Nova Srpska Književnost # Srdjan Basarić

2008-06-17T02:22:00.000-07:00

Durum hoc est, sed ita lex scripta est

Šta da radimo mi sada i ovde ?
Prvo "to" a posle će te "ovo" a nakon toga i "ono".
A oni su hteli i želeli da budu samo malo srećni,
bezbrižni veseli i nasmejani.

A posle, šta ćemo posle?
Posle toga će biti idealno da završite
"ono" što je neki onaj još davno započeo
ali nije stigao nikada da završi.
Onda bi mogli i "to" da završite
ako stignete zbog toga što vas posle "toga"
očekuje nešto novo
ali dok se sve "ovo" što je započeto ne završi
ništa od svega "toga".

A onda, šta će biti onda?
Ako stignete sve "to" stignete
a ako ne stignete ostaće da se završi
to sve nekada i nekome.

A Oni su tako želeli da budu samo malo sretni,
bezbrižni,
veseli i nasmejani.
Užasno vreme, užasno vreme im to ne dozvoljava।

2008-06-17T02:10:00.000-07:00

Molitva molbi

Na šta misliš?
Šta radiš to sada uopšte ti?
Molim,
Ne ne verujem ti, lažeš me kao i mnogo puta do sada.
Zar ti to sada da radiš?
Molim, pa šta sada?
Zar ti koji nikada i nikoga nisi molio sada da moliš?
Molim,
Ne vredi ja ti se u tvoj ukus neću mešati
niti ću se više truditi da se predomisliš
ali se ni ti u moj ne meša!
Šta, ne razumeš ni ti mene!
Izvini, ako bi me zamolio možda bih se i sažalio pa bih ti pojasnio.
Rekao sam ti, seti se i nemoj nikada to do zaboraviš
koga jedino treba da moliš!!!

2008-03-31T08:04:00.000-07:00

Iznenađena nagrada

Zašto sam išao uopšte u to?

Zašto sam bio tamo?

Bilo je sve to tamo nekako lažirano, namešteno, iscenirano i režirano

a ja to sve nisam ni primećivao.

Svi su znali za tužni kraj sem mene.

Ja to tada nisam ni naslućivao.

Ja sam trošio sopstvenu snagu u toj izrežiranoj borbi,

dok su me oni sve vreme samo sažaljevali.

Ja sam hteo nešto.

Oni su mislili da ne mogu ništa.

Mislio sam da je to sve još jedna od mnogobrojnih noćnih mora.

Oni su mislili da su budni.

Ja sada sve to znam.

Oni su samo gledali ali ne znaju.

Ja danas mogu.

Oni danas samo misle da mogu da misle.

Više ne znaju da li da veruju?

Više ne znaju šta da pričaju?

Više ne znaju šta da misle,

jer više svoj mozak ne koriste.

Kakva je nagrada za ovu borbu sa gomilom bolesnika,

mazohista i sopstvenih nevernika?

2008-03-22T08:36:00.000-07:00

Jednačina bez razlike

Nekada je neko nešto stvorio

da to i dan danas važi

i samo treba to nešto malo da se potraži.

Od mnoštva stvorenih svih tih nekakvih stvari,

ostaju samo nekakve prave

koje su kreirale nekakve velike i učene glave.

Učene, velike i mudre glave koje svima ukazuju na to

mada to ne može da shvati i ukapira svako.

Ja sam niko i ja sam sve i molim te učene i mudre glave

da mi dopuste da izlečim sve bolesne koji se žale

smatraju sve druge za budale

i misle za sebe da nisu oni ti

kojima treba neko mozak da soli.

Osvrni se poglegaj možda i sviće.

Možda je to samo bio tren,

tvoj moj ili njen.

Ko bi to mogao da zna

šta se to odjednom sada sa tobom dešava,

šta je to počelo da se kreće,

na granici između mržnje i sreće

i da pravi u tvojoj glavi ambicije sve veće i veće.

Odjednom shvataš da moraš da pokušaš

da i ti budeš u pravu

a da ti niko ne menja glavu

i da je ne stave u ovaj začarani krug

gde život prolazi uzalud.

Menjaj se, prodaj, kupuj i hvali ,

ponašaj se onako kako i misliš u toj svojoj glavi

ako hoceš i želiš da budeš orginalan i pravi.

Sve zamene postanu i nestanu

a pravila igre i dalje ostanu.

Ko hoće nek pravi i dalje zamene

ali pitam se čemu sve to kad nema nikakve promene.

2008-03-17T05:31:00.000-07:00

Izumiranje krivice

Svi smo samo iscenirani likovi,

aktivni akteri u ovom životnim scenariju

koji je neko na ovaj način izrežirao.

Izrežirani učenici, izrežiranih profesora,

mi svi smo kao i oni.

Dobijamo zahvalnice, pohvalnice i diplome

a sve uloge kojima smo nesvesno uslovljeni.

To si.

Mi smo, tako su nam rekli,

samo to i ne pomišljaj da možeš da budeš nešto drugo.

To si.

Svi moramo da budemo nešto, manje vredno ili više,

nema propadanja, nema kolebanja, nema sumlje mi smo uvek nešto.

Nešto, više ili manje smešno.

To si.

Ne, ti nisi niko i ništa ti si nešto

manje ili više pogrešno.

To si.

Ne, nisi rođen tek tako,

sa tobom ili bez tebe i dalje sve ostaje ovo ovako

a ti misliš da to što si ti ne može i nije svako.

To si.

Čovek si,

koji do sada i nije pokazao da nešto više od toga vredi i zna.

To si.

Bori se, neizvesno je sve do samog kraja

jer se uvek dešava i vrti tankom linijom života i smrti

i hoce mozak da ti uvrti

da je najbezbolniji za tebe samo put smrti.

Ne, ne plaši se čak ni tada

jer kada umreš čak i to će ti reći

da ne bi ispalo da čovek negde slučajno

može da pogreši.

Mrtav si to ti tada kažu,

ljudi stvarno pomisliš, ne lažu.

Tada si to.

Mrtav si.

Svi neiskreno plaču, blago tebi tada, u sebi misle, izbegao je zlo.

Bio je ovakav i bio je ovo.

I tako još štošta što.

Bio je ovo.

To ili ovo sada je sasvim sve jedno,

jer mi smo svi ono što je nekada prošlo i bilo

i tako je sve dok se ne pojavi nekakvo novo ludilo.

