Тако нам данас свану сунчан дан, први после ни сама не знам колико месеци. Истина, брзо се наоблачи,али опет – и то прође, па се сунце опет појави. Трава је зелена као у Енглеској, чиста, мокра и тако сочна да чисто завидиш овцама, што могу да уживају у њој.

Маслачак се расцветао на све стране, јоргован са листићима који тек извирују је пун пупољака, просто да не поверујеш да ће већ за недељу две то бити велике лила цвасти, које ће извиривати из зелене шуме листова.

А код мене – не постоји нигде таква лепота: нарциси се убокорили, црне лале само што нису процветале, зумбули у свим бојама, исто тако у бокорима.

Тегет мускари са својим ситним звончићима испред црвене лале са штрафтастим браон-зеленим листовима и розе зумбула, иза њих жути нарциси као да им чувају стражу, да их бране од мачје породице, у којој је свако сваком род: мајке су и сестре, и бабе, па и прабабе, али истовремено и супруге, очеви су браћа сестрама и браћи, мужеви женама и сестрама и теткама, и стринама, али нема везе – све је то искрена љубав, мазе се и перу једни друге, и греју, па и чувају своју породицу.

А шаре – ко да природи није било довољно оних лепих мачјих шара, већ упорно покушава да измисли нове. А очи – то је нешто најлепше што постоји – бадемасте, крупне, гледају те запањено (Зар је могуће да нећеш да нас пустиш у кућу? Или – нећеш ваљда сама све то да поједеш? Или – нама је тако хладно, а ти седиш поред шпорета, срам те било!)

Кад одједном – пљусак! Није да је пљусак, већ се све засивело, мог Брда нема нигде, нема чак ни Бугијеве родитељске куће. Нити да изађеш да се дивиш са терасе, нити да уђеш у кућу… Потоци на све стране,трава више није онаква,већ се спљескала, као да се свака травка изломила. Лале се скроз расцветале, попадале по земљи,као да већ вену, паруше се.

Само моја бресква, препуна розе цветова, не хаје ни за ветрину, ни за пљусак. Држи се чврсто, рози се у оном сивилу око мене и не да се. Баш је волим. Опет изгреја сунце (није баш да је изгрејало, али се тако каже) и ја уђем у кућу да сачекам да се цвеће мало опорави.

У кући се не чује ништа, ја сам села да преводим, али – не да ми се. Боје су превише живе – ту је и дан и ноћ у свим бојама, и божури за које ми се чини да видим како брзо расту, и бокорчићи невена са 2 – 3 јарко наранџаста цветића који се тек отварају.

Излазим, а напољу – опет, још јачи пљусак. Ћутим, гледам,мислим – шта ћу, па узмем да износим саксије које су ми још у кући. Наравно, прво погледам на термометар. 13 степени. Неће им ваљда ништа бити.

Док сам ја изнела тих десетак саксија била сам сасвим мокра. А док сам ушла у кућу – пљуска као да није ни било. Земља у саксијама је остала сува, чак ни са листова се прашина није спрала. Оставих их да преноће напољу (можда ће бити још кише). Деда-Април сасвим одговара Баба-Марти – баш су се нашли!!!

Мој притисак такође игра као ово време,скаче и пада, ко да игра неку окретну игру,а ја бих најрадије спавала, па се пробудила за једно месец дана и наставила да се бавим животом.

Eто, то вам је наш 10.април, дан „Д“ за пензионере из Великог краја. Поштар по киши неће доћи, ауто не ради, а кад ће да проради – не зна се, а и све једно је – где по овом хаосу да се кренеш. Воде имамо (само ставиш шерпу на сред ливаде), а остало ћемо кад дође мај…

Али – нико није видео тако лепу брескву као моју!!!

Пријатан вам дан. Душа

Dakle, oduvek mi smrdi to nuklearno naurožanje i atomska energija… Da ja sam te davne 1986 godine prateći svoju Mati u profesionalnim pohodima izučavao Moskovske ulice, pereulke, zabiti, krovove, rupe, barabar sa čikama u ofucanim čudnim odelima i sa nekakvim uređajima koji viču tak..tak.. tak… Bila su to dobra stara vremena, bila je to godina Černobilja… Bolesno, a? Dobro, aj vratićemo sa i na to.

Ovi preostale sive ćelije se stalno nešto jogune i pokreću svakakve nebulozne teorije, ideje, šta da vam kažem, ubijam ih godinama, ubijam al one nekako opstaju, al pobediću ja kad tad. U svakom slučaju ta gamad se davnih dana zakačila za Redemption Song i jednu strofu ne ispušta iz moje glave:

“Emancipate yourselves from mental slavery;
None but ourselves can free our minds.
Have no fear for atomic energy,
‘Cause none of them can stop the time”…

I tako nešto ja mozgam, j-ga Nebo, ko ima nuklearke, ko ima atomsko, on je gazda… Kako to bre toliko štetno, toliko opasno? Pa kad je toliko štetno i opasno, što ne uginu sve, što sve ne pozatvaraju, što kompletne arsenale ne počiste….eeeee.

E sad nije Mangulica progovorila da razlaže, taj atomski momenat, o tome stvaaarno pojma nema, al pričali mi neki pametni ljudi, da nije tu baš sve tako crno i belo, da ima sivog, a ima i zelenog. Da i tu kao i na mnogim drugim mestima, ima drugih, boljih rešenja, koja iz nekog razloga su zaključana i zakopana.

Zašto sada Mangulica iz svinjogojstva pređe u atomsku, pa zbog straha i besnila naravno! Strašna je to bolest da vam kažem, o njoj sam dosta učio i do srednje škole, pa u srednjoj školi, pa samostalno, pa na prvom nezavršenom fakuletu. Dakle potpisujem, strašna je to bolest!

E u ta ne tako davna vremena, bila su dva jarana Luis i Pera, francuzi, geekovi neviđeni smarači, oni su u to doba svašta nešto strašno petljali i da vam kažem, na životinjama testirali, krajnje nehumano po današnjim standardima.

I iskreno, smatram da su usrali motku, jer da oni u pauzma svojih razvratluka i pijanki nisu našli prvobitna rešenja za besnilo, ne bi danas mi imali ni kuce ni mace, već bi to ostali kerovi i mačke, pacovi i ostala gamad. Naravno, ne bi bilo ni toliko nas, verovatno ne bismo imali po 100+ jarana na Facebook-u, pre nekih 3,4+.

Kakve veze bre besnilo ima sa Genetski modifikovanom hranom!? Ima naravno, zbog naučno istraživačkog šljama! Ti pogani Prčkaši po genima, zapravo nisu toliko loši, znam ih par komada, onako geekovi u belim mantilima, nisu sasvim svoji, kao i ja imaju po nekoliko jarana u svojoj glavi, komuniciraju nekako čudno, prosečan Ac (ZemunAC, DorćolAC…) bi ih pripalio verovatno posle dobar dan, ono preventive radi. Ali u njihovom prčkanju po genima, tu i tamo nešto dobro naprave, opet, zavisi kako gledate, ja lično smatram da nas zaista ima previše, al ajd to se sad kao ne smatra zdravim i mainstream…

Nego sam vam skrenuo pažnju da je ovo tekst za uporne?

Čemu sad priča o prčkašima gena? Prčkaši gena se zapravo ne razlikuju puno od nama bliskih i prijemčivijh zanimanja, kao npr. Bankari, eto niko neće linčuje Bankare, a Bankar, kao i Prčkaš Gena, istražuje, istražuje kako da zajebe sirotinju, tako Prčkaš gena istražuje kako da zajebe Prirodu.

