Rakija, Whisky i Likeri

Destilacija (pečenje) s rakijskim rektifikatorom

2012-11-06T22:24:00.002+01:00

Destilacija (pečenje) s rakijskim

rektifikatorom

U ovom se poglavlju opisuje destilacija (pećenje) rakija pomoću "rakijskog rektifikatora" (vidi sliku).

Namjena i opis rakijskog rektifikatora

2012-11-06T22:23:00.002+01:00

Namjena i opis rakijskog

rektifikatora

Rakijski rektifikator je relativno novi uređaj za destilaciju (pećenje) koji se pojavio na našem tržištu 1997.godine. Razlikuje se od ostalih uređaja za destilaciju rakija jer je nove i originalne konstrukcije s napravom za pojačavanje koncentracije alkohola. Zamišljen je i konstruiran tako da se omogući dobivanje rakija vrhunske kvalitete.

To je omogućeno zahvaljujući originalnoj konstrukciji, napravi za pojačavanje koncentracije alkohola, kao i preciznoj kontroli postupka pečenja i temperature tijekom cijelog procesa. Uređaj je u prvom redu namijenjen vinogradarima, voćarima, vikendašima i manjim seoskim gospodarstvima, dakle svima onima koji imaju manje količine sezonskog voća i kojima se često događa da ne znaju što bi s tim količinama voća uradili, pa ga najčešće bacaju. Uređaj je posebice prikladan za sve one koji imaju manje i srednje količine

(10 do 100 litara) već postojećih zaliha "meke" rakije i li zalihe rakija, ci ja je kvaliteta losa. Takve se rakije pomoću "rakijskog rektifikatora" mogu brzo i jednostavno prepeći tj. drugi put destilirati čime se bitno popravlja kvaliteta rakija.

Uređaj je izrađen od najfinijih materijala koji se upotrebljavaju za izradu uređaja za pečenje rakija, a to su nerđajući čelik (rostfraj) i bakar.

Rakijski rektifikator sastoji se od samo četiri osnovna dijela (vidi sliku):

donji dio ili kotao
srednji dio
naprava za pojačavanje
gornji dio ili hladilo.

Kotao

2012-11-06T22:19:00.000+01:00

Kotao

Kotao ili donji dio izrađen je od nerđajućeg čelika (rostfraj ili inox) s dvostrukim dnom koji sprječava zagorjevanje komina, a kod gušćih komina može se upotrijebiti posebna mrežica koja se stavlja na dno kotla u svrhu sprječavanja zagorijevanja, a djelomično ima i funkciju mješalice komine.

Kod pečenja "mekih" rakija, tj. kod ponovljene destilacije mrežicu nije potrebno koristiti. Kotao se smije puniti do najviše 70% nazivnog volumena. Poklopac kotla izrađen je također u potpunosti od nerđajućeg čelika (rostfraj ili inox) u čijem je rubu smještena brtva. Na poklopcu kotla je mjesto u koje se stavlja termometar, tako da je moguće pratiti temperaturu tijekom cijelog postupka pečenja. Brtvljenje kotla osigurano je na vrlo jednostavan način i to pomoću mase gornjeg i srednjeg dijela koja pritišće na poklopac
kotla (za uređaj od 14 litara), a kod većih uređaja pomoću brtve i posebne obujmice.

Kotao se puni i prazni vrlo jednostavno i to tako da se gornji dio zajedno sa srednjim dijelom jednostavno
s poklopcem kotla podigne.

Srednji deo

2012-11-06T22:13:00.005+01:00

Srednji dio

Srednji dio služi ustvari kao "premošćenje" do hladila (gornjeg dijela), a sastoji se od nožica (izrađenih od nerđajućeg čelika) smještenih na poklopcu kotla (donji dio) te od odjeljivačke ploče, koja ima ujedno i funkciju stalka za prihvat destilata. Na odjeljivačkoj ploči smješten je i kapilarni termometar za pokazivanje temperature para u kotlu, tako da je moguće pratiti temperaturu tijekom cijelog postupka pečenja. Kroz srednji dio prolazi posebna cijev koja spaja kotao s hladilom.

Naprava za pojačavanje, Gornji deo (lonac) - oznake (7)

2011-12-04T18:57:00.001+01:00

Naprava za pojačavanje

Naprava za pojačavanje koncentracije alkohola je posebne konstrukcije, a služi za pojačavanje koncentracije alkohola na željenu jačinu. smještena je ispod poklopca kotla (2), a na poklopac je pričvršćena zavrtnjima.

Gornji deo (lonac) - oznake (7)

Gornji deo uređaja (lonac) oznake (7) je ustvari spiralno hladilo, čiji je spoljni deo (posuda) nazivnog obima od 11, 15 ili više litara (izrađena od nerđajućeg čelika), a unutrašnji deo je spirala od bakarne cevi. Hladilo je termodinamički tako proračunato da omogućava hlađenje i znatno većih količina para te je na taj način potpuno
pouzdano.

Hlađenje je moguće provesti na dva načina i to:

- Kao stacionarno hlađenje, tj.tako da se ulije hladna voda u hladilo i popotrebi ručno doliva hladna voda,tj da se nadomesti količina vode koja je isparila odnosno koja se zagrejala.

- Kao protočno hlađenje, tj tako da su na ulazu i izlazu vode smešteni kuglasti ventili, pa se pomoću creva i
priključka hladilo može spojiti navodu iz vodovodne mreže i time je omogućen stalan protok hladne vode kroz
hladilo.

Posuda hladnjaka opremljena je takođe poklopcem od nerđajućeg čelika.

Gornji deo (ostava) - oznake (9)

2011-12-04T18:55:00.001+01:00

Gornji deo (ostava) - oznake (9)

Gornji deo uređaja (međuspremnik) oznake (9) ima takođe funkciju naprave za pojačavanje, čiji je spoljni deo (posuda) nazivnog zapremine od 9, 10 ili 11 litara (izrađena od nerđajućeg čelika). Ostava se u prvoj destilaciji napuni do polovine zapremine prevrelom kominom, a u svakoj sljedećoj destilaciji može se puniti sa frakcijom l-toka iz prethodnih destilacija.

Rad sa uređajem

2011-12-04T18:51:00.001+01:00

Rad sa uređajem

Za dobijanje kvalitetnog vhiski-a preporučujemo da se obavi dvokratna destilacija, tj destilacija u dva stepena.
Naime, iako se pomoću "vhiski rektifikatora "može dobiti zadovoljavajuća kvaliteta izlaznog destilata (sirovi destilat) jednokratnom destilacijom, iskorištenja je na alkoholu u tom slučaju ipak nešto manje.

Stoga za dobijanje visoko kvalitetnog izlaznog destilata preporučujemo provesti dvokratnu destilaciju.

Prva destilacija, Druga destilacija, Priprema za piće, Dobitak na alkohol

2011-12-03T17:18:00.001+01:00

Prva destilacija:

Kotao (2) se napuni prevrelom kominom do maksimalne količine od oko 70% zapremine nazivne veličine kotla. Pri radu s prevrelom kominom potrebno je na dno kotla staviti "rešetku" (ploča od inoksa sa rupama) da se spreči mjestimično nagorijevanje komine. Na kotao se zatim stavi gornji deo.

Nakon toga se u hladilo (7) ulije hladna voda (ako se radi o stacionarnom hlađenju) ili se spoji hladilo preko ventila na protočnu vodovodnu vodu i otvori dotok vode za hlađenje. U međurezervoar (9) se u prvoj destilaciji napuni do polovine zapremine prevrelom kominom, a u svakoj sledećoj Destilaciji može se puniti sa frakcijom l-toka iz prethodnih destilacija.

Uređaj se jednostavno postavi na gasni gorionik sa postoljem. Zagrevanje kotla sprovodi se polako do 60 ° C, a zatim se počinje s dizanjem temperature pri čemu se čuje prolazak para kroz ostavu (9), tj šum prolazećih mehurića pare. Kod odgovarajuće temperature dolazi tada do izdvajanja-toka. l-tok ima oštar i neugodan miris. Odvajanje l-toka sprovodi se pri temperaturama od približno 68 ° C do 85 ° C. Za vreme izdvajanja l-toka potrebno je da ventil za povraćaj destilata oznake (4) bude zatvoren. Najveći deo nepoželjnih materija nalazi se u l-toku. Zbog toga je potrebno l-tok odijeliti od srednjeg (ll-toka) toka. Količina l-toka dosta zavisi o kvaliteti komine, l-tok čini oko 5-8% od ukupne količine destilata. Nije moguće potpuno precizno ustanoviti tačan prelaz od l-toka u l l-tok. Zato je najbolje organoleptički, tj metodom kusanja destilata ustanoviti je li završeno odvajanje l-toka. Odvajanje prvog toka može se sprovesti tako da se odvojeno hvata l-tok u 05:55 većih čaša od po 2-3 dl, koje se redom označe brojevima. Nakon što su sve čaše napunjene, nastavi se hvatati drugi tok, i to u posebnu posudu. Manja količina ohlađenog destilata iz svake pojedine čaše (oko 1 / 4 dl) razredi se s 1,5-2 puta većom količinom vode u čašici od 1 / 2 dl, i kušaše na promenu ukusa redom, počevši od zadnje čaše. Na taj se način utvrdi u kojim je čašama destilat lošeg mirisa i ukusa.
Te čaše se odvoje, a ostale čaše u 1 kojima je destilat dobrog mirisa i okusa izliju se u posudu za hvatanje drugog toka.

