shtikla

Ponovo radi Filmstreet

2013-06-16T08:38:00.003+02:00

Filmstreet, besplatan putujući letnji bioskop na otvorenom počeće svoje putovanje na neobičnim beogradskim lokacijama uz podršku Amstela u utorak, 18. juna 2013. godine projekcijom kultnog filma “Reality bites“. Prva projekcija ovog leta održaće se ispred UK “Parobrod“ sa početkom u 20.30 časova, na uglu Kapetan Mišine i Gospodar Jevremove ulice. Treću godinu za redom Filmstreet će pretvoriti ulice, parkove i ćoškove Beograda u bioskopske sale na otvorenom, a ovog leta, 50 projekcija kultnih ostvarenja na 17 nesvakidašnjih lokacija biće prikazano u naredna tri meseca.

Filmstreet spaja Bergmana i Mitrovića, Holivud i Bolivud, kultne filmove pedesetih i savremenu publiku, poziva i okuplja prijatelje na druženje uživo, spaja kontinente, žanrove, komšiluke i različite generacije gledalaca. Ove godine, festival se organizuje uz podršku Amstela i predstavlja društveni pokret i umetnički projekat oživele kulture gledanja filmova na velikom platnu, i to na otvorenom.

Filmstreet i Amstel pripremaju brojna iznenađenja sa sve posetioce tokom trajanja festivala i atmosferu koja će održavati Beograd budnim.

Izvor Mreža Kreativnih Ljudi

I tako...

2013-06-16T00:22:00.001+02:00

Nikako ne propustiti...

2013-06-06T21:45:00.002+02:00

The Shelter Pet Project

2013-05-24T08:52:00.000+02:00

San Jacinto

2013-05-12T18:07:00.001+02:00

Sunady

2013-04-21T19:17:00.001+02:00

Kako spava lunapark

2013-04-18T22:08:00.003+02:00

Nedelja

2013-03-31T19:28:00.001+02:00

Rzav

2013-03-31T15:54:00.001+02:00

U stvari

2013-03-30T10:36:00.001+01:00

"...Kad poželim da u tišini razmišljam
otisnem se samo sa rukama u džepovima
i pešačim ivicom,
pešačim tako, sve dok ne padne mrak
sa teretom neba na ramenima
i tako se dobro osećma
dok hodam ispod zvezda
tako mi je dobro
da poželim da se nikad ne okrenem
i vratim."

odlomak iz knjige pesama "U stvari" Darka Todorovića

U stvari

2013-03-21T19:22:00.002+01:00

What's good...

2013-03-11T21:01:00.001+01:00

Preselila sam se. Posle 5 godina, više ne živim u stanu sa žutim zidovima. Postalo je teško biti u njemu. Nešto je gušilo. Kao da sam se umorila od tog konstantnog sunca sa zidova i prestala da dišem. Sasvim čudan osećaj tihog i sporog gušenja. Svaki put kada bih otključala vrata i zakoračila u hodnik, a zatim u trpezariju, spoticala bih se o onu sebe od pre pet godina. Onu koja satima nije mogla da ustane sa narandžastog poda, jer je neko umro. Svakodnevno suočavanje sa tim bolnim trenutkom me je potrošilo. Život je krenuo dalje, mnogo toga se desilo, ali ... taj trenutak je stajao na podu kao neki visoki nevidljivi prag na sred sobe o koji sam se spoticala svaki put kada prođem. Posle nekog vremena noge su utrnule i više nije bolelo. Onda se ta utrnulost prenela i na ostale delove tela i ništa više nije... Ja više nisam bila ja.
Svaka selidba otkine po jedan komad čoveka. Pakovanje života u kutije, vrlo pažljivo uvijanje njegovih lomljivih delova i obeležavanje kutija. Suočavanje sa onim, najdublje zakopanim sitnicama, koje su bile daleko od pogleda. Susret sa posvetama u knjigama, poklonjenim šoljama, zapisima na marginama svesaka. Neostvarenim planovima i belešmaka sa putovanja. Čitav jedan prošli život, fino prikriven i ušuškan, ali ne i zaboravljen. Nekad stvari mnogo više muče kad nisu pred očima. Možete baciti gomilu sitnica, garderobe koju više ne nosite, polomljene stvari koje ste hteli da popravite pa nikad niste. Možete nahraniti kontejnere i misliti da je kraj. Možete. Onda stanete na prozor i gledate kako neko pretura po tom istom kontejneru i prebira po, do malopre, vašim stvarima. Onda se još i uvredite kada neku baci nazad. Ne sviđa mu se! A onda shvatite - te stvari više nemaju dušu, zato ste ih i poslali u kontejner.
A onda nova ulica, nova zgrada. Vaših pedeset kutija sa knjigama, sav vaš kapital koji posedujete, + jedna mačka + gomila papira i kaligrafija. Useljavate se u novi prostor sa običnim belim zidovima i puno svetla. Falilo je to svetlo. Komšiluk vrlo fin, svi pitaju jel treba da pomognu. Onda shvatim - zgrada ima kameru i stanari, kad im je dosadno, prebace na kanal za prismotru ulaza i gledaju useljavanje uživo. Reality show! Ok. Dobar dan, ja sam Senchy i živeću u vašoj zgradi.
Milica je srećna u novom stanu. Nisam do sada videla ni jednu mačku koja se tako brzo prilagodila potpuno nepoznatom prostoru. Dobila je svoj ćošak iza vrata i veliku policu za svoje stvari. Sada više ne bacamo hranu, sve pojede na miru. Nova zanimacija je sedenje na visećim ormanima u kuhinji. Hop na sudoperu, pa hop na ugradnu rernu, pa još jedan hop na vrh ormančića i to je to. Gospodarica prostora, sama na svom prestolu. Sve vidi i niko je ne dira. Srećko je voleo da skita, ali svaki put kada bi promenio sredinu nije jeo po par dana. Milica je zmaj, njoj ništa ne smeta. Trči po kući i proklizava po parketu kao po ledu. Kad napravi neku glupost, sakrije se iza frižidera.
I tako... sada otkrivam nove ćoškove po novom kraju. Mala piljarnica sa veoma ljubaznom prodavačicom tu iza ćoška. Veliki Maxi preko poljane. Svaki dan po jedan dobar razlog da se izađe napolje i skita. Konačno je došlo to moje proleće i diglo me na noge. Možda ne hodam baš sasvim sigurno i možda mi malo klecaju kolena, ali svakako se trudim i vežbam. Da ja opet budem ja.

