Razmišljanja jednog dorćolskog merkata...

Ima li koga?

2015-08-05T12:44:00.000+02:00

Već 2 godine nisam ništa pisala ovde. Pre 3 dana sam prestala da pušim. Mislim da je krajnje vreme da napišem jedan post...

A, ne, neću da pišem o tome kako sam prestala da pušim. Pa tek je treći dan, rano je za tvrditi tako ozbiljnu stvar. O tom, potom.

Čisto da vidim ima li koga, i da li će iko reagovati na ovaj post. Komentari bi bili sjajni, ali ne očekujem mnogo. Pregledi će biti dovoljni. I, ako vas ne mrzi, na kraju posta možete kliknuti na odabranu reakciju :)

Razmišljam o tome koju temu ću "napasti" u mom sledećem postu. Već danima mi se muva po glavi čemu služi tzv. "Biro", kome je zvanični naziv tako pompezan: Nacionalna služba za zapošljavanje. I verovatno će to biti moj sledeći post, čim vidim ima li bilo koga sa one strane neta, čita li iko ove moje škrabotine. Ipak me nije bilo 2 godine ;)

Ali priznajem, veoma sam uzbuđena neizvesnošću rezultata. Nekada davno (ali baš davno), ovaj blog je imao pagerank 3. Vidim da moja druga dva bloga, koja su vezana za putovanja, još uvek imaju pagerank 2, i svakodnevne posete, ali, na moju neizmernu žalost, ja već 4 godine nisam putovala ama baš nikuda, sem poslom do Novog Sada (pa nisam stigla baš mnogo da slikam), tako da su ti blogovi potpuno napušteni, jer nemam o čemu da pišem.

One koji su izdržali, i pročitali ovaj post do kraja, odlučila sam da nagradimjednom korisnom informacijom :) U toku je giveaway, na jednom blogu koji pratim, pa pogledajte da li ste zainteresovani.

Jagua nije crna kana! Jagua je bezbedna za upotrebu

2013-07-08T12:07:00.000+02:00

Ovih dana mi se često dešava da iznova moram da objašnjavam da jagua nije "crna kana", jer mi je dosta ljudi sa strahom i sumnjom prenosilo svoja ili tuđa negativna iskustva nakon tetoviranja "crnom kanom" ili "nečim crnim". Jagua se dobija od južnoameričke biljke jagua (čita se "hagua"), latinskog naziva Genipa Americana, koja je potpuno bezopasna i čak je i jestiva (pogledajte članak na sajtu Wikipedia http://en.wikipedia.org/wiki/Genipa_americana). Gel koji ja koristim za tetoviranje u sebi ne sadrži ni malo kane i ne sadrži PPD. Sasvim drugačije miriše od kane. Dakle - JAGUA JE BEZBEDNA ZA UPOTREBU.

Ono što pravi probleme na koži nakon tetoviranja "crnom kanom" je uglavnom PPD (parafenilenediamin) koji se koristi u farbama za kosu, i koji se stvalja u kanu kako bi se postigla tamnija ili crna boja, jer prirodna boja kane na koži, bez dodataka, varira od narandžaste do crvenkasto-braon. PPD toliko često izaziva alergije, da ga poslednjih godina proizvođači kozmetičkih preparata izbacuju iz upotrebe. Neretko u običnu kanu stavljaju i farbu za kosu, hidrogen i slične stvari, kako bi postigli efekat jake boje, ali posledice su često loše, a manifestuju se u vidu kožnih alergija, koje idu od crvenila, preko plikova, pa sve do trajnih opekotina i doživotnih alergija (u najekstremnijim slučajevima) - već sam napominjala da se ukucavanjem pojma "black henna" u google pretraživaču kao rezultat dobijaju jezive slike alergija i opekotina izazvanih "crnom kanom".

Ako ste jednom radili tetovažu "crnom kanom" i niste imali alergijsku reakciju - imali ste sreće. Što ne znači da bi i sledeći put prošlo bez posledica. Postoji još jedan preparat za koji znam da ostavlja crni trag na koži, bez alergijskih reakcija, a to je harkus, koji se koristi u Severnoj Africi (Tunis, Egipat i sl.). Harkus se razlikuje po mirisu i gustini: dok je kana u vidu paste, harkus je tečan i ne miriše tako prodorno i oporo, kao kana. Stoga, ako ste na odmoru npr. u Tunisu radili crnu tetovažu, verovatno nije bila u pitanju kana.

Ovde su linkovi ka nekim člancima na našem jeziku koji govore o opasnostima PPD-a. Mnogo više rezultata možete naći na engleskom jeziku.

http://www.b92.net/zdravlje/vesti.php?yyyy=2010&mm=08&nav_id=454071

http://www.24sata.hr/zdravlje/privremene-tetovaze-uzrokuju-dugotrajne-alergijske-reakcije-308060

http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.304.html:415921-Francuska-Dermatolozi-upozoravaju-na-opasnost-od-tetovaza

Boja koja se dobija oslikavanjem tela prirodnom kanom, bez štetnih hemikalija

Boja koja se dobija oslikavanjem tela jagua gelom

Za kontakt i više informacija posetite blog Design by Wendy.

Podrška čoveku koji je branio svoju porodicu

2013-05-24T22:46:00.000+02:00

Suviše sam potresena događajem, da bih sada opširnije pisala o tome. Radi se o čoveku koji je braneći od provalnika svoju ženu i dete, u svom stanu, tog istog provalnika ubio. Sada mu je određen 30-dnevni pritvor, kao najobičnijem kriminalcu, i razmatra se da li je "prekoračio nužnu odbranu", ili je to ubistvo!!!
Ne razumem kako uopšte mogu da razmatraju te opcije, kada su ljudi napadnuti u svom stanu... Svako normalan bi isto to uradio, i niko normalan ne bi ubio čoveka, da ima izbora. Ovaj čovek je zaista ne samo daleko od ubice, već je i veliki čovekoljubac.
Molim vas, potpišite peticiju za podršku Sašku Bogeskom!
Hvala!

Linkovi ka vestima o događaju:

http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Uhapsen-nakon-sto-je-ubio-provalnika.sr.html
http://www.alo.rs/vesti/hronika/branio-porodicu-ali-ostaje-iza-resetaka/19849
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/384174/Slucaj-ubistva-provalnika-Samoodbrana-u-Srbiji-je-tesko-dokaziva
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/383956/Moj-muz-je-drhtao-i-vikao-Ubio-sam-provalnika
http://www.telegraf.rs/vesti/714769-istrazujemo-gde-pocinje-nuzna-odbrana-zasto-srbin-ne-sme-da-puca-na-provalnika-u-svojoj-kuci
http://www.telegraf.rs/vesti/717178-srbijo-reaguj-peticija-za-oslobadjanje-saska-bogeskog-politicari-tvrde-da-bi-i-oni-postupili-poput-njega
http://www.kurir-info.rs/sloboda-za-saska-peticija-za-oslobadanje-ubice-provalnika-clanak-807257

Mleko...

