PARADOKSIJA

PROGRAM NIŠVILLE JAZZ FESTIVAL 2025

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Sun, 27 Jul 2025 08:00:00 +0000

GLAVNI PROGRAM: OD 14. DO 17. AVGUSTA

Earth and Sky je najveća i najznačajnija pozornica Nišville Jazz Festivala. Pozicionirana je u samom srcu Tvrđave na njenom centralnom platou. Earth and Sky scenu čine dve bine na kojima se naizmenično smenjuje program Festivala. Po ovom konceptu Nišville Jazz Festival je jedinstven u svetu.

Na ovoj nesvakidašnjoj pozornici nastupaju samo najznačajnija imena. Da nekog ne zaboravimo tu su do sada bili velikani umetničke muzike Šaban Bajramović, Solomon Burke, Tom Harrell, Richard Galliano, Benny Golson, Randy Brecker, Miroslav Vitous, John Patitucci, Candy Dulfer, Roy Hargrove, Sly & Robbie, Mingus Dinasty, Duško Gojković i mnogi, mnogi drugi.

Prostor za publiku opremljen je video zidovima, info pultovima, pojačanom 4G mrežom, besplatnim internetom kao i barom za osveženje.

Parter, tribine i VIP tribina broje ukupno 2.500 mesta za sedenje i više hiljada mesta za stajanje.

POGLEDAJTE PROGRAM ZA NISVILLE 2025

ČETVRTAK, 14.08.

Falco Spirit (SER) 19:30

Big Band RTS (SER) 20:30

Alvaro Correia Pinto Quintet (POR) 21:30

Billy Cobham`s “Spanish Contigent” (USA/ESP) 22:40

Level 42 (GB) 00:00

Diamusk & International Dub Orchestra (BiH/SER/SLO/NOR) 01:15

PETAK, 15.08.

Vincent Meissner Trio (GER) 19:30

Sašo Popovski Тrio ft. Olivier Samouillan (NMC/FRA) 20:30

Andorra (DK) 21:30

Nils Petter Molvaer (NOR) 22:40

TBC 23:50

Reboot the Mood (GER) 01:05

SUBOTA, 16.08.

Cyryl Lewczuk Quartet (POL) 19:30

Atilio Zannchi Septet (ITA) 20:30

Keubitbit (IDN) 21:40

Victoria Tolstoy & Jacob Karlzon trio (SWE) 22:40

Stereo MC`s (GBR) 23:50

Machina (BiH) 01:05

Igralom i Bogdan Nikolić (SER) 02:00

NEDELJA, 17. 08.

Alpha Trianguli (AUT) 19:30

Light Star Guiding (POL/GB) 20:30

Luca Aquino & Moba (ITA/SER) 21:30

Judith Hill (USA) 22:40

Fun Lovin´ Criminals (USA) 00:00

Proces (SER) 01:00

*postoji mogućnost za minimalnu izmenu programa

Geri Larson: Čudesni svet karikature!

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Fri, 25 Jul 2025 22:28:00 +0000

Geri Larson (Gary Larson) je čuveni američki ilustrator i karikaturista, kod nas poznat po rubrici „Čudesni svet Gerija Larsona“ u Politikinom Zabavniku. Ne verujem da ima nekog ko je listao Politikin Zabavnik, a da mu pažnju nisu privukle neobične ilustracije/crteži/karikature sa ili bez pratećeg komentara.

"Ne bih to činio na tvom mestu, konobaru...

Osim, naravno, ako ne misliš da si dovoljno brz!"

"Ulazi unutra, mama! Sprema se nevreme!

Prepoznatljivi crteži obiluju humorom uvijenim u ironiju i sarkazam. Zanimljiva i jedinstvena kritika našeg društva, naših navika, mana i vrlina, kritika sveta od praistorije do danas. Akteri Larsonovih karikatura često nisu ljudi, nego životinje. Krave, psi, mačke i druge životinje često menjaju perspektivu sa ljudima, dajući nam temu za razmišljanje, ili u najmanju ruku razlog za osmeh.

"Neće mu dugo potrajati!"

Geri Larson je rodjen 1950. godine. Svetsku slavu je stekao stripom „The Far Side“ koji je izlazio u mnogim novinama čitavih petnaest godina, od 1980. do 1995., kada se Larson penzionisao, makar kada je bilo u pitanju aktivno pravljenje stripova za masovne potrebe. Larson je osetio da počinje da se (povremeno) ponavlja i odlučio je da stavi tačku na uspešnu karijeru, kako njegov strip ne bi završio, kako je sam rekao, na „Groblju prosečnih stripova“!

"Antropolozi! Antropolozi!"

Svoj smisao za humor Geri Larson na neki način duguje svom bratu Denu, koji je non-stop zbijao šale na Gerijev račun, koristeći pre svega Gerijev strah iz detinjstva od čudovišta ispod kreveta. Geri i Den su takodje hvatali životinje i čuvali ih u terarijumima u podrumu, gde su čak napravili i čitav mali pustinjski eko sistem. Njegovo interesovanje za životinje iz detinjstva kasnije je projektovano u njegovim karikaturama.

Nalazite se ovde!

Mojsije pravi razdeljak

Geri Larson je dobitnik mnogih nagrada tokom niza godina. Ipak, možda najzanimljivije „priznanje“ je dobio 15. Marta 1989. kada je novootkrivena vrsta insekta nazvana po njemu Strigiphilus garylarsoni. U pitanju je vrsta vaši koja se nalazi samo na sovama. Tim povodom Geri Larson je rekao: „Smatram da je ovo velika čast. Osim toga, znao sa da niko neće po meni nazvati novu vrstu labuda. Ovakve prilike moraju da se iskoriste kad naidju.“

Billy Cobham na Nišvilu

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Sat, 19 Jul 2025 20:00:00 +0000

Bubnjar i kompozitor Billy Cobham, koji je još od druge polovine dvadesetog veka pa do danas jedan od najuticajnijih jazz fusion muzičara, predstaviće na otvaranju predstojećeg Nišville jazz festivala (četvrtak,14. avgust) svoj projekat “Spanish Contingent” u kojem su još i: Emilio Garcia – gitara, Victor Cisternas – bas i Jorge Vera – klavijature.

Cobham je, inače, prvi put nastupio na prvom letnjem izdanju Nišvila (2006. godine) i sada ponovo dolazi na jubilarno dvadeseto izdanje Nišvila na otvrenom.

Cobham je primljen u Kuću slavnih magazina “Modern Drummer” još 1987, dok ga je magazin “Classic Drummer” uveo u svoju kuću slavnih 2013. godine.

Biograf čuvenog online magazina i baze podataka o muzičarima „AllMusic”, Stiv Hjui, rekao je: „Billy Cobham je opšte priznat kao najveći bubnjar fjužn muzike. Njegova eksplozivna tehnika pokretala je neke od najvažnijih ranih snimaka žanra – uključujući revolucionarne radove Majlsa Dejvisa i Mahavishnu Orchestra – pre nego što je postao ostvareni vođa benda. U svom najboljem izdanju, Cobham je iskoristio svoju neverovatnu tehniku “grmljavine” u visokooktanske hibride kompleksnosti džeza i rokenrol agresije.“

William Emanuel Cobham Jr. je rođen u Panami (1944), a preselio se u USA kada je imao tri godine. Već sa četiri godine počinje da svira bubnjeve i već posle nekoliko godina pridružuje se svom ocu koji je vikendima nastupao u klubovima kao klavirista. Prvi komplet bubnjeva dobio je kada je napunio 15 godina i bio primljen na The High School of Music & Art u Njujorku. Regrutovan je 1965. i tri godine je proveo u Armijskom orkestru, a posle završetka vojnog roka pridružio se Kvintetu Horasa Silvera. Radio je kao studijski muzičar (Atlantic Records, CTI, Kudu) i svirao na albumima mnogih značajnih jazz i crossover izvođača (George Benson, Milt Jackson, Grower Washington Jr….). Sa braćom Brecker je pokrenuo grupu “Dreams” ( u kojoj su bili i Barry Rogers i John Abercrombie).

Svojevrstan “master rad” kada je reč o jazz rocku bio je poziv koji mu je uputio Miles Davis sa kojim je između ostalih, snimio i albume “A Tribute to Jack Johnson” i „Big Fun”. Godine 1971. Cobham i gitarista John Mclaughlin pokreću „Mahavishnu Orchetra” koja i danas važi za jednu od najznačajnijih grupa u tom žanru.

Već prvi album koji je snimio pod svojim imenom „Spectrum” (1973), a za koji je napisao sve kompozicije, doživeo je neverovatan uspeh – odmah se popeo na prvo mesto Bilboard liste jazz jazz albuma i stigqao do 25 mesta liste Top 400 albuma istog magazina – zajedno sa najpopularnijim pop i rock izvođačima onog vremena.

Njegov uticaj se protezao i izvan džeza; uticao je na savremenike iz domena progresivnog roka poput Bila Bruforda iz grupe King Krimson, a kasnije i na one poput Denija Kerija iz grupe Tool. Prince i Jeff Beck su na koncertima svirali svoje verzije čuvene kompozicije „Stratus“. Phil Collins, poslednjih decenija popularni pevač, a nekada veoma cenjeni bubnjar grupe “Genesis”, naveo je album “The Inner Mounting Flame” Mahavishnu Orchestra – kao ključni uticaj na svoj rani stil.

Do danas je objavio skoro 50 solo albuma, a učestvovao je u snimanju par stotina albuma izvođača različitih stilova džeza (pa i drugih stilova), među kojima su i Ron Carter, Mose Allison, Brothers Johnson, James Brown, Kenny Burrel, Stanley Clarke, Larry Coryell, Deodato, Gil Evans, Roberta Flack, Peter Gabriel, Freddie Hubbard, Quincy Jones, Sonny Rollins, McCoy Tyner, Miroslav Vitous….

Nišvill 2025 - jazz i na buvljaku

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Thu, 17 Jul 2025 09:56:00 +0000

Nakon besplatnih koncerata prethodnih godina poput: Nišvila u zatvoru, Nišvila u Toponici, Nišvila u Kliničkom Centru, Nišvila u Gerontološkom centru i Nišvila na selu, u subotu, 16. avgusta festival će organizovati i koncert na niškom buvljaku počev od 10 časova.

Direktor Nišvila Ivan Blagojević, inače redovan posetilac nikog buvljaka, izjavio je da je ideja inicirana brojnim suvenirima Nišvila koji volšebno završavaju na tezgama prodavaca od festivalskih kataloga, šešira, magneta, majica, dvd “The Best of Nišville” do njegove knjige “Hod po džezu”.

“Prodavci svojih i tuđih uspomena na buvljaku su najvitalniji deo stanovništva i zrače optimizmom iako im je egzistencija konstantno ugrožena i zahvaljujući skromnom prihodima sa buvljaka bukvalno preživljavaju od subote do subote. Svima njima podelićemo ulaznice za glavni program Nišvila koji verovatno nisu nikada posetili. Na ovaj način koncerti Nišvila postaće i deo njihovih ličnih uspomena a ne samo deo restlova tuđih uspomena sa festivala prostrtih na njihovim tezgama”, izjavio je Blagojević.

Mona Lisa virtuelnog sveta!

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Wed, 25 Jun 2025 12:52:00 +0000

Možda imenom ne toliko poznata kao Mona Lisa, ali verovatno više puta viđena! Stilizovana verzija fotografije „Bliss“ Čarlsa O'Rira je već deset godina podrazumevana desktop pozadina MS Windows-ove XP teme „Luna“.

