Pravila za stavljanje kapi u oči

Pravilo je da se donji očni kapak nežno povuče na dole ka spolja, da se blago odigne kako bi se napravio mali džep. Bočicu sa kapima treba okrenuti naopako i stisnuti da se oslobodi kapljica leka. Svim radnjama oko očiju pristupi čistih, opranih ruku. Kapaljka ne sme dodirnuti oko ili prst, da se ne inficiraju kapi. Pribor i kapi za oči nikada ne treba deliti ni sa kim. U uputstvu koje dolazi sa lekom napisana su pravila za upotrebu, čuvanje, kao i rok upotrebe nakon njegovog otvaranja.

Sedam koraka za ukapavanje kapi u oči

1. Uvek operite ruke pre stavljanja očnih kapi
2. Promućkajte bočicu ako je na njoj naznačeno. Bočicu koja je bila u frižideru zagrejte među dlanovima do sobne temperature
3. Očistite kapke vatom ovlaženom toplom vodom, brišući od unutrašnjeg ka spoljnjem uglu zatvorenog oka
4. Lezite ili zabacite glavu unazad i gledajte na gore. Palcem i kažiprstom nežno povucite donji očni kapak na dole da se oblikuje mali džep.
5. Sipajte kap u kesicu formiranu od donjeg kapka. Kada se koristi i mast za oči, istisnite 5-6mm masti u kesicu donjeg kapka, od spoljnjeg ka unutrašnjem uglu oka. Kapaljka ili tuba ne treba da dodiruju oko.
6. Nežno zatvorite oči 1 do 3 minuta da se lek apsorbuje.
7. Ako koristite i druge kapi, sačekajte najmanje 5 do 10 minuta, pa tek onda ukapajte drugi lek. Kesica koju formirate od donjeg kapka prima samo jednu kap, a višak iscuri iz oka.
8. Ne propuštajte doze!

Šta treba znati o kapima za oči

• Proverite da li su kapi za oči u roku. Nikada ih ne koristite po isteku roka.
• Rok trajanja je kraći za izrađene kapi u apoteci, od tri do pet ili sedam dana. Preostale neupotrebljene kapi ne koristite za iste ili slične simptome, jer se i kapi za oči mogu kontaminirati što može uzrokovati ozbiljne infekcije očiju.
• Poštujte uputstvo na etiketi kapi ili masti za oči da li je potrebno čuvanje u frižideru.
• Zatvorite bočicu ili tubu odmah posle upotrebe.
• Mnogi preparati za oči izazivaju blagi osećaj peckanja. Obratite se Vašem lekaru ako taj osećaj traje duže od minut, dva.
• Masti za oči zamagljuju vid, taj osećaj koji treba da nestane za nekoliko minuta.
• Nemojte nositi kontaktna sočiva dok koristite kapi ili masti za oči, osim ako je to po uputstvu lekara.
• Ako je lekar propisao da koristite i kapi i masti za oči u isto vreme, prvo stavite kapi, posle nekoliko minuta upotrebite mast.

Zapaljenje očnih kapaka

Pojavljuje se na rubovima očnih kapaka, gde trepavice izviru i gde su otvori žlezda. Uzrok blefaritisa je poremećaj rada lojnih žlezda u kapku, rubovi očnih kapaka postaju zapaljeni, nadraženi ili svrbe. Retko stvara veće probleme, ali može izazvati konjunktivitis, čmičak, lipogranulom meibomove žlezde, čir rožnjače. Blefaritis se često ponavlja i nije jednostavan za lečenje. U mnogim slučajevima pravilna redovna higijena očnih kapaka može kontrolisati blefaritis. Kada je uzrok bakterijska infekcija, različiti antibiotici u obliku kapi ili masti mogu biti propisani uz održavanje higijene kapaka.

