PARADOKSIJA

„Blues brothers“ otkazali nastup na „Nišvilu“, umesto njih nastupaju „Incognito“ i Vlatko Stefanovski

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Wed, 22 Jul 2026 17:33:00 +0000

The Original Blues Brothers Band, jedan od najpoznatijih svetskih soul i ritam i bluz sastava, proslavljen i istoimenim filmovima, otkazao je nastup planiran za prvo veče ovogodišnjeg Nišvila. Umesto njih, 13. avgusta na festivalu će nastupiti pioniri britanskog acid jazz pravca, grupa Incognito, kao i trio Vlatka Stefanovskog.

Prema saopštenju organizatora niškog džez festivala, koncert benda The Original Blues Brothers Band već je bio plaćen, ali je sastav iz privatnih razloga bio primoran da otkaže kompletnu letnju turneju po Evropi.

Organizatori su, međutim, brzo obezbedili nove hedlajnere za prvu festivalsku noć. Jedan od njih biće britanski bend Incognito, poznat po spoju klasičnog fanka, soula i džeza.

Grupu karakteriše multinacionalna postava vokalnih solista i instrumentalista koja se tokom godina često menjala. Kroz sastav je prošlo gotovo 1.500 muzičara, od kojih su mnogi sarađivali sa velikim imenima svetske muzičke scene. Incognito je prvi album, pod nazivom „Jazz Funk“, objavio 1981. godine, dok je veliku pažnju međunarodne javnosti privukao 1991. obradom pesme Ronija Loza „Always There“, sa Džoselin Braun kao glavnim vokalom, navode iz Nišvila.

Prve večeri festivala nastupiće i poznati gitarista i kompozitor Vlatko Stefanovski, nekadašnji lider grupe Leb i sol, jednog od najznačajnijih bendova iz vremena Jugoslavije. Stefanovski već nekoliko decenija uspešno razvija samostalnu karijeru, krećući se kroz različite muzičke pravce – od tradicionalne muzike, preko roka, do džeza.

Ovogodišnji Nišvil biće održan od 13. do 16. avgusta u niškoj Tvrđavi.

Organizatori su ranije najavili da će festival, u skladu sa tradicijom, otvoriti niški bendovi, a ove godine ta čast pripašće sastavima 101 harmonika i Bohemija.

Među značajnim imenima ovogodišnjeg programa nalaze se i virtuozi džipsi džeza – gitaristi Stohelo Rozenberg i Jani Konstan i kontrabasista Kamil Volfrom, zatim The Amy Winehouse Band, originalna postava koja je Ejmi Vajnhaus pratila na nastupima širom sveta, kao i Pakito D’Rivera, jedini muzičar koji je osvojio Gremi nagrade i u oblasti džeza i u oblasti klasične muzike. Publici će se predstaviti i japanski krosover sastav Kyoto Jazz Massive, dok će nagrada za životno delo biti uručena „balkanskom“ pijanisti Mikanu Zlatkoviću, kome će nastup na Nišvilu predstavljati povratak na domaću scenu.

Glavna zvezda ovogodišnjeg festivala biće disko-fank grupa Boney M, koja obeležava 50 godina postojanja.

Iako je prvobitno bilo najavljeno da će glavni festivalski program trajati tri dana, organizatori su naknadno saopštili da će biti održan i četvrti dan, posvećen niškom rokenrolu. Tog dana nastupiće grupe Daltoni, Galija, Lavina i Bohemija.

Program festivala Nišville 2026

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Wed, 15 Jul 2026 21:07:00 +0000

U jedinstvenom ambijentu drevnih zidina Niške tvrđave, Nišville već decenijama povezuje sofisticirani zvuk džeza sa snažnim i autentičnim ritmom Balkana. Tako je nastala prepoznatljiva kulturna i muzička fuzija koja je privukla pažnju publike i dobila priznanja širom sveta.

Nišville 2026 – program na glavnoj bini

Četvrtak, 13. avgust

Iva Barčić i Dopamin Bend (Srbija)
Mikan Zlatković Band (SAD/Srbija)
Stochelo Rosenberg and Yannis Constans Trio (Holandija/Francuska)
Paquito D’Rivera Trio (Kuba/SAD/Španija)
The Original Blues Brothers Band (SAD)
Barney Esville & Barks (Bugarska)

Petak, 14. avgust

Public Lunch (Poljska)
Lombok (Indonezija)
La Orquesta de Antes (Argentina)
Boney M (Velika Britanija)
Del Arno Band (Srbija)

Subota, 15. avgust

Deaf Platypus (Češka)
Bend-it! Big Band (Slovenija)
Afro Gitano (Mali/Severna Makedonija)
Kyoto Jazz Massive (Japan)
The Amy Winehouse Band (Velika Britanija)
Dock in Absolute (Luksemburg)

Nedelja, 16. avgust

Daltoni
Galija
Lavina
Bohemija

Kompletan raspored nastupa na ostalim festivalskim binama dostupan je na zvaničnoj internet prezentaciji Nišville Jazz Festivala.

Starica i taksista - priča o važnosti strpljenja!

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Fri, 10 Jul 2026 11:23:00 +0000

Nedavno se na netu (i naravno Fejsu) pojavila jedna priča o starici i taksisti koja je obišla i osvojila svet, ubrzo „zaradivši“ preko milion i po lajkova! Priča koja govori o važnosti strpljenja, odnosu prema starijima, o tome kako tek ljubaznošću i razumevanjem možemo nečiji život ulepšati, promeniti, upotpuniti i onda kada to najmanje očekujemo dotakla je srca mnogih!

Priča koja je kružila Fejsom i koju ste možda videli skraćena je verzija originalne priče i autor je naveden kao anoniman. Ipak, nakon što je dospela to tolikog broja čitaoca, mnogi su u njoj prepoznali priču Kenta Nerburna iz njegove knjige „Make me an instrument of your peace: Living in the spirit of the prayer of St. Francis“ i predstavlja njegovo iskustvo iz kasnih 80-ih, kada je radio kao taksista u noćnoj smeni!

Sa svakom izostavljenom rečenicom, izostavljen je i deo emocije iz priče, pa sam zato odlučio da originalnu priču prevedem i prenesem vam je u celosti!

Starica i taksista

Bio je to jedan period u mom životu pre dvadesetak godina kada sam za život zarađivao kao taksista. Bio je to kaubojski život, život kockara, život za nekog ko nije hteo šefa, već da stalno bude u pokretu, nekog ko oseća uzbuđenje bacanja kocki svaki put kada novi putnik uđe u taksi.

Ono na šta nisam računao kada sam prihvatio ovaj posao bila je činjenica da je to ujedno i posao misionara. Kako sam uglavnom vozio noćnu smenu, moj taksi je postao ispovedaonica na točkovima. Ljudi bi ušli u taksi, seli iza mene kao potpuni anonimusi i potom mi ispovedali svoje životne priče.

Bili smo poput stranaca u vozu, ja i moj putnik, jezdeći kroz noć, otkivajući intimne detalje koje ne bismo mogli ni da sanjamo da sa nekim podelimo van okrilja noći. Sretao sam ljude čiji su me životi oduševili, oplemenili, nasmejali, rasplakali. Ali ni jedna od tih situacija nije me dotakla poput jedne kada sam u toploj avgustovskoj noći povezao jednu staricu.

Došao sam na poziv iz jedne kuće u mirnom delu grada. Pretpostavljao sam da treba da pokupim nekoga posle neke zabave, ili nekoga ko se upravo posvađao sa ljubavnikom, ili pak nekog ko ide rano na posao negde u industrijsku zonu grada. Kada sam stigao na adresu, kuća je bila u mraku, izuzev svetla koje je dopiralo da prozora jedne prostorije na prizemlju. U ovakvim okolnostima većina vozača bi zatrubilo par puta, sačekalo neki minut i otišla. Suviše je loših mogućnosti očekivalo vozača koji je otišao u sred noći u mračnu zgradu. Ali video sam mnogo ljudi kojima je taksi zaista trebao. Ako se u vazduhu zaista nije slutila opasnost, uvek bih otišao do vrta da pozovem putnika. Možda je, pomislio sam, neko kome je potrebna moja pomoć. Zar je ne bih želeo da neki taksista postupi isto ako ga u ovakvim uslovima pozove moja majka ili otac?

Zato sam otišao do vrata i pokucao.

‘Samo trenutak!’, odgovorio je krhak, starački glas. Čuo sam kako se nešto vuče po podu.

Nakon poduže pauze vrata su se konačno otvorila. Preda mnom je stajala omanja žena od 80 i kusur godina. Nosila je šarenu haljinu i šešir sa tilom, baš kao da je izašla iz nekog filma iz ’40-ih godina. Pored nje se nalazio mali platneni kofer. To je ono što se vuklo po podu.

