Otkud ja ovde?

Makrobiotika i preventiva raka i drugih bolesti

mamica — Sat, 13 Dec 2008 01:36:50 +0100

Prehrambene smernice makrobiotike, ako se pravilno primenjuju uspostavljaju celokupnu telesnu i duhovnu ravnotežu.

Ako se njih pridržavamo imamo velike šanse ne samo da sprečimo nastanak raka već i druge degenerativne bolesti i sačuvamo zdravlje do duboke starosti.

CELE ŽITARICE

Cele žitarice uključuju kuvan smeđ pirinač, pšenicu, proso, zob, ječam, kukuruz, raž i heljdu.

One zauzimaju oko 50 - 60 % dnevnog obroka.

Žitarice se pripremaju svaki dan sveže kuvane. Za smeđi pirinač posebna je preporuka da se kuva u ekspres loncu, kako bi maksimalno sačuvali sve njegove vredne sastojke.

Ako od pšenice pripremamo hleb, on bi za bolesnike obavezno trebao biti pripremljen bez kvasca / kvasac stvara kiselinu u želudcu/.

Žitarice se mogu sameti i pripremiti kao testenina, tortilje i neke druge tradicionalne pogače.

Posebno su zdravi i ukusni rezanci od heljde.

Proizvodi od žitarica kao što su seitan/pšenično meso/ može se kao izvor bjelančevina jesti nekoliko puta dnevno.

SUPE

Najzdravije su supe od misa sa dodatkom povrća, algi, a povremeno i gljiva shiitake.
Medicinska istraživanja utvrdila su da gljiva shitake ima snažno antitumorsko djelovanje na rak i da nema popratnih toksičnih pojava.
Miso od ječma, riže ili soje prirodno sazreo tokom dve-tri godine preporučuje se za svakodnevnu upotrebu ( jedna do dve šoljice dnevno).
Takođe su povremeno ukusne i zdrave supe od sezonskog povrća, npr. kukuruza leti ili bundeve zimi.

JELA OD POVRĆA

Oko 1/3 svakodnevnog obroka trebala bi biti jela od povrća. Treba obratiti pažnju da se kod pripremanja povrća koriste zajedno i koren i lišće kako bi od cele biljke dobili sve sastojke (npr. peršun, celer, šargarepa, repa, luk...itd)

Za svakodnevnu upotrebu mogu se pripremati:
- kupus
- brokoli
- kelj
- kineski kupus
- razne vrste bundeva i tikvica
- salata potočarka
- kelj
- peršun
- praziluk
- maslačak
- zeleni dijelovi šargarepe i repe

Za povremenu upotrebu:
- krastavac
- zelena salata
- mahune
- celer
- razne klice
- žuta bundeva
- grašak
- crveni kupus
- gljive
- i ostalo povrće

Vrlo retko:
- patlidžan
- krompir
- paradais
- špargla
- spanać
- slatki krompir
- zelena i crvena paprika

Ove namirnice podstiču stvaranje kiseline i treba ih svesti na minimum.

Sve vrste povrća mogu se pripremati na razne načine: kuvanjem, na pari, blanširanjem, prženjem, mariniranjem, kiseljenjem ili jesti sveže, npr. salata.

Među odlično povrće spadaju i čičak, lotosov koren, žuta repa.

MAHUNARKE I ALGE

Svakodnevno se mogu u količini od 5-10 % obroka uzimati kuvane mahunarke kao što su mali crveni pasulj (azuki), slanutak, sočivo i crna soja.

Alge wakame, kombu i nori isto tako kao dodatak hrani mogu se jesti svakodnevno i trebalo bi ih koristiti u svakom jelu u malim količinama zbog izuzetno bogatog sadržaja raznih minerala.

Ostale mahunarke, kao što su običan pasulj, žuta soja, suvi grašak i sl. jedu se samo povremeno - dva do tri puta mesečno.

Sva jela se mogu začiniti manjom količinom soli ili prirodnog sirćeta /najbolje od žitarica/.
DODATNE NAMIRNICE

Ove namirnice mogu jesti samo ljudi koji su dobrog zdravlja.