Čarls O'Rir (Charles O'Rear) rođen je 1941. i više od 25 godina je radio kao fotograf za časopis National Geographic. Od 1978. njegovo interesovanje se usmerava na vinogradarstvo i proizvodnju vina, pa je fotografije na ovu temu snimao širom sveta. Iako se celog života bavi fotografijom, svoju najčuveniju fotografiju nije uslikao u toku planiranog snimanja, već slučajno, kada je obilazeći dolinu Napa u Kaliforniji (Napa Valley) zastao kraj autoputa da napravi pauzu. Bila je to 1996.godina!

Originalna fotografija, uslikana 1996.god

Šest godina kasnije svoju fotografiju je prodao Majkrosoftu, za nepoznatu sumu novca, a glasine kažu da je skuplje plaćena jedino fotografija Bila Klintona u zagrljaju Monike Levinski!

Čarl O'Rir sa svojom čuvenom slikom na originalnoj lokaciji

Fotografija „Bliss“ ponovo je nedavno dospela u centar pažnje svetske javnosti kada je na foto-blogu Morts photography iznesena tvrdnja da je ovu sliku videlo preko milijardu ljudi!!! Ako ste deo virtelnog sveta (a to jeste, ako čitate ove redove) onda je nesporno da ste ovu sliku videli više puta. Možda je ne držite kao pozadinu (i ja je promenim 5 minuta po instaliranju Windowsa), možda niste znali kako se zove (nisam ni ja), možda se nikada niste ni zapitali gde je uslikana, ko je slikao, i sl, ali složićete se da poznatiju sliku u virtelnom svetu nećete naći! Uostalom, ni Mona Lisa nije najlepša, niti najskuplja slika na svetu, ali jeste najpoznatija! Zato, „Bliss“ Čarlsa O'Rira definitivno jeste Mona Lisa virtuelnog sveta!

O njenoj popularnosti govore i mnoge obrade i parodije koje preplavljuju net!

Eto, saznali ste nešto novo (što vas verovatno nije ni zanimalo)!

One-man band stage na Nišville-u 2025.

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Fri, 06 Jun 2025 09:54:00 +0000

Kako bi izašao u susret muzičarima koji nemaju oformljen bend, Nišville će od 14. do 17. avgusta postaviti mini binu neposredno pored Niške tvrđave za solo nastupe izvođača na instrumentima koji se najčešće koriste u džezu.

Šesnaestorici muzičara čije prijave budu prihvaćene, festival će obezbediti smeštaj, ishranu i prevoz, a honorar će obezbediti posetioci Nišvila ubacivanjem novca u za tu priliku posebno napravljeni donatorski šešir. Na ovaj način Nišvil želi da skrene pažnju i na težak položaj svih slobodnih umetnika.

Svi zainteresovani treba da pošalju sliku i kratku biografiju i nekoliko svojih solo nastupa na booking@nisville.com najkasnije do 30. juna.

Zanimljivi filmski posteri u Gani!

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Tue, 11 Mar 2025 11:29:00 +0000

Dok se u Holivudu troše čitava bogatstva na reklame i promociju filmova, na drugom kraju sveta, u Africi, filmovi se promovišu na jedan posve neobičan način – ručno slikanim posterima!

Kada su početkom 80-ih godina prošlog veka na tržište Gane stigli prvi video-rekorderi i video kasete, pojavili su se i prvi mali, pokretni „bioskopi“. Naime, operateri ovih mobilnih bioskopa su raspolagali televizorom, video-rekorderom, nekim akumulatorom za napajanje i određenim brojem fimova na kasetama. Putuvali su od mesta do mesta, od sela do sela, i organizovali projekcije holivudskih hitova. Dovoljno je bilo pridodati nekoliko stolica ili klupa i bioskop je bio spreman. U toku dana projekcije su se održavale u kućama ili nekim salama, a uveče i na otvorenom.

Da bi privukli pažnju publike, vlasnici ovih bioskopa su angažovali umetnike, slikare, koji su nakon odgledanog filma imali odrešene ruke da naslikaju filmski plakat. Nekada su ovi plakati ličili na originalne holivudske postere, a nekada su predstavljali potpuno autentičan doživljaj filma od strane samog umetnika. U savkom slučaju, svi posteri su unikati, rađeni kao ulje na platnu.

Kada su sredinom 90-ih godina tv uređaji i vireo-rekorderi postali lakše dostupni i rasprostranjeniji širom zemlje, posao sa pokretnim bioskopima je opadao, pa vlasnici nisu imali više para da angažuju umetnike za slikanje postera. Ovakvi nelegalni bioskopi postoje i danas u Africi, ali se sada posteri uglavnom kopiraju, što je mnogo jeftinija opcija.

Pogledajte neke umetničke postere za poznate filmove. Da li prepoznajete plakate? A glumce?

Šerlok Holms: o liku, kanonu i još čemu!

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Thu, 20 Feb 2025 07:30:00 +0000

„Tri najupečatljivija čoveka u poslednjih sto godina su Čerčil, Hitler i Šerlok Holms!“
Alister Kuk

Šerlok Holms za početnike

Šerlok Holms (Sherlock Holmes), jedan od najpoznatijih i najupečatljivijih likova književnosti, delo je engleskog pisca Ser Artura Konana Dojla (1859-1930). Holms se prvi put pojavio 1887. u priči Crvena nit (A Study in Scarlet), nakon čega je usledio Znak četvorice (The Sign of Four) 1890. Ipak, pažnju publike privukao je tek sledeće godine, kada je časopis Strand počeo da objavljuje seriju kratkih priča pod nazivom Avanture Šerloka Holmsa. Želeći da se više posveti drugim likovima i istorijskim romanima, Dojl odlučuje da u epizodi Poslednji problem (The Final Problem) ubija Šerloka Holmsa. Nekoliko godina kasnije, 1902., zbog neočekivane reakcje publike i izdavača, Dojl nevoljno vraća Holmsa u život u priči Baskervilski pas (The Hound of Baskervilles).
Ser Artur Konan Dojl je napisao četiri romana i pedeset šest kratkih priča o Šerloku Holmsu. Sve one zajedno nazivaju se Kanon (The Canon). Narator u većini priča je Holmsov verni pratilac i pomoćnik, dr Džejms Votson (James Watson). Priče pokrivaju period od 1878. do 1903., sa poslednjim slučajem smeštenim u 1914. Postoji pauza u pričama izmedju 1891. i 1894. koja se medju fanovima naziva Velika praznina (The Great Hiatus).

Za vreme studija medicine na Univerzitetu u Edinburgu, Ser Konan Dojl je upoznao izvesnog profesora doktora Džozefa Bela (Joseph Bell), ličnog hirurga kraljice Viktorije. Bel je imao neverovatnu moć dedukcije i u utvrdjivanju dijagnoze pacijenata koristio je najširi mogući spektar zapažanja (njegova današnja ekranizacija bi bio Dr Haus). Iako mu je dr Bel nesumljivo bio glavni uzor u stvaranju lika Šerloka Holmsa, Ser Dojl je inspiraciju našao u još nekim stvarnim i fiktivnim likovima. Jedan od njih je bio prvi detektiv u književnosti, Augustin Dupin, lik Edgara Alana Poa. Tu je takodje bio i inspektor Likok, francuskog pisca Emila Gaborioa, kao i čuveni francuz Vidok, prvo neuhvatljivi kriminalac, a potom šef specijalne policije.

Kombinujući elemente ovih likova, uz dozu sopstvene originalnosti, Ser Artur Konan Dojl stvara lik Šerloka Holmsa, kojeg inicijalno naziva Šeringford. Ipak, ubrzo pisac menja mišljenje i njegov lik dobija svetski poznato ime Šerlok Holms. Šerlok je prezime dobio po američkom pesniku i lekaru Oliveru Vendelu Holmsu, koga je Dojl jako cenio.
Na osnovu priča, Šerlok Holms je rodjen 06. Januara 1854. Profesionalnu karijeru je započeo 1877., a završio je 1903. Živeo je u ulici Bejker (Baker Street) broj 221b, sa svojim pomoćnikom Votsonom i kućnom pomoćnicom gospodjom Hadson. Holms je uvek u dobroj kondiciji i spreman za akciju. Dbar je poznavalac boksovanja i borilačke veštine Baritsu, kao i mačevanja i bore štapom, iako je njegovo najjače oružje zapravo njegov um! Majstor je prerušavanja, ljubitelj muzike, u naletima depresije ili razmišljanja svira violinu. Pohadjao je časove hemije i anatomije i sklon je izvodjenju raznih eksperimenata u kućnim uslovima.

Zanimljivo je da možda najpoznatije odlike Šerloka Holmsa zapravo nemaju osnova u originalnim pričama Kanona. Čuvenu frazu „Osnovno, moj dragi Votsone“ (Elementary, my dear Watson) Šerlok nikada nije izgovorio u pričama. Nastanak i popularizacija ov fraze vezuju se za kraj film Povrata Šerloka Holmsa iz 1929. Popularni imidž Holmsa sa kapom zapravo je posledica originalnih ilustracija za priče u časopisu Strand, a ne samih priča. Ilustracije Sidnija Pažeta bile su dovoljno upečatljive da se takva kapa uvrsti u Šerlokovu baštinu. Iako Holms često puši cigarete i lulu, prepoznatljiva povijena lula je njegovom liku „prikačena“ zahvaljujući glumcu Vilijemu Džiletu, koji je glumio Holmsa u pozorištu početkom 20-og veka. Imajući problema da priča dok u ustima drži običnu lulu, Žilet se dosetio da proba sa povijenom lulom, koja se pokazala praktičnijom. Ostalo je legenda!

Šerlokova neverovatna moć dedukcije zasniva se na izuzetnoj moći obzevarcije, ako i na detaljnom poznavanju stvari kao što su tragovi, otrovi i slično. Ono što današnjem čitaocu može delovati zapanjujuće je Holmsova navika uzimanja opijata. Naime, u više priča Šerlok otvoreno pribegava korišćenju morfijuma i kokaina. Votson se često protivi Holmsovoj navici uzimanja „sedmoprocentnog rastvora“ i vremenom Holms redukuje i prestaje sa uzimanjem opijata. Treba npomenuti da u doba Viktorijanske Engleske, kada su priče pisane i kada su se dešavale, uzimanje opijata nije bilo nelegalno!

Šerlok Holms se po svjim osobinama i stavovima smatra za mizogenistu, tj ženomrsca. Njegovi stavovi su da razum treba da rukovodi čovekom, a ne srce. Lakše je objasniti neko ubistvo, nego postupak žene. Ipak, jedna žena uspeva da probije ili bar načne Holmsovu barijeru: to je Irena Adler. Ona se prvi put pojavljuje u priči Skandal u Češkoj (A Scandal in Bohemia). Irena će uvek ostati „jedina“ žena koja je Šerloku Holmsu privukla pažnju i intresovanje, koiko god i sam ne želeo to da prizna!
Šerlokov nemezis i ulimativni neprijatelj je profesor Džejms Morijarti (James Moriarty), genije kriminala, mastermajnd mnogih prevara i kriminalnih aktivnosti, na neki način refleksija Šerloka, ali na mračnoj strani. U priči Poslednji Probelm, Šerlok i Morijatri se bore iznad Rajenbah vodopada i obojica padaju niz liticu. Kada je nakon pritiska čitalaca Konan Dojl vrati Šerloka u život, objasnio je da je Morijarti pao niz liticu, a da se Holms zadržao, ali je ostavio svet u uverenju da je mrtav, kako bi izbegao odmazdu Morijartijevih sledbenika.
Lik Šerloka Holmsa je na mala vrata ušao u popularnu kulturu, ali se vrlo brzo tu odomaćio i suvereno vlada već više od jednog veka. Možda razlog njegove popularnosti leži u činjenici da je bio prvi od svoje vrste. Za njim su usledili mnogi, koji su manje ili više uspešno kopirali njegove metode rezonovanja i dedukcije. Medju onima kojima je Šerlok Holms bio glavni uzor su i Herkul Poaro, detektiv Kolumbo, Dik Trejsi, pa i lik samog Betmena. Mnoge elemente i motive iz baštine Šerloka Holmsa danas možemo videti u popularnim serijama Red i Zakon, CSI, 24, dr Haus MD...