I sad, kad bi se Prčkaš gena, pojavio sa bocom koja kreira velike sisiće ili od vas kreira jednog od onih prokletnika sa “strašno brzim metabolizmom” koji se nikako ne može ugojiti, a niko ga na Slavu ne zove, niko živi se ne bi bunio. Jer aj da se razumemo, guranje zaptivke za prozore i akvarijume u svoje telo, se primilo, pa i oni koji se bune ispadnu glupi. E sad ne bi to razlagao dodatno da me ne raščereče silikonske zvezde podzemlja i suterena, i pakringa, i … da, da dosta.

Dakle, Srbi moji, mi tih GM skraćenica, ne treba baš toooliiko da se plašimo. Prvo moramo da budemo svesni nekih činjenica, da smo mnogo jaki ratnici, da na bojnom polju, teško šta gubimo, ali bato što smo tanki na politiku i na diplomatiju!

E sad, dakle ne da smo pobeđeni, nego moš na prca, kako se kome digne, a Bogu hvala, imamo sve neke sa silikonskim leđima da nas zastupaju, a ni mi kao narod, ne stojimo baš nešto pravo. I onda kenjkamo, pametujemo, evo i ja, samo nešto filozofiramo.. NE DAMO DA NAM TRUJU DECU!

Jelte nekoliko prostih pitanja da vam postavim?

• Koliko mesa ima u najkvalitetnijoj viršli na tržištu?
• Koliko se na dimu dimi, dimljeno meso iz prodavnica?
• Koliko ste krava i svinja videli na pašnjacima Zlatibora?
• Koje je boje mleko?

Vi mislite o pitanjima, a ja da nastavim da vezem…  Kad smo apsolvirali da moramo da slušamo, kao i da hrana koju već jedemo je većim delom teško đubre, skrenuo bi vam pažnju da smo kao nacija, a i država poznati po principu Sve može i ništa ne može! Pa što bi sada pravili presedan?

Ja da se pitam ja bi sve dozvolio, uđi batice, uđi, donesi i hranu, donesi i seme, ma donesi sve… ali…. Sve preostale naučne institucije na račun tog uvoza, moraju da budu uključene u kompletan naučno istraživački postupak, te genetski prčkaške igrarije su nam potrebne, te genetski prčkaške igrarije su budućnost, svetske dominacije, treba da budemo u toj igri.

Međutim, niko nas ne može da spreči, da uvedemo taman toliki porez, na upotrebu istih, da se uputreba takvih proizvoda nikome živome ne isplati. Niko nas ne sprečava da edukujemo one jedine preostale ljude – seljake, da ako sadi i gaji bilo šta genetski modifikovano, on zapravo gazi oko kuće… A lepo kažu, ne gazi oko kuće, da ne ugaziš u govno.

Ućiće nam to, vaki ili naki, treba taj ulaz debelo da naplatimo, a sistem tako da uredimo, da onaj ko se GM-a lati, bolje sam u sebe da puca. Da se vratim na već postojeće đubre od hrane. Ljudi, jedemo đubre. Jedemo sranje od jaja, pijemo ispišak od mleka, o povrću radije ne bih…

Usrali smo motku, kod prepisivanja… Male su nam okućnice, a oči gladne pa nam se svideo termin intezivna poljoprivredna proizvodnja. Neće da valja, jer je nastavak intezivna poljoprivredna proizvodnja uz upotrebu GM resursa.

GM ovci se brane ukrštanjem, selekcijom, kao eto to su pojave koje su već prisutne u prirodi… Alo bre Prčkaši, pa možda nam pamet ne curi niz bradu, al bate pa nismo baš toliko sisali vesla. Moš ti da upariš dobrog bika i mlečnu kravu, pa dalje nastaviš da ukrštaš najkvalitetnije primerke da bio dobio ko rezultat što mesnatije tele ili što mlečniju kravu. Al Čivavu i Mangulicu sa Bananom, neš ukristi pa da si još toliki prirodnim putem!

Dakle da rezmiram prvi zapetljani deo.

• Ući će nam vaki ili naki
• Dok se mi snebivamo kao seoske mlade, bolje bi nam bilo da u saradnji sa našim Prčkašima gena, napravimo strategiju kako da nam uđe, a da nas to što manje boli.
• Svesno ne bi nikome u usta stavio GM hranu, osim ako nema ništa drugo, a taj neko umire od gladi.
• Ne bi zasadio GM seme, nema šansi, to nam ne treba.
• U bukvare bi uveo na slovo G sve GM i zašto je dobro, a zašto je loše.
• Lokalne prčkaše gena, treba stimulistati, finansirati, gajiti, voleti

E sad da nastavim sa jednim vicem: “Srbija može da hrani Evropu”!

Neke sam nasmejao, neke možda nisam… Ovo je mnogo opasna rečenica, jer nas direkt vodi u prilagođavanje modernizaciji poljoprivredne proizvodnje, uz još bolesnije inteziviranje, a na kraju u nemoć i upotrebu GM.

Treba da ubijemo Intezivno iz reči poljoprivredna proizvodnja, a modernizacija je dobrodošla.

Vidite ljudi vaki, bila nekad davno divlja svinja, onda ljudi rešili da je pripitome i prčkali, dlakavu sa ćosavom, crnu sa belom, debelu sa mršavom, dve dugačke i tako danas imamo rase poput: Jorkšir, Landras, Berkšir sve su to derevati upornog rada, ukrštanja i da vam kažem, lepe bre gude, baš lepe…

Onda je neko tamo 60-70ih godina prošlog veka, otkrio holesterol, hm.. Mislim otkrili su ga jošte davnih dana, opet neki razvratni Francuzi, međutim kao problem se počeo isticati napredkom intezivne poljoprivredne proizvodnje. A zašto?

Ako hoćete da odgajite lepog izložbenog psa naprimer potrebni su vam sledeći sastojci:

1. Kvalitetna rodbina (šampionski rodovnik)
2. Pažljiv odabir iz legla
3. Kvalitetna ishrana
4. Puno kretanja, odnosno kvalitetni uslovi života.

Ako Džule, krene mnogo u visinu, bačite ga na planinu, ako je metiljav, bačite ga na more. Bućkate ga par meseci, mnooogo ga volite, mazite i pazite. A nakon par meseci, ukoliko ga neka kleta sudba ne snađe, verovatno mu se smeši uspešna izložbena karijera, koliko uspešna zavisi od nijansi. Ako hoćete od njega da napravite škart primerka, samo ga zatvorite u boks i hranite ga onom hranom koja se najviše reklamira kao najbolja za vašeg ljubimca.

I sad kad sam sve ovo ispričao, pozivam Mangulicu da vam objasni par stvari:

Slika je linkovana sa izvorom “pozajmice”.

Zdravo drugari, ja sam Mangulica, ultra fancy moderna svinja. Svi se lože na mene jer kažu da nemam holesterola, he he, paćosi.. Imam ja holesterola, imam masti, znate koliko čvaraka od mene mošte iscediti, gadovi jedni!? Doći će vreme kad ćemo mi vas po tavanima da sušimo!

Nego Nebojša me munuo vilama, pa da nastavim.. objasniću vam tajnu mog uspeha. Ja imam jednu osobinu nasleđenu od mojih šumskih rođaka….. Jesam Svinja, al nisam alava, za razliku od vas ljudi.

