1. Imao je pametne i brižne roditelje, koji su ga od Turaka sakrili i poslali u manastir Zavalu da “Uči knjigu”.
2. Da je mali Stojke brzo shvatao bukvar, časoslov, psaltir, kao i prve molitve.
3. Da je izrastao u pre svega čoveka vrednog poštovanja, koji se brinuo o svom narodu, bez obzira na veru.
4. Da je bio posvećen obilaženju i podučavanju svog naroda.

Obe manifestacije u organizaciji udruženja ISTOK iz Bora (BorNet i East Weekend Fest), već su postavile neke standarde i dale dobar primer kako se takvi događaji organizuju.

Uz još jedno udruženje za svaki respekt, udruženje BITNO iz Bora, ove dve grupe građana zajedno sa Boranima, su postavile grad Bor na pohvalnu poziciju i rado viđenu lokaciju za druženje i razmenu pozitivne energije svih ljudi dobre volje. Svako udruženje, u okviru svojih aktivnosti. Dakle što se toga tiče, đa ISTOK, đa BITNO, Borani svaka vam čast!

Bor još nazivaju i Srpskim Internet Čudom uz šalu, a možda i zbilju da ima najveću koncentraciju Blogera po glavi stanovnika u Srbiji Međutim “Godine Raspada” su zamrljale sjaj RTB Bora i proste činjenice da je recimo krajem 80tih broj zaposlenih IT službenika se merio u hiljadama, da je RTB Bor uz celokupan RTB sistem okupljao zaista veliki broj visokoobrazovanih stručnjaka svih profila, pa samim tim, nije Bor nikakvo čudo, Bor je samo posrnuli div, koji se polako diže i sa sebe otresa memlu i prašinu proteklih godina. I zaista, u tome mu treba pružiti maksimalnu podršku.

Nego… Šta je bre taj EWF?!

EWF je manifestacija društvenog karaktera, što znači manifestacija za sve. Manifestacija je Međunarodnog karaktera, dakle ima svakakva se šuša skuplja i diže kvalitet panela, predavanja i diskusija na jedan zaista zavidan nivo. Osnovna alatka EWF-a je izuzetno dobro razvijena internet zajednica.

EWF se dakle bavi, društvenim vezama, na jednom prostoru okupljajući nas male debele kržljave, ili pak velike mršave, uostalom, kapirate poentu, ove obične, Prave Ljude (tzv. Moji ljudi) i “one druge”.

Oni drugi su ličnosti iz javnog života, politike, kulture, nauke, umetnosti, uostalom bacite pogled na učesnike, zaista zanimljiva kombinacija njuški i nujuškica, uključujući, ničim izazavanu moju slaninkastu malenkost (kako se ja tu nađoh, to sam Bog zna…)

Sam organizator će se pohvaliti i činjenicom da je ovaj događaj prepoznat kako od strane opštine Bor, tako i od strane Turističke organizacije, koja je EWF uvrstila u turističku ponudu opštine Bor. Takođe prsiće se da su samostalno organizovali Live stream (uz pomoć Telekom Srbija i Televizije Bor), što da vam iskreno kažem i jeste za pohvalu, naročito što će ovo biti jedan od prvih događaja ovog karaktera koji će biti sniman sa više od jedne kamere, pa im i to nije bilo dosta, nego su ubacili u čitavu priču i produkciju. Pa aj, videćemo našta će to da liči, u svakom slučaju pohvalno.

Takođe, greh bi bio ne pomenuti su se u organizaciju ovog East Weekend Festa uključile bukvalno sve Borske institucije, kako i koliko je ko mogao.

Međutim…

Sad kad imate uvod i neke osnovne podatke, ja bi da vam kažem šta nećete videti na fancy Live Stream-u i zašto bi bilo dobro ako ste u mogućnosti da prošetate do Bora. Ono što organizator ne zbori javno, je malo više detalja oko lokacije same manifestacije, ovog osnovnog dela. Dakle pominje se hotel Albo, zaista pristojno hotelče, koje zaslužuje i koju zvezdicu više, lepo, čisto, skockano. Ali kao što rekoh, međutim, i pored činjenice da Albo poseduje prostor za manifestacije ovog karaktera, paneli se odigravaju u restoranu hotela Albo. To vam daje mogućnost, da bukvalno sedite za istim kafanskim stolom sa učesnicima diskusija. Dakle npr. ukoliko se gospodin Đomla nešto ne predomisli, imaćete prilike da čujete Đomlu kao i da mu dobacujete pitanja udobno smešteni u svoju kafansku stolicu pijuckajuću domaću sa ratlukom i vinjakom, uz malu kiselu. E to se na stream-u, nit može videti, nit može osetiti!

Dodatno, tu ste u istoj kutiji sa svim miševima, pacovima, mačkama, mačorima sve u svemu jedva vrlo aktivna i vesela atmosfera, pre svega opuštena. To vam je prilika da se upoznate sa ljudima, da razmenite mišljenja, da iznesete svoje ideje, da budete saslušani. I da se razumemo, to nije mesto koje treba shvatiti kao priliku za dizanje revolucija, međutim jeste mesto gde možete ostvariti kontakt i samim tim steći mogućnost za nešto veći uticaj. I poslovno i društveno gledano, ne bi tu ništa dodavao, ko se poslovno prepoznaje među učesnicima i gore navedenim činjenicama nek pakuje kofere i vidimo se u Boru.

Ali to nije sve!

Prava magija počinje kad jaganjci, pardon diskusanti utihnu! Prvo edno koncertče mlađanih Borskih bendova, zatim GORIBOR, pa i Ljuba Ninković i Paja Vučković, uz dobru svirku stajaće i TwitWall za pijane tvitove, a ko se pijanih tvitova nije natvitovao, taj tviter nije okusio! Pa ni to nije sve…

Najupornije u sitne sate tu očekuje klub Cult, malo mestašce sa onom energijom i atmosferom kojom su nekad bili ukrašeni neki beogradski klubovi poput npr. Sačulatca i naravno tu počinje pravo tvitovanje

Treba li još nacrtati sa sve ovo košta 0.00 RSD?!

I da, ima ali… onu kafu, vinjak i malu kiselu verovatno ćete morati da platite, pijanka, pardon, druženje u Cult-u isto traži novce ali ne moram da vam napominjem da je sve nekih 50% jeftinije od Beogradskih klupskih cena. Dodatno “ali” je drama za smeštaj, dobar deo kapaciteta je već popunjen, pa požurite sa burazer, tetka, kum i ostalim varijantama noćenja. Verovatno ima još rešenja ali za to pitanja uputite organizatoru.