KO SI, ŠTA SI I GDE SI

USTVARI TI SI I TO SI.

Njihov ili svoj, mrtav ili živ

uvek si za sve ti samo kriv.

2008-02-15T05:02:00.000-08:00

Paradoksalnost satanizma

Da li su reči i misli prave
i ko između njih pravi prevare.
Najveći ratovi koji su se vodili i vode
na neke reči i misli se svode.
Kako spojiti reči i misli zajedno u glav
i i dobiti nekakav sklad pravi.
Ja želim i tražim šansu još jednu pravu,
jer pokušavam da stvorim skladnu glavu.
Možda se ona i sama od sebe stvara
pod suprotnim uticajem neskladnih glava.
Vremena, Snage, Života, Hrane, Krvi i Znoja treba uložiti i dati
kada se sklad sa neskladom u koštac uhvati.
Ljudi možda stvarno i ne žele da lažu
možda i moraju da pričaju kako im neskladni kažu.
Tu već svi počinju da gube sami sebe i svoje ideje lagano guše
prepuštajući prolaznom vremenu sve svoje proste i sitne duše.
Vreme je surovo i svakog kad tad mora da prestigne,
tek posle toga se ukazuju sve istine.
Istine, i sve ostale prave stvari bile nekada samo reči i misli
u nekoj skladnoj glavi.
Reči i Misli stvaraju svet, koji zna da bude zagonetka "živa" ako ne učestvuješ u njemu sa sopstvenim rečima i mislima.

2008-02-04T05:44:00.000-08:00

Razmišljanja premišljanja

Naprežem se da razmišljam o onome što osećam ?

Da li da mislim i da razmišljam o onome što vidim ?

Ne, sve to mi se nimalo ne dopada,

suvše je prosto, da i ne želim da se oko toga naprežem.

Ne želim da mi proste i glupaste stvari i pojave postanu interesantne.

Suviše je paradoksa,

Suviše je kiča za ovu stvarnost

koja kao da u sebi i ne sadrži realnost.

Ne, moja realnost ne prihvata ovu prolaznu stvarnost.

Surova starnost koja iako dugo traje,

za svo to vreme ništa ne pruža i ne daje.

Surova stvarnost samo od nas kupi i otima

praveći nas vremenom idiotima

koji ce više verovati tuđoj starnosti

nego sopstvenoj realnosti.

TREBA RAZMIŠLJATI I VEROVATI SAMO U MOZGOVE PRAVE,

KOJI I POSLE SLAVE NE PRODAJU

ĐAVOLU SVOJE GLAVE.

2008-01-25T04:18:00.000-08:00

U redu za red

Zatvori oči, zažmuri, opusti se i pusti svoj um nek upravlja tobom.

Šta ?

Vidiš slike svoga detinjstva.

Ne, nemoj mene da pitaš

ko ti je dozvolio da odrasteš?

Ne, nemoj mene da pitaš

ko je meni dozvolio da ja i dalje budem ovakav.

Ne, nemoj mene ništa da pitaš.

Sećaš se?

Hej, hej pa ja sam ovde,

sada i tu,

pa mi smo sad,

ono je davno nekad.

Pa gde si ti sad?

Ne sećaš se više ?

E, istorijo ti što pokazuješ samo grupne sudbine

kaži mi ko će da se pobrine za jadnog mene.

Neka ja ću.

A, ko si ti u stvari.

Sudbina sveopšte istorije.

Sudbina sveopšte budućnosti. To sam.

Sudbina ništavila.

Ja ne znam ništa drugo sem onoga što ti ne znaš.

Pričaj mi samo to što znaš.

A ja ću tebi ono što ne znaš.

Nikada više nećeš biti ni star ni mlad

postaćeš besmrtan.

Hoćeš li istoriju istorijo,dajem ti je .

2008-01-21T07:48:00.000-08:00

Želja volje

Ni mlad ni star

Ni jak ni slab

Ni pametan ni glup

Sa razumom se borim i sve "to"

samo da ne sagorim,

samo zato se Bogu i molim.

Stezati,

vraćati se

Napraviti balans,

napraviti sklad.

Puzati

Ljubiti,

moliti,

grliti,

stezati

i gušiti.

Osećati se nikako.

Nemogućnost,

osećati nemogućnost,

osećati beskraj,

osećati ludilo.

Nedostatak ravnoteže,

nemogućnost balansiranja,

rastezati se večno između krajnosti

Želja.Krajnost.Volja.Sudbina?

Previše mašte, previše iluzija, previše snova

nosi u sebi ova stvarnost moja.

Da li cu stići,

imam li snage

da bar na tren izađem odavde.

Želim, hoću

jer moram da pobedim ovu učmalost i samoću.

Nerazumevanje, prepreke stižu od svuda

ali moj put nekako ne ide tuda.

Znam stići će, doći će i ostaće

i neće ni biti bitno ko će i kada će

jer niko i neće nikada saznati ko je ni mlad ni star, ni jak ni slab

znaćemo samo da uvek postoji nekakav sklad.

Veštacki, pravi, lažni, kupljeni, namešteni

kao nikakav sklad ne postoji znam.

Ni pametan ni glup, postajem lagano "tup".

Samo kada ja to zaželim i kada hoću,

jer kada sam oštar i prav

postajem sam za sebe nezdrav.

2008-01-21T07:44:00.000-08:00

D.O.M.

Negde između greha i smeha

Negde između snova i jave

Negde između oseke i plime

Negde između leta i zime

Negde "tamo" gde ona

samo baš tebe čeka,

čitavog ovog dosadnog i glupog veka

Neka "ona" kojoj nesvesno sav teziš,

iako od nje sve vreme možda i bežiš.

Neka "ona" koja će nekada biti baš "ta"

negde između ova dva sveta।

2008-01-19T06:08:00.000-08:00

Totalno obezvređena čovečnost

Strašila odevena po poslednjoj modi,

dok ljudi idu goli i bosonogi.

Svaka džukela ima po jednog kućnog ljubimca,

zatvorenog čoveka u kavezu

koji izigrava kanarinca.

Prasici i svinje bulje u televizor,

dok čovek u oboru negde u nekom cošku rije

kao da traži izgubljene iluzije.

Ovce se po poslednjoj modi friziraju,

a onda čoveka analiziraju.

Kravama kao više rogovi ne rastu,

niti više hoće travu da pasu

jer moliću, one su na nekakvom dobrom glasu.

