PEDJAMEDIA

#NovaEnergija – jedinstveni doživljaj novih saznanja

2015-05-07T21:38:00.004+02:00

Najbolji 1. Maj ikada!!!

Privukao me je taj slogan. Mislio sam da je ovo još jedna konferencija na kojoj ću ja (kao neki štreber) pratiti predavanja, a drugi za to vreme uživati u pratećim sadržajima i opuštanju u spa tretmanima….

Ali, poslovne obaveze su me “prikovale” za grad u kome živim i radim i bio sam prinuđen da radim za 1. Maj. Međutim, prijavio sam se i rešio da budem tamo preko vikenda, a da ostatak konferencije propratim putem video streaminga. I odmah me je prijatno iznenadio HD YouTube streaming koji je pružao uživanje i osećaj kao da se stvarno nalazim u velikoj sali hotela Anđela.

Oduševio me je panel “Digitalni marketing u eri analognih "decision makera". Konkretni i egzaktni primeri i saveti kako dalje u još neistraženu oblast digitalnog marketinga u Srbiji.

Popodnevni panel o startapu u Srbiji mi je dao neke ideje i smernice, jer sam i ja pred velikim korakom pokretanja sopstvenog biznisa.

U petak sam, preko streama, pratio panel “Small Is Big: Portali koji su postigli uspeh - izvan velikih medijskih kuća”. Nije lako postići otvoriti neki internet postal i pri tom postići veliku posećenost i čitanost. Učesnici na panelu su verno preneli svoja iskustva, dali korisne savete i smernice za neke ljude koji žele da otvore svoj internet portal.

I osvanula je subota, dan kada sam se uputio ka Kopaoniku, da lično propratim bar deo ove sjajne konferencije. Prisustvovao sam sjajnoj prezentaciji inovatora Komlena Lalovića koji je predstavio svoj patent uređajaza biometrijsku identifikaciju roditeljstva – materinstva. Uređaj koji teba da dobije podršku i da se nađe u svakom porodilištu na svetu. Iako je inovator koji treba da zasluži svetsku slavu, Komlen je pre svega običan, srdačan i profesionalan gospodin koji će uvek, ja se nadam, imati podršku dobrih ljudi u Srbiji.

Usledio je panel u kome su učestvovali moji Borani Vladimir Stanković Deda Bor i Miloš Petrović. Učesnici panela “Mission (Im)Possible: Živeti od bloga i e-prodaje” pokazali su i dokazali da se od blogovanja može lepo zaraditi, samo ako si uporan i ako iskreno i vredno radiš na sadržaju i promociji svog bloga.

Sve u svemu, ekonomija i bogatstvo znanja može da pokrene zemlju poput Srbije. To se može zaključiti nakon ove sjajne konferencije. Nisam odoleo da napravim i jedan lep prilog sa ovog događaja, pa vam isti prikazujem ispod ovog teksta.

Hvala organizatorima, njihovom timu i svima koji su mi ulepšali boravak na Kopaoniku. Vidimo se uskoro, budite sigurni u to. Da se napunimo novom i boljom energijom.

Otišao je čovek, ostale su pesme....

2015-01-26T00:53:00.000+01:00

Tužan dan za dobre ljude. Celom bivšom Jugom odjeknula je tužna vest o smrti poznatog pevača i kantautora Kemala Montena. Širom bivše domovine pevale su se njegove pesme. Sa gramofona, kasetofona, CD plejera generacije su slušale emocije iskrene duše stakane u pesmama... "Nije htjela", "Cvete bili iz Đardina", "Sarajevo, ljubavi moja", "Dušo moja", "Daleko", "Dunje i kolači"....
Duša, ljubav, cveće, jedna noć u decembru... Emocije se samo množe, pesme ostaju da žive, dok je sećanja na neke divne, lepe dane...
Voleo je Jugoslaviju. Za njega je Juga bila najlepša zemlja. Te emocije najbolje je iskazao kroz pesmu "Zemljo moja", koju je napisao.
Njegova Branka, sa kojom se oženio 1970. godine, bila mu je inspiracija za mnoge pesme. Doživeo je i živeo pravu i iskrenu ljubav supruge i njegove dvoje dece. Poslednjih godina života borio se sa opakom bolešću, dijabetesom.
Na žalost, na taj dan, 21.01.2015. preselio se u u neki bolji, lepši svet. Otišao je, a pesme su ostale. Njegove pesme, koje večno žive. Večno će se pamtiti i njegovo prijateljstvo sa pokojnim Tomom Zdravkovićem.
... Pesme moje, pesme moje, ni za šta me ne krivite, ostanite s' drugovima i za mene živite....

U decembru 2011. održao je koncert u Boru. Imao sam privilegiju i čast da napravim intervju sa njim.
Ovde postavljam emisiju "Iskreno i lično" sa legendarnim Kemom... Da se pamti...
Na ovom linku možete pogledati emisiju Iskreno i lično sa Kemalom Montenom...

Iskreno i lično - Kemal Monteno by pedjamedia

Srce, želje i nadanja...

2014-12-31T20:05:00.000+01:00

Odlazi stara, a dolazi nova. Godina.

Tokom 2014. bilo je puno događaja. Bilo je suza, smeha, dobrote, pakosti, ljubavi, mržnje. Nekako nas i priroda iskušavala. Valjda joj je dosadilo da je tako, bez imalo svesti i savesti, uništavamo, pa je rešila da nas bar opomene da to ne činimo više. Ali, nekima i te opomene ne vrede.

Neko je ćutao, neko glasno pričao, neko u sebi zadržavao, a neko je pisao. Ima i onih koji su pevali. Nekako mi se čini da neki godinama pevaju istu pesmu, a da ne vide da je ta pesma ljudima dosadila.

Lepe stvari iz 2014. godine ću pamtiti. Istina, poslovne obaveze su mi ograničavale priliku za putovanja, ali i u godini na izmaku bilo je destinacija koje sam obilazio. Upoznao sam nekoliko sjajnih ljudi. Ovu godinu ću pamtiti i po početku jednog prijateljstva sa sjajnom osobom koja ima svoje JA i koja, kao i svaki Blizanac u horoskopu, zna kako treba i šta treba raditi i kako napredovati u karijeri.

Ovu godinu ću pamtiti i po lepom ostrvu Tasos, ali i po tome da sam pomagao onima kojima je pomoć bila najpotrebnija, tokom poplava.

U 2015. godini želim da obiđem što više destinacija, da posetim ljude kojima obećavam odavno da ću doći kod njih i da i dalje napredujem u karijeri. Nova godina biće prekretnica za mene u mnogim oblastima. Planovi su tu, geografske karte su tu, neki načelni dogovori napravljeni još u ovoj, staroj, godini.

Želim svima vama koji čitate ove moje misli, da vam 2015. godina bude godina zdravlja, sreće, osmeha, pogleda, nežnih dodira i uzvraćene ljubavi. Svima želim to što želim i sebi.

Samo neka nada ostane u ljudima. I želja da ispune svoje ciljeve. I ništa više...

SREĆNA NOVA 2015. GODINA!!!

Počnite pesmom i ovu 2015.

Sećanje na Jugoslaviju

2014-11-29T17:52:00.001+01:00

Da, danas je dan Jugoslavije, zemlje koje više nema. Nekada su pioniri oblačili kape i marame, zaklinjući se drugu Titu, predsedniku koga su na sve četiri strane sveta uvažavali.
Na ovaj dan se pravio praznični ručak, a hiljade svinja su pretvarane u čvarke, kobasice i druge delikatese. Svečani dan, koji je najavljivao kraj tekuće i pripreme za doček nove, bolje godine...

Kažu, bili smo zemlja iza gvozdene zavese, ali nam ništa nije falilo.
Živeli smo u zemlji koja je imala Vegetu, Franckovu kavu, Fant začine, Di-go kvasac, Cedevitu, delikatese od Gavrilovića, Yuhor gotova jela, crvene kisoke u kojima smo kupovali kifle sa viršlom, prelivene senfom. To je bio ukus koji se pamti i koga više nema.
Domaćice su učile prve kulinarske korake iz velikog i malog kuvara, a u mnogim domovima i danas se čuvaju knjižice sa Vegetinim receptima i kutije od kafe i Vegete služe za odlaganje nekih drugih namirnica...

Da, bili smo komunistička zemlja, ali uvek u toku sa muzičkim svetskim trendovima. Prvenstveno, zahvaljujući "Jugoton" pločama i kazetama. One su donosile nove, aktuelne zvukove svetskog i domaćeg mejnstrim pop-rok pravca. I to "pucketanje" ploče na gramofonu i danas pamtim i ponekad, uključim gramofon i slušam hitove iz velike Juge. Jer se svi sećamo reklame "Nova ploča, nova ploča"...

Ipak, nijedan Dan republike, niti doček nove godine nije mogao da se zamisli bez TV šoua Lepe Brene i njenog pratećeg orkestra "Slatki greh". Sex simbol osamdesetih, rado viđena ličnost u mnogim ormanima i na zidovima automenahičarskih radnji, žena institucija. Lepa Brena je pokušala da popuni prazninu koja je nastala nakon smrti druga Josipa Broza Tita. Bila je Brena "nacionale", voleli su je svi "od Vardara pa do Triglava", a ne samo Jugosloveni, već i Bugari, Rumuni, Albanci... Ona je pevala Jugoslaviji, volela Jugoslaviju i Jugoslavija je nju volela...