Lik Šerloka Holmsa je upisan u Ginisovu knjigu rekorda kao „najčešće ekranizovani lik“ sa oko 70 glumaca koji su ga glumili i sa više od 200 filmova i serija! U prvoj američkoj adaptaciji iz 1916. glavnu ulogu igrao je pomenuti Vilijem Džilet. Film nije bio zasnovan samo na jednoj avanturi, već na kombinaciji motiva. Počev od 1939. Bazil Ratbon igrao je Holmsa u 14 filmova. Vasilij Livanov je bio sovjetska verzija Džermija Breta, a izabran je zato što liči na lik koji je kreirao Sidni Padžet za ilustrovanje originalnih priča. Po mnogima najbolji Holms je bio nezaboravni Džeremi Bret, koji je svalnog detektiva glumio čitavu deceniju u Granadinom serijalu iz 1985.

U najnovijoj, aktuelnoj ekranizaciji Šerloka Holmsa, koja je i direktan povod ovom mom pisaniju, Šerloka glumi Robert Dauni Džunior, a Votsona Džud Lo. Ali, o tom filmu, već u sledećm postu! Za sada sam hteo da se prvo upoznamo sa originalnim Šerlokom, kako bi mogli da sudimo o filmu!

P.S. Film je odličan!

Must-see fotografije iz ljudske istorije! -deo 1.

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Sat, 25 Jan 2025 10:00:00 +0000

Istorija i reči ponekad ostanu zaboravljeni ili neshavćeni. Ova kolekcija fotografija svedok je i pokazatelj trenutaka u ljudskoj istoriji koje je teško opisati rečima. Dostignuća ljudi, ali i njihove emocije, strahovi, ljudska glupost i neshavćeni fenomeni... Najbolje je da ipak pogledate sami!

Tri sestre poziraju za istu sliku, sa razmakom od nekoliko decenija!

Pobednice takmičenja za Mis savršeo držanje tela (Marianne Baba, Lois Conway i Ruth Swensen), održanog maja 1956. na nacionalnoj konvenciji kiropraktičara u Čikagu. Snimanje rentgenom je naravno bilo obavezno, da bi se videla kičma!

Misteriozna freska iz manastira Visoki Dečani na kojoj se prikazuje čovek u nekoj vrsti letelice kako gleda iza sebe.
Freska je oslikana oko 1350.godine. Dilema šta predstavlja još nije rešena!

Deluje jezivo kao da je u pitanju neki masakar. Na neki način i jeste, ali ne ljudi.
Voštane figure nakon požara u mujeju Madam Tiso, London 1930.

Zaboravljena profesija! U danima kada budilnici još nisu postojali ili bar bili svima dostupni (da, bilo je i takvih dana) , ljudi poput Meri Smit (na slici) su angažovani da rano ujutru bude ljude za posao. Oni su kroz cevčicu gađali suvim zrnima graška ili kukuruza u prozore ljudi, kako bi ih probudili, i za to su primali platu. London.

Detroit, SAD, godine 1929. Za vreme Prohibicije uništavane su ogromne količine alkohola.
Ponekad ina ovakav način!

Rađanje ikone: čuveni most na Menhetnu je 1908.godine bio tek u izgradnji.
Proći će još 18 meseci pre nego bude otvoren i još 4 godine pre nego bude završen!

Osoblje Američkog muzeja prirodne istorije čisti kožu slona, koju će kasnije navući na drveni ram, kako bi prikazali reprodukciju ove životinje u prirodnoj veličini. Godina 1933.

Nihonmatsu, Japan. NAkon havarije na nuklearnom reaktoru mnogi ljudi su u izolaciji čekali testiranje na radijaciju.
Devojka na slici je u karantinu i preko stakla se pozdravlja sa svojim ljubimcem!

Reakcija dečaka po imenu Harold Whittles, na prve zvukove u životu,
nakon što mu je doktor po prvi put stavio slušni aparat u uvo.

Testiranje neprobojnih prsluka, 1923.godina

Papa Nova Gvineja za vreme Drugog svetskog rata.
"Reklama" za lek atabrin, protiv malarije!

Reakcije dečaka iz Austrije koji je dobio nove cipele. Drugi svetski rat.

Devojčice u nekadašnjem Londonu improvizuju ljuljašku.

Izgradnja jednog od simbola Londona, Tower Bridge, 1892.

Izgradnja čuven Berlinskog zida koji je dugo delio sveta na Istok i Zapad. Godina 1961.

(nastaviće se...)

Međunarodni dan čitanja stripova u javnosti- 28. avgust

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Tue, 27 Aug 2024 12:38:00 +0000

Dok sedite u parku, vozite se u autobusu, čekate red u banci, pijete kafu u kafiću, uživate u prirodi kraj reke ili na nekom proplanku,… možete da uživate čitajući (vaš omiljeni) strip. Ako uz to bude i nekog da taj trenutak zabeleži, spremni ste za Međunarodni dan čitanja stripova u javnosti, 28. avgust!

Zvanično nazvan Read Comics in Public Day (a kod nas ponegde nesrećno nazvan Dan javnog čitanja stripova!) prvi put je obeležen 2010. godine, a ideja je dvojice strip entuzijasta, da se pretpostaviti, iz Amerike. Brajan Hiter (Brian Heater) i Sara Morin (Sarah Morean), inače urednici i pokretači sajta The Daily Crosshatch, želeli su da dodatno promovišu strip ne samo među fanovima Devete umetnosti, već i među publikom koja mu nije tako bliska. A kako bolje zainteresovati javnost za nešto, nego izaći među ljude, u javnost! Zamisao je bila da ljubitelji stripa tog dana na javnom mestu čitaju svoje omiljene strip junake ili epizode. Uostalom, ako već postoje dani za sve i svašta, zašto ne bi postojao i dan posvećen Devetoj umetnosti!

Za konkretan datum odlučili su se relativno lako. Naime, 28. avgusta je rođendan Džeka Kirbija (Jack Kirby), jednog od najvećih strip stvaralac i začetnika strip scene u SAD. U eri interneta i digitalne fotografije, priča o ovoj ideji se brzo pronela društvenim mrežama, pa ljudi iz celog sveta iz godine u godinu uzimaju sve više učešća, šireći netom svoje slike i priču o stripu. Ova tradicija je prošle godine započeta i kod nas, a nadajmo se da će i zaživeti i postati tradicionalna.

Sve što se od ljubitelja stripova očekuje jeste da tog dana odvoje malo svog vremena, uzmu neku strip svesku, album ili grafičku novelu, prošetaju do nekog javnog mesta i tamo čitaju. Ako ima ko da ih pri tom uslika, još bolje!

Među ljudima koji nisu bliski stripu postoji mišljenje da stripovi nisu popularni, da ih čitaju samo deca ili zaluđenici koji ih kupuju i čuvaju nepročitane u kesicama, da se na osnovu stripova prave filmovi, ali da sami stripovi jednostavno nisu umetnost, nisu vredni vremena, ni pažnje.

Ovaj dan je sjajna prilika da se ovakvo, neosnovano mišljenje, polako menja u korist stripa. Zato, ne oklevajte, iskoristite 28.avgust da uživate u stripu kao i obično, samo ovoga puta van privatnosti svoje sobe. Ukoliko ste pročitali sve iz svoje kolekcije, pohitajte do najbliže striparnice ili bar kioska i počastite sebe novim strip izdanjem.

***

Ko je bio Džek Kirbi

Jack "The King" Kirby rođen je 28.avgusta 1917. kao Jacob Kurtzberg. Jedan je od najvećih scenarista i crtača u svetu stripa. U početku je stripove radio pod pseudonimom Jack Curtiss, ali taj pseudonim menja i počinje da stvara kao Jack Kirby.

Početkom 40-ih godina prošlog veka, zajedno sa Džoom Sajmonom kreira čuveni lik Captain America za izdavačku kuću Timely Comics, preteču Marvel Comicsa. Na naslovnici prvog broja Captain America udara Hitlera, što je bila snažna poruka mladih autora u vreme dok SAD nisu još ušle u Drugi svetski rat. Kirbi odlazi u rat, ali je pre toga većbio nacrtao dovoljan broj epizoda svog junaka, pa je Captain America nesmetano objavljivan u njegovom odsustvu.

Nakon rata će sa Sajmonom kreirati brojne likove za izdavačku kuću National Comics, koja će kasnije postati DC Comics. Radio je i za druge izdavače, ali vrhunac njegovog stvaralaštva dolazi 60-ih godina sa njegovim radom za Marvel Comics. Zaslužan je za likove iz serijala Thor, Iron Man, The Avengers, Fantastic Four, X-Men i Hulk. Sa nekoliko stotina likova, koje je kreirao sam ili u suradnji sa Sten Lijem, radeći na pomenutim serijalima, bio je najvažniji autor Marvel Comicsa, ali ipak, nezadovoljan tretmanom, početkom 70-ih napušta Marvel i prelazi u rivalski DC Comics.

Međutim, ni tu se ne zadržava dugo, ogorčen time što DC docrtava linije preko njegovih originalnih crteža, pa se vraća se u Marvel, a nakon toga se posvećuje nezavisnim stripovima.

Za svoj doprinos stripu je 1987. godine, zajedno sa Carlom Banksomi Will Eisnerom, bio jedan od prva tri člana Will Eisner Comic Book Hall of Fame. Po njemu ime nose i Jack Kirby Awards i Jack Kirby Hall of Fame.

Preminuo je 6. februara 1994. godine u 76. godini života, ostavivši iza sebe bezbroj likova i stripova, koji su obeležili ovu umetnost.

by Marjan Milanov

Na ovogodišnjem Nišvill-u 180.000 posetilaca

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Tue, 20 Aug 2024 10:12:00 +0000

Jubilarni Nišvil džez fesrival (Nišville), 30. po redu, u Niškoj tvrđavi i oko nje, posetilo je oko 180 hiljada posetilaca, a atmosfera je bila izuzetna, rekao je danas Ivan Blagojević, direktor i osnivač ovog festivala.

Blagojević je na konferenciji za novinare kazao da je od 9. do 18. avgusta na Nišvilu nastupilo oko hiljadu izvođača, u 150 bendova, na 20 stejdževa, u okviru 300 programa, od kojih su pola muzički. Glavni muzički program, na Ert i Skaj binama (Earth/Sky stages), trajao je od 15. do 18. avgusta.

Slogani ovogodišnjeg festivala bili su „Hod po mazohizmu“ i „Od hedonizma do mazohizma“, sa namerom da ilustruju njegove tri decenije, obeležene umetničkim i tržišnim podvizima, ali i konceptualnim posrtanjima, pre svega zbog hroničnog nedostatka novca.