Atmosfera će pored svega navednog biti posebno začinjena poznatim izbornim rezultatima ali i napokon rasterećena ove izborne kampanje, koja nam svima više mozak popi.

I još!

Moj dragi klijent i ovog puta šalje vesele pozdravčiće!

I još, još!

Pošto sam se upleo u jednu svemirsku priču, posetioci će dobiti jedinstvenu priliku da osete kako izgleda biti “Game tester” kroz specijalne ulaznice u svet izvorno Srpskih svemiraca, više detalja kad za to dođe vreme, a EWF gosti će imati priliku da zadovolje znatiželju

Dakle…

Uz sad već bogato iskustvo sa prethodnih manifestacija, moja očekivanja su zaista velika, do sad su uvek uspeli da me iznenade, shodno tome gostima su ugradili velika očekivanja, videćemo kako će ih opravdati Ako ste u nedoumici, ovako lično i iskreno, dođite 12. i 13. Maja u Bor, fenomenalna je atmosfera, itekako ima šta da se vidi, dobro je zezanje, sam događaj barem je do sad tako bilo, predstavlja visokoproduktivni odmor, što napaćenim propalim, preduzetničkim plećima, a i svima ostalima ne može da ne prija.

Iskreno se nadam i verujem, da će sveti Vasilije Ostroški biti dobar saveznik kako organizatorima tako i učesnicima, pa da svi zajedno ugledajući i poštujući život i delo našeg  velikog sveca, zajedno se potrudimo za neko bolje sutra.

Aj pa se vidimo u Boru!

P.S.

Neko vispren se dosetio da šalje lažne mailove u ime organizatora EWF-a. Nemojte se pecati na bilo šta što stiže sa naloga office@istok.org.rs, taj nalog ne pripada organizatoru, zvanični kontakti organizatora su: info@istok.org.rs, upravniodbor@istok.org.rs

U skladu sa obavezama u sinoćnom spremanju za naporno testerisanje, rekoh svojoj većoj i boljoj polovini, da me mune repom ujutro, nadajući se da je podatak da do 9:30 treba da sam  na poslu sasvim dovoljan za kalkulaciju kad  pomenuta radnja treba da se desi.

I bi tako, sa malim izuzetkom, što kalkulacije nije bilo, pa se ja nakon kraćeg spremanja, nađoh na ulici, nakon dužeg vremena u Subotu i u 7h

Dan predivan, u vazduhu tragovi nekad tako za to doba dana, karakteristične svežine. Spuštam se na trolejbusku stanicu i tu kreće jedan set zapažanja koji daje tračke nade, da nisu svi normalni izumreli.

Na stanici stoje oni neki ljudi koji su bili tako uobičajni na ulicama grada  Beograda u bilo koje dana. Znate to su oni što umeju da kažu Dobar Dan!, hvala, izvinite i imaju taj mangupski set reči u svom vokabularu.

To su oni ljudi, što iako im u životu sve ovce nisu baš na broju, nisu namršteni ali preko svojih lica imaju onu karakterističnu patinu skupih umetničkih dela, sa razlikom, da oni zaista vrede i mnogo više od tih mrlja na platnu. Vidi se da im nije lako ali im i lepo kućno vaspitanje, ne dozvoljava da se predaju i navuku ona namrgođena lica očaja.

Shvatih da je trola bila promašaj i da je jutro suviše lepo da bi se živelo na četri i više točkova, pa siđoh kod Božidarca i prebacih se u Ford Tabanusa.

Neka čudna deca, znate ona fina, nose sluške na glavama, nešto mumlaju, mlataraju rukama, a ne deluje ko da su zgutali nešto… Idu u školu, da to su ona deca što i subotom idu u školu, a nisu ni ometena u razvoju, ni ponavljači, to su deca koja idu muzičku školu.

A dal sam vam pomenuo da su to neka deca, koja imaju onaj mangupski vokabular, pa znaju i oni već, dobar dan, hvala, izvini i tako sve te teške reči.

Vračar, moja busija… U borbi sa “razvojem” stari krajolik gubi rat ali prolećne bitke su njegove! Između novih, uglavnom lepih ali hladnih zgrada, probijaju se ona male prelepe kućice, ali sve ih zajedno zasenjuje  jedna davno zapostavljena kultura ovoga grada. Procvetale su magnolije, velika stabla, za svako poštovanje i respekt negovatelja, jorgovani kidaju nozdrve, sve je u cvetu, zaista okupano onim starim, dobrim suncem subotnjeg jutra u Beogradu.

Ulice nisu puste ali automobila ima tačno onoliko koliko ih ja pamtim kao dete, dovoljno da ih primetite ali nedovoljno da naprave buku, histeriju i pobede svojim smradom probuđene Vračarske bašte i balkone.

Prolazim kroz Kalenić pijacu, nemam nameru ništa da kupujem, oću da bacim pogled dokle su jagode stigle sa cenama, baš sam ih željan, a i Maša, a i Bolja i veća polovina A Kalenić u sedam? Prodavci još uvek zevaju srču kafe, ćekulaju, završavaju se uređivanja tezgi, sve je ko pod konac, spremno za navalu. I to su zaista lepe slike, znate one za koje još ne postoji ni umetnik, ni oprema da ih uhvati i prenese, to su one slike sa mirisom. Mirišu voćke, mirišu povrćke, mirišu nepregledne gomile cveća.

Životinjari su se ulenjili, tek stižu, rasklapaju se akvarijumi, iznose kavezi. Bogami kada smo ja i Bandži taj posao radili, čini mi se da smo bili nešto vredniji.

Nastavljam dalje Krunskom, srećem “landmark” te tačke vračara, vidno životom izmučenu ciganku, da ciganku, ona nije pripadnik romske nacionalne manjine, ona je ciganka i ona zna iste one mangupske reči, pa kao i uvek kad se susretnemo razmenimo salvu Dobar dan! I tako se mi često Nadobardanujemo jedno drugome.

Skrećem ka kancelariji, kako od milošte zovem prostor u kome radim, Prote Mateje, lipe su procvetale, mirišu.

Vreme je i za moju jutranju kafu…

Dobar Dan vam želim svima!