Jugoslavija je imala jaku privredu, razvijenu proizvodnu industriju. Proizvodili su se kvalitetni televizori, kuhinjski aparati, bela tehnika. Slovenačka firma "Gorenje" proizvela je davne 1964. godine veš mašinu koja i dan danas radi u mnogim domovima. Dok ove današnje mašine za pranje rublja jedva da potraju 5 godina....

Sa malih i velikih ekrana su nas uveseljavali Čkalja, Mija, Mića i Aćim. Važne vesti iz zemlje i sveta donosili su u naše domove Mića Orlović, Draga Jonaš, Dušanka Kalanj, a uveseljavali nas u nedeljnom popdnevu Dunja Lango, Minimaks, Saša Zelepugin i Oliver Mlakar. Osamdesete je obeležila serija koja je pratila zgode i nezgode porodica Popadić, Lukšić, Ciganović... "Bolji život" je dosta asocirao na potrebe ljudi u tadašnjoj Jugi, izmorenih raznim stabilizacijama i devalvacijama. Nedeljom ih je čekao "Bolji život", pa su bar tih sat vremena mogli da zaborave na "svakdnevicu jedne naše porodice", kako su najavljivali radio seriju "Jovanovići" na Radio Beogradu. Par nedelja nakon emitovanja poslednje epizode serije "Bolji život", nestala je velika Juga... Slučajnost? Ili ne?

Da, ta naša čudesna Jugoslavija. Sa toliko prirodnih lepota, planina, jezera, prelepog Jadranskog mora.... Deca su učilao njoj iz raznih knjiga i enciklopedija. Bila je to zemlja izobilja, sreće i nadanja.

Onda je sve to nestalo. Ali ratovi nisu mogli da izbrišu sećanje na lepotu jednog doba, život socijalističkog izobilja i nisu mogli da ugase nadu da ćemo opet živeti srećno i ponovo zajedno.... U nekoj novoj Evropi....

Za kraj, pesma uz koju i ja, ponekad, zaplačem i zbog koje se naježim.... Sećajte se Jugoslavije. Nek nam živi sećanje na nju!

Devojka sa smaragdnog ostrva

2014-09-30T21:50:00.000+02:00

Građani Srbije vole da letuju u Grčkoj. Prema statistikama i ovog leta Grčka je bila destinacija broj jedan kada je u pitanju prosečan srpski turista. Najtraženije destinacije u Grčkoj su, po tradiciji, Olimpska regija, poluostrvo Halkidiki, a sve više naših ljudi odlučuje se za letovanje na nekom od mnogobrojnih prelepih grčkih ostrva.

Moj izbor ovog leta bilo je ostrvo Tasos. Lepote plaža, šuma, tradicije i morskih dubina sam samo delimično upoznao. Ostalo ću, nadam se, obići narednih godina. O mojim utiscima sa Tasosa više u narednom postu.

Na ovom lepom ostrvu sam upoznao Anu Nikolić, poznatiju kao Nikana. Devojka poreklom iz Vladičinog Hana, godinama prisutna na smaragdnom ostrvu.
Ana, sa svojim timom, već nekoliko godina uspešno promoviše turističku, gastronomsku i šoping ponudu Tasosa, kroz svoj blog, a sada i sajt NIKANA.GR.
Počela je slučajno, došavši kao turistkinja na ovo ostrvo pre desetak godina. Čim je ugledala ovo ostrvo, znala je da će se tu ponovo vratiti. Tako je i bilo.
Godinu dana nakon prvog dolaska, ponovo je došla, ali ovoga puta kao predstavnica jedne turističke agencije iz Beograda. Došla i ostala.
Profesionalno se turizmom bavi sedam godina, a od pre četiri godine drži agenciju u centru Potosa, na južnom delu Tasosa. U ovoj agenciji svi zainteresovani mogu dobiti sve potrebne informacije vezane za Tasos, mogu rezervisati i pronaći adekvatan smeštaj, a svako ko preko ove agencije pronađe smeštaj na Tasosu, ima mogućnost da iskoristi kartice za popust u prodavnicama tradicionalnih proizvoda, kafeima, tavernama i popuste na ukusne girose. Verujte, isplati se.
Pored Ane, u ovoj agenciji rade i sjajne devojke Ana Kostić, Iva Milić i Nataša Milojević, koje sam imao priliku da upoznam.

Srdačan pristup, ljubaznost i lepota komunikacije. Sve su to odlike savršenog pristupa u ovoj agenciji.
Ovo nije PR tekst.
Ovo je samo moj utisak o Ani Nikolić i njenoj sjajnoj ekipi.
Sezona je završena. Ana polako sređuje utiske od ove sezone i priprema narednu. Od leta 2015. u ponudi će biti Kavala i Sitonija, tj. drugi prst Halkidikija.

Do tada, tu su fotografije da nas sećaju.

Do naredne godine, kada će nas Ana, devojka sa smaragdnog ostrva, i njen tim ponovo voditi u sve tajne prelepih destinacija na obali Egejskog mora.

P.S. Kliknite na sajt NIKANA.GR ... Možda vas, već sada, tamo čeka neka lepa ponuda...

I na kraju, par kadrova iz ove agencije... (u pitanju je "sirov materijal")

A i reportaža sa Tasosa je u pripremi... :)

Ljubav je u vazduhu

2014-09-28T18:34:00.001+02:00

Drage posetiteljke i dragi posetioci ovog bloga, dugo nisam bio ovde. Poslednji put sam se oglasio nakon odlične manifestacije "WebDan 2014".

U međuvremenu dosta toga se desilo i u mom životu, ali i u ovoj našoj surovoj stvarnosti. Ceo region u maju su pogodile poplave. Svi su se podigli na noge, medijska mašinerija je svakodnevno 24 sata dnevno bila u nekim puplavljenim područjima. U nekima nije. Slučajno ili namerno, neću da komentarišem. Neka im to služi na čast. Ali poenta je da smo se ujedinili, da smo zajedničkim snagama uspeli da pobedimo. Ja sam svoj skromni doprinos dao angažovanjem u lokalnom Crvenom krstu. Ljubav prema bližnjem svom nas je ujedinila i podstakla da ponovo pokažemo duboko sakrivenu humanost i solidarnost. Ljubav je tih dana bila u vazduhu.

Onda je došlo leto, varljivo. Puno kiše, oblačnog vremena i naoblačenih ljudskih duša. Ljubav je pobegla iz vazduha, ali je ipak ostala tu negde, u nekim dobrim ljudima.

Ljubitelji sportova uživali su u svetskim prvenstvima u fudbalu i košarci. Nole je opet prvi, a vaterpolisti su opet prvi u Evropi.
A političari, ko političari. Uvek imaju svoje teme i dileme. I neke odluke zbog kojih se većini naroda diže kosa na glavi. Ali, ipak mere štednje su neophodne. Ne rekoše samo odakle da štedimo.
Ipak, mere štednje ne treba da utiču na otvaranje novih vidika, upoznavanje novih destinacija i zanimljivih ljudi.

Lično, u moj život je ušlo nekoliko zanimljivih osoba, koje su mi za kratko vreme postale jako drage. Godišnji odmor sam proveo na prelepom ostrvu Tasos, a putopis sa ovog ostrva očekujte za 10-ak dana.
Turbulentno vreme je iza nas. Ja nisam odustao od svojih poslovnih i privatnih planova. A ljubav iz mene nikada i nije izašla.

Drago mi je da se ljubav u vazduhu ponovo oseća. Pa kada je tako, neka delić vaše ljubavi bude dat onim polavljenim ljudima u opštinama Majdanpek, Negotin i Kladovo. Naše malo njima će značiti puno.
Neka ljubav pobedi. Uvek i svuda. Neka ljubav leti u vazduhu, kao ovi galebovi na fotografiji iznad. A oni koji u ime ljubavi seju mržnju, njima ni onaj u koga veruju ne može pomoći.

P.S. Jedan SMS na 1003 je samo mali korak ka velikom delu. Hvala.

WebDan - Zato što sam ponosan na moje Borane

2014-04-15T23:43:00.001+02:00

Tog vikenda, 12. i 13. aprila Bor je bio nekako lepši, zanimljiviji i šareniji, nego što je to uobičajeno. Na ulicama veliki broj mladih, ali i onih malo starijih. Svi žure ka centru grada. Sreo sam i prijatelje iz susednog Zaječara. Stali su kolima, kod "Maxi" diskonta i pitaju:
-Druže, gde je Muzička škola u Boru?

