bluesboba

Od Petnice do NASA

2011-07-15T18:33:00.002+02:00

Slobodan Milovanović je student završne godine studija Mašinskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu gde je prve dve godine završio kao najbolji student tog fakulteta sa maksimalnim prosekom ocena (10,00). Rođen je u Valjevu 1989. godine, u kom je učio specijalizovano-matematičko odeljenje Valjevske gimnazije, vodio Astronomsku grupu Društva istraživača »Vladimir Mandić – Manda« i bio angažovan u rukovodstvu Društva, a sada je aktivan kao asistent u Istraživačkoj stanici Petnica. Slobodana su interesovanja i uspeh na studijama odveli da svoju treću godinu osnovnih akademskih studija uči u Sjedinjenim Američkim Državama. Slobodan je svoja profesionalna interesovanja vodio od astrofizike, preko mašinstva, energetske efikasnosti, pa sve do primene numeričkih simulacija u nauci i inženjerstvu za šta će se najverovatnije usavršavati na master studijama. Povod za ovaj razgovor je upravo njegov povratak u Valjevo/Srbiju, nakon pune godine studija na univerzitetu UAH (University of Alabama in Huntsville).

Hantsvil je gradić u dolini reke Tenesi, na severu države Alabama. Od ostatka konzervativnog juga se razlikuje po ogromnom broju naučnih instituta i industrijskih razvojnih centara, čime je zaslužio da ga zovu srcem svemirske industrije sveta. Baš u ovom gradu je razvijena čuvena raketa Saturn V, najmoćnije svemirsko vozilo koje je čovek ikada konstruisao, koja je omogućila i prvi boravak čoveka na Mesecu krajem šezdesetih godina prošlog veka u okviru Apollo misija.

Slobodan je imao priliku da studira u ovom gradu, na univerzitetu koji je jako poznat po svom programu studija u oblasti svemirskog inženjerstva, i to upravo na tom studijskom usmerenju.

Obzirom da je i dalje mlad u inženjerstvu, predmeti koje je Slobodan pohađao bili su oni fundamentalniji, ali to nije značilo da svoje sveže stečeno znanje nije imao prilike da primeni u praksi. Grupa sa kojom je učio prenos toplote, u okviru tog predmeta, imala je zadatak i priliku da projektuje izolacioni sistem za jedan instrument koji će zaista biti poslat u svemir u toku neke od budućih misija. Slobodan kaže da su mu studije na ovom univerzitetu pomogle da otkrije svoje interesovanje ka numeričkim simulacijama, što mu je nakon završenog prvog semestra sa najvišom ocenom u klasi iz ovog predmeta, omogućilo da drugi semestar provede kao asistent u laboratoriji za numeričke metode departmana za svemirsko i vazduhoplovno inženjerstvo i mašinstvo.

Na studije u Ameriku se zaputio preko programa kulturalne razmene studenata koji se zove FORECAST Exchange. Ovaj projekat vodi međunarodna organizacija World Learning i svake godine oko 40 studenata iz Srbije i Crne Gore provede jednu punu godinu studija na nekom od univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama sa potpuno pokrivenim troškovima od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Svake godine kancelarija ove organizacije u Beogradu objavljuje konkurs za prijem nove generacije studenata na program. Zainteresovani studenti treba da popune aplikacioni formular koji sadrži podatke o relevantnim iskustvima, uspesima i ličnim osobinama. Aplikacija takođe zahteva od studenata akademske preporuke i esej, na osnovu čega se formira opšti utisak. Nakon evaluacije najuspešniji se pozivaju na intervju, i ako je sve kako treba, počinje priprema za polazak na program. Program kao primarni cilj ima razmenu kulturalnih iskustava i studenti bilo koje struke se mogu prijaviti i iskoristiti program da se akademski usavrše u jako kvalitetnom sistemu obrazovanja. Ovo je idealna prilika da se uživo oseti kako izgleda živeti na jednom univerzitetskom kampusu i biti ravnopravan sa svim ostalim studentima u drugoj sredini.

Sistem obrazovanja u Sjedinjenim Američkim Državama je izuzetan pre svega zato što je orijentisan prema potrebama studenta. Student je u ulozi mušterije i profesori daju sve od sebe da uslugu prenošenja znanja izvedu na što bolji način. »Prva razlika koju sam osetio i na koju se nije bilo baš lako navići, bili su učestali domaći zadaci koji su oduzimali u proseku oko 4 sata nedeljno po predmetu«, kaže Slobodan. Svaki od ovih domaćih zadataka se predaje profesoru i on ih pregleda i na taj način prati napredak studenta. Ukoliko profesor primeti da neko od studenata ima problema sa gradivom, toj osobi se posvećuje dodatna pažnja i na taj način niko ne zaostaje za nastavom, osim ukoliko ne pokaže lenjost ne dolazeći na časove. Naravno, za one studente koji su u stanju da olako savladaju gradivo, uvek postoje dodatni problemi ili projekti koje profesor zadaje po potrebi. »Na Univerzitetu u Beogradu nisam osećao toliki pritisak da radim tokom semestra i na kraju se sve skupljalo u završni ispit gde je bilo potrebno učiti nekoliko nedelja po ceo dan u ispitnom roku i boriti se ne samo sa gradivom, već i sa velikim stresom koji uz to ide u cilju da se postignu visoki rezultati«, dodaje Slobodan. »Završni ispit u Americi je dolazio sa dosta manje stresa i mogao je se spremiti za jedan dan ukoliko su sve obaveze tokom semestra uredno ispunjavane«.

Postoji takođe i velika razlika u tome šta se smatra važnim u inženjerskom obrazovanju. Osnovne akademske studije u Americi su usmerene ka tome da spreme što više kvalifikovanog kadra da radi u industriji na odgovarajućim pozicijama. Kao posledica toga, studenti inženjerstva nisu previše opterećeni kada je u pitanju poznavanje fundamentalnih principa i teorije, već je akcenat stavljen na praktičnu primenu tih znanja. Profesori naravno tokom svojih predavanja, kao i kod nas, izlažu sve potrebne fundamentalne principe, ali na testovima se traže praktičnije stvari, dok studenti koji pokažu fundamentalno razumevanje gradiva često bivaju vrbovani za postdiplomske studije. Po rečima Slobodana: »Rezultat svega ovoga je da veliki broj studenata u Americi ima jako ozbiljan odnos prema učenju, kao i da jako mali broj studenata ne uspeva da položi ispit. Ja lično mislim da sam sa mnogo manje stresa i frustracije uspeo da savladam mnogo više gradiva«.

Još jedna interesantna stvar je da u američkom sistemu studija, student sam sebi bira predmete koje želi da pohađa pre početka semestra. Mnogi predmeti se nude u više termina i postoje 3 semestra u toku godine (letnji semestar je skraćen i samim tim intenzivniji). Ovakav način organizovanja omogućava velikom broju studenata da za vreme studija imaju i posao, jer je lako uklopiti radno vreme sa nastavom.

Predmeti su uniformisani za sve fakultete u okviru univerziteta, što je jako korisno za studente koji nisu potpuno opredeljeni u kom smeru da razvijaju svoju karijeru. Na početku studija se jasno zna koje predmete treba student da položi da bi dobio određenu diplomu. Ne postoje dupli standardi tipa da svaki fakultet ima svoj ispit iz matematike ili nekog drugog predmeta kao što je to slučaj na Univerzitetu u Beogradu, gde su šanse da se student premesti sa jednog fakulteta na drugi i da mu se priznaju položeni ispiti jako male i zahtevaju veliko angažovanje.

»Stipendija koju sam primao tokom studija mi je omogućila da uštedim dovoljno novca da tokom raspusta posetim i poznate američke metropole i znamenitosti. Imao sam prilike da u toku mesec dana proputujem Čikago, Mineapolis, Njujork, Filadelfiju i prestonicu Vašington. Iskustva poput pogleda sa vrha Sears tornja, zime u Minesoti, šetnje Petom avenijom i Central parkom, doživljaja Kipa slobode i Linkoln Memorijala... ne mogu se lako pretočiti u reči. Bogati, ogromni američki muzeji ostavili su takođe ogroman utisak na mene. Field Museum i Adler Planetarium u Čikagu; Metropolitan, MoMA i American Museum of National History u Njujorku; Philadelphia Museum of Art u Filadelfiji; Smithsonian Museums u Vašingtonu i Space and Rocket Center u Hantsvilu, bili su riznice znanja i iskustva koje su mi omogućile da doživim sve ono o čemu sam ranije mogao samo da čitam u knjigama i časopisima«, izjavio je Slobodan.

Razumevši da univerzitet na kom je Slobodan proveo godinu, radi u jakoj sprezi sa agencijom NASA, kao i da veliki broj profesora radi na raznim projektima vezanim za svemirska istraživanja, on je imao prilike da sluša predavanja od strane jako poštovanih ljudi u tom polju, raznih astronauta, kao i visokih zvaničnika ove agencije. Univerzitet je jednom prilikom čak posetio i Nil Armstrong, prvi čovek koji je hodao Mesečevom površinom. Nekoliko projekata koje su studenti radili bili su direktno implementirani u svemirskim programima, a postojao je i plan da Slobodan prisustvuje lansiranju poslednjeg spejs-šatla iz Floride, ali je to nažalost morao da propusti jer je misija odložena za leto.

Pošto je u Ameriku otišao kao jedan od najboljih studenata Univerziteta u Beogradu, nije mu bilo teško da se prilagodi studijama u drugačijem obrazovnom sistemu. »Primetio sam da su moja fundamentalna znanja dosta ispred mojih vršnjaka na UAH, ali i da zaostajem u praktičnoj primeni znanja i opštem iskustvu u svojoj struci«, kaže Slobodan. Nakon ova dva semestra nekoliko profesora bilo je jako zadovoljno njegovim napredkom i rezultatima koje je postizao kao student, ali i kao asistent u laboratoriji, a dobio je i nezvanične ponude za povratak na postdiplomske studije na istom univerzitetu.