NAMIRNICE ŽIVOTINJSKOG PORIJEKLA

nekoliko puta nedeljno:
- mala količina bele ribe ili morskih plodova/školjke, račići)
- sušena riba kao bakalar može se povremeno jesti kao prilog s povrćem ili u supama

drastično smanjiti, ograničiti i izbjegavati:
- govedinu, jagnjetinu, svinjetinu, teletinu, piletinu, patke, divljač i jaja
- sve mliječne proizvode, uključujući sir, maslac, mleko, jogurt, sladoled, pavlaku, margarin i sl.

VOĆE

Nekoliko puta nedeljno:
- sveže voće najbolje kuvano
- prirodno sušeno voće iz klimatskog područja u kojem živite.

Povremeno i u umerenim količinama i to isključivo u godišnjem dobu kad uspeva:

- jabuke, jagode, trešnje, breskve, kupine, šljive, dinje, lubenice, mandarine, naranče, grožđe itd.

Izbegavati:

- tropsko voće koje ne uspijeva u vašoj klimi, kao što su mango, banane, papaja ...i sl.
To voće može se povremeno jesti samo u onim krajevima gde prirodno raste.

GRICKALICE

povremeno se mogu grickati pržene semenke susama, semenke bundeve, suncokreta, badema, oraha i lešnika, keks od pirinča, lagane žitne pahuljice i kokice /napravljene kod kuće bez masnoće/, te pržene mahunarke i žitarice.
Poželjno je ne jesti previše orašastih plodova jer sadrže teško probavljive masnoće

DESERTI

mogu se jesti dva do tri puta nedeljno i to pripremljeni od prirodnih sastojaka - jabuka, jesenskih bundeva, kestena, sušenog voća, bez dodavanja ikakvih zaslađivača ili meda.
Kao zaslađivači mogu se isključivo koristiti ječmeni ili pirinčani slad.

NAPITCI

svakodnevno se može piti čaj od prženog smeđeg pirinča, čaj od prženog ječma i izvorska voda ili voda iz provereno čistog bunara.

Povremeno se mogu piti čajevi od maslačka, kafa od žitarica, čaj od šargarepe, sokovi od celera i sok od slatkog povrća.

Kafu i sve čajeve od aromatičnih bilja treba izbegavati i piti samo povremeno kao lek.

Svakodnevnu hranu i piće treba pripremati s izvorskom vodom ili vodom iz bunara, a izbegavati koliko god se može voda iz vododvoda jer je hlorisana i može biti zasićena mnogim opasnim hemikalijama.

Strogo izbegavati sva gazirana pića, hladna pića s ledom i žestoka pića.

DODATNE PREPORUKE ZA ISHRANU

ULJE
- za svakodnevnu uporabu najbolje je nerafinirano susamovo ulje
Ostala ulja, kao što je suncokretovo, maslinovo može se samo povremeno koristiti.
Izbegavajte sve vrste prerađenih ulja, maslac, sve vrste margarina i masti.

SO
- pazite da ne kupujete kamenu so, već belu morsku so koja je puno prikladnija.
Svakodnevni obroci ne bi smeli biti previše slani
Takođe može se upotrebljavati miso i shoyu /začin od soje/

DRUGI ZAČINI
- đumbir, ren, sirće od pirinča, umeboshi, limun, narandža, crni i crveni biber su biljni začini ili prerađeni prirodnim putem.
- izbegavati komercijalne začine i dodatke jelu uključujući i aromatične trave

UKISELJENO POVRĆE
- od raznog korenastog i glavičastog povrća kao što su daikon /duga bela repa/ rotkvice, kupus, repa, šargarepa mogu se jesti svaki dan
Uslov je da budu prirodno ukiseljeni s morskom solju ili u mekinjama riže ili pšenice, a začini kao šećer, sirće i ostali se trebaju izbegavati.
Za pripremu ukiseljenog povrća koristiti samo staklene tegle ili drvene bačvice, a nikako plastiku!
Vreme kiseljenja može trajati od nekoliko sati, nedelja, meseci ili godina.
Kratko ukiseljeno povrće preporučuje se za toplo vreme, a dugo kiseljeno u hladnim danima.

DODACI
koriste se za svakodnevnu upotrebu, prema želji:
- gomashio - sol i pržene semenke susama u razmeri 1-16 - zdrobljeni zajedno u maloj zemljanoj ili drvenoj posudi
- prženi kombu ili prah wakame algi - dobiven pečenjem algi koje se potom zdrobe

Ove namirnice treba pripremati sveže kod kuće.

