Beograd, 19.06.09 – potpisan ugovor o poslovnoj saradnji između Visoke škole elektrotehnike i računarstva u Beogradu i kompanije DataLab.

Ugovorom se školi, kao akademskoj ustanovi, besplatno dodeljuju 23 licence softverskog paketa Pantheon 5.5 – najpopularnijeg ERP rešenja na prostorima bivše Jugoslavije.

DataLab Pantheon ERP softverom će već tokom sledeće nedelje biti opremljena jedna računarska laboratorija, kao i računari u kabinetima studijskog programa Elektronsko poslovanje. Korišćenje softvera i edukativnog materijala povećaće se kvalitet studijskog procesa na studijskom programu Elektronsko poslovanje. Softver će se koristiti za potrebe laboratorijskih vežbi iz predmeta: Elektronsko poslovanje, Poslovni softver, Elektronsko bankarstvo i Računovodstvo, ali i na drugim predmetima na ovom studijskom programu.

Kompanija DataLab veruje da stručno usavršavanje počinje već na samom početku karijere mladih ljudi zainteresovanih za elektronsko poslovanje i da traje konstanto kroz celu poslovnu karijeru. U tom svetlu i donacija od preko 25 000 eura predstavlja značajan podstrek za sve koji planiraju da uplove u vode poslovnog softvera.

Saradnja sa visokoškolskim ustanovama i donacija u segment obrazovanja nije prva akcija tog tipa koju je sprovela kompanija Datalab.

O kompaniji Datalab

Kompanija DataLab posluje na teritoriji Srbije od 2002 godine. Bavi se razvojem i implementacijom integralnih poslovno-informacionih sistema za mala i srednja preduzeća. Programska platforma Pantheon^tm višestruko je nagrađivana, a na prošlogodišnjem CeBitu osvojila je prestižno priznanje European seal of excellence.

Danas programski paket Pantheon^tm koristi više od 6000 kompanija u regionu sa preko 17000 korisnika.

Više informacija o kompaniji Datalab pronađite na www.datalab.rs

1. Da li je u cenu softvera uračunat i izvorni kod?
2. Da li postoji probni period tokom koga možemo vratiti softver i dobtiti povraćaj novca
3. Da li je softver pisan u komercijalno dostupnom programskom jeziku koji se još uvek razvija i za koji proizvođač pruža punu podršku?
4. Koliki su troškovi korišćenja softvera u prvoj godini?
5. Kada se pozove podrška ko je prva osoba sa kojom se dolazi u kontakt i kakva su njena/njegova iskustva?
6. Koliko vremena prođe od prijave greške do ispravke?
7. Koliko je komplikovano kasnije nadograđivati softver?
8. Koliko često izlaze nove verzije i da li korisnik ima mogućnost pregleda Realease Plana?
9. Kako ocenjujete vašu firmu u poređenju sa ostalim iz oblasti u odnosu troškove korišćenja softvera po zaposlenom na godišnjem nivou (okvirno)?
10. Postoje li ograničenja u pogledu baze podataka, hardvera, mreže ili operativnog sistema?
11. Koji je odnos cene implementacije softvera i cene samog softvera?
12. Koji je rok za implementaciju za kompaniju određene veličine (mala, srednja, velika preduzeća po vašim kriterijumima?
13. Koja je metodologija primenja u praćenju realizacijeprojektu u odnosu na plan i sa zadatkovne i finansijke strane?

Siguran sam da ima još pitanja, ali ovo su neka koja su meni pala na pamet. Interesantno mi je da čujem vaša iskustva.

Izvod sa stranica…

Naša peticija cilja ka sjedinjenju glasova zabrinutih Europljana, asocijacija i kompanija i poziva naše političare u Evropi da zaustave patente za softver sa zakonskim objašnjenjem.

Patentni sistem se zloupotrebljava za ograničavanje tržišnog nadmetanja radi ekonomske koristi nekolicine, ne podstičući inovacije. Tržištu softvera bilo bi bolje bez patenata softvera. Zdrava konkurencija podstiče učesnike tržišta na inovaciju.