„Prezadovoljan sam ovogodišnjim Nišvilom- atmosferom, brojem posetilaca koji je bio kao pre epidemije korone, vremenom bez kiše, činjenicom da nije bilo nijednog otkazivanja koncerta, da avioni nisu kasnili… Divno je bilo i što se završne večeri program festivala namenjen deci, Džez for kids (Jazz for kids), preselio na glavnu binu, Mejn stejdž (Main stage), jer je nastupala Konstakta. A opet, vrlo sam nezadovoljan jer nisam skinuo deset kilograma, kao obično, već samo pet, pošto me je velika vrućina naterala da manje špartam krot Tvrđavu“, rekao je Blagojević.

Blagojević je kazao da bi bilo dobro da Grad finansira i jednu vrstu „zimskog Nišvila“, pošto je u to vreme niška kulturna ponuda mnogo slabija. „Zimski Nišvil“ bi podrazumevao osnivanje velikog džez kluba u kojem bi tokom zime nastupala značajna imena, a svirao samo „čist“ džez, od mejnstrima do fridžeza. „Ipak, to je samo ideja, teško je održati i postojeći Nišvil“, rekao je.

Blagojević je prethodno za Danas kazao da zbog nedostatka sredstava postoji mogućnost da Nišvil već sledeće godine bude neuporedivo skrominiji.

„Nakon ovog festivalskog izdanja, kad sve saberemo- a ako se od toga budemo oduzeli- predložićemo od sledeće godine novi koncept, sa prepolovljenim programom. Možda razmislimo i o vraćanju Nišvila na Letnju pozornicu u Tvrđavi, što bi nam značajno smanjilo troškove. Na pozornici bi se svirao isključivo džez“, rekao je.

On je kazao da je festival ove godine uspeo da ubeleži tri značajna jubileja- osim 30 godina postojanja, tu je i 30 godina od osnivanja Nišvil radija i 15 godina volonterizma.

Osim muzičkog, ovaj „festival festivala“ posetiocima je ponudio pozorišni, filmski, književni, likovni, strip i dečiji program. I dalje je oko 80 odsto sadržaja bilo besplatno, a plaćale su se samo karte za glavni muzički program, kao i za Hip- hop i Midnajt džez dens bine (Midnight jazz dance stage).

„Ovo što smo do sada uradili, uprkos brojnim izazovima i preprekama, apsolutni je podvig. Nišvil je uspeo da brendira Niš i Srbiju, i to na njenom jugu, gde truba svira drugačije zvuke. Muzičari žele da nastupaju na Nišvilu, iznova i iznova. Postigli smo da na festivalu ima sve više stranaca. Uspeli smo da utičemo na muzički ukus publike“, kazao je on za naš list.

Prema njegovim rečima, Grad Niš je ove godine za festival izdvojio 40 miliona dinara, Ministarstvo kulture pet, Ministarstvo turizma tri miliona, a ostala sredstva su od sponzora i iz sopstvenih prihoda. Nišvil, pak, svake godine u republičku i gradsku kasu vrati oko 300 miliona dinara, rekao je.

„Dok stalno rastu cene izvođača, zakupa tehnike i hotela, sponzori izdvajaju sve manje ili odustaju. Društveno odgovorne kompanije koje ostvaruju prihod na teritoriji Niša trebalo bi više da izdajaju za kulturu u našem gradu, umesto da finansiraju manifestacije u Beogradu. Festival ovakvog profila i sadržaja treba da košta dva miliona evra- milion za izvođače i milion za tehniku“, rekao je Blagojević.

Nišvil je počeo 9. avgusta, pozorišnim i filmskim programom, kao i koncertima ispred džez muzeja u Tvrđavi. Nišvil džez teatar se održavao u amfitatru na Nišavskom keju, kod spomenika Šabanu Bajramoviću, kao i unutar Tvrđave, u cirkuskoj šatri.

Filmski program trajao je od 9. do 14. avgusta, na centralnom Trgu kralja Milana i na Letnjoj pozornici. Omaž džez muzičarima Miši Blamu i Bošku Petroviću upriličen je 13. avgusta. Završno veče filmskog segmenta posvećeno je Šabanu Bajramoviću, kroz premijeru dokumentarca o njegovom životu „Moje putovanje“, u režiji Željka Mirkovića, a potom kroz muzički nastup Dade Topića, koji je izveo i neke Bajramovićeve numere.

„Festival je ove godine nešto više okrenut džezu, tako da glavni muzički program svakog dana ima tri ’jake priče’. Prve večeri to su bili Teo Krokera (Theo Crocker), Bruklin fank esencials (Brooklyn Funk Essentials) i Blek uru (Black Uhuru). Drugog dana hedlajneri su bili Kamila Džordž (Camilla George), Dženi Mek Person (Jany Mc Pherson) i Arestid Divelopment (Arrested Development). Treće večeri to su bili Akustik veržen, trio fenomenalnih gitarista Grejt gitars (The Great Guitars) i Karen Souza. Poslednje veče obeležili su Skaters Atoms Det Rimein (Scatter the Atoms That Remain), Braši Uan String (Brushy One String) i Konstrakta“, rekao je Blagojević.

Prema tradiciji, glavni program Nišvila otvorio je i zatvorio niški bend- na početku je svirao Nišvil Džem Orkestra (Nišville Jam Orkestra), a na kraju Ejot (Eyot), koji je uspešnu svetsku karijeru započeo pre 15 godina na ovom festivalu, a ove godine dobio ovacije. Kuriozitet je da je za festivalski jubilej nastupio i jedan od najboljih bugarskih bendova, Akustik veržen (Acoustic Version), koji je svirao na prvom Nišvilu, u januaru 1995.

Nišvil je, inače, gradska javna manifestacija, nekoliko godina je kod Ministarstva kulture imao status nacionalne manifestacije, a Ministarstvo turizma ga je proglašavalo za nacionalni brend. Britanski Gardijan ga je 2016. godine svrstao u deset najboljih džez festivala u Evropi.

Započeo 30. Nišville jazz festival

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Sat, 10 Aug 2024 10:15:00 +0000

Jubilarni 30 Nišville Jazz Festival započeo je u petak, 09. avgusta, nudeći program dostojan jubileja i brojne inovacije.

U fokusu prvog dela desetodnevnog festivala je pozorišni i filmski program, koji je ove godine izuzetno bogat uz gostovanje brojnih pozorišnih trupa iz čitavog sveta.

Za razliku od ranijih godina, predstave se igraju na različitim lokacijama u centru grada – od Amfiteatra na keju, preko novootvorene Beogradske kapije, do mosta ispred samog ulaska u Tvrđavu.

Pozorišni deo festivala otvoren je pred prepunim Amfiteatrom na keju, u petak, 09. avgusta, predstavom „Tuđe cipele“ rađenoj u ko-produkciji Anna Furse, Athletes Of The Heart iz Londona (UK), Actors Dance Teatro i CZD, i Niville Band-a. Predstava „Tuđe cipele“ govori o nedostatku empatije u savremenom društvu, u kojem nema vremena, ni volje, da se bude „u tuđim cipelama“ i doživi svet drugačijim očima.

Iste večeri, odigrana je i predstava italijanske pozorišne trupe mladih „Maestrale Teatro“ koja se svojom predstavom „Nešto veliko“ bavi generacijom Milenijalaca i njihovim pokušajima da razumeju i uklope se u svet koji se neprekidno menja.

Subotnji pozorišni program, nastavljen je koreo-dramom „Pokidan/a kao ruža“, pozorišne trupe Wender Collective iz Čikaga (SAD) i predstavom „Candy“ pozorišta „Zlatni jelec“ iz Severne Makedonije, dok su u nedelju 11. avgusta odigrane predstave „Skenderbeg“, Bitef Dance Company iz Beograda (SER) koja se bavi proučavanjem tematike herojstva, kao i predstava i „Čvorovi“, holandske trupe Spop & Bruinsma, koja govori o povezivanju u vremenima izolacije.

Tokom ovog istog vikenda započeo je i filmski program, otvorenim javnim projekcijama na centralnom gradskom trgu. Filmski deo ovogodišnjeg Nišville jazz festivala podeljen je u nekoliko segmenata u kojima će biti predstavljena kako holivudska ostvarenja, tako i nezavisni i eksperimentalni filmovi i klasici nemog filma.

Lokacije na kojima će filmovi biti prikazivani su Trg kralja Milana (9-11. avgust), Salon 77 u Tvrđavi (10-13. avgust) Amfiteatar na keju (12-18. avgust), Letnja pozornica u Tvrđavi (12-14 avgust), Tvrđavski park (15-18. avgust), bašta Oficirskog doma (15-18. avgust).

Muzički program festivala započeo je u petak, 9. avgusta, nastupima na Museum – Youth Stage-u, gde su se tokom vikenda predstavili izvođači poput Line Up, Kolege, Section 2 (Jazz band Muzičke škole Niš), P.N.F.S, 557 i Autonomna kontrola.

Takođe, jedna od značajnih inovacije je i program „Šaban Bajramović & Balkan Brass Stage“ koji je ranijih godina održavan u Amfiteatru na keju, ove godine će biti održan na Letnoj pozornici u Tvrđavi, čime je omogućeno da mnogo veći broj posetilaca na mnogo kvalitetniji način uživa u ovoj vrsti muzike.

Šta nas očekuje na ovogodišnjem Nišvillu?

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Sat, 20 Jul 2024 09:49:00 +0000

Nišville Jazz Festival, jedan od najvažnijih kulturnih događaja u Srbiji i šire, ove godine ponovo donosi najbolje od džez muzike na veličanstvenoj sceni Tvrđave u Nišu. Od 15. do 18. avgusta 2024. godine, Niš će postati centar sveta džez muzike, okupljajući umetnike i ljubitelje ovog žanra iz svih delova sveta. Ovogodišnji festival obećava izvanredno iskustvo sa bogatim programom koji uključuje nastupe renomiranih izvođača poput Karen Souza, Vertigonga, Marcusa Stricklanda, Konstrakte, Arrested Developmenta i mnogih drugih. Poseban deo festivala i ove godine biće dodela nagrade za životno delo eminentnom džez muzičaru Ivanu Švageru.

Izvođači koji će obeležiti Nišville 2024

Karen Souza, jedna od najprepoznatljivijih vokala u savremenom džezu, nastupiće 17. avgusta. Argentinska pevačica poznata je po svojim sofisticiranim obradama pop i rok klasika u latin jazz i bossa nova stilu. Njeni albumi Essentials i Language of Love postali su hitovi, dok je njen najnoviji album Suddenly Lovers (2023) već dostigao izvanredan uspeh.

Na otvaranju festivala, 15. avgusta, publiku će oduševiti Vertigong, indonežanski etno jazz-fusion bend. Ovaj jedinstveni sastav kombinuje zvuke tradicionalnog indonežanskog instrumenta bonang sa klasičnim džez kvartetom i virtuoznim ženskim vokalom. Njihov nastup rezultat je saradnje između Nišvila i Warta Jazz Asocijacije iz Indonezije, što dodatno naglašava međunarodni karakter festivala.

Američki saksofonista Marcus Strickland i njegov sastav Twi-Life nastupiće 17. avgusta. Strickland je prepoznat kao jedan od lidera nove američke jazz generacije, sa brojnim Grammy nominacijama i priznanjima od strane magazina Downbeat i Jazz Times. Njegov kvartet čine Charles Haynes (bubnjevi), Mitch Henry (klavijature) i Kyle Miles (bas). Stricklandov stil spaja džez i hip-hop, istražujući granice muzike i umetnosti, čineći ga jednim od najinovativnijih muzičara današnjice.