Moj život, nije kao život mojih modernijih rođaka, ja ne sedim zatvorena u boksu, ja moram se krećem, ja se ne tovim, jer odbijam koncetrat, više volim ovu new age hranu, kako je vi papani zoveta, a zapravo je to old school hrana, koju su vaše Dede i Babe kusali.

I dok su vaše Dede i Babe jele moje Dede i Babe, ja sam kao veselo prasence vitlalo po šumarcima u potrazi za žirevima, riljala po blatu i blatnjavim baricama, da da Pepa i Žorž su tu foru od mene pokupili!

I tako sam ja zapravo zbog svoje zaostalosti, postala ultra moderna svinja, jer sam naprosto zdrava svinja. Moje rođake to nisu, jer sede po ceo dan, blenu u jednu tačku, ne kreću se, ne hrane se zdravo, zato su krcate tzv. lošim holesterolom, dok je moja krv šumska, prepuna onog tzv. dobrog holesterola.

Nebojša: “Hvala Mangulice, dovoljno si rekla”.
Mangulica: “Nema na čemu Nebojša i ako me još jedanput muneš vilama, rilom ću te u mošnice, da klikerčići ima na uši da ti izlete”.
Nebojša: “Ok, Mangulice, poruka primljena, izvini, al zanela si se morao sam da intervenišem”.

Dakle ljudi, ja sam spreman da svoje stavove branim i dokazujem… Zbrinite mi familiju, obezbedite mi sredstva i uslove. Očas posla, eto mene na Selu sa svojim setom berkšira, landrasa i ekipe, ja kažem da svaka svinja može bude kao Mangulica, samo je treba odgajati u svinjskim uslovima i prirodnom intezitetu.

Da, to će biti skupe svinje, to će biti skupa hrana. Ovaj model se može preslikati bukvalno na sve što poljoprivreda kao svoj proizvod nudi. To je nešto čime ćemo pre svega mi ostati zdravi, a što zaista možemo prodati Evropi, zato što ako će im ičega zafaliti na putu kojim su krenuli, to će biti zaista zdrava hrana.

Da zaključim ovaj tekstić prilogom koji objašnjava dobrotu Černobilja, ne znam šta da vam kažem, men se čini, da tamo vreme koje Marley pominje, zaista nije stalo, a da je to nekako postalo neko bolje mesto….

Veliko hvala upornima!

P.S.

Moja akademska titula za iznošenje ovog mišljenja je vrlo jaka  i cenjena – Srbin sam.  Ipak više su nego dobrodošli komentari nosioca na tržištu rada, priznatih akademskih titula ali i ostalih Srba i Ex-Yu naroda i narodnosti.

Odakle je slika ukradena možete utvrditi ukoliko kliknete na nju.

Prateći koliki Buzz prate negativne pojave na internetu, gotovo je izvesno, da nam je sadašnjost, a naročito budućnost, obojena prljavim oglašavačkim  kampanjama.

Ukoliko sastavite dovoljno bolesnu i provokativnu poruku, ona će se brzinom svetlosti raširiti po svim medijima, kako onlajn, tako i štampanim. Ako ste  bili baš baš bolesni, eto vama i besplatnog TV publiciteta.

Najtužnije u svemu tome, što bilo koji viral pozitivnog karaktera, ne može ni prići ovom obliku, naročito na našem tržištu. A uzrok tome je nažalost  samo društvo u kome živimo, njegova prevashodna interesovanja.

Tako da ako se vodimo time, ispada da je marketinški mudar potez, nadovezati se na boleštinu i ponuditi dodatne usluge sa popustom  za kupce, recimo ovog kupona. Tako npr. ukoliko imate privatnu psihološku praksu, svim kupcima ovog kupona, možete sa popustom ponuditi terapijski tretman, nakon izvršene hirurške intervencije.

Raspadom Atlantide, pardon Jugoslavije,  pre svega se raspala/razbežala Kultura, a zatim i pravni poredak. Jedini način, barem po meni, da se sa ovom negativnom pojavom izborimo, je dizanje Kulturne svesti nacije i značajno efikasniji pravno – kazneni sistem. Tu istu kulturu, godinama ubijamo i transformišemo u sve razvijeniju patološku pojavu.

Nama više ne treba “Godina Kulture”, nama je potreban Milenijum kuluture. Ukoliko podignemo kulturnu svest nacije, ovakvo stanje u pravnom sistemu i ostalim segmentima društva,  neće biti održivo, a samim tim će ostale stvari doći kako tako na svoje mesto.

Barem mi se to tako trenutno čini… ipak… You, you may say. I’m a dreamer, but I hope that I’m not the only one…

Okupljeni su oni bili, a ne znam dokle će, oko jednog Ministra, odnosno Ministarke, što ste stvarno mogli i prstom da je pipnete uživo! Ne lažem, Srećkovog mi perja, ja je svojim očima gledao, nisam pipao, majke mi! Ali oće i da priča, ume i da govori!? Ne bi bilo to toliko ni zlo, nego što i ona umela nešto i da uradi!? Čak se ogrešila o poneko obećanje, zamislite molim vas, ispunila ga!?

I tako su oni se poveli mišlju, da možda malo, pruže mogućnost, nama širokim narodnim masama, da se besplatno edukujemo, oko jedne naizgled banalne stvari. Priručnik, kako da vam otimaju pare na internetu, osim i na ulici i u prodavnici i u Opštini… i tako sve ono gde je normalno.

I da vam pravo kažem, sklepaše ga! Sklepaše ga valjano! I daju ga za dž!

Zašto je loš?

Sa njim nažalost, ne možete niti išta da obrišete, niti da potpalite, osim ako ga o svom trošku ne odštampate, zato što je u tzv. elektronskom formatu, budi Bog snama…

Zašto je dobar?

1. Lep je, stvarno je lep!
2. Kratak je, ne smara, sve lepo Srpski, konkretno, s neba pa u rebra!
3. Nisu se nešto pravili pametni, ono Ja pa Ja, nego su okupili brdo tih Srpskih Internet Lezilebovića, pa su i sa njima pričali, konsultovali… čudno skroz, kažem vam!?
4. Mnogo lepe slike, ali mnooogo i ima ih, baš puno!
5. Stvarno nešto možete da naučite!

Da zaključim, ako su se već oni zajxxxli, pa sve to priredili, greh je da se mi pošteni, ne okoristimo! Tako da vam iskreno preporučujem da preuzmete taj Vodič za kupce u elektronskoj trgovini, pa da krenemo svi zajedno da kupujemo preko Interneta.

Što sam u slast maznuo ovu sliku iz njihovog vodiča, al samo da vidite što su dobre ilustracije, Srećkovog mi perja!

A zašto?

Pa to je valjda svakom poštenom Srbinu jasno! Da zajxxxmo državu, naravno! A sad nek se država češe, a kako to?

P.S.

Autore i učesnike projekta, tu bandu, neću da linkujem iz principa (sasvim sigurno nije zbog toga što žurim i što me mrzi)! Drugo strahujem i za svoju bezbednost, obzirom da sam dao iskrenu recenziju, a kod takvih iskrenost i nije na ceni. Ali vi ih možete sve pročitati na šestoj i sedmoj strani vodiča…. Iskreno, sumnjam da su oni Srbi uopšte  još odavno, čak se nisu stavili na naslovnu stranu? Šta su bre ti ljudi, vanzemaljici!?