I tako hteli ne hteli, upoznajete se sa šakom, lopatom, džakom, uglavnom praznih predizbornih obećanja. Pod tepih se gura sve ružno, ističe sve lepo.

U stilu pravih Srba, izvorne, kroz istoriju toliko puta dokazane osobine, da svaki novopridošli prvo sere, gazi i pljuje sve prethodne.

I sad, moja unuka, tetka, jaranka i drug iz rova, prosu pre nekog vremena jedan umereni pljuc na temu “Gde su lajavi blogeri, kad treba da se ošuri po političarima, u jeku izborne kampanje”. I ja ne ostah ravnodušan, jerbo političkih sam započeo možda najviše nedovršenih.

A sve je počelo sa  partijom koja je prva izašla sa programom, za koji sam se pitao koje je dete to radilo, tako oštro, britko i profesionalno. Ali da ne preteram, izašli su među prvima i jedini u svom programu pomenuli neke elektronske komponente, a što bi više Srbinu, blogeru i tviterašu, bilo milije, od političke struje koja na pojam digitalno, ne odgovara sa “Aaa”?! Uz  “Beeeee” izraz lica.

I sad da ne budem shvaćen pogrešno, ne pripadam nijednima… I jesu, svi su oni isti, pa su čak neki i istiji od drugih, na isti način kao što smo mi svi jednaki i jednakiji.

Ali poenta ovoga je set pitanja sastavljen od jednog pitanja, a kroz ključne političke smernice, programe i predloge vodećih političkih opcija

Podrška poljoprivredi, kroz maženje ljubčastih teladi, zabrinute poglede i duboko poznavanje problematike….

Ok, treba stvarno. Nego tužno je što je poljoprivreda potpomognuta unazad 20 i kusur godina i nešto mi govori, kad bi samo malo država, prestala da potpomaže, da bi ista ta poljoprivreda koliko toliko stala na noge. Ali nema veze to nego:

Potpomognuti poljoprivredni proizvođač, proizvede rekordnu količinu šljive, krompira, kokosa… Svoju robu nudi tamo gde može, a to je ovde, ovde je cena, prilagođena svetskim ali po nekom čudnom matematičkom aršinu ama ni to nije problem,  nego, proda Seljak Neba, svojih 25 tona mušmula, Malom Coji, Ajkulinom burazeru koji drži hladnjaču.

Mali Coja, Ajkulin burazer, je navatao neku Ukrajinku, zaljubio se čovek, al rođaka, zahtevna… A kinte nema, te Mali Coja, Ajkulin burazer, nema kud nego Nebine mušmule valjne, Nebi kaže: “burazeru kriza, moraš malo čekaš za kintu, takvo je vreme burazeru, moramo svi malo da se stisnemo”… I dobro godinu dana kasnije ako seljak Neba, nije nauljio TTejca i sasuo šaku, dve kalibra 7.62 u Malog Coju, Ajkulinog Burazera, pa nakon toga Ajkula iskoristio u znak odmazde Seljaka Nebu, kao organsko visokokalorično đubrivo za okolne oranice…. Da skratim priču:

Seljak Neba i Mali Coja Ajkulin burazer završavaju na sudu….

Ajmo dalje.

Smanjenje korupcije, kriminala….

Alo rođaci, pa vaše rođene službe, većim delom dobro rade posao?! Onih 15% čestitih, pravih kerova, onih koje vredi poštovati, rade brate, rade… Osnovali ste ili su vas naterali da osnujete Državnu Revizorsku Instituciju, Savet za borbu protiv korupcije, to su neke institucije gde izgleda zaposleni zarađuju svoju platu i to zaista pošteno. Gde su rezultati?

Brat i sestra Savet Korupcionović i Revizorka Instuticijonović u predmetu protiv Krimija Korupcionovića..

Pa završili su na sudu…

Privlačenje investicija

Investitor Neba, razmatra zemlje regiona u koje bi investirao, posmatra administraciju, posmatra monetarnu stabilnost, posmatra troškove,  posmatra tržište, posmatra carinske propise i naravno znate šta obavezno na kraju posmatra?

Šta će se desiti ako Investitor Neba završi na sudu?

Ekonomski razvoj

Stari Zanatlija Neba, koji se inače bavi privrednom granom u suštinskog značaja za ekonomski razvoj jedne države. Informacione tehnologije, Poljoprivreda (ali ne ova koja se forsira, nego ona koju pod tepih guramo, ona stara, izvorna, stvarno organska), Ribarstvo (zbunjeni?), Mašinska, Tekstilna industrija…to su sve male stvari naspram Starih Zanata. Jer kad Stari Zanatlija Neba, potkuje konja, napravi fildžan, sašije košulju od belog platna, ručno istka ćilim… To je devizni priliv nezamislivih razmera, to je prosto nesagledivo. Nego i tu ima jedan problem…

Napravio Stari Zanatlija Neba 10 000 pari opanaka, sad opanke neće niko kupi, ok ide Stari Zanatlija Neba, na kompezaciju, opanke je đorao za metle, metle za mesne narezke, mesne narezke je đorao za NPK (đubrivo), pa čak je i profitirao… E sad, to đubrivo je napokon uspeo da valjne jednom pravom domaćinu, na dođem ti, ali sigurna isplata… Pogađate sigurno, Stari Zanatlija Neba je svoje NPK đubrivo, valjnuo Malom Coji Ajkulinom burazeru i šta se dešava….

Stari Zanatlija Neba završava sa Seljakom Nebom na sudu u sporu protiv Malog Coje, Ajkulinog burazera.

Evropa

Pa i ona će da završi na sudu

I sad ovo može zaista ići u nedogled ali svaku stavku iz programa političkih partija možete svesti na jedno pitanje: A mi kao živimo u pravnoj državi? Zar nije osnov funkcionisanja i napredka bilo kog političkog sistema, pravna država.  Vi kad u Srbiji spojite reč Srbija i Pravna država, to mu dođe kao da ste ispričali neki dobar vic, svi se smeju.

Ja bi glasao, pa možda se čak i učlanio!? Za/U onu partiju koja u svom programu ima samo jednu stavku SRBIJA – PRAVNA DRŽAVA, a u predizbornim obećanjima imaju stavke poput procesuiranje krivičnih postupaka u roku od 6 meseci, procesuiranje čistih privrednih slučajeva u roku od 15 dana…  Dakle osigurajte vi, da ovde više NIKO ne može da izbegne odgovornost za svoja dela, a sve ostalo ćemo mi sami.