2013-02-21T18:22:00.000+01:00

Mislim da ne treba da objašnjavam šta i zašto ;)

Design by Wendy: Summer Sale 2012

2012-07-09T20:11:00.001+02:00

Design by Wendy: Summer Sale 2012: U toku je velika letnja rasprodaja preostalih modela iz kolekcije i pravljenje mesta za nove artikle.
Pogledajte, možda vam se nešto svidi, a cene su snižene :)

Sajtovi za popuste

2012-06-18T14:04:00.000+02:00

Sigurno nema nikoga da nije čuo za sajtove koji nude razno-razne usluge i proizvode uz veliki popust. Ideja je jako dobra, i trebalo bi da ide svima u korist, kako sajtu koji zarađuje od provizije, tako i davaocima usluge koji dobijaju reklamu, a takođe i kupcima, odnosno korisnicima usluga. Ali, da li je uvek tako?

Do sada sam tri puta koristila te usluge i postala sam jako skeptična, jer sam samo jednom dobila poštenu uslugu, bez omalovažavanja. U pitanju je poliklinika Panacea, gde ni jednog trenutka nisam osetila da me tretiraju kao manje važnog klijenta zato što sam uplatila magnetnu rezonancu po ceni sa popustom.

Međutim, dva puta sam doživela jako loš tretman u bednim salonima lepote, čije vlasnice smatraju da su sajtovi za popuste odličan način za otimanje para na brzinu, i ni malo se ne trude da svojom uslugom pridobiju nove klijente, već od samog starta vam stavljaju do znanja da ste im smetnja i da vas gledaju kao bednike koji nemaju dovoljno novca da sebi priušte tu uslugu po punoj ceni, pa koriste priliku da za male pare dođu do nečeg vrednog, što je izvan njihovih mogućnosti. U Sliming studiu Popović, u Udbinskoj ulici 28 na Banovom Brdu, doživela sam toliko neprijatnosti, da sam od 10 uplaćenih tretmana iskoristila samo 6. Nije uopšte bilo malo novca u pitanju, ali je vlasnica salona toliko neprijatna i neprofesionalna osoba, koja se na sve načine potrudila da mi pokaže da nisam dobrodošla u njen salon (dok su moje unapred uplaćene pare otete sa "punim pravom"), da više nisam imala volje da odlazim tamo. Vrhunac je bio i to što mi čak nije dozvoljavala ni da odem do toaleta (uz izgovor: "Ne radi") posle tretmana koji traje sat vremena i uključuje razmazivanje hladnog gela po nogama!

Drugi "maltretman" upravo prolazim i tu priču ću dovršiti kada odem na zakazani termin. Samo da napomenem da sam ovaj salon zvala danima da zakažem tretman, i da je jedini broj telefona koji je dat u reklami neprestano isključen, tako da sam morala da kontaktiram ljubazno osoblje sajta, od kojih sam dobila vlasnicin lični broj telefona...

Nastaviće se...

Slaughter Nick for President – Behind the Scenes – VIDEO

2012-06-16T00:11:00.000+02:00

Iza scene

Užas!!!

2012-06-13T01:58:00.000+02:00

Da ne bih sada ređala užasnute uzvike poput "odvratno", "užasno", "čudovišno" i sl. samo ću postaviti ove slike.

J*** ih i fudbal i Evropsko prvenstvo!!! :(((

Slotera Nika za predsednika!

2012-06-04T22:48:00.001+02:00

Najzad je završen dugo očekivani dokumentarni film "Slotera Nika za predsednika" koji je snimio glumac Rob Stewart.
Više o filmu možete videti na zvaničnoj stranici Slaughter Nick for President

Trejler za film možete pogledati i na youtube-u Slaughter Nick for President

Ne sudite ljudima po njihovom izgledu

2012-05-29T11:00:00.000+02:00

Cyber ljubavnici, stvarne iluzije i zbunjeni ljudi...

2011-10-22T12:16:00.000+02:00

Ovih dana sam zarobljena u nekom međuprostoru u kome se baš ne snalazim najbolje, a ni sama ne znam kako sam tu upala... No, sva ta zbunjenost novonastalom situacijom u meni je probudila moju uspavanu kritičku stranu i počela sam intenzivno da razmišljam o nekim temama, tako da ću iskoristiti trenutnu situaciju da pokrenem pokoje pitanje, pa možda mi neko i odgovori...

Prijatelj mi je nedavno rekao da je skoro čitao neki tekst (ili već neku raspravu) u kojoj se polemiše da li je cyber-sex sa nekim ko nije vaš partner prevara, ili je to samo virtuelna igra. Pitanje me zaista zaintrigiralo, jer u prvom trenutku nisam mogla da dam ni približan odgovor, niti sam mogla da imam neko mišljenje o tome, jer je suviše činilaca uključeno. Počela sam da razmišljam o mogućim varijantama cyber-ljubavnika (mislim na cyber-sex, nemojte poricati, to postoji i poprilično je rasprostranjeno), i palo mi je na pamet nekoliko vrsta (budite slobodni i dodajte kategorije):

Dve osobe koje se ne poznaju (i koje se verovatno nikada neće upoznati, ali je ovo posle manje bitno za celu priču) i koje komuniciraju isključivo preko interneta, bez kamere, samo preko chat-a - znači čisto i isključivo virtuelna, cyber-veza. Po meni je ovo najbezazleniji oblik cyber-veze. Dok je još u ovoj fazi, obe strane komuniciraju više sa svojom maštom, nego sa stvarnom osobom. Možda bih se tu složila da u ovoj fazi još uvek nije prevara, već samo maštanje, koje može da se događa i isključivo u glavi.
Naprednija varijanta gorepomenute veze: uključuju se i kamere. E, tada osobe već počinju da budu stvarnije - dobijaju glas i lik... (i da podsetim: ovde ne pričam o flertovanju, već o cyber-sexu) Ukoliko se svide jedno drugom (mislim na fizički izgled), a geografski je izvodljivo (nisu razdvojeni 2000 km), poželeće da se i uživo upoznaju. Ja bih ovo već nazvala potencijalnom prevarom pravog, postojećeg real-life partnera, s tim, dok ne postoji fizički kontakt, bar ne ugrožavaju svoje partnere mogućnošću prenošenja polnih bolesti...
Cyber-sex između osoba koje se poznaju - bez obzira da li se to odvija samo preko chat-a, ili sa kamerama, po meni je ovo već prevara. Sada su već u pitanju prave osobe iz stvarnog života, sa svešću o postojanju druge strane, i ovo je, zapravo, više od otvorenog poziva na sex, neka vrsta predigre za pravi, pravcati sex. Jedina moralna razlika je što ne rizikuju da zaraze svoje partnere - znači isključivo higijena... ali je granica već pređena. Nisam sigurna da li je gore ako su u pitanju bivši ljubavnici (u stvarnom životu), ili ako su pitanju poznanici koji to još uvek nisu fizički uradili (mislim da je iskušenje tada i veće).

Ovo je bilo moje mišljenje, ali nestrpljivo čekam da čujem i mišljenja iz drugih perspektiva, pa da mogu na sve ovo da gledam i u novom svetlu. Prosvetlite me! :-) Čekam vas...