Ni kokoške neće više da nose jaja,

kažu da su se i one opametile

i da ne daju više pevcima za badava.

Dame i gospodo

izvinite što potroših na ove životinje ovoliko tinte

i to bez ikakve nadoknade i kinte.

Totalno obezvređena čovecnost।

2008-01-15T01:51:00.000-08:00

Yellow's Gordon's

Neki je tatin sin

prokockao sve pare na džin.

Hteo je on da se igra i rata,

da bude veliki kao njegov tata

želeo je da pronađe majku za svoju decu,

razmišljao je i o kućici u cveću.

Hteo je, o tako je hteo da pobegne od ledene samoće,

a džin ga je iz dana u dan sve više uvlačio u zabranjeno voce.

Svako sledeće nepopijeno piće

kao da ga je bacalo u bedu,

a on bi samo odmahnuo nekako glavom

kao da je sve u najboljem redu.

Učila ga je majka da ne gleda "dugo" u sunce,

da ne tripuje nekakve silne vrhunce.

Govorili su svi naokolo

da ga sve to može dovesti u veliku gužvu i sos,

a on im se na sve to okrenuo nasmešio i rekao

"Pa u tome je i glavni štos"

Happy New Year

2007-12-30T11:15:00.000-08:00

2007-12-18T03:27:00.000-08:00

Neandertalizam

Pomerite se u stranu,
svi vi, primitivni neandertalci
i pustite da prođu kraj vas
pravi znalci.
Svoje ostavite sa vama
i ne dozvolite im da se na
vama šire i sile.
Lomite kosti, glave i ruke
svakome ko na to čak i pomisli,
svakome ko čak i pokuša da vas dirne.
To vama, neardentalcima,
nije niti strano niti nepoznato.
Primenite silu i stavite svakome do znanja,
neka svakome bude jasno ko lomi ruke i noge i glave drugima.
Ne, ne dozvolite da te zasluge prikače drugima.
Ubijajte, koljite, secite i rasporite svakoga
ko nije i neće tako da voli,
jer samo vi znate kako izgleda kad ljubav boli.
Dokažite svima, svojim bolesnim delima,
da treba da vam pomognu dok još to mogu.
Svima je jasno da nije nimalo lako
kada se sa tobom poigrava tako surovo svako.
Kako ko stigne,
odigra sa tobom neandertalcem neke nove igre.
Naravno, ti to ne razumeš i ne shvataš,
skačeš i počinješ za vrat odmah da ga hvataš.
Lomljenje ruku, nogu i glave
zavisi samo od tvoje inspiracije.
Izgubio si već tada sve
i moli se da ti nadležni za tebe pomognu,
jer ne razmišljaš o tuđem bolu.

Šta sve bolesni preci ne prenose svojoj budućoj deci।

2007-12-18T03:26:00.001-08:00

Ispunjavanje

Pišem samo da popunim ovu belinu papira,
jer ne želim da me nervira više ta praznina.
Ništa ne trpi prazninu u sebi,
sve se popunjava i opet vremenom izbledi.
Iznova sve opet mora da se popunjava
i gde god se okreneš
iskrsne nekakva nepopunjena praznina nova.
Svaku prazninu ako svako popuni
svi bi postali isuviše ispunjeni.
Svaka praznina se ispunjava tako što se popunjava.
Zamisli, glupo bi bilo da je ispred tebe
to što gledaš sada samo papir beo
i veruj mi neću se skrasiti samo zbog tebe,
sve dok ne budem ispunjen ceo.
Može ovaj papir da bude i glupo čak ispunjen,
ali znaćeš onda kako bi trebalo da izgleda
da je pravilno popunjen.
Pametno ili glupo,
užno ili lepo,
stoji uvek da je to popunio taj neko
ko ne trpi nikakve praznine
i koji je odlučio da praznini svakoj na put stane.
Popunio sam prazninu taštine,
za mnoge naredne dolazeće godine.
Ispunio sam sopstvenu prazninu života,
pa zašto ne bih i tvoju।

2007-12-13T15:32:00.000-08:00

Pitaš se vredi li ?

Ne smeš da pređeš na drugu stranu.
Ne smeš da gledaš u drugu stranu.
Ne smeš da slušaš ono što ne znaš.
Ne smeš da misliš ono što znaš,
jer sa druge strane tamo ti pripadaš.
Plašiš se visine i letenja.
Plašiš se svih svojih novih otelotvorenja.
Plašiš se ukusa strasti,
plašiš se zanosa,
ekstaze
i mirisa vlasti.
Puštaš sve to nekom drugom da se dešava.
A ne znaš ni sama što.
Vidim ti u očima da znaš.
Čujem ušima ono što misliš.
Osećam samo ono što gledaš.
Znam da na drugoj obali ti pripadaš,
a za to moraš sebe ekstazi da daš।

2007-12-13T15:29:00.000-08:00

Znak pitanja

Pitam se!
Kako li je to samo živeti,
a ne primećivati gomile stvari koje nam stoje
tu odmah ispod naših noseva, ispred naših očiju,
stvari koje stoje tu sve vreme?
Ne primećivati i ne čuti reči
koje sve vreme zvuče u ušima,
ne osetiti nikada ukus probanog
i ne primećivati dodire dotaknutog.
Ne osećati više ni vlastito telo, a i dalje živeti.
Živeti za budućnost

u kojoj će se sve vreme ponavljati prošlost,
bez izlaza, totalno statično, suviše nepokretno,
zauvek tako živeti i ništa ne osećati.
Svi ovi ljudi bez sentimenta
koji žive kao da i ne postoje,
neka sednu i preispitaju od sada stavove svoje.