Kako se leči blefaritis

Blefaritis, zapaljenje očnih kapaka često se ponavlja i nije jednostavan za lečenje. Pravilna redovna higijena može kontrolisati blefaritis – učestalo čišćenje i pranje kose i lica, upotreba toplih obloga za tretman i ispiranje kapaka. Važno je svakodnevno čišćenje rubova očnih kapaka dok traje zapaljenje: omekšati krute rubove toplim, vlažnim oblozima – najbolje mokrim, toplim peškirićem pet do deset minuta dva do četiri puta dnevno. Nakon obloga kapke čistiti štapićem s pamukom natopljenim u 4/1 mešavine vode i bebi šampona, nežno uz rub kapaka, dok su oči zatvorene, oprezno da se izbegne iritacija ili grebanje očiju. Kada je bakterijska infekcija uzrok, antibiotike u obliku kapi ili masti preporučiće očni lekar.

Rezultati kažu: “Trenutno nema adekvatnih naučnih dokaza koji potvrđuju mišljenje da suptilnost oka ili vizuelni problemi uzrokuju teškoće u učenju. Dokazi ne podržavaju koncept da su terapija vidom ili obojena sočiva ili filteri delotvorni, direktno ili indirektno da li deluju u lečenju teškoća u učenju. Dakle, tvrdnja da vizuelna terapija poboljšava vizuelnu efikasnost ne može se potvrditi.”

Odrasli koji pokušavaju da poboljšaju vid počinju da koriste vežbe za oči. Još uvek nema naučnih dokaza da im te vežbe stvrno pomažu.

Nove aplikacije za vežbanje na pametnim telefonima tvrde da će pomoći odraslima da se otarase “tegli” za čitanje (Naočara). Ove aplikacije su takođe naučno neispitane, kaže Stephen N. Lipski, MD, Thomas Eie Group. Dr. Lipski je oftalmolog specijalizovan za pedijatrijsku oftalmologiju i strabizam odraslih.

Ne postoje naučni dokazi da će svaki program vežbanja očiju smanjiti ili eliminisati potrebu za pomagalima, kaže dr Lipski. Oštrina vida na blizinu se vremenom smanjuje tako da su mnogim ljudima posle četrdesete godine života za čitanje potrebne naočare za blizinu. Ovo se dešava jer vremenom očno sočivo stari i gubi elastičnost i sposobnost prilagodavanja, kaže on. Druge opcije za lečenje presbiopije uključuju kontaktna sočiva ili refraktivnu hirurgiju.

Vežbe za oči takođe su neefikasne za kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam.

Vežbanje oka može pomoći

Vežbe za oči mogu biti korisne za stanje koje se naziva insuficijencija konvergencije. Dakle kada oči ne rade zajedno dok osoba pokušava da se fokusira na obližnji objekat. Na ovaj način je teško čitati, na primjer. Vizija terapija može povećati sposobnost da oči usaglase, da deluju zajedno.

Tretman za konvergentnu insuficijenciju može uključivati “olovke za olovke”. Osoba se fokusira na malo slovo sa strane olovke dok se on približava mostu njegovog nosa. Oftalmolog može takođe preporučiti vežbe za fokusiranje očiju koje se mogu raditi na računaru.

Vežbe za oči možda neće biti odgovor za starije oči, ali postoje opcije ako imate problema sa vidom. Razgovarajte sa vašim oftalmologom o najboljem načinu da ispravite svoju viziju.

Stolica takođe igra važnu ulogu za vid. Kičma mora biti u udobnom položaju. Sedenje u krivom položaju može vam uklještiti vratne mišiće, što dovodi do slabijeg protoka krvi, a time smanjuje ishranu očiju.
Preporučljivo je svakih 30 minuta malo se udaljiti od ekrana i namjerno gledati u daljinu. Recimo kroz prozor.

Ishrana

Očima ne sme nedostajati vitamina. Jedite više hrane koja ima antioksidanse, vitamin A, C i E. Ima ih u šargarepi, spanaću, ribi, citrusima, jajima, kikirikiju, integralnom pirinču…

Zdravlju očiju najviše doprinose borovnice, bile sveže ili suve.

Ako nemate priliku da nabavite borovnice pijte sok od njih. Nađite onaj bez konzervansa i šećera. Pijte po čašu pre i posle obroka, a možete mu dodati i kašiku ribljeg ulja. U svakoj prilici umesto gaziranih pijte sok od pomorandže ili neki drugi sok bogat vitaminom A i C soka od šargarepe ili grejpfruta.