Da, nakon tog pitanja mi je postalo jasno gde su ti mladi ljudi išli. I zbog čega je Bor tog vikenda tako posebno lep. Jednostavno rečeno, išli su na WebDan konferenciju, mesto i događaj koji je tog vikenda Boru dao posebnu draž i vedrinu. Žurili su ti mladi ljudi da upiju nova saznanja, upoznaju druge pametne i obrazovane ljude i da se, jednostavno rečeno, druže sa pozitivnim ljudima.
Prvog dana konferencije, sjajni Emanuel Blagonić je govorrio o tome kako biti zadovoljan, a ujedno i kvalitetan web dizajner. Moj imenjak Predrag Milićević govorio je o dodiru brenda, a sjajne blogerke Dragana Pušica, Ivana Bogdanović i Marija Živlak govorile su o nekim malim stvarima koje čoveka čie srećnim.
Uvaženi kolega Vitomir Ognjanović govorio je o svom čedu - porrtalu "Južne vesti" i o tome kako se jedan portal može pozicionirati na tržištu, a da ostane pravi i objektivan u svom izveštavanju.

Zatim je usledila WebNoć. Odlična žurka, divni ljudi, predivan ambijent hotela "Jezero" na Borskom jezeru. Za dobre vibracije i odličnu atmosferu bio je zadužen Medicine band iz Zaječara, a sa fotografija se vidi da su se i neki posetioci konferencije latili mikrofona i oduševili sve u sali (Jelena Kandić, prim.aut.).

Drugog dana konferencije, fenomenalna Zombijana Bones pričala je o svom crtanju tvittera, pozitivnim stavovima i kreativnosti. Oduševila me je priča Marka Mudrinića iz Netokracije, koji je govorio o temi koja mene jako interesuje. To je web novinarstvo. On je govorio o tome, kako da dostignemo kvalitet i da se kvalitetom pravilno pozicioniramo na tržištu inforrmacija. Marko Radonjić je pričao o putu do uspeha kompanije Nordeus i o fenomenalnoj igri Top Eleven.
Sva ta predavanja su bila začinjena aromom ljubitelja kafe, slatkoćom Bambi proizvoda, fenomenalnim internetom Orion telekoma i predivnim akcijama firme AdriaHost. :)

A bilo je i nas kojima je struja, zbog kratkog veka baterije, bila neophodna, pa smo tražili prvu slobodnu produžnu kablu :D

Sve u svemu, lep događaj za Bor i ovaj deo Srbije. Naredne godine treba biti još bolji, a to nije lak zadatak. Samo napred, ekipo iz MWEB-a. :D

Televizija po meri normalnih ljudi

2014-03-31T21:13:00.001+02:00

Ko danas pita običnog TV gledaoca u Srbiji za mišljenje? Oni su konzumenti svega onog što im se servira. I sam radim na jednoj lokalnoj televiziji i znam kako neke stvari funkcionišu. Takođe znam da mnoge televizije liče jedna na drugu. Neke su postale "radio koji se gleda", a neke i ne mare puno za neki estetski i vizuelni identitet.

Svakako da se poštuje zakon tržišta i da se, pre svega, gleda ekonomska strana poslovanja jedne TV kuće. I tu za kvalitet ima jako malo mesta... Ili možda ni malo...

Ali, da li možemo bar pokušati da napravimo televiziju koja će kvalitetom zarađivati novac. Možda zvuči kao utopija, ali treba pokušati. Treba okupiti ljude koji su kvalitetni, imaju zanimljive ideje i mogu publici da ponude nešto novo ili možda nešto staro, a u novom izdanju.

Lično bih voleo da neko otvori televiziju sa koje će mi Maja Nikolić (ex Japundža) poželeti dobro jutro. Na toj televiziji bi Aleksandra Ranković bila glodur informativnog programa, jer znam da bi ona napravila realan, kvalitetan i gledljiv informativni program. Voleo bih na toj novoj televiziji da ponovo Jagodu Beko i njene "Kućne majstorije", Dragana Gulića i njegove "Bau Bau" greške, a da milioni dece u Srbiji svakog vikenda uživa uz Branka Kockicu ili fenomenalne "Fore i fazone" nenadmašnog Raše Popova, a takođe uz neke lepe crtane filmove. Aleksandar Filipović je odličan izbor za zabavni program

Na toj televiziji bi bilo mesta i za nauku, fenomenalne obrazovno-sportske emisije, a takođe i za običnog čoveka i njegove životne priče.

Zar je tako teško u Srbiji napraviti dobru, a komercijalnu televiziju?

Mislim da nije puno teško. Samo treba okupiti pravi tim ljudi na jednom mestu... Treba pozvati ljude koji znaju, cene i vole ovaj kreativni posao.

Ideja ima, samo treba imati volje. A i para će se naći. Takva jedna televizija bi imala gledanost... A kada je dobra gledanost, i marketing bolje radi... Mislite o tome...

A za kraj da se malo vratim u detinjstvo...

Zašto treba doći na WebDan 2014.?

2014-03-26T00:09:00.000+01:00

WebDan ponovo u Boru. U mom prošlogodišnjem tekstu o manifestaciji WebDan 2013. pisao sam o sjajnoj ekipi borskih blogera koji su sa puno elana napravili prvu manifestaciju o kojoj se pričalo i čulo kako u Srbiji, tako i širom regiona. Mnogi kažu da je, nakon prve, najteže napraviti drugu, uneti u nju neke novitete, da ne bude čista repriza premijere.
Miloš Petrović, Damir Petkovski, Milan Stojković, Marko Aleksić i Miloš Avramović najavljuju još veću manifestaciju, još više predavača. Ovogodišnji WebDan traje dva dana, 12. i 13. aprila.
Uvaženi studenti, srednjoškolci, ali i svi vi koji želite da naučite kako da zaradite putem interneta, ovo je prava prilika za vas.
Neke teme i mene zanimaju, pa ću ja pažljivo pratiti priču o online novinarstvu. A tu će biti još i priče o tome kako pokrenuti uspešnu IT kompaniju, kako uspešno savladati Windows i Android programiranje. Ljubiteljima hrane preporučujem i priču food blogerke Dragane Pušice.
Neću vam sve otkrivati. Posetite sajt www.webdan.rs, lepo se registrujte i dobrodošli u Bor, u prelepu salu muzičke škole.
A za smeštaj ne brinite. Tu je prelepi Hotel "Jezero" na Borskom jezeru.
Na WebDan treba doći da osetite dobru energiju predavača i organizatora, naučite nove stvari, upoznate nove ljude, učinite nešto lepo u svom životu. Možda se na ovoj manifestaciji rodi neka nova ideja za sopstveni biznis, uspostavi neka nova saradnja... a možda se desi i neka nova ljubav. Sve je moguće.
Od ekipe koja organizuje manifestaciju možete uvek da očekujete neko iznenađenje jer je njima u krvi da budu najbolji.
Zato mi je drago što ću i ove godine, kroz moj blog i rad na televiziji podržati celu ovu priči i što ću opet biti sa sjanim ljudima.

Dobrodošli na WebDan 2014.

Na kraju nekoliko fotkica sa prošlogodišnje manifestacije...

A, naravno, najjači samo opstaju...

Sajam turizma - kroz prizmu jednog putnika

2014-03-09T21:36:00.004+01:00

Mnoštvo ljudi, prospekata, muzike, zvukova, jezika... Gužva, gužva, gužva, ali ipak nešto lepo.

U Beogradu je od 27. februara do 2. marta održan 36. Međunarodni sajam turizma, na kome se predstavilo oko 1000 izlagača iz 54 zemlje. Zemlja partner, ove godine, bila je Indonezija, koja je na originalan način predstavila svoju turističku ponudu, punu raznolikosti, lepote, jedinstvenosti i tradicije.

Zapažene prezentacije na ovom sajmu, po tradiciji, imale su zemlje iz okruženja: Rumunija, Bugarska, Crna Gora, Hrvatska i BIH. U njihovim turističkim organizacijama su se zaista potrudili da privuku svakog putnika i da, na što bolji način, prezentuju svoj turistički proizvod.

Naravno, Grčka je i ove godine, za turiste iz Srbije, top destinacija. Naši turisti su, pored severa Grčke, krenuli malo i ka jugu. Nova destinacija, koja je od prošle godine u ponudi domaćih agencija, je ostrvo Evia. Zanimljivo ostrvo, neopterećeno visokim turizmom i pomalo ušuškano među okolnim kopnom, idealna je destinacija za sve. Takođe, interesovanja putnika bilo je i za Krit, Santorini i Kipar. Pohvalio bih ponude i domaćih agencija: "Barcino tours", "Plana tours", "Omnitours" i "Dias Zeus travel"

Originalan štand imao je i Tunis, koji se opet pozicionira na tržištu balkana svojom ponudom toplog mora, mističnih ukusa i bogate istorije. Neću da zaboravim i Alžir, Abu Dabi i Indiju :)

Skoknuo sam i do Sajma vina, gde su se i ove godine predstavile najbolje domaće, regionalne i svetske vinarije. Vinarstvo je veliki izvozni potencijal naše lepe zemlje i treba da se država uključi podsticajnim sredstvima, kako bi se zasadili novi zasadi grožđa i podstaklo otvaranje novih vinarija.

Kažu, svuda pođi i svojoj kući dođi. Prezentacija Turističke organizacije Bor je i ove godine privukla veliku pažnju posetilaca ove sajamske manifestacije. Akcenat je bio na što boljoj promociji Brestovačke banje i njehih kapaciteta, ali nije zaostalo interesovanje i za Zlotske pećine, Borsko jezero, seoski turizam i planinu Stol. Veoma dobra i uigrana ekipa borske turističke organizacije, potpomognuta dobrim ljudima iz DOO "Brestovačka banja - Srpska kruna" i Kluba RTB-a Bor, izašla je u susret svakom posetiocu štanda, profesionalno predstavljajući sve ono najbolje što se u ovom trenutku nudi u borskom turističkom paketu.