Evropski sudovi u mnogim slučajevima još uvek dopuštaju validnost softverskih patenata kakve je nemoguće demokratski kontrolisati, kada su [patenti] dodeljeni kod državnih patentnih zavoda ili kod Evropskog patentnog zavoda (EPO). I ne samo da ih dozvoljavaju, no i lobiraju u korist takvih patenata. Uprkos aktuelnoj krizi patentnog sistema, oni nisu u mogućnosti da izvrše reformu, pa izlažu riziku i mnoge Evropske poslove svojom popustljivom politikom.

Čini se da je u 2005 komisija bila više naklonjena prema interesima glavnih međunarodnih konglomerata nego malih i srednjih preduzeća iz Evrope – koji su glavna pokretačka snaga evropske inovacije. Evropski parlament je na kraju odbacio direktivu za patente programa, ali nema prava za zakonodavne inicijative.

http://stopsoftwarepatents.eu/

KursorTV emisija posvećena informacionim tehnologijama koje se emituje na kanalu B92.info napravila je seriju priloga o iskustvima korisnika u realnom radu sa ERP rešenjima kompanije Datalab

Studio Berar: iskustva sa Pantheonom.

Centroproizvod: iskustva sa Pantheonom.

Posebno je zanimljivo isticanje značaja podrške partnera u implementaciji i kasnijem korišćenju softvera. Ono što se sprema na blogu već duže vreme je serija tekstova o problematici implementacije ERP rešenja sa posebnim osvrtom na troškove implementacije, smanjenje troškova implementacije u ovim vremenima krize, kao i o maksimalnom iskorišćenju i sopstvenih i resursa softverske kuće.

ERP POSLOVNA REŠENJA – USPEH I U VREME KRIZE?

Cilj ovog poslovno-stručnog skupa je upoznavanje privrednika i menadžera sa mogućnostima i načinima korišćenja ERP rešenja u savremenom poslovanju.

Poslovno-stručni skup će se održati 11. marta 2009. godine u Privrednoj komori Beograda, Kneza Miloša 12 u sali na VI spratu, sa početkom u 11 časova.

Poslovati u uslovima kakvi vladaju na tržištu danas predstavlja svakodnevni izazov. Povećanje efikasnosti, optimizacija troškova i resursa predstavljaju glavni zadatak menadžmenta. Za realizaciju ovih zadataka potrebni su znanje i efikasni alati.

U toku ovog skupa, bićete u prilici da:

• Saznate više o mogućim rešenjima optimizacije poslovanja upotrebom ERP poslovnih rešenja
• Čujete o iskustvima drugih korisnika iz prve ruke
• Poslušate savete naših stručnjaka
• Podelite utiske sa ostalim učesnicima

Program:

• 11.15-11.30    Pozdravna reč: Vesna Pudar, sekretar Udruženja IKT,Aleksandar Spremić, gen.dir. DataLab
• 11.35-12.00    Teška vremena zahtevaju odlučne akcije – optimizacija resursa i identifikovanje problema, Aleksandar Spremić, gen. dir. DataLab
• 12.10-13.35    Studija slučaja – primeri iz prakse:
  CENTROPROIZVOD,  Slaviša Milenković – IT Direktor
  BS Procesor Ivana Kokalović – Direktor
• 13.40-14.15    Radionica: Šta Pantheon moze da učini za vas? Konkretni PROBLEMI I REŠENJA, Miodrag Ranisavljević
• 14.15    Razmena iskustva i druženje uz koktel

Pozivamo Vas da se što pre prijavite, a najkasnije do ponedeljka 09.03.2009. telefonom na broj 011.214.67.27 ili na mail info@datalab.co.yu, kontakt osoba Ana Kecojević

Za sve eventualna pitanja kontakt osoba Ljiljana Krstić-Vasić, tel. 011-2645-333 ili mail ljiljanakv@kombeg.org.yu

Teška vremena zahtevaju odlučne akcije, budite dovoljno hrabri da izaberete upeh i u vreme koje donosi najviše izazova!