Čim se kušanjem utvrdi da je miris i ukus destilata dobar, hvata se dalje srednji (II) tok u posebnoj posudi, i to tako da se mogućnost pristupa vazduha smanji na najmanju moguću meru. Tada se počinje sa izdvajanjem
ll-toka odnosno srednjeg toka destilata koji predstavlja ustvari naš željeni deo destilat, koji će se kasnije preraditi u vhiski. Pri izdvajanju ll-toka temperatura polako raste kako koncentracija alkohola u destilatu pada i to sve do temperature od oko 98 ° C do 102 ° C. Regulacijom količine povrata de- stilat pomoću ventila na izlaznoj cevi hladila (5) i prolaskom destilata kroz napravu za pojačavanje može se po želji regulisati koncentracija alkohola u izlaznom destilatu. Za takvo namještanje jačine destilata potrebno je uzimanje uzoraka destilata, merenje koncentracije alkohola u uzorcima pomoću Alkoholometra, a potrebno je i određeno iskustvo. Na taj način može se po želji regulisati jačina izlaznog destilata. Preporučuje se da se jačina izlaznog destilata vhiski-a namjesti na oko 55-60 vol% alkohola. Kako se iscrpljuje količina alkohola u komini, tako će početi padati koncentracija alkohola u destilatu. Postupak DESTILAcije nastavlja se sve dok u izlaznom destilatu još jedva da bude alkohola, tj sve do pokazivanja jačine destilata 2-3 vol% alkohola (mereno alkoholometrom). Time je postupak prve destilacije završen i dobije se tzv. sirovi destilat.
Prva destilacija se sprovodi s kominom iz svih buradi. dobijeni sirovi destilati se svi zajedno stave u posebnu posudu i tako dobijeni destilat je spreman za drugu destilaciju. Ostatak nakon prvih destilacija se skupi i spremi u posebnu posudu.

Druga destilacija:

Nakon prve destilacije uređaj se ocisti pomoću pare. U kotao (2) se stavi sirovi destilat. Međurezervoar (9) se napuni do polovine volumena ostatkom od prve destilacije. Druga destilacija se načelno sprovodi jednako kao i prva destilacija. U drugoj destilaciji dobija se destilat visokog procenta, tj jačine alkohola, pri čemu je iskorišćenje na alkoholu u drugoj destilaciju puno veće nego u prvoj.
To se sprovodi povratom dela DESTILAta natrag u kotao regulisanjem pomoću ventila (5), tako da se po mogućnosti dobije što veća koncentracija izlaznog destilata (preporučujemo od 65 - 75vol. %). Postupak destilacije nastavlja se sve dok u izlaznom destilatu još jedva da bude alkohola, tj sve do pokazivanja jačine destilata od 2 do 3 vol% alkohola (mereno alkoholometrom). Time je postupak druge destilacije završen i dobija se destilat vhiski-a jačine od oko 65-75% alkohola.

Odležavanje i sazrevanje: Pre nego što se dobijeni destilat razredi na propisanu jačinu, potrebno ga je u pravilu pustiti da dozre (odleži) barem od 6 do 8 nedelja pri sobnoj temperaturi. U pravilu, što je dozrevanje vhiski-a duže, to će kvaliteta biti bolja. Osim toplote pri sobnoj temperaturi, za proces dozrevanja potrebna je i manja količina kiseonika iz vazduha. Ako smo na kraju druge DESTILAcije dobili destilat od približno 70%
jačine, potrebno gaje razrijediti DESTILAranom vodom na približno 65% i zatim pustiti na odležavanje i dozrevanje. Posude (burad) za dozrevanje potrebno je napuniti samo do 3 / 4 obujma. Poklopac ili čep ne sme se zatvoriti do kraja, već je potrebno da pokraj poklopca ili čepa ulazi u bačvu mala količina vazduha. Tokom procesa dozrevanja dolazi do esterifikacije viših alkohola, pri čemu nastaju poželjene arome (to zbog toga što su procesi esterifikacije vremenski procesi) kao i do reakcije vezivanja acetaldehida (koji daje neprijatan miris i ukus) sa etilnim alkoholom u materiju ugodna mirisa. Na taj način destilat postaje blažim i okusom ugodnijim. Procesi dozrevanja su vremenski procesi i nastavljaju se godinama i nakon što je vhiski napunjen u boce.

Načelno je za dozrevanje DESTILAta potrebno koristiti posude (burad) koje su potpuno neutralne na sve sastojke u destilatu. Najboljima su se pokazale posude (burad) od stakla i nernerđajućeg čelika (inoksa), kao i od nekih plastičnih materijala koji podnose visoke koncentracije alkohola. Sto se tiče vhiski-a, za odležavanje i dozrijevanje trebaju se koristiti bačve od hrasta u kojima je prethodno dozrijevali cherri brandi. U takvim će bačvama vhiski poprimiti karakterističnu zlatnožuto-crvenkastu boju i dobiti prijatan ukus i aromu. Valja istaknuti da hrastove bačve daju vhiski-u u toku procesa dozrevanje osim boje i ceo niz drugih materija koje pozitivno deluju na ukus i miris.

Priprema za piće:

Da bi se dobijeni destilat učinio prikladnim za piće, potrebno ga je razrijediti destilovanom vodom (ne običnom vodom) ili mekom kišnicom na traženu jačinu zavisno o vrsti (uobičajeno od 40-43 vol% alkohola). Za dobi vanje uobičajene boje kao i tipičnog ukusa po ječmu, dodaje se destilatu 1 kap koncentrisane ječmene arome po 1 litri vhiski-a.

Dobitak na alkohol:

U praksi se računa da se od 100 kg kukuruza može dobiti oko 14 litara vhiski-a.

Održavanje uređaja

2011-12-03T17:12:00.001+01:00

Održavanje uređaja

Uređaj je jednostavan za rukovanje, lako se čisti i održava. Po obavljenoj destilaciji pusti se da se preostali sadržaj u kotlu ohladi. Odvoji se gornji deo od kotla. Iz hladila se izlije voda.

Kotao se opere i očisti vodom, a po potrebi četkom i 5% rastvorom sode ili detergenta. Hladilo se čisti tako da se bakarna spirala ispere vodom. Još je bolje čišćenje na taj način da se kotao napuni vodom, zagreje i na taj način kotao i hladilo, tj ceo uređaj očisti vodenom parom.

Samo redovno čišćenje nakon svake obavljene destilacije osigurava dobijanje kvalitetnog vhiski-a.

Pripravljanje rakija s dodacima i likera postupkom potapanja (maceracije)

2011-11-28T19:13:00.001+01:00

Pripravljanje rakija s dodacima i likera postupkom potapanja (maceracije)

Za pripravljanje rakija sa dodacima (Travarice i druge) i likera potapanjem potreban je pribor kakav se može naći u svakom domaćinstvu, a naveden je u daljem tekstu.

Posebno upozorenje:

Ne smeju se upotrebljavati posude od drugih metala osim nerđajućeg čelika (rostf raj, inok), oštećeno emajlirano posuđe, a niti keramičke posude jer će takve posude u dodiru s voćnim kiselinama i alkoholom dati piću metalan ukus ili, u dužem dodiru, ružnu boju ili će doći do otapanja otrovnih jedinjenja, koji u krajnjem slučaju mogu izazvati čak i smrt. Posude, dakle, moraju biti od stakla ili vatrostalnog stakla, emajla (emajl ne sme bii oštećen), od nerđajućeg čelika ili plastičnog materijala kao što je primer PET (polietilen tereftalat), koji je otporan na gotovo sve uticaje.