Nego, ako to tako bude bilo, koliko će političara ostati za izbore ako se spor onog brata i sestre reši u roku od ….

E da! Organizovani kriminal

Vratite ga molim vas! Yuguara mi robe najmanje jedanput mesečno, dok je bilo organizacije, znao sam kome da se požalim na “kamen u cipeli”. I Yugoar bi dobio VIP status, ne bi morao ni da ga zaključavam (ko da to nešto vredi). Pohvatali ste mačore, još se hvalite time, a neprimećujete koliko sad miševa kolo vodi. Protiv organizovanog kriminala se bori sistemski i organizovano, a ne vaki. Tako da molim vas, vratite Organizovani kriminal, to je izgleda bio manji problem, nego kako ste beše ono njega rešili? A da.. na sudu, eeee nije! Nego na specijalnom sudu

Za kraj ovog posta prilažem priručnik kome zaista ne znam poreklo ni autora ali će dobro poslužiti kako političarima, tako i možda nekima koji se spremaju da to postanu.

Ja vam neću u redovima koji slede vrteti priču o magičnoj moći interneta, naprotiv, odmah ću vam reći, bez motike leba nema! Što u prevodu znači, sam vaš, internet nastup, vam ne znači apsolutno ništa, ukoliko vaš posao ne nose vredni, uporni i barem malko umni ljudi. E sad kad smo sve postavili na svoje mesto, aj da vidimo šta to znači kroz jedan lep primer.

Jadna iz serije ilustracija rađenih za Krypton Web i Krypton System by Vukan Vukanić

Ima Bogami verovatno decenija i kusur, kako me je dizajnerka Slavica Trailović, tada već dugogodišnja dizajnerka Termovent Komerca, upoznala sa gospodinom Dušanom Perovićem vlasnikom, tada male ali vrlo vredne „firmice“ Termovent Komerc.  U brojkama, ako me sećanje ne vara, tada je TK brojao oko 25 zaposlenih. Iza sebe u to vreme imao sam svega par sajtova ali i solidno znanje u realizaciji web prezentacija.

Sa gosn Perovićem smo brzo našli zajednički jezik, definisali cilj i izmislili novi termin koji jasno definiše zahtev tipa: “Treba mi sajt sa kojim se neću postideti pred inostranim klijentima”, to smo sve skratili u vrlo korisnu kovanicu “Sajt za ku–enje“. I bi tako, za nešto manje od mesec dana iz tadašnje laboratorije rodio se Flash sajtić, koji zaista nije imao ni čega ni koga da se stidi. Pa da ne budemo skromni, mnogi su mu i zavideli

Započeta je uspešna saradnja kroz koju smo učili i mi, a i naš klijent, zajedno smo korak po korak osvajali u usvajali nove tehnologije, postavljali nove izazove.

Marketing Termovent Komerca se zasnivao na

1. Kvalitetnim proizvodima
2. Kvalitetnoj usluzi
3. Fantastičnoj dokumentaciji,
4. Kvalitetnoj online promociji
5. Kvalitetnoj reprezentaciji
6. Sajamskim nastupima uz prateće atraktivne multimedijalne prezentacije

Uz uvek prisutan, kvalitetan i inovativan dizajn!

Takav pristup je doveo do toga da je retka firma iz KGH/HVAC (Klimatizacija, grejanje, hlađenje) branše koja nije “pozajmila” TK kataloge sa sajta, pa i fotografije, tekstove…

Već tada je solidan broj novih klijenata u Termovent stizao putem internet sajta i na njemu predstavljenih projekata, koji su poslužili kao vrlo ubedljiv argument da se radi o ozbiljnoj firmi.

Uz ogromne količine uloženog napora, rada, odricanja kombinacijom svih navedenih faktora naš klijent nije imao kud nego da gazi krupnim koracima napred. Nizali su se novi projekti, vrata evropske unije su se otvorila, počeli su poslovi u inostranstvu, generisali smo i neke nove zahteve.

Ulaganje u internet je u velikoj meri i nadmašilo očekivanja, omogućilo prodor na inostrano tržište, a samim tim i rast firme ali o tome koj redak niže…

Dolaskom na svet Web 2.0 koncepta i samim rastom kompanije, rešili smo da Flešonju pošaljemo u penziju, a da podignemo novi sajt koji će dati smisao svim „pozajmicama“, povećati posećenost i on line interakciju, generisati bazu kupaca.

Taj  “mališa” je uspeo da prikupi veliki broj kontakt podataka i napuni jednu solidnu bazu sa preko 1000 usko profilisanih potencijalnih klijenata. Posećenost se godišnje udvostručivala, a sa njom i promet, neki ključni termini su zauzeli svoje pozicije u pretraživačima, a sa pozicijama stigla je radikalno povećana tražnja za dobro pozicioniranim proizvodima kao što su klima komore, bazenske klima komore, kaloriferi,ventilatori…

Ogroman rad, promišljen on line i off line nastup, danas je od Termovent Komerca napravio firmu koja svetla obraz Srpskoj HVAC branši u svetskim prostranstvima. Termovent Komerc danas više nije, a istini za volju nije baš ni bio, firmica ali je i dalje vrlo vredna radna zajednica koja od početnih oko 25, danas broji 75 zaposlenih, bez namere sa tim rastom usporava.

Gde je tačno u svemu tome internet?

Internet je ono parče koje daje krila, ono parče koje otvara vrata i ono parče koga se Termovent Komerc nikada neće odreći, već naprotiv u ovim, vrlo gadnim vremenima akcenat bacaju upravo na ovaj oblik promocije svojih usluga i proizvoda.

Internet je bio karika u lancu koji je otvorio vrata Evropske unije, koja je direktno omogućila rast prodaje proizvoda iz proizvodnog programa, koja je privukla veliki broj novih klijenata! Ako ništa od ovog nije dovoljo ubedljivo, sve navedeno je rezultovalo ukupnim godišnjim prometom od 4.2 miliona evra za prošlu godinu, početak je bio značajno skromniji.

