Parapsihopatologija™

Nova, jača™ adresa...

2008-01-20T18:52:00.002+01:00

Novi, jači™ server...

Nova adresa http://parapsihopatologija.com/naslovna/parapsihopatolog/

Bookmarkujte je pa se odsad pišemo na novom mestu...

Blogged with Flock

Problemi sa forumom

2008-01-08T16:12:00.001+01:00

Došlo je do prekida na telekomovom provajderu cogento.com, koji iz nekog razloga blokira pojedine US domene, među kojima smo i mi.
Kontaktirali smo ih, nadamo se da skorom rešenju. Čim se reši stanje, i blog će profunkcionisati na novoj adresi.

Za sada je u Srbiji problem sa skoro svim provajderima osim sa Yubc (možda Verat). Privremeno rešenje, bilo bi da stavite neki od proxyja (izbegavajte US proxy). Spisak free proxy servera:

www.ninjaproxy.com
www.youhide.com

Blogged with Flock

Srećna Nova godina!

2007-12-31T13:15:00.001+01:00

Dragi čitaoci i verni Parapsihopatolozi i Parapsihopatološkinje, srećna Vam Nova godina. Želim Vama i meni bezbroj prenosa sa čika Duškom i milion Tegijevih SOS kanalizacionih tet-a-tet emisija...
Takođe™ bih želeo da Vam savetujem da počnete da odbrojavate dane do otvaranja nove polusezone na 1 Parapsihopatološkom blogu, jer bi već pravoslavni™ Djed Božićnjak mogao da Vas iznenadi na Badnje veče po Julijanskom, naprednom kalendaru.
Šta nas očekuje?

Nedelja Žurnala na Parapsihopatologiji
OBN
Retardi sa Eurosporta
Intervju sa komentatorima američkog rvanja
Retardi sa Avale
Španska Primera, uporedna analiza Enter + Fox
Retardi sa Eurosporta
Gostovanja
Retardi sa Eurosporta
...

Termini će ostati standardni - petak uveče, ali ću za Nedelju Žurnala iznimno postovati svaki dan, analizirajući naš najeminentniji sportski dnevni list. Takođe, ceo blog će biti prebačen na novu adresu, na sopstveni server. O novoj adresi ćete biti upoznati posle 1. januara, 2008.

Uz još jednu želju da Vam se ispune svi snovi, molim Vas da se pomolite da se čika Duško javi iz Garmiša, što bi bila i jedina moja želja za Novu godinu. U to ime, živeli!

Blogged with Flock

Kraj prve polusezone Parapsihopatologije™

2007-11-02T22:48:00.000+01:00

Došlo je vreme da sumiramo prvu polusezonu Parapsihopatologije™. Do sada je ispisano 28 članaka, secirano je 14 sportskih komentatora i objavljeno nekoliko stotina vaših komentara.
Blog je probio sve zamislive i nezamislive™ granice u svojoj prvoj polusezoni. Kada je Darko napravio glupost na Eurobasketu, tu noć blog je posetilo preko 1800 čitalaca. Ostalih dana nije bilo ni upola toliko posetilaca, ali više nego dovoljno da zadovolji moju sujetu i 1 želju za samoisticanjem.
Bilo je promašaja i lošijih momenata, ali i trenutaka za sećanje i prepričavanje. Čitajući ponovo, najviše mi se dopadaju članci o Boži Sušecu i Peđi Juriševiću, ali mislim da je Sonics jako lepo opisao Tegeltiju i zaslužio da ponese laskavu titulu najboljeg Parapsihopatologa™ u jesenjem delu.

Sledeća polusezona počinje oko Nove godine, sa nekim novinama u formi bloga, a nadam se da ću naći i novo utočište (teško je pisati na bloggeru, ako se tu vrzmaju nekakvi fašisti).
Za kraj, insert iz kultne treš emisije Sportska galaksija. Hvala na pažnji i laku noć!

Vladan Tegeltija by Ivan Sonics

2007-10-18T23:42:00.000+02:00

Predstavljam vam novo gostovanje na 1 jakom™ blogu. Mladi Ivan Sonics, analizira kralja kraljice igara, 1 Tegeltiju. Enjoy.

Karijera Vladana Tegeltije definitivno zahteva mnogo više prostora i reči nego što ću joj ja posvetiti u ovom kratkom tekstu, ali se nadam da ću uspeti da pomenem što više onih zanimljivih i značajnih stvari iz karijere zlatnog pera srpskog košarkaškog novinarstva.

Kako tradicija u srpskom novinarstvu i nalaže, Vladan Tegletija u svoju novinarsku karijeru nije uskočio baš direktno iz klupe Fakulteta političkih nauka, on je zapravo ime izgradio u jednoj drugoj popularnoj instituciji gde je radeći u plavom kombinezonu usavršavao svoje sposobnosti.

Lična karta:

Matična kuća: SOS kanal

Stil vođenja emisije: iritirajući - kako za gledaoce, tako i za gosta; tokom čitave emisije se nakašljava u mikrofon i upada gostu u reč.

Sport(ovi): isključivo košarka; zanimljivo, dodeljena mu je i titula urednika sportskog programa na SOS kanalu.

Povratkom jugoslovenske košarke na evropsku scenu 1995. godine, na SOS kanalu pojavio se Tegeltija koji je definitivno uneo nešto novo na naš televizijki program svojim reportažama iz autobusa, neobaveznim intervjuima sa opuštenim igačima i snimcima sa slavlja posle uspeha koji su se u to vreme samo gomilali. Takođe, u to „srećno“ vreme se moglo krasti do mile volje, pa smo tako na SOS kanalu uz komentar Tegeltije mogli da gledamo kako naš™ Dejan Bodiroga donosi, u to vreme dok još nije izdao srpski narod i preuzeo Tursku, takođe našem Bogdanu Tanjeviću i Stefanelu titulu košem u poslednjoj sekundi i još mnogo toga. Moje mišljenje je da je u to vreme Tegeltija bio sasvim korektan komentator i izveštač za evropsku košarku, ali kako je vreme odmicalo, njegovo opterećenje nacionalizmom je postajalo sve veće, a poseban i odlučujući udarac za njega je predstavljalo osnivanje Jadranske lige. Kao što je svakome ko je makar jednom gledao njegove emisije (SOS Koš ponedeljkom i Zonu Press četvrtkom) jasno, Tegeltija je prilično koncentrisan na pokušaje da na bilo koji način ocrni ligu koja „puni hrvatske i slovenačke dvorane umesto onih u Leskovcu, Čačku, Nišu, Kraljevu, Kruševcu...“ On je na svoje stavove veoma ponosan, a u to smo mogli da se uverimo u izveštajima sa finalnog tunira Jadranske lige od pre dve godine iz Sarajeva kada iz obrađenih snimaka nije izbačen deo u kome Vladan, kao svaki pravi Srbin, psuje sve po spisku publici u hali, kako (Crnogorcu) Jeretinu dobacuje „Tako je Jero, Srbija iznad svega“ dok ovaj beži u svlačionicu posle pobede Zvezde nad Bosnom, a sve to uz naravno neizbežnu reportažu o njegovom odlasku „kod pravoslavne braće u srpski deo Sarajeva“ da bi se tamo proveo Uskrs.

Kao što su pomenute reportaže sa takmičenja na kojima je učestvovala reprezentacija nešto što se ne može videti na drugim domaćim TV stanicama, Zona Press je isto tako već godinama jedina emisija na temu košarke sa telefonskim uključenjima gledalaca na ovim prostorima. Tokom godina emitovanja bilo bi verovatno i više incidentnih situacija da ljudima koji rade ili igraju u Zvezdi nije zabranjeno učestvovanje u emisiji. Ovako će kao jedno od najzanimljivih uključenja ostati upamćeno javljanje Duleta Vujoševića koji se, besan posle još jednog debakla u Euroligi i Vladanovih kritika, uključio u emisiju u kojoj je gost bio igrač Partizana, Kecman. Nažalost, taj snimak nemamo u digitalnom formatu, ali napisaću kako je to otprilike išlo. Sve je počelo opaskom Tegeltije da igra Partizana značajno pada kada je Vujanić na klupi, a to se Vujoševiću nije svidelo, pa je usledilo uključenje i malo vređanja, a potom:

- Gospodine Vujoševiću, da li vi imate nešto protiv SOS kanala, ove emisije ili protiv mene lično?

- Protiv tebe lično. Burazeru, ti time što kažeš da tempo igre pada kada Vujanić izađe iz igre direktno kritikuješ moj rad.

- Ali gospodine Vujoševiću, u inostranstvu je potpuno normalno da novinari komentarišu...

- Koje inostranstvo, pa burazeru, ti bre iz zemlje nisi kročio.

Ako neko od čitalaca možda ima ovaj snimak, mogao bi da podeli to blago sa svima.

Tegeltijini dodiri sa temama van evropske košarke su retki, ali često i spektakularni. Pamti se tako njegov intervju sa Kobe Bryantom iz (čini mi se) 1998. tokom promocije Adidasa u Atini. Prvo pitanje koje je, očigledno vrlo upućen u Bryantovu karijeru, Tegeltija postavio šokiranom Kobeu je bilo „What do you think about Michael Jordan?“ Mislim da je svaki dalji komentar na tu temu suvišan.

Jedan od pojmova koji se često javlja kod Tegeltije je „potpuna podrška.“ Tako u njegovim emisijama možemo čuti kako potpunu podršku treba dati „mladom timu Zvezde koji je konačno krenuo pravim putem sa mladim domaćim igračima koje odlično vodi Steva Karadžić, FMP-u koji je jedinstven u Evropi po svom načinu rada, Moki Slavniću koji je jedini imao hrabrosti da preuzme i podmladi srpsku reprezentaciju,“ itd. Naravno, nije potrebno mnogo slušanja emisije da bi se shvatilo da kod Tegeltije tu punu podršku imaju samo odabrani. Pošto je u pitanju pre svega objektivni novinar, beskrajnu podršku na prvom mestu ima - KK Partizan. Da, Tegeltija je bio srećan kada je Budućnost igrala Euroligu, možda je čak i ispratio i poneku Zvezdinu utakmicu u tom takmičenju, ali Partizan je ipak Partizan. Kao pravi nacionalista (tako se i izjasnio - „Dakle, da jednom zauvek raščistimo, ja nisam šovinista, ja sam nacionalista.“) podršku daje i ljudima koji se zalažu za Sinalco našu ligu, a protiv lige hrvatskih i slovenačkih biznismena. Iz tog razloga nikada nismo mogli čuti kako usred rečenice prekida „gospodina Peđu Bojića“, dosadašnjeg komesara domaćeg takmičenja, dok recimo Čović i FMP kod Vladana očigledno ne zaslužuju takav tretman, kao što smo imali prilike da se uverimo u brojnim Čovićevim gostovanjima u Zoni Press gde dotični u proseku završi jednu u pet započetih rečenica. Osim Partizana i domaće lige, famoznu punu podršku ima još samo reprezentacija Jugoslavije/SCG/Srbije. Ljudi koji je vode na lepe reči mogu računati jedino ako su u dobrim odnosima sa SOS kanalom, odnosno Tegeltijom, u šta smo se mogli uveriti prethodnih meseci slušajući neke press konferencije na kojima su Slavnić i Tegeltija briljirali.

U nekim izdanjima Zone press smo čak imali prilike da čujemo i usmene pretnje Tegeltiji („Vladane, ti nisi svestan koliko navijača Zvezde želi da te vidi mrtvog...“), ali ako uzmemo u obzir da će se takve stvari zadržati samo na rečima, možemo da budemo sigurni da će Kokan Đurišić i dalje voditi Tegija po raznim takmičenjima u inostranstvu i da ćemo gledati još mnogo zanimljivih scena četvrtkom uveče.

Tegi vs Čović 1

Tegi vs Čović 2

Tegi vs Čović 3

Tegi vs uključenje

Peđa "Mašina" Jurišević

2007-10-12T21:59:00.000+02:00

Nema krize za Parapsihopatologiju™, dok se "virus parapsihopatologa nezaustavljivo širi" prostranstvima interneta. Tako smo dobili još jedan vid izražavanja parapsihopatološke svesti u sajtu www.parapsihopatologija.com. Rad na sajtu, kao i druge obaveze, zamalo da sruše deadline ovog članka.
Anyway, ove nedelje analiziramo (i zaista, izistinski mrzimo) Predraga Juriševića. Dok se o ostalim komentatorima, mogla naći neka lepa reč, o Peđi ne mogu ništa lepo da kažem. Dakle, on je najgori.