U utorak je u beogradskom hotelu Hajat održana ceremonija dodela nagrada IT Globus 2008. Nagradu

IT Globus dodeljuje časopis Mikro PC-World za izuzetna ostvarenja u oblasti informatike, računarstva i telekomunikacija.

Nagrada se dodeljuje u 23 kategorije, a dodeljene su i dve specijalne nagrade, nagrada za najboljeg IT novinara i dve posebne nagrade za Najveći IT doprinos i Najveći IT propust.

Dobitnici nagrada IT Globus 2008 po kategorijama su:

• Stoni računari – ComTrade PerfeCT 5800
• Prenosivi računari – Amilo Si 3655
• Serveri – HP ProLiant ML370 G5
• Matične ploče – Gigabyte GA-EX58-Extreme
• Procesori – AMD Phenom TM X4 9950
• Grafičke kartice – Gigabyte 8800GT 512 MB Radeon HD4870X2
• Monitori – Samsung 2263DX
• Štampači – Lexmark E352DN
• Multifunkcijski uređaji – Epson PX800FW
• Desktop i prateća oprema – Chieftec Aegis CX-05
• Multimedijski uređaji – Logitech SqueezeBox Boom
• Digitalni kompaktni fotoaparati – Canon Powershot Ixus 960 IS
• Digitalni SLR fotoaparati – Nikon D3
• Softver – Microsoft Windows Server 2008 i Microsoft SQL 2008
• Antivirusni softver – NOD 32
• Poslovna softverska rešenja – AB Soft III generacija poslovne aplikacije
• IT lokacija – www.benchmark.rs
• Web portal – www.b92.net
• Mobilni uređaji – EeePC
• Navigacioni uređaji – Garmin Nuvi 765
• Mobilne komunikacije – Uvođenje usluge BlackBerry
• Najbolji IT proizvod (po izboru posetilaca lokacija www.mikro.co.yu i www.b92.net) – Intel Core 2 Duo

Specijalne nagrade dobili su Narodni muzej iz Beograda, za Funkciju nadzornog sistema ArtDepo-Kunstrans na objektu namenjenom za smeštaj zbirki Narodnog muzeja i produkcija ITTV, za inovacije u televizijskoj IT emisiji.

Nagradu za najboljeg IT novinara – Zoran Modli (Beotel radio)
Nagradu za najveći IT doprinos (Zlatni IT Globus) dobilo je Ministartsvo unutrašnjih poslova Srbije zbog uvođenja digitalnih dokumenata, a crni IT Globus za najveći IT propust dobili su domaći prodavci i distributeri računarske opreme zbog rasta cena IT opreme i usluga u Srbiji.

Na svečanosti su dodeljena i specijalna priznanja donatorima koji su pomogli akciju pod nazivom \“Probudimo IT Srbiju\“, koju su zajednički organizovali časopis Mikro PC World i Narodna kancelarija predsednika Republike Srbije.

U toj akciji je prikupljeno 29.000 evra u računarskoj opremi, softveru i Internet uslugama. Donacija će biti uručena osnovnim školama u Srbiji koje još uvek nemaju elementarne uslove za sticanje informatičkog obrazovanja, kao i učenicima koji su osvajali visoka priznanja na IT takmičenjima, a nemaju odgovarajuće uslove za sticanje novih informatičkih znanja.

U donatorskoj akciji su učestvovale kompanije Asbis, Bitsyu.net/Gama, BS Procesor, CT Computers, Direct Link, Division, Grappolo, Logitech, Mikros, Saga i Mikro knjiga.

Fotografije sa svečane ceremonije dodele nagrada IT Globus 2008 možete videti na adresi http://www.mikro.co.yu/main/index.php?q=itglobus&q2=2008.

U hotelu Hyatt održana je prva po redu konferencija na temu poslovnih softverskih rešenja, DATUM (Dani Tehnološkog UMeća)

Ova konferencija je održana u organizaciji 4 domaća proizvođača ERP rešenja. ABSoft, Digit, IIB i M&I System Co. su okupljenima predstavili praktična iskustva sa kojima su se susretali pri implementaciji i razvoju, kao i referente korisnike.

