Ovaj problem sam rešio dodavanjem jednog kraćeg CSS koda, i to u selekciju koja je za to namenjena direktno u samom Helix template. Evo ispod kako taj kod izgleda.

.logo img {
    margin-top: 70px !important;
}

Ovde bi se moglo zameriti to što se koristi !important u samom kodu, jer je preporuka da se ta komanda koristi što manje. Stvar je da kada se želi preći preko ovoga mora se dodati još precizniji !important u sam CSS. To sve dovodi do situacija da se kroz kasniji rad gubi smisao kaskade samog CSS koda, što samo komplikuje kasnije održavanje.

Može se reći da je bolje koristiti preciznije CSS selektore unutar Custom CSS polja. Ono što svakako treba odraditi jeste dodati jasan komentar pored koda koji smo dodali i to zavedemo u dokumentaciju održavanja veb sajta. Sam Helix ultimate i Joomla 6 su sistemi koji se neprestano unapređuju, te će sigurno i ovaj problem biti rešen u nekom trenutku, a nama ostaje da povremeno uklonimo taj kod koji smo dodali te proverimo da li se logo i bez njega dobro pozicionira.

Ovaj članak se nalazi unutar Joomla ketegorije ovde na sajtu, a možete da posetite i sajt moje firme – Tri zvezde Apatin.

Odmah da napomenem da ovde pišem o optimizaciji e-prodavnica koje su napravljene uz WordPress i plugin WooCommerce. Broj polja na checkaut strani je nepotrebno velik, sad kod nas su to stranice Plaćanje i Poručivanje. Polja koja nisu potrebna po mom mišljenju su “Kompanija” i “Okrug / Region”, a stvar sam rešio pluginom Flexible Checkout Fields for WooCommerce.

Ovaj plagin je besplatan za preuzimanje i korišćenje u osnovnoj verziji, mada moram priznati i da takav nudi veliki broj opcija. Ovaj plugin je dostupan i u PRO verziji gde nudi još dosta mogućnosti.

Kako obrisati polja sa stranica Plaćanje i Poručivanje u e-shopu

Za početak je dovoljno preuzeti, instalirati i aktivirati plugin Flexible Checkout Fields for WooCommerce. Nakon toga će se u administratorskom penelu u meniju sa leve strane u sekciji WooCommerce pojaviti link Checkout Fields.

Kada se klikne na taj link otvara se panel za podešavanje vrednosti na sheckaout stranicama u sklopu prodavnice. Tu su prisutna tri taba i nama je zanimljiv treći tab Checkout Sections. Ovaj tab ima tri sekcije Biling, Shipping i Order i svaka se može posebno podešavati. Dovoljno je samo da se za polje koje nas zanima obeleži ili ne obeleži stavka Enable field i nakon toga da se sačuva takvo podešavanje.

Video tutorijal kako podešavati ova plugin

Link do videa – https://www.youtube.com/watch?v=fRYyPDltuuw

Šta nudi još besplatna verzija ovog plugina za WooCommerce

Besplatna verzija plugina Flexible Checkout Fields for WooCommerce omogućava da lako prilagodite polja na WooCommerce checkout stranici bez potrebe za kodiranjem. Možete sakriti, preimenovati ili reorganizovati standardna polja, poput adrese ili telefona. Na taj način će proces kupovine biti jednostavniji i bolje prilagođen kupcima.

Osim uređivanja postojećih, možete dodati nova polja poput tekstualnih napomena, polja za brojeve ili checkbox-ova. Ovo je korisno ako želite da kupci ostave dodatne informacije, kao što su posebne napomene za dostavu ili napomena o poklonu. Sve se radi kroz jednostavan WordPress admin panel.

Moguće je odrediti koja polja su obavezna ili samo za određene korisnike. Polja se mogu prikazivati i u email potvrdama. Iako su neke naprednije funkcije dostupne samo u premium verziji, besplatna verzija je dovoljna za osnovnu personalizaciju checkout procesa.

Kao što se vidi ta osnovna verzija plugina Flexible Checkout Fields for WooCommerce nudi sasvim dovoljno opcija da prilagodite svoju prodavnicu da bude jednostavnija kupcima za korišćenje.

Proof of Work (PoW)

Mada bi se za ovo što ja radim teško moglo reći da je pravi Proof of Work (PoW), prema nekim tumačenima to i jeste. Odlučio sam se za neke projekte koji spadaju u takozvane shitcoine (The term shitcoin refers to a cryptocurrency with little to no value or no immediate, discernible purpose). Ovi za koje sam se uključio podrazumevaju pre svega svakodnevno prijavljivanje na njihove sisteme i izvršavanje manjih zadataka.

Ovde ću navesti odmah koji su to projekti i staviti linkove ukoliko bi ste se želeli uključiti da probate. Od svih njih samo je Pi Network odvojen kao poseban projekat dok su svi ostali na Telegramu i neophodno je da imate Telegram instaliran na mobilnom.