Stan je izgledao kao da već godinama niko u njemu ne živi. Sav je nameštaj bio prekriven čaršafima. Na zidovima nije bilo satova, po policama i ćoškovima nije bilo drngulija. Samo je u ćošku stajala jedna kartonska kutija puna slika i staklurije.

„Bi li ste poneli moju torbu do auta?“, upitala me je. „Volela bih još par trenutaka da budem sama. A onda se, ako možete, vratite da mi pomognete, osećam se dosta slabo!“

Odneo sam torbu u auto i vratio se da joj pomognem. Uhvatila me za ruku i polako smo hodali do auta. Stalno mi je zahvaljivala na ljubaznosti.

„Nema na čemu“, odgovorio sam, „Samo se prema svojim putnicima ophodim onako kako bih želeo da se ljudi ponašaju prema mojoj majci“.

„Ti si tako dobar mladić“, kazala mi je, na način da sam se skoro postideo.

Kad smo ušli u taksi, dala mi je adresu i pitala da li bih mogao da vozim kroz centar grada.

„To baš i nije najkraći put“, odgovorio sam.

„Ne smeta mi, nikud mi se ne žuri. Ja idem u starački dom“, rekla je.

Pogledao sam u retrovizor. Oči su joj se caklile. „Nemam više nikoga od porodice“, blago je nastavila. „Doktor je rekao idem u dom i da mi ne preostaje mnogo vremena“.

Polako sam se nagnuo i isključio taksimetar. „Kojim putem želite da idemo?“, pitao sam je.

Sledeća smo dva sata vozili smo se gradom. Pokazala mi je zgradu u kojoj je nekada radila kao operater u liftu. Vozili smo se kroz kraj u kome su ona i njen muž živeli nakon venčanja. Rekla mi je da zastanem pored magacina nameštaja, koji je nekad bio plesna dvorana u koju je, kao devojka, išla na ples. Katkad bi me zamolila da usporim ispred neke zgrade ili ugla i samo bi sedela gledajući nemo u tminu.

Kada je prvi zrak sunca obasjao horizont, odjednom je rekla „Umorna sam. Hajdemo.“

U tišini smo se vozili do adrese koju mi je dala. Bila je to niska zgrada, s prilazom ispred trema.

Dvoje radnika doma je izašlo van čim smo stigli. Ne čekajući mene, otvorili su vrata automobila i pomogli starici da izađe, odmah se uputivši ka vratima doma. Bili su pažljivi, motreći na svaki njen korak. Mora da su je očekivali, možda se najavila pre nego smo krenuli.

Otvorio sam prtljažnik, izvadio njenu torbu i odneo je do vrata. Starica je već bila smeštena u invalidska kolica.

„Koliko vam dugujem?“, upitala me, hvatajući se za torbicu.

„Ništa“, kazao sam.

„Ali morate od nečega da živiti“, odgovorila je.

„Ima i drugih putnika“, rekoh.

Gotovo bez imalo razmišljanja sagnuo sam se i zagrlio je. Čvrsto se privila uz mene. „Usrećili ste jednu staricu na trenutak. Hvala vam“, rekla je.

Reči više nisu bile potrebne. Stisnuo sam joj ruku i otišao ka mutnoj jutarnjoj svetlosti. Iza mene sam čuo kako se zatvaraju vrata. Zvučalo je kao da se zatvara jedan život.

U toj smeni nisam pokupio više ni jednog putnika. Besciljno sam vozio, izgubljen u mislima. Ostatak dana jedva sam mogao da progovorim reč. Što da je po staricu došao neki ljuti vozač ili neko ko je žurio da što pre završi svoju smenu? Šta da sam odbio tu vožnju ili otišao nakon što sam zatrubio prvi put? Šta da sam bio loše volje, i da sam odbio da se sa staricom uključim u razgovor? Koliko li sam trenutaka sličnih ovome propustio ili prenebregao?

Naučeni smo da se naši životi vrte oko bitnih trenutaka koje doživimo. Ali takvi trenuci nas često uhvate nespremne, nesvesne. Kada me je starica zagrlila i kada mi je rekla da sam joj priuštio trenutak sreće, pomislio sam da je jedina svrha mog života bila da joj pružim tu poslednju vožnju.

Mislim da nikada u životu nisam napravio važniju stvar!

Must-see fotografije iz ljudske istorije! -deo 1.

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Thu, 18 Jun 2026 13:04:00 +0000

Istorija i reči ponekad ostanu zaboravljeni ili neshavćeni. Ova kolekcija fotografija svedok je i pokazatelj trenutaka u ljudskoj istoriji koje je teško opisati rečima. Dostignuća ljudi, ali i njihove emocije, strahovi, ljudska glupost i neshavćeni fenomeni... Najbolje je da ipak pogledate sami!

Tri sestre poziraju za istu sliku, sa razmakom od nekoliko decenija!

Pobednice takmičenja za Mis savršeo držanje tela (Marianne Baba, Lois Conway i Ruth Swensen), održanog maja 1956. na nacionalnoj konvenciji kiropraktičara u Čikagu. Snimanje rentgenom je naravno bilo obavezno, da bi se videla kičma!

Misteriozna freska iz manastira Visoki Dečani na kojoj se prikazuje čovek u nekoj vrsti letelice kako gleda iza sebe.
Freska je oslikana oko 1350.godine. Dilema šta predstavlja još nije rešena!

Deluje jezivo kao da je u pitanju neki masakar. Na neki način i jeste, ali ne ljudi.
Voštane figure nakon požara u mujeju Madam Tiso, London 1930.

Zaboravljena profesija! U danima kada budilnici još nisu postojali ili bar bili svima dostupni (da, bilo je i takvih dana) , ljudi poput Meri Smit (na slici) su angažovani da rano ujutru bude ljude za posao. Oni su kroz cevčicu gađali suvim zrnima graška ili kukuruza u prozore ljudi, kako bi ih probudili, i za to su primali platu. London.

Detroit, SAD, godine 1929. Za vreme Prohibicije uništavane su ogromne količine alkohola.
Ponekad ina ovakav način!

Rađanje ikone: čuveni most na Menhetnu je 1908.godine bio tek u izgradnji.
Proći će još 18 meseci pre nego bude otvoren i još 4 godine pre nego bude završen!

Osoblje Američkog muzeja prirodne istorije čisti kožu slona, koju će kasnije navući na drveni ram, kako bi prikazali reprodukciju ove životinje u prirodnoj veličini. Godina 1933.

Nihonmatsu, Japan. NAkon havarije na nuklearnom reaktoru mnogi ljudi su u izolaciji čekali testiranje na radijaciju.
Devojka na slici je u karantinu i preko stakla se pozdravlja sa svojim ljubimcem!

Reakcija dečaka po imenu Harold Whittles, na prve zvukove u životu,
nakon što mu je doktor po prvi put stavio slušni aparat u uvo.

Testiranje neprobojnih prsluka, 1923.godina

Papa Nova Gvineja za vreme Drugog svetskog rata.
"Reklama" za lek atabrin, protiv malarije!

Reakcije dečaka iz Austrije koji je dobio nove cipele. Drugi svetski rat.

Devojčice u nekadašnjem Londonu improvizuju ljuljašku.

Izgradnja jednog od simbola Londona, Tower Bridge, 1892.

Izgradnja čuven Berlinskog zida koji je dugo delio sveta na Istok i Zapad. Godina 1961.

(nastaviće se...)

Koliko (da) verujemo sopstvenim očima?

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Sun, 14 Jun 2026 09:43:00 +0000

„Da mi je neko pričao ne bih mu verovao“, kažemo kada vidimo nešto neobično, nešto zbog čega se ne bi pouzdali u nečije reči, već samo u svoje oči! A koliko zapravo treba da verujemo svojim očima? Da li nas i one obmanjuju, da li su selektivne, neprecizne, da li ponekad ne vidimo ono što nam je pre očima?

Pogledajte sliku ispod i recite koliko crvenih tačaka/krugova vidite na prvi pogled?

Po svoj prilici ćete reći pet! Jesam u pravu?

Pogledajte sada sliku ponovo, malo pažljivije. Koliko crvenih krugova vidite sada? Pet ili Šest?

I dalje pet! OK, vratićemo se na to malo kasnije. Da pogledamo još nekoliko optičkih iluzija koje nas lako obmanu na prvi pogled.

Ova slika je proglašena najboljom iluzijom godine.
Možete li reći zašto?

Da li ovog čoveka gledamo iz profila ili pravo?

Na prvi pogled, obična tezga u piljari. A da li je?
Pogledajte bolje i videćete na njoj i devojku!

Ko koga ovde nosi?

Primer street art 3D iluzija

Na prvi pogled, lepo serviran sto.
Ako pogledate bolje, videćete glavu čoveka!

