Kolekcija

NARODNA POREĐENJA

2026-04-18T23:12:00.001+02:00

NARODNA POREĐENJA:

- Al' ga lomi, k'o fića prirubnicu.

- Zajeban je k'o kratko ćebe..

- Nevina k'o goblen.

- Vrišti k'o kad sestra ženi brata.

- Trese se k'o FAP u leru.

- Mirna k'o rezervni točak.

- Omastio bi' je k'o čvarak tepsiju.

- Loži se k'o baba na ratluk.

- Smrdi mu u sobi k'o da su se mufloni parili.

- Šta se primaš k'o baba na penziju?

- Ala sisa k'o bolesnik pomorandžu.

- Pun k'o pampers pelena.

- Al' ga šmrče k'o astmatičar inhalator.

- Stisnuo ga k'o siroma' sarmu.

- Propao si k'o žeton.

- Al' si razbacan k'o đubre po njivi.

- Nema te k'o gaća u pornićima.

- Šta si se zagubio k'o Pinokio u kubik drva.

- Cvili k'o uštipak u tiganju.

- Uprpio se k'o kurva pred ispoved.

- Ućutao se k'o krmak u kukuruzu.

- Razvalio ga k'o buldožer straćaru.

- Isek'o se siroma' k'o burek za ovde.

- Napalio se k'o dabar na metar drva.

- Osušio se k'o sunđer za vreme školskog raspusta.

- Drhti k'o zečica na parenju.

- Zinuo k'o konobarski novčanik.

- Napunio se k'o špajz pred slavu.

- Otekao k'o pčelarski pripravnik.

- Navalio k'o penzos na šalter.

- Raširio se k'o petnaest do tri.

- Šta stenješ k'o jugo na uzbrdici.

DESET MALIH PARIZERA

2026-04-18T23:09:00.000+02:00

DESET MALIH PARIZERA

Deset malih parizera.

Prvi s Zero kolom

progutala Brnaba,

eno je pod stolom.

Devet malih parizera,

al već jedan fali...

Po podu se previja

lažni doktor Mali.

Osam malih parizera

svi za cenu bolju.

Eno Toma Mona

grli WC šolju!

Sedam malih parizera.

Đuka jedan sljuljo,

nije ga ni osetio,

samo se zaljuljo.

Šest malih parizera.

Gangulin je red,

proguto ga, otrčao,

pade "unered"

Pet malih parizera...

Dačić sada mljacka,

al eno ga odmah -

na klonji se klacka.

Četri mala parizera

u Skupštinu stiže.

Eno ga Jovanov,

ko svinja podriže.

Tri mala parizera.

U deliću trena

jedan zguto Palma,

pa sluša Šopena.

Dva mala parizera.

Orlić jedan žvaće,

zapušio nos,

napunio gaće.

Jedan mali parizer

ostao za Vođu,

Vođa pije šampanjac.

Nek ga sami glođu!

Rekli su...67

2026-02-19T13:15:00.002+01:00

1. Zapamtite, od svih rana, neizlečive susamo one koje zadaje jezik, pogled, podsmeh i prezrenje. (Onore de Balzak)

2. Ako ono što je rečeno nije jezično ispravno, onda gubi svoje izvorno značenje. Ako ono što kažemo nije ono što smo mislili reći, onda će ono što bi trebalo učiniti ostati neučinjeno. (Konfučije)

3. Čuđenje je ključ koji otključava nove svetove. (Hugo Prat)

4. Život je putovanje, a ne odredište. (Hugo Prat)

5. Hrabrost nije odsustvo straha, već spremnost da se njim suočimo. (Hugo Prat)

6. Ponos nema nijedno drugo odelo da se pokaže osim ponosa. (Vilijam Šekspir)

7. Ako u današnje vreme niste zbunjeni, jednostavno ne razmišljate jasno. (Piter Justinov)

8. Ako otvorimo svađu između prošlosti i sadašnjosti, otkrićemo da smo izgubili budućnost. (Vinston Čerčil)

9. Lav i tele će ležati zajedno, ali tele neće mnogo spavati. (Vudi Alen)

10. U mačjoj savršenoj eleganciji i superiornoj samodovoljnosti video sam simbol savršene lepote i laskave bezličnosti samog sveta, objektivno sagledanog. U njenoj nemoj mističnosti leži sve čudesno i fascinantno nepoznatog. (Hauard Lavkraft)

11. U drevna vremena, mačke su obožavane poput božanstava i to ni danas nisu zaboravile. (Teri Pračet)

12. Razuman se hrani da živi, a lud živi samo da se hrani i goji. (Meša Selimović)

13. Jedini način da očuvate zdravlje jeste da jedete šta ne želite, pijete šta ne volite i činite stvari koje radije ne biste. (Mark Tven)

14. Sve što jedem neki lekar je proglasio smrtonosnim otrovom, a sve što ne jedem je proglašeno neophodnim za život. Ali ja, eto, živim i dalje. (Džordž Bernard Šo)

15. Pisanje je slično lovu: krenete pre zore u planinu ne znajući da li će se, kad se uveče budete vraćali kući, štogod naći u vašem torbaku. ( Ivo Andrić)

16. Dobrota je jezik koji gluvi čuju i slepi vide. ( Mark Tven)

17. Bolje je biti lep nego dobar, ali je bolje biti dobar nego ružan. (Oskar Vajld)

18. Neverovatna je zabluda da je lepota isto što i dobrota. (Lav Tolstoj)

19. Ideali koji su osvetlili moj put i uvek iznova mi dali hrabrost da se suočim sa životom jesu dobrota, lepota i istina. (Albert Ajnštajn)

20. Ko misli da je srećan, on je zaista srećan.(Jovan Dučić)

21. Ima ljudi koji se više raduju tuđoj nesreći nego svojoj sreći. (Branislav Nušić)

22. Ko ima sreće u kartama, nema je u ljubavi. Da, a ko nema sreće u ljubavi, nema je ni u čemu.(Đorđe Balašević)

23. Sreća uvek izgleda malo dok je držimo u rukama, ali ako je pustimo, odmah ćemo saznati koliko je velika i dragocena. (Maksim Gorki)

24. Bajke su istinite ne zato što nam govore da zmajevi postoje, već zato što nam govore da se zmajevi mogu pobediti. (Nil Gejmen)

25. Danas je najtužnije to što nauka brže prikuplja znanje nego što društvo prikuplja pamet. (Isak Asimov)

26. Samoobrazovanje je jedina vrsta obrazovanja. Svrha školovanja je da olakša samoobrazovanje.

27. Ako u tome ne uspe, onda ničemu i ne služi. (Isak Asimov)

28. Kad se rodoljublje počne smatrati glupošću, onda više nije bezbedno biti inteligentan. (Isak Asimov)

29. U životu se, za razliku od šaha, igra nastavlja i pošto se otkrije gubitnik. (Isak Asimov)

30. Nacije ne postoje. Postoji samo čovečanstvo. (Isak Asimov)

31. U Sjedinjenim Američkim Državama se oduvek neguje kult neznanja. Antiintelektualizam se probija kroz naš politički i kulturni život pothranjen lažnom predstavom da demokratija znači da je moje neznanje podjednako značajno kao tvoje znanje. (Isak Asimov)

32. Pokeraš započinje partiju rasporedivši karte na najpovoljniji način. Naučnik radi to isto sa zaključcima do kojih je došao. (Isak Asimov)

33. Definicija istinske ljubavi – gradivne jedinice sveta – izmiče onima koji je nikad nisu iskusili, a nepotrebna je onima koji jesu. (Isak Asimov)

34. Najuzbudljivije reči koje se mogu čuti u nauci nisu „Znao sam!” ni „Eureika!”, nego „Ovde mi je nešto sumnjivo”. (Isak Asimov)

35. Kad ljudima kažeš da se ozonski omotač istanjio, da se šume nemilice seku, da nivo mora raste, da se gušimo u prenaseljenosti i zagađenju, da nam prete nuklearni ratovi, oni zevnu, slegnu ramenima i legnu da odremaju. A kad im kažeš da su Marsovci sleteli, oni zavrište i rastrče se unaokolo. (Isak Asimov)

36. Glupost je, nesumnjivo, u osnovi svakog poroka i zločina. (Jovan Dučić)

37. Glupak ima preimućstvo nad pametnim jer je zadovoljan samim sobom. (Napoleon I Bonaparta)

38. Kad god čovek učini glupost, to je iz otmenih razloga. (Oskar Vajld)

39. Mladost je sretno doba u kome čovjek počinje da vjeruje u sebe, a još nije prestao da vjeruje drugima. (Ivo Andrić)

40. Ko god je neoprezan sa istinom u malim stvarima, ne može mu se verovati u važnim stvarima. (Albert Ajnštajn)

41. Budi ljubazan prema svima, ali intiman samo sa nekolicinom, a njih dobro iskušaj pre nego što im pokloniš svoje poverenje. (Džordž Vašington)

42. Budim se svako jutro u devet sati. Zgrabim jutarnje novine i pogledam stranicu sa umrlicama. Ukoliko nisam na njima, ustanem. (Bendžamin Frenklin)

43. Neko je jednom rekao da imam lice za radio i glas za novine. (Džeri Springer)

44. One novine u zemlji koje su najglasnije vikale protiv mene zbog diktature prve bi opravdale početke diktature nekog drugog. (Frenklin D. Ruzvel)

45. Iskreno, uprkos mom užasu prema štampi, voleo bih da ustanem iz groba svakih deset godina i odem da kupim nekoliko novina. (Luis Bunjuel)

46. Četvore neprijateljske novine su strašnije od hiljadu bajoneta. (Napoleon Bonaparta)

47. Čovek koji ništa ne čita obrazovaniji je od čoveka koji čita samo novine. (Tomas Džeferson)

48. Ponos nema nijedno drugo ogledalo da se pokaže osim ponosa. (Vilijam Šekspir)

49. Ponos je poslednji porok kojeg dobar čovek treba da se oslobodi. (Benžamin Frenklin)

50. Ko upravlja prošlošću, određuje budućnost. Ko upravlja sadašnjošću, određuje prošlost. (Džordž Orvel)

51. Ako u današnje vreme niste zbunjeni, jednostavno ne razmišljate jasno. (Piter Justinov)

52. Promena je zakon života. A ko gleda samo u prošlost ili sadašnjost, sigurno će propustiti budućnost. (Džon F. Kenedi)

53. Politika je za sadašnjost, ali jednačina je za večnost. (Albert Ajnštajn)

54. Ako otvorimo svađu između prošlosti i sadašnjosti, otkrićemo da smo izgubili budućnost. (Vinston Čerčil)

55. Ne pitajte me ko je na mene uticao. Lava čini jagnjad koju je svario, a ja čitam celog života. (Šarl de Gol)

56. Ponekad sam lisica, a ponekad lav. Tajna vladavine leži u tome da se zna kada biti jedno ili drugo. (Napoleon Bonaparta)

57. Lav i tele će ležati zajedno, ali tele neće mnogo spavati. (Vudi Alen)

58. Proučavaj prošlost ako hoćeš da predvidiš budućnost. (Konfučije)

59. Ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost. Ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost. (Džordž Orvel)

60. U kočijama prošlosti nikud ne možete da odete.( Maksim Gorki)

61. Stalno posmatram kolika je neosetljivost osetljivih ljudi prema osetljivosti njihovih bližnjih.( Ivo Andrić)

62. Uvek ima nešto smešno u vezi s osećanjima osoba koje si prestao da voliš.( Oskar Vajld)

63. Svako naše saznanje počinje osećanjima.( Leonardo da Vinči)

64. Nemati teret prošlosti na sebi, u tome je sreća mladosti; teret prošlosti nositi na sebi, u tome je bogatstvo zrelosti.

65. Zašto prošlost ne sahrani samu sebe, umesto što sedi čekajući da je sadašnjost obožava?

66. Nisu vremena čupava, to brkovi vire iz prošlosti.

67. Tvoja osećanja su ono što te čini čovekom. Čak i loša imaju svrhu. Nemoj ih potiskivati. Ako ih ignorišeš, ona samo postanu glasnija i ljuća.

68. Lepo je kad razum vlada osećanjima, ali nije lepo kad su osećanja u službi razuma.

69. Mi znamo toliko mnogo, a osećamo tako malo. U svakom slučaju, imamo premalo onih osećanja iz kojih se rađa dobar život.

70. Poput velikih dela, duboka osećanja znače uvek više nego što govore.

71. Svet je tragedija onima koji osećaju, ali je komedija onima koji razmišljaju.

72. Nikad se ne izvinjavaj što si pokazao osećanja. Seti se da, kad to radiš, izvinjavaš se za istinu.

73. Ono što misliš pripada svima, a ono što osećaš pripada tebi.

74. Mi ćemo meriti osećanja, ne poput mladih, po oduševljenju i strasti, već po snazi i postojanosti.

75. Pokazuje se da je osećanje živa majka celokupnog duhovnog života.

76. Svi mi isuviše živimo od onoga što je prošlo i zbog toga srljamo u prošlost.

77. Prošlost je kao odsečena noga, može da zasvrbi, ali je počešati više ne možeš.

78. Čovek se može obmanjivati prošlošću kao i budućnošću.

79. Bolje je živeti jedan dan kao lav nego sto godina kao ovca.

80. Samo u umetnosti će lav leći sa jagnjetom, a ruža rasti bez trnja.

81. Lav trči najbrže kada je gladan.

82. Više se plašim vojske od sto ovaca koju predvodi lav nego vojske od sto lavova koju predvodi ovca.

83. Lav koji oponaša drugog lava brzo postane majmun.

84. Svaki pas je lav kod kuće

85. Lav radi samo kada je gladan; kada se nahrani, grabljivac i plen žive mirno zajedno.

86. Čovek ne živi samo svoj život kao pojedinac već i, svesno ili nesvesno, život svoje epohe i svojih savremenika.

87. Ovo će uskoro biti prošlost i nikad se više vratiti ne može.

88. Prava velikodušnost prema budućnosti leži u davanju svega sadašnjosti.

89. Juče je prošlost, sutra je budućnost, ali danas je poklon. Zato se zove sadašnjost

90. Prošlost je iza, učite iz nje. Budućnost je ispred, pripremite se za nju. Sadašnjost je ovde, živite je.

91. Mi živimo između dva neprobojna oblaka: mogućnosti da se zaboravi šta je bilo i nesigurnosti u ono što će biti

92. Budućnost utiče na sadašnjost podjednako kao i prošlost.

93. Ponos, uvek siguran glas budala.

94. Ponos je precenjivanje sebe, čemu je razlog samoljublje.

95. Pusti ponos neka ide prvi, sramota će ići za njim.

96. Ljudi koji su nesrećni, kao i oni koji pate od nesanice, na to su uvek ponosni.

97. Ponos je svet koji raste u đavoljem vrtu.

98. Ponos se javlja pred propadanje.

99. Prirodno je da čovek ima ponos u sebi, ali je komično pokazati ga drugima.

100. Ponos ne oseća hladnoću.

101. Postoji paradoks u ponosu: on čini neke ljude smešnima, a druge sprečava da to postanu.

102. Budi ponosan na sebe i vrline koje imaš, a ne na svoje pretke.

103. Načelno, ponos stoji iza svih velikih grešaka

104. Ne razumem kako čista ruka može da dodirne novine, a da ne dobije grčeve gađenja.

105. Italija dvadesetih godina, Nemačka tridesetih, Istočna Nemačka pedesetih, Čehoslovačka šezdesetih, latinoameričke diktature sedamdesetih, Kina osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka - sve diktature i potencijalni diktatori ciljaju novine i novinare.

106. Beda prodaje novine.

107. Mi se retko poveravamo onima koji su bolji od nas.

108. U srcu svakog tiranina na kraju uvek izbije onaj otrov - da ne može da veruje prijatelju.

109. Kada dođe nepoverenje, ljubav odlazi.

110. Biti pouzdan je pohvalnije nego biti voljen.

111. Koja samoća je samotnija od nepoverenja?

112. Poverenje je temelj društva. Gde nema istine, ne može biti ni poverenja, a gde nema poverenja, ne može biti društva.

113. Neka me Bog zaštiti od onih kojima verujem, a ja ću se zaštititi od onih kojima ne verujem.

114. Ako nemaš poverenja u ljude, život ti postane nemoguć.

115. Veruj sebi. Znaćeš kako da živiš.

116. Postoji samo jedan način da se glupacima pokaže koliko su nerazumni, a to je da se s njima ne razgovara.

117. Drugima pokazuju put oni koji iza sebe ne uviđaju staze.

118. Glupaci - oni koji ne misle kao mi.

119. Čovek koji se ničemu ne čudi živi u stanju tuposti i gluposti.

120. Duhovitom čoveku je nelagodno u društvu glupaka.

121. Budala je idiot koji nije napravio karijeru.

122. Ko je gluplji, sretniji je.

123. Učeni glupak je gluplji od glupaka neznalice.

124. Delanje neće uvek doneti sreću, ali sreća sigurno neće doći bez delanja

125. Ako sreću ne sretneš, nećeš je ni stići.

126. I skromna sreća takođe je sreća. Bolja je koliba od slame u kojoj se od srca smeju nego palata od mermera u kojoj svi plaču.

127. Dva neprijatelja ljudske sreće jesu bol i dosada.

128. Sreća nije slučajna; a nije ni nešto što treba da želite. Sreća je nešto što sami stvarate.

129. Nijedan lek ne leči ono što sreća ne bi mogla.

130. Uspeh je dobiti ono što želimo. Sreća je želeti ono što dobijemo.

131. Sve u čemu ste dobri doprinosi sreći.

132. Dobro se dobrim vraća.

133. Ako čovek veruje u tuđu dobrotu, to je samo dokaz da i sam poseduje tu osobinu.

134. Dobrota govori šapatom, zlo se oglašava vikom.

135. Dobru čoveku sve dobro stoji.

136. Čini dobro, dobrome se nadaj. Čini loše, još gorem se nadaj.

137. Istina, lepota i dobrota krase isto lice.

138. Dobrota se, kao i žito, množi sejanjem.

139. Dobra dela se čine u tišini.

140. Ponos je cvet koji raste u đavoljem vrtu.

141. Puti ponos neka ide prvi, sramota će ići za njim

142. Ponos je precenjivanje sebe, čemu je razlog samoljublje

143. Prirodno je da čovek ima ponos u sebi, ali je komično pokazivati ga drugima

144. Postoji paradoks u ponosu: on čini neke ljude smešnima, a druge sprečava da to postanu.

145. Mačke biraju nas, mi ih ne posedujemo.

146. Mački je do igre, a mišu do plača.

147. Ni za devet života nećeš znati o svojoj mački onoliko koliko ona zna o tebi.

148. Mačke postoje kako bi opovrgle dogmu kako je sve stvoreno da bi služilo čoveku.

149. Kada mački nešto narediš, ona tu naredbu prosledi svom repu.

150. Kakav si na jelu, takav si na delu.

151. Kad si najbolji u jelu i piću, ne možeš biti najbolji više ni u čemu drugome.

152. Najopasnija hrana je torta. Svadbena.

153. Novčić će vas odvesti do podzemne železnice, ali beli luk će vam osigurati slobodno sedište.

154. Onome ko umire od gladi ne treba nauka, već hrana.

155. Bog daje hranu svim pticama, ali im je ne baca u gnezdo.

156. Jesti je jedan od četiri cilja čovekova; koja su ostala tri, nisam saznao nikada.

157. Šta god da je otac bolesti, majka joj je loša ishrana.

158. Naslikani hleb ne može se pojesti

159. List bele hartije na stolu, pre no se otisnem pisati, u isto vreme obeshrabruje me i draži.

160. Najprijatniji način da se ignoriše život jeste pisanje književnosti.

161. Ko hoće miran život, bolje da ne piše ništa.

162. Sve što čovek napiše svojim rukama i svojim umom ulazi u istu onu kategoriju večnosti u kojoj obitavaju vreme i prostor.

163. Pisati je prosto. Od dve rečenice izaberi kraću, od dve reči — jednostavniju, od dva opisa — onaj jasniji, a od dva izdavača biraj onog koji ti umesto pisma pošalje telegram.

164. Devojke, ne udajte se ni za pisce ni za naučnike! I pisanje i naučni rad izraz su čistog egoizma.

165. Kad bi anđeli počeli da pišu, bilo bi nemoguće čitati njihove napise (osim ako niste pali anđeli), rajski besprekorna čistota nespojiva je sa spisateljskim nadahnućem.

166. Pisanje je kao kopanje rupe: što dublje kopaš, više vode nalaziš.

167. U zavisnosti od puta kojim krene, pisanje može biti sramota, razvrat, poljoprivredni rad, zanat, umetnost i vrlina.

168. O putu više saznaš kad njime pođeš nego od svih uputstava i opisa na svetu.

169. Ako ne znaš kud si pošao, tamo će te odvesti bilo koji put.

170. Da je steći ko što reći, svi bi bogati bili.

171. Svako časno dobro polako kaplje, nečasno obilno pritiče, ali malo i pravedno, bolje je nego mnogo, a zlo.

172. Niko nije poražen dok poraz nije prihvaćen kao stvarnost.

173. Visoke zakletve ukazuju na niske laži.

174. Savremeno društvo ima dva morala: jedan koji propoveda, a ne drži ga se i drugi kojega se drži, a ne propoveda ga.

175. Bolje je sa dobrim i krasti, nego sa zlim se moliti.

176. Bolje crveno lice, nego crn obraz.

177. Ljudi su mnogo moralniji nego što misle, a daleko nemoralniji nego što to mogu zamisliti.

178. Dobrota i oproštaj stvaraju nezahvalnike.

179. Ko oprašta zločin postaje saučesnik u njemu.

180. Opraštanje ne menja prošlost, ali obogaćuje budućnost.

181. Učenje je uvek pobuna. Svaki delić nove otkrivene istine je revolucionaran u odnosu na ono u šta se verovalo ranije.

182. Pobuna nije plemenita sama po sebi, već po onome što traži.

183. Što je veći protivnik, to je veća pobeda.

184. Možeš da gledaš u sliku cele nedelje i da nikad više ne pomisliš na nju. Možeš da pogledaš .sliku na sekundu i da razmišljaš o njoj celog života.

185. Originalna zamisao je ono što je jedinstveno, a ne sam predmet.

186. U slikarstvu morate da pružite ideju istine sredstvima laži.

187. Slikarstvo je nema poezija, a poezija je slikarstvo koje govori.

188. Mnoge slike su s pravom obešene

189. Točku koji škripi nije uvek neophodno podmazivanje. Ponekad mora da se zameni.

190. Čovek koji je izmislio točak bio je idiot. A genije je onaj koji je izmislio ostala tri.

191. Sreća prati hrabre.

192. Ništa više uplašenom čoveku ne daje hrabrost kao tuđi strah.

193. Hrabrima se nikad ništa ne događa.

194. Kakav bi bio život da nemamo hrabrosti da pokušamo bilo šta?

195. Tajna života počiva u hrabrosti.

196. Pamćenje je pisar duše.

197. Blagoslov je kada se sećanje smešta u srce, a ne u mozak.

198. Čista savest je obično znak slabog pamćenja.

199. Žene i slonovi nikad ne zaboravljaju.

200. Dobro zdravlje i loše pamćenje glavni su sastojci sreće.

Klišei iz filmova

2026-02-05T10:42:00.002+01:00

JOJ, FILMOVI ILI: BOLJE I KOJI MINUT KRAĆI FILM NEGO KLIŠE ZA KLIŠEOM

- Žena je u 90% slučajeva našminkana i ne odriče se šminke ni u najtežim trenucima (dok npr. žali za tek preminulim detetom, partnerom i sl). 

- Koliko god svet bio razoren - depilacija je i dalje stvar koja se podrazumeva. Nećeš videti ženu s brčićima i dlakama pod pazuhom, da si bog, a i obrijani i podšišani muškarci u takvim filmovima - bode oči!

- Skoro u svakom filmu katastrofe, posebno nervira čista, nepoderana odeća i obuća. 

- Opet neka katastrofa - sve pusto, sve je stalo sa radom, fabrike, prodavnice, sve je porušeno, ali paklica cigareta je tu.

- Sve prekriveno snegom i ledom - ljudi u tankim jaknicama, bez kape i šala.

- Bliski ljudi (braća, sestre, najbolji prijatelji), posle izuzetno traumatičnih događaja u kojima su učestvovali, ili kada se vide posle dužeg vremena, nikad se ne zagrle.

- Čak i kad se ljudi grle na filmu, sve češće ćete videti da pritom odmiču glave jedni od drugih.

- Svi bi uradili sve za bivše partnere. A- ha, kako da ne!

- Svi su i dalje emotivno uzurpirani osobom iz srednje škole, osećaji su uvek tu, jednako snažni kao i pre trideset godina. 

- Emotivni partneri se uvek nadrkaju kada onaj drugi koji je policajac ili detektiv, mora na posao, obavezno uz prebacivanje na konto porodice koja je na prvom mestu. Hellllooooou! To mu je posao, znali ste to i kad ste ušli u vezu.

- Zatvoreni u kupatilu, koji pokušavaju da pobegnu kroz prozor koji je uvek zaglavljen! Jebote, živiš u tom prostoru, valjda znaš da je prozor zaglavljen. I onda cimaju, udaraju, a staklo neprobojno. Neispravna brava, nema para za popravku. I u svakoj drugoj kući je staklo neprobojno. Pre neki dan gledam nebulozni film u kom žena u punoj kući svega i svačega ne uzima nikakav oštar predmet (noževe joj je manijak sklonio, ali su tu i dalje viljuške i kojekakvi oštri delovi escajga) da se odbrani, već neku glupost, ne znam ni šta je. U tom fatalnom kupatilu, ona ruku obavija peškirom da se ne povredi dok razbija staklo (opet neprobojno, za koje valjda zna da je neprobojno?) i sva se krivi, udarajući, a ispod prozorčeta komoda sa ogromnom keramičkom, četvrtastom posudom, oštrih ivica, u kojoj je sveća! Uzmi svećnjak, glupačo! Pa, bar to sklonite da gledalac ne vidi!

- Na krevet svi ležu u obući! To me posebno nervira. Mesto u kom higijena mora biti na nivou, a stavljaš na njega cipele koje su svašta donele na đonovima...

- U običnoj, prosečnoj kući svi sve čuju ili niko ništa ne čuje. U jednoj sobi osoba vrišti, druga, u prostoriji do nje, uz kao pojačan tv, ništa ne čuje. Pa čak i da je pojačan tv, majku mu, zašto je toliko pojačan? Kao da su svi nagluvi. U nekim scenama nema uopšte zvuka koji bi bio opravdanje što druga osoba ništa ne čuje. Bokte, kod nas komšija preko puta ulice povisi ton i čuješ ga kao da ti sedi u kući.

- Progonjeni likovi uvek lupaju po staklu zapomažući, iako mogu da ga razbiju, šapuću umesto da urlaju iz sveg glasa. 

- oni koji ne žele da budu primećeni kako uhode nekoga samo se, kad ta osoba krene u njihovom smeru, onako spuste niz sedišta kao da ih ona neće skontati. Pa, jebote, i sa 50 m se vidi da neko sedi u kolima

- Makljanje u kadru, ali svi tabaju protivnika uredno jedan po jedan, umesto da napadnu sa svih strana. Jedan čeka i gleda dok mu saborca lemače. 

- Jedan udarac i odmah je nokaut, iako je akter udaren, recimo, u koleno. Kad negativac padne, retko kad ustaje, leži kao fudbaler na onoj livadi, ovaj, igralištu.

- Kola! Jebote, pogotovo u američkim filmovima - vidiš lik situiran, vozi super kola, ali neće da upale kad treba!

- Na putu je nekome, navodno, pokvaren auto i zaustavlja automobil koji dolazi, a lik u njemu umesto da produži i pozove policiju ili vučnu službu da dođu ne mesto havarije - jer pustopoljina, ili šumetina okolo i još - stranac je to, ili uz to je i mrkli mrak, a ovaj nabio kapuljaču i sl. - ne, ovaj se zaustavlja i zna se šta mu se desi - s razlogom!

- "Kad smo kod auta i parkiranja u američkim filmovima. Vozi glavni junak po ulicama, New Yorka, L.A, San Francisca, Chicaga...
dogodi se frka i odmah skrene na parking. Poznavatelji situacija, kažu kako nema teoretske šanse za parkiranje i to, pogotovo, u dnevnoj varijanti. Da ne spominjem o razgovoru vozača sa suputnicima za vrijeme vožnje, gdje se, maltene, igraju skrivača ili puste da auto sam vozi"  Robert Čajsa 

- Žene koje, uvek, nakon što prenoće kod muškarca, ujutro oblače njegovu košulju ili majicu. Gde je tvoja odeća, zaboga?

- Šolje iz kojih se pije kafa, a vidiš da su prazne.

- Uzmu burgerčić ili sendvič prečnika 7-8 cm, uzmu zalogajčić, ali žvaču kao da su ga celog strpali u usta.

- I kakvo je to povrće uz obroke? Samo grašak ili šargarepa iz konzerve ili tek blanširano. Gde je kuvana boranija, kuvan grašak, slatki kupus, turšija? A domaćin/domaćica se kao potrudili, sve pljušte medalje i pehari uz hvalospeve porodice ili prijatelja...

- Onaj ekspres lonac što pišti, tu je čak i usred noći, u mrklom mraku, u kuhinji u koju obično neko provaljuje.

- I svi noću piju čaj - ja bih ustajala zbog pišanja deset puta do jutra!

- Detektivi kad izvade onu značku - kao da svi znamo kako treba da izgleda legitimacija FBI agenta. Toliko je brzo sklone, da ni ime ne možeš da im pročitaš.

- Gde ste bili tog i tog dana pre par godina, meseci, dana? Ja ne znam da li se nešto desilo pre dva dana ili dva meseca. A tek šta sam jela i koliko je sati bilo kad se nešto desilo...

- Zaboravio si ko si i šta si, ali znaš i dalje gde ti je kuća i redovno odlaziš na posao i tačno znaš šta da radiš.

- I svi lepi. Što bi Radovan III rekao "I ovi njihovi glumci baš leeeepi, a ne k'o ovi naši, brkati, nosati!". Toliko su svi lepi da mi je već muka od tih kastinga. 

- Kad vidim glumce koji nisu po PS-u iliti po tim određenim standardima lepote i zgodnosti, uvek se pitam kako je izgledala audicija za te glumce i kako su bile napisane reference kojima su odgovarali. 

- Vojnici ili policajci, detektivi i sl. koji su prošli rigoroznu obuku, kada roštiljaju iz oružja, obavezno pucaju oko protivnika i on im pobegne.

- Nikad mi neće biti jasno zašto nenaoružanog negativca (ili naoružanog nožem ili sl.) koji više nema gde, policajci ubiju, umesto da ga gađaju u nogu, ruke i sl. Ne - odmah u srce ili glavu, dok manijaka kog savladaju, redovno ostave da samo tako leži, pa se ovaj podigne i nastavlja da ubija.

- Žrtva se već na trećem koraku saplete, padne i ne ustaje, jebote, ne ustaje, nego se vuče ko crevo, cvili, prevrće se sa jednog kuka na drugi, pokušava da ustane, pa opet poljubi pod, odguruje se nogama unatraške.
Kakva je to lomljava organa u telu kad se od običnog posrtanja ponaša kao da je doživela tešku saobraćajku? Je l' joj noga slomljena, ruka? Nije, jer se, tobož', pokušava podići - da je slomljeno nešto, ne bi mrdnula dupetom. 

- Horori u kojima glavni lik obavezno pati od nekakvih halucinacija ili naznaka mentalne bolesti - da bi se u filmu opravdali natprirodni događaji. 
TO JE HOROR FILM I NEKA SE DEŠAVA ŠTA GOD TREBA DA SE DEŠAVA - ŠTA SE KOJI MOJ SKRIVATE IZA ISPARENJA U KUĆI ILI PSIHOZE? SAMO NEK JE STRAŠNO I KRVAVO!

- Ne, nisu svi sa naočarama pametni i nisu svi gojazni ljudi dragi, duhoviti i dobri. Isto važi i za likove sa hendikepom. 

