Početak pesnika ili nešto slično

Moje lepo ili povratak na blog

noreply@blogger.com (Perić Gordana) — Sat, 11 Jun 2016 17:34:00 +0000

Posle četiri godine rešila sam da se uozbiljim i aktivno vratim pisanju.Potreba za pisanjem,taj nagon da se oskrnavi papir je nešto što ne može da se "preleži", ili pišeš ili ne pišeš,nema bežanja.Napisala sam ja tu i tamo ponešto ali je sve to bilo usput,u prolazu pa ću sad da podelim samo jedan odlomak iz nečega na čemu radim a uskoro postavljam nove pesme! Moram,jače je od mene! "...Ne volimo se ja I proleće.Svake me godine podseti na ona proleća kad sam imao malo manje godina,malo više snova I planova, nekako mu,na kratko,uspe da me prevari da opet pišem,da je baš ova priča Ona,koja će da stigne do kraja,koja će da “vredi” dovoljno da završi među koricama I na policama,svakog proleća,dok sve cveta,diše I miriše ja se zatvaram u kuću sa zalihom alkohola,duvana I kafe I pišem,pišem I pišem.Kako dane prolaze,elan opada,onda dođe leto,znojim se na plus četrdeset u potkrovlju bez lifta I klime,psujem sebe,proklinjem komarce što suicidno,pravo sa keja uleću u moju sobu I paradiraju ispred bleštavog svetla ekrana na kom se razuzdano množi rečenica:napiši jebenu priču,napiši jebenu priču,napiši jebenu priču.U jesen s toplinom nestaju I ideje,magle se uvlače u mamurne misli,ispred beleški pijem I treznim se do prvih snegova kada navlačim kaput I izlazim napolje tešeći se da mi treba da se izluftiram I da razbistrim glavu,sve će to da bude kako treba.U proleće zaključavam stari rukopis u fioku u kom se taloži još dvadesetak,nikad završenih romana I počinjem krug ponovo.Ne,ne volim proleće.Neko se svakog proleća zaljubi,ja pišem I lažem se da sam malo više od lokalnog novinara sa dve mršave zbirčice poezije iz kojih pročitam ponešto par puta godišnje,na nekoj književnoj večeri,tek toliko da me prepozna par meni sličnih njuški po gradu,sve članovi književnih klubova,boemi I pisci u pokušaju,kao I ja..."

noreply@blogger.com (Perić Gordana) — Fri, 08 Jul 2011 18:57:00 +0000

Dragi Bože,

Nema te da se javiš,

Ali ok,guram dane i bez tebe.

Nije da mi fališ,

pošteno da ti kažem,

gledam,

svi se u tebe uzdaju

pa ajde da te podsetim

da i ja postojim.

Kažu,tvoje sam dete i ja,

Kažu da grešna sam,

Da moram

da plačem i za oprost te molim.

Dragi Bože,

Nisi mi vise drag,

Ljubav je,znaš,dvosmerna ulica,

Poštovanje mora da se zasluži

A i ne volim da me ignorišu da znaš.

Hoću da ti kažem,

Raskidam sa tobom,

Nisi mi potreban da me kroz život vodiš,

Volim da sama lutam ulicama.

Ne volim da se pravdam.

Ja sam mačka,

Skitnica,

Ne volim pravila ,

Ne trpim okove ni iz ljubavi

A,da te ne lažem,

Nisam ni veliki fan

Klečanja pred nekim.

Ti,ako možes i hoćeš,

Javi se,

Da popričamo ko ljudi.

Da probamo onaj kliše

Da ostanemo drugovi.

noreply@blogger.com (Perić Gordana) — Fri, 04 Mar 2011 19:01:00 +0000

Neocekivano

Prstima hladnim svilu miluje,
nebom se crnim nocu pokriva,
...usta mu puna slatkih malina
a bedra mastilom oslikana.

On vaja zvezde iz osmeha,
kiti me smrvljenim cvetovima ljiljana,
po mojoj kozi sumski med izliva,
lomi me i opet od zelje izliva.

Al' Sunce kad svane on ga pozdravi,
napojen mlekom,nevinost susta
i kao od strasti tek da ozdravi...
Srce se skameni dok me napusta.