»Obzirom da sam u Hantsvilu proveo značajno vreme, stekao sam i dosta prijatelja. Sve je počelo druženjem sa drugim internacionalnim studentima, jer su i oni bili u istoj situaciji kao i ja, pa smo jedni drugima bili dobro došli, a kasnije se taj krug širio kako smo upoznavali nove ljude na časovima. Zbog svega ovoga logično je bilo očekivati da će rastanak biti težak kao što je i bio«, dodao je Slobodan.

Glavna obaveza po povratku u Srbiju mu je priznavanje ispita i završetak osnovnih akademskih studija na Univerzitetu u Beogradu. Za vreme studija u Americi trudio je se da ostane u kontaktu sa nadležnima na svom fakultetu i da ih izveštava o svim bitnim stvarima koje su mi se događale. Još pre svog odlaska obavio je potrebne konsultacije se profesorima o predmetima koje je trebalo da pohađa u inostranstvu da bi mu sve to bilo priznato kada se vrati. Nakon njegovog povratka, kako kaže, prodekan za nastavu Mašinskog fakulteta ga je više nego prijatno dočekao, a sa svojim mentorom već uveliko radi na svom završnom radu.

Slobodanovi budući planovi predviđaju nastavak studija na Erasmus Mundus master programu COSSE (Računarske simulacije u nauci i inženjerstvu). Ovo je udruženi program koji organizuje nekoliko evropskih univerziteta, gde u ovom konkretnom slučaju master program vodi KTH - Royal Institute of Technology u Stokholmu u saradnji sa univerzitetima u Holandiji i Nemačkoj. »Tokom prošle godine sam aplicirao na ovaj program i uslovno sam primljen na studije pod punom stipendijom. Uslov koji treba da ispunim je da u međuvremenu završim osnovne akademske studije«, obaveštava Slobodan.

»U mojim planovima za Srbiju oduvek ima mesta. Istraživačka stanica Petnica je mesto koje uvek nosim sa sobom kao najpozitivniji vrednosni simbol iz Srbije i tamo mi je uvek drago da se vratim. Sa druge strane očekujem da mogu biti angažovan na Univerzitetu u Beogradu ili na nekom od naših naučnih instituta, jer Srbija planira i gradnju novog super-računara u budućnosti. Nadam se da nedostatak Ministarstva nauke neće zakočiti sve dobre, započete planove u našoj zemlji«, poručuje Slobodan.

zahvalnošću Revija Kolubara

Dolazak Proleća

2011-03-31T17:37:00.000+02:00

Kad dođeš u bilo koji grad

2010-04-18T02:24:00.003+02:00

Kad dođeš u bilo koji grad

A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno

Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad

Ako taj grad slučajno bude Valjevo

Gde sam i ja došao

Doći ćeš putem kojim si morao doći

Koji pre tebe nije postojao

Nego se s tobom rodio

Da ideš svojim putem

I sretneš onu koju moraš sresti

Na putu kojim moraš ići

Koja je bila tvoj život

I pre nego što si je sreo

I znao da postoji

I ona i grad u koji si došao.

Kad dođeš u bilo koji grad

Odakle bilo

Iz Veljeg Dubokog ili Kolašina

Ili niotkud sasvim svejedno

Kad odeš od svoje kuće

Bilo kuda

Samo da što pre odeš

I dođeš u bilo koji grad

Recimo u Valjevo

Kad god da dođeš

Doći ćeš vrlo kasno

Jer se dugo putuje

Dok dođe u tvoj život

I tu se zauvek zaustavi

Ona koja je prema tebi krenula

Iz velike daljine

Odnekud iz Ruskog Jerusalima

Sa Kavkaza iz Pjatigorska

U kome nikad nije bila

I zvala se kako se zvala

Recimo Vera Pavladoljska

I izgledala kako je izgledala

Kako više niko na svetu ne izgleda.

Kad dođeš u bilo koji grad

A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno

Jer gradovi su uvek daleko

I u njih se dolazi iz daljine

A svako putovanje se oduži

Jer svi misle jedino o povratku

Mada povratka nema

A ko god odluči da putuje

Mora krenuti jednog dana

A kad god krene

Krenuće u ono doba

U koje uvek neko kreće od kuće

Obično u nedelju

Kad si i ti krenuo

A kad god je nedelja

Najčešće si u nekom drugom gradu

A u kojem god budeš

Recimo u Valjevu

Biće to jedini grad

U kome si oduvek bio

A čim si čuo njeno ime

I pre nego što si je sreo

Oduvek si je znao

I voleo već vekovima.

Kad dođeš u bilo koji grad

A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno

Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad

Ako taj grad slučajno bude Valjevo

Doći ćeš korakom koji dvostruko odjekuje

Tvojim i batom još nekoga

Ko s tobom putuje

I glas mu ide po vetru

U dan neobičan za to doba godine

Da ni sam nećeš biti siguran

Ni koji je to grad

Ni koji su tvoji koraci

Samo ćeš poznati onaj glas

Koji ne ide po vetru

Nego se javlja u tebi

U dan neobičan za to doba godine

Kad nije ni bilo vreme da budeš u Valjevu

U koje si došao kao neznanac

Ne znajući nikoga

Ni grad ni Veru Pavladoljsku

Ni da se zavole najviše

Oni što se znaju najmanje.

Kad dođeš u bilo koji grad

A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno

Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad

Svet će postati uspomena na nju

I neće biti ni jednog mesta na zemlji

Gde te neće sačekivati

Ni ogledala u kojem je nećeš videti

Ni plave kose koja nije njena

Ni oblaka bez njenog svilenog osmeha

Zapamtio je prostor

Gora i voda

Onakvu kakvu si je prvi put video

U bilo kojem gradu

Recimo u Valjevu

U Karađorđevoj ulici

Između Pošte i Suda

I evo nailazi ono doba godine

Ili tvoga života

Kad su sve žene ona

I nose njenu glavu

Ali ni jedna celu

A ona živi nepoznata među ljudima

Odmara se i od tebe i svoga imena

Ali ma gde živela i ma ko bila

Znaćeš da je to ona

I da ne može biti niko drugi

Jer nikog drugog na tvome svetu nema.

Kad dođeš u bilo koji grad

A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno

Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad

Recimo u Valjevo

Okružiće te deca kao svakoga pridošlicu

I u celom gradu nećeš poznavati nikoga

Jer su svi otišli

I s tim bi se nekako pomirio

Ali niko se ne vraća

Sve je gotovo a još nikoga nema

Niti ima čvrstih obećanja

Da ćemo se ponovo sresti

I to je ono što najviše zabrinjava

Pa ipak čovek nije manje nego voda

Pa voda ne umire

Niti je smrt nešto

Što se na svetu događa prvi put

I da živimo hiljade godina

Prošle bi kao jedna

Jer godine su tu da dođu i odu

Ali sve što je njino

Nije Vera Pavladoljska

Koja ti je dala što ni sama nije imala

I uvek bila pomalo u oblacima

I u njih se konačno preselila

Ali dok iko ikom čita ovu pesmu

Ona se rađa sve svilenijeg osmeha

I nema ništa sa grobljem i smrću.

Kad dođeš u bilo koji grad

A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno

Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad

Sve će ti biti odnekud poznato

Kao poljubac već davan nekome

U grad ko zna koji

Kad dođeš ko zna kad

I ko zna otkud

Iz Veljeg Dubokog ili niotkud

Sasvim svejedno

Sve će biti isto kao da nisi dolazio

I da uopšte ne postojiš

Jer proviđenje ne žuri

I ništa ne zaboravlja

I ne fali mu ni mašte ni ideja

Da sve poveže i ispuni

Kao što je pisano

Samo ti ne bi bio isti

I ništa ne bi bilo kao što jeste

Da je moglo biti kao što nije

Jer postoji samo jedan grad

I samo jedan dolazak

I samo jedan susret

I svaki je prvi i jedini

I nikad pre ni posle nije se dogodio

I svi gradovi su jedan

Delovi jednoga jedinoga grada

Grada nad gradovima

Grada koji si ti

Prema kome svi idu

Da se sretnu sa sobom

Dobro je što si došao

Da se u to uveriš

Baš u Valjevu

I sretneš Veru Pavladoljsku

A čim si je video

Oduvek si je voleo

I unapred oplakivao rastanak

Koji se zbio

Pre nego što si je sreo

Jer postoji samo jedan grad

I samo jedna žena

I jedan jedini dan

I jedna pesma nad pesmama

I jedna jedina reč

I jedan grad u kome si je čuo

I jedna usta koja su je rekla

A po svemu kako su je izgovorila

Znao si da je izgovaraju prvi put

I da možeš mirno sklopiti oči

Jer si već umro i već vaskrsnuo

I ponovilo se ono što nikad nije bilo.

Kad dođeš u bilo koji grad

A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno

Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad

Ako taj grad slučajno bude Valjevo

Gde sam i ja došao

Doći ćeš putem kojim si morao doći

Koji pre tebe nije postojao

Nego se sa tobom rodio

Da ideš svojim putem

I sretneš onu koju moraš sresti

Na putu kojim moraš ići

Koja je bila tvoj život

I pre nego što si je sreo

I znao da postoji

I ona i grad u koji si došao.

Matija Bećković

Istraživači ponovo na Durmitoru

2009-08-06T07:11:00.014+02:00

Članovi Društva istraživača "Vladimir Mandić - Manda" obeležili su 40 godina postojanja organizovanjem memorijalne akcije "Durmitor 2009".

Na akciji je učestvovalo više od 70 članova Društva istraživača, prijatelja Društva i zaljubljenika u prirodu. Učesnici su imali priliku da uživaju u lepoti Durmitora i iskuse istraživački život. 29. jula, na dan kada je, pre 40 godina, poginuo Vladimir Mandić Manda, velika grupa ljudi sa željom da oda poštu Mandi, zaputila se u Todorov do, na mesto gde je postavljena spomen ploča poginulom speleologu. Tom prilikom, prisutni su položili cveće pored spomen ploče i, nakon minuta ćutanja, čuli od učesnika speleološke ekspedicije od pre 40 godina na koji se način odigrala velika tragedija i pogibija Vladimira Mandića Mande.