Uglavnom je potreban sledeći pribor:

a. Kuhinjsku vagu za odvagu sirovina
b. Plastično cediljku (sito)

U njemu se voće ili bilje pere i poslije ponovo suši. Najbolje je upotrebiti jedno veće cediljku za pretresanje
kakvo se koristi za uobičajeno pranje raznih vrsta salata i kuvanih proizvoda (Pasulj itd). Može poslužiti i obično plastično cjedilo

c. Boce širokoga grla ili velike staklenke

Treba uzeti takve koje se mogu dobro zatvoriti. Njihov broj i veličina zavisi o količini voćne rakije ili likera. Još je dan važan preduslov: Boce ili staklenke moraju biti posve čiste i bez ikakvoga mirisa, u protivnom će to loše uticati na ukus pripravljenog pića.
Otvori, odnosno grla boca ili tegli moraju biti dovoljno veliki da se u njih može stavljati i iz njih vaditi voće. Staklene posude imaju prednost jer omo optimalno kontrolu količine voća ili bilja u alkoholu.

d. Plastično crevo

Crevo treba biti dugo barem 1,5 m 1 unutrašnjeg prečnika 1 cm. Po mogućnosti potrebno je imati više creva. Creva služe za odtakanje čiste gotove rakije / likera, što znatno olakšava filtriranje. Crevom se može pretakati tečnost samo ako je iznad prihvatne posude. Kao kad se vadi vino iz bačve! Odtakati treba samo čistu i bistru tečnost! Mutan ostatak rakije ili likera posle se posebno profiltrira.

e. Filter za filtriranje pića

Uloške filtera treba češće menjati jer se brzo začepe. Postoje filteri različitih finoća. Za taj postupak treba nam najgrublji. Za manje količine pića posve će dobar biti i filter za kafu.

f. Levak
Najbolji je od plastike.

g. Boce za čuvanje

Najbolje pripremiti boce u kojima je već bio alkohol ili rakija za pripravljanje, odnosno prelivanje voća ili bilja. U većini recepata ne povećava se ukupna količina tečnosti, tako da bi te boce trebale biti dovoljne.

h. Flomaster i samolepljive etikete (nalepnice)

Za označavanje flaša i njihova sadrzaja.

i. Lepe boce

U bocama možete prijateljima darovati liker ili rakiju koje ste sami pripravili.

Alkohol u koji se potapa voće ili bilje

2011-11-28T19:05:00.001+01:00

Alkohol u koji se potapa voće ili bilje

Što se tiče kvaliteta alkohola za pripravljanje rakija i likera, smatra se da su najbolje žitne rakije ili rakija Lozovača (loza). U svakom slučaju, alkohol mora biti dobrog kvaliteta jer se od lošega alkohola sigurno ne može napraviti prvorazredan liker. Takođe se preporučuje 96%-tna vinska žesta, tj alkohol dobijen destilacijom vina jer se iz voća najbolje iscrpe vredni sastojci i arome. Najčešće se uzima rakija od žitarica sa 37,5-42 vol% alkohola.

Rakije od žitarica ili Lozovača posve su neutralna ukusa, stoga neće proprimeniti niti ukus potopljenog voća ili bilja.
Ako je aroma gotovog likera ili rakije suviše jaka, dodaje se određena količina rakije od žitarica ili Lozovače. Ako se koriste druge vrste rakija, njihov ukus treba biti usklađen s ukusom voća. Ipak je šteta ako se trešnje potapaju u rakiju trešnjevača ili Viljamovke u rakiju kruškovaču. Ako nemate rakiju od žitarica, uzmite kvalitetniju Lozovaču ili čistu voćnu rakiju jer su relativno slaba ukusa, prilično neutralne.

Za voće nežne arome preporučuju se vinjak ili konjak jer su blaga i zaokružen ukusa. Na primer, vinjak se preporučuje za šumske jagode i maline.

U nekim slučajevima trebaće dodati tek malu količinu ruma ili vinjaka kako bi se lijepo zaokružio ukus. Ako se upotrebi 96%-tna vinska žesta, posve je razumljivo da se gotova rakija ili liker moraju razrediti. Za to je najbolja destilovana voda; ako se doliva obična voda, pripravljena rakija ili liker mogli bi se zamutiti ili bi
mogao nastati talog. Dugogodišnje iskustvo pokazuje da se zbog razrjeđivanja vodom ukus rakije i likera ipak
donekle menja, tj više nije zaokružen, harmoničan kao kod upotrebe rakije od žitarica. Međutim, 96%-tna vinska žesta je dobra za pripravljanje likera od voćnih sokova ili kad treba pripraviti veću količinu pića.

Jačina rakije - likera

2011-11-28T19:00:00.001+01:00

Jačina rakije - likera

Kod rakije i likera nije toliko važna jačina; važniji su kvaliteta i harmonija ukusa. Zato je sasvim dovoljan sadržaj alkohola od 30 do 40%. Uz takvu jakost zagarantovana je trajnost rakije ili likera, koji će zatvoreni u bocama moći dugo čekati vreme potrošnje. Tačan sadržaj alkohola može se odrediti samo hemijskom analizom jer niti količina tečnosti kojom se rakija ili liker razrjeđuju nije tačno određena. To je zato jer se obično ne meri koliko je voće ili bilje upilo alkohola, ili koliko je alkohola ostalo posle stajanja s voćem.

Tačan sadržaj alkohola u gotovom piću važan je samo ako je ono namijenjeno prodaji jer propisi dozvoljavaju odstupanje do najviše 0,3% od sadržaja alkohola koji je naznačen na nalepnici.
Što se stavlja u alkohol? Osim "klasičnih "likera, za čije spravljanje se koriste jaja, čokolada ili čak pivo, vrlo fine rakije i likere možete i sami pripremiti.

Voće, Bilje, Ušće i iglice, Pupoljci, Češeri, Korenje, Semenke, Cvetovi

2011-11-28T18:49:00.001+01:00

Voće

Dobro je svako voće koje sadržava dovoljno visok procenat šećera i dovoljno voćne kiseline. Receptima u
ovom blogu nije obuhvaćeno svo voće od kojeg se mogu pripremati rakije i likeri, ima još mnogo vrsta i sorata, a takođe i divljeg voća, koje samo čeka da bude iskorišćeno za pripremanje ukusnih rakija i likera,

Bilje

Ovde se misli na veliki izbor raznog bilja koje se koristi u kuhinji kao začin ili za spravljanje čajeva, ali i na bilje koje raste divlje u prirodi, od kojega mnoge vrste tek treba otkriti za pripravljanje likera.

Ušće i iglice

Ovde se podrazumeva domaće crnogorično drveće i lišće nekih belogoricnih stabala jer se od njihovih svežih izdanaka mogu pripraviti vrlo ukusni likeri i rakije. Međutim, ovde je potreban oprez. Treba upotrebljavati samo lišće i iglice onih biljaka za koje ste sigurni da nije otrovno!

Pupoljci

Na primer, za liker od topole.

Češeri

Od crnogoričnog drveća u ranoj fazi.

Korenje

U pravilu se upotrebljava za spravljanje gorkih likera.

Semenke

Različite vrste semenki često se koriste kao aromatični dodaci za pojacavanje ukusa, same ili u kombinaciji
sa drugim sličnim dodacima.

Cvetovi

Na primer crne bazge, maslačka, bijeloga gloga. Korisne su samo latice, tako da skupljanje traži dosta tru-
da. Cveće treba skupljati kad nema kiše jer ono tada razvija potpunu aromu. To uostalom važi i za većinu plodova voća, a napose za jagode i maline.

Izbor biljnih vrsta i njihovih delova koji se mogu upotrebljavati za pripravljanje rakija i likera vrlo je velik.

Posebno upozorenje:

Pri upotrebi bilja, lišća i iglica, pupoljaka, korena, a naročito cvetova budite vrlo oprezni i upotrebljavajte samo one vrste za koje se tačno zna da ne sadrže nikakve štetne materije!

Priprema voća i bilja

2011-11-28T18:26:00.001+01:00

Priprema voća i bilja

Voće i bilje za ulaganje u alkohol mora biti zdravo, čisto i po mogućnosti potpuno dozrelo jer samo takvo daje potpunu aromu. Većinu voća i bilja ne treba rezati na sitnije komade jer pri filtriranju može nastati mutni talog s mnogo malih čestica, koje vrlo brzo začepe filter.

Voće koje se koristi i posle potapanja u alkoholu treba prethodno očistiti od koštica, npr. trešnje i višnje.
Bilje treba stavljati tako da se uzimaju cele grančice, npr. estragon jer je posle olakšano vađenje i nužno filtriranje. Korijenje se reže na manje komade ili kriške. Korenje je obično gorko, a količinu je lakše odrediti ako je narezano na manje komade.

Većinu začina treba ostaviti u komadima one veličine u kojima su nabavljeni. Oni svoju aromu predaju alkoholu na zadovoljavajući način.

Sunce ili sena

2011-11-28T18:20:00.001+01:00

Sunce ili sena

U većini recepata koji se koriste od starih vremena, zadan je položaj na kojem mora stajati voće ili bilje u alkoholu, a da pritom nije objašnjeno zašto to tako mora biti. Međutim, za to postoje određeni praktični razlozi.