- To što lik čita stripove ne mora da znači da je kul i da je štreber.
(Ima nas govana koji ih čitamo i skupljamo, pa nismo kul)

- E, da, potpuno razumem ono sa ispražnjenom baterijom telefona. Nekad je moj Sony Erickson i nakon višesatnog slušanja muzike bio na 90% baterije i punio se na svaka tri dana, a ovo govno koje sad imam - prčkaš po njemu nešto sat vremena i ćao - ode baterija, tako da - verujte filmskim junacima - telefon ne ra-di!

- A što se tiče onoga, opet sa mobilnim telefonom - nema signala - i ne, na mnogim mestima ga jednostavno nema. A sad, to što svaki drugi scenarista to koristi da bi nagovestio probleme - to je već druga stvar.

- Dan je (ili noć), detektivi ili policajci dolaze na jedno odredište, dobiju poziv ili svojevoljno odluče da odu na drugu adresu, u istom gradu, (i to odmah) - kad stignu na tu adresu već je duboka noć (ili dan), kao da su putovali satima. 

- "Moramo da razgovaramo!" i pomere se pola metra dalje i - razgovaraju.
I ono čuveno kad neko hoće nekome nešto da kaže, a u društvu su, pa ga pozove da mu, kao, nešto pomogne u kuhinji. 

- Ulaze sumnjičavo u svoju (ili tuđu) kuću i s vrata viču "Halo! Ima li koga?" Da, neko je ušao zbog loših namera i sigurno će ti se javiti. Znači - istrčiš iz kuće glavom bez obzira, urlaš, lupaš komšijama na vrata (a, da - u filmovima niko nikome ne otvara vrata na pozive u pomoć).
Isto je kad protagonistu probudi nekakav zvuk, u sred noći, pa pita "Ima li koga?". Naravno, obavezna je bejzbol palica. Odakle mi bejzbol palica? Radila bi oklagija.

- Kad lik izgovara svoj npr. šaljivi tekst i smeši se u krupnom planu, pa kamera ode iza njega da bi se video drugi lik, sagovornik, a ovom prvom se, iz tog ugla, iako bi trebalo, uopšte ne vidi da se lice iskrivilo u smešak, niti izgleda kao da govori.

- Tuširanje kao da vode ljubav sami sa sobom.

- Preglasno stenjanje tokom seksa već pri samoj penetraciji - evo ga odmah orgazam. A-ha, kako da ne! 
I što moraju scene seksa, uopšte, osim ako nije erotski film ili pornjava?

- Muškarac koji skida majicu da bi mi videli kako je zgodan.
Žena koja skida majicu da bi mi videli kakve sise ima. 

- Trčanje u štiklama.

- Prikazivanje glavnih junaka kako trče, peru zube i sl. Koga briga za to? 

- Vanzemaljci i kojekakve pošasti uvek prvo napadaju Ameriku.

- Svi znaju engleski, čak i ljudi iz nekih plemena u pripizdini.

- I ono što me najviše iritira: 99% telefonskih razgovora u filmu završava samo udaljavanjem telefona od uva, bez logičnog završetka komunikacije, bez pozdrava - ništa. 
Doduše, sa Fredijem Krugerom nije bilo potrebe više reći ni "A"!

Ali, u ostalim slučajevima - pa je l' tako teško reći: "Aj, zdravo!", je l' teško?

PS Post je dopunjen klišeima kojih su se pratioci setili u komentarima. Šteta da se baci

Aleksandar Smailović: 
- U svakom trećem filmu baljezganje o bejzbolu/košarci.
Detektiv/inspektor mora prvo da bude suspendovan da bi rešio slučaj.
Eksplozija/meci fijuču oko glave/sve se ruši ali u tom trenutku se dvoje ljube u najveće, iako su se upoznali pre nekoliko sati.
Doručak u krevetu (ženska našminkana, naravno).

-Tinejdžer "večera" s porodicom, ustvari se igra sa graškom i pireom u tanjiru, dok, na kritiku od roditelja, demonstrativno ne ustane i ode u sobu/napolje.

Vedrana Pavlić:
- Prvu stvar šta rade kad dođu doma s posla je otići direkt do bara i trgnit jednu s nogu, normalno sve u cipelama i normalno da su već bili na cugi. I svaki obrok pojedu jedan zalogaj pa se dignu sa stola ili ako su vani bace ostatak.

Enver Hrustić:
- Oduševljava me u horror filmovima kad žrtva bježi od ubice i trči kilometar kroz šumu i naravno zapne i padne na tri sekunde ubica se već teleportirao ispred nje. 80-te i akcioni filmovi su najjači što policija uvijek dođe na kraju  ili kad glavnog negativca treba ucmekati, prvo dramska pauza, pa monolog, onda trenutak kolebanja, moralna borba sa samim sobom I na kraju presudi pravda i ne ubije ga već ga dotuče tom zadnjom rečenicom. Još jače je kad glavnom liku nadređeni traži da vrati pištolj i značku i naredi da ode na odmor, ali glavni lik nastavlja istragu na svoju ruku i lično - brateee, meni ne treba narediti da odem na odmor :

Ivan Marić:
-  Ako se lik nakašlje malo jače ili češće u filmu, znači da umire od neke bolesti.
- Ako eksplodira bomba blizu glavnog junaka, on odleti 20m u stranu, ali pošto ga vatra eksplozije nije dirnula, ne bude mu ništa, samo ustane i malo se počisti.

Urke Maks:
- Serija "Beverli Hils":Brendon popije 4 piva i zakači nekome autom blatobran... Sutra ide na grupnu terapiju anonimnih alkoholičara... 

William Blake:
- Glavni junak zove nekoga sa starog kućnog telefona, i tek što je počeo da okreće brojeve ovaj se javi.

Dušan Savić:
- Сваки пандур или ко год у филму је аутоматски врхунски познавалац ауто индустрије, пичи јурњава пуном брзином, а они јављају “јурим зелени Шевролет Камаро турбо инџекшн из 86. од толико кубика, таблице те и те”.

Marija Kostić:
- Glavni glumac nikada ne razgovara sa ocem, a ako je glumica sa majkom! 
Uvek prežive padove sa desetog sprata, ili budu jedini preživelu u masovnom sudaru, eksploziji..
Rešenje pronađu uvek u poslednjih 10 sec pre nego dođe do katastrofe!

Milica Stanković:
- A kad krenu nekog da prate kolima, tri metra iza i ovaj ih kao ne vidi u retrovizoru
Pa se onda suptilno parkiraju i niko nikog ne vidi...
Saša Georgiev:
 - Pročitao sam davno, da su neku poznatu glumicu, za potrebe nekog filma, šminkali 8 sati da bi izgledala nenašminkano. Zar nije jednostavnije da joj ne staviš ništa na lice, i tako je snimiš?

Milan Stefanović:
- Zašto progonjene žene, od manijaka, vrišteći, beže UZ stepenice. I onda dodju do poslednjeg sprata i tu se stvar završava. Koja budala sateruje samog sebe u ćorsokak?

Dragana Kostadinović:
- А у једном филму, нека временска катастрофа, у САД снежна олуја, неки дебео минус...група људи се сакрије у библиотеку, тамо у читаоници је камин, и они крену да ложе - КЊИГЕ! Ако се не варам, прво оне најстарије. А читаоница пуна столова и столица, типа чиста храстовина... Не, они ложе књиге!

Ana Benko:
- Hhahahahahhaha tocno sve!!!Meni ovo s srednjom školom nekako najviše ide na živce ali ja mislim da je to nekako i do dijela svijeta jel. Znači, USA pati na taj srednjoskolski uspjeh i na titule iz srednje. Jesi bio luzer ili sportas ili geek i sl. I to isto uvijek uvijek spominju plus ove kvazi ljubavi. E sad, ne znam jel to i danas tako kod njih ali sjećam se da su devedestih svi filmovi i sve serije imali te povratke srednjoskolskim ljubavima. Sve ove horor situacije, hahahah apsolutno glupe da. I seks, ee da...i sva ona strastvena luda svlačenja od ulaznih vrata a ne odvajaju se pa plaze po zidovima. Hahhahahah joooj odlična tema.

Goran Marinković:
- Vode ljubav, pa se pokriju posle toga. Ili krene žena u kupatilo i uvije se u čaršav. PA KO TE VIDI DRUGI OSIM ONAJ SA KIM SI VODILA LJUBAV MALOPRE?

Marko Ražnatović:
- Zašto svaki broj telefona u filmu počinje sa 555? 

Dejan Milošević:
- Film je bajka i u njemu su sva čudesa dozvoljena,a na gledaocu je za jeftine pare iživi svoje fantazije kroz likove u filmu. Svi bi da budu šerifi, a retko ko običan umazani kauboj. Kao dete gledao ja te Otpisane, serija o mangupima koji zezaju SS vojnike, ko je išta pročitao o tim zajebima - sa njima se nije kačio, nisi smeo u oči da ih pogledaš, a dok se puštala Lili Marlen ništa nisi grešno smeo o toj curi da pomisliš, ali hajde, serija je to, pobiše tamo pola Nemačke armije i celu domaću žandarmeriju, a stvarno zaginuo jedan i to zbog duga na pokeru. I dok su svi maštali o Prletu i Tihom, da se ne lažemo, moj favorit je bio ss zajeb Kriger, bio zakon, čist, uredan i zajeban lik u p. materinu. O Džoniju Vajsmileru i njegovom Tarzanu ne bih, o njemu je sve rekao Muhamed Ali: ajde bre, belac u sred džungle leti po drveću u društvu majmuna i kreše cicu iz snova, što je previše, previše je, a ti izvini na slobodi i napisanom. Mogao bi ja još ponećto o Marvelovim junacima, ali da ne naljutim koga, pa da ćutim?

Anita Sutić:

- Meni na živce ide kad ode lik da povraća ili trudna žena, pa dignu toalet dasku i obgrle al cjelu toalet šolju objema rukama, duga kosa visi i zabiju glavu do pola šolje pa se naslone na nju poslije kao na dio namještaja. I što su sve šolje za kafu koje piju policajci prije radnog vremena isti oblik, dolje malo ovalne, i to godinama u raznim filmovima vidim. Nekad mislim da su Amerikanci stvarno retardirani.

Rekli su...66

2025-08-06T11:57:00.003+02:00

1. Nijedno društvo ne želi da postanete mudri. Ako su ljudi mudri ne mogu biti eksploatisani, ako su inteligentni ne mogu biti pokoreni. Oni će braniti svoju individualnost, širiće miris pobune svuda oko sebe. Želeće da žive u slobodi. Sloboda dolazi sa mudrošću. (Vladimir Savić)

2. Čovek koji nije hrabarne može biti ni pošten, jer za poštenje su potrebne žrtve kakve kukavica ne umije da podnese, a potrebna je i velikodušnost koju on ne može da razume. (Jovan Dučić)

3. Hrabrost je znati čega se ne treba bojati. (Platon)

4. Hrabrost je ono što je potrebno da ustaneš i govoriš, hrabrost je takođe ono što je potrebno da sedneš i slušaš. (Vinston Čerčil)

5. Moje najveće dostignuće jeste što sam ubedio svoju ženu da se uda za mene. (Vinston Čerčil)

6. Diplomata je onaj koji dvaput dorbo razmisli pre nego ništa ne kaže. (Vinston Čerčil)

7. Istorija se ponavlja, ali svaki put sve više košta. (Vinston Čerčil)

8. Ne postoje naši stalni prijatelji ni naši stalni neprijatelji, postoje samo naši stalni interesi. (Vinston Čerčil)

9. Uspeti znači prihvatiti neuspeh za neuspehom ne gubeći entuzijazam. (Vinston Čerčil)

10. Uvel možete računati da će Amerika uraditi pravu stvar, nakon što pokuša sve ostalo. (Vinston Čerčil)

11. Ja jesam možda pijan, ali gospođo, ja ću se ujutro otrezniti, a vi ćete još uvek biti ružni. (Vinston Čerčil)

12. Govor bi trebalo da bude poput ženske suknje: dovoljno dugačak da pokrije temu, a dovoljno kratak da bude zanimljivo. (Vinston Čerčil)

13. Demokratija je najlošije državno uređenje, ako izuzmemo sve ostale. (Vinston Čerčil)

14. Fanatik je onaj ko ne može da promeni svoje mišljenje i ne želi da promeni temu. (Vinston Čerčil)

15. Lepo je biti častan, ali je vrlo važno biti u pravu. (Vinston Čerčil)

16. I hrabrost mora nečem da služi da bi s pravom nosila to ime, tek prema prirodi stvari kojoj služi ona dobiva svoju punu vrednost i pravo značenje. (Ivo Andrić)

17. Naučio sam da hrabrost nije odsustvo straha, nego trijumf nad njim. (Nelson Mendela)

18. Život je kao točak. Pre ili kasnije, uvek te okrene tamo gde si počeo. (Stiven King)

19. Točkove istorije pokreće samo krv. (Martin Luter)

20. Najgori točak na kolima pravi najveću buku. (Bendžamin Frenklin)

21. Veze u sebi sadrže čitav univerzum. One mogu da budu sve, ili ništa, da su tu, a zatim nestanu. U jednom trenutku blistate zbog ljubavi prema nekome, u sledećem veza izgleda kao sudar materije i antimaterije.

22. Promena ne dolazi na točkovima neizbežnosti već kroz dugotrajan trud. Zato moramo da ispravimo leđa i radimo na svojoj slobodi. Niko ne može da te uzjaše ako kičmu držiš pravo. (Martin Luter King)

23. Za svakog slikara postoji samo jedan način slikanja. Oni za koje postoje hiljade načina, ti ne slikaju. (Ivo Andrić)

24. Dešava se ponekad da opšta misao o oslobođenju od jednog društvenog zla, koja sazreva u masama, izbije ponekad u pojedincu kao prevremena i usamljena eksplozija i uništi ga. (Ivo Andrić)

25. Kada nepravda postane zakon, tada otpor postaje obaveza. (Tomas Džeferson)

26. Nesvesni ljudi se ne bune, treba se osvestiti da bi se pobunili protiv jarma u kojem živimo. (Džordž Orvel)

27. Nepokornost u očima svakog ko je čitao istoriju čovekova je prirodna vrlina. Kroz nepokornost i pobune načinjen je napredak. (Oskar Vajld)

28. Ništa na svetu ne obuzima čoveka brže od strasti otpora. (Fridrih Niče)

29. Pobuna protiv tiranije je poslušnost Bogu. (Bendžamin Frenklin)

30. Čovek postaje slobodan svojom odlukom, otporom i nepristajanjem. (Meša Selimović)

31. Svetite se životu - zaboravom. (Ivo Andrić)

32. Bolje je smrznuti se putujući nego istruliti sedeći na jednom mestu. (Maksim Gorki)

33. Pobeda nad drugima daje snagu, a pobeda nad samim sobom neustrašivost. (Lao Ce)

34. Nijedna pobeda ne donosi onoliko koliko odnosi jedan poraz. (Gaj Julije Cezar)

35. Svi žele da promene svet, ali niko ne želi da promeni sebe. (Lav Tolstoj)

36. I onda te nešto promeni. Shvatiš da ne možeš biti onaj čovek od juče, a ne znaš koji ćeš biti sutra. Naposletku, uvidiš da je vreme da počneš da misliš na sebe jer si negde, davno, zaboravio na to. (Meša Selimović)

37. Inteligencija je sposobnost prilagođavanja promenama. (Stiven Hoking)

38. 1N73LL1G3NC3 15 7H3 4B1L17Y 70 4D4P7 70 CH4NG3 (573PH3N H4WK1NG)

39. Samo je jedan kutak svemira koji sigurno možete da promenite, a to ste vi sami. (Oldus Haksli)

40. Nisam zadovoljan brzinom promena, jer kod nas u njih nije uključen dovoljan broj ljudi. Mnogi se ponašaju kao posmatrači u utakmici u kojoj i sami učestvuju. (Zoran Đinđić)

41. Pred silom pravda uzmiče. (Onore de Balzak)

42. Sila je uvek privlačila ljude niskog morala. Zbog toga verujem da, bez ikakvog izuzetka, genijalne tirane nasleđuju nitkovi. (Albert Ajnštajn)

43. Vuk na ovcu svoje pravo ima ka tiranin na slaba čovjeka; al' tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetlija. (Petar II Petrović Njegoš)

44. Prijatelji te često zaborave, a neprijatelji nikad. (Đorđe Balašević)

45. Prijatelj je neko ko ti daje potpunu slobodu da budeš ono što jesi. (Džim Morison)

46. Čovekova prijateljstva su najbolje merilo njegove vrednosti. (Čarls Darvin)

47. Na svetu je najteže objasniti prijateljstvo. To nije nešto što se uči u školi. Ali, ako niste naučili smisao prijateljstva, stvarno niste naučili ništa. (Muhamed Ali)

48. Moja savest je dobra devojka, mogu uvek da se nagodim sa njom. (Vinston Čerčil)

49. Pazite na svoje misli, one su početak postupka. (Lao Ce)

50. Oni koji ne mogu da promene svoje mišljenje ne mogu ništa da promene. (Džordž Bernard Šo)

51. Miran, zdrav i pošten čovek nema čega da se boji ni šta da prikriva, pa mu ne treba ni da druge plaši i progoni. (Ivo Andrić)

52. Nijedno zaveštanje nije tako bogato kao poštenje. (Vilijam Šekspir)

53. Kad lopovi počnu da brane ono što su stekli, neće biti ljućih boraca za poštenje, a protiv lopova. (Duško Radović)

54. Bolje je verovati u svašta, nego ne verovati u ništa. (Jovan Dučić)

55. Pratiti nešto samo sa verom znači pratiti nešto na slepo. (Bendžamin Frenklin)

56. Verujem kako su Isus, muhamed, Buda i svi ostali bili potpuno u pravu. Pogrešili su samo ljudi koji su prevodili i tumačili njihove poruke. (Džon Lenon)

57. Ljudi koji samo ne rade i ne preduzimaju ništa u životu lako gube strpljenje i padaju u pogreške kad sude o tuđem radi. (Ivo Andrić)

58. Ne raditi ništa najteža je stvar na svetu. Najteža i najinteligentnija. (Oskar Vajld)

59. Najveće je zadovoljstvo osloboditi se nerada. (Mark Tven)

60. Ako novac ide prvi, svi putevi su otvoreni. (Vilijam Šekspir)

61. Diplomatija je patriotsko umeće laganja za svojud ržavu. (Embrouz Birs)

62. Za mene je patriotizam to da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji i da govore svoj jezik kao maternji, a ne da moraju da idu po belom svetu, trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju i da ja sa svojim psaošem mogu ponosno da idem preko bilo koje granice. (Zoran Đinđić)

63. Neznanje je roditelj predrasuda. (Mark Tven)

64. Znanje ima granica, neznanje ih nema. (Branislav Nušić)

65. Pravo neznanje nije odsustvo znanja, već odbijanje da se ono stekne. (Teri Pračet)

66. Ono što mi znamo samo je jedna kap, što ne znamo, to je okean. (Isak Njutn)

67. Uzaludno je raspravljati koji list, grana ili cvet vam se najviše sviđa. Kada razumete koren, razumećete i sve ono što iz njega niče. (Brus Li)

68. Sudbini suprotstavljam odvažnost, zakonu prirodu i strasti razum. (Diogen)

69. U kući bogataša nema gde da se pljune osim u njihovo lice. (Diogen)

70. Imamo dva uha i jedan jezik da bismo više slušali, a manje pričali. (Diogen)

71. Mudar vladar uglavnom ima mudre savetnike. (Diogen)

72. Ako je učenik nevaljao, zašto onda ne tući učitelja. (Diogen)

73. Klevetnik je najljuća divlja zver, a laskavac najopasnija pitoma. (Diogen)

74. Nesrećan je onaj koji ne ume da podnosi nesreću. (Diogen)

75. Nemoguće je upravljati državom bez zakona. (Diogen)

76. Neprijatelje treba poštovati, jer oni prvi primete naše greške. (Diogen)

77. Uvreda obeščašćuje onoga koji je nanosi, a ne onoga kome je upućena. (Diogen)

78. Oni koji imaju vrlinu uvek u svojim ustima, a zanemaruju je u stvarnoj delatnosti slični su muzičkom instrumentu koji odašilje zvuk ugodan drugima, a sam je neosetljiv na muziku. (Diogen)

79. Ima u jednim ljudima bezrazložnih mržnji i zavisti koje su veće i jače od svega što drugi ljudi mogu da stvore i zamisle. (Ivo Andrić)

80. Pamti, ali ne mrzi. Praštaj, ali ne zaboravljaj. Dobro pamćenje je alat, a velika mržnja teret. (Borislav Pekić)

81. Mrzeti većeg od sebe, to je slugino osećanje prema gospodaru, a ne gospodarevo prema sluzi. A mrzeti slabijeg od sebe, to je bolest i pometenost. Mržnja je, kao i guba, bolest ubogih. (Jovan Dučić)

82. Nijedan cilj nije toliko uzvišen da bi opravdao nečista sredstva. (Albert Ajnštajn)

83. Čovek mora sebi da postavi jednostavne ciljeve, a posle toga može da dozvoli složene zaobilaznice. (Šarl de Gol)

84. Ribolovac zna da je more opasno i da je oluja užasna, ali on nikada ne smatra da su te opasnosti dovoljan razlog da ostane na obali. (Vinsent van Gog)

85. Vladaš li narodom tiranski ili strahom od kazni, on će te slušati kako bi izbegao kaznu, ali neće imati osećaj časti. Vladaši li narodom vrlinom, narod će osećati čast i poštovanje. (Konfučije)

86. Tiranija se ne utemeljuje jedino srećnim susretom nečije žudnje za moći i pogodne prilike da se ona ugrabi, nego se uzrocima pridružuje i rašireno ubeđenje (ili uobražavanje) da je neophodna, da je samo u njoj spasenje. (Borislav Pekić)

87. Sloboda je često fraza, a tiranija je uvek istina. (Branislav Nušić)

88. Sila je uvek privlačila ljude niskog morala. Zbog toga verujem da, bez ikakvih izuzetaka, genijalne tirane nasleđuju nitkovi. (Albert Ajnštajn)

89. Bes obitava samo u grudima budala. (Albert Ajnštajn)

90. Sve što započne u gnevu završava se sramotom. (Bendžamin Frenklin)

91. Poslušaj svoj razum, a ne gnev. (Vilijam Šekspir)

92. Loši zakoni su najgora vrsta tiranije.

93. Tirani još nisu otkrili lance koji bi sputali duh.

94. Tiranija koja se sada zbiva preuzima drugačije soblike. U 21. veku neno ime je demokratija.

95. Čovek pokaže svoje pravo lice u tri slučaja: u besu, u bogatstvu i u pijanstvu.

96. Bes je kratkotrajno ludilo.

97. Najopasniji je bes poštenog čoveka.

98. Kad ste besni brojte do četiri, kad ste mnogo besni psujte.

99. Najbolji odgovor na bes je ćutanje.

100. Lako je uleteti u strast, svako to može, ali biti besan na pravu osobu sa pravom merom i razlogom, u pravo vreme, na pravi način, to nije lako.

101. Čovek koji ne zna kad da bude besan ne zna ni kako da bude dobar.

102. Bes je mratv čim se nahrani. Gladovanje ga deblja.

103. Mi smo poput ostrva u moru, odvojeni na površini, ali spojeni na dnu.

104. Ko postigne sve svoje ciljeve, prenisko ih je zacrtao.

105. Samo sa nemogućim ciljem čovek stiže do mogućeg.

106. Između ciljeva je stvar koja se zove život, u kojoj se mora uživati.

107. Što je čovek bliže postizanju cilja, to mora uložiti više truda.

108. Sa ciljem pred očima i najsporiji napreduju brže nego oni najbrži bez cilja.

109. Borbu je stvorila priroda, a mržnju je pronašao čovek.

110. Često mržnja najviše naudi sama sebi.

111. Mrzimo ljude zbog toga što ih ne poznajemo. A ne želimo da ih upoznamo zbog toga što ih mrzimo.

112. Cena koju plaćamo zbog mržnje prema drugom ljudskom biću jeste da sebe volimo manje.

113. Dovoljno je da jedan čovek mrzi drugoga, pa da mržnja, malo-pomalo, zahvati celo čovečanstvo.

114. Škrticu ljudi mrze jedino zato što od njega ne mogu ništa izvući.

115. Cvet je najlepši dok je neubran.

116. Sve cveće sutrašnjice je u semenu današnjice.

117. Kad namiriše neko cveće, cinik se osvrće da vidi gde je kovčeg.

118. Imajte na umu da deca, brakovi i cveće u vašem vrtu odražavaju brigu koju im posvećujete.

119. Neznanje je majka drskosti.

120. Nepotpuno znanje je opasnije od neznanja.

121. Onaj koji najmanje zna iznosi pretpostavke sa najvećim ubeđenjem.

122. Rodoljubi uvek govore o umiranu za svoju zemlju, a nikada o ubijanju za svoju zemlju.

123. Patriotizam nije ideologija. To je stvar kućnog vaspitanja. To te baba nauči.

124. Vladari ne bi trebali da optužuju ljude zbog odsustva rodoljublja, već treba da učine sve što je u njihovoj moći da oni postanu patriote.

125. Ukoliko želite da znate šta gospod Bog misli o novcu, treba samo da pogledate one kojima ga je dao.

126. Bogovi su oni koji ili imaju novac ili ga ne žele.

127. Ne ceni novac ni manje ni više nego što vredi. On je dobar sluga, ali loš gospodar.

128. Ko se sasvim predaje novcu neće nikada biti pravedan čovek.

129. Ljubav prema novcu je izvor svih zala.

130. Ništa nije utvrđeno toliko da se ne bi moglo osvojiti novcem.

131. Posrne i konj od sto groša.

132. Konj koji je dugo vremena stajao loše će trčati.

133. I dobrog čoveka i dobrog konja ljudi jašu.

134. Pohvala neće od magarca napraviti konja.

135. Muškarac bez žene je kao konj bez uzde.

136. Srebrno sedlo ne čini dobra konja.

137. Ako kočijaš dobro vidi, čak i sa slepim konjima doći će do cilja.

138. Dobri konji ne mogu biti pogrešne boje.

139. D ali ste videli nesrećnog konja? Da li ste videli neraspoloženu pticu? Ne, zato što konji i ptice ne pokušavaju da zadive druge konje i ptice.

140. Lenjost je praosnova svake sreće i svršetak svake filozofije.

141. Besposlen život ne može da bude častan.

142. Ako hoćeš da nerad bude sladak, moraš da ga ukradeš, kao poljupce.

143. Najgori je umor od nerada.

144. Ko je zamišljen, nije besposlen. Rad može biti vidljiv i nevidljiv.

145. S vremena na vreme treba se odmoriti od nerada.

146. Ako želite da ne radite ništa, zaljubite se u ono što radite.

147. Radije bih živeo svoj život kao da Bog postoji, pa da umrem i otkrijem da zaista postoji, nego da živim kao da ne postoji, pa da umrem i otkrijem da postoji.

148. Mislim da su različite religije zapravo drugačija vrata na istoj kući. Nekad mislim da takva kuća postoji, nekad ne.

149. Vera je kao i ljubav, ona se ne da nametnuti. Zato i jeste uzaludan svaki trud da se ona državnim merama uvede ili učvrsti.

150. Moj skepticizam mi ne dozvoljava da postanem fanatik, što je najviši nivo koji je bezverje ikada dostiglo.

151. Mogu obećati da ću biti pošten, ali ne i nepristrasan.

152. Pošten manje obeća nego što učini.

153. Živele poštenjačine. Oni su manje lopuže nego drugi.

154. Treba imati obraza i velikog poštenja kad odlučimo da negde ostavimo trag.

155. Poštenje se može pobediti, ali ne i uništiti.

156. Velike misli se govore samo velikim umovima, ali velike akcije govore celom čovečanstvu.

157. Kad svi jednako misle, znači da niko ne razmišlja mnogo.

158. Misao je slična kopanju bunara, voda je najpre mutna, ali se polako razbistri.

159. Svaka je zamisao laka kad se ne uzme u obzir stvarnost.

160. Što manje mislimo, to više govorimo.

161. Život je čovekov onakav kakvim ga oblikuju njegove misli.

162. Misli šta hoćeš, govori što moraš.

163. Sumnje su među mislima kao šišmiši među pticama, uvek lete u sumrak.

164. Osim naših misli, ništa nije apsolutno u našoj moći.

165. Slobodni ste ako vam je savest čista.

166. Savest je Bog u čoveku.

167. Postoji samo jedno dobro, a to je delati prema zapovestima spostvene savesti.

168. Sve se kupuje novcem, a ljudi i njihova savest jesu roba veće ili manje vrednosti.

169. Sreća nam uvek daje prijatelje, ali nesreća ih proverava.

170. Prijateljstvo se ne bira, ono biva ko zna zbog čega, kao ljubav.

171. Molitve na silu ne čine dobro duši.

172. Silu odbijati silom.

173. Sila se sklanja samo pred većom silom.

174. Sila boga ne moli, a Bog silu ne voli.

175. Uveravanje je često korisnije od sile.

176. Sve što je potrebno tražiti silom je prokleto.

177. Ne očekuj pravdu gde je sila pravo.

178. Sila sahranjuje pravo.

179. Pravo i pravda su često dve različite stvari.

180. Niko nikad nije vlast dugo zadržao silom.

181. Sve teče, sve se menja.

182. Ljudi otporni na promene ne mogu da se odupru promeni ka najgorem.

183. Živimo u trenutku kada je promena tako ubrzana da naziremo sadašnjost tek kad počne da iščezava.

184. Tajna promene je da svu svoju energiju usmerite ne na borbu protiv starog, već na izgradnju novog.

185. Ako ne možete da promenite svet, promenite kafanu.

186. Čovek koji je menja svoje misli ili je vrlo mudar, ili je budala.

187. Postojati znači menjati se, menjati se znači sazrevati, sazrevati znači beskrajno stvarati sebe.

188. Mudrost počinje pobedom nad strahom.

189. Pobedu prihvatajte smireno, a poraz dostojanstveno.

190. Smisao pobede je odsustvo sukoba. Smisao odsustva sukoba jeste odsustvo odvojenosti. Dakle, smisao je jedinstvo.

191. Istinske pobede se postižu u miru, ne u ratu.

192. Čim se gubitnik osmehne, pobednik gubi ukus pobede.

193. Borite se i pobedićete. Bog jedino borcima daruje pobedu.

194. Disciplina je prvi predznak pobede.

195. Čovek često otkrije svoju sudbinu na putu koji je pokušao da zaobiđe.

196. Ako ideš u pravcu u kojem tvoj strah raste, na pravom si putu.

197. Bolje je ne započinjati nego stati na pola puta.

198. Bolje je siromah koji hoda u bezazlenosti svojoj nego ko ide krivim putem ako je i bogat.

199. Čovek je proklet i žali za svim putevima kojima nije prošao. A ko zna šta bi ga i na drugim čekalo.