Na završnoj večeri festivala, 18. avgusta, nastupiće Ana Đurić Konstrakta, jedna od najzanimljivijih pojava na srpskoj muzičkoj sceni. Konstrakta je poznata po svom specifičnom muzičkom stilu i originalnim vizualnim nastupima. Njena pesma In corpore sano, kojom je predstavljala Srbiju na Pesmi Evrovizije 2022. godine, postala je veliki hit, a njen nastup na Nišvilu sigurno će privući veliku pažnju publike.

Dugoočekivani nastup dvostrukih dobitnika Grammy nagrade, američkog hip hop/crossover sastava Arrested Development, biće održan 16. avgusta. Bend, osnovan 1988. godine u Atlanti, poznat je po hitovima kao što su Tennessee i People Everyday. Njihov album 3 Years, 5 Months and 2 Days in the Life Of… dostigao je platinasti tiraž, a bend je postao prvi hip-hop bend koji je dobio Grammy nagradu za najboljeg novog izvođača. Njihov energičan i autentičan stil obogatiće ovogodišnji Nišville posebnim ritmom i porukom.

Brushy One String, poznat po svojoj pesmi Chicken in the Corn, koja je dostigla preko 64 miliona pregleda na YouTube-u, nastupiće 18. avgusta. Ovaj jedinstveni muzičar sa Jamajke svira akustičnu gitaru sa samo jednom žicom, koristeći telo gitare kao udaraljke. Njegova muzika je kombinacija bluesa, reggaea, soula i hip hopa, a nastupi su mu prepoznatljivi po jedinstvenom šarmu i energiji.

Počasna nagrada za životno delo Ivanu Švageru

Ovogodišnji laureat prestižne nagrade za životno delo Nišvila je Ivan Švager, eminentni džez muzičar, multiinstrumentalista, kompozitor i aranžer iz Novog Sada. Rođen 3. januara 1943. godine, Švager je od malih nogu pokazivao izuzetan talenat za muziku. Tokom svoje bogate karijere, svirao je sa brojnim džez orkestrima i učestvovao na mnogim muzičkim festivalima širom sveta. Njegov doprinos džezu i muzičkoj kulturi Srbije neprocenjiv je, a ova nagrada je priznanje za njegov izuzetan rad i posvećenost umetnosti.

Međunarodna scena Nišville-a

Nišville Jazz Festival od svog osnivanja raste i razvija se, privlačeći sve veći broj posetilaca i izvođača iz celog sveta. Održava se na istorijskoj lokaciji Tvrđave u Nišu, koja svojom atmosferom i akustikom doprinosi jedinstvenom doživljaju festivala. Nišville je postao prepoznatljiv po svojoj raznolikosti i inkluzivnosti, spajajući različite muzičke stilove i kulture. Pored glavnog programa, festival nudi bogat prateći sadržaj, uključujući radionice, izložbe, filmske projekcije i edukativne programe.

Nišville Jazz Festival 2024

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Sat, 15 Jun 2024 05:30:00 +0000

ubilarni, 30. Nišville Jazz Festival biće održan od 9. do 18. avgusta u predivnom ambijentu Niške tvrđave i na ostalim lokacijama u gradu. Glavni program festivala biće održan od 15. do 18. avgusta na Platou niške Tvrđave,

Festival će obuhvatiti brojne koncerte na sedam različitih pozornica. Posetioci će takođe moći da uživaju u bogatom pratećem programu koji uključuje radionice, izložbe, i filmske projekcije, dodatno obogaćujući festivalsko iskustvo. Osim koncerata, jedan od ključnih događaja biće premijera filma “Moje putovanje” posvećena je životu i radu Šabana Bajramovića.

Program festivala ove godine uključuje nastupe brojnih domaćih i sranih izvođača među kojima su Karen Souza, Vertigong, Marcus Strickland, Konstrakta, Arrested Development i Brushy One String. Pored muzičkog programa, biće dodeljena i nagrada za životno delo Ivanu Švageru, poznatom džez muzičaru.

U okviru festivala biće održan Nišvil džez teatar i trajaće od 9. do 18. avgusta. Najavljene su gostovanja iz Slovenije, Nemačke, Francuske i regiona, a tematika će, kako je najavila direktorka programa Maja Mitić imati temu zagađenost vazduha i vode. Sve predstave biće održane na Amfiteatru na keju, mostu na ulazu u Tvrđavu i kod Beogradske kapije.

Uz raznovrsne muzičke nastupe, Nišville Jazz Festival nudi i priliku za edukaciju i interakciju kroz različite radionice i predavanja. Izložbe koje će biti postavljene tokom festivala pružiće uvid u bogatu istoriju džeza, kao i u stvaralaštvo savremenih umetnika. Filmske projekcije, osim premijere filma o Šabanu Bajramoviću, donose i niz drugih dokumentaraca i muzičkih filmova koji će zadovoljiti sve ljubitelje ovog žanra.

Festival je poznat po svojoj jedinstvenoj atmosferi i kvalitetnom programu, koji svake godine privlači sve veći broj posetilaca iz zemlje i inostranstva. Uz bogat kulturni sadržaj i vrhunske izvođače, Nišville 2024. obećava nezaboravan muzički doživljaj za sve posetioce.

Kako mediji manipulišu!

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Fri, 14 Jun 2024 01:00:00 +0000

Polemika o objektivnosti medija uvek je aktuelna, bez obzira da li se radi o unutrašnjim ili spoljašnjim pitanjima! Selekcija vesti koje će se forsirati, izvlačenje iz konteksta, (ne)naklonjenost određenoj političkoj grupaciji ili stranom faktoru... sve to može uticati da jedan isti događaj, jedna ista vest izgledaju potpuno drugačije viđeni očima različitih medija!

Uticaj medija na formiranje javnog mnjenja je nesporan, zato je vrlo bitno biti kritički nastrojen prema onome što nam se plasira “na izvolte”!

Ovo je fotografija, koja je obišla svet, pokazuje kako su jednu istu fotografiju iz “svog” ugla videle i plasirale televizije CNN i Al Jazeera, pa vi razmislite o tome kada sledeći put gledate vesti!

Na temu Koliko verovati medijima, kroz primer glagola “hagirati” već sam pisao, a sve ovo me je dodatno podsetilo i na deo priče iz filma “Težina Lanaca” o ratnoj propagandi i izveštavanju RTS-a i HTV-a iz ratne 1991.godine! Ako ste ovo propustili, obavezno pogledajte!

O različitim pogledima na istu stvar možete dosta toga naučiti i čitajući izuzetno zanimljivu knjigu Remona Kenoa “Stilske vežbe”!

I upamtite, inteligencija ne znači da sve znate i bez pitanje, nego da preispitate sve što mislite da znate!!!

Nova cena Kompleta za Nišville 2024

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Mon, 29 Apr 2024 10:06:00 +0000

Počela je druga faza pretprodaje kompleta ulaznica za predstojeći jubilarni 30. Nišvile jazz festival, čiji će glavni program biti održan od 15. do 18. avgusta 2024. na Platou niške Tvrđave.

Aktuelna promo cena kompleta za glavni festivalski program za 25 koncerata u centralnom festivalskom prostoru (Earth & Sky stage) od ponedeljka, 22. aprila prodaje se po ceni od 3.500 dinara.

Ulaznice za Nišville 2024 mogu se kupiti u knjižari Indigo u Nišu (Obrenovićeva 39) i u knjižarama Vulkan u Nišu (TC Delta Planet – Bulevar Nemanjića 11b), u Beogradu (Sremska 2) i u Novom Sadu (Zmaj Jovina 24).

Za publiku iz inostranstva i svih mesta u Srbiji omogućena je kupovina online ulaznica na zvaničnom sajtu festivala www.nisville.com

Ulaznicu kupljenu preko interneta vlasnik je u obavezi da odštampa lično, a na ulazu u centralni festivalski prostor će nakon “čekiranja” QR koda ista biti zamenjena za narukvicu koja se nosi sve vreme dok traje festival.

Za deset dana ukupnog trajanja festivala od 9. do 18. avgusta 2024. (uključujući Nišville Jazz Teatar, Nišville Movie Summit i ostale prateće programe) biće izvedeno preko 300 programa na 17 scena i očekuje se učešće više od 1.000 izvođača.

Strip: O Vekovnicima i ljudima!

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Sun, 14 Apr 2024 23:00:00 +0000

„Vekovnici“ je avanturistički strip serijal o dvojici slučajnih partnera, misterioznom vampiru Čenu i ćudljivom besmrtniku Kraljeviću Marku koji u Evropi s kraja osamnaestog veka ukrštaju staze sa mitološkim bićima kao što su vodenjaci, psoglavi, todorci, ali i istorijskim ličnostima poput Volfganga Amadeusa Mocarta, Miloša Obilića, Vuka Brankovića, Stevana Sinđelića, te književnim likovima kao što su Til Ojlenšpigel, doktor Faust, D’Artanjan, Frankenštajn, Hajduk Stanko i mnogi drugi...

Serijal je počeo svoj život na stranama Politikinog Zabavnika 2007. godine, i nastavio ga u albumima „System Comics-a“ sa šest do sada objavljenih izdanja (Rekvijem, Pasji životi, Prah, Pepeo, Bajka i druge istine, Duhovi u boci). „Vekovnici“ su 2011. godine doživeli i svoj spin off (podserijal), „Beskrvni“ (album Mrtva straža), što je, koliko je bar nama poznato, prvi pravi spin off u osamdesetogodišnjoj istoriji srpskog stripa. Serijal „Beskrvni“ se bavi (uglavom) savremenim avanturama vampira Aleksaja, koga u glavom toku „Vekovnika“ u osamnaestom veku upoznajemo kao negativca, da bi ga danas, u sopstvenom serijalu, sreli kao nekog ko se bori protiv svojih nekadašnjih saboraca – „Beskrvni“ se bave pitanjem kako je to te dramatične promene zapravo došlo.Postoji i geg serijal „VEKOVNICIte“, sastavljen mahom od humoristički strip kaiševa i polutabli, koji svojim idejama i likovnom izvedbom u životu održavaju makedonski autori Damjan Mihailov i Mihajlo Dimitrijevski The Mičo.

Naslovnice nekih izdanja Vekovnika

„Vekovnici“ i „Beskrvni“ su do sada, sem u albumskoj formi, objavljivani i u časopisima Stripoteka, Politikin Zabavnik, Strip Pressing, Kiša, Strip Kreator, Parabellum i BDC. Niški književni časopis Gradina posvetio je serijalu zaseban format od pedesetak strana 2011. godine, što je svojevrsni kuriozitet, budući da je to prvi strip serijal u Srbiji kome je ukazana ovakva čast u jednom časopisu posvećenom književnosti. „Vekovnici“ su, sem Srbije, objavljivani su i u Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Rumuniji, a takođe su bili predmet tri grupne izložbe koje su postavljene u Beogradu, Valjevu i Zaječaru. Uz to, u sklopu festivala Balkanske smotre mladih strip autora u Leskovcu objavljeno je 5 skicovnika „Vekovnika“, sa preko 150 strana skica, postavki i propratnog materijala korišćenog u radu na serijalu, uz sažete biografije gotovo svih autora koji su sarađivali na ovom serijalu u nekom svojstvu.

Idejni tvorac i scenarista serijala - Marko Stojanović

Trebalo bi svakako napomenuti i činjenicu da su stripovi iz serijala „Vekovnici“ i „Beskrvni“ osvojili petnaestak nagrada na Međunarodnim salonima stripa u Beogradu i Velesu, među kojima se ističu nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog stripa na Međunarodnom salonu stripa u Beogradu 2008. godine, Grand Prix Međunarodnog salona stripa u Velesu 2009. godine i nagrada Stripoteke 2011. godine. Nulti album „Vekovnika“, Bajka i druge istine, dobio je nagradu za najbolje domaće strip izdanje za 2010. godinu na Osmom međunarodnom salonu stripa u Beogradu.