Na kraju, za one koji su se pitali koja je fora sa ovom slikom!

Optička iluzija pet crvenih krugova!

Vratimo se sada našoj priči s početka.

Na prvoj slici zaista se nalazi samo pet crvenih krugova ili tačaka!

U čemu je onda caka, reći ćete.

A da li ste primetili da čovek na slici ima po šest prstiju na svakoj šaci? Pogledajte ponovo!

Neverovatno, zar ne? Ova optička iluzija igra se sa našim poimanjem normalnog! Naime, podrazumevajući da čovek ima pet prsta na jednoj šaci i ne obraćamo pažnju na njegove ruke. Naš mozak nas navodi da njegove ruke smatramo normalnim, a naš fokus se usmerava na crvene krugove. Napomena da tražite te krugove na slici dodatno olakšava posao. Na taj način, fokusirajući se na jednu stvar, propuštamo da uvidimo nešto drugo. Ovo se zove nenamerno slepilo! Nenamerno slepilo se javlja u situacijama kada ne vidimo stvari koje su nam pred nosom samo zato što ne obratimo dovoljno pažnje na njih!

Čovek sa slike je kubanac koji se zove Yoandri Hernandez Garrido. On ima polidaktiliju, što znači da zaista ima po šest prstiju na rukama, u njegovom slučaju i na nogama. Njegovi prsti i šaka su tako dobro formirani da je veoma teško primetiti da on ima više prstiju u odnosu na druge ljude!

Pitam se, koliko puta u životu nešto propustimo, samo zato što nam je pažnja usmerena na nešto drugo, manje bitno!!!

„Gran pri“ Nišville festivala za „Boney M“

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Sat, 06 Jun 2026 11:30:00 +0000

Disko-fank sastav Boney M, koji predvodi originalna članica grupe Mejzi Vilijams, nastupiće sa bendom u petak, 14. avgusta, na Nišville jazz festivalu. Koncert će biti održan povodom značajnog jubileja – 50 godina od objavljivanja prvog albuma grupe.

Tom prilikom Mejzi Vilijams biće uručena festivalska nagrada „Grand prix Šaban Bajramović“ za doprinos povezivanju džeza i disko muzike. Ovo priznanje ujedno će imati i posthumni karakter, kao počast Frenku Farijanu, osnivaču sastava Boney M, pevaču i producentu.

Boney M se ubraja među najpoznatije klasične predstavnike glamurozne disko-fank scene, koja je početkom sedamdesetih godina nastala u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovaj muzički pravac doživeo je snažnu ekspanziju od 1975. godine i za veoma kratko vreme osvojio publiku širom Evrope i ostatka sveta.

Grupa Boney M osnovana je 1974. godine u Zapadnoj Nemačkoj, a ogromnu popularnost dostigla je tokom disko ere u drugoj polovini sedamdesetih godina. Osnivač benda bio je nemački muzički producent Frenk Farijan, koji je ujedno bio glavni autor tekstova i jedan od vodećih vokala sastava.

Zvaničnu originalnu postavu činili su Mejzi Vilijams sa Montserata, Liz Mičel i Marša Baret sa Jamajke i Bobi Farel sa Arube. Različito poreklo članova doprinelo je stvaranju originalnog i multikulturalnog umetničkog izraza. Pored prepoznatljivog disko-fank zvuka, u muzici grupe povremeno su se mogli čuti i uticaji regea i soula, navode organizatori Nišvilla.

Tokom perioda najvećeg komercijalnog uspeha, Boney M je prodao više od 100 miliona ploča. Među njihovim najpoznatijim hitovima nalaze se „Daddy Cool“, „Ma Baker“, „Belfast“, „Sunny“, „Rasputin“, „Rivers of Babylon“, „Brown Girl in the Ring“ i „Gotta Go Home“.

Čak osam njihovih singlova dospelo je na prvo mesto muzičkih top-lista u Nemačkoj, dok su dva singla zauzela vodeću poziciju u Ujedinjenom Kraljevstvu. Oba hita ubrajaju se među najprodavanije singlove u istoriji te zemlje.

Muzika sastava Boney M i danas ostvaruje milionske preglede na platformi YouTube. Njihovi koncerti nisu samo nostalgično putovanje kroz jedno značajno muzičko razdoblje, već i kvalitetan scenski i muzički doživljaj namenjen publici različitih generacija.

„The Original Blues Brothers Band“ na otvaranju Nišvila

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Tue, 02 Jun 2026 14:00:00 +0000

Jedan od najpoznatijih soul i rhythm and blues sastava na svetu, The Original Blues Brothers Band, proslavljen i zahvaljujući istoimenim filmovima, nastupiće na ovogodišnjem Nišvilu prve festivalske večeri, u četvrtak 13. avgusta. Bend, koji nastupa uz saglasnost i pod pokroviteljstvom glumca Dena Ejkrojda i udovice Džona Belušija, predvode originalni članovi Lu „Blue Lou“ Marini, Tom „Bones“ Malone i Marfi „Magictones“ Dun.

Priča o grupi Blues Brothers započela je 1976. godine, a bend je sa poznatim glumcima u ulozi frontmena 1978. objavio album Briefcase Full of Blues, koji je dostigao trostruki platinasti tiraž i zauzeo prvo mesto na Bilbordovoj listi.

Legendarni film snimljen je 1980. godine u režiji Džona Landisa, uz upečatljive epizodne uloge. Kako navode iz Nišvila, sastav je, sa Belušijem i Ejkrojdom ili bez njih, godinama nastupao širom sveta pred velikom publikom i na najznačajnijim svetskim džez i bluz festivalima. I nakon smrti Džona Belušija, „Braća bluz“ ostala su institucija i sinonim za vrhunsku muziku, pa je 1998. godine snimljen i film Blues Brothers 2000.

U sadašnjoj postavi nalaze se i originalni članovi koji su se pojavili u prvom filmu: saksofonista Lu „Blue Lou“ Marini, Tom „Bones“ Malone na bariton saksofonu i trombonu, kao i Marfi „Magictones“ Dun na klavijaturama i vokalu. Preostali članovi aktuelnog sastava ubrajaju se među najtraženije muzičare, sa referencama koje obuhvataju gotovo kompletnu soul, kantri, bluz i džez scenu u poslednjih četrdesetak godina, ističu iz Nišvila.

Njihov koncert održaće se prve večeri festivala, u četvrtak 13. avgusta.

Podsećamo, organizatori Nišvila ranije su najavili da će festival tradicionalno otvoriti i zatvoriti niški bendovi, a ove godine ta čast pripašće sastavima 101 harmonika i Bohemija.

Među istaknutim izvođačima ovogodišnjeg festivala nalaze se i virtuozi džipsi džeza – gitaristi Stohelo Rozenberg i Jani Konstan, kao i kontrabasista Kamil Volfrom, zatim The Amy Winehouse Band, originalna postava koja je pratila Ejmi Vajnhaus širom sveta, Pakito D’Rivera, jedini muzičar koji je objedinio Gremi nagrade za džez i klasiku, kao i japanski krosover sastav Kyoto Jazz Massive. Nagradu za životno delo dobiće „balkanski“ pijanista Mikan Zlatković, kome će dolazak na Nišvil ujedno predstavljati povratak na domaću scenu.

Za razliku od ranijih godina, kada je glavni program trajao četiri dana, ovog puta festival će trajati tri dana – od 13. do 15. avgusta u Tvrđavi.

Šerlok Holms & Kolumbo kroz zločin i vreme

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Mon, 25 May 2026 07:10:00 +0000

Poslednjih dvadesetak godina svedoci smo globalne metamorfoze nekih delova programskih sadržaja televizije. Neke od promena su više, neke manje vidljive. U ove druge može se svrstati činjenica da su igrane serije žanrovskog karaktera oduzele monopol sapunicama na veliki broj epizoda i udarne termine. Ono što se posle toga nametnulo kao odgovor na potrebu za stalnim povećanjem gledanosti je angažovanje proverenih glumaca i režisera sa velikog ekrana, kao i produkcijsko približavanje bioskopskim ostvarenjima. Budžeti nekih aktuelnih igranih serijala, dovoljni da se pokrene nekoliko preduzeća, naterali su me da se prisetim nekih drugih igranih sadržaja, koji su u svoje vreme, sa budžetima daleko od filmskih, pomogli televiziji da održi uverenje gledalaca da i ona može pružiti podjednaki scenaristički, glumački, režiserski i svaki drugi kvalitet.