Neke od tema koje bih posebno izdvojio i koje bih još jednom istakao kao posebno bitne (i opisane na blogu), a koje su naglasili i organizatori ovog skupa su:

- Kako da procenite potrebe za ERP sistemom? (serija tekstova na sličnu temu na sajtu)

- Kako da odaberete odgovarajuće softversko rešenje? (serija tekstova na sličnu temu na sajtu)

- Očekivano naspram ostvarenog – gde se kriju zamke?

- Otvorenost sistema – standardizacija

Ponovljena je i priča o nedostatku kvalitetnog kadra u ovoj oblasti, kao i činjenica da država ni na koji način ne olakšava posao ni proizvođačima poslovnog softvera, ali ni korisnicima.

Može se čak zaključiti da nedovoljno regulative u zakonima predstavlja glavni kamen spoticanja i kočioni faktor ubrzanom razvoju i primeni poslovnog softvera u našoj zemlji.

Autor ovog bloga je na Sinergiji 08 imao izuzetnu čast da ekskluzivno (skoro jedan na jedan) razgovara sa Senior Product Managerom za Microsoft Dynamics NAV, gospodinom Niels Nybo Jensenom.

O čemu smo pričali?

Povod za sastanak sa gospodinom Jensenom bilo je njegovo gostovanje na Sinergiji 08, a tema je bila naravno Dynamics NAV 5.0 SP1 i promocija njegove potpuno lokalizovane verzije za srpsko tržište. Interesantno je i to što je gospodin Jensen bio i na Sinergiji 05, kada je predstavljena verzija 4.0 Dynamics NAV-a.

Što se tiče arhitekture samog rešenja, ona nije značajno promenjena u odnosu na verziju 4.0, dok se značajnije izmene mogu očekivati u narednoj verziji NAV 2009.

Problemi regionalnog tržišta, problemi domaćeg tržišta. Cena, troškovi, …

Gospodin Jensen ne uočava često istican problem na domaćem tržištu, koji se tiče za mnoge potencijalne korisnike previsoke cene NAV paketa. S obzirom da je po rečima Nenada Aleksića, menadžera Dynamics rešenja u domaćoj kancelariji Microsofta, u Srbiji već uspešno implementirano oko 150 NAV rešenja, čini se da je tržište dovoljno veliko za sve. A o snazi Microsoftovih rešenja na globalnoj sceni dovoljno govori podatak da Dynamics NAV upotrebljava preko milion korisnika u 69.000 preduzeća svih veličina, a da je srpski jedan od 40 jezika na koje je lokalizovan NAV.

Lokalizacija: jezička, zakonska?

Već smo pominjali ranije, ali nije zgoreg pomenuti još jednom da je Dynamics NAV 5.0 potpuno lokalizovan i prilagođen domaćem tržištu i zakonodavstvu, a prva implementacija je već u toku. U pitanju je firma Bread&Co, brend kompanije Fidelinka iz Zrenjanina koji se brzo probio na domaćem tržištu pekarskih proizvoda širokom paletom kvalitetnih proizvoda.

Gospodin Jensen se složio sa konstatacijom da je domaće tržište još u vek u fazi edukacije, i pohvalio napore ovog i sličnih sajtova koji se bave promocijom i edukacijom na polju poslovnih rešenja.

Kratkoročno i dugoročno viđenje poslovnog softvera danas?

Dotakli smo se i globalne finansijske krize, koja drma ovih dana. Gospodin Jensen tvrdi da za Microsoft nema zime, za razliku od ostalih igrača na globalnom tržištu, jer Microsoft poseduje kompletnu platformu, a ne samo poslovni softver, što je definitvno konkurentna prednost globalno gledano. Naravno, složili smo se i u konstataciji da globalna finansijska kriza neće mnogo uticati na regionalne i lokalne proizvođače poslovnog softvera. Takođe, gospodin Jensen ističe da se Srbija u ovom domenu ističe među ostalim zemljama u regionu („shinning star“, kako je on sam rekao).