Prvi put sam čuo njegov "komentar" u prenosu utakmice američkog fudbala, koji se tada počeo prikazivati na pokojnom 3K. Utakmica je bila San Francisko 49ers - Philadelphia Eagles. Ostao sam do 3 ujutru budan uz prenos utakmice zahvaljujući odličnoj utakmici i još boljem komentaru, ne Peđe Juriševića, već njegovog sukomentatora, Dejana Golalića (po mom i mišljenju mnogih - najbolji komentator u zemlji, šteta što je otišao u Ameriku i vratio se svojoj profesiji - stomatologiji).

Koliko sam razumeo Peđa je pre početaka NFL prenosa radio na 3K, ali zaista ne znam šta. Kako ga nisam zapazio, pretpostavljam da su ga ostavljali da čita glasove iz offa za kvizove poput 3K Dur ili imitira onaj Amigin glas u nekom kvizu, kada kaže:" Vre-me je i-ste-klo..."

No, počeli su prenosi NFL-a i Peđa je postavio monopol na prenose NFL-a u Srbiji. Na 3K prenosi su išli do njegovog ukidanja, 2005. godine, a od 2006. god. prenosi idu na kablovskom kanalu Sport Klub, već drugu sezonu. Naravno, Peđa je neizbežan činilac tih prenosa, a nažalost od ove sezone bez Golalića.
Dijapazon "njegovih" sportova na Sport Klubu i RTS-u (ne znam koja mu je matična kuća) se proširio i na tenis, fudbal, košarku, hokej (oh,ne), ragbi, trke pasa, sve što zamislite, on prenosi. Kako prebacite kanal - Peđa J. iskače iz njega. Odatle sam i dobio inspiraciju za nadimak iz naslova članka - "Mašina", jer je neumoran. Vikendom radi i preko 8 sati. Užas.

Lična karta

Matična kuća: RTS, Sport Klub
Stil komentarisanja: trtlja, dobra dikcija i neverovatna stamina i endurance
Sportovi: američki fudbal, "evropski" fudbal, košarka, tenis, hokej, ragbi
Specijalnost: am. fudbal
Priprema prenosa: pokupi statistike leadera iz prethodne nedelje i onda time neviđeno smara dok se igra teče

Tehnika prenosa mu se zasniva na izdržljivosti. Nažalost po mene, navučen sam na severno-američke sportove, tako da nam se putevi poklapaju, mene kao gledaoca, njega kao komentatora. On može da priča satima, ja mogu da gledam satima i da kidam živce. Pošto do sada nisam rekao nijedan argument uz moje najgore kletve i kritike, red je da počnem.
Pošto ne vidim ništa pozitivno, analiziraću njegove negativne strane.

1) Trtljanje.

On ne prestaje. Ne dopušta nikom pored sebe da kaže neku smislenu rečenicu. Upada sukomentatoru u reč. Ne prestaje. Meša neznanje sa lupetanjem i ne staje. To je kao kad lavina krene i niko je ne može zaustaviti. Lavina lupetanja, da budem precizniji. Na tenisu, gde bi komentator morao da bude malo smireniji i da pusti gledaoce da uživaju, on trtlja bez prestanka. Tako i u ostalim sportovima... I dalje trtlja...i ne staje...trtlj..ttr...

2) Neznanje

Svaki normalan čovek da je gledao utakmica koliko Jurišević, koji prati NFL preko 6 sezona, morao bi da zna barem elementarne stvari. On, nije makao od one utakmice 49ersa i Eaglesa. Da zlo bude gore, dohvatio se i tenisa, pa tako možemo da čujemo čuveni "behend" udarac, što će značiti da je drugi "fohend". Hajde, to mu se može pripisati i na neznanje mrskog™ engleskog jezika, ali opet... U američkom fudbalu on ne zna osnovne akcije i formacije. Ne zna pravila. Ne zna igrače. Ne zna.

3) Iritiranje gledalaca

Pod ovom stavkom, mogu da stoje i prethodne dve. Međutim, želeo bih da podsetim one koji su kao i ja zavisni od am. fudbala, na kašnjenje prenosa i na 3K i na Sport Klubu.
Na 3K je pre footballa išao neviđeno iritirajući kviz, koji je trajao do 11p.m., a onda bi se uključili u prenos. Tada bi Peđa rekao čuvenu rečenicu: "Uključili smo se u pravom trenutku..." iako utakmice razvaljuje, tačdauna na sve strane, itd.
Na Sport Klubu je prošle sezone pre footballa išao neviđeno iritirajući francuski fudbal, koji je trajao do 10.30 p.m., a Peđa bi opet lakonski odgovorio: "Uključili smo se u pravom trenutku..." Sam Bog zna, koliko je zbog te rečenice slomljeno televizora, čaša...Mislim da sam u tom trenutku bio blizu Peđe, apsolutno ne bih odgovarao za svoje postupke.
Na Sport Klubu je prošle nedelje (a i ove će) pre football išao neviđeno iritirajući prenos ragbija, koji je trajao do 11 p.m., i Peđa je opet rekao: "Uključili smo se u pravom trenutku..." $%$#"!"#%!#"%!#$%$#!%$#!(/(/&(!#"$"!#$#"!

CENSORED BY BLOGSPOT YOU ARE NOT ALLOWED TO SAY SUCH PROFANITIES...BLOGSPOT™

Dobro...Smirih se.

4) Konačno...Jednostavno...Praktično...Fantastično...Neverovatno...Čuveno...

Ovih 6 reči, Peđa vrti tokom svih prenosa. Tenis, fudbal, name it. Sve je tu. Ne morate da ni da ga slušate.
Ide pass Favra, koji demolira odbranu Minnessote, a Peđa:"...-čno...i ko-načno jedan dobar pass, praktično sam igra protiv fantastične odbrane...trtlj...trtrlj...Jednostavno vidite čuvene čilidesice™ 49ers, praktično...".
Sve je tu. To je 1 vrsta zen budizma, ponavaljaš mantru od ovih 6 reči i uprava kanala za koji radiš ti daje platu. Praktično je tako, ali jednostavno je neverovatno da konačno fantastični Peđa dobije čuvenu korpu od Sport Kluba.

Za kraj dva isečka iz prenosa sa Sport Kluba

Hokej

Zašto, o zašto prenosiš hokej, čoveče? Garant će 1 dana, kad baseball dođe u ove krajeve, Jurišević prenositi i MLB...

Football

Sve je jasno...Konačno i jednostavno, ali praktično...

Pozdrav i dođite na

Gojko Andrijašević

2007-10-05T18:18:00.000+02:00

Gojko se pojavio sredinom 90-ih u studiju TV Palma. Tada je ta TV prikazivala (mahom ukradene) prenose španske lige i Gojko se solidno prikazao na tom poslu. Mentor mu je bio niko drugi do pokojni Vladanko, koji je imao velikog udela na stil komentarisanja, ali i život svog učenika.

Lična karta

Matična kuća: RTS-RTB, nekada TV Palma
Stil komentarisanja: dosadan, ima dubok glas koji uspavljuje i na najinteresantnijoj utakmici
Sportovi: fudbal
Specijalnost: utakmice Crvene zvezde, Kup UEFA poslednjih godina, ranije španska Primera i Liga šampiona
Priprema prenosa: najgora moguća

Karijera mu raste pojavljivanjem na RTS-ovim prenosima tokom SP 1998. godine. Tada je urednik RTS-a bio čuveni Žakula, a Gojka je stavljao da prenosi neke utakmice SP-a. Kasnije polako prelazi na RTS, pošto TV Palma gubi bitku oko prenosa utakmica, jer Tata-Brada sve snage ulaže u promovisanje svog ludila.
Na RTS-u se u 21. veku rađa novi tandem najgorih komentatora fudbalsih utakmica: 1 je opisan prošlog petka (Kovinjalo), dok je drugi Gojko Andrijašević. Tokom prenosa Lige šampiona, Gojko i Neđo se menjaju na prenosima, ali je Gojko ima nekako bolju poziciju u RTS-u, pa odlazi na prenos finala LŠ u Glazgov, na utakmicu: Bajer(Leverkuzen)- Real(Madrid). Svi koji su do tada gajili nade da bi od Gojka moglo nešto biti, zaspali su do poluvremena u 1 zaista odličnoj utakmici. Gojko je tu dao sve od sebe da mi zgadi fudbal, iako je Zinedin Zidan odigrao 1 briljantnu partiju i postigao fenomenalan gol za pobedu i pehar LŠ.
Kad je TV B92 otkupila pravo na prenose LŠ, mnogi su odahnuli (ali ne zadugo, prim.aut.), jer su bili srećni što više neće morati da piju litre kafe utorkom i sredom uveče, kako bi ostali budni, uprkos Gojkovom uspavljivanju. Tada kreće nova era u karijeri dueta Gojko/Sunday, gde se njih dvojica expertiziraju™ za prenose engleske Premijer lige. Iako se radi o atraktivnom i dinamičnom fudbalu, Gojko iz vikenda u vikend uspeva da uspava mnogobrojne ljubitelje fudbala.
Strategija RTS-a na promovisanju ovog dajnamajt dua, u prenosima fudbalskih utakmica, istrajava i kad su u pitanju prenosi naših najpopularnijih™ tzv. gej™ timova: Crvene zvezde i Partizana. Nedeljko je dobio Partizan, a Gojku je pripala Zvezda. Izgleda da su se njih dvojica opredelili za klubove za koje navijaju. To se naročito vidi u Gojkovom slučaju, gde on neverovatno navija za Zvezdu, gotovo u rangu 1 Milojka (to je, dakako, nemoguće dostići).
Takođe, Gojko je uvek rado viđen putnik na Svetska prvenstva u fudbalu, pa je tako bio u Francuskoj, Koreji/Japanu i sad u Nemačkoj, gde mu je pripala čast da prenosi utakmice naše reprezentacije. Nacionalni™ tim je pratio i tokom kvalifikacija, pa je i u aktuelnim klafikacijama za EP, on taj koji komentariše naše promašaje i pogodke.

Njegov stil karakterišu brojne poštapalice i nekakve fraze, koje vrlo neumereno ponavlja. Tako da u pregledima utakmica raznih evropskih liga(ranije je išao taj pregled ponedeljkom uveče na RTS2), pošto nikad ne pogleda šta treba da komentariše, niti zna kako je tekao rezultat, govori:

onda je
potom je
zatim je

To izgovori u toku prenosa/pregleda 1 hiljadu puta. Deluje zaista neestetski, što me uverava da mu je rečnik siromašan, kao i da mu je kultura izražavanja na minumumu potrebnom za posao koji obavlja.
Druga priča su takođe zvukovi koje proizvodi upaljač u toku utakmice, zvonjava mobilnog telefona (na koji odmah usmerava pažnju, žrtvujući prenos), navijanje za rezultat na koji se kladio u kladionici, itd. Da ne govorim o tračevima, kako je pokupio strast prema flaši od nekadašnjeg mentora.

Evo svežeg Gojka, takoreći taze, sa tek odigranog 131. tzv Derbija:

To je to za ovu nedelju. Izjalovili su mi se planovi, tako da obećani "najbolji komentator" nije na programu ove nedelje. Nadajmo se da će vesti za sledeći petak biti mnogo bolje.