Pre tačno 30 godina, 14. marta 1985, emitovana je prva epizoda "Granadine" tv serije Avanture Šerloka Holmsa u neprevaziđenoj interpretaciji Džeremija Breta. Uz ovu sjajnu seriju se može povući paralela, kako žanrovski, tako i u smislu idejnog koncepta, sa još jednom sjajnom serijom koja je manje poznata kod nas – Kolumbo. Možda ove dve serije mlađim populacijama ništa ne znače, ali upravo su one dale temelje aktuelnim krimi serijama čiji je kvalitet neosporan, ali koje su obezbedile sebi tehničke, marketinške i druge mogućnosti na koje Kolumbo i Šerlok Holms nisu mogle da računaju, a koje u mnogome doprinose maskiranju nedostataka. Logično je pitanje: šta Kolumba i Holmsa čini aktuelnim i danas, i omogućava im da trideset i više godina posle izvornog emitovanja udare packu nabudženim forenzičarima iz Majamija, Las Vegasa, Njujorka,...

Početi od bilo čega drugog, a ne od nosioca glavnih rola, bilo bi u najmanju ruku nepravedno, jer upravo su Piter Fok (Kolumbo) i Džeremi Bret (Šerlok Holms) svojom ličnošću i harizmom proporcionalnim njihovom glumačkom umeću, ove serijale učinili autentičnim i nezaboravnim ostvarenjima. I dok je Piter Fok, kao prvi, i za sada jedini (valjda će tako i ostati) Kolumbo imao za toliko lakši posao, jer nije morao da prati, makar i podsvesno, već formirane matrice, dotle je Džeremi Bret sledio niz manje ili više uspešnih tumačenja Šerloka Holmsa (od boljih valja spomenuti Holmsa u tumačenju Bazila Retbouna), od prve epizode pokazavši kako neko može da radi neki posao dobro ili bolje, ali da se neko za neki posao jednostavno radja.

DŽEREMI BRET je svoj profesionalni debi imao 1954. u Mančesteru, u 'Library Theatre'. Odigrao je brojne klasične role, iz kojih se izdvajaju izvodjenja Šekspirovih dela, što ga je naposletku preporučilo i Kraljevskom Nacionalnom Teatru. Prvo pojavljivanje na televiziji imao je 1954, dok je na filmu debitovao '55. Počev od ranih šezdesetih, vrlo retko je u dužim periodima odsustvovao sa TV ekrana. Od brojnih serija sa klasičnom tematikom ističu se njegovo tumačenje D'Artanjana u adaptaciji Tri musketara (1966). Odigrao je i par komičnih uloga, ali i tada tumačeći klasične junake. Retke su njegove filmske role, ali jedna od njih, uloga Fredija Ajnsforda ostvarena je u blokbasteru iz 1964. My fair lady, pa ću je stoga i pomenuti. Ono što je, bez obzira o kojoj se ulozi radilo, nemoguće zaobići, je njegova neverovatna dikcija. Ironično, Dž. Bret se rodio sa govornom manom koja mu je onemogućavala pravilan izgovor slova 'r'. Posle korektivne operacije i godina vežbe, napori koje je uložio doneli su mu zavidan izgovor, savršeno razumljiv i 'kao stvoren' (ili stvaran) da se ovaploti lik Šerloka Holmsa. Premda se okušao u brojnim ulogama tokom svoje četrdesetogodišnje karijere, Džeremi Bret se, ipak, najbolje pamti po portretisanju lika čuvenog detektiva, u serijalu uradjenom po delima Artura Konana Dojla, koje je za potrebe serije adaptirao Džon Hakesvort, a u produkciji Granada televizije. U desetogodišnjem trajanju serije (1984-94) ekranizovane su 42 priče A.K.Dojla, pre nego što je 1995. Džeremi Bret preminuo. Njegovu glumačku i ljudsku veličinu dodatno je olakšano konstatovati poznavanjem činjenice da je čitavu seriju izneo osećajući težinu smrti svoje supruge Džoan Vilson koja je 1984. umrla od raka.

* više o liku Šerloka Holmsa pročitajte OVDE

PITER FOK je, sa svoje strane, slavu stekao tumačeći lik jednog drugog detektiva, koji mu je vremenski gledano, uzeo dobar deo glumačke karijere. Ipak, i u njegovom slučaju, teško je, tačnije nemoguće i nepravedno, karijeru svesti na njegovu krimi zaostavštinu. Profesionalni debi imao je u Molijerovom Don Žuanu, 1956. Sledeće tri godine nikada nije bio bez posla, šetajući od jednog pozorišta do drugog. Premda uživajuću u uspehu na pozornici, odlučio je 1960. da se oproba i kao filmski glumac, premda mu je agent savetovao da zbog staklenog oka ne očekuje mnogo (desno oko mu je odstranjeno kada je ima tri godine, zajedno sa malignim tumorom). Prvi film Murder Incorporeted doneo mu je nominaciju za Oskara, iste godine nominovan je i za nagradu EMI za ulogu narkomana u filmu The Law and Mr Jones. Film Frenka Kapre A pocketful of miracles 1961. doneće mu drugu nominaciju za Oskara, iste godine osvojiće EMI za ulogu u The price of tomatoes. Ono što je 1968. počelo kao TV film Prescription: Murder nastavilo se '71. TV filmom Ransom for a dead man. Ovi filmovi su rezultirali serijalom The NBC Mystery Wheel, čija se jedna epizoda zvala Kolumbo. Iste godine nastavljena serija, sada sa nazivom Kolumbo, brzo je dospela u prvih pet najgledanijih, i trajala bez prekida do 1978, a ponovo snimana sa prekidima od 1989-2003. Paralelno sa Kolumbom, Piter Fok se pojavljivao i na Brodveju, kao i u brojnim ostvarenjima velikog platna, pokupivši brojna priznanja i kritike i publike.

Unoseći u likove jake doze ličnog, na kraju procesa uzimanja od lika i davanja liku, Dž. Bret i P. Fok spojili su se u više tačaka sa likovima Šerloka Holmsa, odnosno Kolumba, čineći serijale trajnim vrednostima na najteži način: naporima individualaca. Opet, izdvojiti dva glumca, ma koliko genijalni bili, iz procesa stvaranja ovih serijala, možda i nije tako ispravno, ali je do odredjene granice neophodno, da bi se nakon toga lakše diferencirali ostali kvaliteti. Svrsishodni i nenametljivi kadrovi u 'Kolumbu' i isti takvi, a često i inspirativni u 'Šerloku Holmsu', medju prvima su od mnogobrojnih kvaliteta. Ujednačena režija tokom trajanja serijala davala je adekvatan oslonac žanru, a u slučaju Šerloka Holmsa i rešavala zahteve koje su nametali književni predlošci A.K. Dojla, a koji su se ogledali u pojačanoj karakterizaciji likova i raznovrsnijim motivima zločina, koji se u 'Kolumbu' najčešće svode na novčani momenat. Tečni dijalozi često su dodatno oplemenjeni urodenjim osećajem za improvizaciju u kojoj su Dž.Bret i P.Fok pronašli način da likove Holmsa i Kolumba učine životnijim. Epizodisti doprinose kvalitetu ovih ostvarenja u vidu rola koje su često upečatljivije definisale likove, nego što u aktuelnim serijama čine glumci iz stalne postavke. Zanimljivo je medju ostalim glumcima prepoznati danas aktuelne Džejmi Li Kertis, Lesli Nilsena, Kim Katral,...

Zanimljive su i distinkcije u ličnostima Kolumba i Holmsa, koji i ako obojica jaki individualci, prilaze slučajevima na različite načine: prvi se obilato služi intuicijom, dok drugi ima rezervisan stav prema njoj, što serije opet čini lako prepoznatljivim i u okviru žanrova.

O kvalitetu ovih serija možda najviše govori njihov staž na televiziji, kao i brojna priznanja, ali moj lični stav je da se njihova prava vrednost očituje s vremenom koje prolazi, a koje pokazuje sve njihove kvalitete, koji se prepoznaju kao takvi upravo u njihovom odsustvu u potonjim ostvarenjima istoga žanra.

Ova dva serijala nisu skoro emitovana na našim televizijama, ali to u eri interneta i torenta svakako ne znači puno. Ove serije su dobre baš onoliko koliko pričaju da jesu i koliko su vam dobre nekad bile.

piše: Zlatibor Stanković

„Nišvil“ obeležava Svetski dan džeza

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Sun, 26 Apr 2026 18:01:00 +0000

Nišville jazz festival će i ove godine tradicionalno obeležiti Svetski dan džeza koncertima u Nišu i Beogradu. U četvrtak, 30. aprila, Nišville Jam Orchestra nastupiće na prostoru ispred Džez muzeja u niškoj Tvrđavi, dok će beogradski Fusion Storry Trio svirati ispred Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu. Ulaz na oba programa biće besplatan.