NEPISANA PRAVILA U FILMOVIMA

2010-10-19T19:36:00.001+02:00

Negativac (glavni ili neki drugi) pre nego što upuca glavnog junaka, pričaće i drobiće neke nepotrebne gluposti sve dok neko sasvim levi ne dođe i spase junošu.
Kada se glavni junak onesvesti nakon snažnog udarca u glavu, nikada neće pretrpeti potres ili bilo kakvo oštećenje mozga.
Telefon UVEK zazvoni za vreme seksa i glavni junak MORA da se javi a obično zatim i da odjuri negde
Većina lap-top računara dovoljno je snažna da sruši komunikacijske sisteme bilo koje vojne velesile.
Mozes da sednes za bilo koji komp i pristupis bilo cemu,naravno sifra se provaljuje najkasnije iz treceg puta.
zeljeni podatak se uvek nadje iz prve, a na internetu se nalaze svi dosijei dostupni svakom civilu
Kada treba da se uništi kompjuter sa podacima, obavezno se puca u monitor (ko je još lud da uništi hard disk gde su svi podaci, uostalom), a eksplozija pritom je ista kao da je pogođeno nekih 5 kg TNT-a.
Prilikom provaljivanja šifara, passworda i slično, što veća slova, to bolje. Zeleno za "ACCESS GRANTED!", crveno za "ACCESS DENIED!"
Niko u radu sa računarom ne koristi miša. Samo štekeću po tastaturi k'o blesavi
U Word procesorima se ne vidi kursor.
Junaci otkucaju ceo text a da uopste i ne upotrebe space-bar.
Na monitorima su slova velicine 2-3 cm.
Šifra na kompjuteru obično ima veze sa nekim totalno bizarnim i nevažnim detaljem iz prošlosti autora šifre (i onaj ko treba da je provali uvek se tog događaja seti za par sekundi).
Ako otac koji u ostatku filma ne može da sastavi proširenu rečenicu treba da da savet sinu tinejdžeru, uvek će to biti teška filozofija.
Mladi bračni par od kojih su oboje nezaposleni ili jedno radi neki slabo plaćen posao, uvek kupuje kuću daleko iznad svojih sredstava i onda ceo film drhti da neće moći da je otplati.
Ako na početku filma (koji nije ljubavni) vidite zgodnu žensku, ona će sigurno spavati sa glavnim junakom. Posle toga njena uloga se gubi (ili čak gine/umire).
Glavni negativac je često čisti genije - uvek vidi šta radi njegova žrtva, prisluškuje je, ima kameru u njenoj sobi, čita joj misli. Žrtva je obično neviđeno glupa i naivna.
Kada 10 negativaca napadne glavnog junaka, ne pada im napamet da pucaju u njega, već se tuku s njim golim rukama (i to jedan po jedan).
Televizijske dnevne vesti obično sadrže informaciju koja će lično pogoditi glavnog junaka upravo u tom trenutku.
Svaki ispaljeni metak u auto negativca (makar i u retrovizor) neminovno prouzrokuje eksploziju istog, po jednacini, sto manje vazan lik u filmu veca eksplozija.
Ako se muškarac i žena mrze na početku filma, uvek na kraju završe u krevetu.
Glavni likovi stalno naprave ogromnu stetu, prekrse zakon, ukradu gomilu stvari i niko ih nikad ne tuzi ili uhapsi.
Glavnim likovima auto se uvek pokvari kad je vreme za bezaniju.
glavni zlikovac prezivi i po 10, a dobrica i po mnogo vise metaka
glavni glumac je ekspert u improvizaciji - napravi eksploziv od sampona i paste za zube
u svakom američkom filmu, barem jednom mora da se pojavi američka zastava
kada glavni glumac uhvati bossa, pa pre nego sto ga ubije, uvek mu odrzi kratak govor
Negativci stalno imaju priliku da ubiju gl. lika, ali onda stanu i nesto pricaju, i na kraju im on pobegne.
Glavni likovi su najvece patriote na svetu, rizikovace svoj zivot samo da se terorista ne bi uzvukao sa parama.
Glavni lik uvek će izabrati lošiju ribu.
Kada se aktivira samounistenje, baza pocinje da eksplodira deo po deo pre isteka vremena, a kad istekne vreme onda će doci do par vecih eksplozija koje nikad ne eksplodiraju u isto vreme.
Kada otmičar zarobi žensku od glavnog lika, a on ga stigne, ženska UVEK govori liku da puca svejedno makar i nju pogodio, a on to NIKAD ne uradi.

(izvinjavam se zbog pravopisnih nedostataka, ovaj deo je prenesen u izvornom obliku - kako je skinuto sa interneta)