Da zaključim… Ne treba vam puno “bubrega” da vam idealno jasno bude, da današnje poslovanje bez upotrebe svih potencijala koji informacione tehnologije u celini nude, je unapred osuđeno u najmanju ruku, vrlo ograničen i mali obim poslovanja. I zaista nema potrebe da puno lutate, postoji određeni broj dokazanih konsultanata, postoje firme sa višegodišnjim iskustvom iskoristite taj potencijal koji naša mila nam Republika Srbija već poseduje, da bi svaki vaš uložen dinar pogodio pravo u metu

I da stvar bude čista, ovaj tekst, u celosti je odobrio top menadžment kompanije Termovent Komerc.

Док ће се маркетнишки везати приче о значају .срб домена, ја би ипак мало спустио лопту и задовољио се простом чињеницом да је то један занимљив и значајан корак у унапређењу функционалности интернета самог по себи и комфора који ће временом љубитељи ћирилице, а и они којима је те једино писмо у употреби осетити.

Самим догађајем никакво се чудо није и неће десити, а шта ће унапређење сервиса донети, то ћемо тек видети.

Линкуј као што говориш

А где је оно ћирилица нестала и што?

Она нигде није нестала али је чињеница да је у индустрији информационих технологија, поприлично запостављена, нажалост оправдано. Оправдана је нашом лењошћу, оправдана је нашим немаром и непостојању свести о било каквом значају да наша два писма заслужују у најмању руку подједнак третман. Оправдана је још много чиме.

Конкретно, заступљеност подршке за ћирилично писмо је врло штуро у већини водећих ИТ алата и овде мислим пре свега на рачунарске програме или Српски речно софтвер. Додатно, уколико се дизајнер одлучи за израду ћириличних варијанти било ког облика рекламног материјала, сусрешће се за низом проблема који ће му одузети време и утулити вољу за бактање са истом.

Фале нам фонтови, не фонтови тек тако, већ стандардизовани фонтови. Ћирилица реално јесте значајно дизајнерски, барем мени, интересантнија али слика коју нам технички недостатци форсирају у свим медијским облицима значајно доприноси наметању латиничних решења као “лепших”.

Ћирилица је још једна Српска робна марка или вам Српскије – Српски бренд. Као такву треба да је схватимо, подржимо и промовишемо. Постојање два писма у нашем језику је велико богатство од кога не треба да одустајемо. Подршка и промоција са тим циљем се састоји у још већем ангажману креативних ресурса Републике Србије уз несебичну подршку државе. .срб домен је добар пример.

Што се тиче самог .срб домена чије овде увођење од срца поздрављам даљи рад треба свакако да буде поптпуна подршка у интернет прегледницима или вам Српски – интернет бровсерима, у смислу да када корисник куца ћирилични домен, он као такав остане у свом изворном облику, а да га поменути злотвор не претвара у Пуникод (Punycode). Додатно, вероватно једнако значајно као и само увођење домена је подршка за налоге електронске поште или опет Српски – имејл.

Комуникација надлежних министарстава и интересних агенција са водећим глобалним тржишним учесницима у циљу дизања употребне вредности ћирилчних домена је наравно, подразумевана. Па ајд да видимо како ће се то одвијати, почетак је више него задовољавајућ.

И шта то Срби треба да чују?

Претходних пар дана оне врлине које је велики Србин и патриота Арчибалд Рајсиновић изнео у својој заоставштини,а чији наслов краси овај чланак или наравно, опет српски, блог пост, су након дужег времена успеле да надгласају све оне мане у чијем набрајању Арчи није штедео мастила.

Глобално гледано, са маркетишнком сликом наше нације у свету, а и национално, у нашим умовима никако да раскрстимо. .срб домен, спортски успеси и сличне позитивне приче заиста не требају бити укаљане, па чак ни “оправданим” инцидентима и ниподаваштавајућим ракцијама. Добре слике, добра дела су наша заоставштина, потрудимо се да баш она, буду у већини.

Пантић.срб

И тако, након кратког испирања на теме које заслужују знатно већу пажњу, част ми је и задовољство, да се похвалим да је pantic.rs, добио свог ћирилчног буразера пантић.срб овом рођењу су несебично кумовали Регистар националног Интернет домена Србије и пантић.срб-ови домаћини Панет, који је својим клијентима омогућио прилично дебил френдли, пардон, квалитетно кориснички оријентисано решење, за регистрацију .срб браће и сестара постојећих .РС домена

Svima nam je poznata radnja pod nazivom Sviranje Frule i njene varijacije koje  ne označavaju bukvalno značenje, već se bave nešto širim pojmom. Molim muzičare, vrhunske znalce da se ne uvrede ničim iz iznetog, jer se ovo nipošto ne odnosi na njih, već samo na varijacije.

Elem, sama ta frula je svakako nosač, transimiter i svakako služi pre svega za umnožavanje. Samim tim, da bi se budžet pomenutih ustanova dovoljno ubucio, musketari će morati da uvedu poresku kontrolu na svaki oblik umnožavanja i opreme za isto. Tako stižemo i do neminovne legalizacije svakog oblika prostitucije.

Gde je tu problem? Pa i nema možda mnogo problema da nas ne trpaju u isti koš sa frižiderima, pravadajući se tako savršenim i idealno uređenim carinskim deklaracijama. A naravno nijedan Srbin, bloger i tviteraš, kao ni njihove lepše polovine, ne mogu, a da se ne zapitaju, gde naći novce za sve te retroaktivne oralne radnje. Drugo, treba se setiti svih svirki frulica u protekle dve godine!

O kako gi sakam parite

E sad da manemo šalu i da se pitanjem pozabavimo ozbiljno…

Dragi moji zaštitari autorskih prava, jeste li vi bre ljudi normalni?! Ja se izvinjavam ako je ova retroaktivnost produkt mašte srpskih novinara ali retroaktivni harač!? Ako je istina, onda stvarno idejni tvorac, zaslužuje hitnu i besplatnu hospitalizaciju u Palma de Majorci ili nekoj srodnoj ustanovi.

Dalje, kinta je svakako potrebna i mora se uvesti red obezbediti autorima dostojanstveni uslovi rada i funkcionisanja. Osim toga jasno je da smo okruženi zemljama sa manje ili više već uređenim pitanjem koje žvaćem ovde.

Imamo samo jednu vrlo bitnu razliku SOKOJ, OFPS i PI su do skora, po principu APP (Ako Prođe, Prođe..) samostalno tumačili svoja prava i svaka ponaosob uzimala harač, sad je koliko sam upućen stvar uređena, nego ko je od vas odgovarao za samoovlašćenu pljačku i reket malih preduzetnika?