Predgovore za albume „Vekovnika“ i „Beskrvnih“ pisali su scenaristi i režiseri Đorđe Milosavljević i Milan Konjević, strip teoretičar Zoran Stefanović, te književnici Vladimir Lazović, Dejan Stojiljković, Goran Skrobonja i Zoran Jakšić. O „Vekovnicima“ te „Beskrvnima“ za raznorazane dnevne listove i magazine pisali su Uroš Smiljanić (alijas Mejo Krljić), Goran Stevanović, Pavle Zelić, Milutin Pavićević, Bojan M. Đukić, Željko Obrenović, Marina Mirković, Zlatibor Stanković, Srećko Milovanović, Marko Šelić Marčelo, Savo Katalina, Boris Lazić...

Sve albume „Vekovnika“ i „Besmrtnih“ napisao je i uredio Marko Stojanović. Na serijalu sarađuje preko šezdeset strip crtača i ilustratora iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore i Makedonije. Može se mirne duše reći da je na izradi stripova do sada radial balkanska strip-elita: Srđan Nikolić Peka, Milorad Vicanović Maza, Vladimir Aleksić, Dalibor Talajić, Tihomir Čelanović, Aleksandar Sotirovski, Goran Sudžuka, Borivoje Grbić, Vujadin Radovanović, Denis Dupanović, ZoranTucić, Mihajlo Dimitrijevski The Mičo, Darko Perović, Filip Andronik, Damjan Mihailov, Dejan Nenadov, Daniel Atanasov, Milan Antanasijević, Mirko Čolak, Marko Nikolić, Miroslav Mrva, Ozren Miždalo, Bojan Vukić, Maksim Šimić, Mijat Mijatović, Nebojsa Pejić, Ive Svorcina, Boris Bakliža, Dragan Paunović, Adrian Barbu, Uroš Begović, Siniša Banović, Robert Solanović, Aleksa Gajić, Radomir Izgarević, Dejan Sedlan, Miroslav Slipčević Mimi, Bojan Debenak, Mirko Čolak, Enis Čišić, Milan Jovanović, Ivan Šainović, Igor Jovčevski, ZoranJovanović, Dragan Stokić Rajački, Dražen Kovačević, Stevan Subić, Vladimir Popov, Nikola Matković, Aljoša Tomić...

Ekipa ilustratora i autora pin upova je možda i impresivnija od ekipe koja radi na samim stripovima: Rajko Milošević Gera, Vladimir Krstić Laci, Branislav Kerac, Bojana Dimitrovski, Milisav Banković, Tihomir Tikulin Tico, Jovan Ukropina, Sebastijan Čamagajevac, Ivica Stevanović, Milenko Tunjić, Iztok Sitar, Darjan Jurinčić, Andrej Vojković, Zdravko Girov, Aleksandru Čibutariju, Saša Arsenić, Lazo Sredanović, Đorđe Milijanović, Ivan Koritarev, Bojan Radovanović, Brankо Ricov, Lasko Džurovski, Danko Dikić, Vladimir Brajović, Blagoja Milevski, Leonid Pilipović, Alem Ćurin, Bernard Kolle, Borislav Maljenović, Živorad Radivojević...

Sem na papiru i u galerijama, „Vekovnici“ vode i prilično aktivan život i na internetu, te se tako na brojnim relevantnim strip sajtovima i forumima ovih prostora nalaze teme posvećene ovom serijalu, koje se osvežavaju novim materijalijama gotovo svakodnevno. Serijal ima i svoju facebook stranu, a blog „Vekovnika“ nalazi se na adresi www.vekovnici.blogspot.com.

O popularnosti Vekovnika govori i podatak da su Vekovnici nedavno dobili i svoji akcionu figuru sa motivom Psoglavog, u najboljem stilu američkih strip junaka!

Orvel ili Haksli, ko je bio u pravu?

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Sat, 16 Mar 2024 16:39:00 +0000

Dvojica velikih vizionara, Džordž Orvel i Oldus Haksli, imali su drugačije viđenje budućnosti, naše sadašnjosti, u svojim remek delima „1984“ i „Vrlom novom svetu“. Iako napisana pre dvadeset pet godina, knjiga Neila Postmana „Zabavljajući se do smrti: Javni diskurs u dobu šou- biznisa“ proverava ko je bio u pravu i, čini se, tek dobija svoju punu potvrdu!

Postman je 1984. godine na prestižnom Sajmu knjiga u Frankfurtu učestvujući u diskusiji na temu povezanosti Orvelove 1984-te i savremenog sveta, izneo tvrdnju da Hakslijev Vrli novi svet mnogo bolje oslikava današnjicu od Orvelovog dela. Na osnovu ove diskusije, Postman je 1985. objavio svoju knjigu koja je prevedena na desetak jezika i prodata u preko 200.000 primeraka širom sveta. Godine 2005., Postmanov sin je objavio reizdanje ove knjige povodom dvadesetogodišnjice prvog izdanja. Knjiga „Zabavljajući se do smrti: Javni diskurs u Dobu šou- biznisa“ smatra se jednim od najznačajnijih dela Ekologije Medija.

Neil Postman razlikuje Orvelovu viziju budućnosti u kojoj totalitarni vladajući režim ograničava individualna prava, i Hakslijevu viziju u kojoj se ljudi dobrovoljno odriču svojih prava, da bi se predali užitku! Prenešeno u kontekst današnjice, Postman vidi televiziju kao savremenu „somu“ putem koje se ljudi odriču svojih prava zabave radi. Knjiga, i drugi štampani mediji, drastično se razlikuju od televizije po načinu obrade i prezentovanja informacije. Čitanje zahteva intenzivnije intelektualno učešće, interaktivno i dijalektičko, dok televizija zahteva samo pasivnu uključenost, sputavajući potrebu za intelektualnim i racionalnim razmišljanjem.

Kao primer, Postman navodi činjenicu da su prvih petnaest predsednika SAD verovatno mogli da šetaju ulicom, a da ih prosečan građanin ne prepozna. Ipak, ovi ljudi bi se lako prepoznali po svojim delima i pisanim rečima. Nasuprot tome, danas, imena predsednika, ali i mnogo manje značajnih ličnosti, kao prvu asocijaciju pre svega izazivaju vizuelni odgovor, slike sa TV-a, a vrlo malo njihove reči!

Orvelov Veliki brat nameće svoj autoritet i represiju spolja, dok se kod Hakslija ljudi svojevoljno lišavaju svoje autonomije, zrelosti i istorije. Ljudi će zavoleti tehnologije koje razmišljaju umesto njih! Prihvatajući nepotrebno kao sastavni deo svakodnevice, gušimo i gubimo značajno, relevantno. U moru informacija, ono bitno i korisno postaje nevidljivo, razvodnjeno. Kao što je Kolridž u jednom od svojih čuvenih stihova rekao: Voda, voda svuda, a ni kap nije za piće! (Water, water everywhere, and not a drop to drink!)

Nekada se postavljalo pitanje „Da li televizija oblikuje našu kulturu ili je samo oslikava?“ Ovo pitanje je vremenom izgubilo smisao, jer je televizija zapravo postala naša kultura!

Na osnovu knjige nastala je ova strip ilustracija, koju sam preveo za Paradoksiju!

Neil Postman, humanista, teoretičar medija, kritičar kulture, profesor i pisac umro je 2003.godine. Knjigu „Amusing ourself to death“ napisao je pre ere masovne uporebe interneta, novog medija koji je donekle umanjio primat televizije. Internet sajtovi, forumi, blogovi vratili su ulogu čitanju pri istraživanjima i razmeni informacije. Kako li bi Neil Postman analizirao ovaj kulturni fenomen?

Zašto su muškarci prestali da nose štikle?

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Fri, 01 Mar 2024 23:21:00 +0000

One su lepe, provokativne, seksi, ali ih ni najveći poborici ne mogu nazvati praktičnim. One su već generacijama simbol ženstvenosti i glamura, i možda će zvučati čudno, ali visoke potpetice (a.k.a štikle) su nekada bile neizostavni deo muške garderobe.

Da bi se hodalo u njima, potrebna je dobra kondicija, udobnost im nije vrlina, treba ih izbegavati kada idete u dužu šetnju, kada vozite, hodate po travi, ledu ili neravnim ulicama. Zapravo, kada bolje razmislite, visoke potpetice kao da i nisu napravljene za hodanje!

Zapravo, i nisu!

Verovatno niste znali da su štikle, naravno ne ovakve kakvim ih danas znamo, vekovima nošene na Bliskom istoku kao obuća za jahanje! Naime, u nekadašnjoj Persiji (današnjem Iranu) jahanje je bio veoma važna veština za svakog vojnika. Kako bi preciznije gađali lukom i strelom za vreme jahanja, vojnici su morali da ustanu, kako bi amortizovali pokrete konja. Da im noge ne bi skliznule iz uzengija, obuća je imala neku vrstu štikle na peti.

Muška cipela iz 17.veka, Persija

Persija je krajem XVI veka imala najveću konjicu na svetu, a njen vladar Šah Abas I je hteo da se poveže sa zapadnim vladarima, kako bi izdejstvovao pomoć u borbi protiv Otomanskog carstva. Kako su persijski diplomatski predstavnici krenuli da obilaze dvorove evropskih vladara, tako je počeo da raste i interes za persijsku kulturu, običaje, pa i odeću. Najveći utisak na evropske aristokrate definitivno su ostavile persijske cipele sa višim petama, pa su ih oni brzo usvojili, želeći da svom odevanju dodaju novu crtu muževnosti. Ovaj trend se, iz nekog razloga, ubrzo preneo i na niže slojeve društva, pa je aristokratija odgovorila povećanjem visine štikle i – visoke potpetice su bile rođene!

Izgled muške cipele na zapadu, 17/18.vek

Zanima me samo kako je izgledalo hodati u štiklama po ulicama u XVII veku! Ali, setimo se one stare – status se ponajviše i ponajlaše pokazuje kroz nepraktične stvari! Uostalom, ni odeća aristokrata u tom periodu nije bila ništa udobnija i konfornija. Štikle i đon su po pravilu bili crvene boje.

Visoke potpetice su svakako bile dobrodošle velikom vladaru, Luju XIV, koji je svojim 163cm visine uspeo da doda još desetak centimetara kada obuje štikle. Moda se ubrzo proširila i u Britaniju, pa kralj Čarls II na portretu povodom njegovog ustoličenja iz 1661. nosi nosi ogromne, crvene, francuske potpetice, iako je bio visok 185cm. Desetak godina kasnije, Luj XIV je postao toliko ljubomoran na svoje štikle, da je izdao dekret kojim se zabranjuje nošenje crvenih štikli svima koji nisu deo njegove dvorske svite.

Portret Luja XIV iz 1701., sa njegovim "zaštitnim" znakom

Da je taj XVII vek bio čudno doba pokazuje i to da su negde 30-ih godina žene, iz nekog razloga, želele da izgledaju što muževnije, pa su počele da se šišaju na kratko, da stavljaju epolete na odeću, da puše lule i, pogađate, da nose štikle! Do kraja veka, štikle su se nosile kao uniseks obuća.