Vežbe

1. Kružite očima gore – levo – desno nekoliko puta. a zatim u obrnutom smeru. Važno je ne micati glavu. Samo oči.
2. Kružite očima gledajući prvo krajnji levi ugao gore zatim krajnji levi ugao dole, krajnji desni ugao dole i na kraju krajnji desni ugao. Ponovite nekoliko puta, zatim u suprotnom smeru. Ne mičite glavu! Možete se orijentisati prema uglovima zida koji se nalazi iza vas.
3. Gledajte ravno ispred sebe, otvorite širom oči, a zatim ih zatvorite što možete jače.

Bar jednom dnevno uradite vežbe za istezanje, koje će znatno smanjiti umor očiju.

Obloge

Ako tokom dana osetite umor očiju i otežano gledate, potražite obloge.

Vrhom punu veliku kašiku kamilice prelijte s 2 dcla vrelog mleka. Poklopljeno neka odstoji 2 – 3 minute. Prociedite, prohladite, natopite gazu i stavite na oči. Držite 15-ak minuta. Na oči nikad ne stavljajte hladne obloge.

Ispiranje

Umornim očima pomaže ispiranje. Kašiku čaja od preslice zalijte ključalom vodom. Ostavite 3 minuta. Procedite i pustite da se ohladi. Tom tečnošću ispirajte oči 3 puta na dan, uvek sveže pripremljenom.

Radna sredina utiče na oči

Brojna istraživanja potvrđuju da svakodnevno višesatno gledanje u monitor toliko napreže očno sočivo, da to dovodi do kratkovidosti, odnosno pojave minus dioptrije.
U eksperimentu nakon pet dana gledanja u monitor, ispitanicima se dioptrija pogoršala za oko –0.25. Nakon odmora, dva do tri dana, ta im se dioptrija ponovno vratila u normalu. Retki su slučajevi kada zaposleni imaju priliku da se odmore i 3 dana ne naprežu oči.

U većini slučajeva dioptrija se akumulira. Ne tempom od –0.25 tjedno, ali nakon određenog vremena postaje trajna i ne može se vratiti u normalu ni nakon odmora. Oni koji su kratkovidi postće još više.

Uzroci spuštenih kapaka:

1. 1. Spušteni kapci mogu da se razviju kada se mišić koji podiže kapak (nazvan levator mišić) isteže se i slabi tokom vremena. Što je slabiji mišić levatora, teže je držati oči potpuno otvorene.
   2. Starost nije jedini krivac za ptozou. Medicinski uslovi kao što je oštećenje oka ili oštećenje nerva mogu ostaviti gornju ivicu gornjih kapaka niže od normalnog.
   3. Dete se može roditi sa ptozom. Ovo se dešava ako se mišići levatora ne razvijaju ispravno.
   4. Neki ljudi sa ptozom stalno nagnu glavu da vide bolje.
   5. Oftalmolog može popraviti ptozu, hirurški poboljšavajući funkciju gornjeg kapka i pomažući da se podigne. Ova operacija obično se vrši u ambulantnoj proceduri.

Ako vas spušteni kapci iritiraju ili utiču na vašu viziju, razgovarajte sa oftalmologom. Popravljanje ptoze može učiniti pogled na svet jasnijim i poboljšati izglede.

Ptoza je medicinski izraz za spuštanje gornje očne vjeđe. Spuštanje gornje vjeđe može utjecati na smanjenje vidnog polja kada kapak djelomično ili u potpunosti prekriva zjenicu oka.
Kod prisutnosti ptoze pacijenti imaju poteškoće s otvaranjem očnog kapka, te najčešće podižu obrve kontrakcijama čeonog mišića kako bi bolje vidjeli. U težim slučajevima, moraju dizati kapke prstima kako bi uopće vidjeli. Djeca s ptozom mogu imati poteškoće u razvoju vida, te može doći do razvoja ambliopije (lenjog oka) ili pak do zakašnjelog razvoja vizualne sposobnosti.

Da li može bez naočara i sočiva?