Takođe vašim dosadašnjim radom i aktivnostima stekli smo puno poverenje u vas kao ozbiljno uređene i organizovane institucije. Tako recimo, ako imate ultra mega giga hit, možete zaraditi čak 16.5 dinara na ime vaše zaštite prava autora ultra, mega, giga hita.

Dodatno je dobro poznato da imate apsolutnu kontrolu nad emitovanjem sadržaja na radio stanicama korišćenjem široko dostupnih aplikacija za kontrolu istih. Ček, ček… ili nemate?

Da zaključim…

Poštovana gospodo, molim vas da operete vaše pantalone, povadite ubuđale mrvice iz vaših džepova, pred narod izađete naročito transparentno sa svim podacima i metodama kontrole kojima raspolažete. Ukratko rečeno sredite vaše dvorište i dokažite da možete da ga držite uredno neko vreme.

Zakon ili kako god ste ga već krstili, koji predlažete je neminovnost koja nas svakako čeka ali ga uredite razumno i konsultaciji sa širom stručnom populacijom. Nemojte ga kuvati dve godine u konspirativnoj tajnosti, a onda ga izbaciti kao Hit Meseca pred Novu godinu.

Ako je retroaktivnost istina, a ne fikcija, molim vas pretvorite je u dobru šalu.

Dakle spakujte taj zakončić pod mišku, na jedan duži period poboljšanja i dorada, pa izađite za neko vreme iz svojih uređenih dvorišta, sa zakonom koji će i druge zemlje prepisivati od nas, vi to možete.

Kada pričam o energiji, govorim o potpuno nerazumnoj pozitivi koju ovajdogađaj, grad i ljudi nose sa sobom, da eto ja već drugu noć, sa koncetracijom krvi u alkoholu koja zabranjuje pešačenje, a kamoli vožnju, zaista prilično zdravog razuma pišem ove redke teksta.

Al ajd opet zašto. Svaka konferencija sa sobom nosi neka nova znanja, nova poznastva, kolegijalno zbližavanje, naravno #nohomo, a prevedeno na srpski jezik to mu dođe veze, znanje, pare. I tako je prvi dan Bor Net-a, pored kamara kamenčića za spoticanje priveden kraju. Ko je stvarno bio ultra mega interesantan, pa to su te famozne Nišlije sa Toplotnim Pumpama, a sa pričom o Zelenim Školama.

Te nadam se potpuno opravdano, ovog puta sam vam iscrtao suštinu koja srpskim jezikom lepo kaže sledeće: Idite na konferencije da upoznate nove ljude, tako ćete možda ostvariti neke zanimljive veze, a koje će vam možda jednog dana pomoći da dođete do para.

Na Bor Net dođite, zato što ono što live streamom možete ispratiti, jeste super ali propuštate priliku da upoznate predavače i svoje moždane vijuge podmažete kreativnom i produktvnom komunikacijom. Dodatno doživljaj samih učesnika, veze nema kada je u pitanju samo predavanje i lično poznastvo i razmena mišljenja.

Današnji dan je protekao u divnoj atmosferi i u takvoj ga ovim rečenicom i završavam.

Ovog puta kratko i jasno, srdačan pozdrav iz Bora!

Protekla nedelja mi je obeležena nizom neprijatnih novih iskustava u poslovanju i realnosti pravne, ekonomske, ma svakakve situacije u svima nam miloj Republici Srbiji. Sa istaknutim nestrpljenjem priželjkivao sam što brži kraj i odlazak u Bor, sa željom da sve, da izvinite, govnarije, ostavim iza sebe i prikupim nešto pozitivne enrgije koju ovaj grad i njegovi građani nesebično dele svakim organizovanim događajem.

Želja nije bila neopravdana, mene za Bor vežu lepe uspomene, divni ljudi, još od detinjstva. Konferencija Eest Weekend Fest koju su organizovali proletos koja je po mnogo čemu zasenila sve nimalo loše i naizgled značajno veće IT događaje.

I tako, nakon vrlo kratke pripreme i završavanja minut do 12 zadataka, koje sam donekle uspeo završiti, kao dodatnih sto i kusur kila su me preuzeli Dragan Srećković i Srećko Šekeljić, ekipa iz Instituta za održive zajednice. Put je protekao u krajnje ženskoj atmosferi gde su se sklopile tri alapače, od koje sam očito ja bio najdosadnija cedeći iz ove dvojce, prepoznatljivih eksperata, čitavu NGO priču i know how iskustava na račun kreiranja realno izvodljvih NGo projekata. Zaista neprocenjivo iskustvo! Moram dodati i da je čitav put protekao bez mog, za one koji me baš dobro poznaju, stiskanja nepostojeće kočnice na suvozačevom mestu

Po smeštanju u Albo, hotel koji može komotno da se pohvali da zavređuje i zvezdicu više, spustih se do već mi poznatog hotelskog restorana. Izvrteh telefone, javih se kome treba i sedoh sa Borskom ekipom i pridošlim gostima na kafidžonu i one najdragocenije momente svake konferencije.

Međutim, osim divnih ljudi koje poznajem tu me je čekalo pravo iznenađenje, osoba koja, sasvim sam siguran ne može biti svesna koliko poštovanje od nekoga ko je 1978. godište zavređuje – Dubravka Hit Meseca Marković! I zaista kao što joj se prestavih, čast mi je bila upoznati lujku,  majku i poštovanu novinarku, voditeljku, danas, Radio Beograda 1, koji sjajnom ekipom ubrzano vraća sjaj, nekada imperativu kulturnog života stare Jugoslavije (neverovatna težina je ispisati naziv bivše nam države, ja je pamtim kao nešto najlepše). I tako posedesmo, smejući se i žvakajući sve događaje, prilike i neprilike.

Posebno mi je neobično bilo da sa ekipom iz Niškog Telekoma i Ducom Marković, žvaćem i presabiram roditeljska iskustva. Neprocenjiv doživljaj, za koji da mi je neko pre samo par godina pričao, ne bi mu verovao da ću proživeti.

Samo finale je posebno podmazano uz čašicu, dve, tri… sa Nišlijama iza priče Toplotne Pumpe, sa @sasabca i @juzhnjak uz pretresanje audiofilskih tema i dosta zaista dobre muzike.