Nedeljko Kovinjalo

2007-09-28T19:23:00.000+02:00

Zid na koji nailazim, pri traženju informacija o sportskim komentatorima je visok i ponekad neprelazan. O Nedeljku Kovinjalu nema ni jedno slovce na širokim prostorima interneta, a nema potrebe da ponavljam kako sam izmrškan od strane nekog telefoniste kad sam kontaktirao RTS, pošto mi nisu odgovorili na mail. Takođe, nema ni slike Nedeljka Kovinjala na internetu, niti se negde pojavljivao ispred kamere (u skorije vreme), da bih mogao napraviti screenshot.
Nego, da krenemo sa temom. Priča o Nedeljku Kovinjalu je vrlo interesantna. Njegova karijera direktno je vođena ratom u Bosni i Hercegovini. Pretpostavljam da bismo od Nedeljka mogli čuti vrlo zanimljive, tužne i tako tipične priče o ratu, prebegu u Srbiju i životu izbeglice. To je, naravno, sprečeno činjenicom da nisam u mogućnosti da stupim sa njime u kontakt.
Kao i uvek za početak, ukratko o N. Kovinjalu:

Lična karta

Matična kuća: RTS-RTB, nekada TV Sarajevo
Stil komentarisanja: apatičan, prijatnog glasa, uspavljuje, ponekad spoji nekoliko grešaka i lapsusa;
Sportovi: fudbal, atletika;
Specijalnost: Premier League, utakmice FK Partizan, SP i EP u atletici, kao i OI;
Priprema prenosa: korektna; statističke podatke ne koristi pametno, već ih "sipa" za vreme prenosa, što dovodi do zagušenja prenosa

Ono čega se sećam u vezi Nedeljka, je mladi novinar sa TV Sarajevo, koji je radio priloge za kultnu emisiju Sportski pregled (išla je nedeljom uveče). Prijatnog blagog glasa, pratio je, osim Sarajeva i Želje, i Iskru iz Bugojna, Čelik iz Zenice i ponekad Slobodu sa popularnog Tušnja. TV Sa ga je slala i na neka EP u atletici, gde se solidno snalazio.
U Beograd dolazi u predvečerje vihora rata™ (*ovde možda grešim, ali mislim da je Kovinjalo počeo da radi na TV BG, već 1992. godine) i odmah nalazi mesto na RTS-u. Zajedno sa Milojkom Pantićem, prenosi atletska takmičenja, a dobija poverenje urednika sportskog programa i kad su u pitanju fudbalski prenosi. Tako komentariše neke utakmice sa Svetskog kupa u fudbalu 1994. u Americi, a ide (ili prenosi iz studija) i na sva ostala veća takmičenja (osim EP 1996., koji je prenošen na TV Palma u kombinaciji: Vladanko, Gojko, Milojko (?) i fantastični kralj Yu poolla™ Mišo Kovačević).
Tokom druge polovine 90-ih, pa sve do sada, prenosi utakmice FK Partizan. Bio je svedok svih uspeha i neuspeha tog kluba na evropskoj sceni. Posle 1 od nekoliko petardi™, koje je ovaj klub dobio u Evropi, ovu, konkretno u Pragu, od Slavije, Nedeljka je na konferenciji za štampu, napao tadašnji trener FK Partizan, Ljubiša Tumbaković. Trener Partizana je posle toga bio prinuđen da podnese ostavku, zbog pritiska javnosti, obzirom na to da je vređao Kovinjala na zaista sraman način, pominjući, izbeglice, Neđovu majku i druge standardne tekovine šabanskih fudbalskih pregalaca™, kakav je sigurno 1 Tumbaković.

Sledi duži citat iz brifinga, koji je Nedeljko dao posle nemilog™ događaja:

REAGOVANjE NA "SLUCAJ TUMBAKOVIC"

Kovinjalo: "Tuzicu trenera Partizana!"

Buduci da je trener FK Partizan prakticno ostao nekaznjen, a posle stavova iznetih u njegovom saopstenju objavljenom u sredstvima informisanja prinudjen sam da kazem sledece:
Trener Partizana, pravdajuci svoj prostakluk, optuzuje mene da sam neciji glasnogovornik, a aluzijama o narucenim tekstovima, navodi na zakljucak da i ja pripadam grupi novinara koji se time bave. Morace na odgovarajucem mestu to da kaze i dokaze. Optuzuje me trener Partizana da: ".. vec godinama Nedeljko Kovinjalo uporno i po svaku cenu zeli da bude moj najveci kritizer.., nipodistavajuci bas sve sto je vezano za ime i delo Ljubise Tumbakovica."
Duboko se nadam da njegov klub ima snimljene sve prenose na kaseti, da postoji mogucnost da se oni pregledaju. ako u njima bude ijedna recenica koja "rusi lik i delo" ovog coveka, a da to nisu cinjenice, poput onih u prenosu iz Praga, spreman sam istog momenta da napustim profesiju od koje zivim. Na drugoj strani, ja imam dosta pisanih tragova, koji su, mozda, svojim objavljivanjem, za dlaku povecali rejting Partizanovom treneru.
TrenerPartizana osporava novinarima pravo da zadiru u strogo strucna trenerska pitanja, a na drugoj strani, nasiroko ocenjuje struku kojoj se izvinjava. Prilicno kontradiktorno, zar ne?
Sto se tice reci izbeglica, njenom upotrebom trener Partizana nije mene uvredio, pogodio jeste. Mene su roditelji davno naucili da se ljudi dele na dobre i lose, na dobronamerne i zlonamerne, na postene i one druge, a ne po tome ko su ni odakle su, po boji koze niti po verskoj pripadnosti.
Zbog ovoga, pokrenucu tuzbu protiv trenera Partizana i traziti odstetu, a sav novac uplaticu u Fond za izbegla i raseljena lica.
Nedeljko Kovinjalo, novinar RTS-a

Nikad nisam saznao da li je Nedeljko zaista tužio Tumbakovića, ni da li je novac uplatio u Fond za izbegla lica. Za one koji žele da pročitaju kako je ovaj nemio™ događaj propratila strana štampa, evo linka.
Tu priču ostavljamo po strani i idemo da prelistavamo neke video zapise, do kojih sam došao.

Rani radovi

Raritet. Sledi snimak iz 1985. godine, sa pregleda utakmice Iskra (Bugojno, BiH) - Partizan.

Pred rat

Zatim, mladi Nedeljko svojim prijatnim glasom boji prilog iz Sportskog pregleda, sa utakmice Čelik (Zenica, BiH)- Partizan. Dve stvari su interesantne (pored ostalog). Prvo, veoma mi je zanimljivo čuti Kovinjala koji priča ijekavicom, pa se pitam kako je tako brzo prešao na "službenu" ekavicu. Drugo, sve što sam našao na netu vezano za Kovinjala, takođe je povezano sa FK Partizan. Tema za razmišljanje (ili ne...).

Premier League

Poslednjih godina redovno prenosi utakmice engleske Premijer lige. Neko bi pomislio da se specijalizovao i da je postao expert™ za ovo takmičenje, ali ne. Nije. Užasno to radi. Pokušava da spreči uživanje u engleskom fudbalu, nabrajajući beskrajne statistike u stilu koji tim je najviše golova dao u razodblju između 26. i 53. minuta, kao i proseke žutih kartona koji daje sudija...Ništa značajno od Kovinjala se ne može čuti na prenosima engleske lige. Potpuno je beskoristan, osim što na momente iritira svojim neznanjem. Evo 1 vrlo netipičnog snimka (nisam našao bolji, možda stavim neki bolji tokom vikenda)...

Lapsusi

Lapsusi za kraj. Nema ih mnogo, ovo sam našao na internetu.

• "Evo nase maratonke Biljane Jeftic"
• "Tesko je bilo, ali kako kaze nas narod, sve je dobro sto se lose svrsi."
• (Geteborg 1995, 10.000m) "Ko je to sa brojem dvadesetpethiljadastosedamnaest?"
• (Geteborg 1995, maraton) "Ova takmicarka je imala dobar rezultat na Njujorskom aerodromu, a takode ucestvovala je i na Beogradskom aerodromu."
• (Geteborg 1995, koplje) "Stiv Bekli je visok - i tacno 87 metara!"
• (Francuska - Turska, polufinale Kupa Konfederacija):
"Ovo je podiglo moral ne samo igracima Turske nego i reprezentativcima"
"Igraci Turske su postavljeni vertikalno od gola"

Toliko o Neđu. Voleo bih da se aktivira vaša/moja prepiska u komentarima, pogotovo što je Forum zatvoren. Što se tiče sledećeg članka, sa velikim nestrpljenjem čekam odgovor na 1 mail, pa da konačno napišem jednu pozitivnu kritiku o verovatno najboljem komentatoru na ovim prostorima.

Jura Ozmec

2007-09-21T16:40:00.000+02:00

Nastavljam sa ustaljenom praksom, da objavljujem po jedan članak svakog petka u ponoć. Nakon što su dešavanja (EP u košarci i odbojci, te SP u atletici) prevazišla gore pomenutu rutinu, red je da se opet vratim na stari kolosek™.
Danas je na skeneru Parapsihopatologije™, novinar i komentator HRT-a, Jura Ozmec.
Onaj ko bi se usudio nešto napisati na temu sportskih komentatora i novinara, suočio bi se sa vrlo šturim informacijama o datim ličnostima. To je vrlo čudna pojava, budući da se radi o javnim ličnostima, čiji rad prati veliki broj ljudi. Kad sam, npr. pokušao da preko telefona dobijem osnovne biografske informacije o 1 doajenu™ RTS-a, izmrškan sam na startu, tj. kod operatora na centrali. Postavlja se pitanje: da li su novinari iz nekog razloga pod velom tajne™; ili su opet pod posebnom zaštitom države, koja skriva njihove biografije, više nego anekse ugovora o izgradnji auto-puta; ili su, što je najverovatnije, oni samo "mali" ljudi o kojima niko ne vodi računa, dok ne pogreše.
Ovaj smarački deo, zapravo je uvod u moje izvinjenje, što nisam došao do nekih spektakularnih podataka o Juri Ozmecu. Dakle, ostaje mi pamćenje i improvizacija, kako bih ovaj članak učinio smislenim.

Lična karta

Matična kuća: HRT
Stil komentarisanja: dinamičan; žustar, želi da se nametne sukomentatoru (ako ga ima); solidna dikcija, sa sitnim govornim manama; kad povisi glas, skiči;
Sportovi: vaterpolo, atletika,
Specijalnost: atletika, OI
Priprema prenosa: zadovoljavajuća, koristi internet i prilično dobro rasporedi pribavljeni materijal vezan za sportsko takmičenje; ne davi sa statistikama

Nažalost po ovaj članak, nisam puno pratio SP u atletici na HRT-u. Razlozi su poznati. Ipak sam uspeo da ispratim takmičenje u bacanju kladiva, jer je u njemu učestvovala hrvatska rekorderka Ivana Brkljačić. Očekivanja su bila velika, komentatori Ozmec i Sušec su dodatno palili javnost, pogotovo posle najboljeg rezultata u kvalifikacijama. Ivana, kao i mnogi hrvatski sportisti, nije uspela da izdrži taj pritisak, već je takmičenje završila posle 3 hica. Jura je bio razočaran, potpuno je psihički pao, a evo kako je to izgledalo...

Ono što je meni ostalo u sećanju, a tiče se Jure Ozmeca, je EP u vaterpolo, koje se održalo u Kranju, Slovenija, 2003. godine. Tada je tokom čitavog prvenstva, podgrevao strasti navijača u Hrvatskoj. Pozivao ih je da dođu u Kranj, rečima kojih se ne bi postideo ni 1 Milorad Komrakov. Hrvatska je odlično igrala i plasirala se u finale, kao što je poznato većini čitalaca Parapsihopatologije™. Manji incidenti navijača i provokativne izjave pojedinih igrača, obeležile su kvalifikacioni deo turnira. Ozmec je to dočekao blagonaklono, naglašavajući navodno loše suđenje, ali i potencirajući Koraćevštvinu o nekakvim neravnopravnim odnosima u LEN (evropske plivačke organizacije), koji se tiču Hrvata, koji su po njemu u više navrata pokradeni od sudija.
U takvoj atmosferi, došlo je i finale, u kojem su se sastale (tadašnja) Srbija i Crna Gora i Hrvatska. Tokom čitavog prethodnog dana, Ozmec je u svim informativnim emisijama, ponovo pozivao "najvatrenije" navijače da dođu u Kranj, iako je atmosfera pred meč bila užasno uzavrela™. Čitav dan su beleženi sitni incidenti, a pred samu utakmicu, bilo je informacija o maltretiranju prolaznika, ali i demoliranju automobila sa srpskim tablama od strane huligana, koji su taj dan došli iz Hrvatske.
Jura nije spominjao incidente, koje su provocirali huligani, već ih je manirom srpskog komentatora 21. veka, nazivao najvernijim™ i zahvaljivao im se što su došli...Ozmec je davao ton prenosa u stilu "biti ili ne biti", dok su se igrači borili u bazenu. Bilo je groznih parola, koje su stizale sa tribina, Jura se nije obazirao. Naravno, sve je kulminiralo na kraju meča, kad je SCG pobedila. Neki "navijači" su počeli da bacaju stolice u bazen, da gađaju igrače. Nastala je ludnica. Jura je zaćutao. Hrvatski navijači su uspeli da se probiju na drugu stranu bazena, gde su bile komentatorske pozicije i tzv VIP loža. Haos. Jedan navijač je udario čak i Juru Ozmeca što se može svesti na kosmičku pravdu.
Sve je završeno, kako je završeno. Pokoja čvoruga sa obe strane i gorak ukus u ustima. Pitam se da li se Ozmec zapitao, kolika je njegova odgovornost za incident, koji se mogao završiti sa mnogo gorim završetkom...