2007-12-01T05:12:00.000-08:00

Semiotički paroksizam

Krenuo sam odjedanput napred. Još jednom valjda napred. Sve do sada mislio sam da nema nikakve potrebe sećati se svega onoga iza i razmišljati bespotrebno o onome što te čeka. Mnogi su mislili tako i ja sam bio sa svima njima, sve dok nisam shvatio da to tako i ne mora. Zašto se ne bih jednostavno sećao i probao da možda i svih tih stvari sagledam ono što bi možda moglo da iz celokupne te zbrke događaja proizađe. Prosto, nema šta, ili je samo sve to tako izgledalo da bi me možda jednostavno samo zainteresovalo i da bih dublje ušao u tu problematiku. U stvari, bila je koska koju sam sam tražio i nisam uopšte imao prava da se bunim. Grešku, mislio sam tada tako, jednostavno je trebalo glodati sve dok je ne pojedeš ili jednostavno polomiš zube. Za zube se nisam preterano brinuo, a i što bih kada ima ko o tim problemima da vodi brigu. Rešio sam da idem do kraja i da pođem od stvari koje stoje kao jedine do sada nedokazane, iako mi se činilo da su toliko neminovne ili sam bar ja tako mislio, za rešenje ovog problema. Možda su u stvari i dokazane, ali se meni ti dokazi jednostavno nisu svideli pa ih kao i sve ostale stvari koje mi se ne sviđaju jednostavno ne gajim u glavi. To je ionako samo stvar ukusa i mislio sam da u tu moju stvar ukusa niko nema pravo da se meša sve dok stvari jednostavno nisu krenule da se dešavaju.

Tražeći u svemu tome ono što mi je trebalo, a što ni sam nisam znao šta je, išao sam lagano od jednog čoveka do drugog i u tom svom traganju počeo da uviđam da oni svi zajedno nemaju toliko koliko imam ja, iako sam u tim trenucima izgledao kao neko ko nema ništa. Ništa nisam ni imao i morao sam da se ili sa tim pomirim ili da jednostavno nateram sebe da počnem da se sećam. Bio sam neko vreme u velikoj dilemi da li treba da krenem od sad pa unazad ili od nekad pa do sad. Ni jedno ni drugo nije mi izgledalo ni malo logično. Nisam ni znao uopšte kako bi nešto od nekad značilo sad, ili kako bi nešto od sad moglo da znači nekad. Sve se kosilo sa savršenom spravom zvanom sat od koje su svi kojima sam bio okružen, bili zavisni. Ja sam tada bio zavistan od njih, a samim tim verovatno sam zavisio i od tih njihovih zavisnosti. Koliko se tu ovisnih stvari nakupilo, jer je i taj sat bio zavistan od zupčanika, a zupčanici opet od ruke koja ih je slušala dok im je davala život navijajući ih. Više stvarno nisam ništa znao i morao sam sve ono što je sad da zaboravim i da se opet vratim u najprostije stvari koje su kao bile opšte poznate. Znao sam da sam rođen pre i znao sam da treba umreti nekad! Između toga pre i nekad čuo sam da postoji kod nekog sudbina (loša ili dobra), kod nekog život (dobar ili loš), kod nekog opet nešto drugo, a bilo je i onih kod kojih jednostavno nije postojalo ništa ni pre ni posle, jer mislili su da su jednostavno sada. Bio sam fasciniran saznanjem da niko i ne razmišlja od njih niti o smrti, niti o rođenju. Delovalo mi je kao da život živi njih, a ne oni život. Kako biti živ, a ne znati šta to znači, mora da je isto što i biti mrtav, a opet ne znati ni to značenje. Jedino objašnjenje koje mi je izgledalo tada samo po sebi prihvatljivo bilo je da se živi lagano umrtvljuju a da mrtvi lagano u meni oživljavaju. Nema logike, gomile gluposti, govorio sam sebi, ali moram priznati da me je sve više tema privlačila i zaokupljala moju pažnju. Živeti kraće, umirati duže! Živeti duže, umirati kraće!? Značilo je sve ovo, počeo sam da se sećam i sećao sam se. Sebe u očima drugim, drugih u očima svojim! Nisam mogao da verujem ko sam bio i šta sam sve bio! Nisam samo mogao da se setim ma koliko se trudio svih onih ružnih stvari koje sam morao da progutam i pregrmim da bih došao do svih onih lepih koje su sada tako blistavo stajale da sam čak počeo samom sebi i da zavidim na svim tim brilijantno odigranim ulogama. Kao i uvek, pokazala se tačna izreka koju sam mnogo puta pre svega toga čitao negde, a da više ni sam ne znam gde: "ne radi nikome stvari koje ne bi voleo da neko radi tebi". Cilj opravdava sredstvo, ni sam ne znam zašto mi je baš to tada palo napamet, ali odjedanput se ukazao ozbiljan problem. Cilj. Nije mi bio jasan, ali baš ni najmanje. Na izgled tako banalan pojam kakav je cilj, ali preneti ga na život čoveka kakav sam ja, stvarao je samo konfuziju. Sredstva su bila sve one stvari koje sam, dok sam gledo sebe u očima drugih i druge u očima svojim, uzdigao do svog nekog nivoa, maltene ni iz čega. Trebalo je, znači nekako sva ta sredstva sa kojima sam raspolagao iskoristiti zarad cilja. Bili smo svi na tom nekom nivou i izgledalo je da znači da smo imali i sličan ili bar približno sličan cilj. Neko je trebalo to da otkrije! Zašto baš ja, nije mi niti će mi biti ikada jasno, ali to je bio samo moj život i moja sredstva sa kojima sam raspolagao. Iako su bila toliko blistava na prvi pogled, upošte mi nisu obećavala niti ukazivala na ma kakav cilj.