Stvari koje nikada ne biste znali bez horor i SF filmova

2010-10-15T23:30:00.000+02:00

Ako borave u kući opsednutoj duhovima, žene treba da istraže svaki neobičan zvuk u najoskudnijem rublju.
Kada izgleda da si ubio monstruma, nikada ne proveravaj da li je zaista mrtav.
Ako saznaš da živiš u kuci sagrađenoj na indijanskom groblju koja je nekad služila za obrede crne magije ili u kojoj je neko ubijen ili izvršio samoubistvo, odmah se odseli.
Nikada na glas ne čitaj knjigu za oživljavanje demona.
Ne pretražuj podrum, pogotovu ako je upravo nestala struja.
Ako tvoja deca počnu da pričaju na nekom čudnom jeziku ili tuđim glasom, odmah ih upucaj.
Ako društvo ide da se zeza u staroj, napuštenoj crkvi, nemoj da ideš s njima. Pogotovu ne ako jedini nemaš partnera ili si dežurni šaljivdžija.
Kada ubica/manijak/psihopata juri glavnog lika kroz kuću/zgradu/podrum dotični se uvek izmakne iz kadra kada se glavni junak okrene.
Ako kućni uređaji pocnu da rade sami od sebe, ne čekaj dalji razvoj događaja nego se odmah seli!
Ne uzimaj ili pozajmljuj ništa od mrtvih.
Ako bežiš od monstruma, očekuj da ćeš da se sapletes barem 2-3 puta (duplo više ako si žena). Takođe, iako monstrum jedva hramlje, uvek će uspevati da te sustigne.
Pažljivo slušaj pozadinsku muziku.
Isto tako, ljudima koji se nalaze u kući sa duhovima ili čudovištima, iz koje ne mogu da izađu, nikad neće pasti na pamet da provedu noć zajedno u istoj sobi, već se uvek trude da krenu u samostalna istraživanja po mračnim ćoškovma.
Postoji razlog zbog koga je napušteni grad napušten. Zato ga zaobiđi u širokom luku.
Kada te juri neko čudoviste, a ti pokušas da pobegnes kolima, očekuj da auto neće moci da upali iz prve, bez obzira koliko dobro inače radio.
Ako si jedan od srećnika koji je preživeo film, nikada se ne prijavljuj za nastavak. Napustićeš ovaj svet u prvih 10 minuta filma.
U početku ima 6-7 dobrih likova, koji umiru jedan po jedan, dok na kraju ne ostane dvoje koje se vole. A ako ostane jedan, to je uvek žensko...
Kada sletiš na nepoznatu planetu i nađes nešto što liči na vanzemaljska jaja, ne diraj ih!
Kada se jedan od članova tvoje posade pojavi sa nečim vanzemaljskim vezanim za njegove grudi (posledica nepoštovanja prethodnog pravila), ne puštaj ga na brod - ionako je mrtav.
Kada te vanzemaljsko čudoviste lovi po brodu (posledica nepoštovanja prethodna dva pravila), nemoj da tražis izgubljenu mačku.
Nikada, ali nikada, ne ulazi unutra ("unutra" znaci tavan, ormar, podrum, mračna ulica, šuma...)
Ako usput izgubiš neki deo tela, ne očajavaj. Nećeš iskrvariti na smrt dok te monstrum ne stigne.
Zaboravi na pištolj. Nestaće ti municije baš kad ti monstrum dođe na nišan.
Ako te ujede zombi, prestani da trčiš i trudiš se... Jednostavno sedi i sačekaj da postaneš jedan od njih.
Kada kupuješ imanje, pitaj prodavca zasto je tako jeftino.
Budi vernik! Uvek se ispostavi da skeptici nisu u pravu, i to na neki grozan, bolan način.
Ako nisi glavni lik, lakše je da odmah izvršiš samoubistvo.
Ako si klinac, razvedri se! Monstrumi ubijaju samo napaljene tinejdžere.
Ako vidiš mrtvu voljenu osobu, beži. Zapamti: Uvek možeš nabaviti još dece, prijatelja, supružnika...
Ako je samo jedan monstrum, nemoguće je ubiti ga. Ako ih ima više, nemoguće je istrebiti ih. Dakle, pokušaj da ih navedeš da napadnu jedni druge.
Ako sumnjate da se neko/nešto krije u prostoriji, dozivajte ga i pravite što veću buku kako bi znao/znalo da dolazite.
Kada ubijete čudovište, obavezno mu okrenite leđa, da ne biste videli kada ponovo otvori oči.
Ako ste srednjoškolska sportska zvezda - poginućete sigurno.
Ako se parkirate na skorvito mesto da se ljubakate - bićete prve žrtve manijakalnog ubice.
Ako ste mali i slatki pas (eventualno mačka), preživećete sigurno. Ili ćete bar postati novo telo za monstruma, ali tek na kraju filma.
Ako vam dete u polu-histeričnom stanju vrišteći kaže da je videlo grozno ubistvo/monstruma/vanzemaljca - ignorišite ga! Deca i onako imaju bujnu maštu, a i uvek prežive.
Ako vas zaustave policajci u nekoj američkoj vukojebini - bežite glavom bez obzira!
Ako si mladić, i u nekoj birtiji pored auto-puta ti priđe zanosna lepotica, ne zanosi se i ne idi nikuda sa njom (i ne brkaj B i D) - ona hoće da te pojeDe!
Ne maltretiraj ortake iz razreda - kada isti izvrši samoubistvo, vratiće se kao zombi i svima će vam j*** mater!
Kada te juri neko ko hoće da te ubije, nikada ne istrčavaj na ulicu, gde možeš naići na druge ljude - uvek idi na gornje spratove, ili, još bolje, na krov zgrade.
Ako se i zezneš, pa istrčiš na ulicu, sigurno nećeš naleteti ni na koga živog, svi su netragom nestali.
Ako slučajno i naletiš na nekoga, taj će biti lokalni pijanac, ili beskućnik koji ne zna ni gde se nalazi.
Ako si muškarac, pukao si! Uvek preživljavaju žene...
...ali se i njima šanse smanjuju u obrnutoj proporciji od veličine grudi.

Stvari koje nikada ne biste znali bez filmova

2010-10-14T18:38:00.004+02:00

Ovih dana smo bombardovani negativnom energijom, groznim događajima, sramotom... Zato sam odlučila da u inat svemu postavim nešto što će izmamiti vaše osmehe. Ovaj spisak kruži internetom već godinama, i verovatno da ste ga nekada već videli, ali draž je u tome što svako može da doda još neko zapažanje (uključujući i moju malenkost). I tako je spisak rastao, i rastao...