Kod spremanja rakija i likera postupkom potapanja različitog voća, bilja i delova biljaka u alkohol, to bilje uzrokom je promene boje upotrebljenog alkohola. Supstance koje daju takve različite boje često nisu stabilne kad su izložene delovanju ultraljubičastih zraka, a upravo takve zrači naše Sunce. Takve su primer nežne voćne boje ili zelena boja od metvice ili kopljastog trpuca. Ako se takve boje duže izlažu Suncu, postaju neugledne ili pređu u ružnu smeđu boju.

Alkoholni preparati s češerima, korijenjem i začinima u pravilu su neosetetljiv na sunčevu svetlost. Svi preparati
kod kojih se očekuje lepa zelena, crvena ili žutonarančasta boja koja obično potiče od voća treba da stoje u seni. Uz to treba istaći da je svrha "stajanja na Suncu" ugreju rakiju i liker. Isto ćemo postići i ako u stanu, odnosno sobi, boce stavimo na veću visinu, na primer na ormar jer je ondje uvek najtoplije. Toplota je nužna jer u toploj otopini sastojci voća i bilja lakše i brže prelaze u alkohol.

Dodavanje šećera

2011-11-26T09:30:00.001+01:00

Dodavanje šećera

Kad se spomene "liker", zamišljamo ga u pravilu kao slatko piće. Međutim, liker ne mora biti sladak. On može biti gorak ili drugih ukusa. Kod više vrsta voća posve je dovoljan njihov prirodan sadržaj šećera koji će pripravljenom piću dati zadovoljavajuće sladak ukus. Takođe, mnogo je korisnije, ukusnije i zdravije ako piće nije suviše slatko. Istovremeno, ako piće nije suviše slatko, bolje će doći do izrazaja izvoran ukus njegovih sastojaka.
Za neke preparate od voća i bilja u alkoholu mora se ipak dodavati šećer.
Količina dodatog šećera obično zavisi o stepenu zrelosti upotrebljenog voća. Šećer se može dodavati na razne načine:

Dodavanje šećera direktno u
napitak

To je najjednostavnije. Ipak, kod toga treba paziti na odmeravanje količine dodatog šećera. Kasnije popravljanje stepena zaslađenosti pića moguće je samo razrjeđivanjem koje ide na štetu ukusa. Na osnovu iskustva, moglo bi se reći da je svako sklon dodate previše šećera jer se obično podcenjuje prirodan sadržaj šećera u voću.

Naknadno dodavanje šećera

Kod nekih preparata voća u alkoholu najbolje je dodavati šećer posle završenog stajanja u alkoholu i filtriranja. Za većinu recepata potreban je kristalni šećer, odnosno žuti kristalni šećer od šećerne trske. Nedostatak tog šećera je polagano otapanje.

Naknadno dodavanje šećera
rastopljenog u vinu

Preporučuje se dodavanje šećera prethodno rastopljenog u manjoj količini vina. Ukus dodatog vina poboljšat će, zaokružiti i uskladiti ukus rakije i likera. Osim toga, vino će oduzeti rakiji i likeru deo oštrine, tako da će poprimiti stanovit "baršunast" ukus.

Za svetle rakije i likere treba uzeti suvo belo vino; za sve crvene likere treba uzeti suvo crno vino. Ako se vinu dodaje šećer, vino mora biti vrlo dobre kvaliteta.

Isproban savet: ne dodavati više od 1 / 4 L vina na 2 L gotove odnosno pripravljene rakije ili likera.
Pripravljanje rastvora: vino i šećer se zagrevaju sve dok se sav šećerne rastopi; zatim se rastvor ostavi ohladiti toliko da vino bude tek mlako, a potom se dodaje rakiji ili likeru. Dobro promešati! Uz ovaj postupak mogu se piću dodavati i neki začini.

Na primer, karanfilić, cimet kora dr dodaju se vinu i zagrevaju zajedno sa šećerom.

Naknadno dodavanje šećera
karameliziranim šećerom

Kristalni šećer ili šećer u kockama navlažuje se toliko dugo dok se sav ne rastopi. Zatim mu se primiješa čvrsto ulupan sneg jednog belanca. Ta se mešavina zagreva uz stalno mešanje. Zatim se jače zagreje, tako da se šećer počne "dizati". Kad se šećer jače zapeni, ohladi ga se dodavanjem malo hladne vode i makne s vatre. Nastalu penu treba obrati i zatim mešavinu ponovo zagrejati.
Posle 2-3 hlađenja i skidanja pene mešavini se doda 1 kašika (velika) limunovog soka. Ako limunov sok nije pri ruci, dobra zamena je sirće.
Sada, kad je šećer kuvanjem očišćen, daljim kuvanjem ćete ga zgusnuti koliko želite. Tako karameliziran (špinan) šećer, dok je još topao, treba dodati rakiji ili likeru.

Naknadno dodavanje šećera
rastopljenog u vodi

Ako se pripravljanje karameliziranog šećera čini dugotrajnim, šećer se može zakuvati u sasvim malo vode, pa se takva gušća rastvor šećera, dok je još mlaka, dodaje likeru.

Poboljšanje ukusa dodavanjem začina i mirođija

2011-11-26T09:21:00.001+01:00

Poboljšanje ukusa dodavanjem začina i mirođija

Ukus osnovnog materijala za pripravljanje voća i bilja u alkoholu ne bi trebalo kvariti, tj on bi morao ostati
što jači, onakav kakav je po svojoj prirodi.
To znači da ukoliko se preparatu voća ili bilja u akohol uopšte želi dodavati mirođije, začini, ili bilo kakva sredstva za poboljšavanje ukusa, ona trebaju poslužiti samoza tzv harmoničko dopunjavanje izvornog ukusa, drugim rečima ona ne smeju prevladavati u okusu pića.

Kod nekih rakija i likera preporučuje se umereno dodavanje mirodija, odnosno začina. U ovoj blogu preporucuje samo neke mirodije. Čitatelju prepuštamo da sam dodaje bilje, mirodije i smese mirodija koji se mogu nabaviti na tržištu. Možda će na taj način pogoditi upravo onaj ukus koji mu odgovara.

Trenutak dodavanja mirodija zavisi o receptu. U gotove i isfiltrirane rakije 1 likere može se naknadno stanovito vreme staviti ili obesiti vrećica s mirodijom ili mirodijama. Tako se može neprestano proveravati jačinu ukusa i prema želji mirodije brzo i čisto izvaditi iz rakije / likera.

Filtriranje gotovih rakija i likera

2011-11-26T09:11:00.001+01:00

Filtriranje gotovih rakija i likera

Da biste filtrirali manje količine pripremljenih rakija i likera najbolje će poslužiti filteri za filtriranje kafe. Oni imaju relativno velike pore, otvore, koji se neće tako brzo zacepiti. Za veće količine treba veći filter ili uređaj koji je napose za to pripremljen.

Kod filtriranja gotovih rakija i likera moramo paziti na to da se mutni deo i talog na dnu posude ne podigne, tj da samo čista tečnost dospe na filter. To bi moglo biti malo teže jer će se talog podignuti već pri prvom naginjanju posude za nalivanje u filter i pri vraćanju posude u uspravan položaj. Tome se ipak može doskočiti, tj
tako da se bistri deo već na početku odvoji od mutnog na dnu.

To se može učiniti na dva načina:

Najjednostavnije je sav čisti deo rakije ili likera odmah u pivom pokušaju odliti, tj pretočiti u drugu čistu posudu i zatim iz nje nalivate u filter. To je lako ako sudove nisu veće od 3 litre.

Ako su posude veće, preporučujemo čisti deo rakije ili likera iznad voća ili bilja pretočiti u drugu posudu pomoću gumenog creva. Ako ne poslušate naš savet i filter punite uzburkanom tečnošću, budite pripravljenti na duže filtriranje.

Odvajanje Pektina

2011-11-26T09:04:00.001+01:00

Odvajanje Pektina

Filtriranje će ići teško ako je u tečnosti nastao želatin. To se može pojaviti kod nekih vrsta voća u alkoholu.
Reč je o pektinu koji je inače vrlo poželjan kod spremanja marmelada jer potpomaže želiranje. Kod voćnih rakija i likera on smeta. Izlučivanje pektina može se ponekad primetiti i posle, u bocama s gotovom rakijom ili likerom koje smo spremili za kasnije trošenje.

Pektin se najčešće staloži na dnu boce i to neće štetiti ukusu i kvalitetu pripravljene rakije ili likera. Najčešće se pojavljuje kod jabuke i gloginja ako se mnogo plodova stavi u malo alkohola ili rakije. Pektin se zapravo ukloni ili spreči jačim razrjeđivanjem ili tako da se doda još alkohola ili rakije.