Evo slike sa te završnice, uz napomenu da nisam uspeo da nađem Ozmecov komentar, već je ovo snimak sa španske TV i SOS-kanala, čisto da ilustruje situaciju na toj vaterpolo utakmici.

Moji pokušaji da nađem nekakav materijal sa HRT-a o tom finalu su propali. Da bih se iskupio dajem materijal sa SP 2007 u Melburnu.
Treća četvrtina:

Sama završnica:

Za kraj moram reći da se nisam iznenadio kad sam saznao da je Ozmec bio glavni urednik sportske redakcije HRT-a, budući da je vrlo interesantan taj spisak gl. urednika sportskog programa. Bio je urednik u dva navrata. Prvi put u razdoblju 2000-02. god., a onda i na kratko u 2007. godini. Prati odličan primer opstajanja od starijeg kolege Sušeca: drži se uspeha i prenosi samo uspešne...

Iz Rusije s ljubavlju, 3. deo

2007-09-16T00:10:00.000+02:00

Da l' je mamuran, da l' je depresivan, tek Korać danas nije bio nizašta. Parapsihopatolozi su i očekivali takvo ponašanje od svog idola, obzirom da je prenosio utakmicu između dve svoje domovine: 1 nametnute - Srbije i druge, koju je uvek voleo - Rusije. Razjeden, u no win situaciji, danas je Duško izgledao vrlo tužan i kao nikad do sad, depresivan.
Danas su pozivani i sveci u pomoć, ali ni u njih nije verovao: "Sad nam ne može pomoći ni sveti Vasilije Ostroški..." Kad to čujete od 1 Koraća, onda se naježite i pomislite kako smo stvarno gotovi.
Kao i uvek, Korać je izolovao krivce za poraz: Janića i Miljkovića. Pljuvao je po njima tokom prenosa, čak je izjavio da bi "Miljkovića bilo pametno zameniti..."
Ni trener Kolaković mu nije po volji. Nalik je na bivšeg trenera Travicu, jer "kao i Travica uvek kasni sa izmenama i traženjem tajmauta..." Dakle, ne samo da zna koga treba uvesti/izvesti iz igre, već je i stručnjak za taktičke stvari. Na potezu je OSS, jer ovakvog stručnjaka ne smemo ispustiti iz ruku.

Kad neće, onda neće
Depresivna izjava iz trećeg seta. Korać se predao, ali zna recept za pobedu. Osim analize Finske ekipe, sa kojom ćemo deliti megdan™ u meču za bronzu, zna da je Nikola Kovačević trebao više da igra.

Anti-Kalimero

Malo je moralo da se oplete i po sudijama. Na sreću, na vreme se zaustavio...

Doviđenja

Doviđenja...

Vladanko Stojaković by Beowl

2007-09-14T15:40:00.000+02:00

Teacherov uvod
Dozvolite da vam predstavim 1 Beowla, koji je želeo da za Parapsihopatologiju™ podseti na nezaboravnog Vladanka Stojakovića. Sjajan članak sa posebnim osvrtom na utakmicu osmine finala Svetskog prvenstva u Americi, Argentina-Rumunija. Uživajmo svi zajedno, sa nadom da 1 Beowlu ovo nije poslednje gostovanje na Parapsihopatologiji™

Moram da kažem da me je sramota što ovu priču počinjem bez makar nekog biografskog podatka o pokojnom Vladanu Stojakoviću. Ovo stoga što je, uprkos generalnom mišljenju koje imam o sportskim komentatorima (zbog čega i gostujem na ovom cenjenom blogu), meni taj čovek zaista ostao u prijatnoj uspomeni. Mislim da ovaj utisak treba malo i pojasniti, tako da ću umesto Stojakovićeve biografije navesti nekoliko razloga zbog kojih bih se danas, ako bih mogao da biram, uvek opredelio za njega umesto za neku od trenutnih vedeta™ sportskih redakcija ovdašnjih televizija.

Elem, zašto tzv. „stara garda“ komentatora, ponikla još u doba JRT i RTB, predstavlja suvo zlato u odnosu na ove današnje? Kako je tako nešto moguće, ako već i ptice na granama znaju za njihove lapsuse, gafove, notorni alkoholizam, a u pojedinim slučajevima (kao što je npr. Dobrosav Gajić) i evidentnu mentalnu zaostalost? Objašnjenje za ovaj paradoks postoji: za tu staru ekipu znamo da su bili i ostali nepopravljive pijandure, poslednji dinosaurusi iz sistema koji je nominalno umro na ruševinama Berlinskog zida, a zapravo je i dalje tu među nama i oličen je u stravičnoj negativnoj selekciji i još strašnijem nepotizmu. To su polupismeni i konstantno alkoholisani mediokriteti kojima su roditelji pre više od 20 godina ostavili sportsku redakciju nacionalne televizije doslovno u porodično nasleđe (i koju će oni dalje ostavljati kao dedovinu svojim kretenastim potomcima – kao što je Božo Sušec već uradio na HRT). Kvaka je u tome što je manje-više jedina razlika između njih i današnjeg „novog talasa“ (koji predvode Gojko Andrijašević, Aleksandar Stojanović, Nenad Stefanović, Smiljan Banjac, Milan Bošković i ostali smarači) ta što su nas ovi matorani godinama uspešno zasmejavali i uveseljavali svojim specifičnim ludilom i/ili umobolnošću. Neki od njih, poput neuništivog Duška Koraća, nastavljaju i danas to da rade. Većina nas se godinama silno zabavljala pamteći ili čak zapisujući njihove bisere, sve u očekivanju novih ljudi koji će najzad učiniti TV prenose sportskih dešavanja nečim normalnim.

Šta se umesto toga dogodilo? Na RTS je nastavljeno dovođenje raznoraznih mediokriteta, preko ko zna kojih veza i kombinacija, s tim da su novajlije svoju nesposobnost da izvale nešto spektakularno sve više nadoknađivale konstantnim izlivima preteranog i neumesnog patriotizma, kao i dozlaboga dosadnim stilom koji ne da vas ne može naterati da zapišete neki biser, već se isključivanje tona često nameće kao jedini način da se prenos nekako isprati do kraja. I dok RTS još uvek može da se koliko-toliko „vadi“ pomoću Duška Koraća ili Nedeljka Kovinjala, na Pinku i B92 je potpuna katastrofa, Eurosport na srpskom da ne pominjem. Ovo pogotovo važi za B92, čiju sportsku redakciju čine ljudi koji sebe smatraju urbanim profesionalcima koji su nakon dugog perioda mraka stigli da auditorijumu najzad pokažu kako treba da se odradi profesionalni prenos nekog sportskog događaja, npr. Lige šampiona. Na žalost, pompezno najavljivane nove zvezde srpskog komentatorskog neba uspele su jedino da budu tragično i neopisivo dosadne u svojim uzaludnim pokušajima da sebe prikažu kao nekakve poznavaoce igre i profesionalne novinare koje smo godinama čekali kao ozebli sunce. Njihove isprazne budalaštine ne da mi nisu smešne, i ne da ih ne bih zapisivao/pamtio, nego mi se od istih u najmanju ruku spava a veoma često i povraća. Potpuni smor i rapidan gubitak interesovanja za utakmicu koja se gleda se podrazumeva i sa njima u studiju (ili još gore, na licu mesta) je zagarantovan.

Dakle, na jednoj strani (RTS) imali smo 100% prirodne, nepatvorene idiote koji su prirodno nadareni retardi, i samim tim su nosili jednu solidnu crtu smešnog dok su nam uništavali svaku utakmicu koju smo gledali na toj televiziji. Smešni su nam, baš takvi kakvi su, jer ako je već zbog njihovog idiotizma propalo ozbiljno gledanje fudbala ili nekog drugog sporta, onda daj barem da se malo zabavljamo. U prilog tome ide činjenica da nas, eto, ne mrzi da
zapisujemo njihove budalaštine i razmenjujemo ih preko Neta. Od tih likova čovek zna da ne može da očekuje bilo kakav nivo profesionalizma ili kvaliteta, pa mu onda nekako dođe logično da im se prepusti.

Na drugoj strani imamo umišljene smarače koji sebe smatraju za bogom dane profesionalce ali im - budući da nemaju tu urođenu, socrealističku crtu umobolnosti - ne uspeva čak ni da budu na momente zabavni u svom beskrajnom lupetanju. Jedino im uspeva da budu dozlaboga dosadni i iritantni. Cela ta ekipa zajedno ne vredi koliko jedan ispodprosečan komentar Vladana Stojakovića (i to bez viskija). Konsekventno, ako već nema šanse da iko normalan dobije posao u sportskim redakcijama, onda mi je bolje da se tokom prenosa smejem (makar i od muke) neko da me surovo zrači neko ko je šatro nov a u stvari je još jedan u nizu retardiranih sinčića koji se od prethodne generacije razlikuje po tome što je malo manje pijan i ne pravi spektakularne „on air“ gafove već samo i isključivo smara.

Nazad na temu, odnosno na Vladana Stojakovića, uz 1 podsećanje na neke od njegovih zlatnih momenata iz 80-ih godina prošlog veka:

• „Da,da... Dođi 'vamo bato, to se ne sme... Žuta karta!“
• Na čuvenoj utakmici Keln – Crvena Zvezda (3:0): „Polster, Polster… grhmm… hrghrmmm…(dvadesetak sekundi gušenja u duvanskom dimu)… Da vidimo sada zašto su se igrači Kelna kao po komandi svi povukli na svoju polovinu… Da, to je 1:0 za Keln…“
• Na utakmici Jugoslavija - DDR: „Kakav šut i izvanredna intervencija Ljukovčana.... Samo malo, da vidimo zašto se Nemci raduju… Aha, Nemačka vodi sa 2:1…“
• Još jedna utakmica Crvene Zvezde u Kupu UEFA: „I to je lagana lopta za golmana Stojanovića… (pauza od dobrih 30 sekundi)… Ne, izgleda da je ipak bio pogodak…“
• Utakmica Jugoslavija – Engleska, Srećko Katanec prolazi između Krisa Vodla i Glena Hodla koji se pri tome sudaraju glavama i obojica ostaju na travi razbijenih glava: „Katanec... Katanec… Hahhhahahahahahhahahahahaaa!!!"
• „Dobro vam veče dragi gledaoci, javljamo se iz Londona, sa stadiona Park prinčeva..“
• „Na stadionu se okupilo oko 30 hiljada dinara...“
• Ponovljeni snimak posle 1 šanse: „A evo sada identične situacije…“
• „Drulović ulazi u šesnaesterac i… Padni tu!!!“
• „Oko lopte su Stefanović, Kovačević i Petković…“ (oko lopte su bili Krupniković, Sakić i Adžić)

Vladan Stojaković je početkom zloglasnih devedesetih nekako pao u zapećak fudbalske ekipe RTB. Da li su bili u pitanju problemi sa alkoholom ili nešto drugo, tek, najvažnijih prenosa se dokopao poludivlji Milojko Pantić koji je ispratio Crvenu Zvezdu do titule šampiona Evrope i sveta komentarima koji se i danas vrte u mnogim radio i TV džinglovima. Njegov stil se prilično razlikovao od Stojakovićevog, koji je bio prilično miran i tih, neverovatno usporen (do granice stondiranosti) i ne pamtim da je ikada koristio TV prenose za političke tirade. Nasuprot njemu, Pantić je bio krajnje agresivan, često je urlao bez ikakve kontrole i naravno nije propuštao nijednu priliku da podseti gledaoce na 1 sveopštu zaveru protiv Jugoslavije i svega što je naše™. To ga je činilo savršenim šrafom medijske mašine koja je puštena u rad 1991. godine.