200. Ja sam idealista. Ne znam kuda idem, ali ja sam na putu.

Rekli su...65

2024-12-13T19:23:00.003+01:00

1. Ako je božiji naum bio da ne jedemo životinje, zašto ih je napravio od mesa. (Džon Kliz)

2. Čoveku praznog stomaka hrana je Bog. (Mahatma Gandi)

3. Novac neće stvoriti uspeh, stvaranje slobode hoće. (Nelson Mandela)

4. Moraš da ostariš, ali ne moraš da odrasteš. (Volt Dizni)

5. Stari veruju u sve, sredovečni sumnjaju u sve, mladi znaju sve. (Oskar Vajld)

6. Doživećete stotu ako se odreknete svih stvari zbog kojih želite da živite do stote. (Vudi Alen)

7. Broji svoje godine po prijateljima, ne po njima samima. Pamti život po osmesima, ne po suzama. (Džon Lenon)

8. Treba vremena da bismo postali mladi. (Pablo Pikaso)

9. Koliko ljudi potrošite na kilometar napredovanja? (Vladimir Bulatović Vib)

10. Tek kad su istaknuti lingvisti iz Beograda i Zagreba počeli da se plaze, videli su da im je jezik isti. (Vladimir Bulatović Vib)

11. Imamo kadrova za pet država, ali ih naša država sama izdržava. (Vladimir Bulatović Vib)

12. Potrošnja je velika, ali je grupa koja troši mala. (Vladimir Bulatović Vib)

13. Kad je satira na pola koplja, to je znak da je sloboda umrla. (Vladimir Bulatović Vib)

14. Idealisti su se snašli materijalno, a materijalisti idealno.. (Vladimir Bulatović Vib)

15. U šumi vila, u vili mercedes, u mercedesu čovek, u čoveku srce, u srcu ljubav za radnički klasu. (Vladimir Bulatović Vib)

16. Nesposobni poseduju sposobnost da onesposobe sposobne. (Vladimir Bulatović Vib)

17. Prirodno je što konzerva misli da je jedini izlaz u ključu. (Vladimir Bulatović Vib)

18. Demokratija je kad nisi zatvoren zato što si bio otvoren. (Vladimir Bulatović Vib)

19. Svet se deli na ljude koji misle i na ljude koji imaju svoje mišljenje. (Vladimir Bulatović Vib)

20. Lako je biti lav kad napraviš pustinju oko sebe. (Vladimir Bulatović Vib)

21. Politika je kvasac, a narod je brašno. Kad hleb uspe, svi hvale kvasac. Kad hleb ne uspe, ne valja brašno. (Vladimir Bulatović Vib)

22. Ne gušite svoju inspiracijui maštu, ne robujte svojim uzorcima. (Vinsenst van Gog)

23. Ne možeš da čekaš inspiraciju. Moraš da je pojuriš, makar toljagom. (Džek London)

24. Ako ne znate kako, promatrajte pojave prirode, ona će vam dati jasne odgovore i inspiraciju. (Nikola Tesla)

25. Ogledalo je moj najbolji prijatelj. Kad ja plačem, ono se nikad ne smeje. (Čarli Čaplin)

26. I tuga je jedna vrsta odbrane. (Ivo Andrić)

27. Mladost je sretno doba u kome čovjek počinje verovati u sebe, a još nije prestao vjerovati drugima. (Ivo Andrić)

28. Čovjeka ćete najbolje upoznati ako ga promatrate kako se ponaša kad se nešto deli besplatno. (Ivo Andrić)

29. Dok god ima mraka, ima i svanuća. (Ivo Andrić)

30. Dobrota je u ovom svetu golo siroče. (Ivo Andrić)

31. Mir i spokojstvo, jedina su dobra i najveće dostojanstvo skromnih i bezimenih ljudi. (Ivo Andrić)

32. Ljudi male pameti rijetko se boje da ne budu dosadni. (Ivo Andrić)

33. Životna snaga jednog čovjeka mjeri se, pored ostalog, i njegovom sposobnošću zaboravljanja. (Ivo Andrić)

34. Nije najveća budala onaj koji ne umije da čita, nego onaj koji misli da je sve ono što pročita istina. (Ivo Andrić)

35. Kad bi ljudi znali koliko malo pameti upravlja svetom, umrli bi od straha. (Ivo Andrić)

36. Čim jedna vlada osjeti potrebu da svojim građanima obećava putem plakata mir i blagostanje, treba biti na oprezu i očekivati obrnuto od toga. (Ivo Andrić)

37. Ne postoji srednji put, onaj pravi, koji vodi napred, u stalnost, u mir i dostojanstvo, nego se svi krećemo u krugu, uvek istim putem, koji vara, a samo se smenjuju ljudi i naraštaji koji putuju, stalno varani. (Ivo Andrić)

38. Treba imati mnogo mudrosti pa stariti bez ružnoće, bez pakosti i bez tuge, tri kobne stvari koje idu zajedno. (Jovan Dučić)

39. Poreklo tuge je želja. (Buda)

40. Svako može da savlada tugu, osim onoga koga je obuzela. (Vilijam Šekspir)

41. Srećem namrštene, tužne, zle i nesrećne ljude. Često mi se pričini da su to sve samoubice kojima je neko platio da žive. (Brana Crnčević)

42. Svetu ne preti opasnost od ljudi koji čine zlo nego od onih koji to dopuštaju. (Albert Ajnštajn)

43. Nastanak ovoga sveta jeste jedna nedokučiva stvar oko koje ne treba lupati glavu, jer će ona doneti ludilo i nevolju svakome ko je njom zaokupljen. (Buda)

44. Prvi način da se proceni inteligencija jednog vladara jeste pogled u ljude koji ga okružuju. (Nikolo Makijaveli)

45. Nikada ništa veliko nije postignuto bez opasnosti. (Nikolo Makijaveli)

46. Preduzimljivi ljudi su oni koji jednostavno razumeju da je veoma mala razlika između prepreke i prilike, pa su u stanju da oboje okrenu u svoju korist. (Nikolo Makijaveli)

47. Vladaoci i vlade su ubedljivo najopasniji delovi društva. (Nikolo Makijaveli)

48. Čovečanstvo je licemerno, nestalno i željno moći. (Nikolo Makijaveli)

49. Nagrade treba davati postepeno, tada imaju bolji ukus. (Nikolo Makijaveli)

50. Dvostruko je zadovoljstvo prevariti varalicu. (Nikolo Makijaveli)

51. Što više peska iscuri iz sata našeg života, jasnije vidimo kroz njega. (Nikolo Makijaveli)

52. Bolje je biti onaj od koga se strahuje nego volje, ukoliko ne možete biti obije istovremeno. (Nikolo Makijaveli)

53. Rat je opravdan samo kada je neophodan, oružje je dozvoljeno samo kada ne postoji druga nada osim oružja. (Nikolo Makijaveli)

54. Glavni temelj svih država, novih, starih ili postojećih, jesu dobri zakoni i dobro oružje. Ne možete imati dobre zakone bez dobrog oružja, a gde postoji dobro oružje, dobri zakoni će doći sami od sebe. (Nikolo Makijaveli)

55. Niko nikad nije pobedio u ratu poginuvši za svoju otadžbinu, već učinivši da onaj drugi pogine za svoju. (Džordž Paton)

56. Beli čovek zna da mu nisam ukrao ni zemlju ni novac. Zašto me onda optužuje da sam lopov? (Bik koji sedi)

57. Beli čovek ume sve da napravi, ali ne zna kako to da raspodeli. (Bik koji sedi)

58. Oni žele da se odreknemo još jednog dela svoje zemlje. Nije prvi put, a ni poslednji. belci tvrde da je zemlja, naša majka, samo za njih, i prave ograde od svojih komšija i upropašćavaju zemlju svojim zgradama. (Bik koji sedi)

59. Zanimljivo je da belci umeju da obrađuju zemlju, ali je njihova žudnja za imetkom je bolest. (Bik koji sedi)

60. Sad kad smo sirotinja, slobodni smo. Belci nas više ne uhode. (Bik koji sedi)

61. Ako moramo da umremo, umrećemo u borbi za naša prava. (Bik koji sedi)

62. Ako nas jednog dana posete vanzemaljci, mislim da bi rezultat bio sličan onome što se desilo kada se Kristifor Kolumbo iskrcao u Americi, ne baš pozitivan rezultat za indijance. (Stiven Hoking)

63. Sećanja imaju snagu života, a život često boju uspomena. (Ivo Andrić)

64. Sećanje je dnevnik koji svi nosimo sa sobom. (Oskar vajld)

65. Sećanje je najveštiji alhemičar, sve što je u prošlosti bilo olovo u sadašnjosti se pretvara u zlato. (Vinston Čerčil)

66. Mi smo, dobrim delom, pojmovi našeg sećanja. To sećanje je sastavljeno, dobrim delom, od zaborava. (Horhe Luis Borhes)

67. Ozbiljan sport nema ništa sa fer igrom. U njemu ima toliko mržnje, zavisti, nepoštovanja bilo kakvih pravila, uz sadističko zadovoljstvo gledanja nasilja. Drugim rečima, ozbiljan sport je rat u kome jedino nema pucanja. (Džordž Orvel)

68. Darovitost pobeđuje na utakmicama, ali timski rad i inteligencija osvajaju prvenstva. (Majkl Džordan)

69. Tamo kuda sam ja prošao trava više nikada neće rasti. (Atila, Bič božji)

70. Slabiće pregazite, preskočite mrtve. (Atila, Bič božji)

71. Površni ciljevi vode ka površnim rezultatima. (Atila, Bič božji)

72. Nije stvar u tome da ja pobedim. Važno je da svi drugi poginu, na strašne načine, po mogućstvu pred očima sopstvenih roditelja. (Atila, Bič božji)

73. Svako ima neku vrednost, čak i onaj koji služi kao loš primer. (Atila, Bič božji)

74. Manje je hrabrosti potrebno da kritikujete odluke drugih nego da se držite sopstvenih odluka. (Atila, Bič božji)

75. Kao i male boginje, ljubav je mnogo opasnija kad nas signe u poznim godinama. (Lord Bajron)

76. Strašljiva pamet svaku ogrebotinu oseća kao smrtnu ranu. (Lord Bajron)

77. Izlazim među ljude samo da bih se uželeo samoće. (Lord Bajron)

78. Patnja je znanje. Ko najviše zna, najdublje i pati. (Lord Bajron)

79. Slomljeno srce slomljeno živi. (Lord Bajron)

80. U životu postoje samo četiri značajna pitanja: šta je sveto, od čega je ljudski duh sačinjen, za šta vredi živeti i za šta vredi umreti. Odgovor je isti na sva: ljubav. (Lord Bajron)

81. Zar ne uništavam svoje neprijatelje kada ih učinim svojim prijateljima. (Abraham Linkoln)

82. Žena je jedina stvar koje se bojim, a za koju znam da me neće povrediti. (Abraham Linkoln)

83. Svi žele da žive dugo, ali niko ne želi da bude starac. (Abraham Linkoln)

84. Ameriku nikada neće uništiti ništa spolja. Ako propadamo i izgubimo svoju slobodu, to će biti samo zato što smo već uništili sami sebe. (Abraham Linkoln)

85. Pobeda pripada onome ko je najviše želi. (Teodor Ruzvelt)

86. Umesto da se unapred brinemo, bolje je da unapred razmišljamo i planiramo. (Teodor Ruzvelt)

87. Bolje pamtimo ćutanje naših prijatelja nego galamu naših neprijatelja. (Martin Luter King)

88. Naši životi počinju da se gase onog dana kad ćutimo o važnim stvarima. (Martin Luter King)

89. Ćutanje je najsavršeniji izraz prezira. (Džordž Bernard Šo)

90. Odbijanje da primite nagradu drugi je način da je prihvatite, ali uz malo više buke nego što je normalno. (Piter Justinov)

91. Bolje je ćutati pa makar drugi mislili da ste budala, nego govoriti i odagnati tu sumnju. (Abraham Linkoln)

92. Najkrupniji događaji to nisu naši najglasniji, več najtiši trenuci. (Fridrih Niče)

93. Ćutanje je prijatelj koji vas nikada neće izneveriti. (Konfučije)

94. Prava reč u razgovoru može biti efektna, ali nijedna toliko koliko dobro tempirana pauza. (Mark Tven)

95. Svi smo mi u blatu života, samo što neki od nas gledaju u zvezde. (Oskar Vajld)

96. Kad molite za kišu, morate da računate i na blato. Oni su nerazdvojni. (Denzel Vošington)

97. Ne postoji nijedna sreća koja je u stanju da domaši sreću ljubavi. (Jovan Dučić)

98. Nauka je pre svega radoznalost. (Marija Kiri)

99. U nauci je mašta često važnija od znanja. (Albert Ajnštajn)

100. Ono što znam jeste da ništa ne znam. (Sokrat)

101. Miš - životinja čiji je put popločan onesvešćenim ženama. (Embrouz Birs)

102. Pravljenje boljih mišolovki za rezultat ima samo pametnije miševe. (Čarls Darvin)

103. Berlinski zid može da nestane kada nestanu uslovi koji su ga stvorili. (Mihail Gorbačov)

104. Obični ljudi menjaju stvari. Nikad to nisu političari. Ko je srušio Berlinski zid? Ljudi na ulicama. Dan ranije, oni koji su ga čuvali nisu imali pojma šta će se dogoditi. (Lik Beson)

105. Nije baš lepo rešenje, ali zid je mnogo bolji od rata. (Džon Kenedi)

106. NATO je stvoren da brani zapadnu evropu od napada Rusije. Kada je srušen Berlinski zid i Sovjetski Savez počeo da se slama, taj razlog je nestao. Dakle, pitanje glasi: Zašto još postoji NATO? (Noam Čomski)

107. Priče o mašti imaju tendeciju da uznemire one bez nje. (Teri Pračet)

108. Stvarnost se može pobediti sa dovoljno mašte. (Mark Tven)

109. U mašti ima nečeg što je lepše od realnosti. U realnosti ima nečeg što je lepše od mašte. Bila bi prava sreća to spojiti. (Lav Tolstoj)

110. Stvarnost je za ljude kojima nedostaje mašta. (Hajao Mijazaki)

111. Moja mašta me čini čovekom i čini me budalom, daje mi sav svet i progoni iz njega. (Ursula Le Gvin)

112. Krvnički zakoni života protežu svoju moć i u carstvo mašte i od njih nema ni bekstva ni spasa. (Ivo Andrić)

113. Kad ti zapadnu dobre karte, igraj pošteno. Kad ne, snađi se. (Oskar Vajld)

114. Život nije uvek stvar držanja dobrih karata, već ponekad dobro igranje loše ruke. (Džek London)

115. Smrtni greh je poistovetiti lošu ruku u pokeru sa lošom srećom u životu.

116. Usud meša karte, mi ih samo igramo.

117. Ako vam prijatelji ne dozvoljavaju da ih varate na kartama, nađite druge prijatelje.

118. U kartanju i politici prijatelji ne postoje.

119. Da biste pobedili, budite spremni da ponekad izgubite. I ostavite jednu ili dve karte tako da ih svi vide.

120. Život je kao kartaška igra. Sudbina ti određuje karte, a kako ćeš ih odigrati to je već slobodna volja.

121. Bogat čovek uvekd rži sve karte u svojim rukama. Ako su loše, podeliće ih i drugima. Ako su dobre, založiće ih za još koji čip.

122. Mašta se pre rani nego srce. Ona je mnogo osetljivija.

123. Mašta je mesto gde žive svi važni odgovori.

124. Sreča nije ideal razuma, već mašte.

125. Nije važno da li je mačka crna ili bela sve dok lovi miševe.

126. Nauka je mnogo više način razmišljanja nego skup znanja.

127. Ko u mladosti zanemari učenje, gubi prošlost i mrtav je za budućnost.

128. Sreća ide u susret samo pripremljenom um.

129. Ljubav je kao jesenja kišica. Sitno pada, ali preplavljuje reke.

130. Lična sreća je nemoguća bez tuđe sreće.

131. Čovek želi da bude srećan čak i kada tako živi da sreću čini nemogućom.

132. Potraga za srećom jedan je od najvećih izvora nesreće.

133. Sreća nije samo slepa nego često i zaslepi one koje je prigrlila.

134. Sreća favorizuje budale.

135. Priroda nas uvek čini srećnim, a naše želje izmišljaju nesreću.

136. Čini ono što će te učiniti dostojnim sreće.

137. Često je sreća samo nesvest sopstvene bede, nevolje, sićušnosti i jada.

138. Porodica u harmoniji će napredovati u svemu.

139. Ako imaš kuda da odeš, to je dom. Ako imaš nekog da voliš, to je porodica. A ako imaš oba, to je blagoslov.

140. Samo žena može stvoriti porodicu. Ali porodica se može i raspasti zbog žene.

141. Porodica je prsluk za spasavanje u olujnom moru života.

142. Bez obzira na to šta ste učinili za sebe ili za čovečanstvo, ako se ne možete osvrnuti na ljubav ili pažnju koju pokazujete svojoj porodici, onda zaista ništa niste učinili.

143. Porodica je veza koja nas podseća na juče, daje nam snagu danas i nadu za sutra. Nijedna vlada, ma koliko bila dobronamerna, ne može da obezbedi ono što nam pruža naša porodica.

144. Porodica je ispit slobode, jer porodica je jedino što slobodan čovek stvara za sebe.

145. Nered u društvu je rezultat nereda u porodici.

146. Snaga porodice, kao i snaga vosjek, leži u međusobnoj odanosti.

147. U porodičnom životu, ljubav je ulje koje ublažava trenje, cement koji čvršće povezuje i muzika koja donosi harmoniju.

148. Nikad ne bacaj blato u bunar s kojeg si nekad pio.

149. Dragulj ne gubi vrednost ni kad u blato padne.

150. Ne možeš dva puta ući u istu reku. U protoku vremena, izgubljena prilika izgubljena je zauvek.

151. Reke ne piju svoju vodu, drveće ne jede svoje plodove, oblaci ne gutaju svoju kišu. Sve što je veliko uvek je u korist drugih.

152. Lakše je naučiti kako se govori nego kako se ćuti.

153. Mi smo toliko navikli na buku da nas uznemirava i sama tišina.

154. Tišina ima vrhunac, tada treba da se progovori.

155. Vreme je kao vlada: uvek je loše.

156. Ne birni se za kišu, nego za kabanicu.

157. Ne podcenjujte vremenske prilike. Da nije promenljivo, devet od deset ljudi ne bi umelo da počne razgovor.

158. Iskrenost je prvo poglavlje u knjizi mudrosti.

159. Nemoj zagristi mamac zadovoljstva dok se ne uveriš da nema udica ispod.

160. Ništa tako dobro ne omogućuje čoveku da nastavi dalje kao mirna savest.

161. Srpski fudbal živi od prodaje igrača. Od toga i umire.

162. Sećanja su kao kamenovi, vreme i udaljenost nagrizaju ih kao kiselina.

163. Ponekos ećanje je kao biljka, poniklo iz slučajne, zalutale semenke, ono s godinama narasta, dopunjuje se, širi. Na kraju se čini da je iz ni iz čega sebe izgradilo.

164. Sećanja nas greju iznutra. Ali nas i jako bole.

165. Mladosti je svojstveno zaboravljanje, a starost sećanje.

166. Umeren liberalizam: psu je potrebna sloboda, ali ga svejedno treba držati na lancu.

167. Dovoljno je da jedan pas zalaje, pa da prolaje celo selo.

168. Pas ume da bude toliko veran da nekad jednostavno ne verujem da čovek zaslžuje toliku ljubav.

169. Pas koji laje ne ujeda.

170. Ne postoji nijedna vera koja nije poljuljana, izuzev one istinski vernog psa.

171. Jedino što me plaši više od vanzemaljaca jeste pomisao da oni uopšte ne postoje. Ne možemo mi biti najbolje što je stvaranje moglo da ponudi. Nadam se da nismo jedini. Ako ipak jesmo, u velikoj smo nevolji.

172. Rat otkriva jednom narodu njegove slabosti, ali i vrline.

173. Rat je sladak onima koji ga nisu iskusili.

174. Da je čovečanstvo oduvek bilo razumno, istorija ne bi bila dugačka hronika gluposti i zločina.

175. Promene u našem dnevnom životu znače iskorak sa ivice naših mapa.

176. Celom svetu ne možeš ugoditi.

177. Nije se rodio ko bi svetu ugodio.

178. U svetu uglavnom caruje zlo, a glavnu reč ima glupost.

179. Vedrom se i svet čini vedrim.

180. Svet bez ljubavi je svet bez vrednosti.

181. Ako si strpljiv i jednom času ljutnje, izbeći ćeš sto dana tuge.

182. Bez umeća, nadahnuće je samo trska koju njiše vetar.

183. Čovek pun duha i u potpunoj samoći izvanredno se zabavlja svojim mislima.

184. Nadahnuće dolazi iz svakodnevnog rada.

185. Nadahnuće stiže iz nemaštine, ne iz izobilja.

186. Često bismo se stideli svojih najlepših dela kad bi svet video sve pobude iz kojih smo ih stvarali.

187. Veličina nije posledica inspiracije. Svi smo inspirisani, ali nismo svi veliki.

188. Majka je drugi Bog.

189. Ko uhvati dete za ruku, majku zgrabi za srce.

190. Ne stariš, postaješ bolji.

191. Starost je stanje uma. Ako za nju ne marite, nije ni važna.

192. Revolucija počinje kada se bes gladnih ne može kupiti novcem sitih

193. Postoje dva velika dana u životu svakog čoveka, dan kada se rodi i dan kada otkrije za šta se rodio.

194. Lepo je da, i kada zaboravim sve rođendane, uključujući i sopstveni, postoji neko ko me se seti.

195. Ako ne možete da nahranite stotinu ljudi, nahranite makar jednog.

196. Čoveka možete ubiti dobrom hranom isto tako sigurno kao i otrovom, samo štp to traje duže.

197. Uopšte uzev, čovek je zadovoljniji kad ima dobar ručak na stolu nego kad njegova žena zna starogrčki.

198. Neobično je kako dobar ručak može svakog da izmiri.

199. Umetnost je samo utočište koje su smislili genijalni umovi koji već imaju hranu i žene, da pobegnu od dosade.

200. Korica hleba pojedena u miru bolja je od gozbe ispunjene strepnjom.

Rekli su...64

2024-02-23T18:47:00.003+01:00

1. Razbojnik traži pare ili život. Lekar uzima i pare i život. (Vilijam Šekspir)

2. Svet je zanimljiv onoliko koliko smo mi radoznali. (Vilijam Šekspir)

3. Potpuno je čudesno što tokom svih godina formalnog obrazovanja uspevamo da sačuvamo radoznalost. (Albert Ajnštajn)

4. Tri su stvari koje se ne mogu dugo kriti: sunce, mesec i istina. (Buda)

5. U ljudskoj prirodi su dva protivrečna nagona: da stvara i da uništava. (Hajao Mijazaki)

6. Bogatstvo se više pokazuje u upotrebi nego u posedovanju. (Aristotel)

7. Demokratija je kad nisi zatvoren zato što si bio otvoren. (Vladimir Bulatović Vib)

8. Statistika naša dika: što poželiš, to naslika. (Vladimir Bulatović Vib)

9. Taksi te odveze, pa otkuca. Cinkaroš oktuca, pa te odvezu. (Vladimir Bulatović Vib)

10. Lako je biti lav kad napraviš pustinju oko sebe. (Vladimir Bulatović Vib)

11. Moža ima i čistih računa, ali su obračuni, uglavnom, prljavi. (Vladimir Bulatović Vib)

12. Od svih poslova najlakši je lepčkenje etiketa. Zaista je lako: isplaziš jezik, ovlažiš etiketu i zalepiš je na čoveka. Može i ovako: pljuneš čoveka, pa zalepiš etiketi. (Vladimir Bulatović Vib)

13. Pri ispiranju mozga postupak je sličan ispiranju zlata. Treba ispirati velike količine mozga da bi se dobilo zrno poslušnosti. (Vladimir Bulatović Vib)

14. Kad je satira spuštena na pola koplja, to je znak da je sloboda umrla. (Vladimir Bulatović Vib)

15. Naša poljoprivreda je najnaprednija na svetu. Kod nas seljaci u toku godine u više navrata oberu bostan. (Vladimir Bulatović Vib)

16. Ko potpisuje palcom, upravlja pesnicom. (Vladimir Bulatović Vib)

17. Jadna je pravda koja mora da se pravda. (Vladimir Bulatović Vib)

18. Gori lakše idu gore. (Vladimir Bulatović Vib)

19. Ideali počinju sa ispisivanjem svojih ideala na tuđe zidove. Čim se podignu svoji zidovi, ideali se zaborave. (Vladimir Bulatović Vib)

20. Ekser savije glavu, pa neupotrebljiv. Čovek je upotrebljiv tek kad savije glavu. (Vladimir Bulatović Vib)

21. Nesposbni poseduju sposobnost da onesposobe sposobne. (Vladimir Bulatović Vib)

22. Koliko me rasplače poskupljenje, toliko me zasmeje objašnjenje. (Vladimir Bulatović Vib)

23. Ako vas sretne političar i seti se da ste mu školski drug, znajte da mu ne ide najbolje. (Vladimir Bulatović Vib)

24. Konj, da bi dobio trku, trči i pređe ostale. Karijerist ne trči, samo pređe ostale. (Vladimir Bulatović Vib)

25. Moda nije ništa drugo do izazvana epidemija. (Džordž Bernard Šo)

26. Mi smo ljudi slični pticama koje se uvek u istim mrežama hvataju, i opet neće da slušaju. (Dositej Obradović)

27. Psujmo dok možemo. U raju to neće biti dopušteno. (Mark Tven)

28. Svakoga dana ponesi korpicu zemlje na isto mesto i sagradićeš planinu. (Konfučije)

29. Pobeda pripada najupornijima. (Napoleon Bonaparta)

30. Nisam doživeo neuspeh. Samo sam pronašao 10000 načina koji ne rade. (Tomas edison)

31. Ako ne možeš da letiš, onda trči. Ako ne možeš da trčiš, hodaj. Ako ne možeš da hodaš, onda puzi. Ali šta god radio samo nastavi da se krećeš napred. (Martin Luter King)

32. Sport i politika pothranjuju nacionalizam, koji je najveće zlo. I jedno i drugo su lakoumni, tašti, ali politika je mnogo opasnija. (Horhe Luis Borhes)

33. Čovek jednostavno želi nezavisan izbor, ma šta ta nezavisnost koštala i ma koda vodila. (Fjodor Dostojevski)

34. U Americi, stalnim pritiskom da se sa nečim saglasite, postoji sloboda izbora, ali nema šta da se izabere. (Piter Justinov)

35. Ono što pokazuje od čega smo sačinjeni jesu naši izbori, ne naše sposobnosti. (Džejn Rouling)

36. Običaji se mnogo više cene kad se krše nego kad se čuvaju. (Vilijam Šekspir)

37. Gangster sa stilom je holivudski izum. (Orson Vels)

38. U Holivudu mlade zadrže buket, a bace mladoženju. (Gručo Marks)

39. Kad bi svi ljudi iz Holivuda koji su imali plastične operacije otišli na odmor, niko ne bi ostao kod kuće. (Majkl Džekson)

40. Jedini razlog što sam u Holivudu jest što nemam moralnu snagu da odbijem novac. (Marlon Brando)

41. U Holivudu lažu da uvek treba da oprostiš neprijateljima jer ne znaš da li ćeš jednog dana morati da radiš sa njima. (Lana Tarner)

42. Najvulgarnija stvar u vezi sa Holivudom jetse način na koji veruje u sopstvene tračeve. (Ava Gardner)

43. Treba držati svoj kompas u očima, a ne u ruci, jer ruke izvršavaju, ali oko sudi. (Mikelanđelo Buonaroti)

44. Savest je čovekov kompas. (Vinsent van Gog)

45. Žurnalizam je štampanje stvari koje vlast ne želi da izađu u štampi. Sve ostalo spada u domen odnosa s javnošću. (Džordž Orvel)

46. Cinična, plaćenička, demagoška štamoa vremenom će proizvesti iste takve ljude. (Džozef Pulicer)

47. Budite pažljivi kad čitate knjige o zdravlju. Štamparska greška može da vas košta života. (Mark Tven)

48. Praštajući, čovek se uzdiže iznad onih koji ga vređaju. (Napoleon Bonaparta)

49. Nikada ne prekidaj neprijatelja kada čini greške. (Napoleon Bonaparta)

50. Reč nemoguće moguće je naći jedino u rečenicama budala. (Napoleon Bonaparta)

51. Ko ne rizikuje, nema izgleda da dobije. (Napoleon Bonaparta)

52. Da bismo održali reč, najbolje je da je nikad ne dajemo. (Napoleon Bonaparta)

53. Istorija je skup laži oko kojih su se ljudi složili. (Napoleon Bonaparta)

54. Ko zna da laska, zna i da kleveće. (Napoleon Bonaparta)

55. Ljudi će se jače boriti za svoje interese nego za svoja prava. (Napoleon Bonaparta)

56. Vođe su delitelji nade. (Napoleon Bonaparta)

57. Pravi čovek ne mrzi nikoga. (Napoleon Bonaparta)

58. Budala ima veliku prednost pred pametnim čovekom, uvek je zadovoljan samim sobom. (Napoleon Bonaparta)

59. Glup čovek misli da je pametan. Pametan čovek zna da je glup.

60. Slobodna štampa, naravno, može biti dobra ili loša, ali bez slobode uvek je loša.

61. Ništa što je napisano za novac nije vredno štampanja, Vredi samo ono što je objavljeno uprkos tržištu.

62. Nikad nije izmišljen kompas za otvoreno more braka.

63. Onaj ko ima dobro zdravlje bogat je iako to ne zna.

64. Dobro zdravlje je kruna na glavi zdravih koju samo bolesni mogu da vide.

65. Zdravlje nije sve, ali bez zdravlja sve je ništa.

66. Zdrav stav je zarazan, ali nemoj čekati da ti ga neko prenese, ti budi prenosilac.

67. Koristite svaku priliku za smeh. To je najjeftiniji lek.

68. Visko razvijeni sistem vrednosti nalik je kompasu. Služi kao vodič da vas pošalje u pravom smeru kada se izgubite.

69. Živeti bez cilja je poput jedrenja bez kompasa.

70. Zašto ne brinemo za kompas dok se ne izgubimo u divljini koju sami napravimo?

71. Živi svoj život po kompasu, ne po satu.

72. Dresura ukroćuje divlje zveri, a kultura ljude.

73. Svaka se nova misao i ideja diže na lestvama starih.

74. Ko Boga samo u crkvi vidi nije pobožan.

75. Zemlja se okreće oko Sunca, a ljudi oko novca.

76. Ko ceni tuđe vrline, znak je da ih i sam ima.

77. Površnost ima najdublji koren i zato se ne može iskoreniti.

78. Ništa više uplašenom čoveku ne daje hrabrost kao tuđi strah.

79. Ljubav je mudrija od mudrosti.

80. Ulazak u roman je poput odlaska na uspon u planine: morate naučiti ritam disanja, steći tempo, inače ćete prestati odmah na početku.

81. Mi smo mnogo osetljiviji na ono što se uradi protiv običaja nego protiv prirode.

82. Više postupaka ljudi uslovljeno je obiajem nego dobrim razlogom.

83. Pokušaji da se običaji promene pre vremena po život su opasni.

84. Običaj je tiranin.

85. Napredak nema većeg neprijatelja od običaja.

86. Običaj je druga priroda i ne manje moćna.

87. Ono što čovek zove civilizacijom to je stanje sadašnjih običaja, a ono što se zove varvarstvom to je stanje prošlih.

88. Ništa nije moćnije od običaja ili navike.

89. Više koriste dobro običaji nego dobri zakoni.

90. Ili poštuj običaje ili idi iz zemlje.

91. Životni posao je stalni, užasni izbor.

92. Pesimista suočen sa dva loša izbora bira oba.

93. Onaj ko sve čini zbog toga što je to običaj ne pravi nikakav izbor.

94. Mogućnosti, posebno željene mogućnosti izbora, rastu samo na izmišljenom drvetu.

95. Moramo da verujemo u slobodnu volju. Nemamo izbora.

96. Ako izabereš ulogu koja je iznad tvojih moći, ne samo da ćeš je odigrati rđavo nego time napuštaš onu koju lako ,ožeš izvršiti i koja bi ti, možda, donela sreću.

97. Potrebe nas lišavaju izbora.

98. Često više žalimo za parčetom koje smo ostavili nego što uživamo u parčetu koje smo izabrali.

99. Glupak i njegova politika obično pobede na izborima.

100. Budućnost pripada onim mudrim političarima koji će shvatiti da najveći interes naroda leži u upravi, a ne u politici.

101. U poilitici eksperimenti znače revoluciju.

102. Generali ne paniče, onda ni vojnici ne paniče.

103. Kreativnost ne možeš da uključiš na prekidač. Treba da budeš u pravom raspoloženju, u panici da više nemaš vremena.

104. Mnogi od nas su dobri u startu, ali loši u finišu bilo čega u šta se upuste. Štaviše, ljudi su skloni da odustanu nakon prvog znaka poraza. Osoba koja upornost načini svojim životnim motom otkriva da će se poraz konačno umoriti i odustati. Poraz se ne može nositi sa upornošću.

