pretrazivaci

Jos koja rec o GOOGLE.....

mstankovic — Sun, 21 Dec 2008 11:16:46 +0100

Trenutno najpopularniji domaći, kao i svetski, pretraživač jeste Google.Na svetskoj sceni ne vidim mu ozbiljnu konkurenciju, dok kod nas je samo pitanje vremena kada će Pogodak preuzeti tron.Srpska verzija Google-a ne podržava dvojezične rezultate pretrage, i veoma često kao pogodak ''zaluta'' hrvatski ili bosanski pa čak i ruski sajt, što kod Pogot-ka nije slučaj.Očigledno da se ljudi iz Google-a nisu dovoljno pozabavili tom tematikom, inače ne verujem da je to problem koji oni ne mogu da reše.U svakom slučaju, imaju znatno veću bazu od Pogotka i brži odziv.

Pogodak

mstankovic — Sun, 21 Dec 2008 11:13:28 +0100

Najmadji domaći pretraživač.Delo Slovenaca koji su posle uspeha u svojoj zemlji i Hrvatskoj došli kod nas i napravili najozbiljniji pretraživač.Radi kao sinteza mete jer koristi bazu Googla, i kroler pretraživača jer ima i svoje krolere i svoju bazu koju administriraju ljudi, zbog čega podseća i na web direktorijum.U prevodu, izvukli su najbolje osobine svih pretraživača i napravili do sada najbolji search engine kod nas. Zbog svojih mogućnosti uveren sam da će uskoro postati najpopularniji domaći pretraživač.Treba pomenuti da je trenutno jedini koji za upit na jednom pismu daje rezultate i na drugom i to vrlo lepo sortirane.Da jedini prepoznaje koren reči, što znači da ima podršku za padeže.

Problemi domacih pretrazivaca 3

mstankovic — Sun, 14 Dec 2008 18:01:43 +0100

Sledeća jezička karakteristika nešeg govornog područja je u tome što za razliku od npr. Engleza koji nemaju ni jedan, mi imamo čak 7 padeža.Tako da je poženjno da pretraživač pored svih pomenutih mogućnosti iz predhodnih clanaka, ima i sposobnost da prepozna koren reči.Izricno je pričati o komplikovanosti ovog zahteva.Ukoliko pretraživač ne podržava ovu opciju, a korisnik otkuca ''novine'', ostaće uskraćen za stranice na kojima piše npr. ''novinama'', što nije dobro za popularnost.

Problemi domacih pretrazivaca 2

mstankovic — Sun, 14 Dec 2008 17:59:20 +0100

Neophodno je pomenuti da smo jedna od vrlo retkih zemalja koja ima dva pisma.Ćirilicu koja je službeno pismo i latinicu koja je mnogo više zastupljena na web-u zbog sličnosti sa alfabetom.To znači da bi naš pretraživač morao da nam za upit na latinici izlista i rezultate na ćirilici i obrnuto, što je zaista komplikovana procedura. Medjutim, ni to nije sve što se pisama tiče.Domaći pretraživač bi morao da nam za upit na latinici da i rezultate pretrage za taj isti upit na alfabetu, odnosno bez slova: č, ć, š, ž, ђ Nije potredno pominjati da se očekuje i obrnuto.

Problemi domacih pretrazivaca 1

mstankovic — Sun, 14 Dec 2008 17:46:57 +0100

Možda najveći problem domaćih pretraživača jeste odrediti koji je to domaći sajt.Da li su to svi sajt-ovi koji su na .yu domenu?Postoji veliki broj sajt-ova na engleskom jeziku koji se nalaze na .yu domenu.Oni nikako ne spadaju u domaće sajt-ove.Skoro polovina naših sajt-ova se nalazi na .com domenu.Njih treba indeksirati.Tu su i ostali domeni: .net, .org,... Dolazimo da zaključka da su domaći sajt-ovi oni koji su pisani za naše govorno područje.Ali kako napisati algoritam za kroler koji pravi razliku izmedju srpskog i bosanskog koji su veoma slični jezici?U takvim problemima, odnosno rešenjima tih problema se i vidi vrednost pretraživača.