Pohvalio bih, takođe i zanimljivu prezentaciju Turističke organizacije opštine Knjaževac, koja je, po tradiciji, najviše bila posvećena Staroj planini, ali je lepo prezentovano i arheološko nalazište "Timacum minus", Banjica, kao i seoski turizam, ali i kafanska tradicija ovog lepog i meni veoma dragog grada na dva Timoka.

I na kraju, moj TV prilog koji je emitovan u Vestima na televiziji "Sezam", 03.03.2014.

Ja se polako, ali sigurno, spremam za nova putovanja. Vidimo se :)

Pored mene kofer, a ispred mene novi horizonti...

2014-02-11T21:20:00.001+01:00

Ovih dana primećujem da mi pogled često odluta ka vitrini u kojoj mi stoje koferi. Prosto mi nešto ne da mira. To je znak da me kilometri zovu.

Volim da putujem, to sam i u ranijim tekstovima na ovom blogu napisao, pa se ovom prilikom neću ponavljati. Putovanja daju smisao mom životu, dodatno me inspirišu i pune nekom pozitivnom energijom. Međutim, ja sam uvek spreman za putovanja. U toj vitrini, koju sam malopre pomenuo, stoji jedan kofer u kome su nužne stvari, jer uvek treba biti spreman. Nekoliko puta mi se desilo da mi iskrsne neko putovanje danas za sutra, pa mi je celo popodne i veče prošlo u pakovanju stvari. Zato sam rešio da stvar više ne prepuštam slučaju. Tu su one najbitnije stvari, koje uvek kupim u duplikatu... Da se nađe... Stvari poput lične kozmetike, donjeg veša i nekih ostalih neophodnih sitnica. Tako da jedino što spakujem je odeća koja, svakako, zavisi od godišnjeg doba i vremenskih uslova tih dana.

Obavezno pokupim na internetu osnovne informacije o mestu ili regiji u koju idem, proguglam po forumima da vidim iskustva drugih ljudi koji su već bili na toj destinaciji, kako bi bio upoznat sa nekim tips&tricks podacima o mom cilju putovanja.

Volim iznenadna putovanja, ali su mi drage i agencijske kombinacije. Svakako, informisanje o destinaciji za koju sam se odlučio je više nego poželjno. Treba znati kakvi su običaji u tom kraju, malo se raspitati o cenama, jelima koja su karakteristična za tu oblast, kao i o vremenskim uslovima koji se predviđaju za vreme boravka na putovanju.

Svi oni koji koriste kartice za bankomat (kao što je to samnom slučaj) treba da se raspitaju koje banke postoje u tom gradu u koji putuju i da se, kada dobiju tu informaciju, kod svoje banke raspitaju koja banka od tih uzima najmanju proviziju prilikom podizanja novca na bankomatu.

Meni je, kao korisniku interneta, novinaru i blogeru, bitno da hotel ili vila u kojoj odsedam, ima WiFi pristup internetu, pošto volim da utiske sa putovanja odmah podelim sa svojim prijateljima na fejsu ili twitteru.

Sa sobom, svakako, ponesite dobar foto aparat (pritom ne mislim na one telefonske). Svaka uspomena sa putovanja zabeležena na dobroj fotografiji, duže će trajati.

E, sada, verovatno se mnogi pitaju: kako sve to finansijski isplaniram? Moj odgovor je: Lako. Gde god mogu ja uštedim, imam i jednu lepu kasicu prasicu u koju stavljam sitan novac. Tokom 2013. godine sam sakupio oko 11 hiljada dinara sitnog kovanog novca. Nije mala stvar. A i neke, meni omiljene, agencije su mi omogućile plaćanje putovanja u ratama. Tu su i first minute i last minute ponude, gde je znatno jeftinija cena aranžmana.

Ja sam već isplanirao neka putovanja, krećem ove nedelje i na časove španskog jezika, tako da sam već uveliko u planiranju svojih avantura. Da li ste vi odlučili gde ćete ovog proleća i leta otići da malo odmorite dušu i telo?

Niste?

Mislite o tome, vreme je :)

Čovek je živ dok ima planove

2014-01-30T22:23:00.001+01:00

Uvaženi čitaoci i čitateljke, prvi put se oglašavam u ovoj 2014. godini. Sve što sam imao da vam poželim, poželeo sam u prethodnom postu. Pitate se, verovatno, zašto tek sada pišem post, pošto je ceo ovaj mesec obilovao raznim bitnim i manje bitnim događajima. Zato, što sam se malo olenjio....

Prvo je bilo proleće u januaru, pa nas je onda "iznenadio" sneg krajem januara, i eto mene ovde. Istinu da vam kažem, već nekoliko godina imam običaj da na početku godine napravim neke kratkoročne i dugoročne planove. Mnogi koji ovo čitaju u ovom trenutku će pomisliti:

-Ovaj je lud. On pravi planove u ovo ludo i turbulentno vreme...

Ali ja sam tako navikao. Od prošlogodišnjih planova, koje sam napravio početkom 2013. ostvarilo se mnogo toga, bilo je i nekih stvari koje se nisu ostvarile, ali i neke koje su došle i dogodile se neplanirano.

Čovek treba praviti planove. Život bez, kakvog takvog, pa makar i plana za naredni dan ili narednu nedelju je život bez cilja. To je život kada živiš od danas do sutra, tumaraš bez pravog pogleda u budućnost i bez neke prave pokretačke energije.
Kada zacrtam sebi neki cilj, planiram i put do njega. Sagledam prednosti, slabosti, prednje i mogućnosti koje se mogu naći na putu do ostvarenja tog cilja. I ne odustajem kod prve prepreke, već se trudim da idem dalje i dalje, sve do ispunjenja svog cilja.
Lepo sam rekao u naslovu ovog posta: Čovek je živ dok ima planove.

I zato, dragi ljudi koji čitate ovo, počnite da razmišljate pozitivno. Za početak napravite plan za sutrašnji dan. Ukoliko ispunite bar jedan delić tog plana vi ste uspeli. Ako vam se desi neka neplanirana stvar, nemojte odustajati. Sutra je novi dan i vreme je za nove ideje.

Ja sam za ovu godinu isplanirao dosta stvari. Planirao sam nova putovanja, objavljivanje romana i dosta nekih lepih stvari. Pa neka se ostvari samo deo tih planova, ja ću biti presrećan. Mislite o tome :)

P.S. Naša država je u ovom mesecu napravila veliki korak ka ujedinjenoj evropskoj porodici naroda. Za svaku pohvalu je to što su nadležni smogli snage za ovako krupan korak. Na raznim internet forumima su se pojavili razni kritičari, koji imaju neko svoje mišljenje i koji su protiv ulaska Srbije u EU. Ali, ako, mišljenje je kao zadnjica, svako ga ima. Ja znam da većina tih ljudi, koji kritikuju put Srbije u EU nije pročitala ništa o toj uniji, principima na kojima ona počiva i šta ona zapravo znači za male zemlje, kakva je Srbija. Zato, zemljo moja, samo napred, hrabro i ne boj se. Vreme je da se u ovoj zemlji konačno uspotave postulati savremene Evrope, ljudskih i građanskih prava i bolje budućnosti za sve. A onih koji idu kontra i koji mrze će uvek biti. Bitno je da će takvi i dalje biti ispod cenzusa.

Idu nam izbori. Moj blog će i u vreme kampanje biti vanstranački, sa mojim ličnim pogledima na stvari, ljude, događaje i ideje koje su oko nas.
Lepe naredne dane želim...
I brzo, napravite plan kako da provedete sutrašnji dan ;)

Srećna nova godina :)

2013-12-31T21:30:00.001+01:00

Dragi prijatelji i prijateljice, svi vi koji redovno čitate moj blog, želim da vam sve ružno ostane u staroj godini, a da se u novoj 2014. godini ostvarite na poslovnom, finansijskom i emotivnom planu.

Meni je ova godina bila ok. Radio sam punom parom, dosta putovao, edukovao se, upoznavao nove ljude i nove predele. Priveo sam kraju pisanje mog romana "Paket zaboravljene ljubavi", nastavio sa usavršavanjem i edukacijom i angažovanjem na širenju pozitivnih misli i ideja.

Želim svim ljudima sve što želim i sebi - puno zdravlja, sreće, ljubavi i mira, a može i malo više para, neće smetati.

.... iskreno i od srca, vaš Peđa.... nastavite da čitate moj blog i u 2014. godini :)

Paket zaboravljene ljubavi

2013-12-22T19:56:00.001+01:00

Kao i svakog radnog dana, kod kuće me je dočekao čaj oko pola 5 (da se ne pravim baš Englez). Pošto u to vreme uvek stignem kući pogledam rezultat svog dnevnog rada, a to su Vesti na lokalnoj TV. I tako svaki dan... Čovek bi rekao čista monotonija. Međutim, to popodne nešto je pretilo da poremeti bioritam mojih životnih taktova.

