Novinarizmi!

Šipka od 115 kg...

2011-12-08T18:46:00.000+01:00

Sajt besplatnih novina 24sata.rs danas je objavio članak pod naslovom:

Seksi plesačica oko šipke koja ima 115 kilograma

Budući da je malo nezgrapno napisan, naslov nam na prvi pogled kaže da je šipka teška 115 kg. Međutim, misli se, naravno, na igračicu.

„Da utvrdimo gradivo“ i pogrešna upotreba zapete (po ko zna koji put)

2011-07-13T01:52:00.000+02:00

Izvesna novinarka izvesne kuće piše izvesnu rubriku iz domena kulture. Piše nam ona o piscu Vladimiru Pištalu, i piše nam sledeće:

Vladimir Pištalo spada među najznačajnije savremene srpske pisce. Za roman „Tesla, portret među maskama”, ovaj značajan književnik, dobio je Ninovu nagradu.

Eto, ima žena potrebu da u dve uzastopne rečenice naglasi da je čovek značajan književnik, i da istog u drugoj rečenici još odvoji i nepotrebnim zapetama.

Još jedan primer kako se ne piše tekst

2011-06-19T01:41:00.000+02:00

Evo opet jedan tekst kao primer kako nipošto ne smemo da pišemo, novinarke koju ćemo interno zvati Barbara Strajzend (Strajsend, Strejsend, Strejzend, kako već). To je ista ona koja je pisala o Đinđiću.

Evro-integracija Srbije, gledano spolja i iznutra, očekivano je bila u političkoj žiži protekle sedmice. Atlantska integracija, pak, gotovo da je ispunila politički prostor u trenutku kad joj, hladne glave gledano, ni mesto ni vreme nije.

Dok je Skupština Srbije usvajala Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i izmene Zakona o akcizama, te raspravljala o predlogu za izmenu Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, a sve u skladu sa evropskom agendom, Beograd su pohodili svetski zvaničnici, sa porukama vezanim upravo za evro-inegracije. Dok se u javnosti dizala velika prašina oko ulaska Srbije u NATO, zašta je navodni povod bila Strategijska vojna konferencija za partnere koja je održana u Beogradu, nekako u senci ostale su stvari za Srbiju mnogo važnije i sad i ovde, nego što je neka eventualna NATO aplikacija u nekoj ne bližoj budućnosti.

Dan za danom u Beogradu su boravili Verner Hojer, nemački državni ministar (a ne sekretar kako su mnogi mediji preneli) i Filip Gordon, pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja. I obojica prilično eksplicitno rekli da u procesu priključenja EU, Srbiju u dogledno vreme čeka još više podignuta politička letvica. U isto vreme evropski komesar za proširenje Štefan File tvrdi da nema novih uslova na putu Srbije ka Evropskoj uniji i ponavlja da je za dobijanje statusa kandidata neophodno puno ispunjenje Akcionog plana koji je ranije usvojila srpska vlada.

Hojer je izjavio da su granice na Balkanu "realnost koju niko ne treba da dovodi u pitanje" i da je priznavanje teritorijalnog integriteta "svih susednih država" jedan od preduslova za širenje EU. Gordon je, pak, istakao i da Srbija mora da reši pitanje s Kosovom, jer, ne može se primati u Uniju nova članica, ako ima nerešene odnose ili neusaglašenu granicu sa važnom susednom državom. Ostavljajući doduše ogradu da će "EU sama odlučiti da li je formalno diplomatsko priznanje Kosova uslov za pristupanje Uniji".

U diplomatskom svetu, kao uostalom i na unutrašnjem političkom planu, nije ni najmanje neuobičajeno da takozvani „niži“ funkcioneri u javnost izlaze sa teškim ili jeretičkim pričama. Kao probnim balonima koji bi trebalo da ispipaju teren, da izmere pozitivne i negativne reakcije. Što bi se vojnom terminologijom reklo, da odrade artiljerijsku pripremu. Neuobičajeno da se sve se to dešava u kolopletu otvaranja NATO priče, kao navodnog predizbornog aduta opozicije, u situaciji kad je evidentno da će izbori biti redovni i da smo ušli u verovatno najdužu predizbornu kampanju.

Bolji život i borba protiv korupcije, što je opozicija sebi zapisala na zastavi, ustupaju tako mesto bagatelizaciji evro i satanizaciji virtuelnih atlantskih integracija. Zaboravljajući očito da se izbori više ne dobijaju zbog spiska onog što narod neće, već zbog spiska želja i dobre volje da se ka njihovom ispunjenju krene.

Zanemarimo visokoumlje raznih "-acija" i metafora, pogledajmo sada samo rečenice koje umesto kao zavisne stoje ovde kao glavne rečenice (dakle pre njih umesto zapete imamo tačke), i u ovom slučaju nikako ne možemo da kažemo da je to greška u kucanju, jer se ponavlja na više mesta u tekstu. Eto.

Jezici sveta...

2011-06-14T00:15:00.000+02:00

I dalje smo u tekstu o Andriću iz one Ustanove. Ovo je nešto što može da se vidi na hiljadu raznih strana:

Njegova dela su prevedena na 45 jezika sveta i neprekidno doživljavaju nova izdanja.

Ne mislim na činjenicu na koliko jezika su prevedene Andrićeve knjige, nego na sintagmu "jezika sveta". Razmislite malo - šta to uopšte znači? Zašto moramo da naglašavamo da su u pitanju "jezici sveta"? Pa čega drugog bi bili? Ili ostavljamo možda prostora mogućnosti da postoje i jezici van planete Zemlje? Čisto sumnjam da mozgovi naših novinara idu tako daleko.