Sledeći dan je iskorišćen za pohod na Bobotov Kuk (2532 m), najviši vrh Durmitora i Crne Gore. Nekoliko iskusnih članova Društva povelo je svoje grupe u celodnevnu šetnju. Grupa je stigla na vrh posle nekoliko sati pešačenja, oko 14 h, a zatim se spustila do Crnog jezera. Ovaj pohod na vrh Durmitora završen je u večernjim časovima kada se grupa umornih ali i ushićenih akcijaša vratila u kamp.

Poslednji dan, akcija je privedena kraju i nakon uobičajenih priprema za put i nekoliko sati provedenih u druženju na Žabljaku, učesnici akcije su krenuli ka Valjevu u koje su stigli iste večeri.

Fotografije sa akcije možete pogledati na webalbumu

napisala Milica Milić

Pomozite Petnici

2009-06-24T12:34:00.005+02:00

Dragi prijatelji Petnice,

Kako bismo povećali vidljivost problema sa kojim se IS Petnica susreće odlučili smo da pokrenemo online peticiju. Pored pokretanja peticije sa ciljem povećanja vidljivosti počećemo sa organizovanom promocijom sajta i peticije na http://digg.com.

Kao prvi korak zamolili bi smo sve prijatelje i saradnike Petnice da se upoznaju sa funkcionisanjem digg-a (http://en.wikipedia.org/wiki/Digg).

Pošto je za uspešnu promociju potrebna koordinisana akcija svih nas zamolili bismo smo vas da sutra 25. juna budete pri računaru na bar 10 minuta u periodu izmedju 10 i 22h i sledite instrukcije koje će te dobiti.

Ukoliko nas bude dovoljno i budemo dovoljno dobro koordinisani ovakva akcija može da dovede do opšte vidljivosti problema među svetskom internet populacijom. Ukoliko odaziv bude uspešan, pokrivenost problema uslediće u klasičnijim medijima.

Ova akcija je ranije bila planirana za danas no usled tehničkih problema, a i potreba sinhronizacije pomerena je za sutra.

Hvala svima koji sudo sada pokazali brigu za Petnicu i misle na nju.

Ministarstvo prosvete prestalo da finansira Istraživačku Stanica Petnica

2009-06-23T02:31:00.002+02:00

Ministarstvo prosvete obustavilo je finansiranje Istrazivacke stanice Petnica. Direktor te jedinstvene naučno-obrazovne ustanove za mlade na Balkanu Vigor Majic upozorava da su zbog toga dovedeni u pitanje programi koji su planirani u toku leta i napominje da je ovo prvi put za 25 godina, koliko postoji Istrazivacka stanica Petnica, da je Ministarstvo prosvete potpunio obustavilo finansiranje programa.

Ima li novca za talente?

„Ministarstvo prosvete potpunio je obustavilo finansiranje naših obrazovnih programa. Za sprovodjenje seminara, kurseva i kampova ove godine nam je potrebno 40 miliona dinara. Po važećem planu finansiranja od strane Ministarstva prosvete, očekivali smo 24 miliona, ali smo dobili nula dinara. To praktično znači da ćemo morati da prekinemo realizaciju dobrog dela programa, tako što ćemo letnje seminare i kampove, umesto krajem avgusta, okončati krajem jula, te otkazati sve ono što je planirano za jesen. Pitanje je i da li ćemo onda moći da udjemo u ciklus prijavljivanja učenika za programe sledeće godine, a tako smo radili prethodnih 25 godina”, priča direktor Istraživačke stanice Vigor Majić.

Za sprovodjenje programa u Istraživačkoj stanici za ovu godinu potrebno je 40 miliona dinara. Bez 24 miliona dinara, koliko su ocekivali od Ministarstva prosvete, prakticno bice obustavljene sve aktivnosti, a u Petnici kazu da ce potrebna sredstva morati da pronadju za odrzavanje sedam objekata u Petnici i za plate 35 zaposlenih. Vigor Majic kaze da se Istraživačka stanica Petnica nasla u apsurdnoj situaciji, jer se ovih dana privode kraju dogovori Vlade Srbije sa Evropskom investicionom bankom o nastavku gradnje i prosirenju kapaciteta stanice. „Biće zaista jako ironično ako započnemo proširenje smeštajnih kapaciteta, a u isto vreme obelodanimo da nemamo novca za programe. Ideja da treba davati pare za gradnju, a zanemariti sadržaje, na našem primeru može da pokaže svu svoju besmislenost”, konstatuje Majić.

Inace, u Petnici se svake godina odrzi oko 140 programa, seminara, kurseva i kampova, kroz koji prodje oko 2.500 daroviti ucenika i studenata iz cele Srbije i zemalja regiona.

zahvalnošću Nauka@B92

Ostvaren san mnogih studenata

2009-06-12T00:13:00.003+02:00

Valjevac Slobodan Milovanović - Boba je student prve godine Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ovih dana on je uspeo ono što je san mnogih studenata – „očistio“ je prvu godinu već u junu i to sa prosekom 10, što je i povod za razgovor sa njim.

Nakon specijalizovano-matematičkog smera u Valjevskoh gimnaziji upisao si mašinstvo, šta te je opredelilo da napraviš takav izbor?

Pre svega osoba koja voli prirodne nauke, poput mene, u našoj zemlji najčešće bira da li će se baviti fundamentalnim prirodnim naukama ili inženjerstvom. Inženjerstvo je malo popularnije jer je na ceni, dok mladi i nezreli mislimo da fakulteti fundamentalnih nauka služe za obučavanje profesora srednjih škola ili u drugoj krajnosti doktora nauka i vodećih svetskih istraživača (što se često čini da je preteško postići). Ja sam izabrao inženjerstvo iz egzistencijalnih razloga, a baš mašinstvo..? Učinilo mi se kao najbliže primenjivo uz nauku koju najviše volim – astronomiju. Takođe su na moj izbor uticala i iskustva drugih studenata, da je fakultet super organizovan i da ću za razliku od studiranja elektrotehnike (između čega sam se dvoumio) imati više slobodnog vremena, što mi je značilo jer sam želeo da dobar deo vremena provedem baveći se i astronomijom.

Koja su bila tvoja očekivanja, da li si zadovoljan kvalitetom nastave?

Očekivanja mi nisu bila velika. Nažalost, kvalitetom nastave kod nas teško je biti zadovoljan kada se osvrnemo ka univerzitetima u drugim zemljama. Imamo mi super profesore koji znaju odlično svoje predmete, ali je problem što nemamo nikakvu modernu opremu, laboratoriju i što se u to ne ulaže, već sve više i više propada. Često je jako zamorno slušati veoma dugo objašnjenje o nekom procesu, koji bi nam bio jasan istog trenutka kada bi ga mogli videti, odnosno doživeti svim čulima, a ovako često doživljen kroz teorijsku priču ostane nejasan, kao hrpa reči za naučiti i zaboraviti posle. Naravno, prisutni su tu i sitniji problemi poput neažurnosti nekih profesora, studentskih službi, ali su to problemi svih institucija sa kojima često možemo izaći sami na kraj, tako da ne bih o njima posebno pričao.

Koliko si ispita položio u junskom roku i koji ti je ispit u prvoj godini bio nateži?

Položio sam sve ispite, što je ukupno 14. U januarskom roku sam „dao“ 6, a u junskom 8. Najteži ispit mi je bio Osnove sociologije i ekonomije, zbog ogromne količine gradiva ove dve nauke sažetog u jedan semestar.

Kako izgleda studentski život jednog brucoša koji završi godinu u junu sa prosekom 10?

Ja sam iskreno od oktobra do juna prisustvovao svim predavanjima, što mi je kasnije bila ogromna olakšica pri spremanju ispita. Svidelo mi se što je fakultet organizovan tako da predavanja imamo samo od ponedeljka do petka i to isključivo od 8:00 do 13:00 časova, pa sam svaki vikend dolazio u Valjevo da se odmorim. Česti kolokvijumi su me terali da svako malo nešto pročitam, ali se to do pred završni ispit nije pretvaralo u više od 2 sata rada dnevno, dok sam završnim ispitima morao posvetiti dosta više vremena. Uspeo sam čak i da stignem da odem u Pariz na 4 dana, kao član delegacije naše zemlje na proglašenju Međunarodne godine astronomije, u čemu su mi pomogli i fakultet i naša opština. Tako da mi se život, pored vannastavnih aktivnosti, nije razlikovao mnogo od ostalih brucoša koji su „očistili“ godinu u junu, a za onaj slađi ostatak godine ćemo tek da vidimo.

Kako ti se svidja Beograd?

Beograd ne volim kao mesto u kom bih živeo i opustio se. Iako lep, jednostavno je previše neuređen i loše funkcioniše. Na neki način sam prisiljen često da budem tamo, jer tamo je univerzitet i tamo je sada celo društvo. Koristim svaku moguću priliku da dođem u Valjevo, prošetam Gradcem, provozam bicikl Povlenom i mnogo mi je lepše kada u Beograd odem samo zbog koncerta, pozorišta, predavanja, žurke ili neke druge manifestacije i vratim se opet kući nakon toga.

Tvoje aktivnosti u Istraživačkoj Stanici Petnica i Društvu istraživača?

U Istraživačima mi je već treća godina kako vodim Astronomsku grupu, a član sam iste i ujedno Društva istraživača od svoje prve godine srednje škole. Za to vreme, pored realizovanja naučno-istraživačkih i naučno-popularizacionih aktivnosti, bavio sam se i organizacionim poslovima u Upravnom odboru kluba i vođenjem projekata. Najdraži rezultat mi je vođenje ekspedicije Potpuno pomračenje Sunca 2006 godine u Antaliju (Turska), kao i osmišljavanje programa Škola astronomije za osnovce, koji živi u našem gradu već dve godine.