Em izbori, em gradska zbivanja, em uticajni, bem ti pojam, em jasna svest o šupljini gradskih i republičkih budžeta ufff, smorih se ko lav. Šetka mi raspoloženje, srećom držim se, imam sreće u životu, mnogo više nego većina, pa guram nekako. Ali pizdim. Pizdim dobrano, pizdim, dete mi bre odrasta ovde, šta nju čeka?

Pizdim, od pizdi, pizdim od gluposti, od primitivnosti, od koječega čime smo stvarno zatrpani, pa ni sam više ne znam koliko, jer kad se meni po glavi mota misao Slobo, vrati se, sve ti je oprošteno… au to baš ne valja. A osetio sam ga, baš sam ga osetio, ušao mi je i uzduž i popreko, pa dokle smo stigli bre onda i kuda mi to idemo?

I pošto bi obradio jedno 350 tema, sad me baš opekla jedna, ova iz naslova. Da se razumemo, vidim ja i most, vidim i lepe tramvaje i klimatizovana vozila (jes da nešto štekeću i zapinju) i nije baš da me zabole koliko sve to košta ali mi je drago da ih vidim, pošto godinama ništa nismo videli. Ali.

Pa gospodo… evo od jednog “eksperta za kibernetiku i računare” kurotresine u prevodu, ali definitivno za vaše poimanje i shvatanje tehnologija, pravi guru. Ne volim da psujem na ekranu, ali jebo vas bre, ne Bus Plus, nego čitava ta fazna mašinerija i uvođenje reda, jel ste vi toliko slepi?

Logo, lep logo, ukraden kude je i linkovan, čisto da budemo načisto o čemu pričamo…

Sistem ko sistem je bombonica, kao zamisao, kao realizacija to škripi, pa puca, jel ste ga vi dobrano probali? Evo šta škripi, ja sam jedan od onih što ga umereno redovno koristi, pa mogu vam kažem iz prve ruke.

Trandža, ruta 7, lokacija NBGD, ulazi vaš nindža, ljubazan fin, šljus šljus, čekira karte… Žena koja je samnom ušla i na moje oči pre mene uredno očitala i orobila karticu, čiju sam transakciju sa sva svoja četri oka uredno ispratio, dolazi na red.

Šljus, šljus, kvrc, šljus, bip…

Nindža: “niste očitali kartu”

Gospodža: “gospodine, očitala sam i skinula mi je 60 dinara”

Nindža: “Šljus, šljus, sad jeste”

Gospodža: doživljava unutrašnji nervni slom, ćuti i pizdi i gleda u neverici, još jedan u niza događaja, zbog kojeg će joj za koju godinu proraditi neki čir i slično.

… Međutim tu…

Debeli Bradonja: “Gospodine Nindža, ja sam bio ispred Gospodže, otkucala je kartu”

Nindža: “Dobar dan, vašu kartu moliću”

Debeli Bradonja zavlači ruku džep, vadi kartu: “Dobar dan Nindža, izvolite kartu ali Gospodža je stvarno otkucala, zamazala, prevukla, overila kartu”

Nindža: Šljus, bip, Šljus, bip, bip, bip “Gde ste vi ušli u tramvaj”?

Debeli Bradonja zabezeknut, pritisak skače… “Molim”?

Nindža, ponavlja pitanje.

Debeli Bradonja: “Na stanici Nindža, na stanici…” Uz prateći pogled koji odaje jasnu nameru da mu tom istom stanicom napuni sve telesne šupljine.

Nindža: “Khm…, aha, ovaj, a vi ste išli i u drugom pravcu, aha, hm, pa da, nije šmućmrć…”

Debeli Bradonja sada već krajnje zainteresovan: “A izvini rođače Nindža, jel me vi to niste čuli ovo za gospođu i je li leba ti, šta to nije šmućmuć, oćeš da mi kažeš da zato što su mi se preklopile linije dolaska i polaska u kratkom vremenskom intervalu, on tu nije nešto šmućmuć?

Nindža: “Khmm, pa da, dešava se ali vidim da je karta poništena, samo mi prikazuje kao da je u drugom pravcu, a gospođa, pa da, sad je otukucana karta” reče on u toku svog nestanka sa  mesta zločina… promrlja i nesta, ko pravi Nindža.

I tako Debeli Bradonja ostade glup i zatečen i razmišlja nije valjda da se ovo oslanja isključivo na GPS? Kako je uopšte moguće da je neko toliko retardiran da ovakvu spravu ostavi da se oslanja samo na GPS? Da li uopšte koristi GPS ili ima neku drugu, još problematičniju ulra fancy tehnologiju? A zar nemaju čitači svoje tipa MAC adrese? Hm.. i tako ostade i nestade u mislima, međutim u narednih par dana, doživim istu scenu sa neočitanim, a očitanim kartama još dva puta. U oba navrata ponavljam, sa sva svoja četri oka sam video da ljudi kucaju kartu. Posle više nisam, pa reko možda su ispravili grešku.

I sad još:

Nemo molim vas da se*ete na televizor, da uredno provervate i menjate i popravljate aparate, kad svako malo malo kad uđem u prevoz, đa ne rade, đa su izlomljeni to znači da ili ih lome i kvare brzinom svetlosti, pa vi ne postizavate ili malo preterujte sa tom ažurnošću ali dok ovo kucam, minimum 20% aparata vam je u maleru. Sve u svemu, škripi i tu.

Estetika, higijena? Ne znam ko vas je prevario, ali aparati su musavi za medalju, a o stepenu izgrebanosti istih da ne pričam, ja ne znam, slabo se razumem, al čuo sam priču da za takve uređaje ide neko majmunsko staklo, otporno i na Srbe. A da priznate da ste se malko, možda, zeznuli? Ili to već znate ali vas ne interesuje?

I da završim zašto sam sad ovo počeo…

Pored svih problema, kojih definitivno ima, koji se genije setio da izbacuje i ne dozvoljava ulaz licima kojima aparat neće da poništi kartu?

1. Da se nanižu svi od Điki The Bridge-a preko krmenalne šatrolicije do nesrećnih, jadnih, Nindži da se javno izvinu za svinjariju koju su napravili.
2. Da persona koja je izdala naređenja Nindžama da ne smeju da puste osobu kojoj aparat NEĆE da očita kartu, momentalno stane u red u Nacionalnoj službi za zapšljavanje, a pre toga kod izabranog lekara, uzme uput za Palma de Jorku, da odmori malo.
3. Da sve svim zaposlenim u sistemu javnog gradskog prevoza, oduzmu vozačke dozvole i da im se kao uslov postavi korišćenje usluga javnog gradskog prevoza za sve svoje potrebe, uz obavezno očitavanje karata.
4. Da se izvrše dodatne kontrole, anketiranje građana, da se na osnovu rezultata otklone svi vrlo očigledni nedostatci, što samog sistema, što konkretno, uređaja.
5. Da se manete ćoravog, uniđi ođe, iziđi ođe posla, da vas podsetim  građana u ovom gradu malo više nego u nekoj palanci, a vozila, NEMA dovoljno, jer su ona uglavnom puna, a treba da budu poluprazna da bi ste uvodili takav režim, uz stajališta sa po svega nekoliko putnika, a ne unezverenim hordama nervoznih ljudi.
6. Ufff… ma ovo je Srbija, a vi to izgleda bolje znate nego mi ostali, manje jednaki, Srbi sami.

Da zaključim, nije loša priča, dobra zamisao, kad radi radi, ali gospodo niste ga uštelili i podmazali dobro, pravite sve već broj grešaka za isključenje. I šta će biti? Nadrljaće neki Nindža, ni kriv ni dužan, neko će sa njim podmazati zrna metaka dedinog pištolja, povucite ručnu, ne dozvolite da se tako nešto desi.