Nakon čaja, tog junskog popodneva, čuh zvuk zvona na interfonu. Fina melodija da poremeti dotadašnji monotoni svakodnevni mir.

- Izvinite, imam pošiljku za Vas, reče mi već pomalo umornim glasom kurir iz City expressa. Pošto sam po prirodi pomalo zaboravan počeh da prebiram po sećanju šta sam to naručio iz mnogih kataloga koji su mi nemilice stizali na kućnu adresu. Pustih ga unutra.

- Imate paket iz Beograda.

- Koliko to košta?- pitah, već se pripremajući da izvadim novac iz novčanika.

- Račun je regulisan. potpišite ovde. - odgovori dostavljač naručenih, a u mom slučaju izgubljenih ili zaboravljenih paketa.

Začudo, nije me vukla znatiželja da odmah otvorim paket. Verovatno zato što sa ili bio toliko zbunjen ... ili uplašen... ili jedno i drugo. Međutim, nakon pola sata počeo sam da sumnjam, svaki pogled bio je uperen u ugao sobe gde sam ostavio paket. Ona radoznalost, zbog koje i radim posao novinara, počela je u meni da ključa.

Dohvatih hitro skalpel sa radnog stola koji je postao već sastavni rekvizit pored olovaka i beležnica.

Prilikom otvaranja primetih neke uredno spakovane i popisane predmete. Magnet za frižider u obliku slova I, još jedan magnet u obliku Vodolije, horoskopskog znaka, ručnog sata, knjige čiji naslov i autor su najmanje bitni za ovu priču... Sve te stvari su mi se činile poznatim, ali znam da nisu bile namenjene meni...

Počeh da prebiram po sećanju...

Vodolija, slovo I, knjiga, Šolja za čaj... Da to nisu bile stvari koje sam ja sebi naručio... Odjednom se sećanje zaustavi na 2006. Da to su stvari iz perioda zaboravljene ljubavi. To su stvari koje su nas bar pogledom ili dodirom i sećanjem nas vezivale... Iako se ljubav ugasila... Da, to je taj paket, paket zaboravljene ljubavi.

Odjednom prostor oko mene počeo je da se pretvara u zvuke i mirise sećanja te zime 2006/2007. Čak se i miris te moka kafe iz kafea "Grinet" kod Beograđanke počeo osećati u mojoj sobi... U paketu zaboravljene ljubavi beče i salveta koja je umrljana moka kafom na kojoj je pisao moj tadašnji broj mobilnog telefona... Čitav inventar tog dela mog života.

Pitanja u glavi počela su da se roje. Zašto sada?

Da li postoji neki razlog?

U čemu je stvar?

kako da stupim u kontakt sa tom osobom?

Zaboravljena ljubav, odjednom, opet postaje deo mog života, a do pre samo nekoliko trenutaka ta osoba bila je sastvani deo zaborava u nekom ćoravom sokaku moga zaborava....

Odlučih da stvari isteram na čistinu i da ovim redovima objasnim i sebi ali i mom razumu o čemu se radi.

..................................

Oduvek sam bio romantik, verovao u ljubav i ideale. Često sam bio povređen, ali sam i dalje istrajavao na svojim idealima. Tragao sam za pravom osobom. I dalje tragam. Ova ljubav bio je samo pokušaj idealnog, a zapravo je sve suprotno od toga. Paket me je vratio u jedno turbulentno vreme, u vreme kada sam davao, verovao, trudio se, ali sve oko pogrešne osobe. Neka ovaj roman koji pišem bude opomena i nauk da budete bar oprezni kome dajete sebe, svoje srce, svoje vreme, misli i na kraju, svoj život... Lavina emocija daje mi snagu da istrajem u ovom pisanju...

NASTAVAK SLEDI....

Odlomak iz mog prvog romana: Paket zaboravljene ljubavi

Blogomanija na Kopaoniku vol. 2

2013-12-02T23:45:00.001+01:00

Drugi dan ovogodišnje Blogomanije otvorilo je sjajno predavanje Miloša Čiriča o networkingu kao načinu života. Sjajna tema, koja će i meni lično pomoći u mom daljem blogerskom i novinarskom radu.

Sjajni Stefan Lazarević, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija zaključio je da Srbija ima potencijal u razvoju IT sektora. Vlada Srbije će učiniti sve da što pre razvije taj sektor, a čak i u predlogu budžeta za narednu godinu opredelila izvesna sredstva za ovu oblast. Samo prisustvo gospodina Lazarevića govori da ovakve konferencije imaju podršku republičke Vlade.

Pohvalio bih i Ivana Rečevića koji je i na panelu i na radionicama pričao o merenju posećenosti nekog bloga ili sajta i šta treba da uradimo da bismo poboljšali posećenost naših prezentacija. Jako korisno i zanimljivo. Primeniću to što pre.

Ladies corner na Blogomaniji sam propratio sa izuzetnom pažnjom. Ženska preduzimljivost, dobrota i darovitost prosto su me opčinile. Sjajna Ivana Popović predstavila nam je svoj lifestyle blog i predložila da svoju kafu zamenimo čajem. Svakako, čaj se ne samo pije, već se uživa u njemu. Izvrsna Dragana Paramentić pokazala mi je i objasnila mnoge stvari vezane za fotografiju. Postoji jedna cela mala filozofija kako treba pripremiti fotografiju za blog. Svakako, treba poštovati autorska prava i potpisati autora ili sajt sa koga je preuzeta neka fotografija.
Zorana Jovanović je pričala o svom modnom blogu i o tome kako ona od bloga zarađuje. Posebnu pažnju privuklo je iskreno i sjajno predavanje divne Nataše Mitić NAKY hand made, koja je sa posebnom toplinom pričala o svom blogu, divnim kapicama i šalovima, ali i rukavicama koje su dodatno zagrejale atmosferu u sobi, iako je napolju bio temperaturni minus.
Predložio bih organizatorima da na sledećoj Blogomaniji veću pažnju posvete damama jer od njih svakako imam šta da se čuje i nauči. Naravno, dobije i neki poklončić ;)

Pomenuo bih i jedan sjajan projekat Branislava Vojinovića, mladog i perspektivnog momka iz Beograda. Nakon sajta svetnameštaja.com, on je pokrenuo i sajt www.eklinika.rs. Na tom sajtu registrovani korisnici, bez čekanja u redu u nekom domu zdravlja mogu da dobiju savete od stručnih lekara, potpuno besplatno. Sjajna stvar za mnoge ljude. I ovaj projekat predstavljen je na ovogodišnjoj Blogomaniji.

Neću, ovom prilikom, da zaboravim sjajnog moderatora mnogih panela, brilijantnog i talentovanog kolegu Miloša Maksimovića koji je programima na Blgomaniji dao dodatnu dozu šarma, duhovitosti, originalnosti i kreacije. Samo napred, kolega. Svaka čast.

Svakako, borska ekipa dobro se provela na Blogomaniji. Upozanli smo nove ljude i sjajno se družili. Vreme je da razmišljamo o Tvitomaniji. Za nekoliko meseci :)

I za kraj jedna lepa pesma... Za sve ljude dobre volje... Ali i za hejtere... Neka ih...

Blogomanija na Kopaoniku vol. 1

2013-11-29T21:22:00.002+01:00

Ljubav, muzika i još neke lepe stvari, kao što bi rekao Vladimir Stanković, poznatiji i kao Deda Bor.
I ove zime blogeri regiona okupili su se kako bi unapredili svoje znanje, upoznali nove ljude sa regionalne i svetske internet scene. Kopaonik je ove godine destinacija na kojoj se unapređuju blogeri, uče i otkrivaju nova saznanja iz oblasti interneta, društvenih mreža, marketinga, medija i IT sektora.

Na ovogodišnjoj Blogomaniji zančajno učešće uzeli su i Borani, ali i njihovi prijatelji iz drugih gradova Timočke krajine. Ne tako mala ekipa došla je da predstavi sebe, svoje delatnosti i da unapredi dalje poslovanje saznanjima koje mogu čuti na ovoj konferenciji.

Svakako, pored panela, radionica i ostalih "programskih" stvari tu je i magija druženja, networkinga i sticanja novih kontakata.

Prvi programski dan Blogomanije otvorilo je izvrsno predavanje Dejva Trota iz Keynote-a, koji je pričao o malim tajnama velikih majstora promocije i prodaje. Svakako, akcenat ovogodišnje konferencije je sadržaj na internetu, tj. kako da unapredite ono što nudite na Blogu ili na profilima na društvenim mrežama. Dragan Varagić je pričao o tome kako od bloga napraviti posao, a takođe je kompanija Coca Cola predstavila rezultate svojih 45 godina rada u Srbiji. Predstavile su se i drage dame iz ženskog foruma, a posebna sesija na Blogomaniji biće namenjena ženskim blogovima.

Na medijskom panelu bilo je reči o položaju medija na prelasku iz analognog u digitalno doba. Svakako, neki mediji i dalje kaskaju za procesom digitalizacije i nadležni u njima treba da se potrude da što pre uhvate korak sa aktuelnim digitalnim trendovima.