Može, tvrdi više od 50 miliona osoba širom sveta. Oni su iskusili lasersku korekciju dioptrije. Tri decenije savremena oftalomologija i tehnologija nudi više mogućnosti da se dioptrija skine i koriguje. Potpuna bezbolnost procedure, visok procenat uspešnosti, interevencija od samo petnaestak minuta i veoma brz vidni oporavak, uticali su da uklanjanje dioptrije laserom postane jedna od najbolje prihvaćenih procedura.

U stručnoj medicinskoj literaturi unazad više od četvrt veka objavljeno je preko od 1000 radova u kojima je analizirana uspešnost i bezbednost procedura laserskog skidanja dioptrije, što je čini najizučavanijom procedurom u medicini.

Savremeni laseri, vođeni rukom iskusnog očnog hirurga obezbeđuju fantastičnu preciznost i pouzdanost. Danas je moguće korigovati dioptriju u rasponu od + 6.00 do – 12.00 kao i astigmatizam od 6.00 dioptrija. Više je metoda kojima se koreiguje vid. Najpoznatije su LASIK i PRK.

Svim ovim metodama se primenom lasera menja prelomna moć rožnjače i omogućava uklanjanje dioptrije i jasna slika bez nošenja naočara i kontaktnih sočiva.

O uspešnosti i bezbednosti ovog vida korekcije dioptije govori i podatak da se rutinski obavlja i na astronautima i vojnim pilotima, a oni moraju imati besprekoran vid. Postoje zanimanja gde veoma smeta nošenje naočara i kontaktnih sočiva, tako da je korekcija vida veoma poželjna, recimo kod sportista, glumaca, ronilaca…

Posle temeljite stručne provere nizom pregleda i pripreme sama intervencija traje kratko. To je obično pet minuta po oku, od toga laser radi svega par sekundi (najnoviji laseri 2 sekunde po dioptriji). Intervencija se izvodi se u kapljičnoj anesteziji, ne oseća se nikakav bol. U toku intervencije lekar razgovara s pacijentom, govori šta je sledeće što će se desiti, tako da pacijenta ništa ne može iznenaditi. Najčešće se ljudi plaše šta će se desiti ako pomere pogled u toku intervencije. Laseri poslednje generacije imaju “eye tracking” sistem koji obezbeđuje da laser na početku intervencije snimi zenicu oka i prema njenom položaju usmerava svoje zrake kompjuterskom preciznošću. Kada bi se oko i malo pomerilo u stranu laser bi prestao sa radom.

Odmah posle intervencije pacijent vidi mnogo jasnije nego pre, ali tek posle nekoliko dana vidi se puni efekat. Posle intervencije na oko se stavlja meko zaštitno kontaktno sočivo, koje lekar tek na kontrolnom pregledu skida. Odmah po završetku intervencije pacijent odlazi kući. Preporučuje se da se posle intervencije dobro odspava. Oko je blago osetljivo prvih dana i zahteva oprez da se ne protrlja, nema umivanja i pranja kose nekoliko dana, a redovno se ukapava antibiotska terapija.

Znatnoj većini ljudi odgovara laserska korekcija vida (čak i onima sa visokim dioptrijama). Hirurg može odlučiti da se intervencija ne radi kada ishod nije predvidiv ili postoji mogućnost pojave komplikacija. Koju će vrstu intervencije primeniti odlučuje lekar ne samo na osnovu vrste anomalije, stanja oka, već i na osnovu zanimanja pacijenta i kao i načina njegovog života.

Očni pregled omogućava da se utvrdi stanje oka, da se proveri oštrina vida i postoji li neko očno oboljenje. Redovni pregledi pomažu u otkrivanju problema sa očima u najranijoj fazi, jer je to prilika da se na vreme, brzo i efikasno leče.

Redovne kontrole čuvaju oči

Kada treba ići kod očnog lekara?:

• Bol u oku
• Slabiji vida
• Mutan vid
• Osećaj stranog tela
• Otok kapaka
• Sekret i krmeljanje oka
• Crvenilo
• Svrab
• Mrežicu pred okom
• “Zavesu” ili senku u vidnom polju
• Svetlace ili fleševe

Ako nemate nikakve očne tegobe ipak je nužno da idete kod oftalmologa na redovne sistematske preglede. Kada?