A u mojim očima, postali ste bahati, postali ste bahati, za jedne dobre batine, a ja sam miran čoek, a šta ćemo sa onim koji baš nemaju puno strpljenja? Stidite se gospodo, stvarno se stidite, ovo dokle ste dogurali, svaka vam čast ali i na čast vam.

1. Imao je pametne i brižne roditelje, koji su ga od Turaka sakrili i poslali u manastir Zavalu da “Uči knjigu”.
2. Da je mali Stojke brzo shvatao bukvar, časoslov, psaltir, kao i prve molitve.
3. Da je izrastao u pre svega čoveka vrednog poštovanja, koji se brinuo o svom narodu, bez obzira na veru.
4. Da je bio posvećen obilaženju i podučavanju svog naroda.

Obe manifestacije u organizaciji udruženja ISTOK iz Bora (BorNet i East Weekend Fest), već su postavile neke standarde i dale dobar primer kako se takvi događaji organizuju.

Uz još jedno udruženje za svaki respekt, udruženje BITNO iz Bora, ove dve grupe građana zajedno sa Boranima, su postavile grad Bor na pohvalnu poziciju i rado viđenu lokaciju za druženje i razmenu pozitivne energije svih ljudi dobre volje. Svako udruženje, u okviru svojih aktivnosti. Dakle što se toga tiče, đa ISTOK, đa BITNO, Borani svaka vam čast!

Bor još nazivaju i Srpskim Internet Čudom uz šalu, a možda i zbilju da ima najveću koncentraciju Blogera po glavi stanovnika u Srbiji Međutim “Godine Raspada” su zamrljale sjaj RTB Bora i proste činjenice da je recimo krajem 80tih broj zaposlenih IT službenika se merio u hiljadama, da je RTB Bor uz celokupan RTB sistem okupljao zaista veliki broj visokoobrazovanih stručnjaka svih profila, pa samim tim, nije Bor nikakvo čudo, Bor je samo posrnuli div, koji se polako diže i sa sebe otresa memlu i prašinu proteklih godina. I zaista, u tome mu treba pružiti maksimalnu podršku.

Nego… Šta je bre taj EWF?!

EWF je manifestacija društvenog karaktera, što znači manifestacija za sve. Manifestacija je Međunarodnog karaktera, dakle ima svakakva se šuša skuplja i diže kvalitet panela, predavanja i diskusija na jedan zaista zavidan nivo. Osnovna alatka EWF-a je izuzetno dobro razvijena internet zajednica.

EWF se dakle bavi, društvenim vezama, na jednom prostoru okupljajući nas male debele kržljave, ili pak velike mršave, uostalom, kapirate poentu, ove obične, Prave Ljude (tzv. Moji ljudi) i “one druge”.

Oni drugi su ličnosti iz javnog života, politike, kulture, nauke, umetnosti, uostalom bacite pogled na učesnike, zaista zanimljiva kombinacija njuški i nujuškica, uključujući, ničim izazavanu moju slaninkastu malenkost (kako se ja tu nađoh, to sam Bog zna…)

Sam organizator će se pohvaliti i činjenicom da je ovaj događaj prepoznat kako od strane opštine Bor, tako i od strane Turističke organizacije, koja je EWF uvrstila u turističku ponudu opštine Bor. Takođe prsiće se da su samostalno organizovali Live stream (uz pomoć Telekom Srbija i Televizije Bor), što da vam iskreno kažem i jeste za pohvalu, naročito što će ovo biti jedan od prvih događaja ovog karaktera koji će biti sniman sa više od jedne kamere, pa im i to nije bilo dosta, nego su ubacili u čitavu priču i produkciju. Pa aj, videćemo našta će to da liči, u svakom slučaju pohvalno.

Takođe, greh bi bio ne pomenuti su se u organizaciju ovog East Weekend Festa uključile bukvalno sve Borske institucije, kako i koliko je ko mogao.

Međutim…

Sad kad imate uvod i neke osnovne podatke, ja bi da vam kažem šta nećete videti na fancy Live Stream-u i zašto bi bilo dobro ako ste u mogućnosti da prošetate do Bora. Ono što organizator ne zbori javno, je malo više detalja oko lokacije same manifestacije, ovog osnovnog dela. Dakle pominje se hotel Albo, zaista pristojno hotelče, koje zaslužuje i koju zvezdicu više, lepo, čisto, skockano. Ali kao što rekoh, međutim, i pored činjenice da Albo poseduje prostor za manifestacije ovog karaktera, paneli se odigravaju u restoranu hotela Albo. To vam daje mogućnost, da bukvalno sedite za istim kafanskim stolom sa učesnicima diskusija. Dakle npr. ukoliko se gospodin Đomla nešto ne predomisli, imaćete prilike da čujete Đomlu kao i da mu dobacujete pitanja udobno smešteni u svoju kafansku stolicu pijuckajuću domaću sa ratlukom i vinjakom, uz malu kiselu. E to se na stream-u, nit može videti, nit može osetiti!

Dodatno, tu ste u istoj kutiji sa svim miševima, pacovima, mačkama, mačorima sve u svemu jedva vrlo aktivna i vesela atmosfera, pre svega opuštena. To vam je prilika da se upoznate sa ljudima, da razmenite mišljenja, da iznesete svoje ideje, da budete saslušani. I da se razumemo, to nije mesto koje treba shvatiti kao priliku za dizanje revolucija, međutim jeste mesto gde možete ostvariti kontakt i samim tim steći mogućnost za nešto veći uticaj. I poslovno i društveno gledano, ne bi tu ništa dodavao, ko se poslovno prepoznaje među učesnicima i gore navedenim činjenicama nek pakuje kofere i vidimo se u Boru.

Ali to nije sve!

Prava magija počinje kad jaganjci, pardon diskusanti utihnu! Prvo edno koncertče mlađanih Borskih bendova, zatim GORIBOR, pa i Ljuba Ninković i Paja Vučković, uz dobru svirku stajaće i TwitWall za pijane tvitove, a ko se pijanih tvitova nije natvitovao, taj tviter nije okusio! Pa ni to nije sve…

Najupornije u sitne sate tu očekuje klub Cult, malo mestašce sa onom energijom i atmosferom kojom su nekad bili ukrašeni neki beogradski klubovi poput npr. Sačulatca i naravno tu počinje pravo tvitovanje

Treba li još nacrtati sa sve ovo košta 0.00 RSD?!

I da, ima ali… onu kafu, vinjak i malu kiselu verovatno ćete morati da platite, pijanka, pardon, druženje u Cult-u isto traži novce ali ne moram da vam napominjem da je sve nekih 50% jeftinije od Beogradskih klupskih cena. Dodatno “ali” je drama za smeštaj, dobar deo kapaciteta je već popunjen, pa požurite sa burazer, tetka, kum i ostalim varijantama noćenja. Verovatno ima još rešenja ali za to pitanja uputite organizatoru.

Atmosfera će pored svega navednog biti posebno začinjena poznatim izbornim rezultatima ali i napokon rasterećena ove izborne kampanje, koja nam svima više mozak popi.

I još!

Moj dragi klijent i ovog puta šalje vesele pozdravčiće!

I još, još!