Morao sam da pokušam da pribavim neka nova ili jednostavno da pokušam da izvučem sve ono što se iz ovih sredstava izvući može! Morao sam da nekako probam da dokučim taj svoj cilj koji niti je postojao niti sam ga bilo gde uviđao. Bilo je tu svega i svačega, sem perspektive. Na trenutak sam se setio sprave, setio sam se sata i njegovih zupčanika koji kada su izvađeni ne znače baš ništa ni za koga, sem za onoga ko zna da je svaki, pa čak i najsitniji zupčanik od njih potreban, pa čak i najpotrebniji da bi neka ruka mogla da dođe u situaciju da mu udahne život. Znači trebalo je vratiti se i pokupiti i najmanji zupčanik na koji sam do sada naišao, pokvarene odbaciti i naći nove identične koji bi mogli da zamene one pohabane, sve to nekako sastaviti i dati mi život. Nisam mogao ničem više da se prepustim što nije predstavljalo sastavni deo ove moje životne sprave. Nisam mogao više ni sebi bilo šta da uskratim. Tačno sam iz dana u dan sve više i više znao šta od "zupčanika" posedujem i koji mi od njih nedostaje! Neke sam sakupljao iz prošlosti koja se lagano sve više i više trošila. Neke sam sakupljao trenutno u prostoru i vremenu i lagano počinjao da razmišljam, da ako mi neki i pored svih tih "zupčanika" bude nedostajao da ih nađem sutra! Možete samo zamisliti koliko je sve to bilo jednostavno i lako kada sam se sada dok sve ovo pišem debelo umorio. No i pored svega toga, morao sam da nastavim dalje, jer svaki deo je bio sve teži i teži za pronalaženje, iako za mene ništa više dragocen nego bilo koji drugi. Morao sam da se oslonim na snagu svoje volje i da verujem u sve svoje odluke koje sam trebao da donesem, a koje su se odnosile na taj dati cilj, koji je opravdavao sva ta sredstva. Nisam više čeznuo ni za čim što nije moglo da predstavlja deo tog mehanizma bez koga sam ja bio samo obična kutija! Kao da je iz časa u čas smrt bila sve bliža i bliža. Imao sam bar takav osećaj, značilo je to ili dići ruke od toga svega ili sastaviti sve to što pre i sačekati je da jednostavno prođe pored mene, spreman za njen doček. Nije mi vredelo ništa da žurim, jednostavno morao sam da bez ikakve nervoze sačekam da mi pođe za rukom sve to što je ostalo prosto neizvodljivo. Smrt je i dalje stajala kao solucija kojoj sam uvek mogao da se okrenem i predam, ali ipak sam se grčevito borio da nađem rešenje ovog problema. U jednom trenutku imao sam sve sem skazaljki koje su nedostajale, a koje su bile neophodne da bi mogle da pokažu da postoji sve to što stoji iza njih. Sve je radilo besprekorno, ali jednostavno nije bilo dokaza svega toga. Nije bilo skazaljki, nije bilo tog puta koji je vodio znanju, nije bilo puta koji je pokazivao da tu nešto uopšte i postoji. Smrt je lagano bila sve bliža i bliža, a rešenja za problem nije bilo, sve dok mi ona sama nije ponudila kompenzaciju. Trebalo je da za sklazaljke dam točkić za navijanje. Za ovu igru sa smrću trebalo je biti spreman, trebalo je posedovati moć, trebalo je odlučiti ili postati sve, a to opet nije ništa, ili biti ništa, a to opet nije značilo nešto! Trebalo je prizvati u pomoć sve te nevidljive sile i dokazati svoju snagu pred smrću. Trebalo je doneti odluku, trebalo je i dalje verovati u zakon te odluke, trebalo je povratiti snagu svoje volje. Šta vredi sve ovo bez skazaljki, bilo je pitanje na koje je trebalo da dam odgovor. Da li je vredelo posle toliko truda i muke, nabavljanja svega toga, posvetiti sve to nekoj praznini bez ikakvih vidljivih rezultata. Nije bilo druge, morao sam sada, iako sam za to znao i nekad, da se odlučim. Napravio sam dobru zamenu, ipak, morao sam da dam srce da bih dobio dušu. Svi su bili zadovoljni, iako sve to što se dešavalo, kao da se nije dešavalo nikada ranije, ili je bar tako izgledalo. "Uvek" se u stvari dešavalo, jer skazaljke su "uvek" pokazivale nešto što je "uvek", doduše nije svuda, bilo tačno! Cilj je bio biti "uvek", pobediti vreme, jer kad jednom progledaš i vidiš sve to "uvek", onda ti više ništa na ovom svetu nije poznato. Sve je novo, pa čak i ono što je bilo staro dobija novu formu. Svet je prosto neverovatan! Pokvareni sat je uvek tačan na ma koliko je stao, jer "uvek" je i sada negde toliko. Sredstva su opravdala cilj!!!

2007-11-26T14:52:00.000-08:00

UNUTRAŠNJA BORBA PROTIV VLASTITE TEŽINE

ONE TE UVEK PRATE,
ONE SU UVEK TU.
OSLUŠKUJU SVAKI TVOJ GLAS,
KRADU OD TEBE TVOJ OBLIK I IDENTITET
I ODVLAčE LAGANO DEO PO DEO
U NEKAKAV NJIHOV NEVIDLJIVI SVET
ONE O TEBI ZNAJU BAŠ SVE,
ZNAJU O TEBI I VIŠE OD TEBE
DOK TI O NJIMA NE ZNAŠ BAŠ NIŠTA.
ŽIVITE I BORAVITE U SAMO NAIZGLED ISTIM SVETOVIMA,
SVETOVIMA PARALELNIM JEDAN SA DRUGIM.
ONE UZIMAJU OD TEBE OBLIK
I IMAJU SVE SLIČNO KAO I TI,
ALI STE I PORED SVEGA TOGA
SVE VREME NAIZGLED RAZLIČITI.
UVEK SI POD PRISMOTROM DRAGA MOJA,
TO JE JEDINA PRAVA REALNOST,
U ODNOSU NA SVET
SENKI KOJI JE NEVEROVATNO ORGINALNA STVARNOST.
TU SAM, UVEK PORED TEBE SAM.
TVOJA SAM SENKA
I NE MOŽEŠ ME PREVARITI NITI OBMANUTI,
NE MOŽEŠ ME NI SA ZEMLJOM SRAVNITI,
ALI U TOJ SVOJOJ NEMOČI DRAGA
MOŽEŠ SEBE SAMOIZGRADITI.
DOBRODOŠLA DRAGA U SVET SENKI,
ZEMLJU NEPREKIDNIH TEREVENKI,
AKTIVNOG LUDILA,
I PAMETNIH I NADARENIH GLAVA,
GDE SE NOĆU NIKADA NE SPAVA.
DOBRODOŠLA DRAGA U SVET BEZ IMITACIJA,
U ZEMLJU SVIH BOJA RASA I NACIJA,
SVET U BEZBROJ KOMBINACIJA
PARALELNI SVET SVIH IMAGINACIJA.
PREPUSTI SE DRAGA MOJA,
ILUZORNA JE I SUVIŠNA SVAKAKVA BORBA,
JER U SVAKOM TRENU I NA SVAKOM MESTU
U BESKONAČNO PRAVACA I SMEROVA
SENKE ODVODE SVE PUTEVIMA SOPSTVENIH GROBOVA.