Lud zbunjenog (ili: Red reči, ne znam više ni ja koji deo)

2011-06-13T23:55:00.001+02:00

Ovo će biti kratko i bezbolno. Ona ustanova, tekst o Ivi Andriću. Trebalo mi je nekoliko minuta da shvatim šta lje spisateljica htela da kaže. Kamo sreće da razmišljanju naglas (jer mislim da bi tako uvidela zamršenost ovakve rečenične konstrukcije) poklanja upola toliko pažnje koliko boji svoje kose. Uh, direktna prozivka, gotov sam. Dakle:

Poštovaci njegovog dela, bar deo toga što im je poklonio, pokušavaju da vrate tako što se na raznim manifestacijama, mišlju i rečju, prisećaju ovog velikog čoveka i svega što je on zapisao i rekao.

Da se malo "bar deo toga što im je poklonio" pomeri dalje u rečenici, bilo bi mnogo jasnije... no, zašto bi bilo jasnije? Ionako ne znači ništa.

Vladike prizivaju duhove...

2011-05-18T01:28:00.000+02:00

Znam da ste ovo verovatno već videli na sve strane, no želim da bude ovde ovekovečeno. Dakle, pre dva dana počelo je prolećno zasedanje SA Sabora SPC. Kao i na početku ma kog većeg okupljanja, pre početka zasedanja Sabora, vrši se prizivanje Svetog Duha, koji treba da rukovodi i inspiriše učesnike da odluke donesu u Duhu Crkve i Jedinstva. Međutim, u Tanjugu očigledno sedi bulumenta pogubljenih i potpuno neobrazovanih ljudi, jer smo iz njihovih mozgova dobili sledeću vest, koju su svi, ali bukvalno svi preneli doslovno:

BEOGRAD, 15 maja (Tanjug) - Redovno majsko zasedanje Svetog arhijerejskog Sabora Srpske pravoslavne crkve počeće sutra u Beogradu sabiranjem arhijereja u tradicionalnom obredu prizivanja duhova, a glavna tema će biti "život Crkve u proteklom periodu", rečeno je Tanjugu u Srpskoj patrijaršiji.

Nisam mogao da izdržim, pozvao sam desk Tanjuga telefonom i pitao da li oni imaju lektora koji pregleda vesti pre no što ih oni "puste". ČIK pogodite kako je odgovor glasio - ne!

Ilegalna trgovina organima

2011-04-12T02:17:00.000+02:00

Otkako je Dik Marti objavio svoj izveštaj o trgovini ljudskim organima na KiM i u Severnoj Albaniji, naši novinari izmislili su novu kovanicu koja se u mom tefteru odmah pridružila drugarima poput „Srbi i nealbanci“. Naime, glavna sintagma svih vesti o datom slučaju bila je „ilegalna trgovina organima“. Možda sam ja glup, ali ja nisam još čuo da postoji legalna trgovina ljudskim organima. Evo par primera (linkovano ka originalima):

Nehumana postupanja sa ljudima i ilegalna trgovina ljudskim organima na Kosovu

Ilegalna trgovina organima cveta

Taj lekar je na Kosovu optužen za ilegalnu trgovinu organima u okolini Prištine 2008. godine, a sada se pretpostavlja da je bio u ulozi naručioca organa u aferi sa trgovinom delovima tela ubijenih zatvorenika tokom i nakon rata na Kosovu 1999. godine. (u ovom tekstu imate naizmenično ispravno i neispravno napisano...)

Komitet za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE) usvojio je 16. decembra nacrt izveštaja o ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu i u Albaniji i predlog prateće rezolucije specijalnog izvestioca Dika Martija, Komitet je dvotrećinskom većinom usvojio nacrt izveštaja u kojem Marti kao glavnog vođu grupe koja se bavila ilegalnom trgovinom organima navodi Tačija. (i u ovom tekstu imate naizmenično ispravno i neispravno)

Ima primera milion i još miliona... Rekoh već, možda sam ja glup, ali koliko znam, ne postoji legalna trgovina organima.

Red reči... ne znam više ni ja koji put...

2011-04-12T01:58:00.000+02:00

Da odmah pređemo na stvar:

Predsednik Srbije Boris Tadić, pozvao je na kraju dvodnevne zvanične posete Kuvajtu, otvarajući Biznis forum, kuvajtske privrednike da ulažu u Srbiji i poručio im da mogu računati na najbolje uslove poslovanja.

Ne znam za vas, al' meni je ovo malo rogobatno sklopljeno... Zaista mi nikad nije jasno kako ljudi sklope ovakve rečenice - da li oni to čuju u glavi? Zašto ne pišu onako kako pričaju? Ja bih to sklopio ovako:

Na kraju dvodnevne zvanične posete Kuvajtu, otvarajući Biznis forum, predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je kuvajtske privrednike...

Ili ovako:

Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je kuvajtske privrednike, otvarajući Biznis forum na kraju dvodnevne posete Kuvajtu, da ulažu u Srbiji...

Mada je i to malo rogobatno... Ipak je prva varijanta (moja) (meni) najbolja.

R.I.P. Đinđić ili „Kako se ne piše tekst“ II deo

2011-04-12T01:37:00.000+02:00

Vidite, u onoj ustanovi ima jedna novinarka, poznata po svom istančanom copy/paste spisateljskom stilu. A onda dođe 12. mart i godišnjica ubistva premijera Đinđića, i žena rešila da nam pokaže sva svoja novinarska umeća. I napisa žena tekst... pa... ja bih rekao vredan jednog Kurira ili nečeg sličnog vrlo čitanog, a nikako jedne jedva slušane državne stanice... Evo, procenite sami:

Na pitanje zašto je želeo da bude premijer kad zna da nijedna vlada u istočnoj Evropi nije preživela upuštanje u proces tranzicije, samouvereno je odgovorio: “Mi ćemo biti prvi. Samo mi smo demonstrirali tri meseca, samo mi smo izveli mirnu smenu diktatora i opet ćemo biti prvi”. Izjavivši ovo nešto posle 5. oktobra 2000. Zoran Đinđić verovatno nije ni slutio da će dve i po godine kasnije postati i prvi reformator žrtva atentata. Žrtva 6. oktobra koji se nije desio kad mu je vreme bilo, žrtva činjenice da mnogi od onih kojima 6. oktobra nije svanulo, već se smrklo, nisu izvedeni na svetlost dana. Krajnje pragmatičan, i često "nemački realan" kad treba najaviti nešto što se slušaocima neće svideti, ipak nije mogao da pretpostavi da će njegova smrt biti stvar policije.