U proizvodnji voćnih sokova, stvaranje pektina obično se sprečava dodavanjem enzima koji ga razgrađuju.

Zatvaranje boca.

2011-11-26T08:57:00.001+01:00

Zatvaranje boca.

Na većini boca koje ste pripravili za čuvanje gotovih voćnih rakija i likera u pravilu trebaju biti zatvarači sa navojem, koji za tu svrhu zadovoljavaju ukoliko mogu boce nepropusno zatvoriti.
Ostale boce mogu se zatvoriti običnim plutanim čepovima. Ukoliko ćete pripremljenu voćnu rakiju ili likere darovati ili prodavati, pluteni čep sa drvenim nastavkom ili nekim drugim materijalom svakako će izgledati lepše od zatvarača sa navojem.

Kod nekih rakija i likera koji zahtijevaju duže stajanje i odležavanje radi boljeg sazrevanja (na primer, s kruskama Viljamovka), preporučuje se čep dodatno zaliti voskom. Kod svakog zatvaranja treba paziti da rakija i liker budu u boci nepropusno zatvoreni jer samo na taj način neće ispariti.

Čuvanje rakije.

2011-11-26T08:49:00.001+01:00

Čuvanje rakije.

Boce napunjene voćnom rakijom obično se do trošenja spremaju u uspravnom položaju. Najbolje je uzeti boce u kojima je do pripravljanja bio alkohol ili rakija. One se posle izlivanja alkohola moraju ponovo dobro zatvoriti kako bi ostatak alkohola u njima potpuno dezinficirao eventualne preostale nečistoće. Za čuvanje bi mogle poslužiti i veće boce od 2,5 L, demižon i slično, ali samo ako takve posude ne budu duže vreme staja.
Boce napunjene voćnom rakijom treba spremati na hladno i tamno mjesto.

Zavisno o vrsti, rakija može biti sačuvana od nekoliko nedelja do dve godine, neke i puno duže. Većina voćnih likera postigne svoj puni, bogati ukus i pravu aromu tek posle dužeg odležavanja i dozrevanja. Dobro je ako se rakija ili liker tek posle dozrevanja pretoče u boce kada se prodaju ili daruju jer se u toku dozrevanja može ponovo pojaviti talog. Rok čuvanja za većinu voćnih rakija nije ograničen dok za likere može biti ograničen, zavisno o vrsti likera.

Izbor boce za rakiju

2011-11-26T08:40:00.001+01:00

Izbor boce za rakiju

Boca ima različitih veličina, oblika i boja, tako da neće biti teško nabaviti primerene boce za vaše voćne rakije ili likere. Za prezentaciju su najbolje starinske ili nove trbušaste boce sa staklenim čepom.
One će svojim oblikom i izgledom doprineti užitku posluživanja vaše voćne rakije ili likera, za čije probanje ne služi samo ukus već i izgled, tj njihova boja i boca u kojoj se nalaze, što će u svakom slučaju činiti zadovoljstvo Vama i vašim gostima.

Rakija od Trešanja.

2011-11-24T02:04:00.001+01:00

Rakija od Trešanja.

Potrebni sastojci:

oko 1 L rakije Lozovače i li žitne rakije
oko 1 kg trešanja,

oko 50 g smeđeg ili kandis šećera

oko 2 dcl crnog vina

Priprema:

Potrebno je odabrati zdrave, ne prezrele ali i ne suviše mekane trešnje. Plodovima treba odstraniti peteljke.
Trešnje se operu i zatim na kratko urone u vruću vodu. Ocede se, osuše i zatim slože u staklenu posudu širokog grla obima od oko 2,5 L (najbolje posuda tj boca od kiselih krastavaca).

U posudu je poželjno dodati nekoliko zdrobljenih koštica trešanja. trešnje u posudi se preliju s oko 1 L rakije lozovače ili žitne rakije. Bocu zatvorimo i držimo zatvorenu na toplom i svetlom mestu oko 5-8 nedelja.
Nakon toga rakija se odlije iz posude ili profiltrira, ulije u čistu posudu (boce) i ostavi još nekoliko nedelja da dozrije. Po dozrijevanju, rakiji se doda oko 2 dcl crnog vina u kojem se prethodno otopi ne više od 50 g smeđeg ili kandis šećera (šećer se otopi u vrućem vinu). Kad se vino ohladi, ulije se u pripremljenu rakiju kako bi dobila što skladniji ukus i miris.

Trešnja (lat. Prunus avium) je listopadna vrsta drveća iz porodice Rosaceae.

Rasprostranjenost [uredi]

Areal trešnje je cijela Europa i zapadna Azija.

Izgled [uredi]

Stablo trešnje naraste do 20 m, prsnog promjera do 70 cm. Kora je sivo-crvenkaste boje, sjajna, glatka, ljušti se u obliku koncentričnih krugova. Pri dnu debla stvara se tamni lub, koji se uzdužno raspucava. Izbojci su s jedne strane sivkasti, dok su s druge strane smeđkasti.Pupovi su jajoliko čunjasti, na vrhu ušiljeni, obavijeni većim brojem smeđkastih ljuskica, čiji su rubovi sivkasti. Smješteni su naizmjenično i često nagomilani.

Listovi su eliptični do obrnuto jajoliki, na vrhu ušiljeni, a na bazi suženi, rubovi su napiljeni. Listovi su dugi do 12 cm, s donje strane posuti rijetkim bijelim dlačicama. Na prijelazu od plojke do peteljke lista vide se dvije crvenkaste žlijezde. Prije otpadanja listovi pocrvene. cvjetovirastu prije listanja, na prošlogodišnjim izbojcima. Bijele su boje, rastu gusto nagomilani, vise na dugim stapkam, a cvat je u obliku gronje.Plod je trešnja, jestiva tamnocrvena koštunica s debelim, mesnatim i sočnim usplođem.

Rakija od Meda - Medovača

2011-11-20T21:00:00.001+01:00

Rakija od Meda - Medovača

Kod rakije pripremljene na dole opisani način najvažniji je ukus meda.
Na primer med od borovih cvetova nije dobar jer rakiji daje gorak ukus. Pri dužem stajanju rakija se postepeno bistri, ali deo sadržaja koji daje mutnoću ostaje vezan na med u rakiji čak i nakon filtriranja. Stoga je najbolje upotrebiti aromatičan med od lipe ili akacije.

Potrebni sastojci:

0,5 kg najboljeg aromatičnog meda (od lipe ili akacije)
0,8 litara 38-42%-tne Lozovače (ili 0,4 L vinske žeste)
0,1 L prokuvane vode ili destilovane vode
0,1 L suvog belog vina
1 limun i prstohvat korijandera

Priprema:

Med se ulije u veći lonac i uz mešanje umereno zagreje da postane tekuć. Lonac se odmakne od grejače ploče. Ako je med dovoljno tečan, dodaju se Lozovača, prokuvana voda, belo vino, naribana limunova kora i usitnjeni korijander uz stalno mešanje.
Tako pripremljena smesa uliva se u boce koje se dobro zatvore.
Nakon 2 meseca stajanja smesa se filtrira, a rakija ulije u čiste boce.
Što će tako dobijena rakija duže stajati, to će biti bolja!

Med je gusta slatka sirupasta materija, proizvod medonosnih pčela (lat. Apis mellifera ili Apis mellifica) dobijen od sabranih voćnih i drugihsokova prerađenih u pčelinjem želucu. Izlučeni sok odložen poklopljenom saću hemijskim reakcijama pretvara se u med. Prema vrstama biljaka od koje se dobija, med se razvrstava u monoflorni (med dobijen od samo jedne vrste biljke, na primer, bagrema) i poliflorni med (med dobijen sakupljanjem nektara sa više vrsta biljaka, kao na primer, livadski med, šumski i dr.). Med je najvažniji pčelinji proizvod, poznat u ljudskoj ishrani još od praistorijskog doba.

Po definiciji, med je čisti proizvod u kome nema dodataka bilo koje druge supstance.

Istorija

Prvi znaci o korišćenju meda javljaju se u sumerskim i vavilonskim tekstovima pisanim klinastim pismom. U početku se koristio kao obrednosredstvo u polivanju pragova kuća i žrtvenika. U mešavini sa vinom, med se koristio za polivanje klinova svetih građevina. Med se spominje i uBibliji, Kuranu i u spisama mnogih grčkih pisaca.

U Egiptu se med koristio prilikom balzamovanja. U velikom broju domaćinstava upotrebljavao se kao zaslađivač. Zbog svoje dragoceosti služio je i kao sredstvo plaćanja a verovalo se i da životinje hranjene medom predstavljaju poseban dar bogovima.

U Antičkoj Grčkoj med se najčešte koristio kao dar bogovima i dušama umrlih. Grci su smatrali da je Medolina, alhoholno piće sa medom, sveto piće Olimpa.