Pošto sam se upleo u jednu svemirsku priču, posetioci će dobiti jedinstvenu priliku da osete kako izgleda biti “Game tester” kroz specijalne ulaznice u svet izvorno Srpskih svemiraca, više detalja kad za to dođe vreme, a EWF gosti će imati priliku da zadovolje znatiželju

Dakle…

Uz sad već bogato iskustvo sa prethodnih manifestacija, moja očekivanja su zaista velika, do sad su uvek uspeli da me iznenade, shodno tome gostima su ugradili velika očekivanja, videćemo kako će ih opravdati Ako ste u nedoumici, ovako lično i iskreno, dođite 12. i 13. Maja u Bor, fenomenalna je atmosfera, itekako ima šta da se vidi, dobro je zezanje, sam događaj barem je do sad tako bilo, predstavlja visokoproduktivni odmor, što napaćenim propalim, preduzetničkim plećima, a i svima ostalima ne može da ne prija.

Iskreno se nadam i verujem, da će sveti Vasilije Ostroški biti dobar saveznik kako organizatorima tako i učesnicima, pa da svi zajedno ugledajući i poštujući život i delo našeg  velikog sveca, zajedno se potrudimo za neko bolje sutra.

Aj pa se vidimo u Boru!

P.S.

Neko vispren se dosetio da šalje lažne mailove u ime organizatora EWF-a. Nemojte se pecati na bilo šta što stiže sa naloga office@istok.org.rs, taj nalog ne pripada organizatoru, zvanični kontakti organizatora su: info@istok.org.rs, upravniodbor@istok.org.rs

U skladu sa obavezama u sinoćnom spremanju za naporno testerisanje, rekoh svojoj većoj i boljoj polovini, da me mune repom ujutro, nadajući se da je podatak da do 9:30 treba da sam  na poslu sasvim dovoljan za kalkulaciju kad  pomenuta radnja treba da se desi.

I bi tako, sa malim izuzetkom, što kalkulacije nije bilo, pa se ja nakon kraćeg spremanja, nađoh na ulici, nakon dužeg vremena u Subotu i u 7h

Dan predivan, u vazduhu tragovi nekad tako za to doba dana, karakteristične svežine. Spuštam se na trolejbusku stanicu i tu kreće jedan set zapažanja koji daje tračke nade, da nisu svi normalni izumreli.

Na stanici stoje oni neki ljudi koji su bili tako uobičajni na ulicama grada  Beograda u bilo koje dana. Znate to su oni što umeju da kažu Dobar Dan!, hvala, izvinite i imaju taj mangupski set reči u svom vokabularu.

To su oni ljudi, što iako im u životu sve ovce nisu baš na broju, nisu namršteni ali preko svojih lica imaju onu karakterističnu patinu skupih umetničkih dela, sa razlikom, da oni zaista vrede i mnogo više od tih mrlja na platnu. Vidi se da im nije lako ali im i lepo kućno vaspitanje, ne dozvoljava da se predaju i navuku ona namrgođena lica očaja.

Shvatih da je trola bila promašaj i da je jutro suviše lepo da bi se živelo na četri i više točkova, pa siđoh kod Božidarca i prebacih se u Ford Tabanusa.

Neka čudna deca, znate ona fina, nose sluške na glavama, nešto mumlaju, mlataraju rukama, a ne deluje ko da su zgutali nešto… Idu u školu, da to su ona deca što i subotom idu u školu, a nisu ni ometena u razvoju, ni ponavljači, to su deca koja idu muzičku školu.

A dal sam vam pomenuo da su to neka deca, koja imaju onaj mangupski vokabular, pa znaju i oni već, dobar dan, hvala, izvini i tako sve te teške reči.

Vračar, moja busija… U borbi sa “razvojem” stari krajolik gubi rat ali prolećne bitke su njegove! Između novih, uglavnom lepih ali hladnih zgrada, probijaju se ona male prelepe kućice, ali sve ih zajedno zasenjuje  jedna davno zapostavljena kultura ovoga grada. Procvetale su magnolije, velika stabla, za svako poštovanje i respekt negovatelja, jorgovani kidaju nozdrve, sve je u cvetu, zaista okupano onim starim, dobrim suncem subotnjeg jutra u Beogradu.

Ulice nisu puste ali automobila ima tačno onoliko koliko ih ja pamtim kao dete, dovoljno da ih primetite ali nedovoljno da naprave buku, histeriju i pobede svojim smradom probuđene Vračarske bašte i balkone.

Prolazim kroz Kalenić pijacu, nemam nameru ništa da kupujem, oću da bacim pogled dokle su jagode stigle sa cenama, baš sam ih željan, a i Maša, a i Bolja i veća polovina A Kalenić u sedam? Prodavci još uvek zevaju srču kafe, ćekulaju, završavaju se uređivanja tezgi, sve je ko pod konac, spremno za navalu. I to su zaista lepe slike, znate one za koje još ne postoji ni umetnik, ni oprema da ih uhvati i prenese, to su one slike sa mirisom. Mirišu voćke, mirišu povrćke, mirišu nepregledne gomile cveća.

Životinjari su se ulenjili, tek stižu, rasklapaju se akvarijumi, iznose kavezi. Bogami kada smo ja i Bandži taj posao radili, čini mi se da smo bili nešto vredniji.

Nastavljam dalje Krunskom, srećem “landmark” te tačke vračara, vidno životom izmučenu ciganku, da ciganku, ona nije pripadnik romske nacionalne manjine, ona je ciganka i ona zna iste one mangupske reči, pa kao i uvek kad se susretnemo razmenimo salvu Dobar dan! I tako se mi često Nadobardanujemo jedno drugome.

Skrećem ka kancelariji, kako od milošte zovem prostor u kome radim, Prote Mateje, lipe su procvetale, mirišu.

Vreme je i za moju jutranju kafu…

Dobar Dan vam želim svima!

I tako hteli ne hteli, upoznajete se sa šakom, lopatom, džakom, uglavnom praznih predizbornih obećanja. Pod tepih se gura sve ružno, ističe sve lepo.

U stilu pravih Srba, izvorne, kroz istoriju toliko puta dokazane osobine, da svaki novopridošli prvo sere, gazi i pljuje sve prethodne.

I sad, moja unuka, tetka, jaranka i drug iz rova, prosu pre nekog vremena jedan umereni pljuc na temu “Gde su lajavi blogeri, kad treba da se ošuri po političarima, u jeku izborne kampanje”. I ja ne ostah ravnodušan, jerbo političkih sam započeo možda najviše nedovršenih.

A sve je počelo sa  partijom koja je prva izašla sa programom, za koji sam se pitao koje je dete to radilo, tako oštro, britko i profesionalno. Ali da ne preteram, izašli su među prvima i jedini u svom programu pomenuli neke elektronske komponente, a što bi više Srbinu, blogeru i tviterašu, bilo milije, od političke struje koja na pojam digitalno, ne odgovara sa “Aaa”?! Uz  “Beeeee” izraz lica.

I sad da ne budem shvaćen pogrešno, ne pripadam nijednima… I jesu, svi su oni isti, pa su čak neki i istiji od drugih, na isti način kao što smo mi svi jednaki i jednakiji.

Ali poenta ovoga je set pitanja sastavljen od jednog pitanja, a kroz ključne političke smernice, programe i predloge vodećih političkih opcija

Podrška poljoprivredi, kroz maženje ljubčastih teladi, zabrinute poglede i duboko poznavanje problematike….