U Srbiji čiji je savremenik i politički činilac bio Đinđić, kao i u mnogim Srbijama pre, valjda ne i u mnogima posle, biti ispred svog vremena bez izuzetka je opasno, a veoma često i tragično i to je na neki način, prvo prokletstvo ovog podneblja koje ni ratni vihori, ni tehnološki vetrovi još nisu uspeli da rasprše. Nema tu mnogo filozofije, što je i Đinđić kao filozof po struci nekoliko puta izgovorio kad se radilo o egzaktnim problemima koji su tražili ista takva rešenja, te činjenica da je ubistvo premijera neposredno planirao i neposredno izvršio najveći srpski ološ koji je kao takav godinama želeo da se predstavi kao "krem srpstva", svakako predstavlja šamar na koji treba stostruko uzvratiti. Ali to je stvar policije i službi srodnih nadležnosti. Činjenice druge vrste, da je pucanj u premijera trebalo da dovede do političkog prevrata, da "nezadovoljne radnike i patriote" izvede na ulice a "ne ponovilo se" lidere koji nisu u Hagu na vlast, kudikamo su zlokobnije. Manijak koji se navodno ne kaje što je povukao obarač i tako, ne zna se pred kim, manijački želi od sebe da napravi Gavrila Principa, imaće vremena da iskija svoj "patriotizam". Problem su oni koji su njega i njegovu bratiju ubeđivali i valjda "ubedili" da ta pakleno nebeska Srbija postoji i da će "utrčati u njegov pucanj". Dakle, ne kao banditska kategorija koja je dobila zasluženo, nego kao sociološka kategorija koja trčeći unazad ruši sve pred sobom.

Drugo prokletstvo koje se nadnelo nad Srbijom, a Đinđićevim tragičnim krajem overilo svoje prisustvo, mazohistički je odomaćen "kult mrtvih". Filozofija palanke ne priznaje veličine u svom ataru, neko može biti poznat i priznat u svetu ali ne i kod svoje kuće. Za života. U Srba je takođe rasprostranjena boljka da se zdravlje ceni tek kad se bezpovratno izgubi. U Srbiji se, dakle, nekom priznaje vrednost tek posthumno, ili se čak pokojnik nekritički veliča proporcionalno onoliko koliko je nekritički blaćen za života. Srbi definitivno znaju da cene ono što su imali tek kad ga izgube, bio je toga Đinđić itekako svestan. Te je u startu svoje premijerske misije najavio da ne misli da narodu treba da se svidi i da bude voljen, već da bude uspešan, a samim tim i cenjen. Verujući da je saplitanje o isti kamen stvar srpske istorije, a ne svakodnevice.

Zbog svega toga, dakle, zbog svega onog što je Đinđić kao premijer stigao da uradi, a možda još više zbog svega što nije stigao, priče tipa da li je tadašnja Srbija zasluživala takvog Đinđića mogu se smatrati sasvim metafizičkim. Kao i da li je on bio prebrz i premoderan za konzervativnu Srbiju, koja je možda već znala šta neće, ali većinski nije znala ni šta hoće, a još manje kako. Jer bi tvrdnja da u Srbiji nije bilo i onih koji su po pitanju atentata bili ravnodušni, ili čak likovali, bila licemerna i naivno opasna. Ono što hrabri je da su takvi ipak u ubedljivoj manjini. I da je isto takva većina posle atentata prošla kroz svojevrsnu katarzu, koja nam je toliko trebala koliko smo je se i plašili.

Tvrdnja da Đinđićeva smrt nije bila uzaludna netačna je u suštini, jer uzaludan može biti samo život. Ukoliko se Srbija koja je okrenuta napred, a sva istraživanja tvrde da je ona i većinska, posle pucnja 12. marta otreznila makar upola od onog što je Đinđić sebi postavio u zadatak, deo istorijske misije je ipak obavljen. Kažemo "deo", jer čak i da svi zločinci završe iza rešetaka, budućnost Srbije svakako nije da joj istoriju i ubuduće piše policija.

Sumnja li iko da bi se i Đinđić s time složio.

Ja sam danima razmišljao o raznim stilskim figurama i frazama ovog teksta, i nisam uspeo da dokučim njihovo značenje. Znam samo da sam imao jarku želju da joj kažem da bi joj bilo mnogo celishodnije da ode u neku Ameriku ili nekud tako i postane napokon dvojnica Barbre Strajzend (ili kako se već ona piše na srpskom), neka peva na plejbek. Za to je barem rođena. Znam, zao sam. Ali pokušajte vi ovo čudo od teksta da prevedete na neki strani jezik a da ljudi ne pomisle da ste budala.

Crtice i nastavci za padeže...