Nastup u Nišu počeće u 13 časova, dok je početak beogradskog programa zakazan za 18 časova. Istog dana u Beogradu biće zatvorena izložba fotografija i video-zapisa najznačajnijih hedlajnera koji su tokom prethodne tri decenije nastupali na Nišville festivalu.

Poslednji dan aprila UNESCO je pre 15 godina, na inicijativu Herbija Henkoka, proglasio Međunarodnim danom džeza. Ovaj datum obeležava se od 2012. godine, sa idejom da se istakne činjenica da je džez tokom proteklih 110 godina u mnogim zemljama sveta postao simbol i glas slobode i tolerancije.

Kako je mali ovaj svet ili teorija “Šest stepeni razdvajanja“

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Sat, 04 Apr 2026 10:44:00 +0000

Koliko ste samo puta bili u prilici da kažete „Kako je mali ovaj svet!“! Slučajno, na potpuno neočekivanom mestu upoznate nekog ko se zna sa nekim koga znate vi! Ili već neka od sličnih varijanti! Teorija kaže da bilo koje dve osobe na svetu mogu da stupe međusobno u kontakt preko najviše pet poznanika. Vi znate nekog ko zna nekog ko zna nekog ko zna nekog ko zna nekog ko zna... recimo Baraka Obamu, Stinga ili Moniku Beluči! Pogotovu Kevina Bejkona, ali o njemu malo kasnije!

Ova teorija se zove teorija „šest stepeni razdvajanja“ ili „teorija malog sveta“. Za ovaj koncept sam prvi put čuo pre nekoliko godina, čitajući dramu američkog pisca Džona Gvera (John Guare) koja se zove upravo „Šest stepeni razdvajanja“ (Six degrees of separation). Bazirana na ideji da su bilo koja dva pojedinca na svetu međusobno povezana preko najviše pet drugih osoba, ova drama je napisana 1990., a tri godine kasnije je po motivima drame snimljen i istoimeni film sa Vil Smitom i Donaldom Saterlendom. Ovaj koncept, pun mogućnosti, naravno nije promakao ni Dž. Dž. Abramsu koji je umešao svoje prste u seriju “Šest stepeni” (Six Degrees) koja istražuje ovu ideju. Nažalost, snimljena je samo jedna sezona od 13 epizoda koje su emitovane 2006. godine.

Iako je Gverova drama najviše doprinela popularizaciji ove teorije, a pogotovu samog naziva „šest stepeni razdvajanja“, sam koncept je mnogo stariji i seže čak do 1929.godine kada je poznati mađarski pisac Friđeš Karinti (Frigyes Karinthy) objavio zbirku kratkih priča „Sve je različito“ među kojima se nalazila i priča „Lanci“ (ili „Karike“) u kojoj su postavljeni temelji ovog koncepta.

Iako mnogi tvrde da je ovaj koncept samo urbani akademski mit, proteklih decenija sprovedeno je nekoliko istraživanja koja su eksperimentalnim putem potvrdila teoriju šest stepeni. Prvi među njima bio je sociolog sa Univerziteta Hardvard Stenli Milgrim. On je 1967. slučajno odabranim osobama podelio identična pisma koja su trebali da pošalju izvesnom berzanskom posredniku, a da su znali samo njegovo ime, zanimanje i grubo određen položaj. Ukoliko ga nisu lično poznavali, ispitanici su trebali da pismo pošalju osobi koju znaju, a za koju smatraju da bi mogla nešto više znati o njemu, kako bi ta osoba, po istom principu prosledila pismo. Pretpostavka je bila da će pismo do svog konačnog odrediša proći na desetine ili stotine koraka, ali se ispostavilo da je za to u proseku bilo potrebno samo šest koraka, ili tzv. stepeni.

„Rimejk“ Milgramovog istraživanja je izveden 2001. godine kada je profesor Dankan Vots sa Univerziteta Kolumbija pokrenuo eksperiment na internetu u kome je 48.000 ljudi iz 157 zemalja trebalo da pošalje mejl nekoj od 19 ciljanih osoba, među kojima su na primer bili profesor na Univerzitetu Kornel, policajac iz Australije ili inspektor arhiva u Estoniji. Istraživanje je pokazalo da je učesnicima bilo potrebno u proseku pet do sedam, dakle oko šest koraka da mejl dostave traženoj osobi.

Da li onda postoji neki zakon prirode na osnovu kog se sama priroda organizuje i na osnovu kog funkcioniše? Ovo pitanje je osnova interesovanja naučnika za proučavanje funkcionisanja povezanih, mrežnih sistema, bilo da je u pitanju društvo, naš organizam ili internet!

Internet? Da, ukoliko vas je ova priča podsetila na zajedničke „frendove“ na fejsbuku - u pravu ste! Upravo je ova teorija u osnovi društvenih mreža. Ovaj koncept je prerastao okvire akademskog i filozofskog razmišljanja i uveliko se nastanio u popularnoj kulturi. Ovome je pre svega doprineo razvoj interneta. Istraživanje iz 2007. je pokazalo da je prosečna razdvojenost na Microsoft Messanger-u 6.6 stepeni, dok je aplikacija na Fejsbuku „Six degrees“ koja je ukinuta 2009. pokazivala da je među skoro šest miliona korisnika ove aplikacije prosečna razdvojenost 5.73 stepena. Najnovija istraživanja Fejsbuka tvrde da se ovaj broj smanjio na 4.74.

Šest stepeni Kevina Bejkona

Gledajući film „Footloose“ grupa studenata sa Olbrajt Koledža u Pensilvaniji je 1994. došla na ideju da se poigra sa ovim konceptom. Koliko koraka/stepeni je neki, bilo koji (Holivudski) glumac udaljen od Kevina Bejkona? Stepen ili kariku između glumaca ovoga puta nije činilo međusobno poznanstvo, već uloge u istom filmu ili reklami. Ovi studenti su se pismom obratili poznatom voditelju emisije „Daily Show“ Džonu Stujartu iznoseći mu tezu da je Bejkon u centru univerzuma zabave. Stujart ih je pozvao u emisiju i, kako kažu, ostalo je istorija!

Kevin Bejkon je prihvatio ovu igru i odlučio da njenu popularnost pametno iskoristi. Januara 2007. pokrenuo je sajt SixDegrees.org koji formiranjem humanitarnih društvenih mreža sakuplja onlajn donacije u humanitarne svrhe.

13. septembra prošle godine Google je pokrenuo novu zabavnu aplikaciju pod nazivom „Bacon number“. Ovaj Guglov kalkulator će vam izračunati koliko je stepeni bilo koji glumac na svetu udaljen od Bejkona. Potrebno je samo ukucati „Bacon number“ i ime glumca! Magazin „Nedeljnik“ je, pišući o pokretanju ove Guglove aplikacije, proverio da je Bejkonov broj Bate Živojinovića 2, a Ljubiše Samardžića 3! Karika našim glumcima je, naravno, Rade Šerbedžija!

Eto, ukoliko želite, poigrajte se se Bejkonovim brojem, ali imajte na umu kada sledeći put u nekoj situaciji kažete (sebi) kako je mali ovaj svet još nešto:

Godine koje nam predstoje će verovatno pokazati jedan paradoks: sve smo povezaniji, što smo više usamljeniji i otuđeni!

Kako mediji manipulišu!

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Wed, 04 Mar 2026 09:19:00 +0000

Polemika o objektivnosti medija uvek je aktuelna, bez obzira da li se radi o unutrašnjim ili spoljašnjim pitanjima! Selekcija vesti koje će se forsirati, izvlačenje iz konteksta, (ne)naklonjenost određenoj političkoj grupaciji ili stranom faktoru... sve to može uticati da jedan isti događaj, jedna ista vest izgledaju potpuno drugačije viđeni očima različitih medija!

Uticaj medija na formiranje javnog mnjenja je nesporan, zato je vrlo bitno biti kritički nastrojen prema onome što nam se plasira “na izvolte”!

Ovo je fotografija, koja je obišla svet, pokazuje kako su jednu istu fotografiju iz “svog” ugla videle i plasirale televizije CNN i Al Jazeera, pa vi razmislite o tome kada sledeći put gledate vesti!

Na temu Koliko verovati medijima, kroz primer glagola “hagirati” već sam pisao, a sve ovo me je dodatno podsetilo i na deo priče iz filma “Težina Lanaca” o ratnoj propagandi i izveštavanju RTS-a i HTV-a iz ratne 1991.godine! Ako ste ovo propustili, obavezno pogledajte!

O različitim pogledima na istu stvar možete dosta toga naučiti i čitajući izuzetno zanimljivu knjigu Remona Kenoa “Stilske vežbe”!

I upamtite, inteligencija ne znači da sve znate i bez pitanje, nego da preispitate sve što mislite da znate!!!

Kratka priča: SLOBODA!