Sa Istraživačkom stanicom Petnica sam se upoznao u sedmom razredu 2003. godine, na po meni možda i najvažnijem programu koji Petnica realizuje, a to je Letnja Naučna Škola. To je bio moj prvi korak u nauku i uticaj koji je presudio da se bavim onim čime se danas bavim. Nakon toga, kao srednjoškolac, bio sam polaznik programa Astronomija, gde sam objavio svoj prvi naučni rad „Analiza svetlosnog zagađenja u Istraživačkoj stanici Petnica“, dok sada radim u istoj instituciji, na edukaciji novih generacija, kao mlađi saradnik na istom programu.

Ambicije za narednu godinu?

Nakon znanja i iskustva koje sam stekao bivajući student uopšte, shvatio sam da neko ko je završna godina srednje škole nikako ne može biti dovoljno zreo da izabere odgovarajući fakultet, jer jednostavno nema dovoljno informacija o tome šta je zapravo studiranje i čemu to služi. Tako da ne izabravši astronomiju kao svoj poziv iz skroz ludih i nezrelih razloga, proveo sam dosta vremena razmišljajući da li sam upisao pogrešan fakultet i onda sam odlučio da takav višak vremena zamenim studiranjem još jednog fakulteta. Tako da sada planiram da upišem i Matematički fakultet u Beogradu i smer Astrofizika.

Kako reaguju tvoji vršnjaci kada im saopštiš da si očistio godinu i sa kojim prosekom?

Oni koji me ne znaju prvo me pitaju koliko učim, a često misle i da sam lud kada čuju još i za Petnicu i Istraživače. Oni koji me znaju i znaju da na Mašinskom fakultetu može možda malo lakše da se dobije ocena, opet to ne uzimaju kao skroz uobičajeno, jer desetku niko neće olako da da, dok ostale ocene iz nekih predmeta je moguće i dobiti na neku pregovaračku veštinu ili da ne kažem na još koji način... tako da ima zaprepašćenja da baš nigde nisam pogrešio celu godinu, čak i kod mene samog. Sa druge strane, imam dosta prijatelja koji su slični studenti, tako da nemam problem od neke izolovanosti, već je to neko normalno stanje među nama i retko predmet naše priče.

Da li planiraš da ostaneš u Srbiji, Valjevu... tvoji planovi po završetku fakulteta?

U Valjevu bih najviše voleo da živim i da do kraja svog života doprinosim njegovom razvoju. Trenutno to radim kroz Istraživače trudeći se da mladi Valjevci dobiju neka znanja koja njihovi vršnjaci u drugim mestima nemaju priliku da steknu. Takođe mi je želja da doktoriram negde u inostranstvu, radi kvalitetnijeg obrazovanja, a i da bih video kako to u svetu rešavaju neke probleme sa kojima bih se ja uhvatio u koštac ovde. Voleo bih da nastavim svoj rad u Istraživačkoj stanici Petnica, jer uživam da svoja saznanja i iskustva prenosim na učenike koji su najradoznaliji i najgladniji nauke u našoj zemlji i koji će sigurno biti osnova našeg budućeg razvoja. Naravno na sve to dolazi i porodica i komforne šetnje Gradcem...

Opet bez odgovarajuće materijalne i finansijske podrške, ne samo meni, već i svim drugim studentima je jako teško da ovakve želje i ostvare. Zastareo računar, potreban teleskop, udžbenici, fensi seminar u inostranstvu, pa i novi bicikl i letovanje, samo su neki problemi koje studenti uz pomoć svojih roditelja, opštine, fakulteta, države... uspevaju da prevaziđu ili mnogo češće ne...

zahvalnošću portalu ugradu.info

Kristina Cvejanov

101 razlog zašto živeti u Valjevu

2009-06-11T01:53:00.003+02:00

Republika Srbija je izrazito centralizovana zemlja što kao posledicu ima odlazak mladih ljudi iz sredina gde su rođeni i odrasli. Dugoročno, manjim zajednicama preti ekonomsko, duhovno i kulturno osiromašenje usled nedostatka obrazovanih i kvalitetnih mladih ljudi. Grad Valjevo, kao jedan od mnogih, je takođe suočen sa ovakvim problemom.

Analizom i promovisanjem vrednosti Grada Valjeva, Društvo istraživača „Vladimir Mandić - Manda“, putem projekta „101 razlog“ želi da kod mladih ljudi stvori pozitivan i realan odnos prema zajednici kojoj pripadaju. Sa jedne strane, znajući nedostatke i prednosti svoga grada, mogu kvalitnije proceniti odluke vezane za lične i profesionalne ambicije. Sa druge strane, promovisanjem vrednosti je pokušaj da se razbiju negativne predrasude koje postoje kod mladih o svom gradu i zajednici kojoj pripadaju, a koje su zasnovane na nepoznavanju činjenica, vrednosti sredine i grada Valjeva.

Projekat „101 razlog zašto živeti u Valjevu“ nema ambiciju „ubeđivanja“ mladih ljudi o potrebi ostanka u zemlji i svom gradu stvaranjem idealizovane slike i romatičnih priča, već želju da pokrene sveopštu i kvalitetnu diskusiju o vrednostima grada Valjeva i dugoročno da doprinese pokretanju inicijativa, prvenstveno kod mladih, koje će predstavljati male korake u procesima razvijanja i unapređenja grada Valjeva. Njegov cilj je da se mladi Valjevci ponose svojim gradom i da, nevezano za mesto života i profesionalnu orjentaciju, doprinose boljitku njihovog grada svesni svih njegovih nedostataka i vrednosti.
Svoje razloge zašto živeti u Valjevu možete ostaviti na sledećem linku

http://www.istrazivaci.rs/101/form/

Wolfram Alpha

2009-05-05T23:47:00.003+02:00

Britanski naučnik Stiven Volfram, šire poznat kao tvorac programa Mathematica, održao je 28. aprila na Harvardu, u Berkmanovom centru za Internet i društvo, prvu javnu demonstraciju svoje nove Web alatke Wolfram Alpha koja će odgovarati na pitanja drugačije od Googleovog pretraživača.

Za razliku od tradicionalnih pretraživača kao što je Google, koji kao odgovor na upit prikazuju Web strane, Volframov izum nastoji da konkretno odgovori na postavljena pitanja.
„Wolfram Alpha odgovara na pitanja izvodeći složena izračunavanja, zbog čega je zovemo 'računajuća mašina znanja'“, rekao je njen izumitelj, dr Volfram. „Odgovaramo na pitanja čiji odgovori nisu eksplicitno napisani, ali se mogu izračunati.“

Wolfram Alpha čine četiri komponente. Prva služi da pripremi podatke. „Uzimamo sve vrste podataka i obrađujemo ih, proveravamo, prečiščavamo i organizujemo, delom automatski, a delom i ručno.“ Druga izvodi izračunavanja koristeći sve moguće algoritme i ogroman ali konačan broj matematičkih modela. Za ovaj deo je zadužena Mathematica ili bolje reći oko šest miliona redova programskog koda napisanih u istoimenom programskom jeziku. Treća komponenta je zadužena za lingvističku analizu. U toku pretraživanja koristi algoritme za obradu prirodnog jezika kako bi se korisnicima omogućilo da pitanja postavljaju na engleskom na isti način kako bi to činili u normalnoj konverzaciji. „Našli smo rešenje koje lako izlazi na kraj s kratkim upitima, jer smo ustanovili da korisnici vrlo brzo odustaju od opširnog pisanja i sami izbacuju nepotrebne reči“, objasno je Volfram. Četvrtom komponentom se automatizuje prikazivanje rezultata tako da se mogu shvatiti.

Wolfram Alpha neće samo dati odgovor na pitanja poput „koliko je visok Mont Everest“, već će ponuditi i čitavu stranu relevantnih informacija – sa navednim izvorima – kao što su geografska lokacija, obližnji gradovi i druge planine, zajedno s odgovarajućim grafikonima.

Prava inovacija našeg pretraživača je njegova mogućnost da stvari rešava „u letu“, rekao je Volfram. „Ukoliko zatražite da uporedi visinu Mont Everesta s dužinom mosta Golden Gejt, on će vam to izračunati. Ako ga upitate kakvo je bilo vreme u Londonu na dan kad je ubijen Kenedi, proveriće podake i ponuditi odgovor. Upitate li je za dis dur, odsviraće vam skalu. Unesete li „10 flips for four heads“ (deset bacanja za četiri glave) pogodiće da vam treba verovatnoća bacanja novčića. Ukoliko želite da saznate kad će biti sledeće pomračenje Sunca koje je vidljivo iz Čikaga ili gde se tačno nalazi međunarodna svemisrka stanica, on će to izračunati.“

„Naš cilj je da stručno znanje učinimo dostupnim svakome, svuda i u svako vreme“, rekao je Volfram. „Biće to kao kad razgovarate sa stručnjakom – Alpha će razumeti o čemu pričate, izvešće izračunavanja i prikazati rezultate.“

Wolfram Alpha je projektovan imajući na umu pre svega profesionalce i akademski svet, tako da se trenutno slabo snalazi s popularnom kulturom. Termin "50 Cent" pokazao se na testovima kao „apsolutna strava“, jer je temu o valuti pobrkao s popularnim američkim rep pevačem.
Ovo je jedan od razloga što, bar za sada, Wolfram Alpha neće biti pretnja Googleu, koji inače priprema sličnu vrstu pretraživačke mašine i prošle nedelje je predstavio jednu njenu verziju.
„Raspolažemo s izvesnom količinom informacija o popularnoj kulturi“, rekao je Volfram. „Te informacije su u izvesnonm smislu plitke za izračunavanja, tako da trenutno možemo da nađemo ko je s kim u vezi ili koliko je ko visok, ali očekujem da ćemo ubuduće imati znatno više popularnih informacija. Lingvistički će to biti pravi užas, jer ako ubacite knjige i muziku mnoga imena će se sudarati s drugim konceptima.“

Upućeni u tehnologiju smatraju da će ovaj pretraživač biti jednako važan za Web kao i Google. Predviđaju da će biti korisna alatka, ali da neće „ubiti“ Google, jer je toliko različit da se neće ni takmičiti s njim. Jedan od analitičara izjavio je nešto ranije da „Wolfram Alpha ne daje kao rezultat dokumente koji možda sadrže odgovore, kao što to čini Google, nije džinovska baza znanja, poput Wikipedije, a nije ni jezički analizator koji posle obrade upita daje odgovarajuće dokumente, kao Powerset“.