2011-04-12T01:28:00.000+02:00

Pazite ovako: naš pravopis dopušta pisanje imena u izvornom obliku (nisam siguran jedino za najnoviji pravopis). U tom slučaju se ta imena menjaju po padežima s normalnim srpskim nastavcima za padeže. Nigde, ali nigde ne postoji pravilo da se nastavak za padež od reči odvaja crticom, kao što mnogi vole da pišu, ako neko ime navode u originalu. Naprotiv! Da bude još gore - mnogi (pa i razni novinari i novinske agencije... recimo Beta), čak i kod transkribovanih imena stavljaju crtice pre nastavka za padež. Tako imamo sledeću vest od pre nekog vremena, izvor je već pomenuta Beta:

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić zahvalio je šefu diplomatije Konga Aleksis Tambve Muambe-u na principijelnoj podršci njegove zemlje suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije i pored pritisaka dela međunarodne zajednice na Kongo da promeni stav o Kosovu.

Dejtonski sporazum...

2011-04-12T01:20:00.000+02:00

Dobro veče, dobrodošli... Neko vreme sam zaista bio prezauzet svim i svačim (i dalje sam, zapravo), te nisam stigao da postavljam nove novinarizme, iako sam ih povremeno skupljao i arhivirao... tako da za večeras imamo nekoliko. Prvi na redu je tekst o sporazumu iz Dejtona, iz one ustanove, gde kolega novinar malo brka datume potpisivanja samog sporazuma... naime, napisao je:

Dejtonskim mirovnim sporazumom, koji su 21. novembra potpisali Slobodan Milošević, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović u vojnoj bazi Rajt-Peterson u američkom gradiću Dejton u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, zvanično je okončan troipogodišnji rat u Bosni i Hercegovini.

Nešto niže, napisao je:

Sporazum je potpisan 14. decembra 1995. u Parizu, a potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom aktu iz Helsinkija i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje nesporazuma isključivo na miroljubiv načun.

I šta sad čovek da misli? Naravno - sporazum je 21. novembra 1995. godine (a vidi, čovek u prvom pasusu ni godinu nije napisao...) samo zaključen, odnosno parafiran, a potpisan je 14. decembra u Parizu. I hajde što je on pogrešio, nego što urednici danas očigledno vrlo malo do nimalo (ne) čitaju tekstove koje odobravaju...

Мало рекламе није на одмет...

2011-01-18T00:07:00.000+01:00

Јес' да обично не рекламирам овде ништа... позитивно рецимо, искористићу на овом месту ипак прилику и могућност (ипак је ово мој блог, зар не?) да то учиним. Наиме, сви они који мене знају, знају и за моју везаност за Цркву (некоме се то може свидети или не, но будимо толерантни, ок?). А део моје службе у Цркви је и радијски посао - на станици Архиепископије београдско-карловачке "Слово љубве". Дакле - ко воли, и жели да слуша радио, и да се упозна с оним шта радио ради и емитује, може то да види (и слуша уживо) на веб-сајту радија , као и да нам се придружи на званичној фејсбук групи радија, где качимо редовно обавештења о свему битном везаном за рад радија.

Banjaluka/Banja Luka

2010-11-16T01:59:00.001+01:00

Danas sam imao posla s jednom vešću, čiji je izvor bio TANJUG, a ona je glasila ovako:

Predsednik Srbije Boris Tadić, izjavio je u Banja Luci da Srbija želi najbolje moguće bilateralne odnose s BiH, poštujući osnove Dejtonskog sporazuma. Srbija kao jedna od zemalja, garanata tog sporazuma ostaje privržena principma teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake države u regionu i svake zemlje, koja je uključena u izradi tog sproazuma, istakao je Tadić dodavši da će Srbija, u skladu sa legalnim i legitimnim pravom, nastaviti da održava specijalne parlalelne veze sa RS. Čestitajući Miloradu Dodiku na izboru za predsednika RS,Tadić je rekao da je on njegov prijatelj, ali i poliitčki saradnik. Ono u čemu smo saglasni jeste da politka mira, saradnje i pomirenja nema alterantivu a to je osnova svake realistične politke u regionu i kao takva, ona je osnovna i napretka svih građana, boljeg ekonomskog statusa svih ljudi koji žive u regionu, nezavisno od toga o kojoj državi je reč, istakao je Tadić. Osvrćući se na inauguralnu sednicu parlamenta RS, kojom su uspostavljeni i potvrđeni mandati novim institucijama tog entiteta, Tadić je izrazio očekivanje da će sve institucuje u BiH biti uspotavljene u narednom periodu kako bi bila obezbeđena politička stabilnost i kako bi Srbija mogla da pokrene proces saradnje, iznad svega u domenu ekonomije, ali i saradnje u svim sferama politke. Tadić je u Banjaluci prisustvovao je svečanoj sednici Narodne skupštine RS na kojoj su verfikovani poslanički mandati, izabrano novo skupštinsko rukovodstvo i inaugurisani predsednik i dva potpredsednika RS - Milorad Dodik i Emil Vlajki i Enes Suljakanović.

Kao što vidite, podebljao sam dvojako pisanje imena glavnog grada RS u istoj vesti. Naime, oba načina su ispravna, ali je ružno imati oba u istom tekstu. Treba izabrati jedan i držati ga se do kraja. Postoji međutim i drugi problem, a to su padeške promene - kao što vidimo, oba puta je lokativ napisan isto, iako se ova dva imena grada različito menjaju po padežima. Naime:

Nom.	Banjaluka	Banja Luka
Gen.	Banjaluke	Banje Luke
Dat.	Banjaluci	Banjoj Luci
Ak.	Banjaluku	Banju Luku
Vok.	Banjaluko	Banja Luko
Inst.	Banjalukom	Banjom Lukom
Lok.	Banjaluci	Banjoj Luci

Ovu promenu (kada se piše odvojeno, budući da je u slučaju spojenog pisanja vrlo jednostavno - menja se samo "luka") je (i hvala lingvisti Miloradu Telebaku za to) najlakše zapamtiti tako da imamo u vidu da se menja isto kao "Desna ruka" - ili za one koji ne žele "detinjastu" pomoć - kao "Crna Gora".