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Wed, 10 Dec 2025 16:51:00 +0000

Iz oblaka koji se nećkao negde iznad zimom odevene šume, izletela je mala, uplašena ptičica. Nekako je odudarala od svega u okolini. Njeno nežno perje nije baš najbolje podnosilo kišu koja se trkala sa ledenim vetrom. Ne znajući kuda da ide, sletela je na jednu golu granu. Čudila se gde je nestalo svo ono lišće u kojem se do skora krila. Mnoge stvari njoj nisu bile jasne na ovom svetu. Njena krila su bila i suviše mala da zahvate širinu ovoga neba. Ona jednostavno nije bila spremna za sve ovo. Nisu za svakoga nebeske širine.

I dok su joj se kapi kiše ledile na krilima i oči nemoćno polako zatvarale, setila se kako je nekada bila gospodar celog jednog kaveza i poslednjim toplim daškom poželela da neko nije ostavio otvoren prozor.

PROGRAM NIŠVILLE JAZZ FESTIVAL 2025

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Sun, 27 Jul 2025 08:00:00 +0000

GLAVNI PROGRAM: OD 14. DO 17. AVGUSTA

Earth and Sky je najveća i najznačajnija pozornica Nišville Jazz Festivala. Pozicionirana je u samom srcu Tvrđave na njenom centralnom platou. Earth and Sky scenu čine dve bine na kojima se naizmenično smenjuje program Festivala. Po ovom konceptu Nišville Jazz Festival je jedinstven u svetu.

Na ovoj nesvakidašnjoj pozornici nastupaju samo najznačajnija imena. Da nekog ne zaboravimo tu su do sada bili velikani umetničke muzike Šaban Bajramović, Solomon Burke, Tom Harrell, Richard Galliano, Benny Golson, Randy Brecker, Miroslav Vitous, John Patitucci, Candy Dulfer, Roy Hargrove, Sly & Robbie, Mingus Dinasty, Duško Gojković i mnogi, mnogi drugi.

Prostor za publiku opremljen je video zidovima, info pultovima, pojačanom 4G mrežom, besplatnim internetom kao i barom za osveženje.

Parter, tribine i VIP tribina broje ukupno 2.500 mesta za sedenje i više hiljada mesta za stajanje.

POGLEDAJTE PROGRAM ZA NISVILLE 2025

ČETVRTAK, 14.08.

Falco Spirit (SER) 19:30

Big Band RTS (SER) 20:30

Alvaro Correia Pinto Quintet (POR) 21:30

Billy Cobham`s “Spanish Contigent” (USA/ESP) 22:40

Level 42 (GB) 00:00

Diamusk & International Dub Orchestra (BiH/SER/SLO/NOR) 01:15

PETAK, 15.08.

Vincent Meissner Trio (GER) 19:30

Sašo Popovski Тrio ft. Olivier Samouillan (NMC/FRA) 20:30

Andorra (DK) 21:30

Nils Petter Molvaer (NOR) 22:40

TBC 23:50

Reboot the Mood (GER) 01:05

SUBOTA, 16.08.

Cyryl Lewczuk Quartet (POL) 19:30

Atilio Zannchi Septet (ITA) 20:30

Keubitbit (IDN) 21:40

Victoria Tolstoy & Jacob Karlzon trio (SWE) 22:40

Stereo MC`s (GBR) 23:50

Machina (BiH) 01:05

Igralom i Bogdan Nikolić (SER) 02:00

NEDELJA, 17. 08.

Alpha Trianguli (AUT) 19:30

Light Star Guiding (POL/GB) 20:30

Luca Aquino & Moba (ITA/SER) 21:30

Judith Hill (USA) 22:40

Fun Lovin´ Criminals (USA) 00:00

Proces (SER) 01:00

*postoji mogućnost za minimalnu izmenu programa

Geri Larson: Čudesni svet karikature!

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Fri, 25 Jul 2025 22:28:00 +0000

Geri Larson (Gary Larson) je čuveni američki ilustrator i karikaturista, kod nas poznat po rubrici „Čudesni svet Gerija Larsona“ u Politikinom Zabavniku. Ne verujem da ima nekog ko je listao Politikin Zabavnik, a da mu pažnju nisu privukle neobične ilustracije/crteži/karikature sa ili bez pratećeg komentara.

"Ne bih to činio na tvom mestu, konobaru...

Osim, naravno, ako ne misliš da si dovoljno brz!"

"Ulazi unutra, mama! Sprema se nevreme!

Prepoznatljivi crteži obiluju humorom uvijenim u ironiju i sarkazam. Zanimljiva i jedinstvena kritika našeg društva, naših navika, mana i vrlina, kritika sveta od praistorije do danas. Akteri Larsonovih karikatura često nisu ljudi, nego životinje. Krave, psi, mačke i druge životinje često menjaju perspektivu sa ljudima, dajući nam temu za razmišljanje, ili u najmanju ruku razlog za osmeh.

"Neće mu dugo potrajati!"

Geri Larson je rodjen 1950. godine. Svetsku slavu je stekao stripom „The Far Side“ koji je izlazio u mnogim novinama čitavih petnaest godina, od 1980. do 1995., kada se Larson penzionisao, makar kada je bilo u pitanju aktivno pravljenje stripova za masovne potrebe. Larson je osetio da počinje da se (povremeno) ponavlja i odlučio je da stavi tačku na uspešnu karijeru, kako njegov strip ne bi završio, kako je sam rekao, na „Groblju prosečnih stripova“!

"Antropolozi! Antropolozi!"

Svoj smisao za humor Geri Larson na neki način duguje svom bratu Denu, koji je non-stop zbijao šale na Gerijev račun, koristeći pre svega Gerijev strah iz detinjstva od čudovišta ispod kreveta. Geri i Den su takodje hvatali životinje i čuvali ih u terarijumima u podrumu, gde su čak napravili i čitav mali pustinjski eko sistem. Njegovo interesovanje za životinje iz detinjstva kasnije je projektovano u njegovim karikaturama.

Nalazite se ovde!

Mojsije pravi razdeljak

Geri Larson je dobitnik mnogih nagrada tokom niza godina. Ipak, možda najzanimljivije „priznanje“ je dobio 15. Marta 1989. kada je novootkrivena vrsta insekta nazvana po njemu Strigiphilus garylarsoni. U pitanju je vrsta vaši koja se nalazi samo na sovama. Tim povodom Geri Larson je rekao: „Smatram da je ovo velika čast. Osim toga, znao sa da niko neće po meni nazvati novu vrstu labuda. Ovakve prilike moraju da se iskoriste kad naidju.“

Billy Cobham na Nišvilu

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Sat, 19 Jul 2025 20:00:00 +0000

Bubnjar i kompozitor Billy Cobham, koji je još od druge polovine dvadesetog veka pa do danas jedan od najuticajnijih jazz fusion muzičara, predstaviće na otvaranju predstojećeg Nišville jazz festivala (četvrtak,14. avgust) svoj projekat “Spanish Contingent” u kojem su još i: Emilio Garcia – gitara, Victor Cisternas – bas i Jorge Vera – klavijature.

Cobham je, inače, prvi put nastupio na prvom letnjem izdanju Nišvila (2006. godine) i sada ponovo dolazi na jubilarno dvadeseto izdanje Nišvila na otvrenom.

Cobham je primljen u Kuću slavnih magazina “Modern Drummer” još 1987, dok ga je magazin “Classic Drummer” uveo u svoju kuću slavnih 2013. godine.

Biograf čuvenog online magazina i baze podataka o muzičarima „AllMusic”, Stiv Hjui, rekao je: „Billy Cobham je opšte priznat kao najveći bubnjar fjužn muzike. Njegova eksplozivna tehnika pokretala je neke od najvažnijih ranih snimaka žanra – uključujući revolucionarne radove Majlsa Dejvisa i Mahavishnu Orchestra – pre nego što je postao ostvareni vođa benda. U svom najboljem izdanju, Cobham je iskoristio svoju neverovatnu tehniku “grmljavine” u visokooktanske hibride kompleksnosti džeza i rokenrol agresije.“

William Emanuel Cobham Jr. je rođen u Panami (1944), a preselio se u USA kada je imao tri godine. Već sa četiri godine počinje da svira bubnjeve i već posle nekoliko godina pridružuje se svom ocu koji je vikendima nastupao u klubovima kao klavirista. Prvi komplet bubnjeva dobio je kada je napunio 15 godina i bio primljen na The High School of Music & Art u Njujorku. Regrutovan je 1965. i tri godine je proveo u Armijskom orkestru, a posle završetka vojnog roka pridružio se Kvintetu Horasa Silvera. Radio je kao studijski muzičar (Atlantic Records, CTI, Kudu) i svirao na albumima mnogih značajnih jazz i crossover izvođača (George Benson, Milt Jackson, Grower Washington Jr….). Sa braćom Brecker je pokrenuo grupu “Dreams” ( u kojoj su bili i Barry Rogers i John Abercrombie).