STVARI KOJE NIKADA NE BISTE ZNALI BEZ FILMOVA

Kada se suočite sa zlim međunarodnim teroristom, sarkazam i duhovitost su vaše najbolje oružje.
Kada plaćate taksi, ne morate pogledati u novčanik dok vadite novčanicu – samo zgrabite jednu nasumice i dajte je. Biće to uvek tačan iznos cene vožnje.
Ako vašem gradu preti neminovna prirodna katasrofa ili ubojito čudovište, gradonačelnikova prva briga biće turizam ili njegova skora umetnička izložba.
Kašalj je znak smrtonosne bolesti.
Ako treba ponovo da napunite oružje, uvek ćete imati dovoljno municije – čak i ako je uopšte pre tiga niste ni poneli.
- Ako ipak, nekim čudom, ostanete bez municije, pištolj (ili drugo vatreno oružje) se baca na licu mesta, pošto mu se sigurno ne može naći nikakva druga namena - udaranje drškom, ili, makar korišćenje praznog pištolja za otvaranje neke spoljašnje brave/katanca, ne dolazi u obzir.
Ako vidite veliko staklo, neko će ubrzo biti bačen kroz njega.
Ako vas neko juri po gradu, najbolje je da se zakamuflirate kao učesnik parade sv. Patrika koja se odvija - u svako doba godine.
Jedna šibica dovoljna je da osvetli sobu bilo koje veličine.
Ventilacijski sistem bilo koje zgrade savršeno je mesto za skrivanje. Niko nikada neće ni pomisliti da vas u njemu traži i možete bez teškoća putovati do bilo kojeg dela zgrade.
Porodice sa decom kao kućne ljubimce drže isključivo zlatne retrivere.
Majke svakog jutra pripremaju jaja, slaninu i kolače za svoga supruga i decu, iako oni nikada nemaju vremena da ih pojedu.
Nije neophodno reći "dobar dan" ili "do viđenja" kada započinjete ili završavate telefonski razgovor.
Čak i pri vožnji niz potpuno ravnu ulicu neophodno je energično okrenuti volan s leva na desno svakih nekoliko trenutaka.
Ajfelov toranj može se videti s bilo kojeg prozora u Parizu.
Što više muškarac i žena mrze jedno drugo, veća je verovatnost da će se zaljubiti.
Svi policajci stalno jedu krofne.
Tokom svih policijskih istraga biće neophodno barem jednom posetiti striptiz-bar.
Šef policije može biti isključivo crnac ili, u ređim slučajevima, žena.
Kada šef policije (crnac) kaže detektivu da je suspendovan, on ipak odlučuje da nastavi sa istragom i uvek reši slučaj.
Policajcima se uvek dodeljuju partneri koji su njihova potpuna suprotnost
Ako si policajac, šef te uvek mrzi
Detektiv može da reši slučaj samo ako je suspendovan sa dužnosti.
Pošteni i vredni policajci po pravilu budu upucani tri dana pre penzije.
Iako si uhvatio najopasnije svetske teroriste i rizikovao svoj život, taj isti šef će ti prvo ispostaviti račun za štetu koji si načinio prilikom hvatanja lopova.
Svaki policajac vozi kola bolje nego prosečan reli vozač.
Ako ste plavokosi i lepi, moguće je da postanete svetski stručnjak za nuklearnu fiziku sa 22 godine.
Žene od 22 godine koje su doktori fizike, obavezno uz to super izgledaju, govore 8 jezika i imaju crni pojas sedmi dan. Pri tom se uopšte ne vidi da bilo kojoj od tih aktivnosti posvećuju vreme tokom dana. Ako se pojavi neki čiča koji se istom naukom bavi već pedeset godina, uvek se pokaže da je ona veći stručnjak!
Za razliku od naučnica koje su skoro uvek mlade i lepe, muškarci naučnici su ružni i smotani.
Ako ste jedva uspeli da se sakrijete od svojih progonitelja, baš u trenutku kada prolaze pored mesta gde se krijete zazvoniće vam mobilni telefon.
Ako se nađete uhvaćeni u situaciju koja se može brzo razjasniti jednostavnim objašnjenjem, za ime Boga, držite usta zatvorena!
Ako pokušavate da otkrijete ubicu, izdajnika u svojim redovima, mesto gde su teroristi postavili bombu ili da rešite bilo koju misteriju, pogledajte u unutrašnjost šibica koje ste negde slučajno pokupili - rešenje se uvek nalazi tamo.
Ako odlučite da plešete po ulici, svako na koga naiđete znaće korake.
Kada je neko zaljubljen, uobičajeno je da oduševljeno zapeva pesmu.
Kada je osoba onesveštena udarcem u glavu, on ili ona nikada neće pretrpeti potres ili oštećenje mozga.
Kada se vozi auto,normalno je gledati - ne na ulicu, već u osobu koja sedi pokraj vas ili na zadnjem sedištu, za vreme celog putovanja.
Na kompjuterskom ekranu nikada se ne vidi kursor, nego samo: "Enter Password Now"...
... I, naravno, niko ne koristi Windows.
Lako je prizemljiti avion ako postoji neko u kontrolnom tornju da vam daje uputstva.
Većina ljudi čuva album novinskih isečaka, posebno ako je neko od njihove familije ili prijatelja poginuo u neobičnoj nesreći.
Muškarac neće pokazati znakove bola dok prima najokrutnije udarce, ali će se tresti dok žena pokušava očistiti njegove rane.
Svaka brava može se u sekundi otvoriti kreditnom karticom ili spajalicom - osim ako to nisu vrata koja vode u zgradu u plamenu sa detetom zarobljenim unutra.
Jedan čovek koji puca u dvadeset ljudi ima vise šanse da ih ubije, nego dvadeset ljudi koji pucaju u jednog čoveka.
Nije vazno ako ste brojčano slabiji u borbi koja uključuje borilačke veštine - vasi neprijatelji će čekati strpljivo da vas napadnu jedan po jedan, plešući naokolo preteći sve dok ne oborite njihove prethodnike.
Skidanje do pojasa može muškarca uciniti neranjivim za metke.
Ako ste azijskog porekla, obavezno ste majstor neke borilačke veštine.
Preživećete bilo koju bitku u bilo kojem ratu, osim ako ne naprevite grešku i pokažete nekome fotografiju vaše voljene koja vas čeka kod kuće.
Međunarodni zlikovci i teroristi, kada su sami, više vole međusobno da pričaju na lošem engleskom, nego na svom maternjem jeziku.
Poslovne obaveze bilo koje vrste nateraće očeve da zaborave na sedmi rođendan svog sina.
Uvek je moguće parkirati neposredno ispred zgrade koju posećujete.
Uvek možete prepoznati da je neko Britanac zato što nosi leptir mašnu.
Poslovne obaveze bilo koje vrste nateraće očeve da zaborave na sedmi rođendan svog sina.
Ako ženi (ili detetu) kažete da ostane u kolima i sačeka, ma šta da se desi, uvek će izaći iz kola.
Ukoliko se desi neka eksplozija u vašoj blizini (na nekih 10-20m) - ne brinite samo će vas malo prodrmati, eventualno neka manja ogrebotina.
Bombe se uvek zaustavljaju u zadnjim sekundama (a teroristi uvek stave sat na svaku bombu).
Kad na bombi otkucava tajmer, i kada dojde pred kraj na nekih desetak sekundi, tih deset sekundi traje citavu vecnost
Svi brojevi telefona počinju na (ili sadrže u sebi) 555
Čim se potroši municija iz pištolja, pištolj se baca na pod/zemlju.
Pre nego što glavni junak, najčešće u bekstvu, skoči sa vrha zgrade od 5-6 spratova, ispod će se naći nešto jako zgodno da se on dočeka (prostrana prikolica kamiona s đubretom, najčešće, mada nisu isključeni ni udobni kontejneri, super-udobne cirade od izloga prodavnice i slično).
Kada junak krene da spase dete/kućnog ljubimca/nešto od značaja, iz objekta koji je u požaru, obavezno, ali obavezno teška greda zahvaćena vatrom pada tačno pred vrata i tačno kada on treba da izađe.
Kola uvek ali uvek eksplodiraju, bilo da ih pogodis jednim metkom iz pištolja ili gađas bazukom. Isto se dešava i pri svakom suadru.
Američki predsednik nikad ne gine.
Amerikanci su uvek pozitivci - XD
Svaki vijetnamski veteran sposoban je da se vrati u Vijetnam i pobije sve živo.
Ko god ima British akcenat, taj je 100% zlikovac.
Teroristi mogu da zauzmu najbezbedniju zgradu na svetu (poznaju je kao da su ceo zivot tu proveli), ali im onda dođe domar, vatrogasac, čistač... (koji je bivši marinac) i sve ih sredi.
Negativac može da prezivi najmanje jednu eksploziju.
Ako tim od 10 ljudi treba da spase jednog čoveka, a 9 njih pogine, to se smatra uspešnom misijom.
Ako vas nepravedno optuže za nesto, onda bežite, kršte zakon, ubijte par ljudi da bi dokazali da ste nevini i oni će vas osloboditi svih optužbi.
Ceo univerzum, od Velikog Praska pa do kraja vremena prica engleski.
Svaki negativac ostaje živ dok ga ne ustrele u glavu.
Svaki negativac je pohlepan
U svakom otetom avionu obavezno se nalazi neki FBi specijalac ili bivši pandur
Kada treba da se elektronski prebaci novac, on se uvek prebacuje kao da se odbrojava i treba mu 100 godina da se prebaci, umesto da se pritisne jedno dugme i da transakcija bude gotova za par sekundi.
Sve, ali bukvalno SVE je povezano na internet, ukljucujuci i top secret podatke iz Pentagona i CIA-e.
Čovek ceo zivot posveti osveti, i kad je u prilici da je ubije koga treba, dođe neko i kaže mu: "Nemoj da činiš gluposti, spusti pištolj!" i on spusti.
U Americi svakom autu škripe gume. Nebitno da li auto kreće, skreće, zaustavlja se, ide brzo ili sporo, gume uvek škripe.
U tučama po barovima ogromni nabildovani tipovi sa bilijarskim štapovima u rukama uredno napadaju jedan po jedan, a pri tom padaju k'o snoplje od udarca praznom flašom ili jačeg šamara.
Bogate ženske uvek super izgledaju i vole problematicne i/ili siromasne tipove.
Motor pokvarenog automobila se uvek puši.
Pošto ubiješ negativca, neće proci ni 5 sekundi a vec ćes čuti sirene. Sva policijska i kola hitne pomoći koja su na raspolaganju, sjatiće se u tvoju kuću/mesto okršaja. Izlaziš polako napolje, oni te samo pokrivaju ćebetom i odmah znaju šta se desilo. Niko te ništa ne pita. Nema veze što si ti minut pre toga ubio čoveka. Znaju oni kroz šta si ti sve prošao i ko je kriv.
Ameri uvek gledaju crno-bele filmove.
Posle seksa žena obavezno šeta po kući u muškoj košulji.
Kada žena uhvati muža u krevetu sa drugom, on trči umotan u čaršav i viče: Nije to ono što ti misliš!
Svi Ameri nepogrešivo znaju strane sveta ("krenuo je ka istočnom delu zgrade"), pogotovo panduri. Nebitno da li su unutra ili na otvorenom.
Rezervni ključevi kola su obavezno ispod vozačevog štitnika za sunce.
Rezervni ključevi kuće su uglavnom ispod otirača ili saksije.
Ako se obrazovana i sofisticirana žena susretne sa sirovim i prostim muškim junakom, uvek će na kraju ispasti nesposobna glupača.
Kada nesigurna i stidljiva devojka skine naočare i promeni frizuru, odjednom se pretvara u zanosnu lepoticu, i celo njeno ponašanje se u momentu menja.
Iako su profesionalni plaćenici ili pripadaju nekom kartelu koji se bori 24/7 sa konkurentima, njegovi pripadnici još nisu shvatili principe: nišanjenja, pojedinačne paljbe, hvatanja zaklona, i tako dobijamo borbe u kojima oni uspravno trče ka neprijatelju pucajući iz kuka rafalno sa pola kilometra, i dok meci zvižde američki specijalaci ih ubijaju iz pištolja.