Moju pažnju privukle su radionice. Deda Bor održao je radionicu o tome kako treba pisati za blog i za tviter, a Ivana Bogdanović je pričala o tome kako izgleda put od kupca do prodavca kada su eBay i PayPal u pitanju. Takođe, naš dobar drug iz Zaječara, Ivan Živković pričao je o kampanji protiv govora mržnje na internetu.

Na kopaoniku je čarobna zimska idila. Veliki pozdrav sa lepe planine. Lepo je biti u društvu dobrih ljudi :)
P.S. Moram da pohvalim i Miloša Maksimovića za izvrsno moderiranje konferencije :)

I na kraju jedna lepa pesma...

Pre nego što udariš ženu, udari sebe!!!

2013-11-25T21:09:00.002+01:00

Svet danas obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. U medijima barataju raznim statistikama, mnoge političke partije gledaju da baš na ovaj dan prikupe neki jeftin politički poen organizujući razne akcije, mnogi aktivisti i aktivistkinje se samo danas pojavljuju i pričaju na ovu temu. A gde su ostalih dana u godini?

Gde su bili kada su mnoge žene prebijali, povređivali ih i dovodili do ivice života?

Na Balkanu je vekovima nasilje nad ženama bilo deo tradicije. O tome se ćutalo i mnogi su okretali glavu kada vide ovakve slučajeve. Nasilje se najčešće dešavalo u ruralnim sredinama, ali ni gradske sredine nisu ostale "imune" na ovakve slučajeve. Mnoga "gospoda" su u javnosti glumila uzorne porodične ljude, visokih moralnih vrednosti, a kod kuće je njihova zverska priroda dolazila do izražaja. Vršili su nasilje nad ženom i decom. Bilo je tu batina, psihičkog, seksualnog, emotivnog nasilja, ali i onog ekonomskog, gde žena nije bila finansijski sposobna da se odupre takvom životu.

Nasilnici su psihički poremećene ličnosti, često nezadovoljni svojim ličnim i društvenim statusom. To nezadovoljstvo, umesto na sebe, oni iskaljuju na svoje najbliže - decu i žene. Neretko se dešava da nasilje traje i po nekoliko godina, čak i decenija. A postoje i slučajevi da žene ne smeju da prijave nasilnika, jer je to jako uticajna ličnost, pa bi se nakon prijave slučaja, život žrtve pretvorio u još veći pakao.

Mnoge žrtve nasilja se plaše da prijave zbog okoline i onog pitanja: Pa šta će ljudi reći o meni?
Neke žene, sa druge strane, prijave nasilje i iz nekih njima poznatih razloga pomire se sa nasilnikom da bi sačuvali brak ili sprečili sebe dodatnog mučenja po sudovima tokom brakorazvodne parnice, ali i da bi dete živelo i uz oca i uz majku. U tome dosta greše. Bolje je da dete živi samo sa majkom, nego da živi pored oca nasilnika.

Tu su i "sigurne" kuće. Namerno sam stavio znake navoda. Jer mnogi nasilnici pronađu adresu tih kuća i onda dođu da prave gluposti i ubeđuju suprugu da im se vrati. Čak su zabeleženi slučajevi da napasnici u samoj sigurnoj kući vrše nasilje nad suprugom, a i nad drugim ženama koje se nalaze na tom privremenom smeštaju.

Protiv nasilja u porodici u Srbiji postoji znatno blaga kaznena politika. Kada bi bili usvojeni stroži zakoni, mislim da bi zaista moglo da se stane na put ovoj pojavi.

I gospodo nasilnici, pre nego što udarite ženu, udarite sebe. To bi bio jedan mali udarac za vas, ali veliki udarac za čovečanstvo i normalne ljude.

U Srbiji se dugi niz godina, pre svih političara i politikanata, ovom temom bavi i protiv toga se bori Autonomni ženski centar iz Beograda. Svake godine oni realizuju akciju "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama". Njihov sajt je www.womenngo.org.rs. Ovaj tekst je moj skromni doprinos ovoj akciji.

Na kraju, lepi stihovi posvećeni damama...

Spremni za nova putovanja

2013-11-17T22:17:00.002+01:00

I ovo leto proteklo je u znaku putovanja. Letovanja, izleti, provodi i posete. Sve je to donelo i mnogo uspomena, suvenira, novih ljubavi i poznanstava.
Mnogi profili na Fejsbuku bili su ukrašeni fotografijama iz raznih letovališta, koje su samo prenele deo atmosfere sa obale. Sve ostalo zapisano je u sećanjima.
Stigli su i kišni jesenji dani, a putnički nemirni duh je nestrpljiv. Putnik stalno želi da upoznaje nove predele, otkriva nove horizonte. Turističke agencije nude primamljive aranžmane za jesenja putovanja. Beč, Rim, Budimpešta, Prag samo su neki od gradova koji se mogu naći u ponudama. Mnogi se pitaju, kako se to isplati agencijama, kada je kriza i ljudi slabije putuju. Međutim, nije tako.
Trećina građana Srbije i ove godine je letovala, a jedna petina je išla na prolećna putovanja, kažu statistike. A neke nezvanične statistike kažu da je isto toliko građana kukalo što ne može nigde da putuje iz opravdanih ili manje opravdanih razloga.
Iako je ekonomska i finansijska kriza, ukoliko imamo neku prosečnu platu, svakako da možemo da uštedimo bar za jedno putovanje godišnje.
Prost primer je moja drugarica Jana, koja se stalno žali da sa platom od 35000 dinara mesečno ne može sebi da priušti ni vikend turu, a tek joj le letovanje misaona imenica. Ulazeći u analizu njenog slučaja, utvrdio sam da ona svakako može sebi da priušti i letovanje, ali i mnoga druga putovanja.
Jana je već više godina strastvena konzumentkina cigareta. Puši dve i po pakle dnevno. To svakako utiče loše na njeno, ali i zdravlje njene okoline. A i na njen budžet.
Računica je prosta. Paklica cigareta koje Jana konzumira košta 180 dinara. Znači da ona na cigarete potroši dnevno 450 dinara. E, sada, ukoliko Jana smanji dnevnu dozu cigareta na paklicu i po, uštedi 180 dinara. Na mesečnom nivou ušteda iznosi 5.400 dinara, a na polugodišnjem 32.400 dinara. Svakako, Jana sa ovim parama može da ode na letovanje, ali i na neku bližu vikend destinaciju.
Uvek se može uštedeti za neko putovanje, samo je potrebno imati malo dobre volje i digitron pored sebe. Zato, ovih dana razgledajte ponude turističkih agencija. Aktuelne su ponude za doček nove godine u evropskim metropolama, ali i decembarski šoping aranžmani u poznatim šoping centrima širom starog kontinenta. Sve veću pažnju privlače i mnogobrojni Božićni vašari u Austriji, Mađarskoj i Nemačkoj, na kojima se može naći mnoštvo đakonija, ukrasa i specijaliteta koji se spremaju, prave i pripremaju specijalno za ovu priliku. Ja sam prošle godine bio na Božićnom vašaru koji je postavljen ispred dvorca Šenbrun u Beču. Moja preporuka je da posetite neki od ovih vašara i tamo osetite pravi duh praznika. Ovom prilikom ću Vam preneti samo delić atmosfere :)

Zato, digitrone u ruke, preračunajte svoje troškove i napravite mali plan za neko putovanje. Ne košta puno, ali mnogo znači. Za lepotu življenja, stvaranje uspomena, upoznavanje novih ljudi, ali i nove ljubavi. Zato,
neka vam bude pri ruci kofer ljubavi...

Zli duhovi u nama

2013-10-31T21:04:00.002+01:00

Veliki broj ljudi u svetu večeras obeležava Halloween, ili u prevodu Noć veštica. Mnoga deca oblače se u horor kostime i idu od kuće do kuće kako bi sakupila što više slatkiša i kolača.
Ovaj dan me uvek podseti na ideju da duhovi verovatno postoje i da se oni kriju u nama samima. Naravno, ovaj tekst neće biti o nekim nestvarnim bićima koja su deo različitih verovanja kod ljudi, ali biće zapravo o nama samima.
Svako ima svoj karakter, koji je odraz njegove duše i njegovog stanja duha. Mnogi ljudi su, pod uticajem raznih nedaća koje su nas snašle postali jako pokvareni i zli. Iz njih su se iselili "dobri duhovi", a u njihovim dušama sada caruje zlo. Puni su neke negativne energije i svakodnevno pokazuju da uopšte nemaju ni skrupula ni mere.
Njihovi "zli duhovi" često čine nepravdu, mešaju se u tuđe živote, izmišljaju, bezočno lažu i čine razna druga nedela.
Puno je tih zlih duhova. Svuda se mogu naći. Politika, estrada, zdravstvo, policija čak i neke prodavačice u marketima svakodnevno pokazuju svoju zlobu prema mušterijama.
Zle duhove možemo lako prepoznati. Po veštačkom osmehu, namrgođenom licu, zajedljivim komentarima, ogovaranjima, raznim smicalicama i preprekama koje žele da postave na naš životni put. Takvih je danas na svakom koraku. Treba biti obazriv, pametan, promućuran i ne dozvoliti da ti duhovi ovladaju nama samima. Jer oni se lako usele u nas. Uvek negde u delu naše duše poostoji neki tamni kraj, gde te zlice mogu doći i isterati ono dobro iz nas.
Zato, protiv takvih duša postoje razni vidovi zaštite.
Naoružajmo se ljubavlju, maskirajmo naše lice osmehom, vedrinom, razumevanjem i tolerancijom. Stvorimo u srcu mesta za dobrotu i dobre ljude, neka iz našeg pogleda sija vedrina. To će oterati zlobu od nas, jer zli duhovi ne vole svetlost koja sija iz dobrih ljudi. Pomirite se sa nekim sa kim ste se odavno posvađali, kažite onu magičnu reč "izvini", koja otvara mnoga vrata i vraća mir među ljude.
Ovo veče deca se maskiraju da oteraju neke zle duhove i veštice. Zato se i mi svi naoružajmo dobrotom i plemenitošću i oterajmo zle duhove od nas. Neka od ove večeri osmeh zavlada.
Ako je ovaj moj tekst podstakao bar jednu osobu da istera te loše misli i loše navike iz sebe, onda je moja misija uspešna.
Hvala za čitanje. Na kraju jedna lepa pesma :)
Uživajte.
P.