• Pi Network – https://minepi.com/novii025 – novii025 je invitation code
• Time farm – https://t.me/TimeFarmCryptoBot?start=K2gGm22hRIhqhFQy
• HOT Wallet – https://t.me/herewalletbot/app?startapp=19593182
• Yescoin – https://t.me/theYescoin_bot/Yescoin?startapp=2yyhOm
• SEED – t.me/seed_coin_bot/app?startapp=7335253502
• W-coin – https://t.me/wcoin_tapbot/wcoin_app?startapp=NzMzNTI1MzUwMg==
• Spell Wallet – https://t.me/spell_wallet_bot/wallet?startapp=r-spell1slwgfsm4c6g0s4jf8vqm80vwy0j24j7072j4rz__utm-friendsTabRef

Neki moji utisci oko ovih kripto projekata

Svakako da je napoznatiji Pinetwork, koji me je privukao zbog skupljanja zajednice i pre nego što je išta urađeno. Kroz seriju određenih događaja kao što su hakatroni napravljen je priličan pomak i kreirano je dosta funkcija unutar same aplikacije. Sama kriptovaluta još nije izlistana na menjačnicama, ali postoje kupciveć u ovoj fazi.

Što se tiče ostalih šest projekata moglo bi se reći da su dosta šarenoliki. Moram napomenuti da su pokrenuti u različitim vremenski periodima i da imaju različit broj korisnika.

Sad kada bi se svi oni sastavili u jedan veliki projekat imali bi sve neophodno, ovako pojedinačno svi imaju neke svoje nedostatke. Naravno da treba napomenuti da su najvažnija stvar korisnici i to svi oni imaju. Međutim prva stvar koju bi trebali da imaju jeste beli papir, što neki od njih nemaju (objavljeno). Zapravo kada se malo koristi projekat vidi se da imaju nekakav plan razvoja, ali je stvar da on nije javno objavljen.

sa bloga – Kako sam ugasio tri projekta u 2023 godini

Što se tiče neke vrednosti, pa ni jedan od ovih projekata ih za sada nema. To za mene nije problem, nekako sam više zainteresovan za praćenje sistema kako to radi. Sasvim je sigurno da blokčejn nudi mnogo mogućnosti koje za sada su samo minimalno iskorišćene.

Neki plan za naredni period

Osim Pi networka koji koristim oko dve godine, ove ostale koristim par meseci. Da bi se stekla malo bolja slika oko toga šta može da se bude u narednom periodu, nastaviću da učestvujem u svih 6 projekata. Naredne godine u ovo vreme ću napisati kakva su iskustva i kako sam se sa kojim proveo.

Što se tiče kriptovaluta treba biti oprezan jer je prisutno mnogo prevara. Tu ide prva preporuka da se posavetujete sa nekim ko se tim bavi više vremena, da se ne oslanjate 100% a informacije sa interneta. Nemojte bespotrebno ostavljati svoje važne podatke ni na jednom sajtu.

Kao što sam već napisao na internetu dosta dugo radim i kako uglavnom radim za sebe, samo povremeno za druge, došao sam u situaciju da imam pokrenuto više od 10 veb sajtova. Mada može delovati kao da sam pravio sajtove samo da ih bude što više, zapravo je svaki imao jasan cilj.

Poljolink

Prvi projekat koji ću predstaviti i opisati njegovo gašenje je bio zamišljen kao direktorijum poljoprivrednih firmi i imao je odlično ime – poljolink. Napravio sam ga 2013 godine, u periodu kada su se prestale osećati negativnosti nakon ekonomske krize. Nekako u tom periodu je i poljoinfo forum ojačao i ja sam tražio priliku kako da proširim posaou toj oblasti.

Direktorijum poljoprivrednih firmi je tada bio dobra ideja, a sasvim sigurno je i sada, jednostavno u Srbiji se oko 20% stanovništva bavi i svi bi imali koristi od njega. Sama izrada direktorijuma firmi je tada (kao i sada) bila prilično jednostavna sa tehničke strane. Osnovu čini WordPress i instalira se neka tema koja je namenjena za direktorijume firmi, potom se to malo vizuelno uobliči i može se početi raditi.

Razlog za gašenje je nedostatak vremena za rad, jer se pokazalo da je glavna komponenta dobrog direktorijuma firmu komunikacija sa firmama koje su upisane. Ja sam zamislio da oni dobiju svoje naloge i da sami unose svoje podatke. Međutim u praksi je situacija da vlasnici firmi se bave svojim poslom, a emaju baš vremena da rade na promociji.

Pikeinfo

Ovo je bila zanimljiva ideja, a koncept je dokazan na većm broju primera. Sistem se sastojao na ideji da se napravi kanal gde bi se pisalo o ribolovu štuke na englesom jeziku, a da se kao dodatni prostor postavi YouTube kanal.