Ok, treba stvarno. Nego tužno je što je poljoprivreda potpomognuta unazad 20 i kusur godina i nešto mi govori, kad bi samo malo država, prestala da potpomaže, da bi ista ta poljoprivreda koliko toliko stala na noge. Ali nema veze to nego:

Potpomognuti poljoprivredni proizvođač, proizvede rekordnu količinu šljive, krompira, kokosa… Svoju robu nudi tamo gde može, a to je ovde, ovde je cena, prilagođena svetskim ali po nekom čudnom matematičkom aršinu ama ni to nije problem,  nego, proda Seljak Neba, svojih 25 tona mušmula, Malom Coji, Ajkulinom burazeru koji drži hladnjaču.

Mali Coja, Ajkulin burazer, je navatao neku Ukrajinku, zaljubio se čovek, al rođaka, zahtevna… A kinte nema, te Mali Coja, Ajkulin burazer, nema kud nego Nebine mušmule valjne, Nebi kaže: “burazeru kriza, moraš malo čekaš za kintu, takvo je vreme burazeru, moramo svi malo da se stisnemo”… I dobro godinu dana kasnije ako seljak Neba, nije nauljio TTejca i sasuo šaku, dve kalibra 7.62 u Malog Coju, Ajkulinog Burazera, pa nakon toga Ajkula iskoristio u znak odmazde Seljaka Nebu, kao organsko visokokalorično đubrivo za okolne oranice…. Da skratim priču:

Seljak Neba i Mali Coja Ajkulin burazer završavaju na sudu….

Ajmo dalje.

Smanjenje korupcije, kriminala….

Alo rođaci, pa vaše rođene službe, većim delom dobro rade posao?! Onih 15% čestitih, pravih kerova, onih koje vredi poštovati, rade brate, rade… Osnovali ste ili su vas naterali da osnujete Državnu Revizorsku Instituciju, Savet za borbu protiv korupcije, to su neke institucije gde izgleda zaposleni zarađuju svoju platu i to zaista pošteno. Gde su rezultati?

Brat i sestra Savet Korupcionović i Revizorka Instuticijonović u predmetu protiv Krimija Korupcionovića..

Pa završili su na sudu…

Privlačenje investicija

Investitor Neba, razmatra zemlje regiona u koje bi investirao, posmatra administraciju, posmatra monetarnu stabilnost, posmatra troškove,  posmatra tržište, posmatra carinske propise i naravno znate šta obavezno na kraju posmatra?

Šta će se desiti ako Investitor Neba završi na sudu?

Ekonomski razvoj

Stari Zanatlija Neba, koji se inače bavi privrednom granom u suštinskog značaja za ekonomski razvoj jedne države. Informacione tehnologije, Poljoprivreda (ali ne ova koja se forsira, nego ona koju pod tepih guramo, ona stara, izvorna, stvarno organska), Ribarstvo (zbunjeni?), Mašinska, Tekstilna industrija…to su sve male stvari naspram Starih Zanata. Jer kad Stari Zanatlija Neba, potkuje konja, napravi fildžan, sašije košulju od belog platna, ručno istka ćilim… To je devizni priliv nezamislivih razmera, to je prosto nesagledivo. Nego i tu ima jedan problem…

Napravio Stari Zanatlija Neba 10 000 pari opanaka, sad opanke neće niko kupi, ok ide Stari Zanatlija Neba, na kompezaciju, opanke je đorao za metle, metle za mesne narezke, mesne narezke je đorao za NPK (đubrivo), pa čak je i profitirao… E sad, to đubrivo je napokon uspeo da valjne jednom pravom domaćinu, na dođem ti, ali sigurna isplata… Pogađate sigurno, Stari Zanatlija Neba je svoje NPK đubrivo, valjnuo Malom Coji Ajkulinom burazeru i šta se dešava….

Stari Zanatlija Neba završava sa Seljakom Nebom na sudu u sporu protiv Malog Coje, Ajkulinog burazera.

Evropa

Pa i ona će da završi na sudu

I sad ovo može zaista ići u nedogled ali svaku stavku iz programa političkih partija možete svesti na jedno pitanje: A mi kao živimo u pravnoj državi? Zar nije osnov funkcionisanja i napredka bilo kog političkog sistema, pravna država.  Vi kad u Srbiji spojite reč Srbija i Pravna država, to mu dođe kao da ste ispričali neki dobar vic, svi se smeju.

Ja bi glasao, pa možda se čak i učlanio!? Za/U onu partiju koja u svom programu ima samo jednu stavku SRBIJA – PRAVNA DRŽAVA, a u predizbornim obećanjima imaju stavke poput procesuiranje krivičnih postupaka u roku od 6 meseci, procesuiranje čistih privrednih slučajeva u roku od 15 dana…  Dakle osigurajte vi, da ovde više NIKO ne može da izbegne odgovornost za svoja dela, a sve ostalo ćemo mi sami.

Nego, ako to tako bude bilo, koliko će političara ostati za izbore ako se spor onog brata i sestre reši u roku od ….

E da! Organizovani kriminal

Vratite ga molim vas! Yuguara mi robe najmanje jedanput mesečno, dok je bilo organizacije, znao sam kome da se požalim na “kamen u cipeli”. I Yugoar bi dobio VIP status, ne bi morao ni da ga zaključavam (ko da to nešto vredi). Pohvatali ste mačore, još se hvalite time, a neprimećujete koliko sad miševa kolo vodi. Protiv organizovanog kriminala se bori sistemski i organizovano, a ne vaki. Tako da molim vas, vratite Organizovani kriminal, to je izgleda bio manji problem, nego kako ste beše ono njega rešili? A da.. na sudu, eeee nije! Nego na specijalnom sudu

Za kraj ovog posta prilažem priručnik kome zaista ne znam poreklo ni autora ali će dobro poslužiti kako političarima, tako i možda nekima koji se spremaju da to postanu.

Ja vam neću u redovima koji slede vrteti priču o magičnoj moći interneta, naprotiv, odmah ću vam reći, bez motike leba nema! Što u prevodu znači, sam vaš, internet nastup, vam ne znači apsolutno ništa, ukoliko vaš posao ne nose vredni, uporni i barem malko umni ljudi. E sad kad smo sve postavili na svoje mesto, aj da vidimo šta to znači kroz jedan lep primer.

Jadna iz serije ilustracija rađenih za Krypton Web i Krypton System by Vukan Vukanić

Ima Bogami verovatno decenija i kusur, kako me je dizajnerka Slavica Trailović, tada već dugogodišnja dizajnerka Termovent Komerca, upoznala sa gospodinom Dušanom Perovićem vlasnikom, tada male ali vrlo vredne „firmice“ Termovent Komerc.  U brojkama, ako me sećanje ne vara, tada je TK brojao oko 25 zaposlenih. Iza sebe u to vreme imao sam svega par sajtova ali i solidno znanje u realizaciji web prezentacija.

Sa gosn Perovićem smo brzo našli zajednički jezik, definisali cilj i izmislili novi termin koji jasno definiše zahtev tipa: “Treba mi sajt sa kojim se neću postideti pred inostranim klijentima”, to smo sve skratili u vrlo korisnu kovanicu “Sajt za ku–enje“. I bi tako, za nešto manje od mesec dana iz tadašnje laboratorije rodio se Flash sajtić, koji zaista nije imao ni čega ni koga da se stidi. Pa da ne budemo skromni, mnogi su mu i zavideli

Započeta je uspešna saradnja kroz koju smo učili i mi, a i naš klijent, zajedno smo korak po korak osvajali u usvajali nove tehnologije, postavljali nove izazove.