(večeras dok sam se provlačila kroz kišu i slušala Until the End of the World, posle dužeg vremena, poželela sam ponovo da pišem.)

Naj Mačka

2013-02-09T21:24:00.000+01:00

Časopis za kulturu fotografije Refoto proslavio je u februaru izlazak stotog broja. Povodom ovog jubileja, u maju prethodne godine pozvani su čitaoci da pošalju fotografiju za novi konkurs pod nazivom „100 naj“. Do 5. januara 2013. godine, kada je istekao rok za prijem radova, stiglo je gotovo 2.000 fotografija u štampanoj formi, od oko 200 autora iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Slovenije…
Žiri je odabrao 100 najboljih fotografija, proglasio tri pobednika i pohvalio pet autora. Najbolji su osvojili vredne nagrade – vaučere za kupovinu foto-opreme u prodavnici OnOff u Beogradu, u vrednosti od 3.000, 2.000 i 1.000 evra.

Otvaranje izložbe i proslava jubileja zakazana je za petak, 8. februar u 19 časova, u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, i trajaće do 27. februara.
(Sa sajta KCB-a)

To je onaj zvanični deo koji se tiče izložbe. U onaj lični deo spada to da je i Milica deo "100 naj", što će reći da opet imam neku Naj Mačku. Srećko je pre nekoliko godina ušao u 100 naj sajta United Cats, a Milica sada nastavlja tradiciju. Ne samo da je na izložbi, već je i na pozivnici.

Long walk home...

2013-02-07T00:50:00.001+01:00

Posle tri dana (i noći) teškog rada...nekako ovakav osećaj..."Everybody has a reason to begin again"

Jutarnja gimnastika

2013-01-13T10:04:00.002+01:00

Falling at your feet

2013-01-12T09:45:00.001+01:00

Zvezde uvek trebaju

2013-01-11T09:12:00.001+01:00

If you're going to try...

2013-01-11T00:05:00.000+01:00

“If you're going to try, go all the way. Otherwise, don't even start. This could mean losing girlfriends, wives, relatives and maybe even your mind. It could mean not eating for three or four days. It could mean freezing on a park bench. It could mean jail. It could mean derision. It could mean mockery--isolation. Isolation is the gift. All the others are a test of your endurance, of how much you really want to do it. And, you'll do it, despite rejection and the worst odds. And it will be better than anything else you can imagine. If you're going to try, go all the way. There is no other feeling like that. You will be alone with the gods, and the nights will flame with fire. You will ride life straight to perfect laughter. It's the only good fight there is.”

Charles Bukowski, Factotum

Shenandoah

2013-01-08T16:24:00.000+01:00

Napravili su novu pesmu "Shenandoah" za album koji se zove "Son of Rogue’s Gallery: Pirate Ballads, Sea Songs & Chanteys". Osim njih, tu su i Iggy Pop, Nick Cave, Patti Smith, Sean Lennon, Shane McGowan i još mnogi drugi.

Idealno vreme za...