105. Ako ne idete do kraja zašto uopšte idete?

106. Istrajnošću je i puž stigao do nojeve barke.

107. Upornost je najjeftinija zamena za karatker.

108. Utopijski snovi su često samo prevremene istine.

109. Kod poluistina je najopasnija neshvatljiva pojava da se uvek veruje pogrešnoj polovini.

110. Dobri Bog nudi svakom umu izbor između istine i mira.

111. Gotovo je nemoguće nositi baklju istine kroz gomilu, a da pritom ne oprljiš nikome bradu.

112. Neki ljudi toliko vole istinu da su u neprestanom strahu da je ne uhvati prehlada od preteranog izlaganja.

113. Istina se obično prikazuje kao gola da bi svako mogao da je obuče kako želi.

114. S vremena na vreme čovek se spotakne o istinu, ali se u većini slučajeva pribere i produži dalje.

115. Ljudi ne traže istinu, oni samo traže da se laži ne vide.

116. Istinu ćete vrlo lako prepoznati po tome što će vam biti neprijatna.

117. Zlato ima krila koja nose svugde sem na nebo.

118. Zlato svetluca jače kad više ne sija vrlina.

119. Više je zlata dobijeno od čovekovih misli nego od tla.

120. Zlato je vladar svih vladara.

121. U traganju za zlatom alhemičari su o

Vicevi 120

2024-02-20T10:17:00.003+01:00

NA MEDICINI RADA

- Ime i prezime?

- Zoran Petrović.

- Koliko godina imate?

- 67 za dva meseca.

- Pa što ste došli kod nas?

- Poslali me iz firme, istekao mi je lekarski, a ne mogu još u penziju dva meseca...pa moram.

- Dobro, obavimo to na brzinu. Čujete li dobro?

- Ne čujem vas.

- Čujete li inače dobro!?

- Ah to. Na jedno uho slabo, a na drugo gotovo ništa.

- Dobro, napisaćemo da je sluh u granicama normale. Stavite ove slušalice, ja ću vam puštati zvukove, a vi dignite ruku kad nešto čujete, može?

- Može.

- Čoveče, pa zar ništa niste čuli, sedam puta sam vam puštao zvuk!?

- Molim?

- Čujete li uopšte u glavi kakve zvukove!?

- Ne, samo glasove.

- Kakve glasove!?

- Ponekad čujem glasove.

- Kada ?

- Uglavnom kada ne popijem lekove.

- Kakve lekove?

- Od kojih ne čujem glasove.

- Bogamu! A da li vidite dobro?

- Koga da li vidim?

- Kakav vam je vid?

- Kako-tako.S naočarama vidim bolje.

- A gde su vam sada naočare?

- Negde sam ih zagubio.

- Pa što ih niste tražili?

- Tražio sam ih, ali bez njih slabije vidim,pa ih nisam mogao naći.

- Čitajte ova slova u ovom osvetljenom staklu.

- Kakva slova, ja tu ne vidim nikakva slova, vidim samo ovu žutu mačku koja drži kašiku u ustima.

- Gledajte u ovo staklo, a ne kroz prozor! I to napolju što vidite nije mačka sa kašikom nego bager!

- Ovde ne vidim ništa.

- Dobro, napisati ću vam da vam je vid u granicama normale. Rešite sada ovaj psiho test.

- Evo izvolite.

- Šta je ovo pobogu!? Šta ste ovo ovde napravili? Vidite šta piše ispod slike?

- Da.

- Piše precrtaj ono što se ne uklapa.

- Da.

- Na slikama su mačka, pas, krava i ventilator i vi ste precrtali mačku!

- Da.

- Zašto pobogu?

- Pa zato jer se ne uklapa..

- Kako se mačka tu ne uklapa!?

- Pa lepo. Pas i krava su doneli ventilator da se ohlade, a mačka im smeta..

- Kakve sve lekove vi pijete?

- Imam svakakvih..

- Kakve najčešće pijete?

- Obično žute, zelene i plave.

- Pijete tablete prema bojama?

- Uglavnom da, jer često izgubim naočare pa ne vidim pročitati natpise na kutijama.

- Oh Bože! Dajte da vam krv izvadim.A šta vam je to na ruci?

- Narukvica.

- Kakva ?

- S imenom, prezimenom i adresom.

- Što će vam to?

- Ponekad zaboravim kako se zovem i gde stanujem, pa da me onda znaju kući vratiti.

- Oh Bože! A za što vi uopšte obavljate pregled?

- Za vozača.

- Kakvog vozača!!??

- Vozača autobusa.

- Vi vozite autobus!????

- Da. Gradski.

- Čekaj malo. Da niste vi onaj koji je prošli mesec odvezao autobus pun putnika na gradsku deponiju i tamo ih isterao napolje?

- Taj sam.

- Pa zašto ste to napravili?

- Nisam bio sto posto siguran vozim li za gradske autobuse ili za gradsku čistoću jer ujutro nisam popio sve tablete.

- Pa koja budala vas tera da još vozite autobus pun ljudi????

- Teraju me ministri i premijer svojim zakonom da radim do 67. godine. A zašto mislite da su oni budale?

- Vi mislite da nisu?

- Mislim da nisu.

- Na temelju čega to mislite?

- Oni i njihova djeca se ne voze javnim prevozom.

- Izvini, devojko, je li ovo Mali Mokri Lug?

- Kaluđerica.

- Joj izvini, kaluđerice, je li ovo Mali Mokri Lug?

Krenuli Mujo i Haso u neku kafanu da se napiju, ali su imali jako malo para.

Stoje oni tako u kafani i ne znaju šta će, kad se Mujo doseti: ''HEJ, IMAM IDEJU...!''

Ode Mujo preko puta u mesaru i vrati se sa kobasicom.

- Jesi li ti normalan, potrošio si sve pare na kobasicu, kako ćemo se sada napiti!? - pita ga Haso.

- Ništa ne brini - reče Mujo i naruči dva piva i dve rakije.

- Jaoooo, ubiće nas gazda, kako ćemo ovo platiti?! - Haso će zabrinuto.

- Ma, ne brini, imam ideju, 'ajd' živeli mi !

Popiju oni piće i Mujo predloži Hasi:

-Slušaj bolan, ja ću ovu kobasicu da stavim u pantalone i da je izbacim kroz šlic, a ti klekni i stavi je u usta. Gazda, kada nas vidi, misliće da smo pederi i ima da nas izbaci naglavačke napolje.

Klekne Haso i stavi onu kobasicu što je virila iz Mujinog šlica u usta, a gazda kad ih je video, drekne na sav glas:

''MARŠ NAPOLJE, PEDERČINE JEDNE...!''

I tako ništa nisu platili.

Nastave oni tako iz kafane u kafanu i kad su se već olešili od pića, kaže Haso:

- Ćuj bolan, ne mogu više. Otpadoše mi kolena od klečanja...!

A Mujo će njemu:

- Misliš da je meni lako? IZGUBIO SAM KOBASICU JOŠ U TREĆOJ KAFANI.

Ulazi Fata u petshop, razgleda ribice i papagaje, kad u ćošku ugleda natpis „žablje vođenje ljubavi“. Zagolica je mašta pa dođe bliže, a ispod piše:

Cena 300€, vraćamo novac ukoliko niste zadovoljni uslugom. Fata se nasmeja i šapnu trgovcu:

- Kupujem!

Mujo trgovac joj da papirić s uputstvom i žabu. Fata brzo ode kući, pročita uputstvo i napravi sve kako je pisalo: istušira se, namaže kremicama, obuče provokativni veš i stavi žabu na gaćice. Čeka ona, čeka, ali ništa se ne događa. Ljuta i razočarana zgrabi uputstvo, pročita još jednom i na dnu uoči malu poruku:

“Ako nešto ne bude u redu, nazovite radnju”. Fata okrene broj i požali se Muji prodavcu, a ovaj će spremno:

- Odmah dolazim! Evo Muje za 5 minuta, Fata mu sve ispriča, a Mujo uzme žabu u ruke, zagleda joj se duboko u oči i reče:

- Dobro me slušaj i gledaj, ovo je zadnji put da ti pokazujem kako se to radi.

Kupio deda vijagru pa zaboravio tablete na stolu. Upadne to u oči njegovom papagaju, pa kad to deda nije video, papagaj odleti na sto i sve ih redom pojede. Kad je deda video šta mu je papagaj uradio, uplašio se, pa reši da ga stavi nakratko u frižider da bi ga ohladio i time nekako ublažio dejstvo leka. Međutim, deda je bio i zaboravan pa se tek posle sat vremena setio da papagaja izvadi iz frižidera. Na svoje veliko iznenađenje ugleda deda svog ljubimca svog raščupanog i zadihanog.

- Kako to da se nisi smrzao? - upita ga deda.

- E, kad bi samo znao kako je teško raširiti noge smrznutim kokoškama! - odgovori mu papagaj.

Stoji Lala u zoo-vrtu, a pored njega žena sa klincem. Klinac k'o klinac, svaki čas nešto zapitkuje, pa će:

- Mama, šta je to dugačko što visi slonu?

Mati: - Ma to je surla sine.

Klinac: - Ma ne to mama, ono između nogu!?

Mati: - To nije ništa!!!

a na to ce Lala:

- Gospođo, da vi niste malko razmaženi, kad vam TO nije ništa.

Muškarac i žena sudarili su se u saobraćajnoj nesreći, dva automobila su uništena, ali nijedan od njih nije povređen. Kada su uspeli da izađu, žena je muškarcu rekla:

- Ne mogu da verujem.. Ti si muškarac a ja žena, pogledajmo naše aute, potpuno su uništeni, a opet smo bezbedni!!.. To je znak, sudbina je tražila da se sretnemo. , sprijateljimo se i da živimo zajedno do kraja života!!

Čovek joj je rekao:

- Zaista mislim da je to znak sa neba!

Žena nastavlja:

- Vidite ovo drugo čudo, auto mi je potpuno uništen, ali boca šampanjca kod mene nije razbijena. Sudbina je htela da ovaj trenutak nazdravimo.

Žena mu pruži flašu, on je otvori, popije oko pola, zatim joj da, ali žena zatvori flašu ne ispivši ni kapi.

Čovek je pita:

- Nisi pila..!

Rekla je:

- Ja ne, čekam policiju.

Imao pilot nesreću, avion mu se srušio u nekoj zabiti u Crnoj Gori. Ugleda on svetlo jedne kuće na brdu i pođe prema njoj. Zakuca na vrata, ali niko mu ne odgovori.

Zakuca i drugi put, ali opet ništa. Uđe on u kuću i vidi muža i ženu kako leže jedno pored drugog u krevetu i gledaju ga.

On im objasni šta mu se desilo i upita:

- Mogu li dobiti nešto za jelo, jako sam gladan?

Njih dvoje ga samo bledo pogledaju i ne daju mu nikakav odgovor.

On ponovi pitanje, ali opet ne dobije odgovor, pa se sam posluži i najede.

Hteo je da se okupa, on ih opet upita može li i ne dobije odgovor.

Ode on u kupatilo i okupa se.

Vidi on da samo ćute, pa skoči na Crnogorku, završi posao i ode.

Kad je otišao, Crnogorka upita muža:

- Viđe li ti, čoče, šta meni ovaj uradi, a ti ništa?!

A Crnogorac će:

- Prva si progovorila - ti gasiš svetlo!

- Udaj se za mene !

- Ali ne znam kuvati, prati, peglati…

- Želim da mi budeš žena, a ne sluškinja!

I tako su živeli srećni i prljavi do kraja života!

Ulazi plavuša u taksi:

- Gde idete?

- Kod jedne drugarice.

Nezaposleni inženjer reši da otvori bolnicu.

Napiše on reklamu: "Za svaku vašu bolest imamo lek - za 500 din. Ukoliko ne uspemo, vraćamo vam 1000 din."

Prvi koji je to primetio bio je lekar. Pomislio je kako je ovo dobar način da zaradi 1000 din.

Ušao je kod inženjera i rekao mu:

- Imam problema sa čulom ukusa. Ne osećam različite ukuse.

Inženjer kaže sestri:

- Molim vas, dajte mi 3 kapi leka iz kutije br.22.

Ona to i uradi. Inženjer kapne 3 kapi na jezik lekara, a ovaj odskoči i kaže:

- Ali, to je benzin!

- Vaše čulo ukusa se vratilo, dajte mi 500 din - odgovori inženjer.

Lekar iznerviran ode, i vrati se posle par dana sa ciljem da povrati svoj novac. Ovaj put kaže:

- Znate....Izgubio sam memoriju, ničega se više ne sećam.

Inženjer kaže sestri:

- Molim vas, stavite 3 kapi leka iz kutije 22 na lekarov jezik.

A lekar će:

- Ali to je benzin!

- Čestitam, vratila vam se memorija! Dužni ste mi 500 din.

Ovaj put je lekar otišao još više ljut i vratio se posle par dana, potpuno siguran u sebe da će povratiti svoj novac.

Kaže on:

- Ništa više ne vidim, potpuno sam oćoravio.

Inženjer će njemu:

- E ovaj put stvarno moram da vam platim 1000 din jer nemam lek za to.

I pruža mu novčanicu od 500 din. A lekar će:

- Ali ovo je 500 din!

- Čestitam! Vratio vam se vid, dođete mi još 500 din!

- Gospođo, gospođo, može jedno pitanje?

Gospođa:

- Naravno dušo.

Anketar:

- Šta mislite o seksu na TV-u?

Gospođa:

- Veoma neudobno, veoma neudobno.

Šta kaže muškarac svojoj ženi, kada mu ona sa koferom u ruci objasni da ga ostavlja zbog drugog:

Ateista: Ne verujem.

Budista: Samo neka si ti sretna.

Кatolik: Ja sam kriv.

Jevrej: Vratiću ti!

Agnostik: Zašto nemaš obojicu?

Musliman: Jedna manje-više.

Melanholik: Ubiću se!

Кolerik: Ubiću te!

Apatik: Pa dobro.

Pesimista: Znao sam.

Optimista: Uzmi ključ, za svaki slučaj.

Realista: To je moj kofer!

Naivac: Кad se vraćaš?

Racionalista: Nemaš argumenata!

Skeptik: Jesi li sigurna?

Romantik: Ali ja te volim!

Filozof: Zašto baš danas?

Pravnik: To će te puno koštati!

Bankar: To će me puno koštati!

Japi: Кolika mu je plata?

Liberal: Кonačno slobodan!

Кomunista: Dužan sam da te delim.

Zeleni: Idi biciklom.

Socijaldemokrata: Poštujem tvoju odluku.

Slovenac: Samo da nije Hrvat!

Hrvat: Samo da nije Slovenac!

Albanac: Samo da nije Srbin!

Srbin: Marš u pičku materinu!

Rekli su...63

2023-07-29T19:14:00.000+02:00

1. Glava bez razmišljanja je tvrđava bez vojske. (Napoleon Bonaparta)

2. Vođa ne udara ljude po glavi, to je nasrtljivost, ne vođstvo. (Dvajt Ajzenhauer)

3. U životu, za razliku od šaha, igra se nastavlja i posle šah-mata. (Isak Asimov)

4. Većina bogova baca kockice. Ali sudbina igra šah i uvek prekasno otkrijete da sve vreme igra sa dve kraljice. (Teri Pračet)

5. Ljudski život je partija šaha. (Migel de Servantes)

6. Ne verujem u život posle smrti, ali sa sobom ipak imam rezervni donji veš. (Vudi Alen)

7. Kad se podsetimo da smo svi ludi, misterija nestaje i život je objašnjen.(Mark Tven)

8. Veliki dokaz ludila je nesrazmera između planova i moći čoveka. (Napoleon Bonaparta)

9. Istorija je svedok vremena, svetlo istine, živo pamćenja, učiteljica života, glasnik starine. (Marko Aurelije Ciceron)

10. ljudi koji puno govore o ljudima loše ostare od svoje zloće, a ljudi koji radije govore o idejama i o stvarima ostanu večno mladi, jer čovek, kuvajući otrov, uvek otruje najpre sebe samog. (Jovan Dučić)

11. Sve stvari su otrovne, ne postoji niti jedna da nije otrov. Ispravna doza čini razliku između otrova i leka. (Paracelzus)

12. Briga je najveći otrov stomaka. (Alfred Nobel)

13. Uopšte ne odobravam dvoboje. Kad bi me neki čovek izazvao na dvoboj, ljubazno bih ga uzeo za ruku, odveo na neko mirno mesto i tamo ga ubio. (Mark Tven)

14. Nek se drugi hvališu stranicama koje su napisali, ja se gordim onima koje sam pročitao. (Horhe Luis Borhes)

15. Životinje mogu biti odane, ali ih čovek nikad ne može zaraziti gubom laskanja. (Onore de Balzak)

16. Nazvati prostog čoveka životinjom ili njegove postupke zverskim nepravedno je prema životinjama. One nikad nisu tako okrutne kao ljudi. (Fjodor Dostojevski)

17. Od svih božih stvorenja postoji samo jedno koje se ne može učiniti robom i bičevati. To je mačka. Kad bi moglo doći do ukrštanja, to bi unapredilo čoveka, ali unazadilo mačku. (Mark Tven)

18. Filozofija u učionici u jednom naraštaju postaće filozofija vlade u sledećem. (Abraham Linkoln)

19. Rđavi ljudi mrze i umetnost i filozofiju, jer obe idu za istim, i jer su čiste. (Jovan Dučić)

20. Što više peska iscuri iz peščanog sata našeg života, to jasnije vidimo kroz staklo. (Nikolo Makijaveli)

21. Napredak nije ni automatski ni nužan...Svaki korak do pravde zahteva žrtvu, patnju, borbu i beskrajan trud i strast posvećenih pojedinaca. (Martin Luter King)

22. Živort je dugo i gorko samoubistvo i samo vera može da ga preobrazi u žrtvovanje. (Franc List)

23. Spostvena žrtva omogućava nam da žrtvujemo druge bez stida. (Džordž Bernard Šo)

24. Šampanjac. u pobedi je zaslužen, u porazu je potreban. (Napoleon Bonaparta)

25. Veliki, krupni događaji me smiruju, samo me sitnice nerviraju. (kraljica Viktorija)

26. Rodoljublje je kad na prvo mesto stavljate ljubav prema svom narodu, nacionalizam je kad na prvo mesto dolazi mržnja prema drugim narodima. (Šarl de Gol)

27. Ćutanje je vrhunsko oružje vlastri. (Šarl de Gol)

28. Suočen sa krizom, čovek od karaktera vraća se svojoj suštini. On daje sopstveni pečat onome što čini i preuzima odgovornost za to što čini. (Šarl de Gol)

29. Sporazumi su kao devojke i ruže, ne traju baš dugo. (Šarl de Gol)

30. Poštujem samo one koji mi se odupiru. Ali ih ne podnosim. (Šarl de Gol)

31. Parvi državnik je onaj koji je spreman da preuzme rizik. (Šarl de Gol)

32. Crkva je jedino mesto gde ne moram ništa da odgovorim kad mi se neko obraća. (Šarl de Gol)

33. Mnogi ljudi su odlučni. Onih koji zaista deluju je manje. (Šarl de Gol)

34. Autoritet ništa ne znači bez ugleda, a ni ugled bez dovoljne udaljenosti. (Šarl de Gol)

35. Ne pitajte me ko je uticao na mene. Lava čine jaganjci koje je svario, a ja sam čitav život čitao. (Šarl de Gol)

36. Za svakog čoveka naći će se nešto u rečniku što će se za njega zalepiti kao druga koža. Njegovi neprijatelji to samo treba da otkriju. (Embrouz Birs)

37. Neka bude posla, hleba vode i soli za svakog čoveka. (Nelson Mandela)

38. Diplomata je čovek koji svoje vreme troši na to da rešava sporove kojih ne bi bilo da on nije diplomata. (Vinston Čerčil)

39. Ne samo da diplomatija nije za svakoga, nego se slobodno može reći da je mali broj ljudi koji imaju dara i zvanja za taj posao. To su ljudi dobre ali jednostavne pameti, ljudi uprošćene i ograničene osetljivosti i hladna srca, brzi i odlučni, ali ne preki i brzopleti, stvarni, trezveni, ali i suvi i dosadni. (Ivo Andrić)

40. U politici, ako želiš da nešto bude rečeno, pitaj muškarca. Ako želiš da nešto bude urađeno, pitaj ženu. (Margaret Tačer)

41. Ako sekira neće da seče može se naoštriti, ali ako te žena neće ništa ti ne pomaže. (Maksim Gorki)

42. Vrlina nosi veo. Porok nosi masku. (Viktor Igo)

43. Porok zna da je ružan pa stavlja na sebe masku. (Bendžamin Frenklin)

44. Čovek je najmanje svoj kad govori o sebi. Dajte mu masku i reći će vam istinu. (Oskar Vajld)

45. Moja jdina želja je da oslobodim Meksiko klase koja ga tlači i dam ljudima priliku da saznaju šta zaista znači sloboda. Ako bih to mogao da postignem danas u zamenu za svoj život, rado bih to učinio. (Pančo Vilja)

46. Zašto brod savladava talase iako njih ima mnogo, a on je sam? Zato što brod ima svrhu, a talasi nemaju. (Vinston Čerčil)

47. Možda smo svi došli na svet različitim brodovima, ali smo sada svi u istom čamcu. (Martin Luter King)

48. Samo odsustvo rata nije mir. (Džon Kenedi)

49. Mir i spokojstvo jedina su dobra i najveće dostojanstvo skromnih i bezimenih ljudi. (Ivo Andrić)

50. Mir je sladak i sam po sebi dobra stvar, ali između mira i ropstva postoji velika razlika. (Marko Aurelije Ciceron)

51. Mir je kada nije važno da li vreme prolazi. (Meri Šeli)

52. Nesrećno je svako telo koje živi samo za sebe i samo sebe radi, a pravu meru svoje nesreće uviđa tek kad počne da stari. (Ivo Andrić)

53. Nikad nisam želeo da budem više nego ono što jesam, ono što nemam i ne treba mi. (Luj Armstrong)

54. Ne možeš da se obogatiš u pšolitici ako nisi pokvaren. (Hari Truman)

55. Sve vlade imaju istu nevolju, moć privlači patološke ličnosti. Moć ne kvari ljude, već je magnet za one sklone kvarenju. (Frenk Herbert)

56. Vlast je uvek korumpirana, pa se zato nijednom čoveku i nijednoj grupi ne sme previše vlasti poveriti na duže vreme. (Oldos Haksli)

57. Korupcija je prirodan put da se ponovo uspostavi naše poverenje u demokratiju. (Piter Justinov)

58. U svim ustanovama u kojima ne struji svež vazduh javne kritike korupcija buja kao pečurke posle kiše. (Fridrih Niče)

59. Nebo zna da se bespotrebno stidimo svojih suza, one kao kiša spiraju zagušljivu prašinu koja nam guši srca. (Čarls Dikens)

60. Okean je vodena masa koja čini dve trećine sveta stvorenog za čoveka - koji nema škrge. (Embouz Birs)

61. Tama ne može da uništi tamu, to može samo svetlost. Mržnja ne može da uništi mržnju, to može samo ljubav. Moramo da naučimo da živimo kao braća, ili da svi nestanemo, kao budale. (Martin Luter King)

62. Svaki naraštaj smatra kako je inteligentniji od prethodnog i mudriji od narednog. (Džordž Orvel)

63. Sreća postoji jedino u prihvatanju. (Džordž Orvel)

64. Sva ratna propaganda, sve vrištanje, laži i mržnja uvek dolaze od ljudi koji se ne bore. (Džordž Orvel)

65. Najdelotvorniji način da se unište ljudi jeste poricanje i brisanje njihovog razumevanja sopstvene istorije. (Džordž Orvel)

66. Ko upravlja prošlošću, upravlja budućnošću. Ko upravlja sadašnjošću, upravlja prošlošću. (Džordž Orvel)

67. Govoriti istinu u vreme obmane jeste revolucionarni čin. (Džordž Orvel).

68. Nacionalizam je glad za moći obojena samozavaravanjem. (Džordž Orvel)

69. Možda čoveku toliko i ne treba da bude voljen koliko da bude shvaćen. (Džordž Orvel)

70. Čovekova suština je da ne teži savršenstvu. (Džordž Orvel)

71. Odanost je sestra pravde.

72. Voda svašta opere, do crna obraza.

73. Vatra, voda i vlast ne znaju ništa o milosti.

74. Voda je jedino piće mudrog čoveka.

75. Nemoj da te prevari mirna voda. To ne znači da u njoj nema krokodila.

76. Kad se voda digne, uputno je slediti pacove.

77. Lek za sve je slana voda...suze, znoj ili more.

78. Voda i budala idu tamo gde im se pokaže put.

79. Ništa nije mekše i podatnije od vode, a ipak ništa ne može da joj se odupre.

80. Suze su tečnost koja nam potpomaže varenju duševnog đubreta.

81. Ako ne vidiš sunce, ne plači, od suza nećeš videti zvezde.

82. Suze ne peku zato što su slane, već zato što su pune uspomena.

83. Prolivanje suza uscrpljuje dušu, ali još je teže kad one ne mogu da liju.

84. Suze ćete najlakše sakriti ako začkiljite dok gledate u svet.

85. Suze su svetinja, ali one najsvetije među njima nikad ne dođu do očiju, ostaju u nama.

86. Suze vrede mnogo, a koštaju malo.

87. Bile gorke ili slatke, posle suza se slobodnije diše.

88. Korupcija je gora od prostitucije. Ova druga može da ugozi moral pojedinca, a prva uvek ugrožava moral čitavog društva.

89. Mi vešamo sitne lopove, a one velike imenujemo za javne službenike.

90. Korupcija svake vlade gotovo uvek počinje sa njenim načelima.

91. Svaki čovek ima cenu.

92. Mandarin ne kinji nikoga ko mu donosi poklone.

93. Što je država više korumpirana, to je u njoj više zakona.

94. Strpljenje i humor su dve kamile uz čiju pomoć možemo da proputujemo svaku pustinju.

95. Razlika između kamile i čoveka: kamila može da radi cele nedelje bez vode, a čovek može da pije cele nedelje, a da ne radi ništa.

96. Onome ko voli svet kao što voli svoje telo može se poveriti carstvo.

97. Savršenstvo duše ispravlja slabost tela, ali snaga tela bez razboritosti ne čini dušu ništa boljom.

98. Onaj ko je rob svog tela biće rob mnogih gospodara.

99. Najveće zaovoljstvo sa psom jeste što pred njim možete ispasti budala, a on ne samo da vas neće igrditi već će i sam napraviti budalu od sebe.

100. Za svog psa čovek je Bog, i to je glavni razlog popularnosti pasa.

101. Čuvaj se tihog psa i mirne vode.

102. I najbolji pas može da izgubi trag.

103. Činjenica da su političke ideologije opipljiva stvarnost nije dokaz da su one životno neophodne. Bubonska kuga bila je izuzetno opipljiva i moćna stvarnost, ali je niko nije smatrao neophodnom.

104. Lažni strahovi su savremena kuga.

105. Bolje pasulj u miru nego kolači u strahu.

106. U miru nas održava međusobni strah.

107. Stigao je mir. Sad opet možemo da se posvetimo daljem naoružavanju.

108. Bolje je imati rat za pravdu nego mir u nepravdi.

109. Ako želiš mir, ne razgovaraj sa prijateljima. Razgovaraj sa neprijateljima.

110. Brod koji ima dva kapetana brzo potone.

111. Za to u kakvom je stanju brod ne pitaj kapetana, već podpalubne pacove.

112. Slabom brodu smeta i najblaži povetarac.

113. Poslednji koji se ukrcaju na brod prvi su koji se iskrcaju na obalu.

114. Izumitelj brod kriv je i za izum brodoloma.

115. Dok se penjemo na društvenoj lestvici, naša pokvarenost nosi sve deblju masku.

116. Čovek može da podnese najteže bolove, ali vrhunac njegove tragike skriven je u času kad gubi masku, a ne može da je zameni drugom, i prisiljen je da živi go.

117. U svetu gde je sve smešno ništa ne možete ismevati. Ne možete da demaskirate masku.

118. Najvažnija je ona vrsta slobode da ostaneš to što stvarno jesi. Da ne zameniš sebe ulogom koju igraš. Da ne izgubio sopstvena osećanja, moraš da staviš masku.

119. Reči su prava maska. One retko izražavaju pravo mišljenje, u stvari, one teže da ga sakriju.

120. Ne postoji maska moja na duge staze može da sakrije ljubav, tamo gde je ima, niti da je odglumi tamo gde je nema.

121. Čovek uvek može navući masku na lice, a u sebi ostati onaj koji je bio. Ali šta ako maska sraste sa licem? S vremenom ti postane sve teže igrati dvostruku igru, pa počneš sam sebe uveravati da zaista i misliš to što govoriš, kako bi u vlastitim očimaostao čist. Ukratko, mozak ti se okameni.

122. Žena je mlada dok je voljena.

123. Ljubav ulazi u muškarca kroz oči, a u ženu kroz uši.

124. Ženu, pušku i konja može čovek pokazati, ali u naruč ne davati.

125. Lepa žena je uvek u pravu.

126. Kuća bez žene kao mlin bez vode.

127. Ne reći ništa, naročito kada govorite, polovina je diplomatske veštine.

128. Diplomatija je kad govorite i činite najgadnije stvari na najljubazniji način.

129. Između moćne, pobedonosne vojske i one koja gubi, diplomatija ne može mnogo da pomogne.

130. Žene su so naših života. One nam daju ukus.

131. Dan bez rasprave oko nečega nalik je jajetu bez soli.

132. Višak soli kvari hranu, višak reči kvari govor.

133. Lek za svaku bolest je slana voda - znoj, suze ili more.

134. Nadimak je najteži kamen koji đavo baci na čoveka. To je babaroga mašte i, mada u nju ne verujemo, ipak nas opseda.

135. Titule su samo nadimci i svaki nadimak je samo titula.

136. Nadimci se zalepe za čoveka, a najsmešniji se najjače vežu.

137. Nijedan govornik ne može se meriti u dejstvu sa onim koji može da da dobar nadimak.

138. Kažu da slon nikada ne zaboravlja. Pa, mi nismo slonovi. Zapisujete sve.

139. Pravi filozof je poput slona, nikad ne stavlja drugo stopalo na tlo dok prvim čvrsto ne stane.

140. Imam pamćenje kao slon. Sećam se svakog slona kog sam upoznao.

141. Pamtim kao slon. U stvari, i slonovi me često pitaju za savet.

142. Svakodnevna ljubaznost prema bliskim ljudima uništava čoveku nerve.

143. Novac te ne čini srećnim, ali ipak malo smiruje živce.

144. Ako ste u potrazi za istinom, šampanjac je bolji nego detektor laži, on hrabri čoveka da se raspriča, nekad i nepouzdano, dok je detektor laži samo izazov da budemo uverljivi u laganju.

145. Čovečanstvo zaslužuje žrtvu, ali ne ljudsku.

146. Moraš da se boriš da dostigneš svoj san, da se žrtvuješ i naporno radiš.

147. Radije ću biti žrtva povremenih izdaja, nego se odreći svog opšteg uverenja u ljudsko poštenje.

148. U ratu istina je prva žrtva.

149. Nikad ne čini pogrešnu stvar da bi ugodio prijatelju ili ga sačuvao. Čovek koji to od tebe traži već je kupljen istom žrtvom.

150. Ako držiš glavu u pesku, nećeš znati odakle je došao udarac.

151. Filozofija je tek poezija onog o čemu pojma nemamo.

152. Veri je samo sveto istinito, filozofiji je samo istinito sveto.

153. Kakvu ćemo filozofiju odabrati, zavisi od toga kakvi smo ljudi.

154. Filozofija jednog doba postala je apsurd sledećeg, a ono što je juče bilo ludost danas je postalo mudrost.

155. Razumljivo pisanje je samoubistvo filozofije.

156. Ono kojima nedostaje hrabrost uvek nađu neku filozofiju kao opravdanje.

157. Od filozofije imamo korist što nas teši zbog svoje beskorisnosti.

158. Filozofija je dobar konj u staji, ali loše kljuse na putovanju.

159. Najviše zla čine ljudi koji se nikada ne odluče da li su dobri ili zli.

160. Onog trenutka kada više nemamo slobodnu štampu, svašta se može desiti. Ono što omogućava da vlada totalitarna ili bilo koja druga diktatura jeste to što ljudi nisu informisani.

161. Cilj laži je da narod ne misli i ne sudi.

162. Pravilo za kućne ljubimce: bez obzira sa koje strane vrata stoji kuca ili maca, ta strana je pogrešna.

163. Kada bi konj znao svoju snagu, ne bi dopustio da upravljamo njime.

164. Mačke su, kao ljudi, ulizice.

165. Kad se igram sa svojom mačkom, možda ona mene više smatra svojom igračkom, nego ja nju.

166. Loše knjige su otrov koji zaglupljuje ljude.

167. Raj na zemlji nalazi se na grduima žene, na leđima konja i na stranicama knjige.

168. Knjiga je vrednija od svih spomenika ukrašenih slikama, reljefom i duborezom, jer ona sama gradi spomenike u srcu onoga ko je čita.