2007-11-19T03:05:00.000-08:00

RECEPT ZA UMETNOST

NE ZNAM I NIKADA MI TO VEROVATNO NEČE BITI JASNO
OTKUDA MI TO PRAVO DA MISLIM ZA SAMOGA SEBE
DA SAM NEKAKAV VELIKI UMETNIK.
DA LI JE TO RAZMIŠLJANJE MOJE PROIZVOD TOGA
ŠTO JA STVARNO TO I JESAM
ILI PAK ZATO ŠTO BIH VOLEO DA ME DRUGI DOŽIVE KAO TAKVOG.
MOŽDA JE TO MOJE RAZMIŠLJANJE POSLEDICA TOGA
ŠTO JE MOJ DUH, MOJE TELO I STIL RAZMIŠLJANJA
APSOLUTNO OSLOBOĐEN SVIH PREDRASUDA,
IZNAD SVEGA,
U KORIST SVEGA,
A MODERNA UMETNOST SE UPRAVO I ZASNIVA
NA SVIM TIM I MNOGIM DRUGIM POSTULATIMA.
MOŽDA MOJE RAZMIŠLJANJE I NIJE NIKAKVA PRAVA UMETNOST
MOŽDA JE NEKAKVA OBIČNA NADRI UMETNOST,
KVAZI UMETNOST,
NEŠTO ŠTO SAM JA SAMOME SEBI U GLAVU INSTALIRAO ILI UVRTEO.
KAKO MI JE POŠLO ZA RUKOM DA SEBI INSTALIRAM,
UVRTIM TO U GLAVU?
MOŽDA I JE NEKO DRUGI TO U GLAVU UVRTEO I INSTALIRAO?
DA LI SAM U OVOME JEDNOME ŽIVOTU
MOŽDA DOŽIVEO I IMAGINACIJU,
PRONAŠAO REINKARNACIJU,
POTPISAO PRED ĐAVOLOM KAPITULACIJU,
MOŽDA SAM I ISUSA TERAO OD SEBE
U NEKAKVU IZOLACIJU,
NOSIO I ZVEZDU PETOKRAKU ZA NEKU NACIJU.
SVE SE DUBOKO UVRĆE I INSTALIRA
U NAŠE NEZAŠTIĆENE NEDUŽNE GLAVUDŽE.
DUBOKO I SEBIČNO GURAMO SVET U SEBE,
SVAKO SAMO ZA SEBE.
PRAVIMO I VAJAMO SEBE SAMI,
SAMO SEBE I PRAVIMO,
NIŠTA VIŠE SEM TOGA I NE ZNAMO.
DA LI JE TO UMETNOST
KOJOM ĆE BITI I DRUGI ZADOVOLJNI
ILI JE TO SAMO UMETNOST
ZA SAMOG SEBE OD KOJE NIKO NEĆE
IMATI NIKAKVE KORISTI SEM TEBE.
SAMO JEDAN JEDINI
"POZIV" PROMENIĆE TI SVE
I SVET I TEBE A I DRUGE.

2007-11-14T03:21:00.000-08:00

OGLED (EXPERIMENT)

SKLONITI,
OTKLONITI,
ODBACITI,
IZBACITI,
UNIŠTITI
I POKLONITI
SVE ONO SUVIŠNO OKO SEBE,
JEDNOSTAVNO POŠTEDETI SE BEDE
I NAČI SE U RAJU "ARTA".
OSLOBOĐEN SVIH OKOVA,
STEGA SUVIŠNIH NAPORA,
BESPOTREBNIH I GLUPIH RAZMIŠLJANJA
UČINITI SEBE, NAČINITI DRUGE
BOLJIMA OD GORIH,
NAJBOLJIMA OD NAJGORIH,
UKAZATI,
ISPRAVITI,
PREKROJITI,
SVE ONO NEUKAZANO,
SVE ONO POGREŠNO
I NAKRIVO SKROJENO.
TREBA MI PAR TUCETA
IZDVOJENIH SVOJIM DELIMA
IZ OVE VEČITO KRITIČNE MASE
PA DA JEDNIM VELIKIM, NAJVEĆIM DELOM
PROMENIMO SVIMA NA LICIMA GRIMASE.
DA SVE OVO SUVIŠNO PREOKRENEMO,
POKRENEMO,
PRETUMBAMO,
IZMEŠAMO
A DA SAV ONAJ VIŠAK U NEKAKAV BEZDAN GURNEMO.
NIKAKAV VIŠAK NE BI NI POSTOJAO,
JER NIŠTA VIŠAK NI NIJE,
SVE JE TOLIKO LEPO I SAVRŠENO,
DA SAMO TREBA DA BUDE NEKAKO LEPŠE I BOLJE
OBJAŠNJENO I OPISANO.
SVE ŠTO POSTOJI,
SVE ŠTO FUNKCIONIŠE,
SVE ŠTO LETI I SVE ONO ŠTO MISLI,
SVE ŠTO SAMO ČEKA
DA GA NEKO NA NEKAKAV PRAVI NAČIN "ISKORISTI".
SVE JE OVO LEPO I DOBRO JOŠ UVEK
S' OBZIROM DA ČOVEK PLANIRA
DA OSTANE OVAKAV ZAUVEK.
POMISLIMO SAMO SVI ODJEDNOM NA TO
KAKO BI ŽELELI EVOLUCIJU DA UBRZAMO.
DA LI BI SE VRATILI SVI NA DRVO?

2007-11-05T03:17:00.000-08:00

BORBA PROTIV SUVIŠNE KONKURENCIJE "OGLAS OBJAVLJEN U DNEVNIM NOVINAMA KOJE ZVANIČNO NE POSTOJE"