Ipak, Vladan Stojaković se vratio na scenu u najboljem mogućem trenutku – za SP 1994. godine u Americi. Ovaj fantastičan turnir ostao je upamćen po nekoliko nezaboravnih utakmica (kako u grupama, tako i u završnici), a najspektakularniju od svih (Argentina – Rumunija, u osmini finala) iz studija je komentarisao upravo Stojaković. Zadržaćemo se malo duže na ovom nezaboravnom događaju.

Utakmica je počinjala negde oko 23h, i jedva sam se odlučio da je ipak gledam jer mi se užasno spavalo. Međutim, pospanost je nestala nakon manje od pet minuta prenosa u koji je Vladan Stojaković ušao pojačan stručnim konsultantom™ Miletom Kosom – retko viđenim umobolnikom koji je još tada imao više od 130 godina i dan danas ima svoju emisiju na SOS kanalu! Obojica su bili pripiti, ali dok je kod Stojakovića alkohol izazvao već opisanu stondiranost i lagane, opuštene rečenice, Mile je potpuno pomahnitao. U studio je došao sa fiks idejom da se baš te večeri održava centralna proslava Dana mržnje prema Argentini, što je demonstrirao najgorim uvredama koje je bez prestanka sipao na račun argentinskih fudbalera. Usput je vikao, psovao, neprestano upadao Stojakoviću u reč na kraju potpuno nekontrolisano urlao. Teško da je u bilo kom trenutku bio svestan činjenice da se nalazi u živom programu koji - bez obzira na sankcije i sve što se u tom trenutku dešavalo u teško obolelom srpskom društvu - ipak ima određene granice. Srčanog udara ga je spasila činjenica da su Rumuni pobedili sa 3:2 i otišli u četvrtfinale, a evo kako je hronološki to izgledalo:

11. minut: Argentinci izvode sjajnu akciju iz koje Abel Balbo izlazi sam pred rumunskog golmana Florina Pruneu, ali ovaj lepo brani njegov šut. Stojaković hvali Pruneu, ali mu Mile upada u reč: „Bila je to više greška ovog napadača Balboa, golman je beznadežno krenuo napred, prosto je nemoguće iz takve situacije ne reagovati na pravi način... Meni se taj Balbo ne sviđa ni u timu Rome, moram da priznam… Gledao sam ga više puta na televiziji i potpuno mi je jasno zbog čega je Roma tako slabo plasirana, i pored toga što ima našeg Mihajlovića i još par odličnih internacionalaca u timu... GOL!!!"

(u svom Balbo-zanosu, Mile nije primetio niti je Stojakoviću dozvolio da primeti kako su Rumuni već otišli u kontru i dobili slobodan udarac iskosa, iz kojeg je Ilie Dumitrescu postigao jedan od najlepših golova na turniru)

14. minut: Argentina je u napadu, Gabriel Batistuta varkom prolazi uz gol-aut liniju ali ga Dan Petrescu ruši sa obe ruke. Čuveni sudija Pierluigi Pairetto odmah svira penal. To je ovako izgledalo:
Stojaković: „Ortega… Dobra lopta za Batistutu, ali šta sada učiniti… Spretan dribling Batistute…“
Mile: „PENAL JEBOTE!!!“
Stojaković bezuspešno pokušava da uspostavi kontrolu: „Pao je Batist…“
Mile (upada): „A ne, to je za mene indirekt, klasična opstrukcija!!!“

19. minut: Jose Antonio Chamot i Gheorghe Hagi guraju se za jednu loptu, i Chamot koristi priliku da Hagija malo ćušne u rebra dok sudija ne gleda. Na to će Mile: „To je ta prljava igra koja odlikuje Argentince, za razliku od Brazilaca koji su gospoda!“

20. minut: neverovatna akcija Rumuna za 2:1; Hagi iz mesta daje pas na peterac, odnekud utrčava Dumitrescu i po zemlji plasira loptu između Luisa Islasa i stative – ne onom nogom kojom je natrčavao na loptu, već drugom! Dok se radovao, bacio je čudan pogled prema aut liniji, pa je na trenutak izgledalo kao da je linijski sudija nešto mahao. Naši domaćini su to ispratili ovako:
Stojaković: „Hađi… iiiiiiii… 2:1!!! Ponovo Dumitresku., međutim, da vidimo s…“
Mile ponovo ne dozvoljava završetak rečenice: „Je l' poništen?!“ (sa užasnom dozom straha i neverice u glasu)

U drugom poluvremenu Rumuni postižu i treći gol - iz jedne od najlepših akcija i verovatno najbolje kontre ikada izvedene na svetskim prvenstvima. Stojaković je ovo ispratio prilično profesionalno, dok su se sa Miletove strane smenjivali uzdasi, roktanja, groktanja i nekakav čudan ropac zadovoljstva.

Argentinci su zatim uspeli da smanje na 3:2 (gol je naravno postigao Balbo) i ušlo se u neverovatnu završnicu u kojoj su se smenjivali argentinski napadi, rumunske kontre i polukontre. To je dodatno razbesnelo odavno proključalog Mileta koji nikako nije mogao da se pomiri sa činjenicom da Rumuni posle svake osvojene lopte idu u napad umesto da kradu vreme. U jednom trenutku, Ion Lupescu je poveo kontru 3 na 1, ali je pogrešio i dao pas pravo u noge Nestoru Sensiniju. Usledio je Miletov urlik: „Pa daj, daj, daj!!!... Gde tamo?!?!?!"

Par minuta pred kraj, nova kontra Rumuna; ovog puta Petrescu odustaje i odlučuje da stane na loptu, što je Mile ispratio neverovatnom mešavinom infarkta i orgazma: „Sada treba da odigraš polako, da ne forsiraš!... ČEKAJ, STANI!!!... Taaako… Taaako… “

Tu je najzad i Stojaković, kome je do tog trenutka sve manje-više bilo ravno do Kosova, odlučio da interveniše: „Mile, malo si se uzbudio...“
Odgovor je stigao kao iz topa: „Pa ja sam Evropejac, navijam za Rumune… Volim ja i latinoamerički fudbal, ali Argentince – NE!!!“

Šta reći, osim da neke stvari novac ne može da kupi…

1995. godina je donela novu priliku za Stojakovića, kada ga je TV Palma angažovala da odradi prenose utakmica Umbro Kupa čiji je domaćin bila Engleska a učestvovali su još Brazil, Švedska i Japan. Bio je to 1 zanimljiv turnir a Stojaković je tokom istog podsetio na svoje najbolje dane jer su uz njegovu pomoć sve utakmice bile više nego interesantne za gledanje.

Ako se ne varam, Palma je potom krenula i sa prenosima Bundeslige. Izgledalo je da se sprema svojevrsno zezanje i 1 uživancija™, ali TV prava očigledno nisu bila plaćena i prenosi su obustavljeni posle samo par utakmica. Na žalost, to je bilo sve od Vladana Stojakovića koji je umro 15. januara 1998. godine. Slobodan sam da ga ubrojim u simpatičan deo ondašnje ekipe i 1 potpuno nedostižnu veličinu za sve današnje Boškoviće, Stojanoviće, Andrijaševiće i ostale udave.

Iz Rusije s ljubavlju, 2. deo

2007-09-12T23:26:00.000+02:00

Duško Korać je prenosio utakmicu Srbija-Slovačka, na EP u odbojci u St. Peterburgu. Činjenica je da Korać nije bio trezan 1 sekunde od kako je kročio na tle majčice Rusije. Činjenica je i da Korać nepravedno deli "minutažu" sa bezličnim kolegom Simićem. Činjenica je da Korać nema blage veze o odbojci, što prenose čini zaista originalnim. Takođe, Korać je u velikoj formi iz nekoliko razloga, od kojih su najvažniji:

Nalazi se u duhovnoj matici, pravoslavlje, plavi krug i u njemu zvezda, itd.
Alkohol je jeftin i na dohvat je ruke
Prilično dobro igramo

iVAn, iVAn

Verovatno se većina čitalaca Parapsihopatologije seća OI u Sidneju i odbojkaškog turnira, na kome smo na kraju završili kao šampioni. To je bila debitanska godina za Ivana Miljkovića, danas jednog od najboljih svetskih odbojkaša. Korać je tada, na prvoj utakmici naše reprezentacije, kada smo izgubili od Rusije (da li?), direktno prozvao Ivana kao najvećeg krivca za poraz, rečima: "Ako izgubimo, krivac za to će biti mladi Miljković." Sećam se da smo porodično gledali taj prenos, i pamtim da smo se posle te rečenice pogledali u 1 neverici.
Danas je druga priča na komentatorskom meniju 1 Koraća. Danas je Miljković, zapravo iVAn (sa nepravilnim naglaskom na poslednjem slogu, aludirajući na ruski izgovor), iVAn Grozni. Koristi svaki Miljkovićev poen da to naglasi. Sledi slabi primer, bilo je i jačih™ danas, ali nisam uspeo da ih snimim.

Spasiba

Rusija je majčica, Rusija je sve. Ona nam daje alkohol, ona nam pruža jeftino uživanje u istom. Ako je u Srbiji sramota biti pijan, u Rusiji nije. Korać to zna i on to voli i poštuje. Ruske reči izlaze iz Duškovih usta nesvesno, ali često. Jedna je majka - Rusija.

Nema zime za eskime 2

Šta reći, čovek već nekoliko puta ponavlja kako "nema zime za eskime." Prvu verziju imate u članku "Iz Rusije s ljubavlju" ...

Sećanja...

Već sam spomenuo OI u Sidneju i Koraćevu rolu u pljuvanju Ivana Miljkovića, a sada imate prilike da pogledate i video insert u kome D.K. hiperbolično pripoveda o tome, kako je Vladimir "Veliki" Grbić osvojio ključni poen u finalu turnira na OI.

Opet, kažem, ponavljam™, da sa posebnim nestrpljenjem čekam da vam postavim na čitanje Beowlov članak o Vladanku Stojakoviću. Vidimo se u petak oko ponoći...

Intermeco: Retardi sa Foxa

2007-09-11T21:49:00.000+02:00

Prvo da se izvinim što par dana nisam pisao i time nisam opravdao 1 renome, koji Parapsihopatologija™ zahteva. Pripreme kluba koji treniram odnele su mi svo slobodno vreme tokom vikenda, a poraz koji sam doživeo, uslovio je 1 laganu depresiju, iz koje lagano izlazim.

Sledeći članak treba shvatiti kao crticu sa TV sportskog neba srBskoga™. Reč je o TV Fox i njihovim, već čuvenim, prenosima wrestlinga iliti profesionalnog rvanja, odn. popularnih kečera. Sam "sport" ne zaslužuje previše komentara. Reč je o shit foliranju nekakve tuče, rvanja, čija forma podseća na klasične pornjave: potezi koji se ponavljaju iz meča u meča, isti glumci u razičitim pozama i ulogama, loša gluma...

Fox je, dakle, obogatio etar ovim shit sportom, ali i doneo mlade zvezde sportsko-komentatorske scene, čija imena nisam uspeo da saznam. Nema ih na sajtu Fox TV, a nisam uspeo da čujem u današnjem prenosu.

Imam dva snimljena video isečka, pa da ih predstavim redom.

Kako životinji objasniti

Možete se uveriti u originalnost prenosa ovih talentovanih momaka, koji uz dvojac sa Eurosporta i uz dvojac sa Avale, trenutno vode po besmislenosti i gluposti koje se pojavljuju prenosu.

Šampion koji još nije šampion

Uz klasično urlikanje, možete dobiti i koji lapsus. To je najmanje bitno - najbitnija je zabava.

Toliko u ovom intermecu. Na sličan način će biti opisani i gore pomenuti slični komentatori sa Avale i Eurosporta.
U petak ćete imati prilike da pročitate članak 1 Beowla o 1 i jedinom Vladanku Stojakoviću.

Iz Rusije s ljubavlju - Korać

2007-09-06T17:03:00.000+02:00

Korać je na licu mesta™, pijan je i ownuje ceo medijski prostor...
Prijatno me je iznenadio RTS, slanjem 1 Duška u Rusiju. Nisu bili svesni u šta se upuštaju. Rusija je Duškova Meka. Nalazi se na izvoru svoga bića i naravno, nalazi se među mokrom braćom.