Deca:

• Prvi očni pregled je obavezan između treće i pete godine života. Pregled se može uraditi i ranije ukoliko pedijatar posumnja na neko očno oboljenje.
• Pre upisa u osnovnu i srednju školu obavezan je sistematski pregled koji obuhvata i pregled oftalmologa. Školska deca i adolescenti ukoliko nemaju problema sa vidom kontrolišu se svake dve godine. Redovne kontrole na tri i šest meseci imaju oni sa nekom od refrakcionih anomalija kao što su kratkovidost, dalekovidost ili astigmatizam.

Odrasli:

• Kod zdravih osoba i bez obzira što nemaju nikakvih smetnji potrebno je da se proverava vid na 5 godina od 20 do 30-te godine života. Osobe starosti između 40 i 65 godina kontrole vrše svake druge godine.
• Svake godine nakon 50. godine kod osoba koje boluju od dijabetesa, povišenog krvnog pritiska, reumatskih bolesti, bolesti štitne žlezde.
• Na pregledu, oftalmologu treba dati što iskrenije i preciznije odgovore na postavljana pitanja, posebno ako postoji i neko očno oboljenje u porodici.

Šta podrazumeva pregled očiju?

Očni pregled obuhvata pregled oštrine vida na daljinu i na blizinu, merenje očnog pritiska, pregled prednjeg dela oka (očnih kapaka, trepavica, rožnjače, dužice i staklastog tela) i zadnjeg dela oka (očnog dna).
Širenje zenica

Pacijenti često pitaju da li je obavezno širiti zenice prilikom očnog pregleda.

Širenje zenica se koristi u dijagnostičke i terapijske svrhe. Primenjuje se za utvrđivanje dioptrije posebno kod dece i adolescenata, za pregled očnog sočiva, za bolji i detaljniji pregled očnog dna, za prevenciju upale dužice. Ovaj postupak širenja zenica nije štetan. Ukoliko je potrebno, dobro je to uraditi jednom godišnje. Za dobar i temeljit pregled očnog lekara na prvom pregledu potrebno je i širenje zenica. Kod dece za određivanje dioptrije šire se zenice, jer je to načina da se ima uvid u ukupnu dioptriju koju dete ima.

Kapi za širenje zenica se ukapavaju pola sata do 45 minuta u toku pregleda i ne treba da pacijanta brine ako nakon širenja zenica ima mutan vid, naročito na blizinu i ukoliko mu smeta svetlost. Sve to prolazi za nekoliko sati ukoliko su korišćene kapi koje kratkotrajno deluju. Kod pacijanata starijih od 20 godina nije potrebno širenje zenica radi utvrđivanja dioptrije, jer oko posle puberteta gubi mogućnost velike akomodacije i tzv skrivanja ukupne dioptrije. Pregled očnog dna ukoliko pacijent ima neko drugo oboljenje kao što je povišen šećer u krvi, povišen krvni pritisak ili neko degenerativno očno oboljenje oka, zahteva širenje zenica na svakom kontrolnom pregledu.

Oči vole zdravu hranu

Mnoge namirnice blagotvorno utiču na zdravlje očiju. Minerale, vitamine, antioksidanse i druge materije koji pogoduju boljem vidu unećete zdravom hranom. Najbolja je sveža presna hrana, koštunjavo voće, mlečni prizvodi, jaja i med…

Osim medicinskih intervencija koje popravljaju vid, nešto bezbolno, zdravo i ukusno može uticati na vid. Hrana. Zaštitite oči od loših uticaja sredine, odmarajte ih kada god stignete, ne zadržavajte se puno pred računarom. Na genetske faktore ne možete uticati, ali vašim očima možete dati ono što im treba iz vredne hrane

Da se popravi vid i uspore degenerativne promene treba se odreći slatkiša, obilja mesa, belog šećera, mnogo testa i hleba. Čaj i kafu svesti na razumnu meru, a ribu i meso jesti umereno.
Važna je ishrana bogata antioksidansima, i vitaminima A, B2, E, C. Zato je dobro sušeno voće, urme, smokve, suvo grožđe, sveže pomorandže, jabuke, grožđe, trešnje, kruške, šljive, borovnice. Mogu se piti i sokovi pomorandže, borovnica, šargarepe, i grejpa kome se dodaje kašika ribjeg ulja. Gazirana pića nisu poželjna.
Od povrća se preporučuju kupus, karfiol, zelena salata, spanać, šragarepa, kelj, cvekla, luk i krompir samo pečen u ljusci.
Za bolji vid osobe koje pate od noćnog slepila treba da jednu više namirnica bogatih vitaminom A, poput teleće i juneće džigerice, plod nara, suve kajsije, masne sireve, peršun maslac, žumance, suve šljive i paradajz.