Svojevrstan “master rad” kada je reč o jazz rocku bio je poziv koji mu je uputio Miles Davis sa kojim je između ostalih, snimio i albume “A Tribute to Jack Johnson” i „Big Fun”. Godine 1971. Cobham i gitarista John Mclaughlin pokreću „Mahavishnu Orchetra” koja i danas važi za jednu od najznačajnijih grupa u tom žanru.

Već prvi album koji je snimio pod svojim imenom „Spectrum” (1973), a za koji je napisao sve kompozicije, doživeo je neverovatan uspeh – odmah se popeo na prvo mesto Bilboard liste jazz jazz albuma i stigqao do 25 mesta liste Top 400 albuma istog magazina – zajedno sa najpopularnijim pop i rock izvođačima onog vremena.

Njegov uticaj se protezao i izvan džeza; uticao je na savremenike iz domena progresivnog roka poput Bila Bruforda iz grupe King Krimson, a kasnije i na one poput Denija Kerija iz grupe Tool. Prince i Jeff Beck su na koncertima svirali svoje verzije čuvene kompozicije „Stratus“. Phil Collins, poslednjih decenija popularni pevač, a nekada veoma cenjeni bubnjar grupe “Genesis”, naveo je album “The Inner Mounting Flame” Mahavishnu Orchestra – kao ključni uticaj na svoj rani stil.

Do danas je objavio skoro 50 solo albuma, a učestvovao je u snimanju par stotina albuma izvođača različitih stilova džeza (pa i drugih stilova), među kojima su i Ron Carter, Mose Allison, Brothers Johnson, James Brown, Kenny Burrel, Stanley Clarke, Larry Coryell, Deodato, Gil Evans, Roberta Flack, Peter Gabriel, Freddie Hubbard, Quincy Jones, Sonny Rollins, McCoy Tyner, Miroslav Vitous….

Nišvill 2025 - jazz i na buvljaku

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Thu, 17 Jul 2025 09:56:00 +0000

Nakon besplatnih koncerata prethodnih godina poput: Nišvila u zatvoru, Nišvila u Toponici, Nišvila u Kliničkom Centru, Nišvila u Gerontološkom centru i Nišvila na selu, u subotu, 16. avgusta festival će organizovati i koncert na niškom buvljaku počev od 10 časova.

Direktor Nišvila Ivan Blagojević, inače redovan posetilac nikog buvljaka, izjavio je da je ideja inicirana brojnim suvenirima Nišvila koji volšebno završavaju na tezgama prodavaca od festivalskih kataloga, šešira, magneta, majica, dvd “The Best of Nišville” do njegove knjige “Hod po džezu”.

“Prodavci svojih i tuđih uspomena na buvljaku su najvitalniji deo stanovništva i zrače optimizmom iako im je egzistencija konstantno ugrožena i zahvaljujući skromnom prihodima sa buvljaka bukvalno preživljavaju od subote do subote. Svima njima podelićemo ulaznice za glavni program Nišvila koji verovatno nisu nikada posetili. Na ovaj način koncerti Nišvila postaće i deo njihovih ličnih uspomena a ne samo deo restlova tuđih uspomena sa festivala prostrtih na njihovim tezgama”, izjavio je Blagojević.

Mona Lisa virtuelnog sveta!

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Wed, 25 Jun 2025 12:52:00 +0000

Možda imenom ne toliko poznata kao Mona Lisa, ali verovatno više puta viđena! Stilizovana verzija fotografije „Bliss“ Čarlsa O'Rira je već deset godina podrazumevana desktop pozadina MS Windows-ove XP teme „Luna“.

Čarls O'Rir (Charles O'Rear) rođen je 1941. i više od 25 godina je radio kao fotograf za časopis National Geographic. Od 1978. njegovo interesovanje se usmerava na vinogradarstvo i proizvodnju vina, pa je fotografije na ovu temu snimao širom sveta. Iako se celog života bavi fotografijom, svoju najčuveniju fotografiju nije uslikao u toku planiranog snimanja, već slučajno, kada je obilazeći dolinu Napa u Kaliforniji (Napa Valley) zastao kraj autoputa da napravi pauzu. Bila je to 1996.godina!

Originalna fotografija, uslikana 1996.god

Šest godina kasnije svoju fotografiju je prodao Majkrosoftu, za nepoznatu sumu novca, a glasine kažu da je skuplje plaćena jedino fotografija Bila Klintona u zagrljaju Monike Levinski!

Čarl O'Rir sa svojom čuvenom slikom na originalnoj lokaciji

Fotografija „Bliss“ ponovo je nedavno dospela u centar pažnje svetske javnosti kada je na foto-blogu Morts photography iznesena tvrdnja da je ovu sliku videlo preko milijardu ljudi!!! Ako ste deo virtelnog sveta (a to jeste, ako čitate ove redove) onda je nesporno da ste ovu sliku videli više puta. Možda je ne držite kao pozadinu (i ja je promenim 5 minuta po instaliranju Windowsa), možda niste znali kako se zove (nisam ni ja), možda se nikada niste ni zapitali gde je uslikana, ko je slikao, i sl, ali složićete se da poznatiju sliku u virtelnom svetu nećete naći! Uostalom, ni Mona Lisa nije najlepša, niti najskuplja slika na svetu, ali jeste najpoznatija! Zato, „Bliss“ Čarlsa O'Rira definitivno jeste Mona Lisa virtuelnog sveta!

O njenoj popularnosti govore i mnoge obrade i parodije koje preplavljuju net!

Eto, saznali ste nešto novo (što vas verovatno nije ni zanimalo)!

One-man band stage na Nišville-u 2025.

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Fri, 06 Jun 2025 09:54:00 +0000

Kako bi izašao u susret muzičarima koji nemaju oformljen bend, Nišville će od 14. do 17. avgusta postaviti mini binu neposredno pored Niške tvrđave za solo nastupe izvođača na instrumentima koji se najčešće koriste u džezu.

Šesnaestorici muzičara čije prijave budu prihvaćene, festival će obezbediti smeštaj, ishranu i prevoz, a honorar će obezbediti posetioci Nišvila ubacivanjem novca u za tu priliku posebno napravljeni donatorski šešir. Na ovaj način Nišvil želi da skrene pažnju i na težak položaj svih slobodnih umetnika.

Svi zainteresovani treba da pošalju sliku i kratku biografiju i nekoliko svojih solo nastupa na booking@nisville.com najkasnije do 30. juna.

Zanimljivi filmski posteri u Gani!

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Tue, 11 Mar 2025 11:29:00 +0000

Dok se u Holivudu troše čitava bogatstva na reklame i promociju filmova, na drugom kraju sveta, u Africi, filmovi se promovišu na jedan posve neobičan način – ručno slikanim posterima!

Kada su početkom 80-ih godina prošlog veka na tržište Gane stigli prvi video-rekorderi i video kasete, pojavili su se i prvi mali, pokretni „bioskopi“. Naime, operateri ovih mobilnih bioskopa su raspolagali televizorom, video-rekorderom, nekim akumulatorom za napajanje i određenim brojem fimova na kasetama. Putuvali su od mesta do mesta, od sela do sela, i organizovali projekcije holivudskih hitova. Dovoljno je bilo pridodati nekoliko stolica ili klupa i bioskop je bio spreman. U toku dana projekcije su se održavale u kućama ili nekim salama, a uveče i na otvorenom.

Da bi privukli pažnju publike, vlasnici ovih bioskopa su angažovali umetnike, slikare, koji su nakon odgledanog filma imali odrešene ruke da naslikaju filmski plakat. Nekada su ovi plakati ličili na originalne holivudske postere, a nekada su predstavljali potpuno autentičan doživljaj filma od strane samog umetnika. U savkom slučaju, svi posteri su unikati, rađeni kao ulje na platnu.

Kada su sredinom 90-ih godina tv uređaji i vireo-rekorderi postali lakše dostupni i rasprostranjeniji širom zemlje, posao sa pokretnim bioskopima je opadao, pa vlasnici nisu imali više para da angažuju umetnike za slikanje postera. Ovakvi nelegalni bioskopi postoje i danas u Africi, ali se sada posteri uglavnom kopiraju, što je mnogo jeftinija opcija.

Pogledajte neke umetničke postere za poznate filmove. Da li prepoznajete plakate? A glumce?

Šerlok Holms: o liku, kanonu i još čemu!