Ovo se dokazalo kao dobar metod jer je u pitanju niša koja nije preterano široka, a pruža opet dovoljno prostora za kreiranje sadržaja. Međutim problem je nastao u tome što e potrebno dosta vremena da se kreiraju tekstovi, ali i video materijal. Kako se došlo do toga da je napravljen samo osnovni prototip sa desetak tekstova i sličnim brojem videa na YT kanalu i da je potom sledila pauza od skoro godinu dana, postalo je jasno da me dalji razvoj tog sajta ne interesuje previše. Tako da je i ovaj sajt ugašen.

Zanimljiv forum

Od ova tri projekta, ovaj mi je najviše značio jer se razvijao više od 15 godina, sa tim da je u samom startu imao i relativno aktivnu zajednicu. Tema foruma je bila lov i ribolov kao što je i sam zanimljiv sajt koncipiran.

Čitav forum je pokretala SMF skripta koja je u samom početku rada bila odlično podržana, međutim kako je vreme prolazilo to podrška zajednice je opadala. To se pre svega ogledalo u periodu kada su sajtovi trebali da budu istovremeno prilagođeni desktopu ali i mobilnim uređajima. Zajednica koja se okupljala se razišla, deo koji zanima pecanje se prebacio na forum Vukovi sa Dunava.

Nedostatak zajednice, ali i problemi oko same skripte koja se sve sporije razvijala su doprineli da se odlučim da to bude treći projekat u 2023 godini koji će prestati sa radom.

Nekog zaključka oko gašenja projekata i nemam, sa jedne strane je sasvim jasno da projekti koji se nikako ne razvijaju trebaju biti ugašeni. Opet, sa druge strane postoji i mišljene zašto gasiti sajtove, jer su na zajedničkom hostingi samo se plaćaju domeni na godišnjem nivou, pa to pune ne košta. Oba stava su podjednako dobra, ali sam odlučio da ova tri projekta – sajta ugasim. Sad nakon par meseci mogu reći ni da nemam nešto neke ni novčane uštede, a ne mogu reći ni da imam nešto vremena više za rad na drugim sajtovima. Međutim isto da kažem da dajem preporuku da se projekti – sajtovi bez perspektive ipak ugase.

Pisanje članka u Joomli se ne razlikuje mnogo od drugih CMS-ova, to je editor koji dosta liči na standardnu formu kou ima na primer program Word. Međutim ovde je problem kako da se dobije URL od objavljenog članka. U osnovi je to jednostavno jer se članak pojavi u određenoj kategoriji, ali ponekad se mora napisati tekst koji ne spada ni u jednu kategoriju sa sajta. Ja sam konkretno zapeo kad sa pisao članke “Politika privatnosti” i “Uslovi korišćenja”

Kako pronaći link do članka

Kada se objavi članak u Jooma CMS-u postoje dva načina koja sam našao da možete dobri link na sajtu. U osnovi ovo ne znači da ne postoji i neki “logičniji” način i neki koji je SEO prihvatljiviji. Međutim ja ga za sad nisam pronašao, jer sam do sada uglavnom objavljivao tekstove kao neke delove katetegorija i mogao sam doći do linka od teksta direktno preko te kategorije.

Da bi se našao objavljen članak upotrebljava se ID broj članka, a ovde ispod ću navesti prvu varijantu, potrebno je da promenete naziv domena i postavite svoj i na kraju ove fraze da upišete ID broj članka

“http://domentvoj.com/index.php?option=com_content&view=article&id=XX”

Ovo je primer i to iskopirate u adres bar, promenite podatke koje treba i to je to. Ovo je komplikovaniji način jer zahteva da se zapamti cela fraza.

Druga varijanta ima isti rezultat, ali podrazumeva da se iskopira URL dok je otvoren članak u editoru. To što smo kopirali ubacimo u adres bar novog taba i potrebno je da se ukloni iz te adrese fraza administrator/ i da se potok klikne da se učita strana. Dobra stvar je što je pri ovoj akciji već upisan ID broj članka

“https://tvojdomen.com/administrator/index.php?option=com_content&view=article&layout=edit&id=164”

Ima tu naravno još mogućnosti, ali su ovo dva načina koja ja koristim kad treba nešto brzo da se reši. Možda i nisu baš najbolja, ali zato obavljaju posao.

Pisanje članaka za CMS Joomla se malo razlikuje od pisanja u ostalim varijantama kao što je WordPress. A kako za Joomlu nema baš mnogo tutoriala rešio sam da napravim ovaj, nadam se da će nekom biti od koristi. Mada i nije baš česta situacija koju sam ovde opisao, jer se sve po osnovi objavljuje u kategorijama i lako se dođe do URL-a koji je lepši i bolje optimizovan za pretraživaće.