Broj korisnika i potencijal za dalji razvoj

Kao što smo već naveli, trenutno ima oko 69 000 preduzeća širom sveta koja koriste Dynamics NAV poslovni softver. Razgovarali smo i na temu saradnje nezavisnih proizvođača softvera, gde gospodin Jensen definitvno vidi potencijal u razvoju vertikalnih rešenja namenjenih Dynamics NAV-u.

„Definitivno se ceo poslovni softver okreće SOA odnosno SaaS konceptu, i u tome leži veliki potencijal za razvoj vertikalnih rešenja u budućnosti“, ističe Jensen.

Ono što je posebno interesantno je i mogućnost petogodišnjeg ugovora o podršci, koji se može nadograditi sa još pet godina produžene podrške. Ovo je zaista jedinstven primer da proizvođač softvera daje toliku „garanciju“ za jednu verziju softvera.

Ključni noviteti verzije 5.0

Verzija 5.0 Microsoft Dynamics NAV-a donosi mnoštvo novih i unapređenih funkcija i bolju integraciju sa aplikacijama iz sistema Microsoft Office. Između ostalog one uključuju odobrenja dokumenata o prodaji i nabavci, avansno plaćanje, knjiženje zaliha, praćenje artikala i rukovanje poslovima i nalozima za servis. Bolja integracija sa Microsoft aplikacijama, kao što su Microsoft Office Word, Microsoft Office Excel i Microsoft Office SharePoint Server, korisnicima olakšava da pronađu, dele i koriste informacije na nivou celog preduzeća.

Neke od ključnih novih funkcija u rešenju Microsoft Dynamics NAV 5.0 su: integracija sa aplikacijom Office Outlook, koja omogućava da korisnici mogu da planiraju sastanke, upravljaju kontaktima i šalju e-poruke u rešenju Microsoft Dynamics NAV ili programu Microsoft Outlook, a podaci se automatski ažuriraju u oba programa, zatim optimizacija performansi SQL Servera, što se najbolje ogleda u osetnom povećanju brzine rada kompletnog sistema, i najzad integracija sa mobilnim uređajima, gde upotrebom Microsoft Dynamics Mobile aplikacije korisnici mogu da rade u Microsoft Dynamics NAV-u koristeći mobilne uređaje, kako u online, tako i u offline režimu.

U nastavku sledi kratka biografija Niels Nybo Jensena:

Niels Nybo Jensen is Senior Product Manager for Microsoft Dynamics NAV, generally responsible for the Microsoft Dynamics NAV business in towards customers and partners. He has held this position since January 2006. His main responsibilities includes up sell and cross sell opportunities for existing customers, upgrade, Multi-site and International Organizations, pricing and licensing for MBL/BRL/SPLA and BREP, business concepts, partner recruitment and readiness and other strategic projects related to and including Microsoft Dynamics NAV. Prior to his current role, Niels was in 2004 to 2006 Microsoft Business Solutions (MBS) regional sales and partner manager for Central Eastern Europe, responsible for the regional business development, sales, and partner strategy, etc. In 2003 he headed the successful establishment of MBS within the Microsoft organization in Greece and was subsequently responsible for MBS business in Malta and Cyprus. Following the Microsoft acquisition of Navision in 2002, Niels participated in the development of the MBS partner strategy. Prior to this Niels has held various positions in the former Navision organization including responsibility for business concepts, pricing and competitive intelligence. Niels has been with Microsoft for more than 11 years.

Dušan kaže:

Mislim da treba biti pazljiv u vezi sa ovim. Iako su brzina implementacija i inicijalni troskovi manji, zamisli da placas samo svoj office 10 ili cak 5 eura mesecno. Koliko bi to izaslo za godinu dana, ili kroz par godina.
Lepo zapakovana ideja, koja omogucava IT- industriji da izvlaci vece profite na dugi rok. Ne kazem da nema i pozitivnih primera, ali samo treba biti veoma oprezan u racunici. Nije sve tako bajno kao sto je naizgled.