To be continued...

Rekao je to umesto svih nas

2010-10-12T11:34:00.001+02:00

Nema me jako dugo, znam... Imam problem sa nedostatkom vremena i energije...duga je to priča...

Ipak, morala sam da odvojim vremena da vam skrenem pažnju. Sigurna sam da ste svi već videli taj snimak. Ovo je čovek koji je u nedelju glasno rekao ono što smo nemoćni vrištali u sebi. "Moj Beograd si došao da lomiš! Mrš u...!"

Policajac Saša Čordić. Svaka ti čast care!!! I hvala ti!

Slika preuzeta sa web prezentacije Kurira
Još jedan tekst u Blicu.

Dokle više?!?!?!?!??!?!

2010-04-21T09:37:00.000+02:00

Dokle više?!?!? Ovo je sada već ozbiljan i veoma rasprostranjen problem: svedoci opasnih i stresnih dešavanja uopšte ne reaguju i ne pokušavaju da pomognu žrtvi!

Jovan Stojanović (slika iz Blica)

Danas sam ponovo pročitala takvu vest (vest je od juče) i mom zaprepašćenju nema kraja. Zar je moguće da je samo jedan petnaestogodišnjak imao dovoljno svesti i dovoljno srca i duše da pokuša da spasi dečaka? Petnaestogodišnji Jovan Stojanović je zaslužio svaku pohvalu, poštovanje i divljenje, a onih desetak, petnaest posmatrača svrstavam u kategoriju gnjida, u koju spadaju i posmatrači iz autobusa (nedavni događaj u Beogradu). Onda nije ni čudo što je kuče ležalo nedelju dana na ulici sa odsečenim šapama, a niko nije reagovao. Beograd, Niš...sve jedno je - svugde je isto. I neka se ne zavaravaju oni u malim gradovima, neka ne umišljaju da je kod njih bolje.

Sada sam već sigurna: treba tražiti ukidanje reality programa, jer naši ljudi očigledno nisu dorasli tome i nisu sposobni da odvoje realnost od televizije. Zaista sam ozbiljna po ovom pitanju, i mislim da bi trebalo da pokrenemo potpisivanje peticije za ukidanje (ili bar pomeranje u veoma kasne, posleponoćne termine) reality programa i budalaština tipa "Trenutak istine", jer je naše društvo potpuno zastranilo. Molim vas da mi ostavite komentare i kažete šta mislite o tome, pa da vidimo da li možemo išta da pokrenemo.

Osnovan fond Mila

2010-04-19T16:43:00.000+02:00

Najzad da se i kod nas osnuje neka služba koja će funkcionisati kao Pet police. Žalosno je što je morala da se desi takva strahota kao što se desila Mili, pa da se društvo trgne, ali bolje i sada, nego ko zna kada.

O fondu Mila više možete pročitati na B92. Otvoreni su i računi za donacije.

A Mili se stanje poboljšava.

Mila (izvor: B92)

Psihopate odsekli psu sve četiri šape!!!

2010-04-15T09:24:00.003+02:00

Molim vas, pomozite da se ovi degenerici uhvate i kazne za svoj monstruozni čin! Otvorite četvoro očiju, tražite ih oko sebe - oni su tu, među nama!

Izvor: B92

Pročitajte vest.

Za one kojima nije stalo do jednog psa, želim da poručim da je ovakvim psihopatama ovo samo prelazna faza ka iživljavanju na ljudima. Ako ne verujete, proverite malo psihologiju.

............................................................................

Izgleda da neće biti potrebno da se skuplja novac za Milinu protezu, jer sam od B92 dobila sledeći odgovor (citiram najvažniji deo):

U ovom trenutku novcana pomoc najverovatnije nece biti potrebna zato sto su se javili profesionalci koji zele da joj pomognu. Mila ce dobiti proteze iz Spanije. Takodje je i Gradonacelnik najavio pomoc.

Ponosna sam što i među pripadnicima moje vrste (Homo Ssapiens) ima dosta primeraka sa dušom!

HRISTOS VOSKRESE!

2010-04-04T12:07:00.000+02:00

Dragi prijatelji,

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

SREĆAN USKRS!

Skrivena kamera

2010-03-24T22:42:00.001+01:00

Ovo je jedna od najsmešnijih stvari koje sam videla u životu! Bukvalno su mi suze išle od smeha.

Obratite pažnju na šepavca (u pozadini je i jedan sa kolicima koji zbog njega ne dođe do izražaja na prvo gledanje), a kao vrhunac, na kraju dolazi motorista. :o)))

Svaka čast!