U Evropi se med koristio najčešće za ishranu, pravljenje maltera i napitaka i kao lekovito sredstvo. U Nemačkoj je tokom 11. veka pivozaslađivano medom, a nemački feudalci su svoj danak plaćali u pčelinjem vosku i medu.

Na Američkim kontinentima kolonizacijom Španije u 16. veku otkriveno je da su meksički i centralnoamerički domorodci bili iskusni pčelari. Severnoamerički narodi nazivali su evropske pčele za muve belog čoveka.^[1]

Ime

Sama reč med potiče od praindoeuropskog med^hu što se u staroslovenskom transkriptovalo kao medъ, u litvanskom medus, u engleskommead (medovina), u sanskritu madhu, u grčkom μεθυ (Vino), a u staroirskom mid. Tako su nastali izrazi u ostalim indoevropskim jezicima, a ponekad je naziv dobijen sličnošću s nečim drugim (u germanskim jezicima označava nešto zlatnožuto) ili pak zamenom značenja.

Sastav meda

Tipični sastav meda
Jedinjenje	Količina
Fruktoza	38%
Glukoza	31%
Saharoza	10%
Voda	17%
Pepeo	0,17%
Ostalo	3,83%
Izvor: Sugar Alliance

Med je mešavine od preko 70 raznovrsnih sastojaka. Tačan sastav meda zavisi od mešavine cveća i bilja čiji nektar pčele skupljaju. Preko 80 % meda čine ugljeni hidrati. Najzastupljeniji su fruktoza i glukoza sa preko 60 %. Nešto manje od jedne petine je voda, koje najčešće ima oko 17 %, dok je šećer zastupljen do 9 %.

Količina vode u medu utiče na njegovu viskoznost, težinu i kristalizaciju. Ukoliko je procentualno voda zastupljenija, med će biti viskozniji, a kristalizacija će kasnije nastupiti. Voda je, u zavisno od vrste meda, zastupljena od 15% do 20%. Međutim zastupljenost vode menja se prilikom kristalizacije.

U sastav meda ulazi i preko 20 kiselina procentualno zastupljene sa oko 0.50 %. Zastupljenost kiselina i njihova pH vrednost zavisi od vrsta bilja od kojih je med proizveden, ali i od geografskog lokaliteta.

Zbog velike kocentracije hranljivih materija, med se koristi i u hranljive i u lekovite svrhe. Med je posebno bogat vitaminima B i E grupe, od kojih najviše imariboflavina (oko 40 g u 100 meda).

Osmotski efekat

Vodena aktivnost
u nekim namirnicama
Namirnice	a_w
Destilovana voda	1
Bunarska voda	0.99
Sirovo meso	0.97 - 0.99
Mleko	0.97
Đus	0.97
Slanina	< 0.85
Med	0.5 - 0.7
Suvo voće	0.5 - 0.6

Med je prvenstveno mešavina dva monosaharida. Ona ima slabu vodenu aktivnost pre svega zbog veza molekula vode za molekule šećera. Male količine raspoložive vode ostaje mikroorganizmima, što je nepovoljna sredina za njihov razvoj.

[uredi]Vodonik peroksid

Vodonik-peroksid u medu se aktivira razblaživanjem. Za razliku od medicinskog 3% vodonik-peroksida, u medu je prisutan u koncentraciji od svega 1 mmol/L. Gvožđe u medu oksiduje kiseonik (slobodni radikali) oslobađajući vodonik-peroksid:

C₆H₁₂O₆ + H₂O + O₂ → C₆H₁₂O₇ + H₂O₂^[2]

Kada se koristi u svakodnevnom životu (na primer za sanaciju rana), vodonik-peroksid se stvara razblaživanjem sa telesnim tečnostima. Tada reaguje kao antiseptik.

Kiseline

Kiselost izražena u pH vrednost meda kreće se između 3.2 i 4.5^[3]. Oko 0,5 % mede čine kiseline koje doprinose njegovom mirisu i ukusu. Organske kiseline koje se nalaze u medu uključuju i glukozne, metanske, sirćetne, mlečna, oksolova, limunske, jabukove, piroglumatske, glukozna-6-fosfatne kiseline. Nivo njihove rasprostranjenosti utiče na nepromenjenosti broja mikroorganizama. Ukoliko je pH vrednost manja mogući je blagi rast bakterija.

Nutritivne vrednosti

Hranljivost meda
Energetska vrednost 300 kcal / 1270 kJ
Jedinjenje	Količina
Belančevine	0.27 g
Ugljeni hidrati	81 g
Masti	0%
Masne kiseline	0%
Holesterol	0 mg
Izvor: Sastav namirnica

U 100 g meda nalazi se enrgijska vrednost od oko 1320 kJ dok ista količina šećera sadrži 1600 kJ. Ukupna količina ugljenih hidrata je 82.1g u 100g meda, odnosno 100g u 100g u šećeru.

1 kg meda ima hraljivos isto koliko i 50 kokošijih jaja, 3 kg ribe, 1 kg šunke, 2,5 kg telećeg mesa, 6 kg pomorandži ili 10-12 kg povrća.

Mešavine

Najrasprostranjeniji med današnjice je mešani med dobijen mešanjem dve ili više vrsta različitog meda. Najčešće je to mešavina sličnih vrsta sa istog područja, mada sve češće su mešavine meda sa različitih geografskih sredina i različitih biljaka.

Mešani med se najčešće koristi u lekovite svrhe, gde je najveću primenu pronašao u kineskoj tradicionalnoj medicini.

Proizvodnja meda

Proizvođači meda u 2005 godini.

Proizvodnja meda u Republici Srpskoj (2004-2009)

Prema izveštaju Poljoprivredne i Prehrambene organizavije Ujedinjenih nacija, tokom 2005, Kina, Turska i Sjedinjene Američke Države bili su najveći proizvođači meda.^[4]

Meksiko je jedan od velikih snadbevača svetskog tršišta. Udeo u svetskoj proizvodnji meda kreće se oko 10%. Međutim mnogo veću proizvodnju beleži Jukata, koja se po proizvodnji meda u svetu, nalazi na trećem mestu. Obe zemlje med uglavnom proizvode na tradicionalni način.

Srbija je zemlja bogata bujnom vegetacijom što je omogućava veliki proizvodni kapacitet. Iako su kapaciteti oko 10.000 t meda godišnje, u Srbiji se proizvodi između 4.000 t i 5.000 t. U zavisnosti od podneblja, proizvode se nekoliko vrsta meda. Ukoliko su klimatski uslovi pogodni u nekim delovima proizvede se i po 30kg čistog meda godišnje iz jedne košnice.^[5]

Galerija

Vrste meda

Amorpha Fruiticosa

Amorfin med je karakteristično crvene boje sa blagim mirisom i ukusom. Zbog specifičnog sastava cenjen je u ishrani. Područje amorfe jeste duž Save i Odre, te između Novske i Okučana, Jasenovca i Stare Gradiške. Cveta početkom juna, a retko kad dobro zamedi, možda jednom u deset godina. Crvenkasta boja upućuje na bogatstvo mineralnih sastojaka, koji opuštajuće i umirujuće deluju nakon svih napora u toku dana.

Robinia pseudoacacia
Bagremov med izrazito je svetle žute boje, blagog ugodnog mirisa i ukusa, lagan i ukusan, preporučuje se deci i rekonvalescentima. Bagrem potiče iz Severne Amerike, a njegove se šume prostiru na području panonske regije. Voli peskovita tla. Šumari ga koriste u zasadima za zaštitu od erozija. Cveta u prvoj polovinimaja. U zavisnosti od reljefa i klimatskih prilika može cvetati i mediti do kraja maja. Zbog svojih osobina ubraja se u najcjenjenije vrste meda. Pomaže kodnesanice, umiruje previše nadraženi živčani sistem i otklanja posledice nagomilanog stresa. Mesecima ostaje u tekućem stanju i jedan je od vrsta meda koji se vrlo sporo kristališe zato što u sastavu sadrži više fruktoze od glukoze. Same pčele dobro i uspešno prezimljuju ako im se osigura zimovanje na bagremovom medu. Bagremov med dobar je za umirenje, kod vrtoglavice, nesanice i sličnih smetnji. Preporučuje se uzimanje s čajem od kamilice, jer se tako pojačava delovanje meda i čaja. Takođe je preporučljivo uzimanje uveče pre spavanja. Jakih i obilnih bagremovih paša za pčele nalazimo gotovo u svim kopnenim krajevima Srbije i okolnih zemalja u kojima je nekad sađen ili se proširio prirodnim putem kao vrlo prilagodljiva biljka.