I Dušan je možda u pravu, ako verujete u takve stvari. Znate ono, softverske kompanije namerno proizvode bugove da bi posle naplaćivale ispravku istih. Da Word podivlja, već smo svi čuli.

Sa druge strane, korisnik pod pseudonimom Max komentariše:

Sećam se dana kad su se pojavili prvi mobilni telefoni. Bilo je to cudo od tehnike. Pretplata prava sitnica -10,000 DEM, sada se nude skoro besplatno. Opaska Dusana da je ovo skupa varijanta IT- resenja ne bi bila bas dugororočno posmatrano tačna. Siguran sam da su ovi momci samouvereni u svoj proizvod i njegovu budućnost jer ga ne nude na prodaju, već na koriščenje. Verujem da će cena na dugi rok ići nadole, mada i sada ona ima prihvatljiv nivo.
Onaj ko se ozbiljno bavi biznisom, a ima nivo razmišljanja na nivou od 5 – 10 eura na mesečnom mesečnom nivou, teško da može koristiti bilo koji softver, a o legalnoj verziji Windowsa da i ne govorimo.
Ja sam ovde shvatio da mi za web -aplikaciju treba potpuno ogoljen računar sa Linuxom i Mozilom, na sreću besplatnim.
Isprobao sam program na notebook Asusu od 7 inča, koji je svega 15,000 dinara, i na moju sreću sve radi.

I on je u pravu.

Nesumnjivo da se celo IT- tržište okreće ka uslugama. Ono što danas izgleda skupo, za koju godinu ili mesec već će biti skoro džabe i verovatno ćemo se pitati kako smo mogli da živimo bez toga. Odličan primer su mobilni telefoni.

Šta se valja iza brega?

Imamo nekoliko bitnih momenata kada je nabavka softvera u pitanju. Prvo, mene kao potencijalnog kupca, interesuje budućnost samog softvera, odnosno interesuje me njegov dalji razvoj. Ako pričamo, a pričamo, o poslovnom softveru, ažurnost softvera je podrazumevana stvar. Realno, tekst mogu da pišem i u Editoru za DOS. Ne moram koristiti MS Word.. Kod poslovnog softvera, a naročito softvera koji treba i mora da podrži zakonske aspekte poslovanja, ažurnost predstavlja najvažniju odliku.

Zato, cena iznajmljivanja podrazumeva sva ažuriranja, jer se softver ažurira centralizovano i za sve korisnike, dok cena klasičnog Desktopsoftver-a ne mora da uključi nove verzije. Poznat je Microsoftov model SA (Software Assurance) i sl. Mnoge softverske kompanije na osnovnu cenu svog proizvoda zaračunavaju i procenat za buduće nadogradnje.

Ovo nije loše, naprotiv. Ažurnost ovde nema alternativu.

Ciljna grupa za SaaS model su upravo mikro i male firme.

Hajde da saberemo šta nam sve treba za tradicionalni Desktop softver, a šta za Sofver kao uslugu.

Tradicionalni Desktop softver

• Server za bazu podataka
• Operativni sistem
• Ugovori o nadogradnji
• Plate IT- odeljenja i troškovi angažovanja spoljnih saradnjika
• Cena administratora baze
• Troškovi integracije različitih sistema koje je firma do sada koristila
• Troškovi prilagođavanja aplikacije specifičnim poslovnim potrebama
• Troškovi održavanja, nadogradnje i testiranja (test centar, vreme i ekspertiza potrebni za testiranje pre puštanja u produkciju)
• Troškovi IT obuke za zaposlene u IT.

Jasno je da neke od ovih stavki mogu da ignorišem, neke mi ne trebaju, za neke mogu da se snađem (čuveni „mali iz komšiluka“) i slično; ali zaključak ostaje – skupo.