OD DANAS SE U NAŠOJ OPŠTINI
UVODI SPECIJALNA AKCIJA ČIŠČENJA
CELOKUPNE NAŠE I VAŠE DRUŠTVENE SREDINE
U CILJU SVEOPŠTEG OČUVANJA
DRUŠTVENOG MORALA,
A ZARAD
OČUVANJA,
NEGOVANJA
I UZDIZANJA
PORODICE KAO OSNOVNOG STUBA I NOSIOCA NAŠEGA DRUŠTVA.
NAIME, UOČENO JE U POSLEDNJE VREME
DA JE INTENZIVNO I U VELIKOM USPONU PRIMEĆENA POJAVA
DA DEVOJKE KOJE NISU VISOKOG MORALA I POZNATOG POREKLA
ŠIRE NEMORAL I BLUD
MEĐU ŠIROKIM PUČANSTVOM I TO NA NAČINE
KOJI NISU PRIMERENI I DOSTOJNI
NAŠIM VISOKIM MORALNIM KARAKTERISTIKAMA,
PO KOJIMA SMO MI KAO POPULACIJA NADALEKO I NAŠIROKO
ČUVENI I POZNATI.
ZBOG SVEOPŠTE SITUACIJE,
SKREĆE SE PAŽNJA
DA TAKVE OSOBE KOJE SU KARAKTERISTIČNE
BOJE,
MIRISA,
IZGLEDA
I PONAŠANJA
ODMAH PRIJAVITE NA BILO KOJI BROJ TELEFONA,
KAO I NA BILO KOJI BROJ PEJDŽERA
ILI NAJBLIŽOJ ŠINTERSKOJ STANICI
ŠTO BI IZMEĐU OSTALOG BILO I NAJBOLJE URADITI.
SVE TO JE PRVENSTVENO
KAKO U VAŠEM TAKO I U NAŠEM INTERESU,
U INTERESU VAŠIH BUDUČIH ŽENA I MAJKI VAŠE DECE
A ZARAD
OČUVANJA
I NEGOVANJA
NAŠEG VEKOVNO STVARANOG VISOKOG MORALA.
SAMO SA NAŠIM DEVOJKAMA USPEĆETE DA U TOJ BORBI
NE POKLEKNETE I NE POSRNETE.
SAMO SA NAŠIM DEVOJKAMA KOJE SU VAKCINISANE I OČISČENE
OD SVIH VRSTA PARAZITA,
OSEĆAĆETE SE ZAŠTIČENO I BEZBEDNO
BEZ IKAKVE GRIŽE SAVESTI DA MOŽDA RADITE
NEŠTO ZABRANJENO ILI NEMORALNO.
NAŠE BROJNE POHVALE VISOKIH I UGLEDNIH LIČNOSTI
KAKO IZ NAŠE OPŠTINE TAKO I IZ DRUGIH OPŠTINA
NAJBOLJA SU POTVRDA NAŠEG VISOKOG NIVOA.
UVERITE SE U NAŠU POSLOVNOST
A DA NE MORATE NI DA IZLAZITE IZ VAŠEG TOPLOG DOMA
NARUČITE VAŠU DEVOJKU OMILJENE
BOJE,
MIRISA
I IZGLEDA
I MI ĆE MO VAM DOSTAVITI NA VAŠU ADRESU.
NAŠA ADRESA JE: DOBROVOLJAČKOG SEXA BR.69
DRUŠTVO PATOLOŠKIH LIKOVA
OPŠTINA: OVDE PIŠETE - NAŠA
I NE ZABORAVITE NA NAŠ VAMA DOBRO ZNAN SLOGAN:
"VI STE NA NAMA SAMO ZBOG VAS,
MI SMO ISPOD VAS SAMO ZBOG NAS"

2007-11-01T09:36:00.000-07:00

ZARAŽENI JEDNO OD DRUGOG

UBIJA ME SVAKA TVOJA BLIZINA,
IDI SAMO ŠTO DALJE OD MENE
I JA ĆU DA IDEM ŠTO DALJE OD TEBE.
ALI I TADA ĆEMO SE ZNAM,
NEKAKO OPET PONOVO SRESTI,
PRIČAĆEMO JEDNO DRUGOME
KAKO NISMO JOŠ UVEK U ŽIVOTU SREĆNI,
PRAVIĆEMO SE I DALJE
KAO DA LJUBAV MEĐU NAMA NIKAKVA NE POSTOJI
I SVE ĆE NA KRAJU PRERASTI U NEKAKVU NEBULOZNU SVAĐU
KO JE I KADA ISPAO BOLJI A KO JE KAD GORI.
SVE ĆE UVEK IZMEĐU NAS OSTATI ZAUVEK ISTO,
NIKADA, NAŠU LJUBAV KOJU SU NEKI DRUGI ZAGADILI
NEĆEMO USPETI DA DOVEDEMO NA ČISTO.
PRLJAVI SMO OD RAZVRATNOG ŽIVOTA I SILNIH LUTANJA,ŽKRIJEMO SE KAO NEKAKVE ZVERI NAKON SVAKOGA SVITANJA.
MI,
U NEKAKVOJ NOČI OTKRIVENI,
U NEKAKVOJ NOČI STVORENI,
LJUBAVI SAMO VERNI I PODANI,
EXTAZOM ZARAŽENI
DO KRAJA BOLA,
MI SMO BEDNI ZAROBLJENICI U ZEMLJI SNOVA
DA, TO SMO MI
LUDI LJUDI LJUBAVI
ZAROBLJENI U OVOME SVETU NEMILOSRDNE PROLAZNOSTI,
ZAŠTO PROLAZIŠ POKRAJ MENE DANAS KAO DA SMO POTPUNI STRANCI. IZMEĐU NAS OSTAĆE ZAUVEK LJUBAV,
OSTAĆE ZAUVEK NEGDE DUBOKO U NAMA
I MOŽEŠ DA BEŽIŠ DALEKO KOLIKO GOD ŽELIŠ OD MENE,
MOGU TOLIKO ISTO DA BEŽIM I JA OD TEBE,
NIŠTA SE BITNIJE NEĆE PROMENITI IZMEĐU TEBE I MENE.
UNIŠTIĆEŠ JOŠ NEČIJI ŽIVOT SEM SVOG
I JA ĆU UNIŠTITI NEČIJI DRUGI PORED MOG,
I MRZEČE NAS ZBOG TOGA SVI PA I SAM BOG.
LJUBAV I SREĆA NE IDU ZAJEDNO,
MISLILI SMO DA ĆE TO IZMEĐU NAS DA TRAJE TRAJNO,
ZATO DANAS NEMAMO NI JEDNO NI DRUGO.

2007-10-29T04:22:00.000-07:00

UZDIZANJE
"SA POVEČANJEM LIČNOSTI UVEK SE POVEČAVAJU I SILE KOJE TU SILU ŽELE DA UNIŠTE PREŽIVLJAVAJU SAMO ONI KOJI SU SPOSOBNI DA PREŽIVE A TO NE MORA DA ZNAČI DA SU UJEDNO I NAJSPOSOBNIJI. BITI NAJSPOSOBNIJI NE IMPLICIRA I NAJBOLJI".