Samo iskopavanje je bilo u Apatinu, na lokalitetu Magareći mlin, neka bliža odrednica za one koji znaju teren je na Devetoj tabli u blizini Cigan hata Na sajtu Somborskog muzeja ima prikaz na karti gde se to nalazi tačnije.. To su neke tehikalije a još bi rekao da je iskopavanje trajalo od 11. septembra do 10. oktobra, bar što se mene tiče. Trebam reći da sam u tome učestovao kao radnik, da ne pomisli neko da sam bio stručni saradnik ili slično.

Ovde ću navesti i sve koji su radili na radovima: Anđelka Putica, Kristina Penezić, Ivana Živaljević, Viktorija Uzelac, Jugoslav Pendić, Nemanja Pavlović, Nikola Milivojević, Luka Jović, Nenad Spremo, Lazar Kusonić, Nikola Popović i ja Nikola Vejin. Uporedo sa radovima na iskopavanju su se odvijali i radovi na snimanju okolnog terena, tu je učestvovao i Jugoslav Pendić kog sam spomenuo već da je radio i na iskopavanju, a pored njega i Nikola Govedarica, Gordana Topić, Maša Buđen i Bojana Ivošević.

Ova akcija je izvedena iz dva dela, u prvom je vršeno istraživanje terena krajem 2022. i drugog dela samog arheološkog iskopavanja gde sam učestvovao.

• prvo je istraživanje krajem 2022. koje se zvalo – „Poslednji lovci i prvi zemljoradnici Bačke: kartiranje i zaštita lokaliteta Magareći mlin”
• drugi naziv je za iskopavanje 2023. koje se zvalo – “Poslednji lovci i prvi zemljoradnici Bačke, arheološko istraživanje lokaliteta Magareći mlin”

Nekoliko stvari oko lokaliteta Magareći mlin i iskopavanja 2023

Za početak ide priča kako je počelo sa istraživanjem, a sam start je bio polovinom osamdesetih godina dvadesetog veka, kada je tadašnji PIK “1 maj” planirao nešto raditi i graditi. Na tom terenu je primećeno da po površini ima polomljene grnčarije, što je dalo za pretpostaviti da ima nekih tragova ljudskih aktivnosti koji su u zemlji. Nakon toga je angažovan Pokrajinski zavod za zaštitu kulture, a radove je započeto Vladimir Leković 1985. godine. Ti prvi radovi su bili utvrđivanje stanja na terenu (rekognosciranje) 1985. i 1986. godine, a iskopavanja su rađena 1986, 1987. i 1989. godine.

Nakon tog perioda je došlo do mirovanja, obično se nakon završenih arheoloških iskopavanja vrši obrada nalaza i kompletiranje dokumentacije. Nakon te 1989. godine je došlo do prestanka rada na terenu, ali je materijal sa lokaliteta Magareći mlin kod Apatina povremeno pregledavan i analiziran, te se spominjao u stučnoj literaturi.

Te sve aktivnosti su dovele do ponovnog pregleda terena krajem 2022. godine, a nakon toga je i odlučeno da se početkom druge polovine 2023. godine počne sa iskopavanjima na terenu. Već sam napisao, ali ću ponoviti da je naziv projekta bio “Poslednji lovci i prvi zemljoradnici Bačke, arheološko istraživanje lokaliteta Magareći mlin“

A kako je bilo zapravo arheološko iskopavanje?

Na pitanje iz podnaslova moj odgovor bi bio zanimljivo iskustvo. Prva stvar je da već desetak godina vodim svoj posao na internetu i sve što ide sa vođenjem posla. Ovde na radovima na lokalitetu Magareći mlin je bila osoba koja je bila zadužena za organizaciju uglavnom svih stvari oko radova. Tako da je sa te strane bilo lakše, da se ne moram angažovati oko svega, nego samo koliko mogu i koliko mi bude određeno. Mada iskreno kao radnik sam se uglavnom držao ašova i lopate, trebam reći da ni ostali koji su radili nisu previše zaobilazili te dve alatke. Jer bez rada na njima, nema ni previše iskopavanja.

Sad šta će se iskopavati, u teoriji deluje jednostavno, a i onima koji gledaju sa strane isto deluje jednostavno. Prvo se rade razno razna snimanja, u fazonu georada, LIDAR (koristi se u u geodeziji, geomatici, arheologiji, geografiji, geologiji, geomorfologiji, seizmologiji, šumarstvu, atmosferskoj fizici) i slično, te se nakon toga obrade podaci i tu se mogu videti pozicije gde se nešto nalazi ispod zemlje. I tako to deluje lako, dobiješ snimak, odabereš gde će se kopati i malo se kopa, nađe se nešto, odnese u muzej i to je to.

U praksi je to malo kompleksnije, sam teren gde bi se moglo iskopavati je dosta širok. Međutim tu su odabrane neke anomalije u zemljištu, i kad se počelo sa iskopavanjem, prva stvar koja se dala primetiti da je u pitanju površinski sloj zemljišta ritska crncica, kao što je u ostalom na celoj Devetoj tabli.