U prodavnicama zdrave hrane mogu se nabaviti vrlo zdravi dodaci ishrani:
- umeboshi šljive / male slane šljive sušene i kiseljene tokom nekoliko meseci i začinjene lišćem crne koprive /shiso/
- tekka- začin od mešavine šargarepe, čička i lotosovog korena

PRILOZI

- da bi jelo izgledalo lepše često dodajemo naseckani mladi luk, ribanu rotkvu ili daikon, ribani đumbir, kriške limuna, malo crvene paprike i sl.

NAČIN JEDENJA

Idealno je jesti dva do tri puta dnevno i pri tom dobro paziti da je svaki zalogaj dobro prožvakan /najmanje 50 i više puta/, jer je to nužno za vašu probavu, naročito kod bolesnika.

Jedite kad ste gladni, ali ustanite od stola kad još niste sasvim siti.

Isto tako pijte samo kad ste žedni, a ne iz navike.

Izbegavajte jesti tri sata pre spavanja, jer to uzrokuje stagnaciju u crevima i škodi čitavom telu.

Pre i posle svakog obroka razmišljajte o zdravlju i sreći čijem će ostvarenju hrana poslužiti.

Više o ovome: Michio Kushi "Ishranom protiv raka"

Vitamin B17 (amigdalin, laetril)

mamica — Sat, 06 Dec 2008 11:32:13 +0100

U ČEMU JE TAJNA VITAMINA B17?

Još 1802. izvesni hemičar Bon otkrio da se za vreme destilovanja vode iz gorkog badema oslobadja se hidrocijanidna kiselina (a koja je uvek u molekulu sa vitaminim B17). Veoma brzo, mnogi istraživači postali su zainteresovani da analiziraju taj ekstrakt. Tako je prvi put izolovana bela kristalna supstanca koja je nazvana AMIGDALIN od grčkog naziva amigdala. Engleski naziv za badem je almond, fransuski - amandula.

Upotreba "Amigdalina" datira još od 1843. godine, mada se u drevnoj Kini može naći podatak da je korišćen gorak badem koji sadrži izvesne supstance kojima su lečene pojave tumora pre više od 3000 godina. B17 je u velikim količinama upravo prisutan u gorkom bademu.

Čak i jedan egipatski papirus od pre 5000 godina pominje korišćenje "aqua amigdaloruma" za lečenje tumora na koži.

Ali sistematizovana studija o vitaminu B17 nije radjena sve od pedesetih godina prošlog veka. Vitamin B17 je zapravo pročišćen iz "amigdalina" i to je 1952. godine učinio Ernst T. Krebs, mladji. Nazvao ga je LAETRIL (Laetrile) što je skraćenica od laevo-mandelonitrile-beta-glucuronoside i farmakološki je naziv za nitriloside (Beta-cijanoforične glikozide). Da se radi o vitaminu B17 zvanično je prihvaćeno 1952.

KAKO DELUJE LAETRIL?

Krebs je otkrio da se u molekulu B17 nalaze čak dva toksična elementa. Jedan je cijanid, a drugi benzaldehid. Pored njih nalaze se i dve jedinice glikoze. Sve ovo je u molekulu "zaključano", a da bi se cijanid i benzaldehid (koji su zajedno još jači otrov) aktivirali, molekul se mora "otključati".

U organizmu se kao nadležni enzimi za "otključavanje" ovog molekula nalaze rodenaze, koje imaju zadatak da neutrališu cijanid i benzaldehid iz molekula i konvertuju ih u bezopasane produkte i beta-glikozidaze, koje ih puštaju da deluju otrovno, formirajući otrovni hidrocijanid (HCN). U Laetrilu (vitaminu B17) samom ne postoji hidrocijanid, kao što su iz FDA u početku tvrdili, već se on mora NAPRAVITI u organizmu. Za pravljenje otrova je zadužena pomenuta beta-glikozidaza.

Rodenaze i beta-glikozidaze nalaze se u čitavom organizmu, ali najveća koncentracija beta-glikozidaza je, verovali ili ne, u malignom tumoru. I to do sto puta veća, nego u zdravim ćelijama. Tako se praktično otrovni hidrocijanid formira samo na mestu gde je kancer, a to ima za posledicu razaranje ovih ćelija. Najzanimljivije je što, maligne ćelije od ovoga uopšte ne mogu da se brane, jer se drugi enzim, rodenaza, u njima uopšte ne nalazi.