Marketing Termovent Komerca se zasnivao na

1. Kvalitetnim proizvodima
2. Kvalitetnoj usluzi
3. Fantastičnoj dokumentaciji,
4. Kvalitetnoj online promociji
5. Kvalitetnoj reprezentaciji
6. Sajamskim nastupima uz prateće atraktivne multimedijalne prezentacije

Uz uvek prisutan, kvalitetan i inovativan dizajn!

Takav pristup je doveo do toga da je retka firma iz KGH/HVAC (Klimatizacija, grejanje, hlađenje) branše koja nije “pozajmila” TK kataloge sa sajta, pa i fotografije, tekstove…

Već tada je solidan broj novih klijenata u Termovent stizao putem internet sajta i na njemu predstavljenih projekata, koji su poslužili kao vrlo ubedljiv argument da se radi o ozbiljnoj firmi.

Uz ogromne količine uloženog napora, rada, odricanja kombinacijom svih navedenih faktora naš klijent nije imao kud nego da gazi krupnim koracima napred. Nizali su se novi projekti, vrata evropske unije su se otvorila, počeli su poslovi u inostranstvu, generisali smo i neke nove zahteve.

Ulaganje u internet je u velikoj meri i nadmašilo očekivanja, omogućilo prodor na inostrano tržište, a samim tim i rast firme ali o tome koj redak niže…

Dolaskom na svet Web 2.0 koncepta i samim rastom kompanije, rešili smo da Flešonju pošaljemo u penziju, a da podignemo novi sajt koji će dati smisao svim „pozajmicama“, povećati posećenost i on line interakciju, generisati bazu kupaca.

Taj  “mališa” je uspeo da prikupi veliki broj kontakt podataka i napuni jednu solidnu bazu sa preko 1000 usko profilisanih potencijalnih klijenata. Posećenost se godišnje udvostručivala, a sa njom i promet, neki ključni termini su zauzeli svoje pozicije u pretraživačima, a sa pozicijama stigla je radikalno povećana tražnja za dobro pozicioniranim proizvodima kao što su klima komore, bazenske klima komore, kaloriferi,ventilatori…

Ogroman rad, promišljen on line i off line nastup, danas je od Termovent Komerca napravio firmu koja svetla obraz Srpskoj HVAC branši u svetskim prostranstvima. Termovent Komerc danas više nije, a istini za volju nije baš ni bio, firmica ali je i dalje vrlo vredna radna zajednica koja od početnih oko 25, danas broji 75 zaposlenih, bez namere sa tim rastom usporava.

Gde je tačno u svemu tome internet?

Internet je ono parče koje daje krila, ono parče koje otvara vrata i ono parče koga se Termovent Komerc nikada neće odreći, već naprotiv u ovim, vrlo gadnim vremenima akcenat bacaju upravo na ovaj oblik promocije svojih usluga i proizvoda.

Internet je bio karika u lancu koji je otvorio vrata Evropske unije, koja je direktno omogućila rast prodaje proizvoda iz proizvodnog programa, koja je privukla veliki broj novih klijenata! Ako ništa od ovog nije dovoljo ubedljivo, sve navedeno je rezultovalo ukupnim godišnjim prometom od 4.2 miliona evra za prošlu godinu, početak je bio značajno skromniji.

Da zaključim… Ne treba vam puno “bubrega” da vam idealno jasno bude, da današnje poslovanje bez upotrebe svih potencijala koji informacione tehnologije u celini nude, je unapred osuđeno u najmanju ruku, vrlo ograničen i mali obim poslovanja. I zaista nema potrebe da puno lutate, postoji određeni broj dokazanih konsultanata, postoje firme sa višegodišnjim iskustvom iskoristite taj potencijal koji naša mila nam Republika Srbija već poseduje, da bi svaki vaš uložen dinar pogodio pravo u metu

I da stvar bude čista, ovaj tekst, u celosti je odobrio top menadžment kompanije Termovent Komerc.

Док ће се маркетнишки везати приче о значају .срб домена, ја би ипак мало спустио лопту и задовољио се простом чињеницом да је то један занимљив и значајан корак у унапређењу функционалности интернета самог по себи и комфора који ће временом љубитељи ћирилице, а и они којима је те једино писмо у употреби осетити.

Самим догађајем никакво се чудо није и неће десити, а шта ће унапређење сервиса донети, то ћемо тек видети.

Линкуј као што говориш

А где је оно ћирилица нестала и што?

Она нигде није нестала али је чињеница да је у индустрији информационих технологија, поприлично запостављена, нажалост оправдано. Оправдана је нашом лењошћу, оправдана је нашим немаром и непостојању свести о било каквом значају да наша два писма заслужују у најмању руку подједнак третман. Оправдана је још много чиме.

Конкретно, заступљеност подршке за ћирилично писмо је врло штуро у већини водећих ИТ алата и овде мислим пре свега на рачунарске програме или Српски речно софтвер. Додатно, уколико се дизајнер одлучи за израду ћириличних варијанти било ког облика рекламног материјала, сусрешће се за низом проблема који ће му одузети време и утулити вољу за бактање са истом.

Фале нам фонтови, не фонтови тек тако, већ стандардизовани фонтови. Ћирилица реално јесте значајно дизајнерски, барем мени, интересантнија али слика коју нам технички недостатци форсирају у свим медијским облицима значајно доприноси наметању латиничних решења као “лепших”.

Ћирилица је још једна Српска робна марка или вам Српскије – Српски бренд. Као такву треба да је схватимо, подржимо и промовишемо. Постојање два писма у нашем језику је велико богатство од кога не треба да одустајемо. Подршка и промоција са тим циљем се састоји у још већем ангажману креативних ресурса Републике Србије уз несебичну подршку државе. .срб домен је добар пример.

Што се тиче самог .срб домена чије овде увођење од срца поздрављам даљи рад треба свакако да буде поптпуна подршка у интернет прегледницима или вам Српски – интернет бровсерима, у смислу да када корисник куца ћирилични домен, он као такав остане у свом изворном облику, а да га поменути злотвор не претвара у Пуникод (Punycode). Додатно, вероватно једнако значајно као и само увођење домена је подршка за налоге електронске поште или опет Српски – имејл.

Комуникација надлежних министарстава и интересних агенција са водећим глобалним тржишним учесницима у циљу дизања употребне вредности ћирилчних домена је наравно, подразумевана. Па ајд да видимо како ће се то одвијати, почетак је више него задовољавајућ.

И шта то Срби треба да чују?

Претходних пар дана оне врлине које је велики Србин и патриота Арчибалд Рајсиновић изнео у својој заоставштини,а чији наслов краси овај чланак или наравно, опет српски, блог пост, су након дужег времена успеле да надгласају све оне мане у чијем набрајању Арчи није штедео мастила.

Глобално гледано, са маркетишнком сликом наше нације у свету, а и национално, у нашим умовима никако да раскрстимо. .срб домен, спортски успеси и сличне позитивне приче заиста не требају бити укаљане, па чак ни “оправданим” инцидентима и ниподаваштавајућим ракцијама. Добре слике, добра дела су наша заоставштина, потрудимо се да баш она, буду у већини.

Пантић.срб

И тако, након кратког испирања на теме које заслужују знатно већу пажњу, част ми је и задовољство, да се похвалим да је pantic.rs, добио свог ћирилчног буразера пантић.срб овом рођењу су несебично кумовали Регистар националног Интернет домена Србије и пантић.срб-ови домаћини Панет, који је својим клијентима омогућио прилично дебил френдли, пардон, квалитетно кориснички оријентисано решење, за регистрацију .срб браће и сестара постојећих .РС домена