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Thu, 20 Feb 2025 07:30:00 +0000

„Tri najupečatljivija čoveka u poslednjih sto godina su Čerčil, Hitler i Šerlok Holms!“
Alister Kuk

Šerlok Holms za početnike

Šerlok Holms (Sherlock Holmes), jedan od najpoznatijih i najupečatljivijih likova književnosti, delo je engleskog pisca Ser Artura Konana Dojla (1859-1930). Holms se prvi put pojavio 1887. u priči Crvena nit (A Study in Scarlet), nakon čega je usledio Znak četvorice (The Sign of Four) 1890. Ipak, pažnju publike privukao je tek sledeće godine, kada je časopis Strand počeo da objavljuje seriju kratkih priča pod nazivom Avanture Šerloka Holmsa. Želeći da se više posveti drugim likovima i istorijskim romanima, Dojl odlučuje da u epizodi Poslednji problem (The Final Problem) ubija Šerloka Holmsa. Nekoliko godina kasnije, 1902., zbog neočekivane reakcje publike i izdavača, Dojl nevoljno vraća Holmsa u život u priči Baskervilski pas (The Hound of Baskervilles).
Ser Artur Konan Dojl je napisao četiri romana i pedeset šest kratkih priča o Šerloku Holmsu. Sve one zajedno nazivaju se Kanon (The Canon). Narator u većini priča je Holmsov verni pratilac i pomoćnik, dr Džejms Votson (James Watson). Priče pokrivaju period od 1878. do 1903., sa poslednjim slučajem smeštenim u 1914. Postoji pauza u pričama izmedju 1891. i 1894. koja se medju fanovima naziva Velika praznina (The Great Hiatus).

Za vreme studija medicine na Univerzitetu u Edinburgu, Ser Konan Dojl je upoznao izvesnog profesora doktora Džozefa Bela (Joseph Bell), ličnog hirurga kraljice Viktorije. Bel je imao neverovatnu moć dedukcije i u utvrdjivanju dijagnoze pacijenata koristio je najširi mogući spektar zapažanja (njegova današnja ekranizacija bi bio Dr Haus). Iako mu je dr Bel nesumljivo bio glavni uzor u stvaranju lika Šerloka Holmsa, Ser Dojl je inspiraciju našao u još nekim stvarnim i fiktivnim likovima. Jedan od njih je bio prvi detektiv u književnosti, Augustin Dupin, lik Edgara Alana Poa. Tu je takodje bio i inspektor Likok, francuskog pisca Emila Gaborioa, kao i čuveni francuz Vidok, prvo neuhvatljivi kriminalac, a potom šef specijalne policije.

Kombinujući elemente ovih likova, uz dozu sopstvene originalnosti, Ser Artur Konan Dojl stvara lik Šerloka Holmsa, kojeg inicijalno naziva Šeringford. Ipak, ubrzo pisac menja mišljenje i njegov lik dobija svetski poznato ime Šerlok Holms. Šerlok je prezime dobio po američkom pesniku i lekaru Oliveru Vendelu Holmsu, koga je Dojl jako cenio.
Na osnovu priča, Šerlok Holms je rodjen 06. Januara 1854. Profesionalnu karijeru je započeo 1877., a završio je 1903. Živeo je u ulici Bejker (Baker Street) broj 221b, sa svojim pomoćnikom Votsonom i kućnom pomoćnicom gospodjom Hadson. Holms je uvek u dobroj kondiciji i spreman za akciju. Dbar je poznavalac boksovanja i borilačke veštine Baritsu, kao i mačevanja i bore štapom, iako je njegovo najjače oružje zapravo njegov um! Majstor je prerušavanja, ljubitelj muzike, u naletima depresije ili razmišljanja svira violinu. Pohadjao je časove hemije i anatomije i sklon je izvodjenju raznih eksperimenata u kućnim uslovima.

Zanimljivo je da možda najpoznatije odlike Šerloka Holmsa zapravo nemaju osnova u originalnim pričama Kanona. Čuvenu frazu „Osnovno, moj dragi Votsone“ (Elementary, my dear Watson) Šerlok nikada nije izgovorio u pričama. Nastanak i popularizacija ov fraze vezuju se za kraj film Povrata Šerloka Holmsa iz 1929. Popularni imidž Holmsa sa kapom zapravo je posledica originalnih ilustracija za priče u časopisu Strand, a ne samih priča. Ilustracije Sidnija Pažeta bile su dovoljno upečatljive da se takva kapa uvrsti u Šerlokovu baštinu. Iako Holms često puši cigarete i lulu, prepoznatljiva povijena lula je njegovom liku „prikačena“ zahvaljujući glumcu Vilijemu Džiletu, koji je glumio Holmsa u pozorištu početkom 20-og veka. Imajući problema da priča dok u ustima drži običnu lulu, Žilet se dosetio da proba sa povijenom lulom, koja se pokazala praktičnijom. Ostalo je legenda!

Šerlokova neverovatna moć dedukcije zasniva se na izuzetnoj moći obzevarcije, ako i na detaljnom poznavanju stvari kao što su tragovi, otrovi i slično. Ono što današnjem čitaocu može delovati zapanjujuće je Holmsova navika uzimanja opijata. Naime, u više priča Šerlok otvoreno pribegava korišćenju morfijuma i kokaina. Votson se često protivi Holmsovoj navici uzimanja „sedmoprocentnog rastvora“ i vremenom Holms redukuje i prestaje sa uzimanjem opijata. Treba npomenuti da u doba Viktorijanske Engleske, kada su priče pisane i kada su se dešavale, uzimanje opijata nije bilo nelegalno!

Šerlok Holms se po svjim osobinama i stavovima smatra za mizogenistu, tj ženomrsca. Njegovi stavovi su da razum treba da rukovodi čovekom, a ne srce. Lakše je objasniti neko ubistvo, nego postupak žene. Ipak, jedna žena uspeva da probije ili bar načne Holmsovu barijeru: to je Irena Adler. Ona se prvi put pojavljuje u priči Skandal u Češkoj (A Scandal in Bohemia). Irena će uvek ostati „jedina“ žena koja je Šerloku Holmsu privukla pažnju i intresovanje, koiko god i sam ne želeo to da prizna!
Šerlokov nemezis i ulimativni neprijatelj je profesor Džejms Morijarti (James Moriarty), genije kriminala, mastermajnd mnogih prevara i kriminalnih aktivnosti, na neki način refleksija Šerloka, ali na mračnoj strani. U priči Poslednji Probelm, Šerlok i Morijatri se bore iznad Rajenbah vodopada i obojica padaju niz liticu. Kada je nakon pritiska čitalaca Konan Dojl vrati Šerloka u život, objasnio je da je Morijarti pao niz liticu, a da se Holms zadržao, ali je ostavio svet u uverenju da je mrtav, kako bi izbegao odmazdu Morijartijevih sledbenika.
Lik Šerloka Holmsa je na mala vrata ušao u popularnu kulturu, ali se vrlo brzo tu odomaćio i suvereno vlada već više od jednog veka. Možda razlog njegove popularnosti leži u činjenici da je bio prvi od svoje vrste. Za njim su usledili mnogi, koji su manje ili više uspešno kopirali njegove metode rezonovanja i dedukcije. Medju onima kojima je Šerlok Holms bio glavni uzor su i Herkul Poaro, detektiv Kolumbo, Dik Trejsi, pa i lik samog Betmena. Mnoge elemente i motive iz baštine Šerloka Holmsa danas možemo videti u popularnim serijama Red i Zakon, CSI, 24, dr Haus MD...

Lik Šerloka Holmsa je upisan u Ginisovu knjigu rekorda kao „najčešće ekranizovani lik“ sa oko 70 glumaca koji su ga glumili i sa više od 200 filmova i serija! U prvoj američkoj adaptaciji iz 1916. glavnu ulogu igrao je pomenuti Vilijem Džilet. Film nije bio zasnovan samo na jednoj avanturi, već na kombinaciji motiva. Počev od 1939. Bazil Ratbon igrao je Holmsa u 14 filmova. Vasilij Livanov je bio sovjetska verzija Džermija Breta, a izabran je zato što liči na lik koji je kreirao Sidni Padžet za ilustrovanje originalnih priča. Po mnogima najbolji Holms je bio nezaboravni Džeremi Bret, koji je svalnog detektiva glumio čitavu deceniju u Granadinom serijalu iz 1985.

U najnovijoj, aktuelnoj ekranizaciji Šerloka Holmsa, koja je i direktan povod ovom mom pisaniju, Šerloka glumi Robert Dauni Džunior, a Votsona Džud Lo. Ali, o tom filmu, već u sledećm postu! Za sada sam hteo da se prvo upoznamo sa originalnim Šerlokom, kako bi mogli da sudimo o filmu!

P.S. Film je odličan!

Must-see fotografije iz ljudske istorije! -deo 1.

noreply@blogger.com (Marjan Milanov) — Sat, 25 Jan 2025 10:00:00 +0000