169. Pesnik dopire gde sunčevi zraci ne mogu.

170. Knjiga i car imaju strašnu moć. Ali samo car umire.

171. Knjiga je čarobnjak. Knjiga je preobrazila svet. U njoj je pamćenje ljudskog roda, ona je tumač ljudske misli. Svet bez knjige, svet je divljaka.

172. Manje krvi bi iblo proliveno da su se i sekundanti protivili dvobojima.

173. Nauka je odličan protivotrov za prekomerno oduševljenje i za sujeverje.

174. Začuđujući su ti otrovi koje sam uzimao. Nekad sam ih voleo.

175. Ego je verovatno jedan od najvećih otrova, opasan je u svakom okruženju.

176. Dobar humor je zdravlje za dušu, a tuga njen otrov.

177. Slava je težak teret, ubistveni otrov i velika je veština nositi je. A takva veština je retka.

178. Pisca nešto mora da izludi da bi uvideo stvari. Piscu su potrebni njegovi otrovi.

179. U mladosti sam usvojio dva cilja kojima sam bez izuzetka težio, čak i kad su me najbolji prijatelji nagovarali da ih se odreknem. Prvo, da nikada ne budem sekundant u dvoboju, i drugo, da nikad ne budem žirant za neki kredit.

180. Uvek sam želela da budem glasnik, osoba koja se ne plaši da prenese mudrost.

181. Direktan glasnik duše jeste intuicija.

182. U bučnoj i haotičnoj sferi savremenih informacija poruka nije toliko važna koliko onaj ko je prenosi.

183. Nevolja rada u politici, naročito ako radite za neku partiju, jeste to što je svako nekakav glasnik.

184. Poruka treba da se prenese ispravno, ali i glasnik mora vešto da je preporuči za prihvatanje.

185. Stari ludaci uvek su luđi od mladih.

186. U sreću se uzda lud, a pametan u svoj trud.

187. Sigurno ima i u ludilu zadovoljstva, ali ga niko osim ludaka nije svestan.

188. Znanje je kao donji veš. Korisno je imati ga, ali nije neophodno da ga stalno pokazujete.

189. Ludi biju boj, a mudri piju vino.

190. Ko želi svima da ugodi, ili je lud ili će to postati.

191. Lud je samo onaj čija se ludost ne poklapa sa ludošću večine.

192. Šta je ludilo? Imati pogrešno opažanje i na osnovu njega ispravno rezonovati.

193. Ništa nas više ne izlaže ludilu nego razlikovanje od drugih i ništa više ne doprinosi očuvanju zdravog razuma nego život u društvu i saosećanje sa ljudima.

194. U zemlji ludaka uravnotežen ne postaje kralj, tamo ga linčuju.

195. Možda nema sigurnijeg znaka ludosti nego što je nastojanje da se isprave slabosti onih koje volimo.

196. Samo ljudi zdrave pameti mogu da polude.

197. Šahova je mnogo, a mat je jedan.

198. Udaram ja glavom u razne zidove, ali ne popuštaju.

199. Nikada nemoj prihvatati kritiku od ljudi od kojih nikada ne bi zatražio savet.

200. Prazan klas se uvis diže, a pun ka zemlji savija.

Vicevi 119

2023-05-09T09:38:00.001+02:00

Mladi doktor došao u selo da zameni starog koji ide u penziju. Zajedno će provesti nekoliko dana obilazeći bolesnike po kućama gde će se novi doktor bolje upoznati sa meštanima. U jednoj kući leži starija bolesna žena, ima bolove u stomaku.

- Smanjite količinu voća koju pojedete dnevno i biće sve u redu. - kaže joj stari doktor.

- Kolega - poče mladi doktor na putu ka drugoj kući - nije mi jasno kako ste uspostavili dijagnozu bez pregleda pacijenta?

- Jednostavno. Primetili ste da mi je ispao stetoskop i kada sam se saginjao da ga dohvatim, primetio sam da u kanti za otpadke ima gomila kora od banana, odgovori stari. U sledećoj kući mladi doktor je trebao da pregleda pacijentkinju, ali umesto pregleda, samo je rekao:

- Vi ste premoreni. Smanjite za polovinu vreme koje posvećujete crkvi, a više se odmarajte i bice sve u redu.

Na putu ka sledećoj kući, stariji doktor se začudio:

- Kolega, sada meni nije jasno kako ste uspeli da postavite tačnu dijagnozu bez pregleda pacijenta?

- Prosto kolega, - objasni mladi - Kada sam se sagnuo da dohvatim stetoskop, ispod kreveta sam ugledao popa.

Bio prezident LittleWolf kod doktora i dobio vaginalete.

- Stručnjak kako se ovo koristi?

- Gospodine predsedniče najlogičnije je da ih vi koristite oralno.

Vraća se Ana Brnabić sa pauze na sastanak SNS-ovaca.

- Kolege ko je bio zadnji u WC-u?

Vučić:

- Ja sam.

- Vi šefe??? Jao što divno miriše.

Polagala ti Fata kurs za krojačicu, prvi zadatak krojenje gaća. Došla kući plače, otac je pita:

- Kćeri, zašto plačeš?

Fata

- Pala sam.

- Iz čega si pala?

- Dobila sam jedan iz gaća.

Muž i žena se spremaju da gledaju film.

Ona: Donesi sok i grickalice.

On: Hoćeš smoki?

Ona: Nemoj sad da se skidaš, posle filma.

Sudija se obraća čoveku koji je tužio svog komšiju:

- Vama je, znači,komšija rekao da ste majmun. Da li je to istina ?

- Da, istina je.

- Pa, zašto ga onda tužite?

Umro ciganki muž.

Kum njen odmah pritrčao, pa je muva okolo:

- Ajde bre snajka malo da se utešimo...

A ona ga gura:

- Beži bre, će nas vidi neko."

Malo prođe, kum opet:

- Ajde bre snajka..."

I tako sve dok je trajala sahrana i dok je bila daća, pa kad su počeli gosti da se razilaze, a kum opet:

- Ajde bre snajka...

A ona njemu:

- Dobro ajde ...al samo tužno i polako.

Imala snajka iz provincije ljubavnika u gradu, ali nije znala kako da se izvuče iz kuće da se vidi s njim. Ljubavnik joj reče da izmisli da ide na sahranu rođaku. Tako ona i uradi, ali muž predloži da pođe i svekrva s njom. Pozove ona ljubavnika i kaže mu da će i svekrva poći snjom na sahranu.

- Pa povedi je. Naći ćemo nekog i za nju, biće i ona zadovoljna, objasni ljubavnik.

Tako i bi. Krenu one nazad. Dok su se vraćale kući, pita snajka u vozu:

- Mama, šta ćemo da kažemo kad dođemo kući?

- Ti, snajka, kaži šta god hoćeš, a ja na 40 dana moram da idem!

Dobar seoski domacin odlučio da uda kcerku jedinicu. Proculo se to i nagrnuli momci. Od svih "kandidata", ostala trojica u najuzem izboru.

- Koga bi ti kcerko, od ove trojice ?

- Ma, tato...men' sve jedno, ti kako reknes.

- Dobro ! Neka udju momci ! I udjose sva trojica...

- Sta ti nudis ?

- Pa imam 20 hektara zemlje, traktor, kombajn, kucu na tri sprata....

- A ti ?

- Pa ja radim u Njemačkoj i tamo imam sve ! Eure na knjizici, veliki stan u Frankfurtu, najnovijeg Merdžu i tako...

- A ti ?

- Ja sam puka sirotinja, al' imam "alatku"pola metra !

- Dooobro...kcerko, sta ti mislis ?

- Ma men' tato sve jedno...ti kako reknes.

- Ama kcerko, ti reci !

- Ma men' tato sve jedno...ti kako reknes.

- Dobro, onda cemo ovako : Ko prvi dotrci do onog brda tamo, njegova devojka !

Jos dok nisu krenuli, devojka se sagne i šapnu:

- Ti ku*ati, ,trci kroz kukuruz...blize je..

Mujo provao noć ljubavnice. Ujutro, žena skoči sa kreveta i vrisne:

- "Muž se iznenada vratio kuci!" "Poznala sam zvuk auta. Beži brzo kroz prozor."

Mujo:

- "Jedan momenat, dok se obučem. pada kiša."

Žena:

- "Muž će nas ubiti!"

Mujo izleti gologuz kroz prozor sa stvarima u ruci Na uluci, upadne u grupu trkača. Priđe mu jedan i pita da li uvek trči sa odelom pod miškom?

Mujo:

- "Uvek trčim tako. Na kraju trke, odelo je suvo i direktno se obučem."

Priđe drugi trkač:

- "Da li uvek trčiš sa kurtonom na kurcu?"

Mujo:

- "Ne uvek, samo kad pada kiša!"🤣

Na prepunoj autobuskoj stanici, zgodna dama u tesnoj kožnoj suknjici, stoji prva u redu....

Nailazi bus, otvaraju se vrata i ona pokušava da se popne na stepenicu. Međutim, zbog tesne suknje, ne može dovoljno podići nogu.

Sramežljivo se nasmeši vozaču pa pruži ruku iza leđa da malo otkopča rajsferšlus kako bi mogla zakoračiti.

Pokuša ponovo stati na stepenik, ali ne ide.

Ona opet stavi ruku iza ledja da još malo otkopča rajsferšlus.

Opet pokuša zakoračiti, ali i ovaj put bez uspeha.

Sad već potpuno crvena u licu od stida, reši da ovaj put otkopča skroz.

Momak, koji je stajao iza nje, zgrabi je za bokove, s lakoćom je podigne s asfalta i spusti na vrh stepenica.

Ona u tom trenutku potpuno poludi od besa i izdere se na njega:

- Kakav je to način, kako se usuđujete da me i dodirnete?! Ja vas ni ne poznajem.

Momak se samo nasmeši i odgovori joj:

- Gospođice, možda bih se i složio s vama, ali s obzirom da ste mi već tri puta otkopčali šlic, računam da smo sada prijatelji.

Zamolio Medo Zeku da mu pričuva gorilu (ma kakvu gorilu, King Konga) dok je Medo na godišnjem.

- Slušaj Zeko; za doručak mu daj banane, za ručak banane i za večeru banane. I to je sve što trebaš raditi. Ali ni slučajno, ni za živu glavu nemoj da ga diraš. Da li si čuo!?

- OK, ok! - kaže Zeko

I tako ga Zeko hranio par dana, i sve je bilo u redu. Treći dan ne da đavo mira Zeki i on odluči pipnuti gorilu. Prikrao mu se s leđa i lagano ga takne po ramenu. Gorila naglo ustane i okrene se s razjapljenim ustima. Zeko se u panici da u trk, a gorila za njim. I trči Zeko preko polja i potoka, kroz šume i šumarke, preko brda i dolina, a gorila mu stalno za petama. Trajalo je to celi dan i Zeko se već umorio, mutilo mu se pred očima, a i nije više poznavao kraj koliko su daleko otišli. A gorila ne odustaje i sve mu je bliže. I u jednom trenutku Zeko se spotakne preko neke grane, padne i ostane ležati na leđima teško dišući. Gorila ga dostigne, preteći se nadvije nad Zekom, širokih nosnica i još šireg osmeha pokazujući očnjake. Ispruži ruku, takne Zeku po ramenu i kaže: Sad ti loviš!

U jednom gradu je nedavno otvoren dućan u kojemu žene mogu izabrati i kupiti supruga. Na ulazu su izložena "uputstva za upotrebu":

- Možete posetiti dućan SAMO JEDAN PUT.

- Postoji 6 spratova i karakteristike muškaraca se poboljšavaju što se više penjete.

- Možete izabrati bilo kojeg muškarca na spratu na kojem se nalazite, ili se popeti na sledeći.

- Ne možete se vratiti na sprat ispod.

Jedna žena odluči da ode posetiti dućan i da nađe partnera.

Na vratima prvog sprata piše:

- "Ovi muškarci imaju posao."

I žena se odluči popeti na sledeći sprat. Na vratima drugog sprata piše:

- "Ovi muškarci imaju posao i vole decu."

I žena se odluči popeti na sledeći sprat. Na vratima trećeg sprata piše:

- "Ovi muškarci imaju posao, vole djecu, i nevjerojatno su zgodni."

Wow, pomisli žena, ali odluči se još popeti. Na vratima četvrtog kata piše:

- "Ovi muškarci imaju posao, vole decu, neverovatno su zgodni i pomažu u kućnim poslovima."

Neverojatno, pomisli žena, teško se može oduprieti da ne uđe, ali ipak se odluči da ode na sledeći sprat.

Na vratima petog kata piše:

- "Ovi muškarci imaju posao, vole decu, neverovatno su zgodni, pomažu u kućnim poslovima i vrlo su romantični."

Žena razmišlja da li da uđe, ali ipak odluči otići na šesti sprat.

Na vratima šestog sprat piše:

Posetiteljka ste br. 31 456 012, na ovom sprat nema muškaraca, ovaj sprat postoji da bi se pokazalo koliko je nemoguće zadovoljiti jednu ženu.

Hvala vam što ste posetili naš dućan.

Preko puta tog dućana je otvoren jedan u kojem muškarci mogu naći i kupiti suprugu. Pravila su ista kao i u prethodnom dućanu.

- Na prvom spratu su žene koje vole sex.

- Na drugom spratu su žene koje vole sex, i ne traže previše.

- Spratovi od trećeg do šestog JOŠ NIKAD NISU BILI POSEĆENI.

Došla Ciganka kod ginekologa i povela dete sa sobom. Doktor je pozva unutra, a klincu kaže da ostane pred vratima.

- Nema veze gosn doktor, neka ga dete, on sve zna o te stvari. Uči mi školu. - kaže Ciganka.

Tako doktor počne da je pregleda, opipa joj grudi i pita klinca:

- Šta sam sada uradio?

- Pregledao limfne žlezde. - odgovori klinac.

Nastavi on dalje pregled i sve vreme ispituje klinca, a mali na sve tačno odgovara. Na kraju doktor skine pantalone i kresne Ciganku na stolu. Kad je završio pita klinca:

- Šta sam sada uradio?

A klinac će.

- Dobio triper! Zbog toga smo i došli kod tebe.

Kako se zimi greje dendrofil?

Loži se na drva.

Kako se zove narodna odeća koju nose u Jajcu?

Narodna mošnja.

Krokodil poza pijanstva. Ležiš pijan deca te gađaju novčićima, a ti ne reagujaš.

Supermen poza pijanstva. Ležiš za kafanskim stolom sa ispruženom levom rukom.

Sedi unuka dedi u krilu.

Deda: Reci dedi svome da li znaš šta dobiješ kada izdrkaš majmunu kurac?

Unuka stidno: Pa spermu od majmuna.

Deda: Bravo, a šta se dobije kada izdrkaš konju kurac?

Unuka: Pa spermu od konja.

Deda: Bravo. A šta dobiješ kada izdrkaš dedi kurac?

Unuka: Pa spermu od dede.

Deda pomilova unuku po glavi i reče: I čokoladu, i čokoladu.

Dolazi Ciga po test na HIV, kad ono pozitivan.
Gleda u njega sav skenjan i kaže :
- A jebem ti život, više ni rođenoj deci ne možeš verovati.

Ukoliko mislite da su žene slabiji pol, probajte da povučete ćebe samo na svoju stranu.

Šofer:

-Kuda?

Šešelj:

- Kraljevo!

I šofer ga odveze u Valjevo.

Otišao Mujo kod brice na brijanje. Kaže njemu brica:

- Evo ti ova drvena kuglica, stavi je u usta, da ti izbaci obraz, pa da mogu glatko da te obrijem.

Mujo je stavi u usta pa promrmlja:

- A šta ako je progutam?

- Pa ništa, donećeš je sutra, k'o što donesu drugi!

Bračni par dolazi kod psihologa. Ulazi žena i žali se:

- Ne mogu da izdržim, moj muž stalno hoće seks, nemam mira od njega!

- Pozovite sad njega unutra.

Ulazi muž pokunjen.

- Vaša žena se žali da joj ne date mira. Ostavite je malo da se odmori, premorena je!

- Doktore, šta da radim, pun sam energije!

- Idite u kupleraj pa se tamo istresite.

Ode muž, plati ulazi u sobu kad tamo njegova žena:

- Pa čoveče ti si stvarno nemoguć!!! Ni ovde mi ne daš mira!!!

Žali se devojčica od 14 godina mami kako je svrbi dole. Mama, kako bi je smirila, kaže da je to ušla muva i da se ne brine jer ce ona sama izaći. Otišla devojčica u školu, a ono svrbiii… Požali se ona drugaru kako joj je ušla muva u picu on joj kaže da će je izlečiti, ali samo ako ode sa njim iza škole. Devojčica pristade. Kad su došli iza škole i kad su bili potpuno sami dečak joj reče da podigne suknjicu, skine gaćice i raširi noge. Kad je to uradila, decak otkopča kaiš, skide farmerice do koljena, priđe djevojčici i… čučnu, posra se i rece:

- E, ako je ovo ne izmami napolje ništa neće!

Vozi lik kamion i vidi dobru cupi da stopira i stane lik i pusti je u kamion. Počeše priču i lagani flert i kaže riba u sebi da vozač nije loš i da bi mogla da mu da. Dovate se oni i on je skine golu, a u jednom momentu je golu izbaci iz kabine na -20 i kaže joj: napravi Sneška Belića. Udarila da kuka, ali vozač ne odustaje. Napravi riba Sneška i on je pusti nazad, dao joj rakiju i skuvao čaj, kresnu se opušteno Posle seksa pita ga riba koji mu je kurac trebalo da ona pravi Sneška. Kaže joj majstor:

- Vidi, nisam ti ja neki jebač, ali Sneška ćeš da pamtiš dok si živa.

Rekli si...62

2022-10-23T14:47:00.001+02:00

1. Nijedna zemlja nikad nije imala koristi od rata. (Sun Cu)

2. Biti spreman za rat najbolje je sredstvo za očuvanje mira. (Džordž Vašington)

3. Ratovi počinju kad ih vi započnete, ali ne završavaju se onda kad vi to želite. (Nikolo Makijaveli)

4. Rat vole samo špekulanti, generali, sluge i prostitutke. Tad najviše zarađuju. (Ernest Hemingvej)

5. Rat dobija onaj ko je čvrsto odlučio da ga dobije. (Lav Tolstoj)

6. Put u pakao poločan je dobrim namerama, ne lošim. Svi ljudi imaju dobre namere. (Džordž Bernard Šo)

7. Mi ne možemo da nagađamo koliko se vanzemaljci razlikuju od nas. Dovoljno je teško da pogađamo namere naših predstavnika u Vašingtonu. (Karl Sagan)

8. Ponavljanje ne pretvara laž u istinu. (Frenklin Ruzvelt)

9. Laž je kao lavina. Što se dalje kotrlja, to postaje sve veća. (Martin Luter King)

10. Glasački listić je jači od metka. (Abraham Linkoln)

11. Narod koji bira korumpirane političare, prevarante, lopove i izdajnike, nije žrtva, već saučesnik. (Džordž Orvel)

12. Dovoljno je ljude obavestiti da se održavaju izbori. Oni koji daju svoj glas ni o čemu ne odlučuju. Osobe koje prebrojavaju glasove odlučuju o svemu. (Staljin)

13. Ne znači da je stvar nužno tačna ako čovek za nju da život. (Oskar Vajld)

14. Sopstvena žrtva omogućava nam da žrtvujemo i druge ljude, bez crvenjenja. (Džordž Bernard Šo)

15. Svaki idol, koliko god uzvišen, na duži rok ispostavlja se kao Moloh, gladan ljudske žrtve. (Oldos Haksli)

16. Ako baš želite da žrtvujete divljenje mnogih muškaraca za kritičnost jednog, udajte se. (Ketrin Hepbern)

17. Uvek treba dobro uraditi ono što se radi, makar to bila i glupost. (Onore de Balzak)

18. Od rđavih se možemo odbraniti, ali glupak je jedini zločinac koji nas unapred razoružava. (Jovan Dučić)

19. Glupost je, nesumnjivo, u osnovi svakog poroka i zločina. (Jovan Dučić)

20. Glupak ima tu prednost nad pametnim što je zadovoljan sobom. (Napolen Bonaparta)

21. Mi nikada ne bismo osvojili Nemačku da nismo imali zvučnike. (Adolf Hitler)

22. Hitlerov propagandni uspeh postignut je uglavnom uz pomoć radija i zvučnika, bez televizije i audio i video snimaka...Danas je veština kontrole uma postala nauka. (Oldos Haksli)

23. Sva ratna propaganda, vriska, laži i mržnja, uvek dolaze od ljudi koji nisu na bojnom polju. (Džordž Orvel)

24. Beskrajno nagomlivanje velikih reči sve nam manje i manje kazuje što se više ponavlja, i pod njim uzdišu istina i lepota kao robinje. (Ivo Andrić)

25. Noću prošlost u čoveku jače govori. (Ivo Andrić)

26. Sve naše reči su od nehajne upotrebe izgubile suštinu. (Ernest Hemingvej)

27. Neznanje je noć uma, ali noć bez meseca ili zvezda. (Konfučije)

28. Loša unutrašnja politika može da nam donese poraz. Loša spoljna politika može da nas pobije. (Džon Kenedi)

29. Vojska bez kulture je malodušna vojska, a takva ne može da pobedi protivnika. (Mao Cedung)

30. Na svetu je malo stvari koje su tako strašne kao pogled na snažnog čoveka u trenutku kad je potpuno skrhan i nemoćan. (Džek London)

31. U porazima se, mnogo češće od poraženih, ponizi pobednik. (Dobrica Ćosić)

32. Strategija bez taktike najsporiji je put do poraza. Taktika bez strategije je buka pre poraza. (Sun Cu)

33. Izgubljena bitka često je osvojen napredak. Manje slave, više slobode. Bubnjevi umuknu, razum dolazi do reči. (Viktor Igo)

34. Većina muževa podseća me na orangutana koji pokušava da svira klavir. (Onore de Balzak)

35. Venčanje je kao dosadan obrok koji počinje dezertom. (Anri De Tuluz-Lotrek)

36. Brak je popularan jer kombinuje maksimum iskušenja sa maksimumom mogućnosti. (Džordž Bernard Šo)

37. Divljaci se klanjaju idolima od drveta i kamena, a civilizovani ljudi idolima od krvi i mesa. (Džordž Bernard Šo)

38. Ako želite da priča ima srećan kraj, on, naravno, zavisi od toga gde se u priči zaustavite. (Orson Vels)

39. Dobar kriminalitički film mora, pre svega, da bude zanimljiv policajcima. (Lino Ventura)

40. U bioskop ne treba da ide niko ko ne veruje u to da postoje heroji. (Džon Vejn)

41. Ne izazivaj đavola, ionako će doći dovoljno brzo. (Džonatan Svift)

42. Naši su doživljaji tako zamršeni i teški da nije čudo što ih ljudi pravdaju učešćem samog satane, nastojeći tako da ih objasne ili bar učine lakše podnošljivim. (Ivo Andrić)

43. Odavno sam naučio da se ne kačim sa svinjama. Em se uprljaš, em se to svinjama baš sviđa. (Džordž Bernard Šo)

44. Tužakanje po sudovima je mašina u koju uđete kao svinja, a izađete kao kobasica. (Embrouz Birs)

45. Jestivo je ono što je dobro za jelo i krosino za varenje: glista za žabu, žaba za zmiju, zmija za svinju, svinja za čoveka, čovek za gliste. (Embrouz Birs)

46. Evo, ovo su gajde. Rekao bih da je pronalazač gajdi imao nadahnuće kada je ugledao nekog čoveka sa ljutitim, astmatičnim svinjčetom ispod ruke. Nažalost, zvuk koji je stvorio čovek nikad nije sdostigao čistotu zvuka koji proizvodi svinjče. (Alfred Hičkok)

47. Moral današnje Evrope jeste moral krda. (Fridrih Niče)

48. Čoveka najviše obmanjuju njegovi sopstveni stavovi. (Leonardo da Vinči)

49. U životu nisam napisao nijednu pesmu. Sve je to bila velika obmana. (Elvis Prisli)

50. Satovi su ti koji truju ljudski život, izvlače iz toplog kreveta, teraju ga brzo u školu, a onda još brže u grob. (Rej Bredberi)

51. Odlučila sam da sam apsolutno protiv nakita. Zato je sve što imam lažno. Nema razloga posedovati prave dijamante. Ljudi ionako misle da su pravi. (Lajza Mineli)

52. Bolje dijamant sa manom, nego kamen bez mane.

53. Nakit čini da ljudi ne gledaju vaše bore.

54. Vi nosite nakit, nemojte da nakit nosi vas.

55. Nakit nanosi bol ušima, a mudre reči su njihov najlepši ukras.

56. Ostava puna žita najbolje je od svih blaga. Dragulj skriven u ustima ne održava nas u životu.

57. Muškarac možeda bira između dva komada nakita: burme i ručnog sata, ali je ovaj drugi mnogo lakše skinuti.

58. Upoznati sebe znači poreći utopiju.

59. Srećni ljudi ne gledaju na sat.

60. Najzloslutniji od svih zvukova na Zemlji jeste otkucavanje sata.

61. Sate ludila meri časovnik, ali one provedene u mudrosti nijedna sprava ne ume da izmeri.

62. Vreme je kao cirkus, ili stoji ili je upravo otišlo.

63. U čoveku spava propali cirkus sa šatrom koja prokišnjava i mečkom koja nikada nije naučila trik do kraja.

64. Previše je nakaza, a premalo cirkusa.

65. Sve veći cirkus, a sve manje smešno.

66. Što je obmana veća, to je manja sreća.

67. Bez obmane čovečanstvo bi umrlo od dosade.

68. Prevara je kad pozajmite nešto što ne možete da kupite.

69. Niko nas ne može obmanuti kao mi sami sebe.

70. Ne varajte lekara, ispovednika i advokata.

71. Varanje drugog je put da prevarimo sami sebe.

72. Zarada je slatka, čak i kada stiže od obmanjivanja.

73. Bisokop je najlepša obmana na svetu.

74. Ako nešto nije u skladu sa vašim uverenjima, ne znači da je samim tim prevara.

75. Odraslima je zadovoljstvo da obmanjuju decu. Oni misle da je to neophodno, ali istovremeno u tome uživaju. Deca to vrlo brzo shvate i nastave sama da obmanjuju druge.

76. Ne goji se prase pred božić.

77. Kritičari su nalik na svinje kod valova.

78. Uvek je pogrešno započeti razgovor sa đavolom. Ma šta mislio, on nastoji da njegova uvek bude poslednja.

79. Daj đavolu dovoljno konopca i on će se sam obesiti.

80. Đavo je bio lep kad je bio mlad.

81. Bog hoće prijatelje i traži ljubav. Đavo hoće robove i traži poslušnost.

82. Kad Bog kaže „danas“, đavo kaže „sutra“.

83. Đavo svakog dana, prerušen u progres, uništava pomalo našu dušu.

84. Razlika između filma i života je u tome što scenario za film mora da ima smisla, a život ne mora.

85. Ljudi su idolopoklonici i žele da nešto gledaju, ljube, grle ili da se klanjaju, ako idola ne napraviš od drveta, moraš ga napraviti od reči.

86. Brak je jedina avantura koja pristupačna kukavicama.

87. Najveća sreća baš se onda pomalja kad muž i žena sporazumno deluju.

88. Nikad, nikad ne zaboravi ovo: devojka kojom se ženiš i žena sa kojom ćeš provesti život dve su različite osobe.

89. Ne postoji nesrećnije stvorenje od penzionisanog idola.

90. Ne obožavati, to je sva umetnost koju ja znam.

91. Vaš idol je zgažen u prašini da bi se dokazalo da je božja prašina veća od njega samog.

92. Pred idolima svetlosti ne savijam kolena.

93. Sa svakim novim talasom dolaze novi idoli.

94. Ne čini Boga onaj koji stvara prilike od zlata i mermera, čini ga onaj koji im se moli.

95. Kad nije mogla da ukine ljubav, crkva je pokušala da je dezinfikuje, pa je stvorila brak.

96. Nemojte meriti rezultate svojih postupaka. Merite napor. Jer najvažnije je učiniti pravu stvar.

97. Zemlje poražene u Drugom svetskom ratu brže su napredovale od pobednika. One su nastojale da se poraz što pre zaboravi, dok su pobednici veličali pobedu.

98. Čovek je od oružja učinio svog Boga. Kad oružje pobedi, čovek ostaje poražen.

99. U pozadini svakog lošeg poduhvata i poraza čuje se smeh mudrosti, ako slušate.

100. Lešinari su na strani poraženih.

101. Poraz je škola u kojoj istina uvek ojača.

102. Poraz je samo obrazovanje, samo prvi korak ka nečem boljem.

103. Čovek počinje tamo gde je mladić pregoreo svoj prvi poraz.

104. Za rđavu noć najbolji je dušek od vina.

105. Noću i ateista pomalo veruje u Boga.

106. Noću ne postoji nešto takvo kao što je ružna žena.

107. Što se učini noću, pokaže se danju.

108. Čovek je uspešan ako ujutro ustane, noću spava, a u međuvremenu radi ono što želi.

109. Noć je dobar čobanin, ona sve ljude dovede kući.

110. Najbolji način da osetite verski zanos, osećaj divljenja jeste da gledate noćno nebo.

111. Reč je samo senka dela.

112. Oni koji imaju svet neka misle šta će sa njim. Mi imamo samo reči i divno smo se snašli u toj nemaštini.

113. Vo se drži za rogove, a čovek za reč.

114. Ljude možete i da udarate rečima.

115. Reči su najjača droga koju čovečanstvo upotrebljava.

116. Poštuj reči. Svaka od njih može da postane tvoja poslednja.

117. One stvari za koje pronađemo reči jesu stvari koje smo prevladali.

118. Sve reči su rečene, ali kako ih niko ne sluša, treba ih stalno ponavljati.

119. Reč je čoveku data da bi kroz nju sakrio svoje misli.

120. Reči je kao novac, potpuno su nekorisne dok se za njima ne javi potreba.

121. Glupaci, to su oni koji ne misle kao mi.

122. Glupome ni Bog ne može da pomogne.

123. Nema danas više glupaka nego nekad. Samo su obrazovaniji i bolje organizovani.

124. Protiv gluposti i bogovi se uzalud bore.

125. Glupost često spasi ljude da ne polude.

126. Ponekad je vrhunac mudrosti da se odglumi glupost.

127. Uvek mi je podsticajno da nalazim nove izvore spostvenih predrasuda i gluposti, da shvatim kako ne znam ni upola toliko koliko mislim da znam.

128. Naivnost kod odraslih često je ljupka, ali, kad je udružena sa taštinom, ne možete da je razlikujete od gluposti.

129. Još od detinjstva svi smo mi špijuni, što i nije sramota. Ali tajne koje uspemo da otkrijemo retke su i jadne.

130. Svi smo okruženi susedima kao špijunima dobrovoljcima.

131. Svesna sam da ljudi naviše vole da čitaju o masovnim ubicama i špijunima. Ali večina nas ih nikada ne sretne. Tužno je, ali većinu strahova srećemo u svojim domovima.

132. Zašto je propaganda uspešnija u podsticanju mržnje nego u podsticanju prijateljskih osećanja?

133. Devetnaesti vek doneo je usredsređivanje na aktivnosti društva. Rastuća uloga propagande pomogla je u stvaranju utiska o stabilnosti.

134. Istorija je propaganda pobednika.

135. Svi manipulatori pretvorili su narode u mase, ljudske subjekte u objekte.

136. Kao i dejstvo reklame na kupce, metodi političke propagande nastoje da uvećaju osećanje beznačajnosti svakog glasača.

137. Milost vladalaca je često samo politika da se zadobije ljubav naroda.

138. Propaganda ne obmanjuje ljude. Samo im pomaže da se samoobmanjuju.

139. Upotrebljen je svaki način dokazivanja ljudima da su u datom političkom, ekonomskom i socijalnom stanju obavezni da budu srećni, a da su oni koji nisu srećni ludi, zločinci ili čudovišta.