• Šargarepa: Snaga joj je u obilju beta karotena, likopena i luteina. Prvi je dobar za mrežnjaču oka i štiti je od UVA zračenja. Likopen deluje kao antioksidans i čuva oči od UVB zraka. Lutein ima izrazito jako antioksidativno delovanje protiv slobodnih radikala.
• Kajsija sadrži beta karoten i likopen i potpomažu zdravlje očiju. U telu se beta karoten pretvara u vitamin A koji se opire oksidativnom oštećenju na sočivu i sprečava degenerativne promene katarakte. Kajsija je bogata karotenoidima koji popravljaju vid.
• Jaja su važna za dobar vid. Tamnije žumance ima više nutrijenata. Jaja su bogat izvor sumpora i cisteina, dve komponente proteina glutationa koji čuva sočivo od oksidativnog oštećenja. Žumance sadrži lutein, kao i esencijalne masne kiseline, cink i B vitamine, koji pozitivno utiču na vid.
• Tamno bobičasto voće borovnice, kupine, crne ribizle i crne sorte grožđa sadrže antocijanine, koji štite i jačaju vid. Borovnice smanjuju zamor oka, sadrže i karotenoide, zeaksantin i lutein, kvercitin, rutin i rezveratol. Osim njih sadrži i selen i cink. Veoma zdravo za oči.
• Zeleno lisnato povrće sadrži obilje hranjivih materija poput kalcijuma, vitamina A, B12, C. Brokoli, spanać, zelena salata i kelj daju očima neophodne minerale i vitamine, nivo antioksidanasa u njima je izrazito velik. Štite mrežnjaču od UV zračenja i sprečavaju degeneraciju oka. Redovn obroci ovog povrća mogu smanjti probleme sa vidom i kataraktom. Najbolje bi bilo da ne prekuvate ovo povrće i iskoristite sve nutrijente na pravi način.
• Tikvice i avokado: Tikvice su siromašne kalorijama, a bogate luteinom i zeaksantinom. Avokado sadrži iste antioksidanse kao tikvice, a ima naviše luteina i sve što je očima potrebno da se zaštite od katarakte i degenerativnih bolesti oka.
• Beli i crni luk obiluju sumpornim jedinjenjima, koji potpomažu zdravlje sočiva, sprečavaju glaukom, kataraktu i degenerativne bolesti. Luk popravlja cirkulaciju oka i jača imunitet.
• Riba je odličan izvor EPA i DHA, omega 3 masnih kiselina koje su važne za zdravlje ćelija oka. Najviše ih ima u lososu, tunjevini, sardinama, bakalaru i skuši.
• Bademi, kikiriki i orasi sadrže vitamine masne kiseline važne za prevenciju katarakte.
• Paradajz obiluje likopenom, luteinom i C vitaminom.
• Citrusno voće i paprike zbog visokog sadržaja vitamina C odlični su u prevenciji katarakte i infekcija.

Pogrešan položaj očiju narodski nazivamo razrokost,a u oftalmologiji to je strabizam. Javlja se kod dece u najranijem uzrastu .Urođeni je poremećaj koji se strpljenjem i upornošću leči i ispravlja. Ova vrsta poremećaja pogađa dva do pet odsto celokupne populacije. Ako tome dodamo da je svako drugo dete koje ima razrokost i slabovido jasno je koliko je to ozbiljan problem.
Kada ima problem strabizma, mozak izabere jednu od dve ponuđenje slike istog predmeta, favorizujući jedno oko, a drugo zapostavljajući. Strabizam je pogrešan položaj očiju, to jest osoba koja je razroka nema pralelne vidne ose.