Taj prvi oranični sloj je bio malo teži za rad i skidanje, ali i to se rešilo za par dana. Nakon toga se nastavilo iskpavanje u slojevima sa beleženjem svim potrebnih podataka. Materijal koji se nalazi (uglavnom komadi polomljene keramika) je pakovan i nakon toga se prebacivao u muzej gde će biti obrađivan u narednom periodu.

Na kraju ide pitanje koje sve zanima, a ono glasi šta je sve nađeno. Treba znati da bi na osnovu onoga što reklo na samom lokalitetu moglo reći da je u pitanju nešto nalaza iz neoliti i nešto malo više iz perioda bronzanog doba. Ovo je naravno previše okvirno (neolit počeo 5500. godina pre nove ere, a bronzano doba završilo 600. godina pre nove ere), ali tek kasnije analize mogu dati preciznije podatke koji period i koja kultura.

A što se tiče onog šta je nađeno, kao što sam spomenuo to je uglavnom grnčarija u fragmentima, što je za mene bilo veoma interesantno. A takve stvari mogu biti zanimljive uglavnom ljubitelima istorije.

Šta drugi kažu o ovom arheološkom iskopavanju

Mada je sama akcija radova završena relatino nedavno, mediji su objavili već određeni broj tekstova. Nešto je štampano u novinama, nešto je objavljeno i na portalima na internetu. Ovde ću postaviti neke od linkova, ali moram da napomeem da su neki tekstovi prilično slobodno napisanii i da treba imati malo rezerve prema onom što je napisano.

Prvo ide da kažem naznačajniji tekst, jer je objavljen na sajtu gradskog muzeja Sombor, a u sklopu teksta se nalazi i mapa gde je okvirno taj lokalitet.

O “Magarećem mlinu” povodom dana arheologije – https://gms.rs/vesti/o-magarecem-mlinu-povodom-dana-arheologije

A ovde ispod se nalaze linkovi do drugih tekstova koji su online objavljeni na netu do sada (linkovi nisu složeni ni po kakvom redosledu)

• soapatin.org – https://www.soapatin.org/vesti/o-magarecem-mlinu-govorili-predstavnici-arheoloskog-tima-i-lokalne-samouprave_1339
• facebook.com – radiodunav apatin – https://www.facebook.com/radiodunav.apatin/posts/pfbid02HzdyK6u96iLQsrzfEZg7ua2hDGR9WFk56k5PZm6E9iczdH3x9PbuzKebLuCd5vLyl
• facebook.com – somborgradski.muzej – https://www.facebook.com/somborgradski.muzej.1/posts/pfbid0uKKJbkue3wCTR7DWnZ47UpTVsBZNvyDq7Qg52zNExHjYUPG8JFNBeA3zshh3FQ43l
• radiodunav.com – https://www.radiodunav.com/neverovatno-arheolosko-otkrice-u-apatinu/?fbclid=IwAR2Z2H6V29Ahezs0Gchi08vQKUFxznHyWDfn5G7I-pw0UXHPuGmpGRi-TMo
• apatinskenovine.rs – https://www.apatinskenovine.rs/page/4086/-magareci-mlin-kod-apatina-najznacajniji-arheoloski-lokalitet-u-srbiji-posle-djerdapske-klisure
• soinfo.org – https://www.soinfo.org/vesti/vest/29894/pronadjeni-ljudski-ostaci-stari-vise-hiljada-godina-kod-apatina/
• politika.rs – https://www.politika.rs/scc/clanak/579885/Magareci-mlin-jedinstven-lokalitet-u-Srbiji
• sombor.info – https://sombor.info/vesti-zapadnobacki-okrug/item/11722-magareci-mlin-kod-apatina-jedinstven-lokalitet-u-srbiji
• kurir.rs – https://www.kurir.rs/vesti/srbija/4268348/arheoloska-senzacija-u-magarecem-mlinu-kod-apatina
• cvetnatisi.rs – https://cvetnatisi.rs/2023/10/15/lokalitet-magareci-mlin-poseduje-potencijal-za-arheoloska-istrazivanja/
• cvetnatisi.rs – https://cvetnatisi.rs/2023/10/12/istrazivanja-na-lokalitetu-magareci-mlin-u-apatinu/
• vojvodinauzivo.rs – https://vojvodinauzivo.rs/apatin-korac-obisla-lokalitet-magareci-mlin/
• 025info.rs – https://025info.rs/%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%9B-%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%88%D0%BB%D0%B0-%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82-%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B8-%D0%BC%D0%BB%D0%B8%D0%BD/
• tvsombor.com – https://tvsombor.com/u-apatinu-predstavljeni-rezultati-arheoloskih-istrazivanja-gradskog-muzeja-sombor/

Ovo bi bio neki presek linkova ka tekstovima koji su do sada objavljeni na internetu, a verovatno će ih biti još objavljeno u narednom periodu. A što se tiče imena Magareći mlin, o tome planiram da napišem jedan tekst ovde na blogu u skorije vreme.