Wolfram Alpha i njegovih desetak hiljada procesora koji će raditi paralelno postaće javno dostupni kroz nekoliko nedelja na http://www.wolframalpha.com/

I posle Tesle mrak

2009-04-06T13:54:00.006+02:00

ekspedicija Poptuno pomrečenje Sunca - Antalija (Turska) 2006. godine

Celih godinu dana pripreme, stresa i jurcanja, bilo je potrebno članovima Astronomske grupe da po još jedan put organizuju ekspediciju povodom potpunog pomračenja Sunca. Ovaj put lokacija je bila znatno veći izazov, ali znajući iskustva starije generacije sa posmatranja ove grandiozne pojave u Kelebiji ’99. godine, jaka želja je povela tim da se uhvati u koštac sa organizovanjem ovakve istraživačke akcije. U pitanju je bio poznati turski grad Antalija, jedan od maloborjnih gradova koji se našao na liniji Mesečeve senke tog 29. marta 2006. godine.

Mnogo planova, mnogo ideja palih u vodu, komplikacija, lepih i tužnih trenutaka prethodilo je ekspediciji. Oprema koju nismo imali, novac koji nismo imali i strah od „ptičijeg gripa“ koji smo imali i koji nam je „uzeo“ dosta članova (roditelji nisu pustili veliki broj pomračioca zbog ove medijske zablude), činili su da svima izgleda da ekspedicija neće početi. Ali uprkos svemu devetočlana ekipa, pod vođstvom vatrenog Ognjena Jovića i neustrašivog Slobodana Milovanovića (Bobe) je krenula na ovaj dugi put, u rano jutro 29. marta 2006. godine.

Nakon 30-ak časova i kazne od 100 evra za prebrzu vožnju, Astronomi su se našli na plažama obasjanim martovskim Suncem u Antaliji. Proverili smo svoju skupocenu i neskupocenu, ali svejedno neprocenjivu opremu i opustili se do sutradan, spremni za Pomračenje. Naši projekti: Promene lokalnog magnetnog polja (Sanda Dejanić), Fotometrija (Slobodan Milovanović i Natalija Jovanović), Meteoroligija (Ivan ranković i Nenad Andrić), Astrofotografija (Ivan Milić, Ognjen Jović i Đorđe Davidović), Dokumentarno snimanje (Zoran Jeftović), bili su stvarno dobro isplanirani... bar za neke iskusne naučnike sa ozbiljnom opremom. Naime, Boba i Natalija pred posmatranje postali su svesni da njihov fotometar ne funkcioniše... Posle više rasklopljenih lažnih solarnih kalkulatora (digitrona), dižu ruke i smišljaju novi metod: fotografisaće beli papir postavljen paralelno sa Sunčevim zracima na tubus od teleskopa i pomoću softvera izvuđi informacije o intenzitetu svetla na slici (a vetar neće duvati za vreme Pomračenja uopšte i sve će stajati lepo i fiksno...). Milić i Jović zadovoljni svojim objektivima, posle test fotografisanja nisu razmišljali da bi možda dobro bilo znati malo Turskog, makar da se radniku u foto-radnji objasni da žele da razviju film, kao i da beli krug na snimku nije nastao zato što je neko zaboravio da stavi objektiv, već je to fotografija Sunca, ali nema veze, stvar je rešena na teži način...

Dan Pomračenja je osvanuo, svi spremni, veseli, orni, neki i nervozni, od ranog jutra spremamo teren za posmatranje, montiramo opremu i rešavamo problemčiće praktične prirode. Sve je kako treba, svi spremni, očekuje se trenutak prvog kontakta i... nema Pomračenja!!! Zabrinuti, zbunjeni, sa jednom mišlju uglavama (da li je moguće da smo promašili? Zar smo čak ovde došli za džabe...), pozvali smo najmudriju osobu koju poznajemo (čitati Božića) i posle zaslužene grdnje dobili informaciju o svojoj greški u računanju ukaznog vremena. Sreća bila, te su smo poranili. Nakon malog čekanja, primećen je prvi kontakt na papiru na koji je projektovan Sunčev lik. Astrofotografi su krenuli da rešetaju, meteorolozi samo cakću ili to behu njihovi instrumenti, a Đole sedi u kafiću sa svojom kamericom i kompom i kulira, dok Sanda pokušava da se orijentiše ili beše meri promene lokalnog magnetnog polja pomoću aparature sa kompasom... Vedro nebo, a Sunca sve manje.

Počinje totalitet. Svi zanemeli. Na sredini neba nalazi se crni krug iza kog se nazire belo-žuti blještavi sjaj. Na zemlji je neprirodna tama od koje hvata jeza. Pali se ulična rasveta i niko ne može da veruje. Napolju je prava noć u podne. Fascinirani članovi ekspedicije otvorenih usta jedva uspevaja da drže deo pažnje na svojim projektima. Počinje da duva vetar i temperatura se spušta za oko 5 stepeni. Oznojeni od prethodnog boravka na sunčanoj plaži, svi se tresemo od hladnoće. Pojavljuje se „dijamantski prsten“ i svi rizukujemo oštećenje vida, ali nikoga nije ni briga kada je ispred nas najmagičnija stvar koju smo ikada videli. Najfascinantnijih 3 minuta i 11 sekundi u životu koje su ovi astronomi doživeli, činili su da izreka o dolasku nečijih 5 minuta izgleda smešno (neko čak u svojoj autobiografiji kasnije prokomentarisa: „najbolja stvar posle seksa“).

Nakon svega, puni emocija, fascinirani spakivamo opremu i odlazimo da proslavimo uspešno obavljeno posmatranje, uprkos paru pokidanih filmova, neuspeloj fotometriji i ostalim problemčićima koji su nas zadesili, srećni samo zbog toga što smo imali prilike da doživimo ovako čaroban događaj.

Zahvaljujući iskusnom Džefu, Astronomi su dobili i turskog vodiča koji, neverovatno, ali ume da igra Užičko kolce i voli više Valjevsko nego Efes... Našavši se u Turskoj iskoristili smo priliku da obiđemo znamenitosti. Valjevski astronomi bili su posetioci Artemidinog hrama, Pamukala, Hijerapolisa, Plave džamije, Aja Sofije, Jedrena, Efesa, Instabula, Izmira, Kušadasija...

Bilo je svega u povratku, osim za Nenada koji je, kao i u dolasku ceo put prespavao. Fudbal na benzinskim pumpama, jedenje pašteta i ostale hrane iz konzervi na parkinzima, kao i 4000. kilometar pri dolasku u Valjevo i ekipa koja nas je nestrpljivo čekala i dočekala u „Bagdadu“, samo su neke od slika koje ćemo zauvek čuvati u svojim „Favourites“ folderima života.

I da, posle svega, rezultati projekata su bili odlični...

Zahvalnošću
časopis Istraživač
Slobodan Milovanović

Sat za našu planetu

2009-03-28T16:05:00.000+01:00

U subotu, 28. marta, će od 20:30 do 21:30 časova 2.848 gradova u 83 države u svetu biti iskuljučena svetla kako bi se doprinelo borbi protiv klimatskih promena.

Tu akciju organizuje Svetski fond za prirodu, a na sajtu te organizacije navedno je da se akciji priključilo 66 glavnih gradova i devet najpoznatijih svetskih metropola među kojima su Njujork, Rim, Sidnej, London, ali i mnogi drugi gradovi.

Učesnici te globalne akcije su lokalne i regionalne samouprave, firme i velike kompanije, pojedinci, a osnovni cilj je ušteda energije i smanjenja emisije ugljen-dioksida.

Tako će u sklopu akcije u velikim gradovima sveta na sat vremena biti ugašena dekorativna osvetljenja, milioni ljudi će sat vremena provesti na romantičnim večerama uz sveće, a stotine hiljada bilborda će biti osvetljeni samo redovnim uličnim osvetljenjem umesto nepotrebnim mnogobrojnim reflektorima.

Na sat vremena biće ugašena svetla na Ajfelovom tornju, mostu u Sidneju, Tauer bridžu u Londonu, Golden Gejt mostu u San Francisku, Koloseumu u Rimu, a mnoga druga poznata mesta širom sveta će na kratko odmoriti od svog blještavila.

U periodu od 20:30 do 21:30 časova i svetla na velikim piramidama u Gizi koje se nalaze se na listi od 829 najznačajnijih svetskih građevina biće- ugašena.

Akcija "Sat za našu planetu" pokrenuta je u Sidneju 2007. godine, kada je 2,2 miliona stanovnika tog grada u cilju borbe protiv klimatskih promena na sat vremena ugasilo sva svetla u svojim domovima i firmama.

Kampanja se ubrzo proširila i danas je jedna od najvećih svetskih inicijativa za borbu protiv klimatskih promena.

Ove godine prvi put toj akciji pridružili su se i gradovi u Srbiji, a do sada, je učešće potvrdilo više od 25 opština i gradova.

Direktorka Dunavsko-karpatskog programa Svetskog Fonda za zaštitu prirode u Srbiji Duška Dimović rekla je ranije prilikom najavljivanja akcije, da prema nekim podacima Srbija u energetskom smislu "troši" tri planete, a da akcija ima za cilj da se podigne svest građana o korišćenju resursa na svim nivoima.

Ona je rekla da je prošle godine tokom akcije u svetu ušteđeno oko 10 odsto električne energije.