Što se pre razrokost otkrije, odnosno što je kraće njegovo trajanje rezultati lečenja su bolji. Saradnja između dva oka uspostavlja se između četvrtog i šestog meseca života i do tog perioda toleriše se periodično skretanje očiju. Svaka uočljiva razrokost na rođenju kao i periodično skretanje posle šestog meseca života zahtevaju pregled lekara koji se bavi ovom problematikom (strabologa).
Ako s epoštuje pravilo da se svako dete tri puta pregleda do polaska u školu ima veoma malo šanse da se propusti neka ozbiljniji oftalmološki problem. Idealni termini tih pregleda su do kraja prve godine, oko treće godine i pred polazak u školu.

Kako se leči

Strabizam je izlečiv, samo je pitanje na koji način i koliko je vremena potrebno za to. Da li će se to postići nošenjem odgovarajućih naočara i zatvaranje oka ili pak hirurškom intervencijom zavisi od stanja očiju pojedinca.

Urođeno bežanje oka ka nosu (konvergentna razrokost ili ezotropija), velike i stabilne veličine devijacije (veličine ugla) i sa normalnom dioptrijom, mogu se već krajem prve godine operativno lečiti.
Razrokosti koja je nastala zbog dalekovidosti (hipermetropije) može se korigovati upornim nošenjem naočara, ali to treba činiti savesno i svakodnevno, celog dana, a ne samo povremeno ili na par sati. Kod ove dece je u kasnijem uzrastu (šesnaesta do osamnaesta godina starosti i dve godine stabilne dioptrije) moguće uz pomoć dobrog refraktivnog hirurga uraditi operaciju za skidanje dioptrije kojom rešavaju i problem dioptrijskog statusa i problem razrokosti.
Kod dece čije oči povremeno skreću u stranu najbolje je sa operacijom sačekati do predškolskog uzrasta.

Pogled jednim okom

Zatvaranjem zdravog oka leči se slabovidost koja se javlja u pedeset odsto slučajeva razrokosti. Na oku koje je u razrokom položaju ne dolazi do razvoja vidne oštrine i zatvaranjem „zdravog“ oka (bolje videćeg) ono koje ima problem natera se da se koriguje. „Lenje“ oko je sinonim za slabovido oko. Kada postoji značajna dioptrija potrebno ju je korigovati pri lečenju slabovidosti.
Rezultati lečenja su odlični ako ne postoji neka organska prepreka za to.
Da bi se ova terapija efikasno ostvarila neophodna je puna saradnja roditelja, Nužno je razumevanje za dete: kada mu se zatvori oko na koje vidi dobro i ostavi se da funkcioniše sa slabovidim okom, pa se ponekad vidno hendikepira. Ova terapija zahteva upornost i deteta i roditelja, ali brzo daje dobre rezultate.

Operacija brza i efikasna

Posle neuspelih pokušaju svih mogućnosti nehirurškog lečenja ostaje operacija. Operišu se najčešće oba oka i suština je da se njime menja samo položaj očiju. To se postiže na nekoliko načina: oslabi se mišić koji je u pojačanoj akciji, ili se pojača mišić koji ima suprotnu funkciju ili se kombinuju ove dve mogućnosti. O tome odlučuje hirurg.
Intervancija se smatra rutinskom i zahteva opštu anesteziju. Dete dan posle operacije napušta stacionar bez flastera, uz odgovarajuću terapiju kapima. Uspešnost ove vrste operacija je i do 80% u jednom operativnom zahvatu.

Nekada je teško objasniti roditeljima da operacije moraju da se obave na oba oka deteta iako je jedno oko „krivo”, a drugo „pravo”. Treba oba oka namestiti. Uz strabizam gotovo uvek ide ambliopija, to jest jedno od ta dva oka, ono koje nije dobro “nanišanjeno” – slabije vidi, pa uz lečenje strabizma ide i lečenje ambliopije.
Izuzeci su operativni zahvati kod pacijenata koji su na jednom oku slabovidi ili kod pacijenata sa paralitičkim strabizmima gde se uglavnom intervencija vrši samo na jednom oku.

Veoma je važno očuvati zdravlje očiju u toku letnjih dana. To podrazumeva da se sačuvate i od letnjih infekcija i alergija, koje se često javljaju i leti.