Evo kako ga opisuje ChatGPT

Definicija coworkinga: Coworking je koncept deljenog radnog prostora gde se različiti pojedinci, preduzetnici, slobodni radnici i kompanije mogu okupiti i koristiti isti prostor za rad. To je alternativa tradicionalnom kancelarijskom radu i omogućava ljudima da dele resurse, kao što su stolovi, konferencijske sobe i oprema, kako bi radili na svojim projektima.

Od nedavno je coworking sistem rada dostupan u nekoj formi i u Apatinu, reč je zapravo o samo jednom danu kada se deo zainteresovanih okuplja na izletištu Ark. Kroz jednu manju anketu je odlučeno da se to odrađuje petkom, sa tim da je sam prostor uglavnom dostupan i drugim danima za one koji odluče da rade van kancelarije.

Ovo nije neka fiksna zajednica, prostor je otvoren za sve koji su zainteresovani. Situacija je takva da mogu doći i iskusni IT radnici, ali ima prostora i za one koje tek zanima kako bi počeli pa se interesuju šta bi mogli da rade.

Da bi se bolje organizovali i čuli konkretno šta ljude zanima oko coworkinga u Apatinu, napravljena je manja anketa. Popunjavanjem ove ankete možete se, ako želite prijaviti i za dobijanje dodatnih informacija vezanih sa okupljanje petkom.

Link do ankete

Anketa vezana za Coworkin Apatin

Sam prostor je tipa otvorene kancelarije, sa tim da nudi dobru pokrivenost signalom za internet u ostalim delovima objekta ili na otvorenom. Neko vreme za rade je predviđeno od 8 do 14 petkom, sa tim da je fleksibilno u skladu sa osnovama coworking prostora i svako može da dolazi i odlazi prema potrebama.

Izletište Ark se nalazi na nekih 500 metara udaljenosti od motela – restorana “Plava ruža”. Sad će neko reći da bi bilo bolje da se prostor nalazi u gradu, međutim i ova udaljenost ima svoje prednosti.

Pored samog prostora gde se radi i kvalitetnog signala za pristup internetu, tu je mogućnost povezivanja sa drugim ljudima iz Apatina i okoline (naprimer iz Sombora), te razmene iskustava i ideja vezanih za rad na Internetu. Znam da većini odgovara da rade u svom prostoru gde imaju svoj komfor i mir, međutim ovaj networking sa drugim članovima zajednice takođe može biti veoma koristan.

Coworking u Apatinu je pokrenut u dogovoru da ljudima koji vode izletište Ark kao jedan probni projekat koji bi mogao postati redovan. Neka okvirna ideja je da bi se u dogovoru sa korisnicima coworking prostora moglo dogovoriti organizovanje nekih IT događaja u narednom periodu. To bi mogli biti metupovi ili neke radionice, ukoliko bi bilo zainteresovanih.

Na ovom prostoru se u maju 2023 godine održao i WordCamp, konferencija koja uglavnom okuplja zajednicu koja koristi WordPress. Utisci učesnika su pozitivni, a svi su veoma dobro govorili o prostoru gde se konferencija održala. Taj događaj je bio direktan povod da se i krene sa coworkigom petkom na izletištu Ark.

Verovatno je da se sad mogu naći mane celom sistemu kako je ovo organizovano, ali će se vremenom to sve više uhodavati i prilagođavati potrebama. Mi koji dolazimo sada petkom da radimo, a i ekipa koja vodi izletište Ark smo zainteresovani da čujemo sve predloge, zato još jednom ponavljam preporuku da popunite anketu, jer će to biti od pomoći da se stvar unapredi.

Ovo je dobra prilika i za one koji dolaze sa strane, da imaju prostor gde mogu da rade preko interneta. Kako se samo izletište nalazi uz Dunavsku biciklističku rutu, to je prilike za one koji putuju biciklima da svrate i iskoriste pristup internetu, ali i sve druge mogućnosti koje se ovde nude.

Coworking u Somboru koliko mi je trenutno ne postoji, pa bi i za Somborce (ali i ljude iz okoline Sombora) bilo interesantno da povremeno dođu da rade u ovom prostoru.

Za nas iz Apatina je ovaj coworking je prilika da povremeno radimo van kancelarije ili kuće, takođe je prilika i da se povežemo sa drugim ljudima koji rade preko interneta i sa njima da direktno razmenimo ideje i skustva.