U glavnom gradu Srbije, dekorativna osvetljenja će sutra uveče na sat vremena biti ugašena na Kalemegdanskoj tvrđavi, Brankovom mostu, Novom železničkom i Starom Savskom mostu, Hramu Svetom Save, Crkvi Svetog Marka, Ruskoj Crkvi, Beogradskoj Areni, ali i mnogim poslovnim objektima...

Svetla će biti ugašena u sedištu predsednika Republike na Andrićevom vencu, zgradi Vlade Srbije, ministarstava, pravosudnih organa, Palate Srbije i mnogih drugih zgrada.

Osim Beograda, akciji Svetskog fonda priključiće se i mnogi drugi gradovi u Srbiji, kao što su Novi Sad, Subotica, Niš, Kragujevac...

Oštećenje mozga

2009-03-15T19:11:00.004+01:00

Ludak je na travi,
ludak je na travi,
seća se igara i venaca maslačka i smeha, takođe,
trudi se da održi svoju ludost na stazi.

Ludak je u hodniku,
ludak je u hodniku,
novine drže svoja presavijena lica okrenuta ka podu
i svaki dan raznosač ih donosi još.

I ako brana popusti suviše rano,
i ako ne bude više prostora na brdu,
i ako ti glava eksplodira zajedno sa tamnim zaboravima,
videćemo se na tamnoj strani Meseca.

Ludak je u mojoj glavi,
ludak je u mojoj glavi,
Ti podigni oštricu, ti napravi promenu,
Ti me preuredi da budem pametan i svestan,
Ti zaključaj vrata i baci ključ,
Nekoga ima u mojoj glavi, a to nisam ja.

I ako iz oblaka pukne grom u tvoje uho,
Ti ćeš vikati, ali izgledaće kao da te niko ne čuje,
i ako bend, u kom si, počne da svira drugačiju melodiju,
videćemo se na tamnoj strani Meseca.

Beograd je sistem

2009-03-14T13:39:00.003+01:00

U Beogradu je nedavno pokrenut jedan vrlo zanimljiv projekat koji bi mogao postati mnogo više od neobične postavke za popularizaciju nauke. Reč je o inicijativi za postavljanje modela Sunčevog sistema u razmeri Beograda, simbolično nazvanoj “Beograd je sistem”.

Budući da se o ovom projektu već izvesno vreme svuda piše i govori, za brojne građane koji pokazuju interesovanje da se u njega uključe ili o njemu više saznaju, od pre nekoliko dana su otvorene i stranice na internet adresi www.beogradjesistem.rs.

Ova originalna ideja bi mogla postati jedan od stubova novog identiteta prestonice. Solarni modeli raznih veličina postoje u mnogim svetskim gradovima, pa tako i u Zagrebu, ali nijedan drugi grad u svetu nije pokušao da postavi model Sunčevog sistema svoje veličine.

Kako smatraju autori inicijative, Beograd se kroz ovakvu trajnu postavku može identifikovati tako što će svoj životni prostor poistovetiti sa Sunčevim sistemom, što ima izuzetan turistički i simoblički potencijal.

Umanjeni model solarnog sistema bi se zapanjujuće tačno poklopio sa Beogradom. Svaku planetu i veće satelite bi predstavljale metalne kugle, postavljene na više gradskih lokacija tako da njihova veličina precizno odgovara odnosu dimenzija stvarnih planeta, a rastojanja pravim kosmičkim udaljenostima.

Na beogradskom Ušću nalazilo bi se Sunce prečnika šest metara, a na stotinak metara od njega metalne kuglice koje bi predstavljale unutrašnje planete Merkur i Veneru. Na Kalemegdanu bi se nalazili Zemlja, Mars bi bio u Donjem gradu, Jupiter čak na Vračarskom platou, Saturn na Adi Ciganliji, Uran u Surčinu, a Neptun u Pančevu.

Projekat su osmislili naučnici iz Laboratorije za primenu računara u nauci na Institutu za fiziku u Zemunu, jednoj od vodećih naučnoistraživačkih ustanova u Srbiji, gde se realizuje rekordan broj projekata finansiranih iz evropskih fondova. Kako najavljuju iz ove ustanove, projekat ne zahteva nikakva naročita finansijska sredstva, tako da njegova realizacija građane neće koštati, a može trajno da izmeni lik prestonice i unese u Srbiju novi optimizam.

Projektu se već pridružilo više astronoma, fizičara, programera, arhitekata, slikara i fotografa, a autori ideje pozivaju i sve ostale građane da se uključe u “Beograd je sistem”.

Petnički radovi izloženi u Beogradu

2009-02-27T22:28:00.006+01:00

U sredu, 25. februara 2009. godine, u 12 časova otvorena je Izložba radova sa VII Konferencije polaznika Istraživačke stanice Petnica “Korak u nauku”. Prezentovane su glavne aktivnosti ISP tokom 2008. godine. Izložba će biti otvorena do 7. marta od 9 do 17 časova u Galeriji Narodne banke Srbije, na beogradskom Trgu Slavija.

Izložbu je podržao Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja, a domaćin izložbe je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.

Konferencija “Korak u nauku” je jedina pan-disciplinarna naučna konferencija za srednjoškolce u Evropi. Osnovni cilj Konferencije je da bude prirodan završetak celogodišnjeg programa u Istraživalkoj stanici Petnica što je, naravno, i prilika za promovisanje rada pojedinih programa Stanice, kao i petničkog obrazovnog modela u celini. Za same polaznike to je dragocena prilika da osete atmosferu naučnog skupa i iskuse proces javnog predstavljanja svojih rezultata.

Na ovoj VII Konferenciji predstavljeno je 65 radova od 95 autora koji su učestvovali na različitim programima u ISP gde su samostalno realizovali istraživački projekat u nekoj od petnaest naučnih disciplina.

Škola astronomije

2009-02-23T23:26:00.003+01:00

Astronomska grupa Društva istraživača "Vladimir Mandić - Manda" u saradnji sa Narodnim muzejem Valjevo u Međunarodnoj godini astronomije organizuje edukativni program za učenike završnih razreda valjevskih osnovnih škola pod nazivom Škola astronomije.

Program će biti realizovan kroz predavanja koja će biti održana u ugodnom ambijentu planetarijuma Narodnog muzeja Valjevo (danas poznatijem kao kafeu muzeja), svake subote od 18 časova, počevši od 28. februara 2009. godine.

Predavanja su koncipirana tako da nadoknade nedostatak astronomije kao predmeta u školama koji vršnjaci naših mladih Valjevaca širom razvijenog sveta već uveliko izučavaju, a sa druge strane da budu interaktivna i zanimljiva. Polaznici Škole astronomije će se upoznati sa temama poput aktivnost Sunca, evolucija zvezda, elektro-magnetni talas, galaksija, crna rupa, planete, mala tela Sunčevog sistema... Predavači koji će gostovati su naši iskusni profesionalni i amaterski astronomi, studenti astronomije i astrofizike, saradnici Istraživačke stanice Petnica sa programa Astronomija i članovi Astronomske grupe Društva istraživača.

Porgram Škole astronomije biće praćen astronomskim posmatranjima, projekcijama edukativnih filmova i prezentacijama modernog astronomskog softvera. Učenici će nakon završetka programa imati priliku da nastave aktivno da se bave ovom naukom u Astronomskoj grupi Društva istraživača.

Vaistinu poznati brendovi

2009-02-05T12:52:00.012+01:00

Moj drugar Nenad Andrić, nedavno mi je poslao jedan paketić slika prema kom nisam ostao ravnodušan, pa sam odlučio da ga podelim. Zapravo u pitanju su logoi poznatih brendova, prepravljeni prema njihovom istinskom imidžu. Sumnjam da bi će iko smeti da upotrebi neki od ovih, a verujem da bi autor bio rad da pokloni autorska prava.

Ne zalećite se u kupovini moćne tehnike ovog giganta, jer će Vas logo ove firme dok uživate u kvalitetnom zvuku, slici, moći hlađenja, pranja, sušenja ili čemu već podsećati na Vaš život.

Ne zaboravite i skrivenu poruku jednog uveliko proslavljenog.

Kada je zdrava hrana u pitanju, onda ni plata nije potrebna.

Ni naši brendovi nisu u zaostatku u ovoj novoj disciplini.

Mnogi su osetili ovo i na svojoj koži.

Ima i onih prehrambenih...

... a i državnih...

Nadam se da ste uživali...

Lastine karte za desetku u indeksu tek od 9 sati

2009-01-26T11:26:00.004+01:00

Čuveni marketinški trik koji su iz preduzeća "Lasta" na sav glas objavili ovih dana, da studenti za svaku desetku u svom indeksu mogu dobiti besplatnu kartu (čak povratnu) za Beograd, neverovatan je kao što i zvuči. Ne dešava se prvi put u našoj zemlji, pa i gradu Valjevu, obmana ovakve vrste. Narod je navikao da bude obmanut, a onaj ko računa da je tako, njemu se isplati i da profitira na tome.

Naime, jednom našem sugrađaninu, odličnom studentu, jutros nije pomoglo ni 6 desetki u indeksu koje je dobio u protekle dve nedelje, da ne plati povratnu kartu do Beograda po ceni od 600 dinara. Kako to sad? Možda će se pitati i oni na odgovornim pozicijama u ovom preduzeću, dok budu čitali ovaj tekst, ali velika je verovatnoća i da to već odlično znaju.

Student je planirao, kao što je informisan, da će, autobusom za Beograd koji iz Valjeva kreće u 06:45, stići da reši preostale obaveze na fakultetu, bez potrebe da u Beograd krene veče ranije. Došao je na šalter za prodaju karata, na kom je stajao mali plakat koji je saopštavao da studenti za desetku mogu putovati besplatno, i ponovo pitao za isti autobus i dobio potvrdan odgovor. Dakle autobus je išao na vreme. Kada je student upitao za kartu za desetku u indeksu, gospođa sa šaltera je odgovorila, takođe potvrdno i tražila indeks na uvid. Student joj je dao indeks, službenica ga je prelistala i odgovorila samo: "600 dinara", na šta se student našao u čudu, upitavši za famoznu besplatnu kartu. Gospođa ga je pitala onda da li ima desetku neku (iako je prethodno prelistala indeks), a on joj je odgovorio da ih ima 6, od čega su 4 u prošloj nedelji dobijene. Nakon toga gospođa je slegla ramenima i rekla: "Eh, pa ne mogu ti to dati ja...", uputivši da se takva karta može dobiti u turističkoj agenciji, tek nakon 9h. Student, nemavši rešenje u tom trenutku, morao je da izabere jedinu ponuđenu opciju i da kupi kartu.