Sledi nekoliko snimaka bez komentara...

1

2

3

4

5

6

Nema zime za eskime

Kraj

Dule sutra ima slobodan dan, ne znam da li ću biti u mogućnosti da snimim njegov prenos u subotu. U svakom slučaju, pratim Duškove akcije, a čini mi se da će ova biti jedna od zanimljivijih.

Specijal: Eurobasket 07, 3. deo i kraj

2007-09-05T20:48:00.000+02:00

Odmah idemo na snimke, pošto je događaja bilo na pretek...

Lončar o sudijama

Lončar je u prenosu utakmice Izrael - Srbija, bio nešto tiši i ćutljiviji nego li protiv Grka. Međutim na početku je dao svoje viđenje konačnog rešenja™ sudijskog pitanja. Standardno: "Ne bih se bavio suđenjem, ali..." Mada, mora mu se priznati što je zaustavio Šarenca u jačem™ pljuvanju po sudijama.

Granada

Očekuju nas velika uzbuđenja, zato 1 kraći intermeco: Šarenac u ulozi putopisca, neprocenjivo.

Kraj 1
Došao je i poslednji minut utakmice sa Izraelom. Stalno preplitanje nade i spremanja za suočavanje sa činjenicom da ćemo ispasti. Neverica.

Kraj 2

Konačan sudar sa realnošću. Kraj svih nada™. Lončar vidno smoren. Šareni se oštri za završni govor.

Šarenčev lament

Posle završetka utakmice, Šarenac je otvorio dušu. Nešto slično kao i Denda posle poraza u 1/4 finalu EP 2005.

Strajnićev lament
Čak ni legendarni poollovac™ Strajnić nije mogao bez patosa. (šaputanje: ovde možete videti zaista prefinjenu scenografiju, koju su osmislili art direktori RTS-a. Retko se viđa takav spoj profesionalizma i modernog, uz naravno, pomalo nepotrebnog artizma)

1 jaka™ emocija

Završni intervjuu sa 1 Mokom, koji zaista bez vrdanja vodi Šarenac. Solidna pitanja za tipične Mokine patetične odgovore: "srce, bla, bla, srpska duša, emocija..."

Specijal se ovde i definitivno završava, iako je ostalo još puno do kraja Eurobasketa. Dva su razloga:
1) Prenosi više nisu interesantni za Parapsihopatologiju™, jer nema 1 emocije.
2) Nema Dende. Sramotno je juče izostavljen sa prenosa Hrvatska-Španija, gde je mikrofon stavljen u ruke, jednom od najgorih komentatora, šaptaču Krivokapiću. Navijački rečeno: Tijaniću, sam se menjaj.

Pozdrav do sledećeg čitanja.

Dodatak: Теgeltijin lament...

Sami prosudite koji je ovo šljam od čoveka.

Specijal: Eurobasket 07, 2. deo

2007-09-04T22:45:00.000+02:00

Drugi dan Eurobasketa doneo je utakmicu protiv evropskih prvaka Grka. Očekivao se težak poraz, ali su naši uspeli da odu u produžetke i tu izgubili, posle serije grešaka. To nije važno za Parapsihopatologiju. Važni su Straja, Dobrosav, Šarenac i njegov stručni konsultant, iznenađenje večeri - proslavljeni as™ Nikola Lončar.

Straja, pa Dobrosav

Počelo je uključenjem iz 1 poolla™, koji autoritativno vodi Predrag Strajnić, uz fenomenalnu, nikad viđenu scenografiju, koja odiše 1 kreativnošću, inače kreativnih poslenika RTS-a. Zabezeknuto sam stajao pored malog ekrana mog monitora, kad sam video/čuo da intervju sa Vlade Đurovićem (našim proslavljenim™ trenerom) vodi nepravedno zapostavljeni Dobrosav Gajić. U intervjuu se standardno obraća sa: "Đuroviću,..."

Lončar

Nikola Lončar je za sada obeležio prenose i svojim pojavljivanjem u prenosu Srbija-Grčka, definitivno je skrenuo pažnju Parapsihopatologičara na sebe. Biće pod budnim okom i uhom, u nastavku prenosa sa Eurobasketa. Šareni mu je odlično asistirao, tako da su napravili klasičan šit treš rts prenos, uz krajnje navijačko i neobjektivno komentarisanje, na šta su nas, uostalom, poslenici RTS-a i navikli. Nikolina rečenica: "...malo kompanzacije ne bi nam, što se kaže, loše došlo...", već sada može da dobije oreol u vidu trademarka "™", koji je itekako teško zaslužiti.

Miličić i Miličić

Verovatno ste već svi čuli šta je izjavio Darko Miličić u pres zoni, gde se daju kraći intervjui posle utakmice. Skrenuo bih pažnju na novinara (to je ipak tema Parapsihopatologije™), koji kaže: "Dobro ste se šibali?" Definitivno je taj novinar paradigma sportskog novinarstva u Srbiji, danas. Više nego ikada 1 doajeni™ su obojeni u žuto, tragaju za skandalima i istima se vesele. Pa bilo to i "istraživanje" o neuspehu 1 Klementea, kad novinari Žurnala o toj temi pričaju sa trenerima naših fudbalskih klubova, ili pojedini tekstovi i emisije posvećene suspenziji Partizana iz UEFA kupa.

Click here to get your own player.

Načuh da će RTS prenositi i Rusija-Grčka, tako da se nadam debiju 1 Dende. Nadam se da RTS neće propustiti da postavi legendu ispred 13''.

Specijal: Eurobasket 07, 1. deo

2007-09-03T18:50:00.000+02:00

Prvo da ukažem na neverovatni tempo 1 Parapsihopatologije™. Taman što smo završili specijalno izveštavanje sa SP u atletici iz Osake, odmah počinjemo sa novim poduhvatom, Eurobasket 07.
Drugo, želim da iskažem nezadovoljstvo što je put Španije pošao 1 Šarenac, a ne nezvanični junak ovog bloga, Petar Denda. Takođe, RTS se odlučio za samo jedan prenos na dan (i to tzv. naše™, tzv. reprezentacije), što mi opet daje za pravo da iskažem još veće nezadovoljstvo i uputim gomilu psovki na račun direktora RTS-a i RTS-ovih poslenika.
Treće, svima je jasno da tzv. Naši neće ništa napraviti u Španiji, tako da mirne duše možete da se smirite i obratite veću pažnju na komentar nego na samu utakmicu.

Utakmice će, dakle prenositi Šarenac. Snimio sam neke fragmente prenosa Srbija-Rusija , sa otvaranja šampionata. Pa da idemo po redu:

Uvod

Kolega™ Strajnić drži pooll™ i daje 150% svojih mogućnosti. Treš lik sa huge upsideom, smara i greši...Tako RTS-ovski. Kolega Šareni se javlja iz GrAnade, dok kolega Strajnić zove GrEnadu. I tako par puta.

Gubimo

Počinje utakmica i kolega Šarenac je u blagom downu, kad je video kakvo nam se zlo sprema™.

Agonija

Vođstvo Rusa se povećava, a Šarenac tone li tone...

Nada

Stižemo Ruse na samo -2, Šarenac se diže i očekuje se preokret, ali...

Dno

Završavamo utakmicu porazom, užasno smo igrali i na samom smo dnu. Šarenac takođe. Kako i ne bi.

Šarenac ne pravi puno grešaka, poznaje košarku,ume da prepozna i vrstu odbrane i gde su greške u postavci napada, ali vredi ga slušati. Što se mene tiče, moj poklič je: Hoćemo Dendu!

Specijal: Korać, Osaka 2007 - 6. deo

2007-09-02T15:25:00.000+02:00

Došao je i poslednji dan SP u Osaki. Korać je prenosio ono što ga više interesuje - ženske takmičarke, onako tanušne i ženstvene, sa sve prsima.

Kajsin čip
Žao mi je što je Kajsa Berkvist tako rano ispala. Prošle godine u Stokholmu je navijao za nju, a ove sezone, nije imao prilike. Ovo mu je bio jedini susret sa njom i tu objašnjava zašto je Kajsa tako posustala, na našu i njegovu veliku žalost.

Blanka nema herca
Druga skakačica kojoj je, sa pravom, posvetio punu pažnju, je hrvatska rekorderka Blanka Vlašić. U nekoliko navrata (imate prilike da vidite samo jedan isečak), ponavljao je istu priču: kako Blanka nema herca za velika takmičenja, iako je super, itd. U okviru jednog od metafizičkih izleta, dok je komentarisao Blanku, uzgred je pomenuo "da su Hrvati poslali 12-članu ekipu u Osaku", a poruka je - a ja sam ispred 13 inča...

Oproštaj
Došlo je vreme oproštaja i rastanaka. Ovim se Korać oprašta od čitalaca Parapsihopatologije™.

Bilo mi je zadovoljstvo predstavljati vam legendarnog komentatora Duška Koraća na njegovom komentarisanju SP u atletici u Osaki(ispred 13 inča). Dešavalo se svašta. Većinom su to bili suvisli komentari, koje bi izgovorio i svaki drugi komentator: praćenje vremena raznih trka, koliki je svetski rekord u pojedinim disciplinama, šta je ko ranije osvojio, itd. Duško takve i slične podatke izgovara na drugačiji način, gde se vidi koliko uživa dok radi, što je preduslov za dobro vođenje prenosa, ali i za bilo kakav drugi posao.
Volim Duška, sa svim njegovim manama, on čini prenos drugačijim i boljim. Parapsihopatologija™ počiva na njemu, kao na kamenu temeljcu i zato će svaka njegova akcija biti propraćena na sličan način. Nadam se da ćemo ga imati prilike slušati u komentarima odbojkaških evropskih prvenstava (voleo bih da ga vidim na ženskom EP), ali i u nekoj vaterpolo akciji, iako je to sport u koji se uopšte ne razume.

Na kraju zahvaljujem svima koji su pratili ovaj Specijal™. Blog prati događaje, a sledeći poduhvat je Specijal: EP u Španiji, a.k.a. Denda vs Šareni. Takođe, u toku naredne dve nedelje sa zadovoljstvom vam mogu najaviti i dva gostovanja legendi Foruma B92: Beowl (Vladanko) i ikar (Višković). Dakle, puno događanja na Parapsihopatologiji™, koja je u toku poslednje dve nedelje probila sve rekorde čitanosti. Prosto su neshvatljivi brojevi posetilaca bloga, koji se povećavaju iz dana u dan.

Pozdrav do sutra, kad počinje Specijal: Denda vs Šareni

Specijal: Korać, Osaka 2007 - 5. deo

2007-09-02T11:20:00.000+02:00

Korać mrtav...Ovo je do sada bilo najgore. Metamorfoza Koraća u Kovinjala, izvršila se u potpunosti. E moj Duško, konačno si podlegao RTS-RTB moćnicima. Ko je meni bio idol...

Mrtav k'o konj

Bez komentara.

U nedelju očekujem Koraća na prenosu ženskog skoka u vis, gde će se takmičiti sa Sušecom u obožavanju tela 1 Blanke Vlašić. Valjda će se iskupiti za propali subotnji dan.

Specijal: Korać, Osaka 2007 - 4. deo

2007-08-30T13:19:00.000+02:00

Posle dva radna apatična dana, Korać se danas vratio u velikom stilu. Ne znam odakle da krenem da nabrajam crtice sa današnjih prenosa. Duško je danas prenosio kvalifikacije u skoku (s) motkom, dalj (M), 400m prepone (Ž), 200m (Ž) polufinale.

Arivederči

Počelo je jako™, gotovo prejako™, iako se Duško uključio tek posle pola sata smaranja 1 Sundaya.

400m , žene

Usledio je mali intermeco u vrhunskim komentatorskim kapricima à la Korać. Primer imate na snimku prenosa 400m. Mada je i ovde nagovestio svoju vrhunsku formu sa nesuvislim komentarima upućenim učesnicama trke...

Tandara-mandara ili Kratohvil 2

Teza o Jaroslavu Kratohvilu (videti prethodne postove), razvila se u čitavu teoriju. Vrhunski. Nenadjebivo. Umetnost.