Ovaj plugin je dostupan u besplatnoj i Pro verziji, ali je za osnovne stvari basplatna verzija sasvim dovoljna. Pun naziv plugina u tom slučaju jeste Customizable WordPress Gallery Plugin – Modula Image Gallery i može da se nađe u sekciji pluginovi na WordPressovom sajtu.

Plugin za WordPress foto galeriju

Čitav postupak bi se mogao podeliti na tri koraka, od kojih je prvi preuzimanje tog plugina i njegovo instaliranje na sajtu. Sam postupak instalacije moće da se obavi na dva načina, prvi je direknto iz dela administracionog dela veb sajta koji je namenjen za rad sa pluginovima.

Drugi način jeste da se plugin preuzme sa Interneta na kompjuter, pa da se nakon toga prebaci na sajt i da se tamo aktivira.

Nakon aktiviranja plugina se u levom meniju u sklopu administratorskog dela se pojavljuje novi link “Modula”, koji nudi nekoliko dodatnih opcija od kojih je u prvom koraku zanimljiva opcija Galerije.

Pravljenje foto galerije

Kada se klikne na link Galerije otvara se strana sa prikazom trenutnih galerija, a kako je plugin tek instaliran to ej prazno. Interesantno je da ova strana ima i dva taba, gde se u klopu drugog nude neke od opcija, mada su one dostupne uglavnom u PRO Modula režimu rada.

Kreiranje nove galerije se obavlja klikom na dugme “Napravi novu” i i tu se otvara novi prozor gde treba prvu upisati naziv kategorije. Nakon toga se dodaju slike, a tu postoje dve opcije. Prva opcija jeste da se slike odaberu iz biblioteke mediskog sadržaja, druga opcija jeste da se prevuku sa kompjutera u polje koje je predviđeno za to, takozvanom metodom drag and drop.

Ispod toga se nalaze opcije za definisanje izgleda galerije, sa tim da se to podešava za svaku galeriju. Takoda svaka može da izgleda drugačije. Ovde trebate malo da testirate da bi ste videli šta od opcija najviše odgovara onome što ste zamislili. Ovde nisu opet dostupme baš sve opcije, neke se mogu koristiti samo PRO verziji.

Kompletan vodiš sa opcijama za podešavanje galerija – Tipovi galerija za Modula Gallery

Ovde trebam spomenuti kada prebacite sliek u galeriju, i kada se kursorom pređe preko slike pojavljuju se dve dodatne ikonice. Jedna od njih jeste da se slika izbriše iz galerije, dok druga otvara prozor za dodatno uređivanje slike, gde je najbitnije upisati ALT opis slike i opis slike koji se pojavljuje ispod slike u samoj galeriji.

Nakon završenih radova se klikne na dugme da se sačuva galerija, nakon čega se možemo vratiti na stranicu Galerije. Tu se može videti naziv galerije koju smo kreirali, zatim njen Shortcode i datum kada smo je kreirali. Za dalji rad nam je potrebno da iskopiramo Shortcode.

Dodavanje foto galerije na sajt

Ovde postoji više opcija, jer je bitno da se kratki kod – Shortcode ubaci na mesto gde želimo da se galerija prikaže.To može biti neki članak na sajtu, a može biti i posebna stranica.

Ja bih preporučio da se kreira posebna stranica, kao u videu što sam prikazao i da se nazove “Foto galerija” ili neko slično ime. Na taj način se može više foto galerija prikazati na jednom mestu, što je zgodno ako pratite na primer manifestacije.

Iznad i ispod Shortcoda možete dodati Tekst, a iznad bi bilo dobro da postavite i naslov sa jasnom oznakom o čemu se radi u toj galeriji.

Kako izgleda problem sa slikama

Kada je reč o problemima koje slike mogu napraviti na sajtu, dva su najveća: prvo prevelike dimenzije slike i drugo da slika bude sa previše detalja pa se ne vidi najbolje na čemu je fokus. Ima još tu problema, sa definisanjem boja, osvetljenja ili kontrsta, ali rešavanje toga zahteva malo više znanja. Ovde ću pisati malo za ona prva dva problema koji mogu napraviti i najviše štete.

Za prvi problem je ukratko veličina, a što je direktno povezano sa dimenzijama fotografije. Nije toliko bitno da li je u pitanju stok fotografija ili ste je sami snimili sa fotoaparatom. Prevelike fotografije se predugo učitavaju posetiocima sajta, a to nije poželjno (mnogo posetioca dolazi sa mobilnima i oni vide samo malu sličicu).

Druga stavka jeste isecanje fotografije, takozvano kropovanje (crop) sa ciljem da se ukloni sve nebitno. Na taj način će posetiocima sajta biti odmah jasno na čemu je fokus na slici i u samom tekstu koji prati sliku.

Pogledajte video, u njemu sam ovu temu malo bolje prikazao.