Za ovaj efekat "otključavanja" molekula nitrilosida, koji sadrži cijanid i koji se nalazi u travama koje pasu i ovce, otkrili su odavno biohemičari i agronomi u Australiji, nakon jednog trovanja detelinom ovaca na ispaši. Tako su zbog sigurnosti životinja koje su pasle belu detelinu, bogatu nitrilosidima, seme biljke modifikovali i nitriloside odstranili. U nitilosidima se nalazio vitamin B17. To je uradjeno jer su verovali da su se ovce otrovale baš hidrocijanidom jedući ovu detelinu. Niko, medjutim, nije posumnjao da je možda došlo do trovanja nekom drugom otrovnom biljkom, koje su neke ovce slučajno zahvatile. Činjenica je i da se nisu sve ovce koje su jele pomenutu detelinu otrovale. Ipak, sve australijske ovce od tada su ostale bez značajnog izvora vitamna B17.

Doktor Ernst T. Krebs uporno je objašnjavao u svojim brojnim radovima iz 1970. godine da je Laetril (B17) potpuno netoksičan. Njegova smrtonosna doza iznosila je 25 000 miligrama na kilogram telesne težine, kada ga je primenjivao na miševima i pacovima. To je toliko netoksično da u nekim studijama voda koja se koristi u medicini za razblaživanja ima više toksina nego vitamin B17, uveravao je Krebs. Konačno, pred brojnim novinarima i naučnicima, Krebs je ubrizgao sam sebi ogromnu dozu leka i nije se otrovao.

Više o ovome: http://www.cancertutor.com/Cancer/Laetrile.html

Vitamin C i rak

mamica — Thu, 04 Dec 2008 19:29:39 +0100

Vitamin C

I »višak« vitamina C, koji uzimanjem megadoza završava u crevima, ima svoju važnu ulogu u prevenciji raka, i nikako ne predstavlja neupotrijebljeni deo vitaminskih megadoza koji se beskorisno izlucuje iz organizma. Isto vredi i za vitamin C koji se iz organizma izlucuje mokracom.

Objavljen je naučni rad kojim se dokazuje da se vitaminom C mogu selektivno uništavati stanice raka (PNAS 2005, 102, 13605). To je još jedna studija, u nizu od nekoliko stotina drugih, kojom se potvrduje vrednost vitamina C u prevenciji i lečenju raka. Iako važnost vitamina C za povoljan razvoj bolesti raka nije upitna, ideje o vitaminu C kao mogucem lijeku za rak na odeljenjima za onkologiju redovno se ignorišu ili se oštro odbacuju. Prema rijecima dvostrukog nobelovca Linusa Paulinga radi se o strahu da bi prihvatanje vitamina C potisnulo značaj hemoterapije i zračenja, konvencionalnih metoda na kojima zvanična medicina temelji svoj autoritet u lečenju raka.

Vitamin C, posebno konzumacija visokih, takozvanih megadoza, zapravo simboliše dugotrajni sukob nauke u pristupu lečenju mnogim bolestima, ukljucujuci prehlade, alergije i rak. Prema rečima Ralpha Mossa, vrsnog poznavaoca onoga što on naziva »industrijom raka«, službena se medicina vec 40-ak godina nalazi u slepoj ulici: iako se troše milijarde dolara na razvoj novih i novih hemoterapeutika, učestalost i smrtnost od raka i dalje ostaje ista, ili cak raste... S druge strane, »vitamin C« predstavlja novi i hrabar pristup u razmišljanjima o toj bolesti. Smatra se da je za ljude obolele od raka najvažnije ojačati prirodne obrambene mehanizme, i to pravilnom prehranom, megadozama vitamina C i ostalim antioksidansima: vitamin E, selen.

Ali, za službenu medicinu to je vec nalik na Pandorinu kutiju...