Lament nad Powellom

Juče je plakao nad sudbinom srpske atletike, danas je zajecao nad sudbinom Majka Pauela. U dve reči: sudbina je nekom majka, a nekom maćeha™...

Edip

Interesantno kako se na prilično karakterističan način, Duško poigrao sa grčkim mitom o Edipu, kad je mit povezao sa italijanskim skakačem u dalj, koga majka prati na sva takmičenja i bodri na vrlo specifičan način.
možda se malo slabije čuje (Duško je malo utišao), ali pojačajte...

Marie - Jose

Dodela medalja za žene na 400m prepone, donela je Dušku predivno iznenađenje u vidu izuzetno™ zgodne i atraktivne Mari-Žoze Perek, koja je dodelila medalje u toj disciplini. Usput smo saznali i par velikih istina: zasviraj i za pojas zadeni, sve u svoje vreme...Uz obavezno pričanje dok se intonira himna.

Veliki dan za Duška i za Parapsihopatologiju™. Posle par sušnih dana, kada sam mukom morao da tražim karakteristične izjave i isečke koji su adekvatni za 1 nivo™, koji Parapsihopatologija zahteva, danas sam mogao da snimam ceo dan i članak se sam napisao.
Sutra je verovatno day-off za Duška. Bićemo prepušteni Kovinjalu i izuzetnom™ Simiću, dok se Duško vraća za poslednja dva dana trajanja Šampionata.

nastaviće se...

Specijal: Korać, Osaka 2007 - 3. deo

2007-08-29T23:36:00.000+02:00

Duško Korać čita blog...To je sigurno, jer kako drugačije objasniti njegovo uzdržavanje od alkohola, "tri put meri 1 seci" filozofiju komentarisanja, manjak prostora u etru, nepojavljivanje prilikom prenosa ženskog skoka s motkom, komentarisanje gotovo isključivo "muških" takmičenja, itd.

Uzimajući u obzir njegov prethodni rad, kao i prethodna 2 dana SP, Duškov treći radni dan je prošao mirno, gotovo previše mirno...Mnogo mi je to sumnjivo. Ali, evo kako Duško započinje prenos:

Lament nad srpskom atletikom

Mogli ste videti kako Korać opravdava 1 mikroba, 1 dno od čoveka, tzv Topića...Ne bih da polemišem o Topiću, ali ne mogu da verujem da Duško pokušava da traži opravdanje za neuspeh? No, nebitno...Vratimo se temi.

Dodela medalja za ženski skok s motkom

Iako je, na moju veliku žalost, propustio komentarisanje Јеlene "Голубие глаза" Išinbajeve i nove miljenice Stučinski, Duško je po svaku cenu morao da prenosi bar dodelu medalja izuzetno™ zgodnim skakačicama s motkom.

Ono što, nažalost, nije zabeleženo na prethodnom snimku je lapsus, kada se pokazalo da on nije pratio samo takmičenje, već je pretpostavio da je Stučinska (odustala u toku takmičenja) osvojila srebro, pa se dobrano™ iznenadio, kad je video Čehinju Badurovu. Naravno, standardno je njegovo pričanje za vreme intoniranje himne, čak i kada je u pitanju njegova (nekada?) omiljena. Takođe, mogu definitivno da zaključim, kako mu Jelena I. više nije omiljena, jer je izgubila njegovu viziju tanušnosti™ i nabildovala se, te više ne možemo spajati estetsko sa skokom s motkom.

Skok u vis

Za kraj nekoliko snimaka, Koraćevog prenosa skoka u vis za muškarce. Radi se o vrlo kontrolisanom prenosu, zbog koga sam i izrazio sumnju da Duško čita blog...

Želeo bih da mogu da se nadam da će nam se Duško vratiti sutra u punom sjaju i glamuru, ali mislim da će se nastaviti njegovo pretvaranje u Kovinjala. Nažalost, na RTS-u samo bezlični imaju prođu, a Korać je to izgleda shvatio. Ne daj se, Duško!

Specijal: Korać, Osaka 2007 - 2. deo

2007-08-27T17:03:00.000+02:00

Treći dan SP u Osaki, a Duškov drugi radni dan, protekao je u relativno mirnoj atmosferi. Recimo da je Korać bio mamuran (prenosi počinju u kasno jutro), a da ga je i Kovinjalo dodatno uspavao.

Početak je bio lagan, što se može videti iz najave takmičenja u troskoku. Juče sam primetio da Korać ne komentariše muške atletičare, a ovog puta me efektno demantovao. Bio sam pomalo razočaran, jer je delovao prilično apatično, za razliku od jučerašnjeg izuzetno vatrenog raspoloženja.

Dok je Kovinjalo standardno i rutinski sprovodio Kovinjalštvinu™ (smaranje uz puno lapsusa), Duško je bio očigledno isfrustriran činjenicom da ne dobija priliku da komentariše izuzetno™ dinamičan dan na takmičenjima u Osaki.
Tada dolazi na red finale za žene na 100m, šlager večeri™, jer u njemu nastupa izuzetno™ simpatična Kristin Aron iz Francuske, žena, a ne devojka.
Prenos trke na 100m razdvojio sam na 4 dela (Najava, Trka, Prsa, Prsa Prsa Prsa).

Najava

Oduševljeno je Duško krenuo već od najave, tako da sam očekivao spektakl do kraja trke. Uobičajeno, zastaje kod Kristin Aron i ne propušta priliku da kaže kako ona ima "najbolji neuprljan rezultat" na 100m, s pravom aludirajući pritom na rezultate F.G. Džojner i M. Džons.

Trka

Sama trka je bila više zanimljiva zbog foto-finiša, a ne zbog samog rezultata, koji je ostao na prosečnih 11.01.

Prsa

Počinje spektakl i napetost iščekivanja foto-finiša. Duško insistira na obrazlaganju pravila, gde se za prolaz kroz cilj gledaju prsa™, a ne ramena, glava...Insistiranje na reči prsa dobija na erotskom značenju, zbog toga što Korać taj deo ženskog tela posebno ceni (poznato iz ranijih prenosa), a i reč "prsa" izgovara senzualno sa puno ljubavi, poštovanja, ali i strasti.

Prsa, prsa, prsa

Očigledno je da je mamurluk u trenutku zaboravljen, kada se u ekranu pojavio veliki broj prsiju™. Prsa™ postaju dominantan brend ovog prenosa, ne može čovek da skrene pažnju više sa prsiju™, samo o tome mogu da razmišljam. Jebeš pobednicu, daj prsa...Prsa. Prsa, prsa, prsa...Ako neko ima vremena, mogao bi da izbroji, koliko puta je spomenuo tu reč. Naravno, ko je kriv Tori Edvards, kad nema ženstvene obline, a uz to je i Amerikanka. Sledi finale u kome Duško ne zna o čemu priča, Karmelita Džiter je Kornelija Džeterova (u jednom trenutku je bila i Jeter - po Vuku, ako se ne varam), pominje Bahame (mada nema predstavnice Bahama u finalu), pominje svašta, meša pojmove ispred i iza itd. Zaista, obogatio je blog. Hvala mu na svemu.

Pretpostavljam da je sutra dan za Simić - Kovinjalo tandem, jer su do sada primenili tzv. rotacioni sistem. Tako da sutra verovatno neće biti Koraća, iako je sutra skok s motkom!!! Nadam se da će se urednici sportskog programa smilovati i priuštiti nam to zadovoljstvo: ljubavni trougao Išinbajeva - Korać - Stučinski...

Nastaviće se...

Specijal: Korać, Osaka 2007 - 1. deo

2007-08-27T00:18:00.002+02:00

Duško Korać is back...Počelo je SP u atletici i RTS me je obradovao predavši Koraću dužnost i zadovoljstvo da prenosi atletska takmičenja. Tokom čitavog SP ću beležiti video i audio zapise Koraćevih prenosa i ovde ću ih prezentovati, kako bi nešto ostalo za buduća pokolenja. Pre nego što pregledamo isečke sa Koraćevog prvog dana (drugi dan SP, prvi je prenosio Kovinjalo sa Simićem), nekoliko kraćih zapažanja:

Korać je pijan
u formi je
razvlači zadnje slogove, na svoj uobičajen način, ali i više nego ranije
Išinbajeva više nije no.1; nije više tanušna™, već se nabildovala, a imam utisak da se Dušku to nije svidelo
tanušno™ is in da haus
c'est la vie™ is in da haus
o la la™ is bek and is in da haus

U nedelju 26. avgusta je bio prvi radni dan Duška Koraća na prenosima atletskih takmičenja iz Osake. Duško ne propušta priliku da se požali na matičnu kuću, koja ga je ostavila "ispred 13 inča", dok su Japanci odlično organizovali takmičenje. U prevodu: tga™ za neputovanjem je ogromna i mora se utoliti u litrima kleke™.

Da pređemo na konkretne stvari:

Kristin Aron
Na snimku koji sledi možete primetiti nekoliko stvari: ako je devojka tanušna™, onda je lepa, a ako nije tanušna™, onda je izuzetno simpatična™; strast prema evropskoj rekorderki na 100m, Kristin Aron je očigledna i uznemirava i dušu i telo. Komentar kako je ona sada žena, a ne devojka, odslikava Duška na najbolji način.

Veronika Kempbel ili zašto se na Karibima rađa puno dece

Sledeći snimak je definitivno 1 od hajlajta dana. Saznajemo koliko braće ima Veronika Kempbel (12, uf, ne, pardon 10) i zašto su se njeni roditelji odlučili za toliko potomstvo. Realno, retko i izuzetno™ korisno predavanje...

800m, 1 klasika
Klasičan Duškov pristup najavljivanju takmičarki (neverovatno, ali ne sećam se da je komentarisao muške atletičare?), ništa senzacionalno, klasika, samo za ljubitelje i poštovaoce.

Jaroslav Kratohvil, poema o dopingu

Tipična priča, koju Duško već godinama koristi u prenosima, kada se pomene rekord na 800m za žene. Naravno u pitanju je Jarnila Krathvilova, koju Duško, na veoma interesantan i dovitljiv način preimenuje u Jaroslava Kratohvila, aludirajući na muškobanjastu građu pomenute legendarne atletičarke

Skok s motkom, najava
Neću da prepričavam ni Stižinsku, ni estetsku stranu skoka sa motkom, ni Ivu Andrića,...Jednostavno - uživajte.

Che Bella Ragazza

Skok Jelene Išibajeve preko norme od 4.55, propraćen adekvatnim komentarom, kojim je naš junak realno prevazišao sebe. O la la™, ovo je superb komentar!

Nastaviće se...

Aleksandar Lokner, popularni Loki

2007-08-24T01:46:00.000+02:00

Ako ste pratili program SOS kanala, sigurno ste zapazili Aleksandra Loknera u njegovoj popularnoj™ emisiji SOS Bubamara. Emisija prati niželigaške fudbalske klubove, iz nedelje u nedelju. Termin je ranije bio ponedeljak popodne, oko 3 sata, ove sezone su se prešaltali na nedelju. Uz brojne reprize naravno, koje su i tako odlika SOS kanala.

Za početak jedan klasičan prilog iz emisije SOS Bubamara:

Loki je odigrao preko 600 utakmica u beogradskim zonskim ligama (videti), a u njegovoj autorskoj emisiji mogu se osim niželigaškog fudbala videti i susreti veterana, petlića, omladinaca, ukratko - svi koji plate da im se objavi izveštaj i promoviše njihov klub, mesto i naravno - gazda .