140. Svaki šef više voli dva saradnika kojima je IQ 80 nego jednog kome je IQ 160.

141. Jedna od najboljih i najčistijih radosti jeste odmor posle rada.

142. Lako je misliti, teško je raditi, raditi kako se misli, teže je od svega na svetu.

143. Vinogradu nije potrebna molitva nego motika.

144. Zar da pljujem u šake i sad kad mi je vlast u rukama?

145. Suviše dugotrajna žrtva može da pretvori srce u kamen.

146. Čovek je nekad sopstvena žrtva. A ako to nije, često su mu žrtve drugi.

147. Topovi tuku...udovi lete unaokolo...čuju se urlici žrtava i jauci onih koji se žrtvuju... to je čovečanstvo u potrazi za srećom.

148. Ako ono što je loše u civilizaciji ne možemo da ispravimo razumom, uticajem, primerom, istrajnim naporom i ličnom žrtvom, svakako to ne možemo silom.

149. Sasvim je jasno da tamo gde postoji žrtvovanje, neko prima žrtvene ponude. Tamo gde se služi, postoji onaj kome se služi. Čovek koji vam govori da se žrtvujete govori o robovima i gospodarima i namera mu je da bude gospodar.

150. Napredak ili jednakost, morate da izaberete. Ja više volim slobodu, ionako se stvarna jednakost ne postiže, vi samo žrtvujete napredak toj iluziji.

151. Za sve što je vredno morate da platite cenu, a cena je uvek rad, strpljenje, žrtvovanje, ne novac, ne obećanja, već suvo zlato stvarnog truda.

152. To što ne učestvujete u politici ne znači da se politika neće baviti vama.

153. Političar razmišlja o narednim izborima, a državnik o narednim generacijama.

154. Ne glasati nije prostest, već predaja.

155. Ko ne glasa, gubi pravo da se žali.

156. Lošu vlast biraju građani koji neće da glasaju.

157. Kada bi glasanje bilo šta moglo da promeni, već bi ga proglasili nelegalnim.

158. Glasanje je više čin osećanja nego pameti.

159. Negde duboko u svima nama leži snaga koja može da promeni svet.

160. Narod ne treba da se boji vlasti, vlast treba da se plaši naroda.

161. Laži uvek treba istina, da se za nju uhvati.

162. Postoje tri laži: laž, besramna laž i statistika.

163. Laž je početak svih grehova.

164. Od svih laži lažna skromnost je najuljudnija.

165. Laž se ničim ne razlikuje od istine, osim što nije istina.

166. Zlo na svetu ne prouzrokuju oni što kažu sve što zanju, već oni koji kažu više nego što znaju.

167. Vidljiva dela pokazuju naše skrivene namere.

168. Dobre namere su beskorisne kad nema zdravog razuma.

169. U svemu rđavom što nam se događa mi više posmatramo namere nego posladice.

170. Dobre namere onih koji ostvare moć ne čine koncentraciju moći bezopasnom.

171. Teško je reći ko vam čini veću štetu, neprijatelj sa najgorim namerama ili prijatelj sa najboljim.

172. Zlo u svetu gotovo uvek dolazi od neznanja, a bez razumevanja drugih, dobre namere mogu da naprave isto toliko štete koliko i loše.

173. Dobre namere treba da vode do dobrih posledica, a ne da budu izvinjenje za rđave.

174. Rezultat je očigledan, ali namere nikad nisu jasne.

175. Ovo je doba patenata, s novim pronalascima za ubijanje tela i spasavaje duša. A svi se reklamiraju s dobrim namerama.

176. Takav je rat, sve pod njim brzo stari i propada.

177. Često je očaj dobijao bitke.

178. Nekom rat, nekom brat.

179. Rat je kukavički beg od mirnodopskih problema.

180. Umesto da brišeš suze sa lica, obriši one ljude iz svog života koji su te naterali da plačeš. Ne dozvoli da postupci drugih ljudi unište tvoj unutrašnji mir.

181. Nikad se ne okreći unazad, tamo je sve bez promena.

182. Nikad se ne poredi sa drugima: ne upoređuj: zdravlje, muža, decu i platu.

183. Ako na svom putu ne sretnete sebi jednakog ili boljeg, nastavite put sami. Nema prijateljstva sa budalama!

184. Zapamti: dobre stvari počnu da se dešavaju kad se udaljiš od negativnih ljudi.

185. Ustani za ono u šta veruješ, pa makar stajao sam.

186. Ne pecajte se na mržnju, mamac jeste svetlucav i primamljiv, ali je udica oštra i razarajuća.

187. Snaga ublažena nežnošću predstavlja nepobedivu kombinaciju.

188. Ne verujem nikom ko se ne smeje.

189. Nema veće agonije nego u sebi nositi neispričanu priču.

190. Divimo se lepoti leptira, ali retko se setimo promena kroz koje je prošao kako bi postigao tu lepotu.

191. Kad naučiš, podučavaj. Kad dobiješ, podeli.

192. Budite oprezni kada vam go čovek nudi košulju.

193. Ako stalno težiš da budeš normalan, nikad nećeš znati koliko možeš da budeš neverovatan.

194. Svaki kilometar dvostruk je zimi

195. Lako je nabaviti kapu, ali nije mozak.

196. Mudroj glavi jedno oko dosta.

197. Ne treba povezivati glavu pre nego što je razbijena.

198. Učena glava zbori i nakon smrti.

199. Što mudrija glava, to lakše leđima.

200. Bogatom kapom nećeš sakriti siromaštvo u vlastitoj glavi.

Ekskurzija

2022-08-15T17:58:00.003+02:00

Dragi majke i tatko...!!!

Ubavo se provodimo na ovoj kampovanje. Učitelj ni tera da vi pišemo da se ne sekirate. Mi smo dobro, samo je šator i dva džaka za spanje voda odnela, beše ni reka poplavila. Sreća niki se neje udavija, jer mi t'd bemo u planinu, tražimo Trajče. Kažite gi na njegovi tatka i majku mu da je on dobro, smo nemož' da piše, ruku je iskršija k'd... je begaja od divlju svinju. Trajče nikad ga nebi našli u mrak, da ne beše munja. Inače ja sam se t'd vozija u jed'n od spasilački džipovi k'd se vrćamo iz planinu. Beše ubavo. Lele što je pucalo, k'd pukne džip odripa, na vozača mu ispade volan iz ruke, pa udarimo u neki kamen, i iskrši gi farovi, jedva dođomo do šatori. Učitelj vika na Trajče što je otišja sam da lovi zajci, a neje se na nikoga kazaja, i da puška zanosi k'd puca, pa je mogja nekoga medveda da utepa, pa posle koj će plaća kaznu. Trajče se brani, vika: „ Kazaja sam ti be učitelju k'd beše požar“. Ma ja verujem na Trajče da se je kazaja, sigurno ga neje čuja, učitelj beše mortus pijan.

-Mamo i tato, znali li ste be, da k'd se plinska boca turi u vatru, da eksplodira? Neste sigurno. Ma nesam ni ja znaja do njeknja, dok gu ne turi u vatru. Tugo majke k'd puče, mene me eksplozija kači na drvo. Jedva me skinaše od drvo be, a Stojana su morali da povrćav iz nesves kolko ga je ošamutilo. Kiša vrne po cel d'n, takoj da mokra drva neće da goriv, ali je zatoj izgoreja jed'n šator. I moje pantalone mi izgoreše, ali si imam bermude. Ej, a što je Stojan smešan bez kosu, iscepimo se od smešku k'd ga vidimo. Mi će dođemo u nedelju ako učitelj popravi kombi. Neje bila njegova greška k'd sletemo s put, vika da su kočnice rabotile k'd krenamo na put. Učitelj vika da je kombi po star od njega, i da ništa neje čudo što sletemo. Na nas ni je lepo k'd se vozimo, pušta ni da držimo volan dok on odmori oči malka. Pošto je Toma po star od nas, on mu dava i da vozi po planinski putevi, jer vika nema putnički kola da proodev, samo teški kamioni, što vučev drva iz goru. Jutros svi idomo na kupanje u jezero, i mene me ne pušti da idem. Pita me znajem li da plivam, ja ga zaeba, kaza mu da znajem. Beše ubavo, samo be još ima granjke po vodu od poplavu, jedna oko teše mi iskara, al' ja izbego samo mi zubi iskrši. Ma će porasnev drugi, ne se sekiram.

Učitelj je baš dobar, neje vikaja na nas ni k'd skinamo gume za plivanje. Mi smo isto fini sprema njega, dok popravlja kombi mi se skrijemo, po cel d'n takoj da nikad ne znaje kude smo. U početku mu toj smetaše, al' s'd se je navikja. On vika da smo svi prošli kurs na prvu pomoć, ono k'd se Jovana beše davila, i k'd je Ivan isekja dva prsta, dok je sekja drva u šumu sa motorno testere. Ja i Đoke povraćamo, al učitelj vika da znaje od što je', i da je toj uredu. Ja mislim da je od onuj tvoju piletinu što poneso od dom, jer zabravimo da gu odma pojedemo. Setimo se tek k'd ni vuk izvuče kesu iz šator, otemo mu gu i t'g gu pojedomo. Koj ti gi znaje vučišta, pa mož se dovučev po ranu. Će moram s'd da idem, idemo u selo da krademo markice za pisma, pare gi sve potrošimo na pivo. Idomo i da beremo pečurke da ne pocrcamo od glad, vikav sve se jedev samo neke jenput. Ma ne brinite ja sam dobro. Ej teše zabravim, učitelj mi je rekja da ve pitam, primaja li sam tetanus. Što je toj tetanus? Toj li je onoj što se prima protiv trovanje? Nešto mi se smuči u stomak, ne mogu više da vi pišem. Ako se ne vrnemo u nedelju, ja pa će vi pa pišem ako nađem neku artiju.

Aj , aj ne cmizdrite više, zaebavam vi! Toj vi je za onoj što mi neste kupili mobilan k'd sam pošja na kampovanje , pa da si razgovaramo kako ljudi, a ne u 21 vek da vi pišem pismo.

E takoj! Vaš jebivetar...

Čarobnjak i stado

2022-05-01T17:42:00.001+02:00

Na livadi usred ogromne šume, živio je čarobnjak, koji je imao veliko stado ovaca. Svaki dan on bi pojeo po jednu ovcu iz stada.

Ovce su dosta zabrinjavale čarobnjaka – one su trčale kroz šumu, i on je provodio mnogo vremena pokušavajući da uhvati odlutale ovce, da ih dovede u stado. Još bi ovca, koju je nameravao da ubije, osetila to i počela očajnički da se odupre, a njeni krici uplašili bi druge. Potom je čarobnjak odlučio da bude lukav – razgovarao je sa svakom ovcom nasamo, i svakoj nešto sugerisao.

Jednoj je rekao: “Ti nisi ovca, ti si osoba kao ja. Nemaš čega da se plašiš, jer ja ubijam i jedem samo ovce, a ti si jedini čovek u ovom stadu a to znači i moj najbolji drug.”

Drugoj je rekao: “Zašto bežiš od mene kao druge ovce. Ti si lav i ne moraš se ničega plašiti. Ja ubijam samo ovce, a ti si moj drug.”

Trećoj je sugerisao: “Vidi, ti nisi ovca, ti si vuk. Vuk koga ja poštujem. Ja ću kao i ranije, nastaviti da ubijam svakog dana po jednu ovcu iz stada, a vuk, najbolji čarobnjakov drug, nema razloga da strahuje…”

Na taj način on je razgovarao sa svakom ovcom i svakoj sugerisao da ona nije ovca, već potpuno drugačija životinja koja se razlikuje od svih ostalih ovaca u stadu. Nakon ovog razgovora, ponašanje ovaca se potpuno promenilo – one su mirno pasle, i nikada više nisu bežale u šumu. A kada bi čarobnjak ubijao narednu ovcu, mislile su: “Pa, ubio je ovcu, a ja sam – lav, vuk, čovek… najbolji čarobnjakov drug, nemam razloga za strah.”

Čak ni ovce, koji je ubijao, nisu se opirale. On bi samo prišao jednoj od njih i rekao: “O, moj najbolji druže, nismo odavno razgovarali. Dođi u moje dvorište. Treba mi tvoj savet u vezi stada ovaca.” I ovce bi ponosno išle u dvorište čarobnjaka. A tamo bi on stvarno pitao svog najboljeg druga šta se dešava u stadu. Žrtva bi mu sva radosna pričala o svemu, a zatim ju je čarobnjak ubijao.

Pošto je smrt nastupala trenutno, ovca nije imala vremena ništa da shvati. Čarobnjak je bio veoma zadovoljan, on je podigao samopoštovanje svakoj ovci, kao rezultat toga one nisu više mislile o neizbežnoj smrti, manje su bile nervozne, uživale su u životu i mirno pasle travu, zbog toga je njihovo meso bilo mnogo ukusnije.

Dugi niz godina, čarobnjak je lako upravljao velikim stadom, a najzanimljivije je da su same ovce počele da mu pomažu. Ako bi neka suviše razborita ovca počele da pretpostavlja kakvo je pravo stanje stvari, tada bi ostale ovce… pošto su one, lavovi, ljudi, vukovi, najbolji čarobnjakovi drugovi, obaveštavale ga o čudnom ponašanju te ovce. Sledećeg dana čarobnjak bi je sa zadovoljstvom pojeo.

Pismo indijanskog poglavice Sijetl

2022-05-01T17:39:00.004+02:00

Veliki indijanski poglavica Sijetl koji je uputio rukom pisanu poruku, američkom predsedniku Džordžu Vašingtonu kada je ovaj poželeo kupiti njegovu zemlju, (današnja država Vašington), zaslužuje posebno mesto jer mnogi bi, a pogotovo danas i posebno deca u školi, kao uostalom i svi mi, trebali učiti iz njegovog pisma.

“Kako možete kupiti ili prodati nebo, toplinu zemlje? Ta ideja nam je strana. Ako mi ne posedujemo svežinu vazduha i bistrinu vode, kako vi to možete kupiti? Svaki deo te zemlje svet je za moj narod. Svaka sjajna borova iglica, svaka peščana obala, svaka magla u tamnoj šumi, svaki insekt sveti su u pamćenju i iskustvu mog naroda. Sokovi koji kolaju kroz drveće nose sećanje na crvenog čoveka.

Mrtvi beli ljudi zaboravljaju zemlju svoga rođenja kada odu u šetnju među zvezde. Naši mrtvi nikada ne zaboravljaju ovu lepu zemlju jer ona je majka crvenoga čoveka. Mi smo deo zemlje i ona je deo nas. Mirišljivo cveće naše su sestre; jelen, konj, veliki orao, svi oni su naša braća. Stenoviti vrhovi, sočni pašnjaci, toplina tela ponija i čovek - svi pripadaju istoj porodici.

Tako, kad Veliki poglavica iz Vašingtona šalje glas da želi kupiti našu zemlju, traži previše od nas. Veliki poglavica šalje glas da će nam sačuvati mesto tako da ćemo mi sami moći živeti udobno. On će nam biti otac i mi ćemo biti njegova deca. Mi ćemo razmotriti vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ali to neće biti tako lako. Jer ta je zemlja nama sveta.

Ta sjajna voda što teče brzacima i rekama nije samo voda već i krv naših predaka. Ako vam prodamo zemlju, morate se setiti da je to sveto i da svaki odraz u bistroj vodi jezera priča događaje i sećanja moga naroda. Žubor vode glas je oca moga oca. Reke su naša braća. One nam tole žeđ. Reke nose naše kanue i hrane našu decu. Ako vam prodamo svoju zemlju, morate se setiti i učiti svoju decu da su reke naša braća, i vaša, i morate od sada dati rekama dobrotu kakvu biste pružili svakome bratu. Mi znamo da beli čovek ne razume naš život. Jedan deo zemlje njemu je jednak kao i drugi, jer on je stranac koji dođe noću i uzima od zemlje sve što želi. Zemlja nije njegov brat nego njegov neprijatelj i kada je pokori on kreće dalje. On za sobom ostavlja grobove otaca i ne brine se. On otima zemlju od svoje dece i ne brine se. Grobovi njegovih otaca i zemlja što mu decu rađa zaboravljeni su. Odnosi se prema majci zemlji i prema bratu nebu kao prema stvarima što se mogu kupiti, opljačkati, prodati kao stado ili sjajan nakit. Njegova pohlepa prožderaće zemlju i ostaviti samo pustoš.

Ne znam, naš način je drukčiji nego vaš. Izgled vaših gradova boli oči crvenog čovjeka. Ali možda je to zato jer crveni čovek je divlji i ne razume. Nema mirnog mesta u gradovima beloga čoveka. Nema mesta da se čuje otvaranje listova u proleće ili drhtaj krilaca kukaca. Ali možda je to zato jer sam divlji i ne razumem. Buka jedino deluje kao uvreda za uši. I šta je to život ako čovek ne može čuti usamljeni krik kozoroga ili noćnu prepirku žaba u bari?

Ja sam crveni čovek i ne razumem. Indijanac više voli blagi zvuk vetra kad se poigrava lišćem močvare kao i sam miris vetra očišćen podnevnom kišom ili namirisan borovinom.

Vazduh je skupocen za crvenog čoveka jer sve živo deli jednaki dah - životinja, biljka i čovek. Beli čovek ne izgleda kao da opaža vazduh koji diše. Kao čovek koji umire mnogo dana, on je otupio na smrad. Ali ako vam prodamo našu zemlju, morate se setiti da je vazduh skupocen za nas, da vazduh deli svoj duh sa svim životima koje podržava. Vetar što je mom dedi dao prvi dah takođe će prihvatiti i njegov poslednji uzdah. I ako vam prodamo svoju zemlju, morate je čuvati kao svetinju, kao mesto kuda će i beli čovek moći doći da okusi vetar što je zaslađen mirisom poljskoga cveća.

Tako ćemo razmatrati vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ako odlučimo da prihvatimo, postaviću jedan uslov: Beli čovek mora se odnositi prema životinjama ove zemlje kao prema svojoj braći.

Ja sam divljak i ne razumem neki drugi način. Video sam hiljade raspadajućih bizona u preriji što ih je ostavio beli čovek ustrelivši ih iz prolazećeg voza. Ja sam divljak i ne razumem kako dimeći gvozdeni konj može biti važniji nego bizon koga mi ubijamo samo da ostanemo živi. Šta je čovek bez životinja? Ako sve životinje odu, čovek će umreti od velike usamljenosti duha. Šta god se desilo životinjama, ubrzo će se dogoditi i čoveku. Sve stvari su povezane. Morate naučiti svoju decu da je tlo pod njihovim stopama pepeo njihovih dedova. Tako da će oni poštovati zemlju. Recite deci da je zemlja s nama u rodu. Učite svoju decu, kao i što činimo mi sa svojom, da je zemlja naša majka. Šta god snađe zemlju snaći će i sinove zemlje. Ako čovek pljuje na tlo, pljuje na sebe samoga. To mi znamo, zemlja ne pripada čoveku; čovek pripada zemlji. To mi znamo. Sve stvari povezane su kao krv koja ujedinjuje porodicu. Sve stvari su povezane. Što god snađe zemlju, snaći će i sinove zemlje. Čovek ne tka tkivo života: on je samo struk u tome. Šta god čini tkanju, čini i sebi samome.

Čak i beli čovek, čiji Bog govori i šeta s njime kao prijatelj s prijateljem, ne može biti izuzet od zajedničke sudbine. Mi možemo biti braća, posle svega. Videćemo, jednu stvar znamo koju će beli čovek jednoga dana otkriti - naš Bog je isti Bog. Vi sada možete misliti da ga vi imate kao što želite imati našu zemlju; ali to ne možete. On je Bog čoveka i njegova samilost jednaka je za crvenoga čoveka kao i za beloga. Ta je zemlja draga Njemu, a škoditi zemlji, znači prezirati njenog Stvoritelja. Beli takođe trebaju prolaz; možda brže nego sva druga plemena. Zaprljajte svoj krevet i jedne noći ugušit ćete se u vlastitom smeću.

Ali u vašoj propasti svetleće sjajno, potpaljeni snagom Boga koji vas je doneo na ovu zemlju i za neku posebnu svrhu dao vam vlast nad njome kao i nad crvenim čovekom. Sudbina je za nas misterija, jer mi ne znamo kad će svi bizoni biti poklani i divlji konji pripitomljeni, tajni uglovi šume teški zbog mirisa mnogih ljudi i pogled na zrele brežuljke zamrljan brbljajućom žicom. Gde je guštar? Otišao je. Gdje je Orao? Otišao je. To je kraj življenja i početak borbe za preživljavanje”.

Rekli su...61

2022-04-02T19:52:00.003+02:00

1. Tajna napredovanja je u tome da krenete. (Mark Tven)

2. Tajna života je u tome da sedam puta posrnete i da ustanete osam puta. (Paulo Koeljo)

3. Tajne se duže pamte nego jasne istine. (Meša Selimović)

4. Stara je istina da svako nešto krije. (Agata Kristi)

5. Tajna se čuva godinama i godinama, a odaje u jednom trenutku koji poništava sve godine vernosti i ćutanja. (Ivo Andrić)

6. Budućnost dece je delo njihovih majki. (Napoleon Bonaparta)

7. Ako bi Bog kažnjavao za svako učinjeno zlo, ne bi na svetu ostalo nijedno živo biće. (Meša Selimović)

8. Zlo koje ljudi čine živi i posle njih. Dobro se, međutim, često sahranjuje sa njima. (Vilijam Šekspir)

9. Da nema zlih ljudi, ne bi bilo dobrih advokata. (Čarls Dikens)

10. Usmeri smokvino stablo kako treba i, kad ostariš, sedni u njegovu senku. (Čarls Dikens)

11. Time što ne čine zlo, zli misle da čine dobro. (Ezop)

12. I sunce ponekad pomrča, a dukat u džepu uvek je dukat. (Ivo Andrić)

13. Postoje samo dve sile koje ujedinjuju ljude, strah i novac. (Napolen Bonaparta)

14. Inteligentnom čoveku možete da naredite, ali ne možete da ga ubedite. (Konfučije)

15. Pun razvitak veštačke inteligencije može da bude kraj ljudske rase. Ona bi se osamostalila i sve brže preoblikovala. Ljudi, ograničeni sporim biološkim razvojem, ne bi mogli da se takmiče sa njom i postali bi nepotrebni. (Stiven Hoking)

16. Veštačka inteligencija ne mora da bude zla da bi uništila čovečanstvo. Ako ona ima neki cilj, a čovečanstvo joj je slučajno na putu da ga ostvari, ona će ga usput i uništiti, i ne misleći o tome, bez mržnje. (Ilon Mask)

17. Prvi znak ljudske gluposti je potpuno odsustvo stida. (Sigmund Frojd)

18. Ako vas ne cene, nemojte se dokazivati – budite to što jeste! (Sigmund Frojd)

19. Ako vam ne veruju – nemojte im se pravdati. (Sigmund Frojd)

20. San o sreći lepši je od sreće. (Jovan Dučić)

21. Književne nagrade obično se dobijaju kada je njihov primalac već poznat. To je jednako kao kad se baci pojas za spasavanje brodolomniku koji je doplivao na sigurno. (Ernest Hemingvej)

22. Ne brinite kada niste uvažavani, već se trudite da budete vredni uvažavanja. (Abraham Linkoln)

23. Što više pišete, sve ste usamljeniji. (Ernest Hemingvej)

24. Pisac treba da zanosi čitaoca, a ne da sam pada pred njim u zanose. (Ivo Andrić)

25. Pisanje je nemilosrdno isleđivanje samog sebe. (Meša Selimović)

26. Niko nikome ne može natovariti toliko muke koliko čovjek samom sebi. (Meša Selimović)

27. Ko piše krvlju i u izrekama, tog nije dosta samo čitati, već ga treba i naizust naučiti. (Fridrih Niče)

28. Mučenje sa predostrožnošću često prevazilazi opasnosti koje treba izbeći. Ponekad je bolje prepustiti se sudbini. (Napolen Bonaparta)

29. Najgora je tiranija koju sprovode moralne gromade na dobrobit svojih žrtava. Radije bih živeo pod vlašću gramzivca. Njegova okrutnost može ponekad da zadrema, halapljivost ponekad da bude zadovoljena, ali oni koji nas raspinju za naše dobro mučiće nas zauvek, jer to čine uz odobrenje sopstvene savesti. (K.S. Luis)

30. Ja poštujem poginule ratnike, ali mrzim ratne spomenike. (Ernest Hemingvej)

31. Ja ne putujem po ovoj zemlji s namerom da govorim, ni da poučavam, nego da gledam, slušam, učim i ponešto zabeležim. (Ivo Andrić)

32. Svaka naša spoznaja počinje osećanjima. (Leonardo da Vinči)

33. Patnja je jedini uzrok i izvor saznanja. Iako je saznanje velika nesreća za čoveka, ipak znam da ga čovek voli i da ga neće zameniti ni za kakva zadovoljstva. (Fjodor Dostojevski)

34. Dosadan čovek je ona osoba koja govori o sebi kad bismo mi hteli da govori o nama. (Čarli Čaplin)

35. Dosada: Želja da imate želje. (Lav Tolstoj)

36. Dosada sve oduzima čoveku, čak i hrabrost da se ubije.

37. Imam jednu veliku ambiciju, da umrem od iscrpljenosti, a ne od dosade.

38. I bogovi se zalud bore protiv dosade.

39. Dosada je ključni problem morala, jer je bar polovina grehova čovečanstva izazvana strahom od dosade.

40. Dosada je polusestra očajanja.

41. Uspešnošću u smišljanju sredstava za uštedu rada čovek je stvorio ambis dosade koji su dosegle samo povlašćene klase u ranijim civilizacijama.

42. Tajna dosadnih je što sve kažu.

43. Dosada je bolest srećnih ljudi. Nesrećni se nikad ne dosađuju jer su prezaposleni.

44. Osobenost je dosadnog čoveka da je on poslednji koji to shvata.

45. Čovek je jedina životinja koja može da se dosađuje.

46. Zdrav, odrasli muški dosadnjaković svake godine konzumira jednu i po količinu tuđeg strpljenja.

47. Ima ljudi koji ne znaju da se dosađuju sami. Oni su prava napast za zaposlene.

48. Ne plači, ne ljuti se, već shvati.

49. Oni koji čitaju znaju mnogo. Oni koji posmatraju znaju više.

50. Svaka spoznaja je ponovno rađanje.

51. Blago onome ko je uspeo da sazna uzroke stvari.

52. Svetlo prosvećenja može prenositi s jednog mesta na drugo, ali se ne može više ugasiti. I tirani i sveštenici, i svi koji žele da drže ljude u stanju divljeg neznanja, razbesne se zbog toga.

53. Kad nakupiš dovoljno saznanja, prestar si da ga koristiš.

54. Spoznaja nije otkrovenje, ali otkrovenje može da ima ogromno značenje za spoznaju.

55. Od deset stvari koje nas ljute devet nas ne bi ljutile kad bismo ih temeljno ispitali i shvatili njihovu nužnost.

56. Slika je jedini univerzalni jezik, a priroda slikovnica stvaranja. samo slika može da ipiše svaku vidljivu stvar i predloži prikladno osećanje. Slikarstvo seže do detinjstva vremena i jedini je trajni spomenik čoveka.

57. Kad rušite spomenike, sačuvajte postolja. Uvek se mogu upotrebiti.

58. Mnoge smo lepe spomenike gledali i divili im se, a nismo pitali na čijem grobu stoje.

59. Dela su pravi spomenici veličine, ne kamen.

60. Sažaljevati čoveka u nevolji sasvim je ljudski, pomoći mu da se iz nje izbavi je bogolikost.

61. Najveće nade rode se iz najvećih muka.

62. Sudbina za svakog čoveka nađe njegov deo muke.

63. Muka deteta zanima njegovu majku, muka mladog čoveka zanima mladu ženu, a muka starog čoveka ne zanima nikog.

64. Um je neiscrpan u stvaranju sopstvenih muka.

65. Želim da živim tamo gde stranci požure u pomoć svakome ko je u nevolji

66. Posao pisanja knjige čini da konjske trke izgledaju kao solidan, stabilan posao.

67. Veština je sa dostojanstvom mlatiti praznu slamu.

68. Onaj ko ne očekuje milion čitalaca ne treba da napiše ni red.

69. Strašna kob pisca: zavisiti od saradne mozga i zadnjice.

70. Čovek se ne prihvata pisanja sem kada ima da ispuni neku osvetu nad životom.

71. Polovina onoga što napišemo je štetno, a druga polovina je beskorisna.

72. Ako pisac treba da ide u zatvor, niko ga u tome ne može sprečiti.

73. Ne očekujet hvalu bez zavisti sve dok ne budeš mrtav.

74. Služba bez dobre nagrade stvara kradljivce.

75. Ono što svaki čovek zapravo voli jeste hvala, iako to obično nazivaju uvažavanjem.

76. Rad nije čovekova kazna. To je njegova nagrada, njegova snaga i zadovoljstvo.

77. Postoje dve stvari koje ljudi žele više od seksa i novca, to su uvažavanje i pohvale.

78. Pisci se ne hrane mesom, već samo pohvalama.

79. Vaše delo je originalno. Ni na šta ne liči.

80. Savršeno je lako biti originalan ako se napadaju zakoni pristojnosti i dobrog ukusa.

81. Nemojte nikad ponavljati tuđa mišljenja kao svoja.

82. Originalnost je veština da se setite ono ga što ste čuli, ali ne i toga gde ste to čuli.

83. Originalan pisac nije onaj koji nikoga ne oponaša, već onaj koga niko ne može da oponaša.

84. Ništa nije rečeno sada što nije bilo rečeno i pre.

85. Najveća originalnost kojoj bilo koji pisac može da se nada jeste da dobro proceni šta krade.

86. Sreća pripada onima koji su sami sebi dovoljni. Spoljašni izvori sreće su nesigurni i prolazni.

87. Priroda nas uvek čini srećnim. Naše želje izmišljaju nesreću.

88. Traganje za srećom je jedan od glavnih izvora nesreće.

89. Čovek koji kaže da nije rođen srećan mogao bi da bude srećan bar zbog sreće svojih prijatelja ili rođaka. Zavist mu oduzima tu poslednju mogućnost.

90. Sreća je u verovanju i oduševljenju, a ne u đavoljoj ironiji i ubitačnoj ravnodušnosti.

91. Čoveku treba više vrline da podnese sreću nego nesreću.

92. Sreća je dobro zdravlje i slabo pamćenje.

93. Sreća je kao pijaca. Često, ako samo malo pričekaš, cena počinje da pada.

94. Zemlja je Raj ako se traži mir, čini pravo i želi malo.

95. Zaustavite planetu, hoću da siđem.

96. Osobina inteligencije jeste da razluči ono što je istina i ono što je laž.

97. Jedna dobra glava je bolja od stotine snažnih ruku.

98. Inteligenciju karakteriše prirodno neshvatanje života.

99. Inteligencija u lancima gubi na jasnoći ono što dobija u snazi.

100. Ukupna količina inteligencije na planeti je konstantna, stanovništvo raste.

101. Čista inteligencija bez odgovarajuće snage volje je kao uglačan mač bez oštrice.

102. Prirodna inteligencija može da savlada svaku stepenicu kulture, ali ni jedna kultura ne može da zameni prirodu inteligencije.

103. Zamislite medicinskog robota programiranog da odstrani kancer, koji zaključi da je najbolji način odstranjivanja kancera istrebljenje ljudi koji su genetski skloni ovoj bolesti.

104. Ako novac zaista ne donosi sreću, vi ga onda vratite.

105. Novac je kao šesto čulo. Bez njega ne možete u potpunosti da iskoristite ostalih pet.

106. S novcem u džepu vi ste mudri, i lepi ste, a i lepo pevate.

107. Para vrti gde burgija neće.

108. Jedino pesnici i žene postupaju sa novcem kao što on i zaslužuje.

109. Banka je mesto na kom će vam pozajmiti novac, ukoliko možete da dokažete da vam nije potreban.

110. Kada je u pitanju novac, svi su ljudi iste vere.

111. Gotovo sve što je rečeno o novcu, i za i protiv, tačno je i nije. Novac ima tamnu stranu kao mesec koju ne mogu da vide ni oni koji imaju novac ni oni koji ga nemaju.