I tako vam završavam izveštaj za radoznale 0 dana Bor Net – a, uz jednu bitnu, neslavnu napomenu za “Ekipu”.

Nisam do sada imao iskustva da osetim kao lični gubitak, gubitak osobe koju nisam imao čast i zadovoljstvo lično upoznati. Nikola Denić je po gomili priča koje sam u proteklih 48h imao prilike da čujem, bio momak, posebnog kalibra. Gledajući sve vas koji iskreno patite, setio sam se svih ličnih (a bilo ih je previše), teških trenutaka u proteklim godinama, vašu patnju, sam neobično doživeo kao i svoju ličnu. I zato vam skrećem pažnju, da dobro razmislite, kako bi svako od nas želeo da bude ispraćen.

Ja vam za svoje lično ime kažem, da pokopajte me, da ne očekujem da budete sa osmehom na licu ali da, trudite se da budete. I nipošto ne bedačite! Ako mi je suđeno, verovatno ću biti na nekom mnogo boljem mestu, koje svakome prema zaslugama pripada. I molim vas, setite me se, i molim vas potrudite se da kroz život nastavite jednakom snagom, vedrinom koju se svojim primerom se trudim da predstavim. A kad kažem nastavite, setite se bradatog debeljka, koji i pored svog ića i pića je često smogao snage da u sitne sate što pre iznese svoje doživljaje sa neke IT konferencije.

Možda debelo grešim ali neću da vam prećutim, da po svemu što sam čuo, prava počast jednom pripadniku zaista odabrane ekipe, jeste upravo ovde u Boru. I po onome što sam od vas čuo, ne nije u ćutnji i patnji, već u galami i još jačoj borbi.

Srbijo - Domovino Moja!

I sad kao što bi svaki Srbin, Bloger i Tviteraš očekivao, trebalo bi ovde da opljujem po velikoj nepravdi, po monstruoznim propisima, po državi, po pojedincima, naravno okrivljujući sve druge osim sebe samog. I ono što je tužno i to baš tužno, bio bi većim delom u pravu. Međutim kako ta taktika ne pali, ja bih ovde hteo da izložim neke predloge rešenja konkretnog problema.

Definišimo problem – Odredimo CILJ

Kako su se mnogi od nas već susreli, kako problem definišu poreski i drugi činovnički službenici, pa čak verovali ili ne, sudije naših sudova sa rečima:

“Znate, državi trebaju pare“…

Dakle problem je nedostatak novca u državnom budžetu zbog koga država pritiska sve svoje institucije da uteruju dugovanja pa makar i motkom. To poreski službenici shvataju vrlo ozbiljno, a što i ne bi kad im verovatno konstantno neko maše otkazima, pretnjama i koječime ispred nosa.

A CILj je nesmetan priliv projektovanih finansijskih sredstava na račune poreskih uprava.

Sada kada imamo CILJ ja bi da dam par predloga na račun unapređenja sredstava izvršenja i samog sistema, a sa jednakim krajnjim ciljem. Ovde pričam isključivo o dužnicima na račun Komunalne takse ili ajmo pa da budemo iskreni i da nazovemo to pravim imenom recimo Reket na imanje firme u gradu Beogradu.

1. Nije teško biti fin

Ako jedna ozbiljna država gradi imidž stimulativnog poslovnog okruženja, onda ta država treba da obezbedi nedvosmislenu i potpunu informaciju svakoj “budali” koja želi da otvori firmu.

Država vas prilikom otvaranja firme NE upoznaje sa finansijskim obavezama koje vas čekaju na račun pomenute takse, tačnije ne postoji nijedan informator koji vam kroz niz studija slučaja predstavlja jasnu finansijsku konstrukciju vaših sledujućihobaveza.

Naravno da ovo nije podrazumevan i obavezan čin, međutim meni se čini da se država hvali značajnim olakšicama i stimulisanjem razvoja privrede, a postojeći pristup ne stvara buduće privrednike nego niže potencijalne probleme.

Dakle. APR treba još bolje da radi svoj posao i da prilikom otvaranja firme predstavi vrlo precizan i jasan troškovnik za prve dve godine poslovanja.

Ovo stvarno nije teško, evo zaposlite mene, na određeno vreme, 1/2 radnog vremena, da radim da se oslobodim poreskog duga i njime nastalih dugova, da me dinara preko ne platite. Imaćete za verovatno manje od 3 meseca, kompletan troškovnik, tabele za na peške računanje, web aplikaciju i debil friendly brošuru za štampu.

2. Ne kažnjavajte privednike, zbog svojih grešaka.

Ovo se u ovom konkretnom slučaju odnosi na grad Beograd. Rešenje o Reketu na imanje firme u Beogradu vam stiže krajem prvog kvartala druge godine poslovanja. To rešenje vam objašnjava koliko vi već zapravo dugujete i ostavlja vam ultimatum da taj iznos platite u roku od 15 dana.

Nedugo za rešenjem koliko već dugujete, u toj drugoj godini poslovanja, stići će vam drugo rešenje koje kaže koliko već dugujte na račun toga, što je poreskim organima trebalo četri meseca da vam obračunaju koliko vi trebate da platite,uz isti ultimatum kao i iz prethodnog slučaja.

Uz sve navedenio tu je i projekcija plaćanja reketa do kraja godine (Iznos mesečne rate reketa).

Kada sve to saberete ako ste bili pošteni stiće će vas finasijska šamarčina da će uši da vam zuje jedno nedelju dana.

Rešenje o Reketu, uručujte prilikom otvaranja firme, a ne 15 meseci kasnije i to stvarno nije teško, osim naravno ukoliko ne vagate prvo koliko vam para fali u budžetu pa na račun toga razrezujete rekete. Ali to sigurno nije tako, zar ne?

3. Alavost je jedno, razum je drugo – Stimulacija nije kreiranje bezkompromisnog okruženja

Država je postavila svoje bedeme, lokalne poreske uprave. Zadatak je jedan – Take Money. Dočekaće vas krajnje ljubazne službenice, koje vam na kašičicu nude ponekad i neku slamku za koju da se uhvatite, sve dok plaćate ali nikako nijedan model po kome bi vi mogli recimo krajnje nerazumnu cifru da umanjite ili se makar ne daj Bože izborite za plaćanja na rate.