Astro... ma znate već, oni što se razumeju u zvezde i tako ta nebeska tela...

2010-11-16T01:15:00.000+01:00

Ovo što ću vam sada predstaviti je zapravo presedan - naime, nekome u redakciji "24 sata" (iz Srbije, ne iz Hrvatske ili neke druge zemlje koja ima istoimeni list) potkrala se greška inače veoma rasprostranjenja - nerazlikovanje astrologa od astronoma. Tekst u današnjem broju bio je posvećen navodnom meteoritu (bolidu) koji se pojavio na nebu Srbije pre nekoliko večeri, te je za njihov list izjavu dao neko (nije sada bitno ko) iz Astronomske opservatorije iz Beograda. U naslovu štampanog izdanja lista (i elektronskog, onog koje šalju na mail) piše sledeće:

Dobro, lapsus calami. Ali je zabavan, upravo zbog opšte rasprostranjenosti mešanja astrologa i astronoma (i to širom sveta, moliću lepo, a ne samo kod nas). A šta je presedan u svemu ovome, pitate se? Presedan je to što je redakcija "24 sata" prepoznala grešku - i ne samo prepoznala, nego ju je u članku na sajtu i ispravila!

Višečlana prezimena

2010-11-15T00:20:00.006+01:00

Nešto na šta ljudi kod nas očigledno još uvek nisu navikli, a što je "preko grane" potpuno normalna pojava jesu višečlana prezimena (o višečlanim imenima tek da ne govorim). Tako kad se neko preziva "Del Ponte", ili "De Hop Shefer" ili "Đukić-Dejanović", ne možemo naprosto napisati "Ponte", "Shefer" ili samo "Đukić", odnosno "Dejanović". Zašto? Pa zato što to nisu prezimena tih ljudi! Prilično prosto, zar ne? No, za naše novinare to izgleda i nije tako prosto. Da pogledamo jedan primer:

Izvor: Beta

SHEFER: KOSOVO U OSETLJIVOM RAZBOLJU
BRISEL, 12. juna 2008. (Beta) Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izjavio je veceras u Briselu da "Kosovo i dalje prolazi kroz osetljivo razdoblje" i saopstio da ce Kfor na Kosovu "kroz samo tri dana preuzeti nove odgovornosti u pomaganju Kosovu u izgradnji nuznih, demokratskih bezbednosnih institucija".
Misije UN i Evropske unije na Kosovu "dozivece bitne promene", najavio je Shefer na sastanku ministara odbrane NATO i zemalja koje nisu clanice Atlantskog saveza, a imaju trupe u Kforu.
Shefer je podvukao da "prisustvo i mandat Kfora nisu promenjeni i Kfor ce na na Kosovu ostati na temelju rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, sve dok Savet bezbednosti ne odluci drugacije".
Snage NATO na Kosovu pomagace i dalje ocuvanju bezbednosti i zastite "svih na Kosovu", rekao je Shefer.
On je rekao i da ce na ministarskom zasedanju NATO biti "ocenjena bezbednosna situacija na terenu" i da je zadatak ministara da se "uvere da imamo prave snage na terenu, i da razmene misljenje o tome kako ce se dalje kretati medjunarodna zajednica kroz ovo slozeno razdoblje".

Kao što vidimo, čovekovo prezime je samo jednom navedeno korektno (na početku, označili smo plavom bojom). Pre nego što neko krene sa "ali to nije tako bitno!" - naravno da je bitno. Ispravno navođenje nečijeg imena i prezimena je uostalom i odraz poštovanja prema toj osobi. Ili zamislite sebe u toj situaciji, da vam neko uporno greši ili "kasapi" ime i prezime? Znam za jedan slučaj kada je istaknuta novinarka redakcije za kulturu u Politici ime jedne devojke, solistkinje, u izveštaju s koncerta duhovne muzike umesto Svetlana napisala Suzana - u kombinaciji s prezimenom Jovanović, od soprana crkvenog hora dobismo turbo-folk pevaljku (ženu Saše Popovića). No, da se vratimo prezimenima. Ovih dana je svakako u sferi o kojoj govorimo najaktuelnija predsednica Narodne Skupštine Srbije, Slavica Đukić-Dejanović. Siguran sam da ste i sami u novinama, na internetu i drugde pročitali nekad uz nju samo jedan deo njenog prezimena, ili ga pak tako čuli na televiziji. Ja sam imao prilike čak i da radim s jednim tekstom u kojem je (kao i obično) na početku predstavljena ispravno, a u ostatku teksta je bila "Dejanovićeva" (što će reći da ju je novinar tretirao kao da je neudata i preziva se Dejanović). Za ovo sad neću navoditi primere (mada mogu ako se ukaže potreba). S tim u vezi postoji još jedna ogromna dilema (mada ono prvo nije dilema, jer se njeno prezime ne može svesti na "Đukić" ili "Dejanović") - kako se njeno prezime piše? S crticom ili bez? Imao sam posla s vestima i dužim tekstovima u kojima je u jednoj rečenici napisano na jedan, a u drugoj na drugi način, te sam rešio da konsultujem izvor na kojem bi (valjda?) trebalo da bude ispravno - sajt Skupštine. Kad se klikne na link "Predsednik", dobije se biografija gospođe Predsednice. A tamo piše ovako:

Prezime, Ime
ĐUKIĆ DEJANOVIĆ PROF. DR, SLAVICA

(...)