112. Život je ono što nam od njega ostave epoha, država i bračni partner.

113. Za život je potrebno imati nerava. To je posao kao i svaki drugi.

114. Većina ljudi putuje kroz život kao da sa sobom nose zatvorena uputstva koja ne smeju da otvore do sredine okeana.

115. Život nije toliko kratak da u njemu nema vremena za ljubaznost.

116. Postojati, to ne znači i živeti pod svim okolnostima.

117. Mi nikad ne živimo, mi očekujemo da ćemo živeti.

118. Čovek ima tri života: privatni, javni i tajni.

119. Život je igra sa puno pravila, ali bez sudije.

120. Život je kao točak, ako čovek čeka dovoljno dugo, on se okrene gde je i bio.

121. Dok mudraci proučavaju život, budale ga prožive.

122. Zlo na svetu ne prouzrokuju oni koji kažu da sve znaju, nego oni što kažu više nego što znaju.

123. Sloboda ne bira između dobra i zla, ona uništava zlo.

124. Kad se u zlu nađeš, ti ne čekaj da se velika dver raskrili, već umakni na mala vrata.

125. Ako je važno u nečemu biti uzvišen, onda je to naročito potrebno u zlu. Ljudi pljuju na sitnog lopova, ali ne mogu da uskrate poštovanje velikom zločincu. Dive se njegovoj hrabrosti, drhte od njegove okrutnosti.

126. Kad jednom priviknemo svoju savest da nešto primi kao „nužno zlo“, to nam uskoro sve više izgleda kao nužno, a sve manje kao zlo.

127. Koliko muka su nas stajala zla koja se nikad nisu dogodila.

128. Ko je pretrpeo neko zlo, može i da ga zaboravi, ali onaj ko ga je naneo nikad ga ne zaboravi.

129. Da biste birali između dva zla, morate isprobati oba.

130. Kad planiramo potomstvo, moramo imati u vidu da vrline nisu nasledne.

131. Rođenje je mnogo, ali odgojiti dete je više.

132. Dan našeg rođenja je jedan dan bliže smrti.

133. I kad se rađamo prvo glavu podmećemo.

134. Plač nije pokazatelj slabosti. On je od trenutka rođenja znak da ste živi.

135. Svi su ljudi jednaki. Razlika među njima ne nastaje rođenjem, već samo vrlinama.

136. Patrijarhat, koji redovno krivimo za svašta, iznedrio je kontraceptivnu pilulu i tako za savremenu ženu učinio više od feminizma.

137. Ako bi majka mogla da zamoli vilu na porođaju da joj dete obdari najkorisnijim darom, to bi bila radoznalost.

138. Mladost iščezava, ljubav kopni, prijateljstvo se sparuši. majčina tajna nada sve ih nadživi.

139. Ko želi da sačuva tajnu, mora da prikrije činjenicu da je uopšte ima.

140. Ko kaže tuđu tajnu, taj je izdajica, ko kaže svoju, taj je budala.

141. Do tajne se ne stiže drumom nego stranputicom, ona nije na kraju pravog nego na kraju pogrešnog puta.

142. Grobari, popovi i babe ne umeju tajne čuvati.

143. Vinograd traži slugu, a vino gospodara.

144. Vino ne daje ljudima ništa novo. Ono samo pokreće ono što je u čoveku uspavano.

145. Književnost je republika u kojoj bi svako želeo da bude kralj.

146. Istorija književnosti je velika mrtvačnica u kojoj svi traže mrtvace koje su voleli i za koje su vezani.

147. Proza - reči u najboljem redu. Poezija - najbolje reči u najboljem redu.

148. Loša knjiga zahteva isto toliko posla kao i dobra, i dolazi isto toliko iskreno iz piščeve duše.

149. Za čitaoce je dobra knjiga najjeftiniji hobi, a za pisce je najskuplji.

150. Čini mi se da je knjiga kao sabesednik pouzdanija od prijatelja i voljene žene.

151. Ukoliko čovek piše knjigu, neka iznese samo ono što zna. Ja imam sumnji dovoljno za sebe.

152. Nijedan čovek ne bi napisao ni reč na hartiji kad bi imao hrabrosti da živi ono u šta veruje.

153. Ko piše krvlju i u izrekama, tog nije dosta samo čitati, već ga treba naizust naučiti.

154. Gde je zakon nemoćan, tu je zlo svemoćno.

155. Umnožavanje zakona dovodi do umnožavanja rupa u zakonu.

156. U najpokvarenijoj državi najviše je zakona.

157. Zakon jačeg najgore je bezakonje.

158. Zakoni su uvek korisni onima koji imaju, a štetni onima koji nemaju ništa.

159. Nije zakon iznad vladara već su zakoni iznad vladara.

160. Zakonodavci ili revolucionari koji obećavaju jednakost i slobodu odmah ili su utopisti ili šarlatani.

161. Zakoni treba da su jednaki za sve, i kad štite i kad kažnjavaju.

162. Loši zakoni su najgora vrsta tiranije.

163. Zakon je rođen iz očaja ljudske prirode.

164. Duh, pamet i smisao države nalaze se u njenim zakonima.

165. Sloboda mora da ima oko koje posmatra zakonodavca i ruku kojom će ga zaustaviti.

166. Lekše je sprečiti stvaranje loše navike nego je se rešiti.

167. Navika da se gleda na svetlu stranu dogašaja vrednija je od svakog materijalnog dobitka.

168. Nesrećna je okolnost štod dobrih navika čovek lakše odustane nego od onih loših.

169. Navika preobraća raskošna uživanja u dosadu i svakodnevne obaveze.

170. Samo čvrst kostur navika održava čoveka uspravnim.

171. Što teže na obuci, to lakše u borbi.

172. Što više udobnosti, to manje hrabrosti.

173. Disciplina je majka pobede

174. Psi su toliko omiljeni jer mašu repom, a ne jezikom.

175. Psi me nikad nisu ujedali, samo ljudi.

176. Psi nisu ceo naš život, ali čine naš život celim.

177. Da nema pasa ne bi bilo ni ljudi.

178. Prosečan pas bolji je od prosečnog čoveka.

179. Psi su moji najdraži ljudi.

180. Božić je vreme kad deca kažu Božić Bati šta žele, a potom odrasli plaćaju te poklone. Deficit je kad odrasli kažu vladi šta žele, a onda to deca plaćaju.

181. Sposobnost nesposobnih je da onesposobe sposobne.

182. Uzeti dvanaest meseci, dobro ih očistiti od gorčine, sebičluka, cepidlačenja i straha. Svaki mesec iseckati na trideset dana (ili 31) tako da je zaliha dovoljna za godinud ana. Svakid an posebno ispuniti nadevom od jedne trećine rada, trećine duševne vedrine i trećine humora uz dodatak tri kašike optimizma, jedne kašike strpljenja, zrnceta ironije i prstohvata takta. Tu masu obilno preliti ljubavlju. Gotovo jelo ukrasiti buketićem sitnih pažnji i servirati ga svakoga dana s obaveznom vedrinom, uz šolju dobrog okrepljujućeg čaja.

183. Čovek je ono u šta veruje.

184. Čast se ne može oduzeti, ona se može samo izgubiti.

185. Ne možete tražiti od blata da ono ne bude blato.

186. Čovek celog života živi, celog veka uči, ali nas tek nesreća nauči.

187. Zdrav čovek ima hiljadu želja. Bolestan samo jednu.

188. Čovek treba da se oseća iznad lavova, tigrova, zvezda; da je iznad svega u prirodi, čak i iznad onoga što je pojmljivo i izgleda čudnovato, u protivnom, on nije čovek, već miš koji se svega plaši.

189. Ni ljubav, ni prijateljstvo, ni poštovanje ne mogu toliko da zbliže ljude koliko zajednička mržnja.

190. Kad sunce sija i na groblju je veselo.

191. Drugi deo života kod pametnog čoveka sastoji se u oslobađanju od ludosti i predrasuda i pogrešnih mišljenja koje je stekao tokom prvog dela života.I za hiljadu godina čovek će isto ovako uzdisati: “Ah, teško je živeti”, i u isti mah ovako isto kao i sada, bojaće se i neće hteti da umre.

192. Život je, zapravo, veoma jednostavna stvar, i čovek treba da uloži puno napora da je pokvari.

193. Ako ne znaš sta osećaš prema čoveku – zatvori oči, i zamisli da ga nema. Nigde. Nema ga, i neće ga ni biti. Onda će vam sve biti jasno.

194. Sve znaju, i sve razumeju samo budale i aferisti.

195. Da osećate sreću bez prestanka, čak i u trenucima tuge i žalosti, treba znati biti zadovoljn sadašnjošću i uživati u saznanju da može biti i gore.

196. Nikad se ne raspravljaj sa idiotom. On će te spustiti na svoj nivo, a poslije dotući svojim iskustvom.

197. Nikad ne gađaj čoveka blatom. Do njega možda ne doleti, a na tvojim rukama će ostati.

198. Nikad ne sumnjaj u svoju privlačnost. Zapamti: vaga laže, ljudi zavide, a ogledalo je skroz iskrivljeno.

199. Ne zovi one koje te ne zovu i ne čekaj one koje te ne čekaju.

200. Ako su ti rekli da je tvoj voz prošao, zapamti postoje i avioni i brodovi.

Komunizam

2022-03-11T10:04:00.001+01:00

Док су се точкови запрежних кола труцкали кроз блатњаву калдрму у селу Пољна у Трстенику, на њима је био мртвачки сандук са закланим псом.

Кочијаш са кајасима у рукама био је Павле Кандић, мучки је ударао два расна коња који цео Други светски рат преживеше пратећи српског сељака кроз још једно страдање, али те зиме 1948. године копита им се заглавише на блатњавом путу и тек после добрих батина успеше кола да извуку и наставе даље према гробљу.

Не би сандук са мртвим псом и мршавим кочијашем представљао проблем за ова два снажна коња, већ на запрежним колима седи и десетак "угледних" комуниста из Трстеника, како не би укаљали угланцане ципеле.

Иза њих се пешке кретала непрегледна колона српских сељака из трстеничких села, углавном угледних домаћина који су у опанцима и до колена мокрим чарапцима газећи по блату ишли на ову необичну сахрану.

Сахрану на којој неће присуствовати свештеник, већ сам Сотона.

По доласку на гробље, сандук је бачен у већ припремљену раку, Павле Кандић се попео на један оближњи споменик и кратко се обратио окупљеним Србима са речима:

"Од данас сте комунисти, данас смо сахранили вашега Бога."

Било је јасно тим напаћеним људима да је у новонасталој Југославији увелико на снази успостављање бескласног комунистичког друштва, и да ће сви неподобни завршити попут овог прекланог пса, што им је било и показано у пракси.

Истовремено, неких 400 километара даље, у Ђаковици на Косову, комунисти су наредили рушење цркве Свете Тројице која је била и спомен-костурница за хиљаде српске деце и жртава у Првом светском рату.

Баш на Савиндан 1949. године црква је дигнута у Ваздух, а њено рушење постао је један је од најдрастичнијих примера политичког антитеизма нове власти.

На том месту комунисти одмах направише спомен парк "братству и јединству" а од остатака цркве и дечијих костију по Ђаковици озидаше јавне тоалете.

У овом случају још жалосније је то што су цркву срушили новонастали српски комунисти како би се додворили ТИТУ и партији и убрзо напредовали у политичкој хијерархији, а чак су их и локални шиптари и хоџе молили да то не раде како касније љага не би пала на њих.

Новонастали комунисти су били спремни на све како би доказали лојалност ТИТУ и евентуално се докопали Београда где су се већ увелико делили одузети српски станови истакнутим члановима партије, а слично је било и у осталим градовима Југославије.

Београд је фактички очишћен у првим данима после рата, када је побијено преко 60 000 "неподобних", углавном Срба, а њихови станови и дућани су подељени овим подобним.

Због овакве политике је и Бранко Станковић аутор култне емисије "Квадратура круга", недавно завршио на улици, али и многи други пре њега.

Комунисти су толико далеко отишли да су једне вечери похапсили све кондуктере и возаче градског превоза у Београду, јер су носили униформе другачије од комунистичких.

Како трамваји, аутобуси и тролејбуси ујутро нису изашли на улице, управа ОЗНЕ тражила је да се сви ухапшени након "преваспитавања" пусте на посао.

Милан Трешњић, тадашњи мајор ОЗНЕ на депешу је одговорио кратко:

"Тражите друге, Бањица-стрељани."

ОЗНА ће касније променити назив у УДБА али неће и систем рада.

У пролеће '49. године започела је комунистичка акција под називом "Сеча српских записа."

Ради се о организованој акцији у којој су комунисти ишли по селима, углавном око Јагодине и секли вишевековне храстове под којима су држане литијске молитве за берићет њива и усева, и тако рушили те храмове у природи.

Да се сеча записа не прошири даље по целој Србији побрину се једног дана сам Бог, након сече три храста у јагодинском селу Глоговац, први комуниста који се латио секире, касније полуди и исече и рођеног оца на спавању.

Онај што посече други храст, обеси се на дуд у свом дворишту, а трећег погоди гром из ведра неба.

Сеча храста се тада прекину јер нико не хтеде узети секиру у руке, али наставише други комунисти по црквама и храмовима затварати стоку.

Ипак, сечу храстова наставише њихови комунистички наследници деценијама касније.

2015. године, због аутопута од Прељине до Љига, посекоше храст стар 600 љета.

Попут шиптара и хоџа који су некад молили Србе да не руше своју светињу у Ђаковици, овог пута то су урадили радници на аутопуту из Азербејџана који су молили Србе да не руше вековни храст.

Храст је ипак срушен, не због аутопута, већ због осећаја моћи и због тога што је заклањао поглед на комунистичке политичке наследнике.

Не постоји нити један једини политичар у последњих 30 година а да није дете комунизма, сви су они идеолошка и биолошка деца ТИТА, његових официра, безбедњака, шефова партије, директора огромних комбината и фирми, дипломата...

Павле Кандић који је био на запрежним колима у Трстенику '48. године је у ствари отац Наташе Кандић.

Павле је учествовао у стрељању Срба у Тополи 1944. године а највише је волео да лично српском сељаку кундаком разбије лобању, како се касније показао као добар кочијаш према Србима, постао је мајор ОЗНЕ.

Кајасе на данашњим запрежним колима држи Вучић Александар.

Син Анђелка Вучића, бившег директора Завода за израду новчаница и кованог новца у Топчидеру, и мајке Ангелине, секретарке у амбасади САД-а у Београду.

Брнабић Ана, унука потпуковника ЈНА Антона Брнабића са острва Крк који је 1946. године починио масакр над Србима на Дедињу, и ћерка Зорана Брнабића, комунистичког функционера и директора Поште.

Дачић Ивица, син Десимира, Титовог милицајца и командира на Метохији и у Житорађи.

Динкић Млађан, син Миросанке, гувернера Народне банке Југославије и шефице Вучићевом оцу.

Тадић Борис, син Љубомира, носиоца Партизанске споменице и истакнутог комунисте.

Ђинђић Зоран, син Драгомира, пуковника Контраобавештајне службе, настале од трећег одсека ОЗНЕ.

Чанак Ненад, син Милана, комунистичког функционера и градоначелника Новог Сада 1974. године.

Шешељ Војислав, син Николе, сиромашног кондуктера из Сарајева, комунистичко дете од главе до пете, са 16 година постаје најмлађи члан Савеза комуниста Југославије, најмлађи ТИТОВ докторант, докторирао на тему "Марксистички концепт наоружаног народа."

Одани сарадник УДБЕ још из сарајевских дана.

Драган Марковић Палма, у политички живот га увео службеник УДБЕ Жељко Ражнатовић Аркан, син Вељка пуковника ЈНА.

Драшковић Вук, син Видака, партизана који је учествовао у убиству 10 000 Срба из Шумадије 1945. године у Миљевини код Фоче, после рата побегао од српске руке из Југославије и постао дописник Танјуга из Африке.

Јеремић Вук, син Михајла, директора компаније Југопетрол, унук Шерифа Буљубашића и Садете Поздерац, чији је отац Нурија био потпредседник АВНОЈ-а, изданка једне од најугледнијих комунистичких породица из БиХ, познате као "Бошњачки Кенедији."

Ђурић Марко, унук Најдана Пашића, председника Уставног суда СР Србије који је до краја спроводио устав из 1974. године, син Јасне, члана јеврејске верске заједнице, а и он је сам доста времена провео у Израелу и течно прича Хебрејски језик.

Ирена Вујовић, председница општине Савски Венац, праунука Николе Ковачевића, оснивача Коминтерне и брата масовног убице Саве Ковачевића.

Сташа Зајовић, оснивачица "Жена у црном", ћерка Јоле Зајовића који је чин мајора ОЗНЕ заслужио стрељајући Београђане приликом "ослобођења" 1944. године.

Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора за људска права, ћерка Ђурађа, Титовог дипломате у Египту и Алжиру.

Зорана Михајловић, позната и као "Зорка моторка", јер је као министарка грађевинарства директно наредила рушење храста на траси аутопута, дете угледне комунистичке породице из Тузле.

Небојша Стефановић, познат као "Др. Слина", од оца Бранка, старог Удбаша и данашњег легалног шверцера оружја.

Мића "Мегатренд" Јовановић, син Божина, комунистичког руководиоца и члана најужег Титовог кабинета током 60-тих година, власник факултета на коме је докторирао "Др. Слина."

Алекдандар Вулин, син Ранка, југословенског директора циглане у Каћу, оптуженог за примање мита.

Иако потиче са Мањаче у Републици Српској и одрастао је близу војног полигона, војску служио није, данас министар војни.

Могао би овако да наставим до ујутру али ми понестаје тинте...

Дакле, точак на комунистичким запрежним колима и даље се окреће, само не преко блатњаве калдрме, већ прелази преко коњске балеге коју дели на два дела, а оба ће припасти нама...

Nova Barka

2022-01-15T20:28:00.002+01:00

Nakon puno godina opet Bog pogleda zemlju. Ljudi su postali pokvareni i nasilni. Zbog toga Bog zaključi da ih uništi kao što je to već jednom, pre puno godina učinio opštim potopom. I reče Bog Noi:

“Noa, sagradi još jednom brod od kedrovine, kao i onda -300 lakata dugu, 50 lakata široku i 30 lakata visoku. Želim na zemlju poslati drugi opšti potop. Ljudi ništa nisu naučili. A ti u brod uzmi svoju ženu, tvoje sinove i njihove žene i od svake životinjske vrste po dvoje, muško i žensko. Za šest meseci poslaću veliku kišu.”

Noi to baš ne bi pravo: Pa zar opet? Opet 40 dana kiša i 150 neprijatnih dana na vodi zajedno sa svim životinjama i bez televizije. Ali Noa je bio poslušan i obeća da će učiniti tako kako mu je Bog naredio.

Nakon šest meseci nadviše se tamni oblaci i poče padati kiša. Noa je sedeo u svom vrtu i plakao jer nije sagradio Brod.

“Noa”, povika Bog, “Noa, gdje je brod?”

Noa pogleda u nebo i reče: “Gospode, budi mi milostiv!”

Bog ga opet upita: “Gdje je brod, Noa??”

Noa obriše suze i reče: “Gospode, šta si mi učinio?”

Najpre sam u opštini podneo molbu za građevinsku dozvolu. Oni su najpre mislili da želim graditi nekakvu ekstravagantnuštalu za ovce. Nisu se snašli s nacrtom i oblikom projekta, a da bi to trebao biti brod nisu ni poverovali. I tvoje mere su izazvale pometnju, jer niko nije znao koliko je dug lakat, pa je moj arhitekta morao napraviti novi nacrt. Molbu za građevinsku dozvolu su najpre odbili jer brodogradnja u naselju nije dozvoljena. Kad sam konačno našao odgovarajuće mesto iskrsnuli su drugi problemi. Sad se, na primer, sve vrti oko pitanja, treba li brod vatrostalna vrata, uređaj za gašenje požara i rezervoar za vodu, za slučaj požara. Ali kada sam im objasnio da će vode biti i previše, puno više nego što je potrebno za gašenje požara, odveli su me službenom psihijatru. Nakon toga mi je gradska uprava telefonom javila da mogu sagraditi brod, ali da je moja stvar kako ću ga transportovati do najbliže vode. Na njihovu pomoć ne mogu da računam, jer je gradonačelnik smenjen. A onda me pozove jedan drugi državni službenik iz iste gradske uprave koji mi je objasnio da je njihova uprava jako orijentisana na stranke, da im želi pomoći i upozorio me da kod EU u Briselu mogu tražiti podsticajna sredstva za brodogradilište; molbu sam morao priložiti u osam primeraka i na tri službena jezika EU.

Prestao sam tražiti kedrovinu. Libanska se kedrovina više ne sme uvoziti. Kad sam onda u šumi hteo kupiti drvo, rečeno mi je da je zabranjena seča, jer tako propisuje zakon. Navodno to šteti klimi. Osim toga bi morao dokazati da sam posadio onliko stabala koliko bih posekao. Kad sam im rekao da uskoro uopšte više neće biti nikakve prirode i da je besmisleno saditi nove biljke i drveće, posetio me po drugi put službeni psihijatar.

Tesari, koje sam angažovao za gradnju, su mi onda rekli, da će se oni sami pobrinuti za drvo. Ali oni su najpre izabrali radnički savjet, koji je najpre sa mnom hteo potpisati kolektivni ugovor Ali kako se nismo složili, oni su stupili u štrajk.

Bože, znaš li ti uopšte koliko danas majstori traže za svoj rad? Čime ću ja to sve platiti?

Kako je prolazilo vreme ja sam počeo skupljati životinje. U početku je to dobro išlo, bar su dva mrava još živa. Ali kad sam hteo uveriti dva tigra i dve ovce, da zbog viših interesa moraju jedno vreme živeti u miru, javilo se društvo za zaštitu životinja i izjasnilo se protiv ovakvog držanja životinja.

Bože, da li je tebi uopšte jasno, da mi treba dozvola za transport životinja prema zakonima EU?

Već sam na 22. stranici formulara ali momentalno ne znam šta da navedem kao cilj transporta. A da li si ti uopšte znao da se na primer rogate životinje ne smeju transportovati za vreme parenja? A ti znaš da su jeleni skoro stalno u tom poslu. A i bik ne misli ni na šta drugo nego samo na parenje. Nadam se da ti je jasno da za transport kunića moram voditi računa o 43 kojekakva propisa. Moj advokat upravo proverava da li ti propisi važe i za divlje zečeve. Uostalom, ako bi mogao nekako srediti da brod plovi pod tuđom zastavom, a plovio bi samo Jadranom (možda je bolje Dunavom do Crnog mora), onda bi to uveliko pojednostavnilo čitav postupak dozvole. I ti možeš bar nešto učiniti za mene. Jedan od Greenpeaca mi je objasnio da mokraću, izmet i đubre iz štale ne smem bacati u vodu. Kako si ti to uopšte zamislio? Prvi put je sve išlo bez ikakvog problema!

Tako, Gospode, ja više ne mogu. Već sam sav očajan! Ne bi li ipak bilo bolje da na brod uzmem i mog advokata?“

I Noa opet poče plakati. Kiša prestade, nebo se razvedri, a sunce zasja i na nebu se pojavi prekrasna duga. Noa pogleda pa se nasmeši: “Gospode, nećeš uništiti zemlju?”

Tada reče Bog: “O tome više ne razmišljam, jer to će uraditi vaša državna uprava.”

Ukoliko neko zna ko je autor, rado ću ga potpisati.

Kako je mrav dobio otkaz

2022-01-15T20:15:00.003+01:00

Jednom davno, ževio je sretan i vredan Mrav, koji je svakog dana dolazio prvi na posao. Bio je vredan. Veseo. Jednom rečju, bio je sretan dok je radio. Pevušio je vesele pesmice, a rezultati njegovog rada su bili odlični.

Slušajući pesmu Mrava, gospodin Stršljen, direktor firme, zaključio da se mrav previše zabavlja a premalo radi, jer nema pravo usmerenje i šefa koji bi ga kontrolisao.

Zato je zaposlio Bubamaru koja je imala veliko iskustvo sa upravljanjem. Prva briga Bubamare bila je da organiziuje evidenciju dolazaka i odlazaka mrava na posao (odnosno sa posla). U tu svrhu, uspostavila je sistem prijemnih i odlaznih dokumenata. Sa vremenom, broj dokumenata se povećavao i zbog povećanog volumena posla oko papira morali su zaposliti nekog ko bi pripremao papire i izveštaje.

Zaposlili su Pauka koji je odmah uspostavio sistem arhiviranja i postao je odgovoran i za preuzimanje telefonskih poziva. A mrav? Mrav je i dalje radio kao i pre. Izveštaji koje je dostavljala Bubamara su bili izvanredni. Direktor Stršljen je bio oduševljen izveštajima koje je dobio od Bubamare i uskoro je počeo zahtevati: usporedne studije sa grafikonima, analize trendova razvoja, itd.

Da bi se zadovoljio direktorov zahtev, bilo je nužno da se zaposli Hrčak koji bi bio direktna pomoć direktoru. Njemu su odmah kupili novi kompjuter sa štampačem. Sretni i vredni mrav je i dalje radio kao i pre. Jedino se požalio da bi mu bilo lakše ako bi imao neki kompjutero. Nisu mu odobrili. Ovo je bilo prvi put da se Mrav na nešto požalio i direktor Stršljen je odmah shvatio da je potrebno najhitrije reagovati.

Kreirao je novo radno mesto šefa službe koji bi nadzirao sretnog i vrednog mrava. Na novo radno mesto je zaposlio Cvrčka. On je odmah po svom dolasku zamenio celokupni nameštaj u svojoj kancelariji i na zahtev dobio ergonomski oblikovanu stolicu i novi kompjuter sa ravnim, LCD ekranom. Broj kompjutera je narastao i morali su kupiti i instalirati i mrežni server. Novi šef službe je shvatio da hitno treba pomoćnika (koji je usput bio njegov pomoćnik u prethodnoj firmi). I tako je zaposlio Stenicu. U isto vreme Mrav je postajao sve manje sretan i sve manje produktivan. Opet je tražio kompjuter. Opet mu nisu odobrili.

Situacija sa Mravom, zabrinula je Cvrčka i on je zaključio da mora naručiti studiju o zadovoljstvu zaposlenih u firmi. Upoznao je sa tim direktora Stršljena koji je shvatio Cvrčkovo objašnjenje i odobrio angažovanje agencije za te potrebe. Skupa studija je napravljena i Cvrčak je počeo primenjivati predložene motivacione metode. Svuda je obesio motivacione plakate. Vodio je Bubamaru, Pauka, Hrčka i Stenicu na motivacione treninge u poznata letovališta itd… Mrav je i dalje, ali nevoljno, radio. Čitao je motivacione poruke na plakatima i nikako nije mogao naći nadređene kad su mu trebali. Jednostavno, ili nisu bili tu ili nisu imali vremena za njega. I tako je vreme teklo. Direktor Stršljen je i dalje dobijao redovno svoje perfektne izveštaje ali su oni počeli pokazivati da firma nije više tako rentabilna kao pre. To ga je duboko zabrinulo i morao je reagovati. Unajmio je najelitnijeg konsultanta, gospođu Sovu.

Sovin zadatak je bio izvršiti potpunu analizu organizacije i poslovanja firme i predložiti rešenja da bi firma poslovala rentabilna. Nakon tri meseca, Gospođa Sova je direktoru predala sledeći izvještaj: “U firmi je previše zaposlenih!”. Direktor Stršljen je oduševljeno prihvatio stručnu analizu i odmah otpustio: MRAVA.

Slobodan Jovanović: Šta je poluintelektualac

2021-12-17T19:32:00.003+01:00

„Uzimajući ga u njegovom najpotpunijem i najizrazitijem vidu, poluintelektualac je čovek koji je uredno, pa možda, čak, i s vrlo dobrim uspehom svršio školu, ali u pogledu kulturnog obrazovanja i moralnog vaspitanja nije stekao skoro ništa.

Bilo usled njegove urođene nesposobnosti ili zbog mana školskog sistema, nije dobio podstreka za duhovno samorazvijanje. On uopšte duhovne vrednosti ne razume i ne ceni. Sve ceni prema tome, koliko šta doprinosi uspehu u životu, a uspeh uzima u „čaršijskom” smislu, dakle sasvim materijalistički. S ostalim duhovnim vrednostima odbacuje i moralnu disciplinu, ali ne sasvim, jer prekršaji te discipline povlače krivičnu odgovornost. Ipak i u moralnom, kao i u kulturnom pogledu, on je u osnovi ostao primitivac. Neomekšan kulturom, a sa olabavljenom moralnom kočnicom ima sirove snage napretek. Školska diploma, kao ulaznica u krug inteligencije, dala mu je preterano visoko mišljenje o sebi samom.

U društvenoj utakmici taj diplomirani primitivac bori se bez skrupula, a s punim uverenjem da traži samo svoje pravo koje mu je škola priznala. On potiskuje suparnike nemilosrdno kao da nisu živa bića nego materijalne prepone. On je dobar „laktaš” – izraz koji je prodro u opštu upotrebu jednovremeno s pojavom poluintelektualaca.

Pretpostavimo da se u njemu probudila politička ambicija i da je uspeo postati ministar. Taj položaj mogao je da ugrabi samo kroz silno guranje i strmoglavu jagmu i zato će smatrati da je to sada nešto „njegovo”. Iz te svoje tekovine ili bolje reći plena, gledaće da izvuče što više ličnog ćara. Biće „korupcionaš”, ali neće biti sasvim svestan toga fakta, toliko će mu to izgledati prirodno i na svom mestu. Jedan poluintelektualac, kad je čuo da se govori o njegovoj ostavci, rekao je:

„Ko je lud, da se odvaja od punog čanka?!”

Njemu je izgledalo nepojmljivo da se čovek ne koristi ministarskim položajem, kao što bi bilo nepojmljivo da čovek kraj punog čanka ostane gladan.

Politička ambicija jednog poluintelektualca zapravo i nije politička. Ona se sastoji samo u tome, da se čovek kroz politiku obogati i da na visokim položajima progospoduje. On ne zna ni za kakve više i opštije ciljeve. Tek kad poluintelektualac izbije na vrhunac političkog uspeha, vidi se kako je on moralno zakržljao. Pored poluintelektualca koji je uspeo, postoji i poluintelektualac koji nije uspeo.

Već pravi intelektualac, nezaposlen ili zapostavljen, gotov je opozicionar. Poluintelektualac u takvom položaju tim je opasniji, što ne zna ni za kakve moralne obzire koji bi njegovo ogorčenje ublažavali. To nije bilo slučajno da su mnogi ozlojeđeni poluintelektualci otišli u komuniste.

Poluintelektualac je bolesna društvena pojava, koja je obelodanila dvije stvari:

1. Da je kulturni obrazac potrebna dopuna nacionalnog i političkog obrasca, što se naročito oseća onda kada uticaj ta dva obrasca prestane da slabi;

2. Da škola koja se ograničava na davanje znanja, bez uporednog vaspitavanja karaktera, nije u stanju da spreči pojavu takvog društvenog tipa kao što je poluintelektualac.”

Tekst preuzet iz Politikinog zabavnika, koji je objavio dio teksta iz knjige “Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera” (1964, Kanada), pod naslovom “O intelektualcu” Slobodana Jovanovića, srpskog istoričara, književnika, političara Kraljevine Jugoslavije.