Regularan i razuman model ne postoji. Za plaćanje za, u, do šest rata, traži se garancija banke ili hipoteka na nepokretnost. Kod ovo hipoteka se i sad naježim sav dok pišem, a scenario za garanciju banke funkcioniše po sledećem principu:

Banka traži dinamiku otplate, a poreska uprava traži garanciju banke da bi vam dala dinamiku otplate.

Nije vam jasno, ok onda je sve kako treba. I ne treba da bude jasno, napravljeno je da bude neizvodljivo.

Reketi na imanje firme su za ovu godinu značajno smanjeni u odnosu na prethodnu, međutim i poslovanje je značajno otežano u odnosu na prethodnu. A šta se dešava sa nebuloznim dugovanjima od prethodnih godina? Pa ništa dugujete ih, uz kamaticu naravno.

Racionalizujte namete, prema realnom poslovanju i starosti firme. Stvarno ne ide da se privredni razvoj “stimuliše” gaženjem novoosnovanih preduzeća, sa “jedva krpi kraj sa krajem” poslovanjem.

Da li je moguće da nije omogućen makar otpis kamate na ljude spremne da izmire svoja dugovanja? Da li je moguće da je na nekim opštinama moguće sve, a na nekim ništa?

4. Hrišćanski je praštati

Ako se usuđujete da uzmete reč stimulacija privrede u usta, onda vam olakšice za likvidnost preduzeća verovatno ne deluje kao strani pojam. Podvucite crtu, ponudite modele, racionalizujte svoje ale. Pružite ovom narodu makar neku realnu šansu.

Nisam želeo da pišem ovaj post tako da pljujem, smatram da sam ponudio makar neke naznake za konkretna rešenja. Ideja imam još puno, a i spreman sam da vam ponudim svoj bubreg, kao garanciju, da bi racionalniji i korektniji pristup problemu zaista stimulisao rast priliva u državnu kasu i stimulisao dalji razvoj.

Dragi moji “državnici” negde mora da se stane, ovako kako ide, dalje propadanje je sasvim izvesno, ja vam praštam, lenjost, neznanje, alavost, inertnost ali teško da će vam Bog i vaša deca oprostiti.

Ja sam davno naučio, da je bolje sprečiti nego lečiti. Naučio sam i da to nije uvek moguće. Pitam se da li ste i vi? A zanima me kad zaplovimo 2012om, sa još grđim prognozama, koliko će vremena proteći dok bandere na Terazijama ponovo počnu da služe i nekim drugim namenama osim elektrotehničkim.

Moj slučaj?

• Preduzeće osnovano Februar 2009
• Februar/Mart 2010 – Rešenje o plaćanju takse za isticanje firme na poslovnom prostoru za 2009 godinu – 84.00,00 RSD
• U toku žalbi na to rešenje, stiže sledeće…
• Mart/April 2010 – Rešenje o plaćanju takse za isticanje firme na poslovnom prostoru za 2010 godinu – 108.000,00 RSD
• Maj/Jun 2010 – Stiže pozitivan odgovor na žalbu i taksa za 2009 se umanjuje na nekih 50ak hiljada RSD, u istom periodu žalba i kuku lele na 108.000,00 RSD ne nailazi na nikakav oblik, mogućnosti za umanjenje.
• Uzevši u obzir, čitavu nebulozu, ne plaćam ništa, a realno i nisam mogao.
• Mart/April 2011 – Stiže rešenje za 2011, kao i obračun i ultimatum za prethodna dugovanja (nešto malo ispod 200.000,00 RSD sa kamatama).

• Do današnjeg dana sam uplatio nekih 130.000,00 više nisam uspeo.

Blokadom računa, dospeo je na naplatu dozvoljeni minus, na taj način na ukupan preostali iznos dugovanja, dolazi i iznos dozvoljenog minusa, nisam u mogućnosti da plaćam plate i doprinose niti bilo koje druge obaveze prema državi i dobavljačima.

Da li je to rešenje problema? Da li je to ta stimulacija?

Ukupna dugovanja prema mom preduzeću u celosti namiruju sva državna potraživanja.

I za kraj, ukupna NETO dobit preduzeća za 2009 i 2010 godinu je 180.000,00 RSD, priznaćete nešto tu ne štima, pametan čovek bi rekao zatvaraj tu firmu!

Eh, bi ja kad bi samo mogao…

A ako vam ostane želje da razjasnim ? objašnjenje sledi ispod video klipova.

Stop trgovini decom

Kampanja organizacije Astra — Anti Trafficking Action

maliVEliki ljudi

Kampanja organizacije maliVEliki ljudi

Bolje da znaš

Kampanja projekta Podrška u borbi protiv HIV/AIDS-a

Ujedinjeni protiv droge

Kampanja Ujedinjeni protiv droge

Osobe u razvoju

Kampanja organizacije Deèje srce

Bitka za bebe

Kampanja Bitka za bebe

Dragi Srbi, Blogeri i Tviteraši, pre nego što krenemo u otvorenu pljuvačinu ili ismevanje setimo se da je Srbija je zemlja sa:

• 50% funkcionalno nepismenih ljudi
• Statistkom koja se ne usuđuje da napravi realnu procenu siromaštva
• Većinom stanovništva koja nasilje posmatra u najmanju ruku, sa prećutnim odobravanjem
• Većinom stanovništva koja gaji gađenje prema bilo kojoj različitosti i tu ne govorim o LBGT populaciji.
• PINK televizijom kao najgledanijom

Zašto sam morao staviti PINK, pa jednostavno to je jedina televizija koja je svoju programsku šemu u celni prilagodila tržištu, a onda sama programska šema valjda dovoljno govori sama za sebe.

Dodatno:

• Kolika je zastupljenost ovih video priloga bila na TVu pre “društveno odgovorne” akcije Komercijalne banke?
• Da li je to usamljen slučaj ili masovna pojava?
• Da li je to Srpski proizvod ili uvoz?

1. Zastupljenost je bila poražavajuće mala
2. Ovakvih primera ima još
3. Kako bi vam rekao, biću skroman pa ću reći UN, a vi mislite o tome.

Te želim da podržim akciju, ali da maknem fokus sa Šiptarove banke, oni ako mozga imaju shvatiće da su pogrešili, neće internet zajednicu shvatiti kao zaklete neprijatelje, već kao buduće saveznike.

*akcija #ustupamprostor je pokrenuta nakon blog posta Dragane Đermanović, a na predlog Ivana Ćosića uz podršku velikog broja blogera.