Nepotpuna informacija koja je raširena u javnosti oštetila je u ovom slučaju studenta, a trebalo je da bude povlastica. Na kraju će još ispasti da je ovo super način za zaradu, jednostavno obmanuti nekoga i onda ga pred svršenim činom naterati da plati punu cenu.

Tako da studenti, ukoliko žele da koristite ovu "pogodnost", moraju planirati turističko putovanje u Beograd (uzeti kartu u turističkoj agenciji), poučeni ovim iskustvom, par dana ranije nego što planiraju da krenu na put, a druga opcija je čuveni Beovoz, koji iako potpuno nepouzdan, bar ne košta mnogo.

Proglašenje Međunarodne godine astronomije u Parizu

2009-01-21T21:12:00.010+01:00

Kao što i naslov kaže 2009. godina je proglašena od strane UNESCO-a za Međunarodnu godinu astronomije, a ceremonija svečanog proglašenja održana je u Parizu od 15. do 16. januara 2009. godine. O ovome pišem zato što sam se na toj ceremoniji našao, baš u Parizu, i ja. Našu državu predstavljali su Nikola Božić, kao predsednik Nacionalnog organizacionog odbora za Međunarodnu godinu astronomije u Srbiji, a moj prijatelj iz Istraživačke stanice Petnica, Andrej Obuljen i moja malenkost, kao izabrani studenti.

Program koji je održan u UNESCO zgradi, tik pored Ajfelovog tornja, uglavnom se sastojao od predavanja koja su održana od strane ličnosti koje su bitno doprinele napredku astronomije. Tako su u svečanoj sali, nakon dobrodošlice direktora UNESCO-a, predsednice Međunarodne astronomske unije, predsednika firme Thales Alenia Space i pozdrava ministara Francuske i drugih važnih ličnosti, počele prezentacije astronomije od ranih početaka, pa do današnjih dana. Od predavanja sa naslovima "Neba naše planete", "Prvi astronomi", "Astronomija kod Maja", "Islamska astronomija", preko onih "Od Galileja do Ajnštajna", "Istraživanje Sunčevog sistema", "Ekstrasolarne planete", pa sve do naslova "Pozadinsko kosmičko zračenje", "Potraga za

vanzemaljskim životom", "Paralelni univerzumi", "Pulsari", "Planetarne nebule", "Supernove", "Masivne crne rupe". Takođe je bilo predavanja o svemirskim misijama koje je čovečanstvo obavilo i koje planira da realizuje u cilju daljeg istraživanja kosmosa. Sva predavanja su održana od strane vrhunskih stručnjaka u svojim oblastima, pa smo imali priliku da slušamo i Nobelovce, poput Roberta Vilsona (Robert Wilson), Žoselin Bel Burnel (Jocelyn Bell Burnell), kojoj je svet dao Nobelovu nagradu, ali ne i Nobelov komitet.

Pored predavanja bilo je programa kao što su uživo praćenje rezultata najvećeg zemaljskog radio teleskopa e-VLBI (koji je zapravo ujedinjenje velikih radio teleskopa na 6 kontinenata u Međunarodnoj godini astronomije), za vreme dvadesetčetvoročasovnog snimanja jednog kosmičkog izvora, a za studente je organizovana i poseta Pariskoj observatoriji.

U pauzama bili smo zasuti marketinškim materijalima raznih firmi (ESA, NASA, Thales Alenia Space...), među kojima se moglo naći svega, od golf loptica sa logoima Međunarodne godine astronomije, preko livenih znački, lentikulara, pa do sfernih displeja koji su na interaktivan način prikazivali informacije o raznim sfernim objektima u Sunčevom sistemu i specijalizovanih teleskopa. Jak utisak na mene je ostavio gospodin koji se zove Johan Kepler (Johannes Kepler),

čak mu je i na identifikacionoj kartici ime pisalo, tako da sam siguran da se nisam prevario. Lepo smo proćaskali, a iskoristili smo priliku i da se slikamo.

Takođe smo bili očarani predavanjem Žoselin Bel, gospođe koja je otkrila pulsare. Demonstrirala je Doplerov efekat kod signala primljenog od dvojnog sistema pulsara, vrteći pištući, kuhinjski alarm na konopcu. To je trebalo videti... tako složen sistem, objašnjen tako da ga i dete može razumeti... savršen predavač.

Gospodin Andre Brahik (Andre Brahic), otkrivač Neptunovih prstenova između ostalog, a sada član fotografskog tima letelice Kasini (Cassini Imaging Team), pored jako brzog i efikasnog predavanja (gde je prevodilac odustao od svog posla), napravio je odličnu šalu. Rekao je da kada ga pitaju za svoju sliku, on nudi čuvenu fotografiju pomračenja Sunca Saturnom, jer se na njoj, između ostalog vidi i Zemlja kao mala tačkica, a pošto je u doba kada je fotografija napravljena Francuska bila okrenuta ka kameri, i on je dakle na toj slici, čiji je i autor ujedno.

Ceremonija koja je trajala samo 2 dana ubrzo se približila kraju. Završnica zajedničkim fotografisanjem, koktelom i kulutrnim događajem, odnosno koncertom Kronos kvarteta i UNESCO hora, pod imenom "Sun Rings" je bila potpuno primerena ovakvom događaju. Na kraju krajeva, slobodno vreme sam uspeo da iskoristim za druženje i povezivanje sa studentima koji su prisustvovali ceremoniji iz drugih zemalja. Razmenili smo ideje i sada ostaje da realizujemo planirane projekte Međunarodne godine astronomije u našim zemljama.

Zahvaljujem se Istraživačkoj stanici Petnica, Rotari klubu Valjevo, gradu Valjevu i Mašinskom fakultetu Univerziteta Beograd za podršku

Fotografije sa ovog grandioznog događaja možete pogledati na mom webalbumu

Posmatranje meteorskog roja Kvadrantidi

2009-01-09T00:00:00.003+01:00

Članovi Astronomske grupe Društva istraživača "Vladimir Mandić - Manda" iz Valjeva su od 2. do 5. januara organizovali prvu naučno-istraživačku akciju u ovoj Međunarodnoj godini astronomije. Akcija je realizovana radi posmatranja meteorskog roja Kvadrantidi u planinarskom domu na Debelom Brdu. Oko dvadeset učesnika, zajedno sa novim članovima koji su se u rad grupe uključili preko projekta Big Bang iskoristili su priliku da posmatraju ovaj prvi prirodni ovogodišnji vatromet. Na akciji je realizovana obuka posmatrača meteora i održana su predavanja o pomenutom meteorskom roju.

Dve noći su bile potpuno oblačne, pa stoga posmatranje nije bilo moguće. Treća noć je bila iznenađujuće vedra i iskorišćena je da se uradi vizuelno posmatranje (u 2:00), koje nije moglo da traje duže od 65 minuta, zbog temperature od -16 stepeni. Za to vreme Astronomi su zabeležili oko 20 meteora, od kojih je oko 40% pripadalo meteorskom roju Kvadrantidi.

Vedri delovi noći su iskorišćeni i za testiranje novog fotoaparata Astronomske grupe (Canon 400D), pa imate priliku i da vidite par rezultata. Nažalost snimanje meteora fotoaparatom članovi grupe nisu još u mogućnosti da obavljaju, dok ne budu posedovali daljinski okidač, koji je u planu skorije nabavke. Stoga se ovakvi rezultati mogu očekivati na leto.

Fotografije boljeg kvaliteta možete pogledati na web albumu Astronomske grupe

Analiza svetlosnog zagađenja u Istraživačkoj stanici Petnica

2008-12-11T17:13:00.009+01:00

Projekat koji sam tokom prethodne godine radio, Analiza svetlosnog zagađenja u Istraživačkoj stanici Petnica, na programu Astronomija, pomenute institucije, prezentovan je na ovogodišnjoj konferenciji naučnih radova Korak u nauku.

mapa svetlosnog zagađenja IS Petnica

Obrađeni su rezultati analize svetlosnog zagađenja u kampusu Istraživačke stanice Petnica (ISP). Predložena je najpogodnija pozicija za noćna posmatranja, a identifikovani su i veštački izvori svetlosti koji najviše doprinose svetlosnom zagađenju. Analiza svetlosnog zagađenja urađena je na osnovu merenja osvetljenosti noćnog neba na različitim tačkama širom kampusa pomoću instrumenta Sky Quality Meter. Rezultat je predstavljen u vidu šeme kampusa ISP sa izofotama dobijenim interpolacijom na osnovu merenja, a najpogodnije mesto za noćna astronomska posmatranja je istočno od Stare škole u dvorištu ISP.

Korak u nauku

2008-11-26T19:30:00.007+01:00

Polaznici programa u Istraživačkoj stanici Petnica kod Valjeva, učesnici su konferencije "Korak u nauku" koja je otvorena u toj ustanovi za rad sa talentovanim đacima i studentima.
Otvarajući Konferenciju, ministar za nauku i tehnološki razvoj Srbije, Božidar Đelić je obećao dalju finansijsku pomoć Istraživačkoj stanici Petnica.

Đelić je rekao da "biografije onih koji su već prošli kroz Petnicu, a koji su rasuti po svetu od SAD i Japana do Brazila, potvrđuju opravdanost postojanja te naučne ustanove za mlade".
Ministar je današnjim generacijama "mladih petničkih istraživača" poželeo da ostanu da žive i rade u Srbiji.Sedma konferencija "Korak u nauku" okupila je 95 učesnika koji su predstavili 65 originalnih naučnih projekata u formi profesionalnih naučno-istraživačkih radova, rezultat njihovog rada tokom 2008. godine.