Biografija:

Prof. dr SLAVICA ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ je rođena 1951. godine u Rači. Osnovnu školu „Radoje Domanović“ i „Prvu kragujevačku gimnaziju“ je završila u Kragujevcu, a Medicinski fakultet, magistarske, doktorske studije i specijalizaciju neuropsihijatrije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Od 1982. godine, u nastavi je na Katedri za Psihijatriju, Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, kao profesor Psihijatrije, Etike i Veštine komunikacije sa pacijentom. Najmlađa je žena doktor medicinskih nauka u Šumadiji. Obavljala je funkciju prorektora Univerziteta u Kragujevcu , kao i prodekana za međunarodnu saradnju Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Redovni je profesor i šef Katedre za psihijatriju.
Mentor je kandidatima na magistarskim i doktorskim studijama u oblasti neuronauka, kao i na specijalističkim studijama psihijatrije i subspecijalističkim studijama sudske psihijatrije. Predsednik je Etičkog komiteta i član Sudsko- medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Stalni je član Komisije za specijalizaciju psihijatrije VMA u Beogradu.
Autor je sedam knjiga, dva udžbenika za studente redovne nastave i jedan je od autora tri udžbenika za studente postdiplomske nastave. Autor je i koautor preko 200 naučnih i stručnih radova. Glavni je istraživač velikog broja kliničkih studija i naučno- istraživačkih projekata.
Osnivač je Psihijatrijske dnevne bolnice u Kragujevcu, potpredsednik Psihijatrijske sekcije Srbije u dva mandata, član Predsedništva Psihijatrijske sekcije Jugoslavije. Aktuelno je zamenik predsednika Udruženja psihijatara Srbije. Bila je direktor Kliničko- bolničkog centra u Kragujevcu u periodu od 1993. do 2000. godine, kao i Direktor Klinike za psihijatriju u Kragujevcu.
Nosilac je priznanja Psihijatrijske sekcije Srpskog lekarskog društva, Povelje za doprinos zdravstvu grada Kragujevca, kao i Đurđevdanske nagrade. Povodom dana Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, od studenata IV godine studija 2007. godine, proglašena je najboljim predavačem.
U tri mandata, bila je poslanik u Skupštini Republike Srbije i član Odbora za zdravlje, a od 2000. do 2006. godine, poslanik u Saveznom parlamentu SR Jugoslavije i Državne zajednice Srbija i Crna Gora. U prelaznoj Vladi Republike Srbije bila je ministar za brigu o porodici i član Interparlamentarne unije.
Član je Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja 1990. godine, u više navrata član Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS, predsednik Okružnog odbora SPS Šumadije od 2000. do 2007. godine i potpredsednik Glavnog odbora SPS 1996. godine i izabrana na istu funkciju na VII kongresu Socijalističke partije Srbije 2006. godine.
Živi u Kragujevcu. Udata je za Ranka Dejanovića, ima sina Dušana i unuke Filipa i Ninu.

Dakle, osim što u ovom tekstu saznajemo da joj je udato prezime "Dejanović" (odnosno udati deo prezimena), ne saznajemo kako se prezime tačno piše. Moraćemo očigledno nju samu da pitamo prvom prilikom.

Ekrem Jevrić utiče na novinare!

2010-11-11T14:43:00.006+01:00

Voleo bih da kažem da je ovo Ekrem Jevrić lično napisao - ali nije mogao, pošto je trenutno na Farmi. Dakle, ovo je jedna rečenica iz jednog priloga jedne izvesne medijske kuće.

Srbija ne sme da ima visok javni dug, koji raste, a on, međutim, stalno raste.

Čist jezički Ekremizam!

Kako se ne piše tekst/izveštaj

2010-04-30T00:51:00.003+02:00

Vidite, često pred sobom imam tekstove koji deluju kao da je neko uzeo nekoliko različitih tekstova na istu temu i spojio njihove pojedine delove u jedan novi tekst. I da, znam da pojedini novinari to i rade. Međutim, u takvom slučaju tekst koji imate pred sobom više liči na Frankenštajnovo čudovište (da, ono sa debelim šavovima na vratu) nego na dosledan tekst. U prethodnom novinarizmu, "Red reči", dao sam vam jednu rečenicu iz jednog teksta. Međutim, ceo taj tekst je sporan sam po sebi. Prva i druga polovina kao da nisu međusobno povezane (osim pominjanjem izveštaja), i kao da nam za njegovo razumevanje nedostaje još neka informacija. No, pogledajte sami - evo tekst u celini, jedino ćemo cenzurisati ime autorke.

PRIMENA TRANZICIONIH ZAKONA

29. april 2010.

Tranzicioni zakoni u Srbiji, pre svega Zakon o zabrani diskriminacije, o javnom informisanju i o verskim zajednicama, iako važe za dobre, imaju malu primenu u praksi, pokazalo je istraživanje organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava, sprovedeno u periodu od januara do decembra 2009. godine. Opširnije JT.

Predstavljajući izveštaj, predstavnici Inicijative mladih za ljudska prava istakli su da je donošenje antidiskriminacionog zakona prošle godine veliki plus, kako za Vladu koja ga je predložila, tako i za parlament. Još jedna pozitivna strana je i što se usvajanje zakona u poslednje dve godine vrši mnogo bolje i brže. Pored toga, pomak predstavlja i sudska praksa, koja sve češće i adekvatnije kažnjava kršenje zakona. Međutim, iznet je i niz primedbi koje su se odnosile na primenu zakona o zabrani diskriminacije i o javnom informisanju, koje se tiču jačanja poverenja u državu Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, kao i nedefinisanost i nedovoljnu transparentnost vlasništva nad medijima. Govoreći o Zakonu o verskim zajednicama, pomoćnik ministra vera Dragan Novaković istakao je da taj zakon daje punu slobodu svim verskim zajednicama, kao i da se od njegovog usvajanja 2006. godine smanjio broj napada na verske zajednice.