Zaštitna funkcija vitamina C

U naučnoj literaturi i medicinskoj praksi dobro je poznata uloga vitamina C pri zaštiti organizma od razlicitih mutagenih i kancerogenih materija koje se vrlo često nalaze u crevnom sadržaju. Hemijskim reakcijama (oksidacije, hidroksilacije) te se supstance vitaminom C prevode u neotrovne oblike i teže se resorpcijom vraćaju iz creva u krv. Stoga i »višak« vitamina C, koji uzimanjem megadoza završava u crijevima, ima svoju važnu ulogu u prevenciji raka, i nikako ne predstavlja neupotrijebljeni deo vitaminskih megadoza koji se beskorisno izlučuje iz organizma. Isto vredi i za vitamin C koji se iz organizma izlučuje mokracom. Vitamin C je vrlo koristan jer štiti od mokraćnih infekcija i karcinoma bešike. Nalaz vitamina C u mokraci poslužio je »dežurnim« protivnicima kao dokaz protiv prevelikog uzimanja tog vitamina. Štaviše, oni koriste taj podatak za neutemeljene tvrdnje o nastanku bubrežnih (oksalatnih) kamenaca zbog uzimanja vitamina C. Ali, u medicinskoj literaturi o tome nema ni jednog jedinog zapisa! Naprotiv, u ozbiljnim studijama tvrdi se upravo suprotno (vidi npr. Arch. Intern. Med. 1999, 159, 619).

Visoke doze vitamina C imaju zaštitnu ulogu i od kancerogenih materija koje nastaju u želudcu. Naime, nitriti i nitrati koji su redovni konzervansi suhomesnatih proizvoda reaguju u želucu s aminospojevima i stvaraju visoko karcinogene nitrozamine, uzročnike raka želuca. Povecane doze vitamina C uspešno razaraju nitrite i nitrate i zaštićuju od zloćudnih tumora želuca. Pritom »dežurni« protivnici ponovo upozoravaju da velike kolicine vitamina C zakiseljavaju želudačni sadržaj što može dovesti do razvoja čira želudca. To je još jedna neutemeljena tvrdnja onih koji ne prate medicinsku literaturu, niti shvataju jednostavnu činjenicu da je vitamin C (askorbinska kiselina) vrlo slaba kiselina u odnosu na prosječnu kiselost (pH oko 1-2) želudačnog sadržaja. Naučni radovi upravo potvrđuju vrednost vitamina C u sprečavanju nastanka i lječenju čireva probavnog trakta.

Važna zaštitna uloga vitamina C sastoji se i u jačanju prirodnih zaštitnih mehanizama organizma, posebno imunološkog sistema. Otkriveno je da povećanim uzimanjem vitamina C raste proizvodnja antitela (imunoglobulina), proteinskih nosilaca imunološkog sistema. Visoke doze vitamina C ubrzavaju i proizvodnju leukocita (bela krvna zrnca) i povećavaju njihovu mobilnost. Leukociti su takođe nosioci imunološkog sistema i najvažnije su fagocitne stanice u borbi protiv raka i ostalih bolesti. Dokazano je da njihova fagocitna svojstva (»proždrljivost«) raste s koncentracijom vitamina C. Takoder je dokazano da upravo ljudi oboljeli od raka imaju vrlo male koncentracije vitamina C u krvnoj plazmi i leukocitima, često toliko male da leukociti ne mogu obavljati svoju funkciju fagocitoze, proždiranja bakterija i malignih stanica tumora. Zbog narušene otpornosti ljudi oboljeli od raka, posebno djeca, skloni su čestim infekcijama. Štaviše, infekcije su glavni uzrok smrti dece obolele od raka. Stoga je potrebno obnoviti koncentraciju vitamina C uzimanjem dodatnih, pa i velikih količina vitaminskih preparata, kako bi obrambeni mehanizmi bili što delotvorniji. Medutim, takav je savet pacijentima na odeljenjima za rak - vrlo redak. Baš kao što je Pauling upozoravao: »Mnogi lekari zaboravljaju ili nisu nikada čuli o vezi vitamina C, raka i infekcija.«

