baš.

Vežbajte, ali sada će to biti mnogo lakše. Vežbe nisu neki komplikovani pokrerti koji zahtevaju da ste mentalno prisutni. Iskreno, onda kada su teške, bolje i da niste – duže ćete izdržati. Muzika je dobar faktor ometanja i može vam probuditi sećanja pa ćete umesto na upalu mišića misliti o tome kako ste provodili na moru pre 6 godina.

Razlog da slušate muziku dok šetate

Za one koji od vežbanja beže ko đavo od krsta, a svesni su da im je rekeracija neophodna, evo saveta zlata vrednog. Slušalice u uši i šetajte. Pstite muziku, to se podrazumeva!

Jedna studija rađena sada već davne 2005. godine ustanovila je da ljudi koji slušaju muziku dok šetaju 3 puta nedeljno, imaju duplo bolje rezultate u mršavljenju od oni koji šetaju u tišini.

Binauralni zvukovi za mršavljenje

Da li znate šta su binauralni zvuci?  Ok, možda nisu baš muzika, ali to sve zavisi od vaše percepcije muzike. Nekima ni death metal nije muzika, doki neki uživaju u njoj u transu!

Bilo kako bilo , binauralni tonovi su zvukovi razaličite frekvencije koji se puštaju na slušalice, sa ciljem da vas dovedu u određeno emotivno stanje. Između ostalog, postoje i binauralni tonovi za mršavljenje. U ovom slučaju potrebni s binauralni tonovi koji su jačine 295,8 herza. Smatra se da baš ova frekvencija može pomoći telu da sagori više kalorija.

Neki od ovih programa mogu da sadrže i podsvesne poruke, kao ono kada vrtite ploču Led zepellina  unazad. Vaš mozak pokupi tu podsvesnu poruku slušajući zvuke. U ovom slučaju to su motivišuće poruke koje treba da vam podignu samopouzdanje i motvišu vas da jedete manje, pravite bolje izbore hrane i slično.

Eto kolika je moć muzike. Ako želite da smršate, nij ebitno šta slušate , dokle god vi to volite. Samo ne preterujte sa pojačavanjem tona i na dobrom ste putu da svoj apetit držite pod kontrolom.

Kao i prošle godine, festival “Constantinus” trajaće tri dana, a otvaranje je zakazano za večeras, 7. Septembra od 20 sati u Niškom simfonijskom orkestru. Prve festivalske večeri, publika će moći da čuje barokni trio Noir, koji će izvoditi sonate Baha, Hendla i Telemana.

Tro Nior čine Angelina Nikolic, Anita Stankovic i Jelena Jakovljevic. Drugog dana “Constantinusa” na scenu će stupiti South Rail Messegers, niški kvintet koji je publika mogla da čuje i na ovogodišnjem “Nišvilu”.

Poslednji dan festivala rezervisan je za violinistkinju Katarinu Vaseljević, laureat nagrade Constantinus.

Svi koncerti biće održani u Niškom simfonijskom orkestru, sa početkom od 20 sati. Ulaz je slobodan.

Foto: Nemanja Đorđević

Nakon nezaboravnog koncerta koji je održan pre dve godine u Dvorištu Univerziteta (Banovina) u Nišu, legendarni Partibrejkersi će održati samostalni koncert u subotu, 8. septembra u istom prostoru, sa početkom u 21h.

„Brejkersi“ će ovom prilikom u Nišu napraviti finiš letnje koncertne turneje u regionu i odsvirati set najboljih pesama iz 36 godina duge i plodne karijere.

Kao gosti koncerta, nastupiće niški renomirani post grunge sastav Gospodin Pinokio, koji će ovom prilikom pemijerno odsvirati i par novih numera koje će se naći na novom EP izdanju čiji se izlazak očekuje do kraja ove godine.

Ulaznice su u pretprodaji do subote, 8.septembra do 14h po ceni od 800 dinara u muzičkim radnjama CD Sound (na kraju novog podzemnog prolaza – radno vreme od 12 do 18h) i Energy music shop (TPC Kalča – prizemlje, radno vreme od 10 do 16h). Na ulazu u Dvorište Univerziteta od 19h, cena ulaznice iznosiće 1.000 dinara!

Bez obzira na vremenske prilike, bina će biti pokrivena po festivalskim standardima.

Iako je letovanje sinonim za godišnji odmor, mladi vrlo dobro znaju da je često to putovanje sve osim odmora. Koliko god da kupanje i sunčanje deluju relaksirajuće, te aktivnosti zapravo predstavljaju samo punjenje baterija za glavnu stvar, a to su svakako – žurke.