Beg

noreply@blogger.com (Perić Gordana) — Sat, 19 Feb 2011 18:26:00 +0000

Kad mi se iskradu secanja,
Nezvana ,
Otuzna,
Zaboravljena,
Cudan me jad obavije…
Setim se leta u Novom Sadu,
Neprozivljenog,
Nedocekanog
I onog puta za Bec
Sto nam se nije ukrstio.
Kao kap niz ledja gola
Sklizne mi tuga sa usana
Na opusak
Koji gasim
Pokretom brzim,nesigurnim,
Da ga u pepeo ugusim.
Slabo mi ide,
Odsutna sam odavno
Iz buducih dana nedocekanih
Pa primirje sklapam sa nadom
Da ovu maglu tanusnu
Sto me gusi
Rastrgnem I pobegnem
Iz ovog ogledala
Polomljenog.
DA pocne dan.

Let .

noreply@blogger.com (Perić Gordana) — Sun, 23 Jan 2011 20:54:00 +0000

U ambis

ptica se sjuri

sirom zatvorenih ociju.

Nisu joj krila slomljena,ne.

Samo

ponekad nisu dovoljna.

Treba i duha,

treba i volje.

Kad tama vuce

srce se junacko

mora odupreti.

Ako ga nemas

zalud je sve.

.

Put preporoda

noreply@blogger.com (Perić Gordana) — Thu, 07 Oct 2010 02:16:00 +0000

***

Pevaj mi setno,ljubavi moja,

Zavuci ruku u tamne kose,

Šapni mi da samo sam tvoja,

Ubij u meni sumnje I prkose.

I zdrobi stenu ledenog straha

Što mi se,tužnoj,noćima javlja,

Vaskrsni ljubav iz hladnog praha,

Vodi što dalje s pogrebnom slavlja.

Bisere lažne pokidaj s vrata,

Kove svetne skini mi s nogu

Pa daj mi druga,muža I brata,

Seti me-praštati umem I mogu.

Razočarenja s lica mi briši,

Poskidaj zvezde s najdaljeg neba,

Voli me golu na letnjoj kiši,

Uči me kako plakati treba.

Raspršti dahom nemuštih reči

Posivelu paučinu prastarih snova,

Usnama gorkim bez milosti leči,

Vajaj iz gline dušu mi iznova.

Pa me,bez oprosta,sedmoga dana

Krsti u hladnoj void Jordana,

Pomozi da sebi samoj se vratim

Pre negoli ljubav čisto ti uzvratim.

Strah

noreply@blogger.com (Perić Gordana) — Thu, 02 Sep 2010 21:23:00 +0000

Ako se sutra rodi Sunce

Znaš li,

Isto li je ko ono što zađe?

Otkud ti to

Da jedno,jedino,

Stalno rađa se i umire?

Zašto da se ne smenjuje

Zalazak za izlaskom,

Izlazak za zalaskom,

Sunce za Suncem

I tako u beskraj?

I ti,

Kad ujutru ustaneš,

Jesi li onaj

Što je u postelju sinoć legao?

Potraga

noreply@blogger.com (Perić Gordana) — Tue, 27 Jul 2010 10:55:00 +0000

Potraga

Lutam ali čemu sve?
Poda mnom zemlja crna.
Oblake munje paraju.
Izgubljena u prostoru tražim,
zaboga,sanjam i tražim
srebrnog sjaja dveri rajske,
tajanstvene
i daleke...
O,užasa!Daleke dovoljno
da ih više i ne slutim.

*

Od blata ćeš me vajati,
pretim ti nemoćna,
i moj ćeš dah snivati na dlanu
a mene neče biti.

Vodenice će prazne mleti
a deveta pošast haraće
gradom,u kome si me ljubio,
brišući pred sobom
obrise prokletih.

Na kolenima ćeš preklinjati
glas da mi čuješ,
moje će uzdahe
kiše ti sprati,
tužne i ostarele-majske kiše.

Srce ćeš isčupati da me podmitiš,
neću se ni osvrnuti.
Tako lajem na Mesec već godinu
i vraćam ti se podvijena repa.

Bojani

noreply@blogger.com (Perić Gordana) — Sun, 18 Jul 2010 15:13:00 +0000

O,suze njene male,
kako su teške!
Pravo na srce pale!
I grli me tužna,
utehu traži,
ostala bez slatkiša...
O,suza njenih kiša
pada na moje lice i kosu,
grle me ruke male...
Ne plači,kćeri!
Mnogo te jada u životu čeka
a svega bih da te sačuvam
kad bih mogla...
Ne troši zalud suze,mala,
sad ćemo nešto smisliti,
sad ću svet okrenuti
naglavačke
ako treba,
samo da se ti nasmeješ.