Više o ovome na: http://news.bbc.co.uk/2/hi/health/7540822.stm

Bolje sprečiti - nego lečiti

mamica — Wed, 03 Dec 2008 18:18:02 +0100

RAK - UOPŠTENO

Svaka osoba poseduje ćelije raka u svom organizmu. Ćelije raka se ne mogu identifkovati standardnim testovima, sve dotle dok ne dostignu broj od nekoliko milijardi. Kada doktori kažu pacijentu da više nema malignih ćelija, posle terapije, to samo znači da se testom ne mogu identifkovati ćelije raka, jer je njihov broj smanjen na nivo koji se ne može registrirati.
Ćelije raka se pojavljuju u životu svakog čoveka 6 do 10 puta.
Kada je imuni sistem čoveka dovoljno jak, ćelije raka se uništavaju i sprečava se njihovo umnožavanje.
Kada osoba ima rak to nagoveštava da je došlo do smanjenja hranljivih materija. Razlozi se mogu tražiti u genetici, životnoj sredini, hrani ili načinu života.
Da bi se ovo smanjenje nadoknadilo, potrebno je promeniti ishranu kako bi se poboljšao imuni sistem.
Hemoterapija podrazumijeva uništavanje ćelija raka, ali takođe uništavanje i zdravih ćelija u koštanoj srži i digestivnom traktu, a takođe može doći da oštećenja jetre, bubrega, srca, pluća i dr.
Zračenjem se, pored uništavanja ćelija raka, sagorevaju i oštećuju i zdrave ćelije i organi.
U početku se hemoterapijom ili zračenjem smanjuje veličina tumora. Međutim, daljnjom primjenom hemoterapije i zračenja, nema više rezultata kod eliminacije tumora.
Kada u organizmu ima previše toksina nastalih hemoterapijom i zračenjem, imuni sistem je poljuljan ili uništen, što dovodi do toga da osoba postaje podložna raznim vrstama infekcija i drugim komplikacijama.
Hemoterapija i zračenje može dovesti do mutacije ćelija koje postaju rezistentne i teško ih je uništiti. Operacijom se takođe može uzrokovati širenje ćelija raka.
Preporučuje se da ćelije raka ne treba hraniti i tako podsticati njihovo umnožavanje.

PROČITAJTE I OVO

Šećer hrani ćelije raka. Izbacite šećer i time ćete odstraniti vrlo značajnu hranu ćelijama raka. Zamene za šećer su takođe štetne. Bolje su prirodne zamene u vidu meda ili melase, ali u vrlo malim količinama. Kuhinjska so poseduje štetne dodatke koji joj daju belu boju. Umjesto nje preporučuju se Bragove amino-kiseline ili morska so.
Mleko podstiče organizam da proizvodi sluz, pogotovo u digestivnom traktu. Sluz hrani ćelije raka. Izbacivanjem mleka i zamenom sa nezaslađenim soja mlekom, ćelije raka će „gladovati“
Ćelije raka bujaju u kiselom okruženju. Mesna dijeta je kisela i bolje je jesti ribu i malo piletine nego junetinu i svinjetinu. Meso takođe sadrži životinjske antibiotike, hormone rasta i parazite, koji su svi štetni, pogotovo za oboljele od raka.
Dijeta koja se sastoji od 80% svežeg povrća i sokova, žitarica, klica, jezgra i malo voća stvoriće alkalnu sredinu u organizmu. 20% ishrane može biti kuvana hrana. Sokovi od svežeg povrća proizvode žive enzime, koji se lako apsorbuju i dospevaju na ćelijski nivo u roku od 15 minuta, čime se hrani i podstiče razvoj i rast zdravih ćelija. Da biste omogućili živim enzimima da stvaraju zdrave ćelije, pokušajte piti sveže sokove od raznog povrća. Jedite sirovo povrće 2 do 3 puta na dan. Enzimi se uništavaju na temperaturi od 40˚C.
Izbegavajte kafu, čaj, čokoladu jer imaju visok nivo kofeina. Zeleni čaj je mnogo bolji i ima sastojke koji pomažu borbu protiv raka. Treba piti nezagađenu ili filtriranu vodu da bi se izbjeglo konzumiranje toksina i teških metala, koje sadrži voda iz slavine.

Proteini iz mesa se teško vare i potrebno je mnogo enzima. Nesvarena hrana ostaje u utrobi i uzrokuje stvaranje dodatnih toksina.
Zidovi ćelija raka prekriveni su otpornim proteinom. Suzdržavanjem od konzumiranja mesa oslobađa se više enzima, koji napadaju proteinske zidove ćelija raka i omogućavaju prodor obrambenih ćelija koje uništavaju ćelije raka.
Rak je bolest uma, tijela i duha. Aktivan i pozitivan um pomaže u savladavanju raka. Bes, netolerancija i gorčina stvaraju u telu stres i kiselost.
Njegujte duh ljubavi i praštanja. Naučite da se opustite i uživate u životu.
Ćelije raka ne napreduju u sredini sa puno kiseonika. Telesne vežbe i duboko disanje dopremaju više kiseonika do ćelija. Terapija kiseonikom obezbjeđuje uništavanje ćelija raka.