Ukoliko ste ljubitelji provoda i noćnog života, sigurno znate da je odlazak na more posebna prilika da se odlično zabavite. U nastavku teksta vam predstavljamo 7 plaža koje su poznate kao party destinacije, i od kojih bi trebalo da posetite makar jednu.

#1 Laganas (Zakintos)

Već godinama unazad najpopularnija destinacija za provod srednjoškolaca, studenata, ali i starijih ljubitelja noćnog života. Ukoliko do sada niste posetili Zakintos leto 2018 je odlična prilika da to učinite i da se upoznate sa svim čarima ovog ostrva.

Najpopularnija plaža na Zakintosu je Laganas, koja se nalazi blizu grada, i predstavlja idealnu lokaciju tokom dana, kada možete odmarati pored plaže i bazena sa ležaljkama, ali i tokom noći kada na ovom mestu najpoznatiji barovi priređuju nezaboravne žurke za mlade. Ova plaža mami pažnju turista iz celog sveta, pa vas osim dobrog provoda ovde očekuju i nova poznanstva.

#2 Malia (Krit)

Najpopularnije party letovalište na Kritu je svakako Malia. Pregršt barova i klubova koji se ovde nalaze (čiji se broj kreće oko 80) poslednjih godina, osim turista, privlače pažnju i  svetskih zvezda i DJ-va.

Maliu često posećuju Britanci, Nemci, Holanđani, Italijani, ali i sami Grci, kao i Srbi. Obeležja žurki koje se održavaju na ovom mestu su često promotivne cene pića, pa ponuda od 6 tekila po ceni od 3 evra nikoga ne iznenađuje. Ono što je najbitnije, pored jeftinih pića, jeste činjenica da na ovom mestu žurka traje 24h, pa se pripremite za nešto jači tempo provoda.

#3 Kušadasi (Turska)

Jedna od popularnijih destinacija kada su u pitanju putovanja za mlade je svakako Kušadasi, biser Turske koji se ove godine vratio u ponude turističkih agencija u velikom stilu. Čuvena Bar Street ulica je poznata po brojnim klubovima, ali posebnu atrakciju predstavlja čuveni Miracle.

Miracle je Beach bar, koji se nalazi delom na pesku, a delom izdignut iznad mora, i izuzetno je atraktivnog i specifičnog izgleda. Preko dana se ovde možete izležavati uz nešto laganije letnje pesme, ali nemojte se iznenaditi ukoliko se običan dan na plaži pretvori u žurku. Noći na Miracle-u su priča za sebe, i svi posetioci Kušadasija tvrde da je upravo ovde najbolji provod.

#4 Antalija (Turska)

Još jedno mesto u Turskoj koje je rezervisano za dobar provod. Pregršt barova, restorana i klubova koji će vas ovde dočekati u kombinaciji sa odmorom na plaži predstavljaju idealan spoj koji će vaše letovanje sigurno učiniti nezaboravnim.

#5 Praia da Rocha (Portugal)

Ukoliko želite da se osamite i provedete letovanje u tišini – ovo mesto preskočite. Praia da Rocha je mesto u Portugalu rezervisano za ljubitelje akcije. Ovde se dani provode u kite surfingu i odbojci na pesku, dok su noći rezervisane za barove i klubove, ali i kazino.

Ako leto provodite na ovoj plaži, ne propustite priliku da svoj odmor učinite još aktivnijim, pa je izlet do Lisabona ili Coste Vicentine (najzapadnije tačke Evrope) nešto za ša bi trebalo da odvojite vremena.

#6 Ibica (Španija)

Apsolutni lider kada je u pitanju provod na plaži je svakako Ibica. Ovo ostrvo zabave u Sredozemnom moru godišnje posećuje više od milion turista koji su u potrazi za dobrom zabavom tokom letnjih dana.

Brojne peščane plaže, glasna muzika i opuštena atmosfera samo su jedne od karakteristika ovog mesta, koje se takođe ne preporučuje onima koji žele mir i samoću. Posetite Ibicu i saznajte zašto je ovo mesto sinonim za noćni život.

#7 Mikonos (Grčka)

Ovo ostrvo u Kiladi često nazivaju grčkom Ibicom. Najpopularniji klubovi za ljubitelje grčke muzike su Thalami i Mykonos Bar. Žurke nisu rezervisane samo za diskoteke i klubove, već se odigravaju i na plaži. Najpoznatiji beach barovi na Mikonosu su Cavo Paradiso i Tropicana, smešteni na plaži Paradise. Uživajte u žurkama noću, a dane provodite u kupanju i šetnji ručno oslikanim ulicama.