„Mi kontinuirano pratimo implementaciju Zakona, proučavamo iskustva država u okruženju, pažljivo analiziramo sve primedbe koje dolaze od nekih država, verskih zajednica, pojedinaca ili nevladinog sektora. Određene pravne praznine smo uočili, ali smatramo da je vreme od četiri godine suviše kratko za donošenje zaključaka o dometima i vrednostima ponuđenih zakonskih rešenja. Vrata Ministarstva vera su uvek otvorena za pružanje informacija o crkvama i verskim zajednicama i njihovim problemima“, naglasio je Novaković.

Na taj način, dodao je Novaković, izveštaj bi bio potpuniji i ne bi sadržao podatke o pojedinim verskim zajednicama koje su se u međuvremenu upisale u Registar verskih zajednica u Srbiji.

Red reči

2010-04-30T00:33:00.002+02:00

U onoj ustanovi, koju pominjem a ne želim da imenujem, često imam posla s pogrešnim redom reči u rečenici. Naprosto se upitam da li novinarke (zvuči seksistički, ali za sad sam to primetio samo kod novinarki) koje napišu takve rečenice uopšte misle dok ih pišu. Posle se zapitam da li one možda tako i govore. Da li su svesne da postoji red reči, i da remećenje istog može drastično da promeni značenje rečenice?
Danas sam ponovo imao takav jedan slučaj. Evo da odmah pređemo na stvar:

Međutim, iznet je i niz primedbi koje su se odnosile na primenu zakona o zabrani diskriminacije i o javnom informisanju, koje se tiču jačanja poverenja u državu Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, kao i nedefinisanost i nedovoljnu transparentnost vlasništva nad medijima.

E sad, normalan čovek kada ovo čita i vidi deo teksta koji sam podebljao, odmah se zapita - čeknider, kakva država Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi? Međutim, nije u pitanju država Albanaca, već poverenje Albanaca u državu. Tako da bi rečenica, s rečima na svom mestu glasila ovako:

Međutim, iznet je i niz primedbi koje su se odnosile na primenu zakona o zabrani diskriminacije i o javnom informisanju, koje se tiču jačanja poverenja Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi u državu, kao i nedefinisanost i nedovoljnu transparentnost vlasništva nad medijima.

No, kod tolikog nabrajanja čovek na kraju više ne zna čemu služi prvi predlog "u", a čemu drugi. Posle detaljne analize s jednom lektorkom, došao sam do zaključka da bi rečenica trebalo da glasi ovako:

Međutim, iznet je i niz primedbi koje su se odnosile na primenu zakona o zabrani diskriminacije i o javnom informisanju, koje se tiču jačanja poverenja Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe u državu, kao i nedefinisanost i nedovoljnu transparentnost vlasništva nad medijima.

A ne bi škodilo ni da pred "nedefinisanost" stavimo predlog "na".

Ovo je jedan kompleksan slučaj, gde puko premeštanje reči nije bilo dovoljno. No, kunem vam se, imao sam jednom i rečenicu koja je u spornom delu glasila ovako:

... zbog učestalih napada na granici albanskih ekstremista...

Toliko o tome.

Dobro, da li su razgovarali na tu temu ili nisu?

2010-04-28T12:43:00.002+02:00

Vidite, pre nekih desetak godina gledao sam Šabana Šaulića u nekoj emisiji. I pita njega voditeljka kako se zove pesma koju će da im "peva" (na plejbek) - i on odgovara kako on to ne zna sad tačno, kako oni to kad prave pesmu samo nešto iz refrena izvuku itd. Do tad sam bio ubeđen da se naslovu pristupa s predumišljajem. Ozbiljno. Savesno.
Takva praksa očigledno postoji i u novinarstvu, mada su rečenice koje postavljaju za naslove nekad toliko izvučene iz konteksta da su potpuno suprotne samom tekstu. Evo šta piše današnji Blic o zasedanju SA Sabora SPC:

Bez rasprave o Artemiju

Takav naslov ne bi bio problematičan da u tekstu ne piše sledeće:

Iako se u javnosti spekulisalo da će slučaj vladike raško-prizrenskog Artemija pratiti žestoka rasprava i suprotstavljeni stavovi episkopa, zasad se pokazalo drugačije. Stanje u Raško-prizrenskoj eparhiji bilo je tema u ponedeljak, prvog dana Sabora u poslepodnevnom delu zasedanja.

Mi koji donekle poznajemo skupštinsku terminologiju pojam "rasprava" shvatamo naravno odmah kao "diskusija", odnosno uopšteno kao "priča". "Bez rasprave o Artemiju" nama znači da uopšte nisu o njemu ni pričali, pošto mi znamo da "rasprava" ne mora nužno da bude "svađa", već može biti i "diskusija". Novinar(ka) Blica izgleda smatra suprotno, te pod "rasprava" razume samo "svađa", i zato može u novine da stavi naslov kontradiktoran tekstu.

Rekordno brzo prodavanje DVDova i pogrešan režiser

2010-04-27T10:10:00.003+02:00

Evo jednog maleckog (duplog) novinarizma, ponovo iz 24 sata (oni nam stižu na mejl, a mrsko nam je da plaćamo druge novine, mada ćemo virnuti danas malo na Blicov sajt, tamo uvek ima šta da se nađe). U odeljku VODIČ, na 13. strani današnjeg izdanja imamo vest da je Avatar u ih sat vremena od izlaska DVD-a i BluRay-a prodat u 6,7 miliona primeraka. Ta informacija naravno nije tačna, i ta brojka se odnosi na prva četiri DANA prodaje.
Drugi novinarizam u toj vesti je što je film pripisan Stivenu Spilbergu. Naravno, svima se desi lapsus, ali ovo ipak ide u štampu, stotine hiljada ljudi to čita. Zamislite da im se mozak tako otme kontroli pa da napišu da je "Derviš i smrt" napisao Ivo Andrić.

Tekst možete naći ovde, na 13. strani.