Lična karta

Matična kuća: SOS
Stil komentarisanja: dinamičan; nepismen; promuklog glasa, ali solidne dikcije; zabavan; krajnje populistički, sa tendencijama iscrpljivanja fraza iz Sportskog žurnala.
Sportovi: fudbal
Specijalnost: Beogradska zona, vojvođanski zonaši, paprikaš, treće poluvreme...
Priprema prenosa: prilično loša, ali ima odlično predznanje o klubovima koje prenosi

Lokijev stil je nešto između lokalnog kladioničara, propalog fudbalera, novinara Žurnala. Naravno, Loki daje i svoj lični ton snimcima utakmica, a što ga čini prilično originalnim na ovim prostorima. Ima veliku kilometražu tokom fudbalskih vikenda. On i njegovi saradnici prate više od 10 utakmica nedeljno, od severa Vojvodine, pa sve do Šumadijskih fudbalskih zonaša. Sam Loki bira utakmice timova koje vode bogati privrednici, ili koji prave najbolje večere posle meča. Tako je ranije stalno bio prisutan na terenima na Klisi (predgrađu NS-a), a danas je gost Big Bula u Bačincima, Kovilju, Šajkašu i sl. Evo kako izgleda kad Loki intervjuiše gazdu ili trenera/igrača, posle meča:

Meni godi njegov neiscrpni entuzijazam i traženje pozitivnog u fudbalu, pa bilo to i izjedanje praseta posle utakmice. Nikad ne govori ružno o suđenju, uvek kaže: "Da bi bilo sve u redu, starala se sudijska trojka iz XYZ..."
Veliča igrače i sportske pregaoce™. Hiperbolom pojačava fizičke i mentalne osobine igrača, vlasnika klubova, sudija, delegata. Preuveličava i njihovu ulogu u fudbalu, upoređujući, na primer, igrače sa Maradonom, golmane sa Šiltonom, a to sve zvuči užasno zabavno i petparački, znajući da se radi o igračima koji su najviše dogurali do 4. ili 5. lige. Tako imamo:

Sopotskog Krauča, Miloša Manojlovića
izvanrednog sportistu i čoveka i golgetera od rase i klase, Ninu Habima
bonus golmana Pustinjaka
gorostasnog halfa Radivoja Kneževića
gorostasnog Sašu Radojkovića
popularnog Montelu Bogunovića
popularnog Sašu Maradonu Radovanovića
velemajstora fudbalske igre i alfu i omegu fudbala, Rajka Popovića
Dejana Miloševića, popularnog Belamija
dosta znanog Radišu Dragojevića
Iliju Kovačevića, popularnog Totija
svežeg mladoženju Ratka Grabića

Njegovo laskanje sportskim radnicima™ i agilnim™ vlasnicima klubova, prevazilazi sve granice. Na pitanje šta sve čovek hoće da uradi za sto eura, večeru i kilo na kilo, evo odgovora:

progresivni predsednik Dejan Čokić
agilni direktor Mirko Nikeletić Kepa
agilni direktor Stevan Ivković Ivkara
agilni predsednik Spasoje Paša Đorđević
neizbežni Rajko Jovanović
agilni predsednik Zoltan Tot
borčanski Berluskoni, Zoran Moca Mitrović
gospodin Ljuba iz Omoljice
popularni Isailović - Mile Ciganče
gospodin BMW Ostoja, novi Kapelo srpskog fudbala
legendarni delegat Milivoje Milijanović
legendarni semenkar Bidžolini
fudbalska legenda Slobodan Plavšić Čkalja
navijač popularnih Žicara, legendarni gospodin Poštar
gospodin Dragan Nedeljković Kec

Ovo je samo deo veoma jakog™ uvlačenja lokalnim krimosima, ali i nekim zaista zaslužnim sportskim pregaocima™ iz zonaškog fudbala.

Posebno se treba osvrnuti na njegove (sve češće) izlete na utakmice veterana. Ko je nekad bio ili igrao na takvoj utakmici, zna i razlog njegovog odlaženja na takve spektakle. Naravno, u pitanju je čuveno treće poluvreme™, gde se nekadašnje fudbalske legende™, opijaju i najedaju paprikaša, škembića, prasića, teletine pod sačom i ostalih specifičnih gurmanskih kategorija, toliko karakterističnih za naše podneblje. Loki, naravno, nije imun na besplatnu večeru, a uvek je tu i neka dobrostojeća pečalbarska legenda, koja će mu tutnuti 100 evrića...

Za kraj još nekoliko omiljenih Lokijevih fraza:

delio je bombone umesto kartona
južnoamerička atmosfera u Martincima
popularni Hajberi (stadion u Šajkaša iz Kovilja, prim.aut.)
stadion bačinačkih Bulsa, Ćirin rit
brazilska akcija Šumadije iz Jagnjila
brazilska akcija igrača iz Krnjače
sportski centar Jakovelo

Bio bih nepravedan prema zaista originalnom pokušaju pregleda utakmica niželigaškog fudbala i autoru emisije SOS Bubamara, ako bih cilj emisije i jedinu inspiraciju, tražio u izjedanju kotlića i krtine od buta. Pre bih rekao da je to nusprodukt čitave ideje, a koji se, zašto da ne, veoma sviđa autoru emisije i glavnom akteru™ ovog teksta. Lokijeve emisije su veoma zabavne, što ste mogli da se uverite i iz priloženih snimaka. Možda se njihova forma i stil neće dopasti nekim snobovima ili mrgudima, koji žele da od fudbala imaju - kvalitetan fudbal. Kao što se SOS Bubamara neće dopasti ni kritičarima treša i onima koji nikad nisu bili svedoci totalnog dna kakva je pomenuta emisija i fudbal koji se u njoj prikazuje. Ali, ona je, na neki način, iskrena, pre svega zabavna i u tom smislu jedinstvena. Kao i njen autor, Aleksandar Lokner, Loki. Ako Lokija i Bubamaru shvatite kao zabavu, naći ćete se češće, nego što to želite, uz SOS kanal nedeljom popodne.

Veeeliku zahvalnost za Lokijeve citate dugujem Lutadoru, koji je marljivo beležio fraze iz emisije SOS Bubamara.

Božo Sušec

2007-08-17T23:59:00.000+02:00

Nakon nedelju dana pauze, u kojem smo imali vremena iščitati i komentarisati filipenkovu analizu 1 Milojka, došlo je vreme za novi članak. Ovog puta sećamo se Bože Sušeca. Pošto forma bloga zahteva subjektivnost, a 1 Parapsihopatologija™ primorava mene kao autora na objektivno razmatranje, moram naglasiti da će članak o Boži Sušecu biti nešto između. Naravno, očekujem od verne publike™ da upotpuni članak, svojim neobjektivnim viđenjem ovog hrvatskog komentatora.

Ne znam koliko su TV konzumenti van Vojvodine bili upoznati sa hrvatskim medijskim prostorom, za vreme 90-ih, ali mi smo ovde bili u prilici da pratimo hrvatske TV i naravno njihove sportske prenose i posle raspada Jugoslavije. Ipak, ubeđen sam da većina pamti Božu Sušeca, kao solidnog komentatora, koji je obeležio naše odrastanje kroz komentare sa olimpijskih igara i ostalih velikih sportskih takmičenja. Lično, pamtim ga po prijatnom glasu, pokušajima duhovitosti i prenosima raznih sportova: od atletike pa do rukometa...

Božo Sušec, kao i Boris Mutić, uostalom, je profesionalni novinar. Završio je Fakultet političkih nauka (pretpostavljam - odsek: žurnalistika). Za vreme pohađanja studija, želeo je biti sportski novinar i u tome je uspeo, zahvaljujući tadašnjoj urednici sportskog programa, Milki Babović. Interesantno je spomenuti da su tada sportski novinari i komentatori, posle studija, bili obavezni proći specijalizovani kurs u trajanju od 4 meseca, kako bi se osposobili za rad na televiziji. Božo Sušec je kao nagradu za dobar rad na TV Zagreb, 1986. godine postao urednik sportskog programa, nasledivši Borisa Mutića i na toj funkciji je ostao sve do 1991. godine, kada ga je nasledio Mićo Dušanović.

Nego, za one koji nisu upoznati sa delom i likom Bože Sušeca, ukratko:

Lična karta

Matična kuća: HRT
Stil komentarisanja: navijač hrvatskih reprezentacija i timova; nacionalista; ranije solidne dikcije, sada su ostali samo tragovi prijatnog izgovora; pokušava pomiriti poštenu inteligenciju™ i plebs (malo govori narodskim, a malo quaziintelektualnim rečnikom); pobornik hrvatskog novogovora; ne iznosi puno nepotrebnih činjenica, poput statistike; tragovi humora; primetna prisutnost izvesnog broja promila alkohola u krvi ...
Sportovi: atletika, plivanje, rukomet, fudbal,...U poslednje vreme bira sportove gde su Hrvati uspešni, da bi mogao da navija...
Specijalnost: Olimpijske igre, rukomet, fudbal
Priprema prenosa: solidna, ima dobro sportsko obrazovanje, pa misli da mu nije potrebna neka šira priprema. Ranije je bio vrlo temeljan.

Anyway, nekada je bilo lepo. Došao je rat i sa njime je Boža otkrio svoje hrvatsko poreklo i veliko navijanje za jugoslovenske selekcije, zamenio još većim navijanjem za hrvatske timove. Dakle, što gore za druge, to bolje za njega. Razumljivo je da takav način komentarisanja nije dobar. Ali kao nagrada za takav odnos i brzi prelazak na novi sistem, dolazi njegovo imenovanje za pomoćnika glavnog urednika HRT-a. U to vreme (1992-2001. god.) biva izuzetno neobjektivan, rame uz rame sa kolegom i kasnije urednikom sportskog programa Ivicom Blažičkom. Ne samo da ga karakteriše potpuno neobjektivno urlanje i navijanje za fudbalske i rukometne reprezentacije Hrvatske, već se u potpunosti stavlja u poziciju navijača tadašnje Kroacije (današnjeg Dinama) u odnosu na splitski Hajduk i druge timove hrvatske lige. Oduševljen je Tuđmanom, oduševljen je novim rečima, oduševljen je što je pronašao da je Hrvat, posle toliko mučkih godina provedenih na proputovanjima po svetu, sa mrskim crvenim pasošem SFRJ...

Posle smene vlasti u Hrvatskoj (2001. godina) i pročišćavanja HRT-a od lošeg kadriranja u tuđmanovskom periodu, malo se primirio. Ipak, njegove veze na HRT su previše jake, da bi ga moglo staviti u zapećak kao Blažička. Sa povratkom HDZ-a na vlast, ponovo se osilio, kao što su se neke stare strukture opet vratile na HRT. Razume se, veliki problem prilikom prenosa sportskih događaja, postaje i očigledna zavisnost od dobre kapljice™, što je odlika doajena™ sportskog novinarstva na ovim prostorima. Time se broj lapsusa povećava, kao i broj zaplitanja jezika, dok se smanjuje, ionako preslaba objektivnost...

Evo Bože Sušeca, u prenosu rukometa Hrvatska - Francuska, sa SP 2003. godine (HTV):

Za kraj, ono što vole šire narodne mase - lapsusi:

U prepunoj dvorani Drazena Petrovica, okupilo se oko 500 000 vatrenih navijaca!
Ovo je bio sudac Olsson. To je onaj sudac ne baš sportskog izgleda. Prvo vidiš trbuh, a onda dođe on...
Nemojte se bojati, nije zgoditak. Čini mi se da je to jedanaesterac! Ne, možda je to svirano zaleđe!? Ne, nije jedanaesterac".
(Onda režiser u krupnom planu pokaže pomoćnog suca koji jasno pokazuje prekršaj za Hrvatsku.)
Božo dalje: "Šta je to svirao?... čini se ipak zaleđe..."
ITA-HRV, aut za Italijane, Božo S. kaže: "Panucci se je odlučio na ubacivanje rukom" (ne, nego nogom, prim. aut.)
ulazi novi igrač i četvrti sudac diže onaj semaforčić i pokazuje 8 (ulazi
broj osam)
a Božo Sušec sav preneražen: "...OSAM MINUTA!!!!!... NEVJEROJATNO,DA LI JE TO OSAM MINUTA PRODUŽIO SUDAC....DA,OSAM MINUTA.." Poslije koje minute komentira: "..i da, da, to je taj novi igrač ušao s brojem osam"
Polufinale-Turska : Brazil-nakon gola Brazila: iiiiiii Ronaldooooo!!!! Turska vodi 1-0 !?!?!?!

Poslednja informacija koju imam o Boži Sušecu je da on postaje šef za nove i velike medijske projekte HRT-a, kao što su novi kanali ili satelitski kanal HRT News. To je, zapravo sveža vest, pd šre nekoliko dana. I da, ne smem da zaboravim, da na kraju da pomenem i da mu sin radi na HRT-u, takođe kao sportski novinar. Dakle, Božina karijera cveta, a što se mene tiče, očekujem ga na SP u atletici u Osaki, da vidimo u kakvoj je formi.