Projekti mladih petničkih istraživača tematski pokrivaju širok spektar naučnih oblasti u okviru društvenih i prirodnih nauka, a kriterijumi za prihvatanje radova bili su strogi i zahtevni.
U petak i subotu, 28. i 29. novembra, tokom čitavog dana, učesnici konferencije izlagali su radove u nekoliko paralelnih sesija.

Tradicionalni skup mladih istraživača "Korak u nauku" predstavlja završni deo godišnjeg ciklusa seminara, kurseva i kampova koje IS "Petnica" organizuje za srednjoškolce.
Tokom 25 godina kroz Petnicu je prošlo oko 25.000 đaka, studenata i profesora iz Srbije i zemalja regiona.

Na tebi je da otkriješ svemir

2008-10-26T20:57:00.021+01:00

Članovi Nacionalnog organizacionog odbora su pregledali svih 6 pristiglih radova na konkurs "Na tebi je da otkriješ svemir". Izabrana su dva, po mišljenju žirija, najbolja rada. Pobednik konkursa je Slobodan Milovanović (student I godine Mašinskog fakulteta u Beogradu) sa esejom "Posmatrati zvezdu padalicu", a drugoplasirani je Andrej Obuljen (student II godine Matematičkog fakulteta - smer astrofizika u Beogradu). Njih dvojica su stekli pravo da prisustvuju Ceremoniji svečanog proglašenja Međunarodne Godine Astronomije, u Parizu u januaru 2009. Žiri je imao tezak posao jer su radovi i ostalih autora bili jako kvalitetni i zato svi oni zaslužuju pohvalu.

Posmatrati zvezdu padalicu

...Zima je, ledi mi se dah. Stežem vreću u kojoj ležim, tako da što bolje smanjim otvore što puštaju unutra hladan vazduh, koji me tera da drhtim. Vreća je skroz vlažna spolja. Uspevam da sakrijem od hladnoće sve delove tela osim očiju i ništa me neće naterati da odem u topli dom, sem izlaska Sunca. Još jedan je proleteo! Mislim da je Leonid, dok mi oči prate unazad trag sjajnog meteora. U mrklom mraku, osvetljen samo zvezdanim nebom, na papirić slepo pišem „L -2“.

Vreme prolazi, a ništa se ne dešava. Iščekujući još jednu zvezdu padalicu prelećem očima preko svoda, na kom jedva uspevam da raspoznam sazvežđa, dok mi duboki izdisaji stvaraju kratkotrajnu maglu u vidnom polju. Ne sećam se kad je nebo bilo ovako kristalno prozirno, a znam da svaki put na zimskoj vedrini to pomislim. Odjednom me prekida glas: „Vreme, 02:45“ i opet na svoj urolani papirić, u toplini vreće, zapisujem vreme i nastavljam da čekam širom otvorenih očiju.

Svaki čas proleću, u svim bojama, različitim pravcima, svetli, tamni, dugi, kratki... pravi vatromet. Jedan je čak zasvetleo ljubičasto, razbacujući varnice i nastavljajući svoj put još jedan sekund u žuto-zelenoj boji... naravno sporadik. Drugi je bio toliko sjajan da je posle toga i njegov trag ostao da svetli čitavih 15 sekundi, bledeći lagano u tamu. A treći...

Na severu zvezde se gase od horizonta ka meni? To je oblak. Počinjem da strahujem da će posmatranje biti završeno pre vremena i nadam se da je dovoljno mali da lagano proleti ostvaljajući što veći deo neba vedar, kako bih ugledao makar još jednu. Srećom, vetar prestaje da duva i sivi oblak se zadržava na svojoj poziciji.

Istok polako postaje plavlji i svestan sam da će uskoro jutro. Oči mi se sklapaju same, a pažnju mi u budno stanje vraćaju samo uzvici: „Stop“ i „Vreme...“, ali na kraju potpuno padam u slatki san u toploti svoje vreće za spavanje...

Bila je to fascinantna posmatračka noć, razmišljam. Da su me bar probudili ranije, možda i ne bih nazebao ovoliko, ali mi to i nije toliko važno. Posle druge, dnevne ture spavanja u toploj sobi planinarskog doma, obrađujući rezultate posmatranja, prisećam se svake padalice, dok njene podatke prepisujem u formular sa papirića od sinoć.

Uskoro će mrak, stežem zube od nervoze, nadajući se da će posle večere nebo biti opet vedro. Iščekujem sledeću zvezdu padalicu kao da je nikad nisam video i znam da će kad je budem video, želja koju ću zamisliti biti da vidim samo još jednu.

Zima je, ledi mi se dah, stežem vreću...

Slobodan Milovanović

zahvalnošću Društva Astronoma Srbije

Jeti na Himalajima

2008-10-21T13:42:00.007+02:00

Grupa japanskih alpinista i avanturista saopštila je da je otkrila otiske stopa mitskog bića Jeti (Yeti) za koje se veruje da živi u vrhovima Himalaja između Nepala i Tibeta.

"Otisci su dugi oko 20 centimetara i slični su otiscima ljudskog bića", izjavio je Jošiteru Takahaši, šef "Japanskog Jeti programa" po povratku u nepalsku prestonicu Katmandu.

Takahaši i njegovih sedam kolega vratili su se iz treće misije potrage za legendarnim bićem na vrhu Dolagiri IV (7.661 metara nadmorske visine). Oni, međutim, nisu uspeli da snime samog Jetija, što je i bio cilj njihove avanture.

"Već godinama odlazimo na Himalaje i u stanju smo da razlikujemo otiske koje u snegu ostavljaju medvedi, jeleni lopatari, vukovi ili snežni leopardi. Ono što smo videli i snimili uopšte nije ličilo na njihove otiske", izjavio je on.

"Ubeđeni smo da Jeti postoji. Nakon otisaka stopa koje smo otkrili i svih priča koje smo čuli od lokalnih žitelja, sigurni smo da nije u pitanju samo mašta", izjavio je Takahaši.

Iako je Jeti nepalska reč i znači "prljavi snežni čovek", tragovi tog legendarnog čudovišta su nalaženi i u Kini, Sibiru i Severnoj Americi gde je nazivan "Veliko stopalo" (Big foot).

To mitsko stvorenje, pola čovek, pola majmun, već decenijama razbuktava maštu avanturista, pre svega zapadnih. U decembru 2007. godine jedna američka televizijska ekipa vratila se sa padina Everesta, između Nepala i Tibeta, objavivši da je pronašla tragove Jetija.
U izveštajima svih dosadašnjih očevidaca, Jeti je opisan kao ogromno, dlakavo, majmunoliko stvorenje, sa crtama lica bliskim čovečijim, iza kojeg se širi neprijatan miris. Komunicira, navodno, zvižducima i neobičnim roptanjem.

zahvalnošću B92

Alkohol smanjuje mozak

2008-10-15T18:41:00.007+02:00

Umereno konzumiranje alkohola možda je dobro za zdravlje srca, ali istraživanje obavljeno na koledžu Velzli (Wellesley), u američkoj saveznoj državi Masačusets (Massachusetts), pokazuje da nema takvo dejstvo i na mozak.

Istraživanje je pokazalo da što više neko pije, to se njegov mozak više smanjuje.
Dosad je bilo poznato da se mozak smanjuje s godinama - kako napreduju kognitivni problemi i eventualna demencija, tako ima sve više oštećenja bele moždane mase i mozak je sve manji.

Vođa istraživanja Kerol En Pol (Carol Ann Paul) i njene kolege s koledža Velzli su, polazeći od uvreženog mišljenja da umerena količina pića pomaže mentalne funkcije i smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti, želeli da na uzorku od 1 839 muškaraca i žena ispitaju i odnos između zapremine mozga i konzumiranja alkohola.

Svim ispitanicima je skenirana glava, što je istraživačima dalo mogućnost da proračunaju ukupan volumen mozga, uzimajući u obzir i veličinu glave.

Ispitanici su razvrstani u pet grupa: na apstinente, one koji su nekada pili, one koji malo piju (jednu do sedam čaša alkoholnog pića nedeljno), one koji umereno piju (osam do četrnaest čaša nedeljno) i one koji mnogo piju (više od 14 čaša alkoholnog pića nedeljno).

Ispostavilo se da je ukupna moždana masa bila utoliko manja ukoliko je ispitanik više pio, a ta veza je bila još izrazitija kod žena nego kod muškaraca.

"Organizam žena brže apsorbuje alkohol od muškog organizma, pa su generalno gledano one ranjivije na efekte alkohola nego muškarci", naglašavaju američki istraživači.

Oni ističu da su, upak, potrebna dodatna istraživanja da bi se utvrdilo da li manja zapremina mozga utiče na funkcionisanje ljudi.

zahvalnošću B92

Pad asteroida

2008-10-06T23:04:00.007+02:00

7. oktobra . godine u 02:43 UT asteroid 2008 TC3 je pogodio Zemlju i eksplodirao u atmosferi iznad severnog Sudana. Tom prilikom oslobođena je energija između 1,1 i 2,1 kilotona. Pretežan deo asteroida se istopio i ispario tokom prolaska kroz atmosferu naše planete, dok su na tlo pali samo komadići asteroidnog materijala.
Ovo je zapravo demant ranijih izveštaja po kojima je asteroid pod oštrim uglom udario u gonje slojeve atmosfere i odbio se od nje u međuplanetarni prostor.

Novinske agencije prenele su više slučajeva da su piloti putničkih aviona primetili bljesak u trenutku udara asteroida u atmosferu.

Asteroid je inače spadao u E klasu. To je dosta retka klasa asteroida koju karakteriše velik albedo, odnosno moć refleksije svetlosti. Prečnik asteroida je procenjen na oko tri metra.

zahvalnošću Astronomskog magazina