Autor nepoznat

Rak, makrobiotika, narodni lekovi i što-šta drugo...

mamica — Tue, 02 Dec 2008 21:20:51 +0100

Dragi moji,

U situaciji sam da je neko meni veoma blizak bolestan od raka pankreasa. Borba je počela u februaru ove godine i još uvek traje.

Kada sam saznala za pravu dijagnozu, iščitala sam sve što mi je došlo pod ruku a u vezi je sa rakom pankreasa. Informacije do kojih sam dolazila su obimne i često veoma zbunjujuće. Bezbroj pitanja bez odgovora, sumnji, nadanja...

To je pravi razlog zašto želim da pomognem svima koji su u sličnoj situaciji i pokušavaju da pronađu način da se bore i izbore sa ovom bolešću.

Da ne bude zabune, iznosiću vam svoja iskustva i iskustva moje porodice. Niko od nas nije lekar, ali smo probali razne lekove, lekovita sredstva, čajeve i slično.

Da li je to najbolji put ne znamo i najverovatnije nikada nećemo saznati.

Ali bar smo probali, a i to je nešto!

Pišite. Odgovaraću vam iskreno i sa najboljom namerom.

Naravno sve vaše sugestije i iskustva su više nego dobrodošla.

Veliki pozdrav... i naravno u ZDRAVLJE se pišemo...

U međuvremenu pročitajte članak iz Blica (ovu vrstu lečenja nismo probali) ...

Novi metod lečenja obolelih od raka

Kancerogene ćelije uništavaju grejanjem

Autor: Sonja Todorović

Hirurški tim Instituta za bolesti digestivnog sistema Kliničkog centra Srbije, na čelu s prof. dr Dragutinom Kecmanovićem, uz primenu unutarstomačne (intraperitonealne) hemoterapije, odnosno kuvanja organa, svakodnevno spasava i višestruko produžuje živote ljudi koji boluju od uznapredovalih oblika tumora stomaka. Kod karcinoma jajnika ovom metodom pacijent može biti izlečen.

Ovakvo lečenje se koristi i kod pacijenata kod kojih se odustalo od mogućnosti operacija. Metoda se primenjuje kod pacijenata koji imaju uznapredovale tumore stomaka, poput raka jajnika ili creva, s bezbroj sitnih metastaza rasutih po celoj trbušnoj šupljini i svim njenim organima, priča za „Blic“ dr Dragutin Kecmanović, načelnik četvrtog odeljenja u Institutu za bolesti digestivnog sistema KCS.
- Prvo se otklone sve promene na trbuhu. Nakon toga se veće tumorske promene uklanjaju sa svih organa u abdomenu, pa se tako uklanjaju delovi creva, materice, jajnika. Kada smo uklonili sve vidljive promene u ovako uznapredovalim stadijumima, u stomačnoj šupljini i organima ostaju milimetarski nevidljive tumorske ćelije - objašnjava dr Kecmanović.
Kako bi ih uništili, lekari zatvore stomak i u stomačnu šupljinu pacijenta uvedu cev kroz koju, pomoću aparata sličnog dijalizatoru, upumpavaju perfuzijski rastvor zagrejan na 42 stepena Celzijusa, obogaćen visokim koncentracijama hemoterapeutika.
- Maligne ćelije prokuvane na ovoj temperaturi odumiru, dok ljudski organi ne gube svoju funkciju - otkriva dr Kecmanović.
Ceo postupak kuvanja traje oko dva sata. Na ovaj način pacijentima čiji su dani bili odbrojani životni vek se produžava i do pet godina. Osim toga, pacijenti te godine provode bez bolova i mučnih hemoterapija.
- Do sada smo operisali 150 ljudi, i sada imamo još dva pacijenta - kaže dr Kecmanović.
Metodu je začeo američki doktor Šuder Bejkera i to 1995. godine, a rezultati pokazuju veće preživljavanje pacijenata.

Besplatna intervencija
Cena ovakvog zahvata u svetu kreće se oko 300.000 dolara, dok u našoj zemlji za strance košta oko 10.000 evra. Intervencija je besplatna za sve koji imaju uput.

Izvor: http://www.blic.rs/