Kako najbrže srediti slike za veb sajt

Kada je u pitanju veličina slike, ona je najčešće u direktnoj vezi sa dimenzijama slike. Ono sa čime neće biti mnogo greške je da se širina slike postavi na dimenziju 1024px. Takva slika nikako nije premala za sajt, a ja ih konkretno sve stavljam da budu širine od 650px do 900px. I takve se sasvim dobro uklapaju u tekstove na sajtovima.

Kada se fotografiše sa fotoaparatom, cilj je da se napravi što veća slika jer se na njoj tako prikazuje najviše detalja. Slično je i sa slikama sa stok sajtova, one dolaze uglavnom u velikim dimenzijama, da bi se na njima sve videlo. Međutim to baš i nije neophodno kad su u pitanju slike za veb sajtove.

Druga stavka koja omogućava da se slike smanje i da se u isto vreme popravi ono na njima prikazano jeste kropovanje (crop). To je praktično opsecanje fotografije sa ciljem da se sa nje uklone svi viškovi, a ostane ono bitno.

Kropovanjem slike za sajt se takođe može promeniti i odnos stranica, što takođe na brzinu i jednostavno može da naglasi neke elemente slike. Ovde se ne treba zadovoljiti prvim rezultatom, nego treba probati sa dve – tri različite kombinacije.

Kada se naprave izmene, prilikom čuvanja slike izmenite joj malo naslov tako da pored nje ostane i netaknut orginal. Ta izmena imena slike je dovoljna da se na kraju doda broj 1 ili 01.

Dodatni savet za fotografije na sajtu

Tu je i još jedna dodatna mogućnost kada ste spremili sliku, treba joj dati ime u skladu sa onim što se na njoj nalazi i sa samim tekstom gde se smešta. Obično su slike sa nekim generičkim nazivima, što je posebno izraženo ukoliko su direktno sa fotoaparata.

Greška bi bila dodati slike koje kao naziv imaju img-625678 ili neke opcije koje čine samo nasumični brojevi. Na primer za ovaj tekst naziv slike bi bio optimizacija-slike-za-veb-sajt jer je bitno da ne bude isto kao naslov članka a treba se malo razlikovati i od URL-a.

Prilikom davanja imena sliki za neki članak treba se držati onoga što je na njoj i prikazano. Ne treba se glupirati pa pisati neke gluposti sa ciljem optimizacije za pretraživače, jer će u nekom narednom periodu od toga biti više štete nego koristi.

Rešenje za problem – 0 Class ‘JString’ not found

Na interntu zaista ima dosta pisanja o toj temi, pa ću dati ovde par linkova prema nekim od tih tekstova.

• https://forum.joomla.org/viewtopic.php?t=992943
• https://forum.joomla.org/viewtopic.php?t=988106
• https://forum.joomla.org/viewtopic.php?t=990822

Uglavnom sam shvatio da je problem sa nekom lokalnom verzijom dodatnog jezika na sajtu, to je kod mene bilo sr-YU. Za ovo ne znam kad sam ga dodao tačno na sajt, ali verovatno ima oko 10 godina. U međuvremenu sam od toga odustao i koristio engleski jezik na kompletnom sajtu. Taj folder sr-YU je ipak ostao u folderu lenguage.

Da bi rešio ovaj problem prijavio sam se na server preko FTP naloga, ušao u Home direktorijum, potom u lenguage direktorijum i tu sam obrisao direktorijum koji se zove sr-YU. Nakon te akcije kad sam ušao u admin panel Joomle, to jeste sajta, sve funkcije su bile dostupne i nije se više ispisivala greška 0 Class ‘JString’ not found.

Ovo je neko moje iskustvo kako da se reši Joomla 4 problem koji mi se pojavio nakon prebacivanja sa verzije 3 na verziju 4. Koliko sam video u onome što su pisali drugi korisnici Joomle i paketi za druge jezike su pravili probleme, znači da je problem malo širi od samo jednog jezika.

— možda vas zanima i ovaj tekst – Podešavanje “Read more:” na Joomli 3

Ovde moram napomenuti da mi se u admin delu pojavljuje info da bih trebao da obavim updejt ekstenzije Serbian, Latin, što ja za sad neću uraditi. Uglavnom sajt je koliko sam proverio potpuno funkcionalan, a za rešavanje te informacije oko updejta ću ipak malo više da se raspitam.

Uvek je poželjno kad to situacija dopušta da se dodatno informišete o greškama na sajtu. Ovo što sam ja odradio na sajtu je u priličnoj meri bilo na silu. Međutim za dalje radove na tom sajtu ću se dodatno informisati šta bi moglo da bude problem. pa tek onda pristupiti uklanjanju problema.

Na kraju ću da ponovim još jedanput da pre bilo kakvih akcija na serveru i na samom Joomla sajtu odradite izradu rezervne kopije – bekupa sajta. Posedovanje kopije svih fajlova sajta i baze podataka pre početka radova može biti od velike koristi ukoliko se pojavi neki problem kasnije tokom radova.