Paliurus spina-christi
Dračin med žut je ili zatvoreno žut, bez mirisa, slatka, malo oporog ukusa. Brzo se kristališe u krupne kristale. Na Balkanu je dračin med specifičan za područjeDalmacije na kojem ta biljka i raste.

Phacelia tanacetifolia
Facelijin med svetložut je ili bel, ugodnog mirisa i ukusa. Spada u bolje vrste meda. Facelija cveta 16 - 20 dana.

Fagopyrum esculentum
Heljdin med - (heljda, Fagopyrum esculentum L.) najtamniji je med među cvetnim vrstama, vrlo oštrog mirisa i ukusa. Kristalizše se u srednje krupne kristale, ali ne potpuno. Heljdinog meda ima u vrlo malim količinama i specifičan je za područje. Područja u svetu poznata po proizvodnji heljdina meda jesu Minesota, Njujork,Ohajo, Pensilvanija i Viskonsin, a proizvodi se i u istočnom dijelu Kanade.

Salvia officinalis
Kaduljin med (kadulja ili žalfija, Salvia officinalis)- konzumira se protiv prehlada jer omogućuje lakše izbacivanje sluzi iz dušnika i bronhija, pa i iz želuca ijednjaka. Tako se bolesnik bolje oseća te mu se vraća apetit. Čaj s medom od kadulje ne sme se uzimati vruć, već mlak. Ljekovitost kaduljina meda ubrajamo u vodeću grupu meda za liječenje respiratornih organa i putova, kao i za jačanje imuniteta.

Castanea
Kestenov med - taman je, a tamna boja varira mu zavisno o podneblja i godine, prepoznatljivog je mirisa i izrazito karakterističnog, pomalo gorkog ouusa. Snagom svojih ličnih svojstava povoljno deluje na celokupni probavni sistem. Pdstiče rad creva, olakšava rad preopterećene jetre] i žuči te štiti želučanu i crevnu sluznicu. Kestenov med preporučuje se protiv bolesti probavnih organa: želuca, dvanaesnika, žuči i jetre. Med kestena ima izvanredno delovanje u oporavku kod žutice, posle operacije žuči i sl. Preporučuje se još uzimanje s čajem od stolisnika, kamilice, šipka i majčine dušice.

Lavandula angustifolia
Lavandin med - bogatog i ugodnog ukusa, može biti tamniji ili svetliji. Posebno se preporučuje da ga skloni polenovim alergijama uzimaju svaki dan, da organizam pripreme za veliku prolećnu izloženost polenu. Ovaj se med dobija od hiljada raznih cvetova livadnog i grmolikog bilja. Specifična struktura biljnih vrsta, posebno planinskih gde klima i paša čine med prepoznatljivim, može obeležiti i ravničarski med.

Tilia
* Lipov med - bistar, gotovo proziran, ugodnog mirisa i vrlo blaga ukusa. Konzumiranje lipovog meda donosi olakšanje kod prehlada, upala dišnih i probavnih organa te nekih bubrežnih oboljenja. Neizmerno značenje ima u izbacivanju štetnih tvari iz organizma jer pospešuje metabolizam. Med od lipe smiruje grčeve, primenjuje se protiv bubrežnih bolesti. Protiv prehlade, pomaže pri iskašljavanju. U Srbiji je poznato područje planine Fruške gore na kojoj se nalazi najveća površina lipove šume u Evropi. Tokom juna Fruška gora je vrlo posećena od strane pčelara.Mora se uzeti u obzir da se med od lipe ne sme davati osobama koje pate od bolesti srca i krvnih sudova, što isto tako vrijedi i za čaj od lipe.

Raznovrne livadske biljke
Livadski med - pčelinjom strpljivošću sakupljeno bogatstvo cvetne livade. Snagom raznovrsnih sastojaka povoljno utiče na decu u razvoju, starije osobe, kao i sve one kojima je potreban oporavak i dodatna energija. Preporučuje se svakodnevna primena. Livadni med jeste med od raznog livadskog cveća pa mu je prema tome i delovanje široko. Koristi se u dnevnoj prehrani, dece i starijih osoba. Sudeći prema količinama livadskog meda, livade su značajna paša za sve pčele iako i „prave“ livade gube bitku pred svakim danom sve jačom industrijom.

Rubus idaeus
Malinov med

Taraxacum
Maslačkov med

Quercus
Med od hrastove medljike - tamnocrvenkast je, gust i rastezljiv, slabog mirisa po hrastu, oporog ukusa, pali u grlu. U nas je manje cijenjen, ali je traženi izvozni artikl.

Fagus
Med od bukove medljike - ima slične ali blaže izražene karakteristike.

Crnogorično drvo
Med od crnogorične medljike

Abies
Med od jelove medljike - više je cenjen, zelenkaste je nijanse, ugodnog ukusa i mirisa. Spada u najcenjenije evropske medove. Skuplja se s lisnatih uši (lachnidae) od polovine juna do, zavisno od klime i specifičnog položaja, kasne jeseni.

Picea abies
Med od smrekove medljike.

Melissa officinalis
Med od matičnjaka

Mentha
Metvičin med tamnocrvenkast je, jakog i oštrog slatkokiselog ukusa. Posle vrcanja brzo se kristalizuje i menja boju u tamnožutu.

Arbutus unedo
Planičin med žut je, gorkog ukusa. Planika je rasprostranjena u Sredozemlju.

Brassica napus
Repičin med - (repica, Brassica napus var. oleifera L.) svetložut je. Nakon vrcanja odmah se kristalizuje. Med repice sadrži velik broj cvetne peludi.

Rosmarinus Officinalis
Ruzmarinov medsvetao je, proziran i bistar, bez mirisa, ugodnog i blagog ukusa. Nakon vrcanja pretvara se u fine sitne kristale. Kristalizacijom med ruzmarina postaje potpuno beo.

Helianthus annuus
Suncokretov med žut je, slabog mirisa po biljci, slatkog do malo trpkog ukusa. Posle vrcanja brzo se kristališe u krupne kristale i stvrdne. Suncokret je poznata uljarica. U nas najviše uspijeva u Banatu, te u ostalim delovima Vojvodine. Medenju pogoduje stalno, lepo vreme s dovoljno vlage u vazduhu. Kad cveta, prvo mede krajnji cvetovi, pa tek nakon 5 - 6 dana središnji.

Salix
Vrbov med u tečnom je stanju zatvorenožut s malo zelenkasta preljeva, okusa vrbova soka. Čim se izvrca, kristalizše se u sitne kristale i poprimi sivkastu boju.

Calluna vulgaris
Vrijeskov med žut je do tamnožut, slabog mirisa, ugodnog specifičnog ukusa. Kristališe se nakon 2 - 3 meseca. Vrijeska ima na području Gorskog kotara, Like(okolica Gospića), oko Duga Resa|Duge Rese]] i na Kordunu. Poznato stanište vrijeska su kraška polja u BiH (Livanjsko, Glamočko, Kupreško).

Reference

^ Istorija meda [1]
^ World Intellectual Property Organization (WIPO); tačka 0061 i 0062
^ Honey as an Antimicrobial Agent, Waikato Honey Research Unit, November 16, 2006, dobavljeno dana June 2, 2007
^ FAO.org
^ "Uspešni preduzetnici"

Literatura

Mr Pantelija Pantelić, „Azbuka pčelarstva“, Beograd 2001.

Spoljašnje veze

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Rakija od Orasa - recept br.1

2011-11-20T20:45:00.001+01:00

Rakija od Orasa - recept br.1

Potrebni sastojci:

80-10 zelenih oraha (koji još nisu posve zreli)
0,8 L rakije (Lozovače ili žitne rakije)

Priprema:

Uzmite orahe koji su još zeleni i koji još nemaju tvrdu ljusku. Razrežite ih na četvrtine ili još manje komade, stavite u bocu širokoga grla i do vrha zalijte rakijom. Preporučuje se koristiti uvek istu bocu ili boce jer na njima nastaje tamni rub koji je teško ili čak nemoguće oprati. Rakiju s orasima ostavite 5-7 nedelja u kući na toplom mestu.
Potom rakiju profiltrirajte, što će možda biti malo teže jer se u dnu oko oraha skupi mnogo sitnih čestica. zato je najbolje da čisti deo rakije pretočite pomoću creva i tako sprečite da se rakija zamuti.
Profiltrirana rakiju ulijte u drugu bocu i ostavite još nekoliko nedelja u podrumu da dozre. Rakija u kojoj su odležali orasi trpka je ukusa i bogate arome.

Obični orah - JUGLANS REGIA L.
Narodni nazivi: bijeli orah — laški oreh — ora — orah — orak — oreh — orih — orjev.

Opis biljke: orah se razvija kao stasito drvo do 25 m visine. Neparno perasti listovi u početku su nešto crvenkaste boje. Muški cvjetovi razvijaju se u pazuhu listova kao obješene rese dok se ženski cvjetovi razvijaju pojedinačno, ili u manjim skupinama, na novim izbojima.