KOLIKO JE ŽIVOT SLIČAN PRIRODI,
ISTO TOLIKO JE I PRIRODA SLIČNA ŽIVOTU.
PROSTO SE NE MOŽE OŠTRO NI PODELITI
ŠTA JE PRIRODA A ŠTA JE ČOVEK,
ILI JE TO JEDNO TE ISTO ALI SU SAMO TERMINI DRUGAČIJI.
BORBA ZA PROSPERITET,
BORBA ZA PREŽIVLJAVANJE,
BORBA IZMEĐU JAČIH I SLABIJIH.
SETIMO SE SAMO KOLIKO SMO PUTA POSMATRALI
TO PREDIVNO DRVEČE U ŠUMI
A DA NISMO NI PRIMETILI KOLIKA JE BORBA ZA PREŽIVLJAVANJE
IZMEĐU MALIH MLADICA I VELIKOG I STARIJEG DRVEĆA TU PRISUTNA.
MLADICE SE GRČEVITO BORE ZA SUNCE SA VELIKIM,
JAČIM
I SNAŽNIJIM
DRVEČEM KOJE IM ZAKLANJA SVO SUNCE I GRABI SAMO ZA SEBE. MNOGO MLADICA NA TOM RAZVOJNOM PUTU UMIRE ŽBEZ IKAKVE ŠANSE DA JEDNOGA DANA I ONO POSTANE JEDAN OD RETKIH GOROSTASA,
BEZ IKAKVE ŠANSE DA I ONO DOSTIGNE TOLIKU VELIČINU.
ONE MLADICE KOJE I PORED SVEGA USPEJU
DA SE IZBORE ZA SVOJE MESTO POD SUNCEM
IZ DANA U DAN, IZ GODINE U GODINU,
SVE VIŠE I VIŠE OTIMAJU SVOJ DEO
"TE" ZA MNOGE NEDOSTUPNE VISINE.
ONE SAMO UZIMAJU ZA SEBE ONAJ SVOJ DEO SUNCA
KOJI IM I PRIPADA KAO NAGRADA ZA TO ŠTO SU PREŽIVELI
ONO ŠTO MNOGE MLADICE NISU.
PREŽIVELO DRVEČE MENJA SAMO NEKAKVA STARA STABLA
KOJA VIŠE NISU TOLIKO VITALNA I SVEŽA
I KOJA NEMAJU VIŠE TU SNAGU
DA SE NOSE SA MLAĐIMA I JAČIMA.
STARIJA STABLA POD SVOJE UZIMA NEKAKVA VIŠA INTELIGENCIJA
I ON POČINJE DA POPRIMA NEKAKVE NOVE I FUNKCIJONALNE OBLIKE.
PREŽIVETI U SVAKAKVOM SISTEMU,
TO MOGU SAMO ONI NAJVEĆI.

BUDI TO

NE, JA NE ŽELIM DA TI IKADA BUDEŠ MOJ ROB,
NITI OBIČNA IGRAČKA U OVIM MOJIM RUKAMA.
NE, JA NE ŽELIM DA MI BUDEŠ NI PRIJATELJ STARI,
NITI NEKAKVA MOJA BEBICA.
BUDI SAMO MOJ SUDRUG U OVOJ BITCI SA GOMILAMA LUDAKA,
DA ZAJEDNIČKIM SNAGAMA IZBORIMO ZAJEDNIČKU POBEDU,
DA POBEDIMO I SAM ŽIVOT OVAJ NAŠ,
DA NAŠU BUDUĆU LJUBAV
NAČINIMO BESMRTNOM.

VIDIM TE U MENI

U TVOJIM OČIMA VIDIM SVOJE SRCE,
U TVOME SRCU VIDIM SVOJE OČI,
U MOJIM OČIMA VIDIŠ SVOJE SRCE,
U MOME SRCU VIDIŠ SVOJE OČI.
NE VIDIMO NIŠTA VIŠE OD SILNE LJUBAVI।

2007-10-24T12:12:00.000-07:00

Ja sam zaplakala, iako to retko činim

Zaletela sam se u stranca dok je prolazio,
'O, oprostite mi, molim vas!' bio je moj odgovor.

On je rekao, 'Molim Vas, oprostite vi meni;
nisam vas video.'

Bili smo tako uctivi, taj stranac i ja.
Otisli smo svojim putem i pozdravili se.

Ali kod kuce se pricala drugacija prica,
kako smo tretirali svoje voljene, mlade i stare.

Kasnije toga dana, dok sam spremala veceru,
moj sin je stao iza mene vrlo tiho.

Kad sam se okrenula, gotovo sam se sudarila s njim.
'Makni mi se s puta!' rekla sam uz viku.

On je otisao, a njegovo malo srce se slomilo.
Nisam shvatila koliko sam ostro govorila.

Dok sam lezala budna u krevetu,
tihi Bozji glas mi je progovorio,
'Dok si delila sa strancem
uobicajenu uljudnost,
tvoja porodica koju volis, bila je povredjena.

Idi i pogledaj na kuhinjski pod,
naci ces cvece pored vrata.
To cvece je tvoj sin doneo za tebe.
Ubrao ih je sam: ruzicasto, zuto i plavo.

Stajao je vrlo tiho da ne pokvari iznenadjenje,
nisi videla suze koje su ispunile njegove male oci.'

Tada sam se osetila tako malenom,
i suze su mi pocele teci niz lice.

Tiho sam otisla i klekla pored njegovog kreveta;
'Probudi se, maleni, probudi se,' rekla sam.

'Jesi li ti ubrao za mene ovo cvece?'
Smesio se, 'Nasao sam ih napolju, kod drveta.
Ubrao sam ih zato jer su lepi kao ti.
Znao sam da ce ti se svideti, posebno plavi.'

Rekla sam, 'Sine, jako mi je zao sto sam se onako ponela danas; nisam trebala da vicem tako na
tebe.'

Rekao je, 'O, mama, u redu je. Svejedno te volim.'

Ja sam rekla, 'Sine, i ja tebe volim, i volim cvece,
posebno plavo.'

PORODICA

Jeste li svesni da ako umremo sutra,
firma za koju smo radili, lako nas uskoro moze
zameniti.
Ali porodica koju ostavljamo iza sebe
osecala bi gubitak do kraja njihovih zivota.

I molim te, razmisli, unosimo se u posao vise nego u
svoje porodice, zar ne mislis da to nije mudro
ulaganje?
Dakle, sta je sustina price?

Znas li sta znaci rec porodica? FAMILY
FAMILY= FATHER AND MOTHER I LOVE YOU

Prosledi ovu poruku ka 7 ljudi osim tebe i mene.

Doziveces cudo sutra.
Ne previdjaj ga i Bog ce te blagosloviti.