Gde je nestao optimizam?

2013-10-20T21:06:00.000+02:00

Sve je manje osmeha i pozitivnog stava kod ljudi. Pritisnuti svakodnevnim ekonomskim problemima, trkom za što većom zaradom, nevozom zbog često nebitnih stvari, zaboravili smo na male stvari koje nas čine srećnim.

Zato nam je i optimizam na niskom nivou.

Ja jesam optimista. Često me ljudi sa kojima komuniciram pitaju: Odakle tebi taj optimizam?
Jednostavno, ne dam da zapadnem u apatiju, da kukam zbog stvari koje ne mogu da promenim, nego se trudim da u svoj život unesem nove boje, da upoznajem nove horizonte i nove ljude. Male stvari mene čine srećnim. Srećan sam kada popijem kafu sa dragim osobama, kada prošetam kroz obližnji park, kad pročitam neku lepu knjigu, pogledam neki film ili slušam neku dobru pesmu.

Deo mog optimizma su i putovanja koja predstavljaju pravo duhovno i mentalno osveženje u ovo suludo i čudno vreme. O mnogim mojim putovanjima sam puno pisao i na ovom blogu, tako da ne bih sada da se ponavljam. Mnogi mi kažu da i za putovanja treba puno para, ali možete da otputujete i do obližnjeg grada za jako male pare, da se dobro provedete i obogatite svoj duh i proširite vidike.

Zanimljivo je to kako pesimisti lako nađu izgovor da ne poboljšaju svoj život. Uvek im je neko dugi kriv, a ne vide da su sami krivi za stanje u kome se nalaze. Njihovi vidici su mali, ograničeni samo na sebe i na svoju tragediju. Odbijaju, a mnogi i ne žele da im bude bolje jer celog života kukaju.

Volim da pomažem ljudima, pomoći ću i pesimistima. Optimizam je jedna energija koja se širi među ljudima, to je i način razmišljanja, stav i ideja boljeg života.

Zato, započnite da živite svoj život na bolji način. Počnite, učinite dobru stvar. Pozovite dragu osobu, izađite u šetnju, odite u neki lep prostor gde ćete popiti kafu. Unesite malo boje u svoj život. :)

Trudite se da na plemenit način dostignete više i bolje i život će vam uvek biti lep.

"Farma" nema alternativu!

2013-10-13T23:17:00.000+02:00

Da, kao što sam i napisao u naslovu. Farma nema alternativu. Na žalost.

Sa svakim početkom nove sezone nekog rijaliti show-a u Srbiji javi se veliki broj ljudi na forumima i internet sajtovima koji pozivaju na zabranu rijaliti programa jer oni guše kulturu i zaglupljuju narod. Čak neki kažu da sama država mora da uđe u borbu protiv poplave rijaliti programa, od kojih neki imaju zaista degutantne sadržaje.

A da li se neko zapitao da li "Farma" ima alternativu? Mislio sam na onu alternativu programa na drugim TV stanicama.

Svakako, "Farma" ima alternativu u realnom životu. Svako, ko ne voli rijaliti programe, može da izađe u šetnju sa dragom osobom, da popije kafu na najboljim drugom ili drugaricom u nekom kafiću ili da ode u bioskop (u onim gradovima u kojima još ima bioskopa). Može i da ode do biblioteke i da uzme da pročita neku dobru knjigu, da poseti neku stalnu postavku ili gostujuću izložbu u nekom muzeju.

Možda je alternativa u tome da, ako ne želite izlazak, pogledate neki dobar film ili slušate neku muziku koja opušta sva čula.

Da se vratimo na pitanje: Da li "Farma" ima alternativu na drugim TV stanicama?

Odgovor je lak: skoro i da nema. I opet kažem: Na žalost!!!

Medijski javni servis Srbije, koji treba da bude lider u produkciji takozvanih "nekomercijalnih" sadržaja, u koje spadaju i emisije iz kulture, vodi trku za gledanost sa komercijalnim TV stanicama. Na prvom kanalu idu reprize, vesti i TV Dnevnik, a tu su i sportski prenosi u "prime time" terminima.

Drugi kanal, koji je rezervisan za baš te neke sadržaje iz oblasti umetnosti i kulture, pušta te sadržaje u pauzama skupštinskih prenosa ili ih pušta jako kasno, kada većina ljudi kreće na spavanje. Zašto je tako? Zašto država ne reaguje kada je u pitanju javni servis? A moram priznati da i građani imaju ignorantski odnos prema RTS-u.

Prvo, država je ta koja će finansirati javne servise RTS i RTV do kraja 2015. godine i ona ne treba da utiče na uređivačku politiku tih medija, ali ti mediji treba da se mnogo odgovornije postave i da emituju sadržaje koji će im opravdati naziv "javni servis" i da prestanu da se utrkuju sa komercijalnim televizijama oko rejtinga gledanosti nekih emisija.

Drugo, gledaoci su delimično u pravu kada kažu da neće da plaćaju pretplatu jer se na RTS-u daju samo reprize i da nema sadržaja koje njih zanimaju. Ali, hajde da postavimo ovako stvari. Da li bi bilo emisija "Kocka, kocka, kockica", "Metla bez drške" ili "Kolariću paniću" da nisu naše majke, očevi, bake, deke i tetke plaćali pretplatu na vreme. Ne ne bi bilo tih emisija koje su sastavni deo našeg detinjstva.

Zato će, najverovatnije, od 2016. ponovo biti uvedena pretplata, da budemo bar odgovorni prema deci i budućim generacijama, da bi imali i oni šta da gledaju. Zbog toga treba postojati takav način finansiranja.

A treba i komercijalne televizije da pokažu dobru volju da bar 3% njihovog TV programa posvete nekim nekomercijalnim programima iz oblasti kulture, nauke i umetnosti. Važno je početi.

A ko ne voli "Farmu" neka promeni kanal. Daljinski upravljač je najdemokratskija stvar na svetu.

Do narednog posta, veliki pozdrav.

P.

I za kraj jedna lepa pesma....

Sećanje na detinjstvo...

2013-10-08T20:38:00.004+02:00

Sećanja su uvek deo nas. U njima, ponekad, nalazimo snagu da nastavimo dalje i da budemo jaki da izdržimo iskušenja koja nas očekuju.
Rodio sam se u poslednoj deceniji postojanja stare Jugoslavije. Detinjstvo mi je bilo obeleženo lepim igračkama, zanimljivim slikovnicama i u predškolskom dobu zanimljivim knjigama. Jedna od njih je upravo na slici iznad.
Odgovori na mnoga moja pitanja bili su smešteni između korica ove knjige. Lepo objašnjeno, prilagođeno dečijem uzrastu i moderno za ono doba. Još uvek je u mom ormanu i ponekad je prelistam, čisto da se podsetim na te lepe dane.

Kao i svako dete u to doba, odrastao sam i uz razne igre u obližnjem parkiću. Tu su bile školice, klikeri, žmurke i šuge.
Imali smo jedno zdravo detinjstvo.

Voleo sa Čokolino, Plazmu, Fructalove sokove...
Ali i imao sam omiljene crtane i TV junake uz koje sam odrastao. Ranije su deca mnogo više bila poštovana od strane urednika televizije. U vreme mog detinjstva još uvek su u ponudi bila dva tv kanala, a kada sam napunio 7 godina pojavio se i treći kanal. I to je bilo to.
Ali i na samo toliko kanala deca su imala više sadržaja, crtanih filmova i emisija. Kao mali jako sam voleo da gledam Duška Dugouška, Patka Daču, Porodicu Šalabajzerić, Generalovu radnju, Poručnika Draguljčeta.
Jako su me zabavljale avanture Diznijevih junaka u čuvenoj "Mikijevoj radionici".