Evo nas opet, ali kvalitetno...

2010-04-24T00:55:00.004+02:00

Dragi moji, izvinite što nas poslednjih meseci nije bilo. Nije da nije bilo novinarizama na pretek koji su vapili za isticanjem i objavljivanjem - naprotiv. No, nije bilo vremena. A ni neke posebne volje. No, hajde da se ponovo družimo i zabavljamo.

Juče sam sedeo i listao elektronsko izdanje "24 sata" koje dobijam svako jutro na mail. Listajući ga tako, došao sam do rivjua HTC Desire telefona, nove zvezde u VIP-ovoj ponudi. Kompletan tekst možete pročitati ovde.

A evo spornog dela (deo teksta koji je podvučen):

Tekst je potpisao/la D. Farkaš, s kojim/om sam i ranije imao... iskustava. Dotični/a je u stanju da napiše najnezamislivije konstrukcije, kao i potpune laži (što u ovom slučaju doduše nije bitno), ali me sada najviše zanima šta je hteo/la da kaže ovom rečenicom. Jesu li fotografije na kraju dobre ili ne?

Mantil? Haljina?

2009-06-25T23:45:00.004+02:00

Kao poslednji novinarizam za danas, nešto kratko, takođe iz jučerašnjeg broja 24 sata:

Mantil Serene Vilijams (21) ima dvoredo kopčanje, a i sama teniserka je rekla da na Vimbldonu neće nositi nešto što je strogo u sportskom stilu. „To nije sportska odeća, ali je ženstvena, a ja sam veoma ženstvena“, kaže Serena Vilijams. Potvrđeno je da će se model ove haljine prodavati u prodavnicama „Najk“ u Americi, a koštaće 100 dolara. Ipak, modeli Sereninog mantila i jakne Marije Šarapove neće biti pušteni u slobodnu prodaju.

Priču počinju o mantilu, onda nam Serena kaže da je ženstvena, onda nam potvrđuju da će model "te haljine" biti u prodaji u Americi, da bi nam odmah posle toga rekli da se mantil neće prodavati. Koja sad haljina odjednom? Zar priča nije bila o mantilu? Verovatno je reč o haljini ISPOD mantila - jedini problem je što nam nisu opisali haljinu, no mantil. C,c,c.

Pandemija, koleginice? (iliti bukvalno prepisivanje, robovanje izvoru)

2009-06-25T23:29:00.002+02:00

U istom pregledu štampe koji smo pomenuli u prethodnom novinarizmu, imali smo i sledeću rečenicu:

Institut za tropske i infektivne bolesti u Beogradu potpuno je spreman za eventualnu pandemiju svinjskog gripa u Srbiji.

Iako sam bio spreman da pucam u koleginicu koja je sastavila pregled štampe, "pandemija" piše i u izvoru - Blicu. Opet mi se u glavi vrzmalo pitanje da li treba slepo prenositi izvor, ili ga prepričati - ipak je to pregled štampe, valjda možemo malo slobode da imamo?
Za one koji ne razumeju novinarizam - pandemija ne može da bude u jednoj državi, pandemija se prostire na više država ili kontinenata, bar po definiciji.

Gde je uhapšen Čeku, koleginice?

2009-06-25T23:12:00.002+02:00

Danas sam, kao skoro svaki dan, prevodio pregled štampe. Kao i obično, bilo je bisera. Opet se ne bih kladio da je kriva samo novinarka, verovatno je tu opet upleo prste i urednik, "lektor".
Evo jedan primer:

Listovi pišu i o hapšenju nekadašnjeg premijera Kosova Agima Čekua i vođe OVK, zbog ratnih zločina nad Srbima i drugim nealbanskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji, kao i o zahtevu srpskih vlasti da on bude izručen Srbiji.

Ovaj deo je iz uvoda u tekst, odnosno najave tema o kojima će se u ostatku teksta govoriti. Dalje priče u tekstu o ovome pak nema. A problem je? Kao što vidite iz priloženog (cenjena poroto), novinarka je napisala da je dotični uhapšen i da Srbija zahteva njegovo izručenje, a nije našla za shodno ni da nam kaže da je uhapšen u inostranstvu, a kamoli GDE je uhapšen. Možda je lapsus - dešava se to svakome - ali ipak, budući da se ne vraća na temu kasnije, morala je da napiše i GDE. Zapravo je smešno što je to ispušteno, pošto na tom "GDE" insistiraju obično u vestima i kad ne treba - kao recimo u slučaju da je Boris Tadić dao neku "bitnu" izjavu, pa "moraju" da kažu gde ju je dao, makar to bilo i na autobuskoj stanici u Trsteniku, dok je plaćao usluge javnog WC-a. C,c,c.

Nastavak

2009-06-25T23:05:00.003+02:00

U jučerašnjem broju "24 sata" osvanuo je kratak tekst o trećem delu animiranog filma "Ledeno doba". Evo šta mi je zapelo za oko:

U trećem nastavku „Ledenog doba 3: Dinosaurusi dolaze“ mamut Meni i njegova devojka Eli dobiće prinovu (...)

http://www.24sata.rs/vodic.php?id=55168

To nažalost nije prvi put da vidim takvu formulaciju, a od iste mi opada i ovo malo kose što imam. Kako treći nastavak može biti isto što i treći deo? Da bi nešto bilo nastavak, mora da ima prvo nešto na šta se nastavlja (valjda), a prvi deo ne može nikako biti nastavak, budući da se ne nastavlja ni na šta. Znači imamo prvi deo, drugi deo i treći deo - iliti prvi deo, drugi deo (prvi nastavak) i treći deo (drugi nastavak). Naravno, novinari bi na ovo odmahnuli rukom i ponovo istakli kako su to samo "novinarske floskule". Hah.