Vrijeme cvatnje: orah cvate u svibnju prije no što se pojave listovi, a plodovi sazrijevaju u rujnu.

Stanište: orah potječe iz Male Azije i Dalekog istoka te se pojavljuje kao samonikao ili polusamonikao u šumama, a dosta se i uzgaja. Kako je orah vrlo osjetljiv na niske temperature, razvija se dobro na položajima gdje nema mrazova i u dubokoj zemlji, što je podloga na kojoj raste kamenitija, tim su plodovi manji, a sjemeni omotač deblji.

Ljekoviti dijelovi biljke: beru se:

a) listovi koji se beru u mjesecu lipnju, brzo se osuše kako bi i nakon sušenja zadržali zelenu boju i na taj način ostali djelotvorni;

b) nezreli plodovi sabiru se u lipnju i srpnju mjesecu za proizvodnju orahove rakije koja služi za jačanje želuca;

c) zreli plodovi imaju izrazito balzamičan miris i oštar, gorak i trpak okus. U suhom stanju miris se gubi.

Ljekovite i djelotvorne tvari: listovi oraha sadrže tanin, eterično ulje ugodna mirisa, gorke tvari, jedan alkaloid i drugo. Vanjsko usplođe ploda obiluje solima, nadalje sadrži masno ulje, tanin, jabučnu, citronsku i oksalnu kiselinu, hidrojuglon, peroksidazu i emulzin.

Ljekovito djelovanje: u službenoj su upotrebi listovi oraha (Folia Juglandis) i osušeno zeleno usplođe ploda (Cortex Juglandis fruetus, Cortex Juglandis regiae nucum). Čaj od listova oraha primjenjuje se kao sredstvo za čišćenje krvi. Izvana djeluje čaj od listova oraha za jačanje kao kupelj, oblozi ili za ispiranje kod skrofuloze, otečenih žlijezdi, rahitičnog oboljenja kostiju, kod gnojenja kostiju, oteklina kostiju, krvarenja zuba, očnog katara, oboljenja zubnog mesa i kod stanja opće slabosti. Vrlo dobri rezultati pokazuju se kod bubuljica, krasta na glavi, lišaja na bradi, mliječnih krastica (erusta lactea), gnojnih osipa te kod prekomjernog znojenja nogu i bijelog cvijeta.

Primjena u pučkoj medicini: zeleni ili osušeni listovi rado se primjenjuju u obliku čajnog oparka protiv šećerne bolesti i žutice.

Protiv tih bolesti uzima se 5 jedaćih žlica usitnjenih i osušenih listova koji se stavljaju na močenje kroz 24 sata u 1 litru bijelog vina. Nakon što je procijeđeno, pije se po 1 mala čašica vina ujutro na tašte i uveče prije spavanja. Bilinar Kunzle preporuča protiv bijelog cvijeta čaj pripremljen od cvjetova oraha i to 2 čajne žlice cvjetova za 1 šalicu čajnog oparka.

Čaj od svježih listova jača slabe živce. Svježi listovi polažu se na gnojne rane jer ublažuju upalu, a liječe i crveni vjetar.

Gnojne upale na prstima ruku i nogu kupaju se u čaju od orahovih listova. Za liječenje bolesti krajnika, vrata i ždrijela priprema se oparak od 1 litre vode i 100 g svježih listova te se time češće grglja. Isti se pripravak upotrebljava kao oblog preko očiju kod upaljenih ili inače osjetljivih očiju. Jaki čajni uvarak od orahovih listova upotrebljava se kao kupelj kod ozeblina.

Taj se čajni uvarak može primijeniti i kod ispadanja kose; njime se češće masira koža glave. Čajni uvarak nakapan na kožu djeluje protiv uboda insekata.

Ako se zeleno usplođe orahovih plodova slavi u pola litre vina i pola litre maslinova ulja, dobije se sredstvo za masiranje glave koje se može upotrijebiti čitavu godinu kod ispadanja kose i prhuti. Čaj od orahovog lišća preporuča se ženama u drugom stanju koje pate od začepljenosti.

Iz vode u kojoj se kuhalo zeleno usplođe orahovih plodova s jednakom količinom hrastove kore (br. 119), izdanaka smreke (br. 103) i plodova borovice (br. 75) pripremaju se oblozi kod iščašenja ili zgnječenja (kontuzije), no kod upotrebe tih obloga ne smiju postojati upale. Orahova rakija važi u pučkoj medicini kao univerzalno sredstvo za sve vrste želučanih teškoća.

Priprema orahove rakije iz zelenih plodova: zeleni se orasi uberu krajem lipnja ili najkasnije početkom srpnja, operu hladnom vodom, osuše, narežu na tanke ploške i stave u bocu. Tome se doda nešto đumbira, klinčaca ili cimeta i sve se prelije jakom rakijom. Za 1 litru rakije računa se 20 do 25 nezrelih oraha, te po 0,5 g đumbira i cimeta kao i 1 g klinčaca. Boca se dobro začepi i kroz mjesec dana ostavi na suncu ili u blizini peći. Zatim se boca otvori i doda 0,25 litre šećerne vode. Šećerna voda se priprema iz zasićene šećerne otopine koja se jednom prokuha i ohladi. Tek nakon toga smije se uliti u raniji pripravak. Sada se ponovo rakija ostavi dobro začepljena na suncu daljnjih 3 do 4 tjedna, nakon čega se konačno procijedi. Rakija je djelotvornija što dulje stoji.

Primjena u liječenju životinja: zeleno usplođe orahovog ploda daje se govedu i ovcama ili u krmi ili se daje izravno i to kod proljeva, rastvaranje mokraće, crijevnih nametnika, prazničke bolesti, nadama, probavnih teškoća i kolika. Skuhano zeleno usplođe orahovog ploda služi kao sredstvo za rane u obliku obloga kod svih vrsta čireva, bage i otečenih zglobova.

Primjena u kozmetici: najpoznatije i potpuno neškodljivo sredstvo za bojenje kose jest zeleno usplođe oraha. Jedna šaka zelenog usplođa dobro se skuha, uvarak se filtrira, doda se komad stipse veličine oraha i ponovo se prokuha.

Tom se tekućinom temeljito pere kosa. Neupotrebljena tekućina stavi se u bocu i čuva na hladnom mjestu do slijedeće upotrebe.

Iz povijesti oraha: orah potječe iz Azije odakle je preko Grčke udomaćen u srednjoj Evropi. U sojenicama kamenog doba našlo se u Italiji i Francuskoj spremište za orahe i orahove ljuske.

Najstarije zabilješke o orahu potječu od Dioskurida koji mu daje naziv "kraljevski orah". Kozmetička primjena oraha, tj. bojenje u tamno ženske kose bilo je poznato već u staroj Grčkoj. Poznati tiranin Dioniz iz Sirakuze (oko 400. god. p. n. e.) bio je toliko nepovjerljiv da se ni od vlastite kćeri nije dao brijati britvom, jer se britve bojao kao oružja za ubojstvo, pa mu je ljubimica kćerka morala spaljivati bradu užarenim ljuskama oraha. Orah se već u starom vijeku dosta upotrebljavao u pučkoj medicini kao sveto drvo Jupitra (Jovis glans).

Rakija, Whisky i Likeri

Destilacija (pečenje) s rakijskim rektifikatorom

Namjena i opis rakijskog rektifikatora

Kotao

Srednji deo

Naprava za pojačavanje, Gornji deo (lonac) - oznake (7)

Gornji deo (ostava) - oznake (9)

Rad sa uređajem

Prva destilacija, Druga destilacija, Priprema za piće, Dobitak na alkohol

Održavanje uređaja

Pripravljanje rakija s dodacima i likera postupkom potapanja (maceracije)

Alkohol u ​​koji se potapa voće ili bilje

Jačina rakije - likera

Voće, Bilje, Ušće i iglice, Pupoljci, Češeri, Korenje, Semenke, Cvetovi

Priprema voća i bilja

Sunce ili sena

Dodavanje šećera

Poboljšanje ukusa dodavanjem začina i mirođija

Filtriranje gotovih rakija i likera

Odvajanje Pektina

Zatvaranje boca.

Čuvanje rakije.

Izbor boce za rakiju

Rakija od Trešanja.

Rasprostranjenost [uredi]

Izgled [uredi]

Rakija od Meda - Medovača

Istorija

Ime

Sastav meda

Osmotski efekat

[uredi]Vodonik peroksid

Kiseline

Nutritivne vrednosti

Mešavine

Proizvodnja meda

Galerija

Vrste meda

Literatura

Spoljašnje veze

Rakija od Orasa - recept br.1

Alkohol u koji se potapa voće ili bilje