Ovom prilikom ću napraviti mali multimedijalni vremeplov. Ovo su neki od mojih omiljenih crtaća iz doba detinjstva:

Da, to su ti crtani filmovi našeg detinjstva. Ali, pored njih tu su i razne TV emisije. Svako se seća dečijih TV serija: "Kocka, kocka, kockica", "Priče iz Nepričave", "Metla bez drške", "Neven". Meni je ostala upečatljiva Milena Dravić, po ulozi u seriji "Metla bez drške" igrala komšinicu Dušicu koja je puno volela šnenokle. A i ja sam ih voleo, a volim ih i danas :)

A uspavljivao me je i stari lav iz kratke dečije emisije "Laku noć, deco". Ta emisija je uspavljivala milione dece, činila im je detinjstvo zabavnim, punim magije i lepote. Glasove lutkama pozajmljivali su naši poznati glumci Danica Maksimović, Dragan Laković, Đuza Stojiljković, Ljubiša Bačić, Tatjana Lukjanova i drugi. Lepe priče iz čarobne šume u kojoj životinje uče decu pravim vrednostima. I na kraju spavanjac.

Voleo sam i knjige. Bajke iz svih kraja sveta. Omiljena dečija spisateljica bila mi je Astrid Lindgren. "Pipi Duga čarapa", "Mio min mio" i ostala dela ove spisateljice bila su nerazdvojni deo mog detinjstva. Naravno i Dr. Seus "Kako je Grinč ukrao Božić".

Bilo je to bezbrižno detinjstvo, puno eurokrema, "Galeb" čokolade i ostalih malih čarobnih dečijih stvari. Vratite se malo u detinjstvo i setite se šta treba da znači drugarstvo. Zajedno smo i lepši i jači.

Do narednog posta, pozdravljam vas.

P.

Gde je nestala ljudskost?

2013-09-30T20:34:00.004+02:00

Život pred nas nameće razne izazove. U trci za što boljom zaradom i boljom pozicijom u društvu, često zaboravljamo da smo ljudi. Ljudi od krvi i mesa, sa osećanjima, ljudi koji znaju i da vole i da se smeju, da se raduju, da tuguju.

Ne, otuđenje je zavladalo ljudima. Mržnja se očitava na mnogim licima. Mnogi mrze, a da ne znaju i zašto mrze.

Protekle dve decenije na ovim prostorima donele su ratove, puno promena, čudnih zbivanja, političkih previranja, stranačkih prepucavanja i jeftine zabave. Sve to da bi smo zaboravili na sebe i druge.

A gde je nestala ljudskost?
Da li se izgubila u moru besmislenih ideja, fraza besposlenih teoretičara ispravnog i u zaboravu običnog čoveka?

Zašto se ne setimo malo da volimo, da razumemo druge, da im pružimo priliku da pokažu svoje stavove?

To nije teško. Pogledajte stvari sa više aspekata, pokušajte da se stavite u kožu drugih, koje možda ne razumete. Da li ste se pitali da li i za Vas imaju razumevanja?

Čitajući ovaj tekst, verovatno ćete reći da postavljam mnogo pitanja. Ali ja vam ih postavljam da biste ih Vi sebi postavljali kada planirate da osuđujete nečije postupke i da nekoga sprečite da iskaže neki svoj stav ili ukaže na svoj položaj. Ili da jednostavno iskaže svoja osećanja.

Negujmo kulturu komunikacije, saslušajmo druge, pokušajmo da razememo svačije stavove. Pokušajte, ništa ne košta, a puno vredi.

Jedno dobro delo možda neće puno promeniti svet, ali može značajno promeniti Vas.

Dok čitate, poslušajte ovu pesmu... Možda vas podseti na to da umete da volite...

Boje jeseni na mom prozoru

2013-09-22T19:42:00.000+02:00

Vreme se menja. Dolaze hladniji dani.... Tako bi počeo pismeni zadatak iz maternjeg jezika nekog osnovca na temu dolaska jeseni.
Da, ta čuvena jesen, donosi nove boje, nove događaje, nove ljude u nečiji život. Prošla je letnja sezona, ali nije prošlo vreme putovanja. Sada je vreme za posetu nekim lepim metropolama. Pariz, Beč i Budimpešta, na primer, jako su lepi tokom jeseni. Neku svoju čuvenu magiju nosi i češka prestonica Prag. Zato, budite vredni. Prošetajte do neke agencije ili proguglajte po internetu.
Agencije nude veoma povoljne aranžmane, jednodnevne ili dvodnevne, tako da vam je moj savet da pobegnete negde, bar na vikend kako bi napunili baterije, proširili vidike i oplemenili sebe. I naravno, ne zaboravite foto aparat jer treba zabeležiti te divne predele, zgrade, muzeje, restorane, tržne centre.
Mnogi mi kažu, kada spomenem putovanja, da se za to bacaju pare i da su ona skupa. Ne, putovanja nisu skupa. Ona stvaraju uspomene, a one nemaju cenu. Jer kada jednoga dana budete pogledali nazad, preko svog ramena, videćete predele i uspomene koje ste videli i doživeli baš na tim putovanjima.

Jesen je vreme kada je puno lišća. I na ulicama, putevima, u parkovima, na zgradama i automobilima. Komunalci imaju pune ruke posla da sve to srede i urede. Ali ipak, poneki lisnati tepih ostane negde na nakoj stazi, kako bi možda prekrio tragove letnjih avantura ili tragove šetnje zaljubljenih parova. Ponekad lišće sakrije i tragove nekih ne baš tako lepih stvari, ali se takve stvari vrlo brzo otkriju... Lišće nije kamen. Dovoljno je da se vetar neke sumnje uskovitla i eto novih tragova koji su vidljivi.

Da, ja volim i jesen jer je tu miris paprika, paradajza i ostalih đakonija koje vredne domaćice (ali i neki domaćin) pripremaju za zimu. Jer jesen je kratka. Hladniji dani vrlo brzo dođu i valja se pripremiti na vreme.

Ova jesen u Srbiji je u znaku nove vlade. Rekonstruisane, bolje rečeno. Kažu da je najbolje početi stvari negde na jesen, tamo kada školarci počinju novu školsku godinu. Tako je i ova "nova" vlada počela mandat baš u septembru.

Eto i prosveta je dobila novog ministra. Nadamo se da i njegov mandat neće biti obeležen malomatruskim ili sličnim aferama, kao onog prethodnog.

Ja se spremam za nova putovanja, radim ,pišem vesti, jednostavno radim posao koji volim. Prolaze događaji pored mene, a ja planiram putovanja, bez straha od ponovnog uvođenja viza, jer me ni to neće zaustaviti da i dalje putujem. Upisao sam i kurs španskog. Da ozvaničim znanje koje već posedujem. :)

Vama dragi ljudi, koji čitate moj blog, želim sve najbolje. I putujte, usavršavajte se. Ne dozvolite da život prolazi pored vas :) Ja ću biti tu, sa novim postovima, pričama i putopisima. Ostanite zdravo i dobro. :)

I za kraj jedna lepa pesma....

Memories from Greece....

2013-09-10T22:50:00.000+02:00

Posle pauze od mesec i nešto više dana, eto mene opet ovde. Malo sam se ulenjio, ali se sve to može opravdati činjenicom da sam imao jako prebukiran period iza mene i da sam konačno otišao na zasluženi godišnji odmor.

I ovoga puta sam se odlučio za Grčku, za Egejsko more i lepo mestašce podno planine Olimp. Rešio sam da sebi dam maksimalnog oduška i da se odmorim i napunim baterije za poslovne obaveze koje su predamnom.

Čarobna je ta obala. Miris mora budio me je svakog jutra. Voleo sam u ranim jutarnjim satima da prošetam plažom, gledam izlaske sunca, udišem morski vazduh i da prepurstim da me so iz vazduha okrepi i osnaži.

Kafa uz miris i ukus prelepih grčkih peciva je nešto bez čega ne može da mi lepo započne dan u ovoj prelepoj mediteranskoj zemlji. Nakon uživanja na terasi studia, prošetao bih do neke obližne plaže i prepustio se talasima slanog i toplog mora. Kažu mi domaćini, da je zvuk talasa zapravo šapat Posejdona, boga mora, i da ukoliko imamo oštar sluh, možemo čuti njegove poruke. Iako sam se trudio, ništa nisam čuo. Možda jer nisam dobro razumeo grčki jezik :) . Mala šala, naravno.

Još osećam miris iz ribljih restorana, dok spremaju orade, ribu ili neki drugi morski specijalitet. Naravno da je i giros neizostavan, jer jednostavno, ko nije probao ovaj pristupačan grčki fast food specijalitet, taj kao da i nije bio u Grčkoj.

Voleo sam da se posle popodnevnog brčkanja u moru ponovo prošetam plažom, gledam u horizont i razmišljam o večnosti jednog momenta. Voleo sam i noćno kupanje u moru prepunom talasa, gde se u daljini samo vide svetla brodova i čuje muzika iz obližnjih taverni.

Međutim, znam da Grčka nije samo more, plaža, ždranje girosa i slično. Grčka je jednostavno simbioza lepote, dobre energije, prelepih i tajnovitih ukusa i mirisa, dobrih vibracija sirtakija i buzukija, ljubaznost prodavačice tradicionalnih črčkih slatkiša koja ti uz osmeh proda i neki gram alve više...

Sve to doprinosi mojoj odluci da ću i naredne godine put juga Balkana, putevima 12 bogova sa Olimpa, u zemlju punu istorije, lepota, divnih ljudi i topline osmeha.

I na kraju, još malo zvukova Grčke...