NAPOMENA:Takvi problemi,sto se tice domena,uglavnom su u danasnje doba prevazidjeni uvodjenjem domena .rs za nase podrucje i domena .ba za pomenuto bosansko podrucje.Tako da gore pomenuti materijal je vezan za, sad vec, blisku istoriju pretrazivaca,tj. polako pocinju da jenjavaju.

DOMAĆI SEARCH ENGINE 2

mstankovic — Sat, 06 Dec 2008 19:22:36 +0100

Domaći pretraživač predstavlja posebnu vrstu specijalizivanog pretraživača, koji je ograničen na govorno područje.Sve opšte vrste pretraživača, o kojima je bilo reči, mogu se naći i kod nas, što znači da i svi problemi koje imaju oni imaju i domaći, uz još mnogo jezičkih problema.

DOMAĆI SEARCH ENGINE 1

mstankovic — Sat, 06 Dec 2008 19:18:00 +0100

Domaći Internet je veoma mali.Procenjuje se na oko 50 000 sajt-ova.Donekle ta brojka se može opravdati lošom finansijskom situacijom gradjana, ali podatak koji zapanjuje je da samo 3% stanovništva izvan Beograda koristi Internet.Globalna mreža u našoj zemlji dostupa je korisnicima od 1998., dok je u 1997. postojala samo Akademska mreža.

Napredno pretrazivanje.....

mstankovic — Sun, 30 Nov 2008 11:07:31 +0100

Pored standardnog, ozbiljniji pretraživači nam nude i napredno pretraživanje, kako bismo lakše došli do željene informacije.U tabeli su dati operatori koji nam u tome pomažu.

Pretraga	Operator	Primer
Uključiti u pretragu	+	Da bi našli Ministarstvo pravde u Beograd Search: Ministarstvo pravde + Beograd
Uključiti jedna ili drugi u pretragu	OR	Da bi našli let za Podgoricu ili TivatSearch: Let za Podgoricu OR Tivat (‘OR’velikim slovima)
Pretrag opsega brojeva	..	Da bi našli telefon izme 100 i 200eSearch: Telefon 100e..200e
Pretraga sinonima	~	Da bi smo našli kulinarske informacijeSearch: ~kuvar
Pretraga domena	:	Da bi smo našli odrenu temu na site-uSearch: ict:www.bccs.edu.yu

Google

mstankovic — Wed, 12 Nov 2008 11:37:34 +0100

Kao šlag na tortu, Google je uveo još jedan parametar za sortiranje a to je koliko linkova sa različitih sajt-ova vodi do tog sajt-a.Što više linkova sa što više sajt-ova, govori da je sam taj sajt vrlo ozbiljan i da ga treba visiko rangirati.Zbog ovih prednosti, vrlo jednostavnog interfejsa bez opterećujućih popapova i grafike i veoma brzog odziva Google je veoma brzo postao vodeći pretraživač stavljajući u drugi plan Altavistu i Yahoo.Treba pomenuti saradnju sa Alexa.com-om koji pravi rang listu najposećenijih sajt-ova što je još jedan merodavan kriterijum za uspešno sortiranje.

Google

mstankovic — Wed, 12 Nov 2008 11:35:38 +0100

Ovaj pretraživač je postao vodeći iz dva vrlo jednostavna razloga a tiču se najbitnije stvari kod pretraživanja a to je sortiranje.Naime ljudi koji su odgovorni za sortiranje su napravili algoritam takav da je veoma bitno mesto gde se nalazi tražena reč,odnosno da svako mesto ima svoju težinu.Tako, reči u domenu su najteže, zatim dolaze naslovi sajt-ova, pa naslovi stranica pa tek onda same reči kao sadržaj strane.Ovaj sistem je u mnogome unapredio rangiranje i okrenuo ga potpuno ka korisniku.