Dečija cipela iz 17.veka

A onda je, sa krajem veka došao i kraj ovom trendu. Muškarci su počeli da nose niže, robusije, četvrtaste štikle, dok su ženske bivale tanje, oblije i više. Vrhovi ženskih cipela su takođe bivali uži i oštriji, kako bi noga izgledala manja. Doba prosvetiteljstva je mnoge stvari, pa i odeću i obuću usmerilo ka praktičnosti, na uštrb pompe i glamura. Do sredine XVIII veka muškarci su prestali da nose obuću sa štiklama. Zanimljivo je da su nakon Fransucke buržuaske revolucije i žene gotovo prestale da nose visoke potpetice.

Ipak, potpetice su preživele i počele su da vraćaju stari i grade novi ugled negde sredinom XIX veka. Naravno, ovoga puta samo kod pripadnica lepšeg pola (uglavnom)!

Obnovljeni interes za štikle u 20.veku

Ukrajina, pripadnice armije na defileu, u štiklama

Zombijana crta twitter

Kolekcija Marc Jacobs Jesen 2012., inspirisana obućom
iz doba Luja XIV

Muškarci u štiklama, Španija 2005.god, gej parada

Kako je nastao Pera Detlić!

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Tue, 16 Jan 2024 10:00:00 +0000

Priča kaže da jedan dosadni, uporni detlić zagorčavao dane i noći mladom bračnom paru, Volteru Lancu (Walter Lantz) i Grejs Steford (Grace Stafford) dok su u Šervud Lejku provodili svoj medeni mesec! Sa prvom kišom, „kljunotvorina“ detlića na njihovom krovu još više ih je obradovala. Osim glavobolja, detlić, koga su mladenci nazvali Pera Detlić (Woody Woodpecker), je Volteru dao i jednu ideju (jedna priča kaže da je to zapravo bila ideja njegove žene, dok je Lanc hteo da se ptice reši!). Kao što kažu, ostalo je legenda!

A kako je legenda počela?
Volter Lanc je rodjen 27. Aprila 1900. godine. Kao dečak, morao je da preskoči deo detinjstva i stara se o porodici, jer mu je majka umrla na porodjaju sa mladjim bratom, a otac je bio invalid. Neproživljenom detinjstvu kasnije se vratio kroz crtane filmove! Sa petnaest godina je počeo da radi kao pomoćnik u časopisu „New York American“. Urednik časopisa ga je preporučio Gregoriju La Kavi (Gregory La Cava), kasnije poznatom režiseru, koji je u Njujorku otvarao studio crtanog filma po nalogu R.V. Hersta, vlasnika pomenutog časopisa. Desetak godina kasnije, Volter odlazi u Holivud, gde je pisao scenario i gegove za komedije Maka Seneta. U to vreme jedan mladi, perspektivni stvaralac studija „Universal Pictures“ po imenu Volt Dizni imao je ideju da na filmu animira jednog miša, ali studio nije bio za to zainteresovan Dizni je zato sa svojom idejom prešao u studio „Coulumbia Pictures“ (a ostalo je još jedna legenda)! Vlasnik Universal-a Karl Lemi je na njegovo mesto doveo Voltera Lanca i sa njim potpisao ugovor za produkciju popularnog Zeke Osvalda, na kome je Lanc radio punih deset godina! Lanc je tvorac prvog cranog filma u tehnikoloru „Kralj džeza“, u kome je nastupio i orkestar Pola Vajtmena, kao i crtane likove Čilija Vilija, Inspektora Radišu, Endi Pandu, Medveda Čarlija.

Lanc je Peru Detlića predstavio publici 25. Novembra 1940., kao gostujući lik Endi Pandi u filmu „Kuc, kuc“ („Knock, Knock“). Crtani filmovi su u to vreme pravljani za bioskopsko prikazivanje, pa Pera u svojim nestašlucima nije bio sputan „manirima“ dostojnim televizije! Njegov lik i izgled su vremenom evoluirali i menjali se, od lude, iritantne ptice, ka prefinjenijem detliću, koji čak prerasta u dobricu.

Peri Detliću je glas u početku pozajmljivao glumac Mel Blank, da bi kasnije tu ulou preizela Volterova žena Grejs. Melov glas se i dalje može čuti u uvodnoj špici, kada Pera kaže „Guess who?“ (Pogodi ko sam?).

Godine 1947. Pera je dobio svoju tematsku kompoziciju koja je, naravno, sadržala njegov čuveni, zarazni smeh koji je snimio Mel Blank, a kasnije i Grejs Staford. Upotrebljena prvi put u epizodi „Wet Blanket Policy“ iz 1948., ova kompozicija je postala prva i jedina numera iz nekog crtanog filma koja je nominovana za Oskara za najblju filmsku muziku!

Na zalasku ere emitovanja crtaća u bioskopima, Pera Detlić je svoju televizijsku premijeru imao 1957. u epizodi Šou Pere Detlića (The Woody Woodpecker Show). Zahvaljujući svojoj popularnosti, Pera je ipak punio bioskopske sale sve do 1972., kada je Lanz zatvorio svoj studio zbog sve većih producentskih troškova, a popularni detlić se preselio na televiziju.

Bez obzira da li verovali u romantičnu priču o nastanku Pere Detlića ili ne, bitno da je on tu, medju nama i da je sa ostalim crtanim junacima uveseljavao i obogaćivao detinjstvo mnogih, pa i moje generacije. Pera Detlić je dobio i svoju zvezdu na Holivudskom bulevaru slavnih. Ko zna, možda svega ovoga ne bi ni bilo da Volter i Grejs nisu otišli na medeni mesec u Šervud Lejk, ili da je Pera otišao pravo u policiju!

Uglavnom, uživajte u epizodi „Medjunarodni Pera“ koju sam odabrao za vas!!!

Kako je mali ovaj svet ili teorija “Šest stepeni razdvajanja“

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Wed, 20 Dec 2023 10:41:00 +0000

Koliko ste samo puta bili u prilici da kažete „Kako je mali ovaj svet!“! Slučajno, na potpuno neočekivanom mestu upoznate nekog ko se zna sa nekim koga znate vi! Ili već neka od sličnih varijanti! Teorija kaže da bilo koje dve osobe na svetu mogu da stupe međusobno u kontakt preko najviše pet poznanika. Vi znate nekog ko zna nekog ko zna nekog ko zna nekog ko zna nekog ko zna... recimo Baraka Obamu, Stinga ili Moniku Beluči! Pogotovu Kevina Bejkona, ali o njemu malo kasnije!

Ova teorija se zove teorija „šest stepeni razdvajanja“ ili „teorija malog sveta“. Za ovaj koncept sam prvi put čuo pre nekoliko godina, čitajući dramu američkog pisca Džona Gvera (John Guare) koja se zove upravo „Šest stepeni razdvajanja“ (Six degrees of separation). Bazirana na ideji da su bilo koja dva pojedinca na svetu međusobno povezana preko najviše pet drugih osoba, ova drama je napisana 1990., a tri godine kasnije je po motivima drame snimljen i istoimeni film sa Vil Smitom i Donaldom Saterlendom. Ovaj koncept, pun mogućnosti, naravno nije promakao ni Dž. Dž. Abramsu koji je umešao svoje prste u seriju “Šest stepeni” (Six Degrees) koja istražuje ovu ideju. Nažalost, snimljena je samo jedna sezona od 13 epizoda koje su emitovane 2006. godine.

Iako je Gverova drama najviše doprinela popularizaciji ove teorije, a pogotovu samog naziva „šest stepeni razdvajanja“, sam koncept je mnogo stariji i seže čak do 1929.godine kada je poznati mađarski pisac Friđeš Karinti (Frigyes Karinthy) objavio zbirku kratkih priča „Sve je različito“ među kojima se nalazila i priča „Lanci“ (ili „Karike“) u kojoj su postavljeni temelji ovog koncepta.

Iako mnogi tvrde da je ovaj koncept samo urbani akademski mit, proteklih decenija sprovedeno je nekoliko istraživanja koja su eksperimentalnim putem potvrdila teoriju šest stepeni. Prvi među njima bio je sociolog sa Univerziteta Hardvard Stenli Milgrim. On je 1967. slučajno odabranim osobama podelio identična pisma koja su trebali da pošalju izvesnom berzanskom posredniku, a da su znali samo njegovo ime, zanimanje i grubo određen položaj. Ukoliko ga nisu lično poznavali, ispitanici su trebali da pismo pošalju osobi koju znaju, a za koju smatraju da bi mogla nešto više znati o njemu, kako bi ta osoba, po istom principu prosledila pismo. Pretpostavka je bila da će pismo do svog konačnog odrediša proći na desetine ili stotine koraka, ali se ispostavilo da je za to u proseku bilo potrebno samo šest koraka, ili tzv. stepeni.

„Rimejk“ Milgramovog istraživanja je izveden 2001. godine kada je profesor Dankan Vots sa Univerziteta Kolumbija pokrenuo eksperiment na internetu u kome je 48.000 ljudi iz 157 zemalja trebalo da pošalje mejl nekoj od 19 ciljanih osoba, među kojima su na primer bili profesor na Univerzitetu Kornel, policajac iz Australije ili inspektor arhiva u Estoniji. Istraživanje je pokazalo da je učesnicima bilo potrebno u proseku pet do sedam, dakle oko šest koraka da mejl dostave traženoj osobi.

Da li onda postoji neki zakon prirode na osnovu kog se sama priroda organizuje i na osnovu kog funkcioniše? Ovo pitanje je osnova interesovanja naučnika za proučavanje funkcionisanja povezanih, mrežnih sistema, bilo da je u pitanju društvo, naš organizam ili internet!

Internet? Da, ukoliko vas je ova priča podsetila na zajedničke „frendove“ na fejsbuku - u pravu ste! Upravo je ova teorija u osnovi društvenih mreža. Ovaj koncept je prerastao okvire akademskog i filozofskog razmišljanja i uveliko se nastanio u popularnoj kulturi. Ovome je pre svega doprineo razvoj interneta. Istraživanje iz 2007. je pokazalo da je prosečna razdvojenost na Microsoft Messanger-u 6.6 stepeni, dok je aplikacija na Fejsbuku „Six degrees“ koja je ukinuta 2009. pokazivala da je među skoro šest miliona korisnika ove aplikacije prosečna razdvojenost 5.73 stepena. Najnovija istraživanja Fejsbuka tvrde da se ovaj broj smanjio na 4.74.

Šest stepeni Kevina Bejkona

Gledajući film „Footloose“ grupa studenata sa Olbrajt Koledža u Pensilvaniji je 1994. došla na ideju da se poigra sa ovim konceptom. Koliko koraka/stepeni je neki, bilo koji (Holivudski) glumac udaljen od Kevina Bejkona? Stepen ili kariku između glumaca ovoga puta nije činilo međusobno poznanstvo, već uloge u istom filmu ili reklami. Ovi studenti su se pismom obratili poznatom voditelju emisije „Daily Show“ Džonu Stujartu iznoseći mu tezu da je Bejkon u centru univerzuma zabave. Stujart ih je pozvao u emisiju i, kako kažu, ostalo je istorija!

Kevin Bejkon je prihvatio ovu igru i odlučio da njenu popularnost pametno iskoristi. Januara 2007. pokrenuo je sajt SixDegrees.org koji formiranjem humanitarnih društvenih mreža sakuplja onlajn donacije u humanitarne svrhe.

13. septembra prošle godine Google je pokrenuo novu zabavnu aplikaciju pod nazivom „Bacon number“. Ovaj Guglov kalkulator će vam izračunati koliko je stepeni bilo koji glumac na svetu udaljen od Bejkona. Potrebno je samo ukucati „Bacon number“ i ime glumca! Magazin „Nedeljnik“ je, pišući o pokretanju ove Guglove aplikacije, proverio da je Bejkonov broj Bate Živojinovića 2, a Ljubiše Samardžića 3! Karika našim glumcima je, naravno, Rade Šerbedžija!