2013-01-03T11:21:00.001+01:00

Rock & Roll

2013-01-02T14:09:00.001+01:00

Happy

2012-12-29T16:45:00.000+01:00

Kraj godine

2012-12-23T00:34:00.000+01:00

Mnogo stvari sam propustila da pomenem ovde. Neke namerno, neke slučajno, a neke je zavejala prašina vremena i nikom ništa. Dođe mi pnekad da ne želim ni sa kim da delim svoje misli. Traje. Ovaj put traje baš dugo. Pričam puno u školi i onda se umorim. Umorim se i da mislim, a kamo li da pričam.
(Pre nekoliko dana, student objašnjava drugom studentu: "Mojne tako! Ovde tresni lobe i to je kul brate. Ono kao... ok je." Ja stojim iza njih i gledam šta rade. Rade zadatak iz grafičkog dizajna. Počinjem da se smejem, a ovaj pametni se okreće i kaže: "E, profesorka, ja sam hteo da zvučim kao vi." A ja se mislim u sebi "da ja stvarno tako pričam, vi ne biste znali gde je levo, ali nema veze." Lobe, brate! Ccc...a ja sam mislila da više niko ne priča tako.)
I tako se naslušam raznih nekih kreativnih gluposti po ceo dan, pa nemam potrebu ni da pišem ni da pričam. A i kad počnem da pričam, skoro da ni sama ne verujem.

I sad odlazi ova 2012. Čini mi se da je baš brzo prošla. Svi se presabiraju po čemu će je pamtiti, pa pomislim, mogla bih i ja. Evo - po muzici, knjigama i mačkama. Tačka. Kratko i jasno!

Muzika.
Četiri nova albuma - Springsteen, Tom Waits, Leonard Cohen i Bob Dylan. Sve ređe mi se dešava da neki novi album mogu da preslušam ceo. E, pa ova četiri sam mogla i to po nekoliko puta. Jeste, to su ti neki matori ljudi koji još uvek prave dobru muziku i ja ih mnogo volim. I svaki put kada naprave nešto novo, mene to baš pomeri. Mnogo se iznenadim kada me nešto ne razočara.

Knjige.
Ovde sad ima malo više.
50 - Rolling Stones - iako nisam oduševljena ipak mi je bitna.
Odakle sam bila više nisam - Dejan Tiago Stanković
Skrepbuk - Aleksa Gajić
Victore or Who Died and Made You Boss - James Victore
Želja da se bude beskoristan - Hugo Prat
Terasa na dva mora - Jovan Hristić
Ova poslednja ima priču. Prvi put sam je videla davno na nečijoj polici. Letimično je čitala kad god sam se našla u blizini i nikad pročitala do kraja. Onda je naišla ta prašina vremena, nošena na sve strane i ja sam zaboravila. Dugo nisam mislila o njoj, a onda kada sam rešila da je nađem i kupim, nigde je više nije bilo. Ja sam bila baš uporna. Toliko uporna da sam je našla u Kanadi i naručila preko neta. Stigla je za 6 dana i koštala čitavo bogatstvo, ali neka. Gustirala sam je i uživala u svakoj strani. Knjige nikada ne pozajmljujem na čitanje, kupujem svoje. Volim da mi se preporuči i ja je onda nađem. Uživam u traženju, kao što uživam u čitanju.

Mačke.
Srećko je otišao u junu. Lud za nekom mačkom. Znala sam da kad jednom odluči da ode, nikad više neće doći. Lagala bih kad bih rekla da ga i dalje ne očekujem svaki dan. Lagala bih i kad bih rekla da ne zagledam i dalje svaki ćošak kada izađem napolje. Ali više ne zveckam ključevima okolo. Ne otkad smo dobili Milicu. A Milica je mačka za priču. Te ruske plave su baš ozbiljno blesave. Ja nisam znala. Milica je mnogo nemirna. Grize sve što stigne, pa mnoge knjige u kući više nemaju ćoškove. Voli da čuči na ramenu! Ne voli suvu hranu. Voli da krade...hranu, olovke, slunđer za pranje sudova, čak i celu majicu... ma sve što uspe da dohvati. Zgrabi u zube i beži po kući. Cirkus od mačke. Mnogo je alava i otima zalogaj sa viljuške. Nije gladna. To je jače od nje. Zeva svaki čas. Užasno se ljuti kad ne može da nađe gde je tačno kakila prethodni put. Mnogo je smotana.

Može na sve ovo da se doda još po nešto. Recimo Salon stirpa i ta nagrada sponzora. Znam da nije ona ništa specijalno i znam da ni taj naš strip nije najbolji na svetu, ali nama jeste. Toliko godina sam želela nešto da pošaljem i konačno uspela. Prvi put bez greške. Prvi put na vreme. Prvi put. I zato i jeste bitno.

I tako je izgledala moja 2012. Sa 50ak novih studenata i gomilom soul food-a. Valjda čovek kad je zadovoljan, ne mora da priča. Ne oseća potrebu da udara na sva zvona. Ovo je prvi kraj godine bez agencijske drame i gužve. Konačno mogu da završim godinu lenčareći i čitajući knjige. Trudim se da potpuno uživam u tome.

the silence beneath the bark

2012-12-22T21:37:00.002+01:00

the silence beneath the bark / le silence sous l'écorce from joanna lurie on Vimeo.

The The - This is The Day

2012-12-21T00:03:00.000+01:00