2010-03-20T01:01:00.001+01:00

Citiram vest:

Nepoznati napadač, star oko 25 godina, predstavljajući se kao policajac pokušao je da kidnapuje 13-godišnju devojčicu u autobusu 26, u sredu oko 19 časova! Kidnapera je sprečio vozač autobusa, uz pomoć jedne putnice, dok su svi putnici nemo posmatrali događaj i pravili se da se ništa ne dešava!
Pošto je prozreo manijaka, šofer je pokušao čak da zadrži napadača do dolaska policije, ali je on uspeo da se otrgne i umakne. Do zaključenja ovog broja policija je intenzivno tragala za kidnaperom!
Napadač, tamnijeg tena prišao je devojčici, predstavio se kao službeno lice i zatražio od nje dokumenta. Pošto ih ona nije imala, razbojnik joj je rekao da sa njim izađe na sledećoj stanici, gde će ih sačekati "kolege koje će proveriti njen identitet, a potom i kolima vratiti kući".
Devojčica je odmah zaplakala. Pitala ga je zašto hoće da je vodi, a tada se u raspravu umešala putnica Anita Ljubinković, koja je sedela pored nje.
- Taj mladić je navodno nekog pozvao telefonom i rekao sagovorniku da ga sačeka na sledećoj stanici. Devojčica je preplašeno zapitkivala zašto je vode, govorila mu je da ništa nije skrivila, i tada sam se i ja umešala. Pretpostavila sam da on nije službeno lice i tražila da pokaže legitimaciju! On mi je rekao da ne brinem i da će uskoro doći njegove kolege - priča Ljubinkovićka.
Vozač Branislav Đuranović primetio je da se nešto neobično dešava. Odmah je pozvao policiju i zaustavio autobus.
- Mladić je pokušao da izađe na srednja vrata, ali sam ih odmah zatvorio, a zatim potrčao na zadnja, koja sam takođe zatvorio. Neverovatno je da su putnici hteli da izađu, kao da se ništa ne dešava. Uopšte ih nije bilo briga što je neka baraba htela da otme devojčicu. Nikog nisam hteo da pustim dok ne stigne policija - prepričava dramu Đuranović.
Otmičar je nasilno otvorio zadnja vrata i izašao. Vozač Đuranović je hrabro pojurio za njim i sustigao ga, ali nije mogao dugo da ga zadrži i otmičar je pobegao.

Svaka čast Aniti Ljubinković i Branislavu Đuranoviću! To je postupak pravog čoveka. A vi ostali ste gnjide i ljudski otpad, SRAM VAS BILO, bednici!

Žrtve porodičnog nasilja

2010-02-23T23:57:00.002+01:00

Potaknuta postom Retke Zverke o porodičnom nasilju Nema "sigurne kuće" ostavila sam poduži komentar. Tu i tamo se na blogovima pojave postovi na ovu temu, ali ovoga puta sam bila zaista impresionirana činjenicom da je neko reagovao, i to na pravi način. Ona je reagovala pred žrtvom, a time je žrtvi pružena podrška, što je najbitnije što iko može da uradi. Time je potvrdila da je ona zaista retka zverka - malo ljudi se usuđuje da reaguje tako. Razlozi su mnogi, a među najčešćima je strah da će žrtva kasnije "platiti" za taj vaš ispad ("neću da ga još više izazivam"), strah da će nasilnik nasrnuti i na vas, osuđivanje žrtve ("šta imam ja da lajem, kad ga ona trpi")... Ako pročitate sledeći post Retke Zverke, Porodično nasilje, u kome veoma detaljno opisuje nasilnike, shvatićete da je verovatnoća skoro nikakva da vam nasilnik uzvrati, jer se on hrani STRAHOM.

O nasilnicima se mnogo više piše, jer od njih preti opasnost. Međutim, o žrtvama se mnogo manje zna, što zbog osetljivosti teme, što zbog njihovog ćutanja. Ja ću ovde pokušati da opišem nasilje iz ugla žrtava, kako biste mogli da odbacite predrasude koje vas sprečavaju da sagledate ceo problem, i da donesete pravu odluku kada se suočite sa tom vrstom nasilja. Unapred se izvinjavam što ću sve žrtve opisivati u ženskom rodu, a sve nasilnike u muškom - ja ne poznajem muškarce koji su žrtve nasilja, ali znam da ih ima, iako je njihov broj neuporedivo manji od žena (skoro smo imali priliku da pročitamo u novinama da jedna od sudija nije "reizabrana" zato što je tukla muža). Verovatno neću uspeti da kažem sve što sam htela u jednom postu, ali trudiću se da što više napišem.

Prvo i najvažnije: ne osuđujte žrtvu! Bez obzira koliko saosećanja imamo, kroz glavu nam neminovno proleti misao: "Zašto ona to dozvoljava? Zar je glupa?", a zatim sledi onaj zlobni glasić koji dodaje: "Pa, i sama je kriva što ga trpi!" To je ujedno i predrasuda broj 1.

Predrasuda broj 2: to se događa samo neobrazovanim ženama, iz nižih društvenih slojeva, koje su navikle na takav obrazac ponašanja, jer su odrastale uz oca nasilnika koji je redovno tukao majku. Pogrešno! Događa se i obrazovanim, inteligentnim ženama, iz svih društvenih slojeva, koje su imale normalno, uravnoteženo detinjstvo.

Ove dve stvari su veoma povezane međusobno iz jednog jednostavnog razloga, jer i sama žrtva upada u klopku ovih predrasuda, pa je samim tim njena zbunjenost još veća. Ono što je zajedničko svim žrtvama porodičnog nasilja je STRAH. Napisala sam reč "strah" velikim slovima, jer to nije običan strah, to čak nije ni samrtnički strah, koji tera ljude da učine nezamislive stvari da bi preživeli. Ne, to je ogroman, parališući strah, koji blokira i fizički, ali i psihički. Taj strah je sličan patološkoj fobiji - ko je doživeo neku veću traumu (zemljotres, požar, saobraćajna nesreća i sl), može da nazre kako se žrtva oseća. Naime, strah koji se javlja u trenucima kada splet okolnosti podseti na situaciju u kojoj je neko doživeo traumu (i navukao fobiju), je veoma sličan strahu koji oseća žrtva nasilja. Samo što ovaj drugi strah nije trenutan i prolazan, već je konstantan. Žrtva više nije u stanju da trezveno razmišlja, logika ne postoji, a što duže živi u tom strahu, njena vizija stvarnosti postaje sve iskrivljenija. Sve ono što bi neko, veoma logično, mogao da obrazloži, kao na primer, da li je bolje trpeti svakodnevno zlostavljanje (a naročito kada je život ugrožen), ili pobeći na ulicu, pa se nekako snaći, odnosno, zašto bi neko rađao decu sa nasilnikom, padaju u vodu pred ovakvim strahom. Tu nema logike i zdravog rasuđivanja. Postoji poslovica koja kaže da kada žena dobije batine od muža, prvi put je kriv muž, a svaki sledeći put žena - i to nam još dubljehrani našu predrasudu, jer zvuči logično. Kada je dobila batine prvi put, trebalo je da se pokupi i ode (raskine, razvede se, ili već šta). E, pa nije baš tako! To može biti prelomni trenutak, ali je neretko u trenutku kada dođe do fizičkog nasilja, žena tada već dugo žrtva psihičkog nasilja. Morate da znate da kada jednom doživi taj strah, žrtva upada u začarani krug iz koga je veoma teško izaći. U tu "crnu rupu" se sklizne veoma lako, a izlaženje iz nje je veoma mučno. Ponekad žrtve uspevaju da se osveste pomoću nekog većeg šoka - strašno je to što ti šokovi često mogu da budu kobni. Jedino što ostaje je podrška okoline, koju žrtve najčešće nemaju.