Konjuktivitis, zapalenje sluzokože oka česta je očna bolesti, pogađa sve uzraste i može biti akutna ili hronična. U narodu se zove “crveno oko”. Različitog je intenziteta – od blage upale sa suzenjem do snažne upale koja može dovesti do oštećenja i odumiranja tkiva. Neretko je udružen sa zapalenjem rubova kapaka ili sa upalama rožnjače.

Konjuktivitis nastaje zbog virusne infekcije, raznih bakterija, alergija, zbog toplote, promaje, zagađenja vazduha i hemijskih supstanci poput kiselina i baza. Leti je kupanje u nečistim vodama posebna opasnost za infekciju oka i zapalenja.

Koji su simptomi?

Svrab, peckanje, crvenilo, otečeni kapci, osećaj stranog tela u oku, suzenje, preosetljivost na svetlost, sekret i oticanje limfnih čvorova znak su zapalenja. Može se javiti i upala sinusa, gušobolja, sekret iz nosa, kijanje, kašalj i drugi simptomi upale respiratorne sluzokože.

Nekoliko je vrsta konjunktivitisa i zahtevaju različite načine lečenja:

Virusne infekcije: simptomi su crvenilo, osećaj stranog tela u oku, vodenasti iscedak iz oka, otečeni kapci, osetljivost na svetlost, znaci kao kod prehlade (zapušen nos, bolovi u grlu itd.). Srećom ne ostavlja posledice na vid, ali ovaj oblik konjuktivitisa je veoma zarazan, pa treba voditi računa da se ne prenese na druge osobe. U blažim oblicima virusni konjunktivitis prolazi za 7 do 10 dana. Preporučuje se ispiranje oka fiziološkim rastvorom ili troprocentnom bornom kiselinom, a u težim slučajevima kada se javljaju zamućanja na rožnjači, oftalmolog daje odgovarajuće kapi.

Alergijski konjunktivitis je reakcija na alergene: polen, prašinu, životinjsku dlaku, kozmetičke preparate, a nekada ga prati i alergijska kijavica. Javlja se crvenilo, svrab, suzenje, osetljivost na svetlo, otok kapaka i mogući končasti sekret. Ako se simptomi ne povuku spontano, preporučuje se ispiranje očiju veštačkim suzama, po potrebi i kapi protiv alergije.
Hemijske supstance (kiseline i baze, sredstva za čišćenje, hlor iz bazena…) uzrokuju zapalenje sluzokože oka. Kada dođete u kontakt sa takvim supstancama potrebno je brzo i obilno isprati oko većom količinom vode, oko ostaviti otvoreno kako bi se suzama ispiralo i što pre potražiti pomoć oftalmologa.

Bakterije koje najčešće uzrokuju konjunktivitis su stafilokoke, pneumokoke i streptokoke. Izazovu crvenilo u oba oka, otok, žućast do žućkasto-zelen sekret, koji ujutru slepljuje kapke, a javljaju se i bolovi u oku. Najčešće se javlja kod dece. Leči se antibiotskim kapima, mastima za oči i rastvorom za ispiranje sekreta koji mora da preporuči oftalmolog.
Rizik za nastajanje bolesti predstavlja i nošenje kontaktnih sočiva, posebno ako se one jako dugo nose.

Saveti za osobe koje imaju konjunktivitis:

• Obavezno se obratite oftalmologu.
• Uvek dobro operite ruke pre i posle nanošenja leka za oči.
• Očne kapi i masti sme koristiti samo jedna osoba
• Vodite računa o roku trajanja i načinu upotrebe.
• Ne koristite tuđe lekove.
• Što manje dirajte područje oko očiju.
• Nemojte deliti sa drugima maramice, peškir i jastučnicu i obavezno ih menjajte svaki dan.
• Dezinfikujte površine u vašem domu koje koriste ostali ukućani, kao što su sudopera, lavabo, kvake na vratima…
• Ne koristite šminku i agresivne kozmetičke preparate.
• Nosite naočare sa zaštitinim UV faktorom, jer štite oči od spoljašnjih nečistoća i drugih štetnih uticaja.