Eto, ukoliko želite, poigrajte se se Bejkonovim brojem, ali imajte na umu kada sledeći put u nekoj situaciji kažete (sebi) kako je mali ovaj svet još nešto:

Godine koje nam predstoje će verovatno pokazati jedan paradoks: sve smo povezaniji, što smo više usamljeniji i otuđeni!

Žvake sa sličicama - za nostalgičare!

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Wed, 06 Dec 2023 13:50:00 +0000

U koliko pripadate generacijama koje su bile Titovi pioniri, ili ste samo par godina zakasnili, sigurno se sa setom sećate žvaka uz koje smo dobijali sličice: TIN i TINA, Čunga Lunga, CASINO i mnoge druge...

Nedavno sam rastavljao stari orman i sa njegovih vrata me zapljusnuo talas nostalgije na detinjstvo. Neke sličice su se lepile u albumima, neke menjale, dok je dobar deo njih završavao na nekom delu nameštaja, obično televizoru ili na vratima ormana u dečijoj sobi! Tako su se nekad sakupljale sličice!

Imali ste slične albume?

Vrata mog ormana izlepljena su sličicama čuvenih žvaka/ žvakaća/ žvakaćih guma/ guma za žvakanje, kako god ih nazivali, TIN i TINA, koje je proizvodila fabrika PLIVA iz Hrvatske. Ova serija sličica bila je sa poznatim glumcima, sportistima, ali bile su tu i životinje, razne zanimljive slike kakve danas kruže netom putem društvenih mreža. Priznajem, sećao sam se kako izgleda paklica, ali naziva TIN i TINA nikako nisam mogao da se setim, sve dok na netu, teškom mukom, nisam pronašao sliku!

Zadnja strana kutije žvaka TIN i TINA

Zanimljivo je da su te žvake iz nekog razloga izgledale kao cigarete, da je omot bio beo sa filterom!!! I to se prodavalo deci!!! Eh, gde su tada bili borci protiv cigareta i pušenja!

Druga Plivina serija žvaka bile su CASINO, uz koje nisu išle sličice, nego karte! Zubi su otpadali od šećera, dok se ne sakupi ceo špil od 52 karte. Bilo je tu duplikata, ali i menjaže!

Tu je, naravno, i legendarna žvaka Čunga Lunga koja se i sada prodaje, ali ukus jednostavno nije taj. Možda je samo tada bio dodatno začinjen i ukusom detinjstva!

A onda, sećate li se onih žvaka sa raznim smajlijima i usklicima. Eh, koliko je takvih moja mama uz gunđanje poskidala sa ormana i televizora :)

Zavirite malo u svoje detinjstvo, pa ako se još nečega setite...

PROGRAM | NIŠVILLE JAZZ FESTIVAL 2021

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Mon, 05 Jul 2021 17:38:00 +0000

Miris vrelih, letnjih noći ispunjenih džezom u ambijentu niške tvrdjave već golica nozdrve. Za ovogodišnji Nišville već počinje „the final countdown“. Zato je pravo vreme da vidimo šta ćemo ove godine moći da čujemo na nekoliko stejdža.

EARTH/SKY STAGE LINEUP 2021.

Al McKay´s Earth, Wind & Fire Experience

Goran Bregović & Nišville Big Band

The Horny Funk Brothers ft. Hubert Tubbs

Igor Butman Band

Stone Raiders

Uroš Perić & Mambo Stars

Per „Bass Viking“ Mathinsen trio ft. Gary Husmband i Nguyen Le

Kanda Kodža & Nebojša

Spectrum Vocal Band

*mnogi drugi…

OPEN STAGE LINEUP 2021.

Šinobusi

Dram

JAL

Natalee

Kizagitara&Fanartici

Sana Garić

Poez11a

Bas i Stega

*mnogi drugi…

RIVER STAGE LINEUP 2021

Divanhana

Wine in Rakija

Vartra

ROJAZE

Jazzotheria

*mnogi drugi…

JAZZ MUSEUM STAGE LINEUP 2021.

Duda Buržujka i Haikuzadanas

Gudački Kavrtet Amati

Tommycoustic

Mitar Zorić

Dejan Milutinović Trio

Nisville Youth Arkestra

Filip Stipsić

Wildside

Hor Novi Sad

Nastasija Radovanović

Bosque Sound Community

Plavi Ptičić

Famos

Chess Maj6

Soul Beat

Southern Rock Tribute

Orasi, New Deal

Love Struck

Drvo truo

*mnogi drugi…

U PRODAJI POJEDINAČNE ULAZNICE ZA NIŠVILLE 2021!

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Thu, 01 Jul 2021 17:54:00 +0000

Predstojeći Nišville jazz festivalodržaće se od 6 do 15. avgusta 2021, a glavni festivalski program će biti održan od četvrtka do nedelje, od 12 do 15. avgusta 2021. godine na Platou niške Tvrđave. Za 10 dana trajanja festivala biće izvedeno 300 programa na kojimaće nastupitioko 1.000 izvođača!

Do petka, 16. jula aktuelna je promo cena Kompleta ulaznica od samo 3.000 dinara za 25 koncerata u centralnom festivalskom postoru.

Od subote, 17. jula Komplet ulaznica će koštati 4.000 dinara, a u prodaji će biti i Pojedinačne ulaznice po ceni od 1.750 dinara za jedno veče.

Ulaznice se mogu kupiti na svim prodajnim mestima u mreži Ticket Vision u Srbiji i inostranstvu, kao i putem online prodaje na https://www.tickets.rs/program/nisville-komplet-2021-1394?lang=sr

Prodajna mesta: https://www.tickets.rs/partners

Napomena:sve ulaznice koje su kupljene za Nišville 2020 u mreži Ticket Vision validne su i za ovogodišnji festival!

Inače, sledeće izdanje Nišville jazz festivala će pored bogatog muzičkog programa na više stejdževa u Tvrđavi, na Trgu Kralja Milana i na Amfiteatru keja na Nišavi, posetiocima ponuditi i kvalitetan internacionalni program u okviru narednog Nišville jazz teatarskog festivala, kao i mnoštvo dokumentarnih i igranih filmova sa muzičkom tematikom – Nišville Movie Summit 2021. Svi prateći programi za posetioce su besplatni, a ulaznica se plaća samo za glavni festivalski program.

Inače, na Main binama Nišvila od 12 do 15. avgusta nastupiće Earth, Wind & Fire feat. Al McKay, Stanley Jordan, Darryl Jones & Stone Riders, Goran Bregović & Nišville Big Band, Igor Butman Band i mnogi drugi. Više o izvođačima na oficijelnom sajtu festivala www.nisville.com

Koliko verovati medijima - ili primer glagola "hagirati"

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Fri, 11 Jun 2021 02:00:00 +0000

Medijska slika na našim prostorima daleko je od idealne, daleko i od optimalne! Mediji u bezomučnoj trci za gledanost/čitanost/slušanost žrtvuju mnoga načela, zanemaruju kvalitet, posvećuju se senzacionalizmu, služe lažima, ili hajde da kažem neistinama,...

Koliko onda verovati medijima, kako se pouzdati u nešto što samo nije pouzdano, da li zapravo imamo izbora, da li smo kritički dovoljno potkovani da možemo da razlučimo crno i belo, žito i kukolj, laž i istinu, informaciju i manipulaciju? Ostaviću vam ova pitanja da o njima razmislite sami!

Ja sam u principu radijski čovek! Radio slušam gotovo non-stop, u stanu ili u kolima, televiziju pogledam u retkim trenucima. Uostalom, moje mišljenje o (pogubnim) efektima TV-a ste mogle da pročitate u mom prethodnom postu. Ovde želim da vam ispričam nešto drugačije, jednu zabavnu, a poučnu priču, koja ovoga puta ima veze upravo sa radiom!

Naime, u studentskim danima, pre nekih pet, šest, sedam...uh, koliko godina ima već, ja i jedan drug smo na jednom niškom radiju vodili jednu poznatu studentsku radio emisiju („Desetka“ za one kojima to nešto znači!). Pošto nam je u poslednjem trenutku gost emisije otkazao dolazak, morali smo da se snalazimo i improvizujemo. Odlučili smo se za kontakt program i neku vrstu zabavnog kviza. Medjutim, kako je za to ipak potrebno malo vremena za pripremu, a mi istog imali nismo, odlučili smo da postavimo jedno pitanje i pratimo dalje reakcije. Kako je tih dana/meseci bilo aktuelno pitanje Haga, isporučivanje ratnih zločinaca i sl (vidi, to je još uvek aktuelno, možda i nije prošlo toliko vremena) na brzaka smo skovali glagol „hagirati“ i u etar pustili pitanje „Šta znači glagol ’Hagirati’“? Pošto je to bio improvizovan kviz, nismo imali ni nagrade, a kako su ljudi ubrzo počeli da se javljaju i da iznose svoje mišljenje na temu, rečenica „Odgovor ćete čuti na kraju emisije“ samo nam je privremeno rešavala problem. Onda je moj kolega preuzeo na sebe da razgovara sa slušaocima, a ja preuzeo na sebe na definišem značenje izmišljenog glagola.

Oni koji me znaju, mogu da pretpostave da na kraju nije bilo pobednika kviza! Hoćete vi da se oprobate, pre nego čujete odgovor?

Hajde:

.....mmmm..... Ne.................. Ne..................................................... Ne.................................. NEEE............................NE..................................ne...............................................ne........................................... ne .........................................NEEEE........................................................NE.... dobro, znam predjete se.

Dakle, ako niste znali, glagol HAGIRATI je složenica koja se sastoji od turskih reči „Hagir“ što znači lizati, sisati i „Ati“ što znači kolač, poslastica. Ova reč je na tlo Balkana stigla u 15. Veku i smatra se da su je u upotrebu uveli janičari koji su od srpskih domaćica zahtevali da im spremaju kolače! Turski izraz „Ati hagiri ahmedi“ koji se spominje u prvoj verziji Vukove Pjesnarice iz 1836. Prvi je pismeni pomen originalnog oblika ovog glagola.
U kasnom 18. i ranom 19. veku, glagol Hagirati se potiskuje iz srpskog jezika, kao i većina turcizama, ali se u nekim krajevima Srbije zadržao i do danas u značenju „halapljivo jesti kolače“!

Dakle, jel imamo dobitnika?

Znam, ovo je bila šala, bez skrivenih i podlih namera, bez proračunatosti i nanesene štete. Ali, ako je veliki broj ljudi poverovao u ovu našu spontanu šalu (izvinjavam se svima ovom prilikom), šta ćemo sa onim proračunatim, i mnogo duže smišljanim lažima koje nam se svakodnevno plasiraju u medijima, iza kojih stoje nečiji lični, politički i/ili materijalni interesi? Kako njih prepoznati i izolovati u moru informacija?

Konsultovanje više izvora na istu temu je jedna od mogućih solucija! Kritičko prihvatanje i rezonovanje su druga obavezna komponenta! Do informacija je sada vrlo lako doći, ali ih je istovremeno još lakše plasirati. Kako one verodostojne i bitne, tako i one „druge“! Medijska nepismenost vodi do toga da verujemo u sve što vidimo ili čujemo ili pročitamo na i u medijima, a to u mnogome olakšava manipulaciju i indoktrinaciju.

Mislite o tome!