Još jedan problem prati žene koje nisu tipični "kandidati" za žrtve. One odbijaju da shvate u kakvoj su se situaciji našle i za sve traže neko "logično objašnjenje", jer su i same podložne predrasudi broj 2. Iz mnogih razloga one namerno previđaju sve znake koji odaju nasilnika, jer ne žele da priznaju da su pogrešile, da su "glupe". Razlozi za upadanje u ovu crnu rupu su brojni, a dovoljno je da je takva žena u trenutku stupanja u vezu sa nasilnikom bila emotivno ili psihički slabija nego inače. Jer nasilnici znaju da budu veoma slatki i šarmantni, da daju svojoj potencijalnoj budućoj žrtvi osećaj da su voljene, željene, cenjene... Takve žene, kada jednom uđu u taj začarani krug, najbolje kriju zlostavljanje, i često okolina ne može odmah da primeti da se nešto čudno dešava. One tako sebe stavljaju u još gori položaj, jer uskraćuju podršku koja im je potrebna da bi smogle snage da prekinu sa tim.

Već je kasno, a ja sutra radim, pa ću završiti ovde. Obećavam da nastavak sledi.

A sada ja vas pitam

2010-02-17T19:48:00.005+01:00

Nije me bilo dugo na blogu, ubi me posao! No, ostavimo to po strani (osim ako neko od vas nema neku dobru poslovnu ponudu za mene, xaxaxa).

Treba mi vaše mišljenje: šta uraditi gnjidi, ljudskom otpadu, jednom običnom g..., šljamu koji muči male i bespomoćne životinje? Uvek su u pitanju štenad i mačići, jer se ovih većih verovatno plaši. Znamo da je jednom štenetu pre par godina polomila šapicu, znamo da je prebila jedno mače, a juče je ko zna šta uradila sasvim malom štenetu, za koga sam čak uspela da nađem troje potencijalnih udomitelja! Meni je svega toga preko glave, nemamo kome da je prijavimo, nemamo dokaze, ali znamo da je ona. Većina stanara zgrade su ljubitelji životinja, i sve nas ovakve stvari veoma potresaju. Zlotvor, između ostalog, mrzi i decu, i jedino što je sprečava da i njih povredi je strah od roditelja. Njeni unuci divljaju kada joj dođu u posetu, ali to joj je sasvim u redu.

Pomozite mi, recite mi kako da joj se osvetimo, a da to ne zalazi u domen kažnjivih dela. Moramo na neki način da joj pošaljemo poruku i upozorimo je da NE SME da radi takve stvari. Čekam vaše ideje.

I nadam se da je štene ipak živo i da nije teško povređeno...

Srećna svima Nova godina!

2009-12-31T14:04:00.008+01:00

Večeras je Nova godina, a meni uopšte nije do slavlja. Ne, hvala Bogu, nisu privatni problemi, pa čak ni finansijski, nego posao... taj prokleti posao! Koliko samo ljudska zloba, sebičnost i bezobzirnost mogu nekome da pokvare dan i raspoloženje. Ali, nema veze, doći ću kući negde pre 23 h (nadam se), popiću Sangriu, zagrliću se sa mojim mužem i ćerkom, i zaboraviću na sve te sitne duše, kojima je životna hrana da kinje druge. ;o)

Drage moje kolege blogeri i dragi čitaoci, želim vam puno zdravlja i puno ljubavi u 2010. godini, i nadam se da će vam biti mnogo uspešnija nego ova odlazeća 2009.

Voli vas vaš merkat

Novogodišnja bajka - Pilleri, pobednici takmičenja "Ja imam talenat" (Danijel, Darko i Sandra Piller)

2009-12-29T10:37:00.003+01:00

Juče sam za malo zaplakala...od sreće što su Pilleri pobedili, od sreće što su oni to najviše zaslužili, od tuge što je mala Sandra plakala, a niko je nije tešio, od toga što znam koliko dugo i uporno su ova deca svirala na ulici (Knez Mihailova u Beogradu), čak i pre nego što je malecka dovoljno stasala da drži instrument. Uvek mi je bila frka da zastanem i da ih slušam - nisam mogla da podnesem misli koje su mi neminovno navirale u bujicama - tako mali, a moraju da rade... koliko je teško zarađivati hleb sviranjem na ulici... zašto im država ne pomogne kad su tako talentovani... u kakvoj li nemaštini oni žive... da li roditelji brinu o njima, ili ih samo iskorišćavaju... zaboga, pa oni su samo deca...

Drago mi je što niko, čak ni zlonameran, ne može da ospori njihovu pobedu. Situacija je bila potpuno čista: publika glasala (nema pristrasnog žirija), niko se nije bunio, jedino njima niko nije vikao "ua". Moram da priznam da ja nisam glasala - razlog leži u novoj verziji stare poslovice: "Koga su premijum servisi ujedali, taj se i glasanja plaši!" Ali, očigledno je da im moj glas i nije bio potreban - to mi je još više drago.

U ovom lepom raspoloženju, ipak moram da prokomentarišem šou "Ja imam talenat", koji je tako bombastično najavljivan, i koji je, očigledno, u svetu mnogo veći i uzbudljiviji od ovog našeg. A zašto? Razlog sigurno nije u takmičarima - zaista su svi talentovani. Kao prvo, voditelji! U početku su mi bili čak i simpatični, ali je onda nešto počelo čudno da se dešava... Ne znam da li im je slava udarila u glavu, ili ih je nešto drugo udarilo u glavu, tek počeli su da nižu katastrofalne greške, počev od potpune zaboravnosti kojim redom se šta najavljuje (tragično je kada gledalac ispred TV-a, kome to NIJE POSAO, kaže: "A da kažete kako se glasa?", dok oni ležerno odlaze sa scene, ne pokazujući nikakve znake da će se možda ipak setiti da i to kažu), idiotskih doskočica, za koje čvrsto verujem da su ih većinom voditelji sami smišljali na licu mesta, duboko ubeđeni u svoju duhovitost :P, a stvar koja me najviše iritirala je voditeljkina transformacija u Sunđer Boba! Da, u Sunđer Boba, i ne likom, nego glasom i ponašanjem: osim što je u poslednjih nekoliko emisija počela da razvlači i gnjecavi reči kao pravi pravcati Sunđer Bob, svaki put kada bi nešto pogrešila, ili ne bi znala šta treba da kaže, voditeljka je ispuštala odvratni zvuk, koji je savršena kopija pritupog smeha Sunđer Boba! BLJAK!!!!!!! Nema šta, devojko, veoma šarmantno!
Da ne bih sada previše razvlačila ovu temu, napomenuću samo još dve stvari: član žirija koji uporno govori "gledaoc" i voditelj koji nekoliko puta naglašava "mi ovde tražimo/imamo jednog velikog talenta". No comment!

Dve večeri za redom gledam dva finala takmičenja koje sam pratila. I dva puta za redom se iskreno radujem: prvo pobeda Santos Brothers-a u Ratu bendova, a juče i pobeda Pillera u Ja imam talenat. Zaista lepo, prava novogodišnja bajka! Moram priznati da me je novogodišnji duh zamalo mimoišao ove godine, ali ova deca su uspela da mi pomognu da ga ipak uhvatim. Hvala vam svima! Čestitam na pobedama i želim vam puno sreće - talenat i upornost su već tu!