Za firme koje nemaju finasija da ulože u sve gorenavedeno, jasno je da je cena SaaS modela vrlo prihvatljiva na mesečnom/godišnjem nivou. Primera radi E-računi koštaju od 2000 do 4000 dinara (zavisno od izabranog paketa opcija), što je na godišnjem nivou trošak od 24 000 do 48 000 dinara koji je skoro zanemarljiv.

Od svega gorenavedenog, najskuplja stavka su ljudi.

Hardver, Softver, Ljudi. Šta je najbitnije?

Edgios sistem predstavlja otvoren (demokratski) pristup pretraživanju, gde korisnici imaju ključnu ulogu, za razliku od centralizovanih sistema velikih kompanija.

Edgios je pretraživač nove generacije koji se ne zasniva na centralizovanoj bazi podataka, takozvanom “indeksu“, i softverskim “robotima“ kojima se taj indeks puni i osvežava. Njegov rad se zasniva na povezivanju velikog broja računara korisnika koji formiraju P2P mrežu i tako grade Edgiosov pretraživač. Na svakom računaru Edgios korisnici mogu da zajedno podele sa ostalim korisnicima informacije o veb adresama na kojima su bili. Adrese koje su odobrene za podelu postaju deo “distribuiranog indeksa” celokupnog sistema. Na ovaj način, kada se postigne potreban broj korisnika, dobija se veći kvalitet, dubina i svežina, pa samim tim i relevantnost pretraživanja nego u slučaju centralizovanog pretraživanja. Distribuiranim indeksom su obuhvaćene i veb stranice na koje je robotima centralizovanih pretraživača zabranjen ili nemoguć ulazak pa su zato i rezultati pretraživanja bolji nego što je to sada slučaj. Osim toga smanjena je mogućnost da se veštački forsiraju pojedini sajtovi u rezultatima pretraživanja, a poboljšano je rangiranje jer se više vrednuju stranice na koje korisnici Edgiosa zaista odlaze.

Idejni tvorac pretraživača Edgios i vođa tima koji su ga razvili Borislav Agapijev je inženjer elektrotehnike koji je diplomirao u Beogradu. Sredinom osamdesetih otišao je u Sjedinjene Američke Države, doktorirao 1992 i naredne decenije ostvario zavidnu karijeru u Intel-u. Zainteresovan za pitanja poboljšavanja tehnologije pretraživanja interneta 2000 godine ulazi u vode internet preduzetništva. Njegov prvi projekat bio je Vast pretraživač malih oglasa na vebu na adresi www.vast.com. Pretraživač Vast je baziran u San Francisku i ima najveće pretraživače na svetu u oblastima automobilskih oglasa, vila za izdavanje, kupovinu kuća i drugih. U 2006. godini njegov tvorac počinje razvoj distribuiranog pretraživača Edgios koji sada možete da testirate na adresi www.edgios.rs. U dosadašnji razvoj Edgiosa uloženo je preko milion dolara kapitala investitora iz SAD. Investitori Edgiosa su čuvena Venture Capital firma Draper Fisher Jurvetson (DFJ), poznata po investicijama u Skype, kao i Baidu (najveći kineski pretraživač). Ceo razvojni tim programera koji rade na Edgiosu je u Srbiji. To je tim najboljih studenata, pobednika na svetskim takmičenjima u matematici, fizici i programiranju.

“Ponosni smo na Edgios koji predstavlja budućnost pretraživanja i veoma me raduje što na Edgiosov globalni pohod ka tronu najkvalitetnijeg pretraživača krećemo upravo sa našeg interneta i što naši ljudi, poznati kao jako kritični, mogu prvi na svetu da ga probaju i kažu nam svoje mišljenje preko stranice za slanje komentara koju smo za to pripremili. Na tome im se unapred srdačno zahvaljujem”, izjavio je povodom početka rada pretraživača Edgios njegov autor Borislav Agapijev i dodao: “Radeći na ovom, i ostalim projektima, dokazali smo da je vrhunske tehnološke proizvode danas moguće razvijati u Srbiji i ponuditi svetu. To je i način na koji mogu da se zaposle mladi, talentovani i obrazovani ljudi i da se privuče kapital u Srbiju.”.