Oslobođenje

noreply@blogger.com (Perić Gordana) — Sat, 17 Jul 2010 11:16:00 +0000

Zatvori oči i raširi krila.
Neka te pesma nosi.
Znaš da si jači od okova koji te stežu.
Mirisi koje vetar ti donosi
neka te za sebe ne vežu,
mirisi prošlosti neka te ne sputaju.
Ti jedan si od onih što lutaju
pa hajde sa mnom po svetu,
nogu bosih,bez šešira
da glavu čuva.
Hajde sa mnom poleti.
Treba samo da se usudiš,
da poludiš,
napij se slobodom što ti se nudi.
Mi nismo k'o drugi ljudi
vezani za prošlost suvu,
iz koje ništa dobro ne može da rodi,
za budućnost nemu i gluvu
za naše snove.
Ma hajde,to sa mnom život te zove!
Kreni
u susret pesmi,u susret ženi
koja te čeka.
Reskiraj malo za promenu,
Pokidaj te lance
osuđene na čoveka.
Polazi već jednom,
vreme ne gubi
jer svet na tebe čeka.

U noći njegovog venčanja

noreply@blogger.com (Perić Gordana) — Thu, 15 Jul 2010 09:49:00 +0000

Prekrasni vez
od rosnih bisera stvaram.
Kišne se kapi nameću,
priroda-pomoćna vezilja.
Svilene niti izatkala sam
čupajuci svoje srce.

Neka.
Taj će jedinstveni vez,
dodat nevestinjskoj spremi,
doneti njima blagoslov.

Proleće

noreply@blogger.com (Perić Gordana) — Tue, 13 Jul 2010 00:20:00 +0000

I opet proleće u mojoj kosi
rađa se i,kao od gline,želju vaja,
želju za nežnošću,dodirom,strašću
za bludnom slašću tvoga zagrljaja.

K'o mirisi tela što se obnoć bude,
vreline tvog daha šecu mojim telom,
vatre u meni podižu se bludne
i uzdah se krije u pogledu vrelom.

I vrhunac slasti uz mirise trava
prilazi mi naglo,k'o aprilske kiše,
po poljani rosnoj moja kosa plava
a poljsko mi cveće miriše,miriše.

San 2

noreply@blogger.com (Perić Gordana) — Sat, 10 Jul 2010 14:38:00 +0000

Ponekad sanjam-nema me
I nikada me nije ni bilo.
Tek,gle čuda!Reke teku.Sunce sja
A ti bez mene u mladoj travi sniš
O ljubavi žene koja bi te htela.
Grčevito se držeći muškosti svoje
Ti,gospodar njene duše i tela,
O onoj koje nema misliš
I kako joj ruke u suknje zavlačiš
I na javnom je mestu uzimaš bez srama.

Utešena,u snu se nasmeših.
Sve i da me nema
Za tebe bi me stvorili,
Ludu i neobuzdanu,
Da u tišini naša četiri zida
Dižem ustanke robova.

Razbacani stihovi u trenucima predaha

noreply@blogger.com (Perić Gordana) — Fri, 09 Jul 2010 01:21:00 +0000

Veče.
Koža vlažna od znoj.
Vatra i miris soli.

***
Zvezda,
iz srca otkinuta,
pada.
Blistav trag.

***
Hrpa papira na stolu.
Dogorela sveća.
Čovek spava.

***
U polutami
mermerne dojke bole.
Na usni uzdah.

***
Neviđenim očima vas videh
nesnivani snovi,
u tami vatre vas poznah
dok me,nepozvani,
ne dozvaste glasom tišine.

***
Kad ključa krv,plamte oči
a osmeh lebdi na usnama
malo se brine o ostatku sveta
jer sve što nas zanima-zbiva se u nama.

***
Raspevana jutra u mojim snovima
puna su sunca.
Cvetovi plavog jorgovana
uleću u moju kosu.
Miriše vruća pogača.

Prozor

noreply@blogger.com (Perić Gordana) — Thu, 08 Jul 2010 23:49:00 +0000

Između dva oblaka
plavetna zavesa
krije tajnu-
ima li Svemoćnog oka?

Kakav je voajer
što nas posmatra?
Kakve mu se misli
po glavi kriju?

Oblaci čuvaju tajnu.
Ram od njih satkan
čudesnu priča priču...

Neko je tamo.
Zalud se pitam
šta li nam misli...