Rekli su...60

2021-11-11T10:04:00.003+01:00

1. Što bolje poznajem ljude, više volim pse. (Šarl de Gol)

2. Politikom se bave ljudi koji nemaju nijedan drugi dar. Recite mi jednog obućara koji je dobar u svom poslu, a koji će biti spreman da sedi u Skupštini deset sati svaki dan. To je nemoguće, takav čovek ne postoji. Obaveza je da ne znaš ništa drugo da radiš nego samo to. (Milan Lane Gutović)

3. Nemojte da pravite grešku i tretirate pse kao ljude, jer će oni onda vas tretirati kao pse. (Josif Staljin)

4. Moj cilj u životu jeste da budem onoliko dobar koliko moj pas misli da jesam. (Sigmund Frojd)

5. Ljudske prirode su slične, samo se po navikama razlikuju. (Konfučije)

6. Navika je druga priroda. (Vladeta Jerotić)

7. Slikam kao što neko gricka nokte. Za mene je slikanje loša navika jer ne umem ništa drugo da radim. (Pablo Pikaso)

8. Užasno je kad se čovek navikne na sumnju. Sumnja razdvaja ljude, kao otrov razjeda prijateljstva i razbija veze. To je trn koji boli, mač koji ubija. (Buda)

9. Brak treba da se bori sa čudovištem koji proždire sve u njemu - navikom. (Onore de balzak)

10. Svako od nas se prilagođava nekoj dužnosti. Ako negujemo naviku da taj posao radimo dobrovoljno, žudnja za radom biće jača, što će nas činiti zadovoljnijim, pa ćemo tako usrećiti i druge. (Mahatma Gandi)

11. Sva ljudska delanja imaju bar jedan od ovih sedam uzoraka: slučajnost, narav, prisilu, naviku, razlog, strast i žudnju. (Aristotel)

12. Navika je navika i čovek je ne može izbaciti kroz prozor, nego mora polako da je gura dole, stepenicu po stepenicu. (Mark Tven)

13. Naučnici se grozno ponaašaju, osim ako ne poržih njihovu teoriju. Onda možeš i da pozajmiš novac. (Mark Tven)

14. Ima nečeg zadivljujućeg u nauci Čovek dobija bogatu zalihu zaključaka uloživši tričavu količinu činjenica. (Mark Tven)

15. Pretpostavke su dobre. ali otkrića su još bolja. (Mark Tven)

16. Tako radi naučnik. Provede trideset godina gradeći brdo činjenica u nameri da dokaže neku teoriju. Zatim postane toliko srećan zbog svojih dostignuća da zanemari najvažniju činjenicu, da svi njegovi napori dokazuju nešto sasvim drugo. (Mark Tven)

17. Zakon često dopušta ono što čast zabranjuje. (Nikolo Makijaveli)

18. Svako vino valja probati, neka samo pijuckati, a neka treba popiti do kraja. (Paulo Koeljo)

19. Ako vino nije ono koje služi za pričešće, ne znači da ga ne treba piti pobožno. (Onore de Balzak)

20. Dečaci bi do osamnaeste godine trebalo da se klone vina, jer nema smisla vatri dodavati vatru. (Platon)

21. Bolje je što ne znati, nego naopako i zlo znati. (Dositej Obradović)

22. Učenje bez razmišljanja zaludan je posao, misao bez znanja je opasna. (Konfučije)

23. Znanje je tek onda znanje kad je stečeno naporom vlastite misli, a ne pamćenjem. (Lav Tolstoj)

24. Narod pamti i prepričava ono što može da shvati i da pretvori u legendu. (Ivo Andrić)

25. Veliki neprijatelj istine često nije laž, slobodna, smišljena i nepoštena, već mit, uporan, ubedljiv i nerealan. (Džon Kenedi)

26. Uostalom, čovek bira one mitove u koje hoće da veruje i koji mu pomažu da živi. (Danilo Kiš)

27. Ljudi na vlasti toliko žure da stvore mit o nepogrešivosti da čine sve kako bi ignorisali istinu. (Boris Pasternak)

28. Ima ljudi koji su hrabriji pred smrću nego pred životom. (Jovan Dučić)

29. I hrabrost mora nečem da služi da bi s pravom nosila to ime, tek prema prirodi stvari kojoj služi ona dobiva svoju punu vrednost i pravo značenje. (Ivo Andrić)

30. Hrabrima se nikad ništa ne događa. (Ernest Hemingvej)

31. Čovek može da nađe koliko god hoće prijatelja sa kojim ać eda priča, ali malo je onih sa kojima će da ćuti. (Momo Kapor)

32. Mnogima bi se dopao da se nisi trudio dopasti se svima. (Momo Kapor)

33. Nikada nemamo dovoljno vremena za one koji nas vole, već samo za one koje mi volimo. (Momo Kapor)

34. Pravo je čudo kako čovek u tuđini odjedanput počne da shvata vrednosti nekih stvari i reči, na koje kod kuće nije ni obraćao pažnju. (Momo Kapor)

35. Zvezde padaju i danju, samo to mnogi nisu u stanju da vide. (Momo Kapor)

36. Osmehneš li se deci, ona uzvrate osmehom. Osmehneš li se odraslima, oni se pitaju: Zašto se ovaj smeje? (Momo Kapor)

37. Traži se jedna polovna nedelja, bez vesti o nesrećama i ratovima. Traže se prijatelji, makar dotrajali, svi oni iščezli, raseljeni, izgubljeni, poženjeni, traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo,: delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav. (Momo Kapor)

38. Kada mi se neki pisac hvali kako perfektno govori šest jezika obično mu savetujem da se zaposli na nekoj hotelskoj recepciji. Tamo čeznu za takvima.Ja, lično, imam velikih muka i sa maternjim. Jedva nađem reči koje su mi potrebne za sva čuda koja nam se događaju. (Momo Kapor)

39. Kažu da je knjiga čovekov najbolji prijatelj, a to isto tvrde i za psa. Što se već jednom ne odluče ko je najveći prijatelj pa da kupim psa, ili knjigu. (Momo Kapor)

40. Postoji li večna ljubav? Nisam večan pa ne znam. (Momo Kapor)

41. Čovek bez majke stida nema. (Dobrica Ćosić)

42. Budućnost i sudbina deteta uvek su delo njegove majke. (Napoleon Bonaparta)

43. Ima li u logoru neki posao koji bi mogao da sjedini maštu i dušu, uzme san? Ima, samo jedan, kad radite za bekstvo. (Aleksandar Solženjicin)

44. Ne možete da pobegnete od sutrašnje odgovornosti tako što je danas izbegavate. (Abraham Linkoln)

45. Putovanja avionom su beskrajno dosadna, kao i sve što avio-preduzeća da zaštite putnike. Objavljuju, na primer, „stavite pojas, iskačite“. A ako putujete vozom, ništa vam ne kažu ni u trenutku sudara. (Horhe Luis Borhes)

46. Kad se neko zaljubi, počne da vara samog sebe, a završi varajući druge. (Oskar Vajld)

47. Svakome ću priznati pravo da me prevari, osim prijatelju. (Meša Selimović)

48. Ljubav je partija karata gde svi varaju. Muškarci da bi dobili, žene da ne bi izgubile. (Alfred Hičkok)

49. Ego je opčinjavajuće čudovište. Od detinjstva su me učili da uvek treba da dam sve od sebe. I tako sam počela da mislim da treba da spasem planetu. (Alanis Moriset)

50. Čudovišta su stvarna. I duhovi. Oni žive u nama i ponekad pobeđuju. (Stiven King)

51. Heroji ne postoje. U stvarnom životu pobeđuju čudovišta. (Džordž R.R.Martin)

52. Bes je neprijatelj nenasilja. Ponos je čudovište koje proguta bes. (Mahatma Gandi)

53. Ko god se bori sa čudovištima treba da pazi da usput i sam ne postane čudovište. (Fridrih Niče)

54. Od svih božijih stvorenja samo jedno ne može da se potčini i veže za uzicu. To stvorenje je mačka. Kad bi čovek mogao da se ukrsti sa mačkom, to bi njega unapredilo, a mačku unazadilo. (Mark Tven)

55. Voleo bih da znam da pišem tako misteriozno kao što mačka izgleda i ponaša se. (Edgar Alan Po)

56. Oprezan sam kao mačka koja bi da ukrade hranu. (Vilijam Šekspir)

57. I najmanja mačka je remek-delo. (Leonardo da Vinči)

58. Nijedna životinja nema više slobode od mačke. Mačka je najveći anarhista. (Ernest Hemingvej)

59. Brojevi upravljaju svetom. (Pitagora)

60. Ugled lekara čini broj uglednih ljudi koji su umrli pod njegovom brigom. (Džordž bernard Šo)

61. Ima trenutaka kad se vreme odjednom zaustavi i postane večno. (Fjodor Dostojevski)

62. Vreme je majstorsko rešeto. (Petar Petrović Njegoš)

63. Vreme nije uvek strog roditelj, iako ne čeka svoju decu, blago pomiluje one koji ga dobro upotrebe. (Čarls Dikens)

64. Vreme mili nemilosrdno i ni najmudriji ni najbogatiji čovek nema snage da ga skrati ili produži jednu sekundu. (Ivo Andrić)

65. Svaki svoj naum izvedi tako kao da od njega zavisi sva budućnost. (Kardinal Rišelje)

66. Ako započnemo svađu između prošlosti i sadašnjosti, uvidećemo da smo izgubili budućnost. (Vinston Čerčil)

67. Budućnost. To je razdoblje o kom maštamo da će nam sve krenuti nabolje, da ćemo steći iskrene prijatelje i da nas sreća neće napuštati. (Embrouz Birs)

68. Kome je teško da se rastane sa prošlošću, tome ne vredi ni da pokuša da gleda u bolju i svetliju budućnost.

69. U prošlosti je postojala opasnost da ljudi postanu robovi. U budućnosti je opasnost da postanu roboti. Doduše, roboti se ne bune.

70. Budućnost je često već tu pre nego što so mi dorasli da je dočekamo.

71. Život je niz sudara sa budućnošću, to nije zbir onoga što smo bili, već onoga što težimo da budemo.

72. Učini što ti je dužnost i još malo više od toga, a budućnost će se već pobrinuti za ostalo.

73. Reč „sutra“ izmišljena je za neodlučne ljude i decu.

74. Budućnost je mutno ogledalo. Svako ko u njega pokuša da pogleda ne vidi ništa drugo osim obrisa poznatog i zabrinutog lica.

75. Vreme uništava umovanje čoveka, ali potvrđuje rasuđivanje prirode.

76. Pod našim nebom se često ni desetleća ni u šta ne računaju. Mi još mislimo da je sve vreme pred nama, da je vreme nepotrošivo.

77. Vreme stvara više konvertita nego razum.

78. Vreme je dar večnosti.

79. Ne svaljujte svoje lične greške na vreme. Ono ih i samo ima previše.

80. Nikad nema vremena da to učiniš kako valja, ali uvek ima vremena da to učiniš ponovo.

81. Ne slažem se sa matematikom. Smatram da zbir nula daje opasan broj.

82. Sa kvalitetima koje mačke poseduju kao što su lična higijena, privrženost, ponos i hrabrost, pitam vas koliko nas bi moglo da postane mačka?

83. Kad mački nešto narediš, ona to prosledi svom repu.

84. Nije važno koje je boje mačka, već da li lovi miševe.

85. Kod mačaka je posebno zanimljivo to što imaju isti pogled bez obzira na to da li upravo gledaju leptira ili masovnog ubicu.

86. Mačji slušni aparat napravljen je tako da dozvoljava ljudskom glasu da lako uđe na jedno uvo, a još lakše izađe na drugo.

87. Knjige su moji izložbeni trofeji koje gajim i prodajem kako bih izdržavao svoju mačku.

88. Proučavao sam mnogo filozofa i mnogo mačaka. Mudrost mačaka je nesumnjivo superiorna.

89. Ako se boriš sa čudovištima, ne postaneš uvek i sam čudovište. Ali nisi više ni sasvim čovek.

90. Umetnik mora da se pokloni pred čudovištem sopstvene mašte.

91. Tvoje pamćenje je čudovište, ti zaboravljaš, ali ono ne zaboravlja.Ono čuva stvari, ili ih krije i priziva ih za tebe po sopstvenom hiru. Misliš da imaš pamćenje? Ono ima tebe.

92. Ne možete da stvorite čudovište i da kukate kad nagazi nekoliko zgrada.

93. Junacima su potrebna čudovišta da opravdaju svoja junaštva.

94. Korov je osvojio sve načine opstanka, jedino ne ume da raste u pravilnim redovima.

95. Nikada nemojte da idete kod lekara kome je uvenulo sveće u ordinaciji.

96. Društvo se unapređuje kad starci sade drveće znajući da nikada neće sedeti u njegovom hladu.

97. Meni najmanji cvetić može da donese misli koje često leže preduboko za suze.

98. Svakoga lepog jutra testera obori drvo kome je trebalo sto godina da izraste.

99. Dvostruko je zadovoljstvo prevariti varalicu.

100. Mnogi izmišljaju da bi prevarili, a mnogi jer su sami prevareni.

101. Svi se rađamo čestiti, a umiremo kao varalice.

102. Divljaci se uzajamno proždiru, pitomi se uzajamno varaju.

103. Neko kod druge uvek obmanjuje mora konačno i sebe da obmane.

104. Varati drugog - to je put da prevarimo sebe.

105. Ako me jednom prevariš, ti si kriv. Ako me prevariš drugi put, ja sam kriv.

106. Nijedno putovanje nije loše, osim onog što vodi na vešala.

107. Očaj je sredstvo drastične promene. Samo oni koji mogu da ostave za sobom sve u šta su ikad verovali mogu se nadati bekstvu.

108. Poezija nije raspomamljivanje od osećanja već bestvo od njih, ona nije izraz ličnosti već bekstvo od nje. Narvno, samo oni koji imaju ličnosti i osećanja znaju šta znači želja da se od njih pobegne.

109. Pisanje je oblik terapije, ponekad se pitam kako svi oni koji ne pišu, komponuju ili slikaju uspevaju da pobegnu od ludila, melanholije, panike i strahasvojstvenih svakom ljudskom biću.

110. Onaj ko beži bežaće opet.

111. Napori da pobegnemo od svoje sudbine služe samo da nas vode ka njoj.

112. Čovek koji pokušava da pobegne nikada ne smatra da je dovoljno skriven.

113. Pobegao sam u sebe. ali su me i tamo našli.

114. Knjige ne nude stvarno bekstvo, ali mogu da spreče mozak u samoizluđivanju.

115. Jedino što sam naučio za sve ove godine jeste da nikada ne možete da pobegnete. Jedini izlaz je, unutra.

116. Majke su mnogo bolji izvor obaveštenja nego što se misli. Ne zbog onoga što kažu već zbog onoga što ne kažu, zbog tema koje u razgovoru naglo menjaju. Jedno je ljubav, drugo je psihologija.

117. Jedna dobra majka vrednija je od sto učitelja.

118. Jedan krik straha majke može da odzvanja kroz ceo život njene kćeri.

119. Detetu može da bude i previše majčine ljubavi.

120. Kad majka hrani dete, izdašna je kao nebo, kad deca hrane majku, broje svaki dan.

121. Bog nije mogao biti na svakom mestu, pa je zato stvorio majke.

122. Majčinska ljubav je bezuslovna, svezaštitna, sveobuhvatna. Pošto je bezuslovna, ne može se ni kontrolisati ni steći.

123. Mladost prolazi, ljubav propada, lišće prijateljstva opada, a majčinske tajne nade nadžive sve.

124. Kad bismo svim blagim osećanjima, svim poštenim i velikodušnim delima koja smo učinili mogli otkriti prvu istinsku klicu, našli bismo je skoro uvek u srcu svoje majke.

125. Svaka čupava devojčica je gazela u očima svoje majke.

126. Naše je samo ono što poklonimo drugima.

127. Hrabrost je nada da će metak pogoditi nekog drugog.

128. Do dana svoje smrti nijedan čovek ne može biti siguran u svoju hrabrost.

129. U svakoj borbi najhrabriji su posmatrači.

130. Hrabrost je vrsta spasenja.

131. To je hrabrost u životu da se ne odstupajući podnese što nebo šalje.

132. Mnogi su hrabri tek onda kad ne vide nikakav drugi izlaz.

133. Sreća odvažne prati.

134. Hrabar je onaj koji čini ono što može.

135. Nikada nemojte pobrkati mit i laž. Misli svih najvećih i najmudrijih ljudi do sada izrazile su se kroz mit.

136. Postmodernisti veruju da je istina mit, a mit istina. Nekada se ovo stanje zvalo psihoza.

137. Pogled prosvetiteljstva na čovečanstvo potpuni je mit. Navodi nas da mislimo da smo uglavnom duševno zdrava i razumna stvorenja, a nismo.

138. Kada se mit sretne sa mitom, sukob je vrlo stvaran.

139. U mitove se ne veruje. Oni se shvataju i razumeju.

140. Znanje i pravda govore dok mržnja i nepravda urliču.

141. Što čovek manje zna, zadovoljniji je sobom i onim što zna.

142. Mnogi znaju mnogo, ali niko sve.

143. Da bi se znanje dobro svarilo, potreban je dobar apetit pri gutanju.

144. Ranije je čoek bio gospodar svoga znanja. Danas je znanje njegov gospodar.

145. Sa znanjem nikad nisi načisto ili žališ što ne znaš više ili žališ što ne znaš manje.

146. Jedan od najsmešnijih nedostataka na svetu sastoji se u tome da ljudi uvek veruju da znaju ono što im je potrebno da znaju.

147. Bolje je znati malo, ali to malo temeljno, nego mnogo a površno.

148. Nekoliko čaša vina sklopi stotinu poslova.

149. Bolje je neprijatelja zadržati van kuće, nego ga terati iz kuće.

150. Grube šale prijatelja isto su što i izdaja.

151. Za gašenje požara ne traži se čista voda.

152. Znanje je kao stablo baobaba: jedan ga čovek ne može obuhvatiti.

153. Kada ti je teško - plači, ali neka tvoje suze ne teku po zemlji - mogle bi da je uprljaju.

154. Samo glupog čoveka mogu slomiti sitne stvari.

155. Laž može naneti bol sto puta veću nego koplje.

156. Mudrost ne stanuje samo u jednoj kući.

157. Ostavi onome koji voli ono što voli, jer ako mu kažeš da ostavi ono što voli, on će i dalje voleti ono što voli, a tebe će mrzeti.

158. Prevelika mudrost graniči se s glupošću.

159. Laž ima sedam završetaka, a istina samo jedan.

160. Preteranom dobrodušnošću nećeš daleko dogurati.

161. Srećna je krtica koja živi pod zemljom i ne vidi ovaj i ovakav svet.

162. Srce je to koje nas vodi u raj i pakao.

163. Srce nije koleno da bi se moglo saviti.

164. Šta će nam bogatstvo ako zbog njega svakog trenutka možemo izgubiti glavu.

165. Što ne postigneš vikom, postići ćeš ćutanjem.

166. Ljudi se razbole od neispunjenih želja.

167. Znanje je skriveno u svakoj stvari. Nekada je ceo svet bio biblioteka.

168. Dete je gost u vašoj kući: nahranite, naučite i pustite.

169. Sve na svetu ima svoju pesmu.

170. Kuća je tamo gde se osećate dobro.

171. Svakoj osobi su potrebni tihi dani da se čuje.

172. Stavi na udicu pohvale pa ćeš uloviti budale.

173. Bogatom kapom nećeš sakriti siromaštvo u vlastitoj glavi.

174. Lakše je svađe izbeći, nego ih okončati.

175. Ako ideš brzo sustići ćeš nevolju, ako ideš sporo, nevolja će tebe sustići.

176. Ne hvali me u oči, ne kudi me iza leđa.

177. Čovek nije ljubomoran kad voli već kad želi da bude voljen.

178. Ko vređa nebo, nema kome da se moli.

179. Brzo se suše suze za tuđom boli.

180. Sreća je kao groznica; koga hoće, toga spopadne.

181. Ljudska zloba uvek dolazi iz nemoći.

182. Tajna čovekovog bića nije u tome da živi, već zašto živi.

183. Visina kulture određuje se odnosom prema ženi.

184. Samo suze u srcu velike boli znaju, ali ne i suze u očima.

185. Dvojica mogu više nego jedan, ali jedan može više nego desetorica.

186. Najbolje putuje onaj koji zna kada treba da se vrati.

187. Dete je kao testo; kako si ga zamesio, tako će i izrasti.

188. Nikad ne umire samo onaj čovek koji za sobom ostavi decu.

189. Samo prijatelj će se složiti sa tobom, ali pravi prijatelj će se raspravljati.

190. Mnogo znati, znači pre vremena ostariti.

191. Što u mladosti bacamo, u starosti prosimo.

192. Dok novac govori, istina ćuti.

193. Siromaštvo je greh koji bogataš nikada ne oprašta.

194. Od svog truda bit ćeš sit, ali ne i bogat

195. Budi uveren da si u pravu, pa tek onda idi napred.

196. Dugo čeka onaj koji nestrpljivo čeka.

197. Strah je prvi pomoćnik neprijatelja.

198. Kad muž pije, pola kuće gori; kad žena pije, gori cela.

199. Bogataš u tuči nastoji sačuvati lice, a siromah kaput.

200. Dobra osoba vidi dobre znake.

Rekli su...59

2021-07-31T20:16:00.005+02:00

1. Lakše je pisati zakone nego vladati. (Lav Tolstoj)

2. Ne najmanji kvalitet onoga koji će postati veliki vladar jeste sposobnost da pusti druge da ga služe. (kardinal Rišelje)

3. Vešt vođa pokori grad bez borbe, osvoji ga bez opsade. (Sun Cu)

4. Mir i sloboda idu zajedno. U previše naših gradova mir nije siguran zbog toga što sloboda nije potpuna. (Džon Kenedi)

5. U gradovima belih ljudi nema tihih mesta. Nigde se ne čuje rađanje lišća u proleće i zujanje krila insekata. Ali možda sam ja divljak i ništa ne razumem. (poglavica Sijetl)

6. Knjige su potrebne, život je neophodan. jedno ne treba odvajati od drugog. (Ivo Andrić)

7. Mislim da je knjiga jedna od mogućnosti sreće koju mi ljudi imamo. (Horhe Luis Borhes)

8. Sve knjige na svetu trebalo bi da budu knjige utehe, toliko ima nesrećnih na svetu. (Jovan Dučić)

9. Najveći je osvajač onaj koji zna da pobedi bez borbe. (Lao Ce)

10. Ne možete da okupite civilizaciju oko jezgra militarizma i istovremeno da očekujete da razum upravlja ljudskom sudbinom. (Frenklin Delano Ruzvelt)

11. Ni u ratu nije slavna ona prevara koja krši zadatu veru i sklopljene ugorove. (Nikolo Makijaveli)

12. Sve tiranije vladaju prevarama i silom, ali kada se prevara otkrije, moraju da se oslone samo na silu. (Džordž Orvel)

13. Gladnom Bog dolazi u obličju hrane. (Mahatma Gandi)

14. Nema grada na svetu oko koga su se jagmili toliki narodi, pod čijim su se bedemima vodile tolike bitke, koji je toliko puta menjao vlasnika i pedest puta uništavan da bi se svih pedest puta ponovo iz istorijskog groba podigao, kao što je naš Beograd. Pa zar ta činjenica što je taj grad srpski ni najmanje o Srbima ne govori? (Borislav Pekić)

15. U rečima uvek ima više laži nego istine i više zloće nego ljubavi, jer ljudi najčešće ne znaju ni sami šta kažu ni zašto su nešto rekli. (Jovan Dučić)

16. Ništa ne izdaje čoveka kao pamženje i ništa ne vara kao reč . (Ivo Andrić)

17. Najbogatiji je onaj čovek kom je dosta ono što ima, koji s pravdom dobiva, a tuđega ne želi. (Dositej Obradović)

18. Psovku koristim kao stilsku figutu, nikada nisam psovao bez veze. (Bora Đorđević)

19. Ruski jezik je dovoljno bogat da psovke ne moraju da se koriste. (Vladimir Putin)

20. Psujmo dok možemo jer nam to u raju neće biti dopušteno. (Mark Tven)

21. Svet biva povremeno razoren plamenom koji ga je sazdao, a zaim se ponovo rađa da bi proživeo istu povest. (Horhe Luis Borhes)

22. Najneshvatljivija stvar u vezi sa svetom jeste da se on ne može shvatiti. (Albert Ajnštajn)

23. Da bi se svet preuredio potrebno je da se ljudi sami duševno okrenu na drugi put. (Fjodor Dostojevski)

24. U svetu kakvom ga mi vidimo postoji samo dvoje: rastenje i opadanje, i to usko i nerazmrsivo povezani, večito i svuda u pokretu. (Ivo Andrić)

25. Verujem da je svet uvek bio isti i da se u njemu uvek bilo podjednako i dobra i zla. (Nikolo Makijaveli)

26. Svijet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli duši blagorodnoj. (Njegoš)

27. Svet je suviše veliki za nas pešake. (Dobrica Ćosić)

28. Što više pišete, sve ste usamljeniji. (Ernest Hemingvej)

29. Pisac treba da zanosi čitaoca a ne sam da pada pred njim u zanise. (Ivo Andrić)

30. Pisanje je nemilosrdno isleđivanje samoga sebe. (Meša Selimović)

31. Ako ne umeš da se smeješ na sopstveni račun, biće mi drago da ja to učinim za tebe. (Gručo Marks)

32. Skriveni izvor humora nije radost nego tuga. U raju nema humora. (Mark Tven)

33. Svi putnici oduvek maštaju o dobrom drumu, sigurnom društvu i toplom konačištu. (Ivo Andrić)

34. Pt. Traka zemlje kojom čovek može da prođe od mesta gde mu je prezamorno da bude do mseta gde zalud ide. (Embrouz Birs)

35. Čovek putuje po svetu da bi našao što treba i vraća se kući da to nađe. (Miloš Crnjanski)

36. Bolje je smrznuti se putujući nego istruleti sedeći na jednom mestu. (Maksim Gorki)

37. Ja nigde ne putujem bez svog dnevnika. Čovek mora u vozu da čita uvek nešto senzacionalno. (Oskar Vajld)

38. Ne može muškarac varati ženu onoliko koliko se žena može praviti da mu je verna. (Đakomo Kazanova)

39. Odanost i iskrenost jesu dve najlepše vrline. (Konfučije)

40. Za svakoga imamo razumevanje osim za svoje najbliže, smatramo da nam njihova vernost prirodno pripada, kao vlastita koža. (Meša Selimović)

41. Tvrdice nisu tvrde samo u pogledu novca, nego i u pitanju prijateljstva i dobrote. (Jovan Dučić)

42. Tvrdičenje je jedna od onih strasti koje vuku za sobom i fizičku prljavštinu. (Ivo Andrić)

43. Tvrdičluk u stvari nije ništa drugo do rasipanje. Jer, postoje dva načina da se rasipa: dok raspikuća baca bogatstvo na zabave, dotle tvrdica bogatstvo upropašćava neupotrebom. (Henri Ford II)

44. Neznanje je noć uma, ali noć bez meseca i zvezda. (Konfučije)

45. Znanje ima granica, neznanje ih nema. (Branislav Nušić)

46. Život je težak za insekte, a verujte da ni miševima nije mnogo lakše. (Vudi Alen)

47. Ako nastavimo ovako da se ponašamo, ako ne pokušamo nešto da promenimo, nestaćemo sa lica zemlje, a umesto nas zavladaće insekti. (Žak Kusto)

48. Naše bogatstvo leži u košnicama ljudskog znanja. Neprekidno težimo tom znanju, kao leteći insekti skupljači umnosti. (Fridrih Niče)

49. Uobičajeno pravilo: pokvareni roditelji imaju dobru decu. (Borisav Stanković)

50. Htetid a se dobro odgoji dete, znači isto što i osuditi se na to da vam ideje uvek budu ispravne. (Onore de Balzak)

51. Savki čovek na leđima nosi leš svoga oca. (Karl Marks)

52. Najkrvoločnije životinje razoružane su maženjem svojih mladih.

53. Nama će suditi naša deca, a mi ćemo svedočiti.

54. Majke našem duhu daju toplinu, a očevi svetlost.

55. Nema takvog roba pod kapom nebeskom kao što je zaljubljena žena, a od svih zaljubljenih žena nema takvog roba kao što je majka.

56. Kad je žena u dvadesetim, dete je deformiše, kada je u tridesetim, dete je sačuva, a kada je u četrdesetim, ono je učini mlađom.

57. Mi smo klovnovi naše dece.

58. Bog nije mogao da bude na svakom mestu pa je zato stvorio majke.

59. Duševnih bolesti ima svuda, ali one gospodare samo onde gde roditeljsku sobu od dečije odvajaju vrata sa bravom.

60. Kad muva ugrize konja, on se trgne, ali to ništa ne menja. Muva je i dalje najobičniji insekt, a konj moćna životinja.

61. Ima ljudi za koje se kaže da su genijalni. Tako se i jedan insekt naziva stonogom, ne zato što zaista ima sto nogu nego zato što većina sveta ne zna da broji dalje od četrnaest.

62. Po zakonima aeronautike, bumbar ne bi mogao da leti, ali pošto on to ne zna, nastavlja da veselo zuji kroz vazduh.

63. Život neobrazovanog čoveka beskoristan je i podseća na pseći rep kojim pas niti pokriva zadnjicu, niti uspeva da se odbrani od ujeda insekata.

64. Onaj koji hoće da bude izlečen od neznanja mora prvo da ga prizna.

65. Za ono malo što znam zahvaljujem svom neznanju.

66. Daleko presudnije od onoga što znamo ili ne znamo jeste ono što ne želimo da znamo.

67. Sve nepoznato smatra se veličanstvenim.

68. Ništa nije tako dobro za nneznalicu kao ćutanje, a ako on to zna, više nije neznalica.

69. Neznanje je uvek spremno da se samo sebi divi.

70. Neznanje nikada ne postavlja pitanja.

71. Neznanje i nezainteresovanost dva su vrlo meka jastuka.

72. Ništa nije strašnije od neznanja koje deluje.

73. On? On poseduje enciklopedijsko neznanje.

74. Neznanje je leglo čudovišta.

75. Tvrdica je bogati prosjak.

76. Najbogatiji je čovek štediša, a najsiromašniji tvrdica.

77. Rasipnik je gori od tvrdice, jer troši ne samo svoje nego i tuđe.

78. Tvrdičluk nije dobro gazdinstvo.

79. Tvrdičluk je uništio više ljudi nego rasipnost.

80. Tvrdica je kao zlatom natovaren magarac koji se hrani slamom.

81. Najveće zadovoljstvo svih tvrdica sastoji se u tome da sebi uskrate neko zadovoljstvo.

82. Ko štedi potkovicu izgubi konja.

83. Čovek često skupo plaća malu škrtost.

84. Škrtost gubi sve, želeći sve da dobije.

85. Zubi tvrdice čvrsto su stisnuti od pohlepe.

86. Siromašnom nedostaje hleba, ciciji nedostaje sve.

87. Cicija je uvek siromašan.

88. I onda kad svi gresi ostare, tvrdičluk ostaje mlad.

89. Ko široke ruke nije, u njemu malo srce bije.

90. Škrtost je obeležje glupana.

91. Škrticu niko ne sažaljeva.

92. Lakše ćeš napraviti rupu u vodi nego izvući jednu paru od škrtice.

93. Očekivati milost iz ruku škrtice, isto je što i očekivati da procvetaju rogovi srne.

94. Vernost je često samo lenjost duha.

95. Vernost kupljenu novcem novac može i da uništi.

96. Vernost je sestra pravde.

97. Samo onaj ko veruje u sebe u stanju je da bude veran drugima.

98. Vernost vam je kao svrab, pritom vam još zabranjuju da se češete.

99. Istinska sreća ne postiže se udovoljavanjem svojim potrebama, već odanošću vrednom cilju.

100. Vernost mnogih muškaraca zasniva se često samo na lenjosti, a vernost mnogih žena samo na običaju.

101. Ako magarac krene na put, on se neće vratiti kao konj.

102. Najbrže putuje onaj koji putuje sam.

103. Putevi nam se razilaze, sudar je neizbežan.

104. Šta znači putovati? Menjati mesta? Ne. Menjati iluzije i predrasude.

105. Ozbiljnost može da se odglumi, ali ne i duhovitost.

106. Najsavršeniji humor i najsavršenija ironija najčešće su sasvim nesvesni.

107. Humor se sastoji u uočavanju sličnosti između različitih stvari i razlike između sličnih.

108. Bolje je ostati bez dosetke nego bez prijatelja.

109. Moderan humor je vešto kamuflirano očajanje.

110. Sve je smešno onoliko dugo koliko se događa drugima.

111. Humor je jedan od najboljih detektora laži i nepogrešivo otkriva varljivi sjaj izmišljenih ideala i neiskrenosti podsticanog oduševljenja.

112. Svi su slavni književnici plašljivi. I ja sam, samo mi kažu da se to kod mene jedva primećuje.

113. Ako pisac treba da ide u zatvor, niko ga u tome ne može sprečiti.

114. Nijedan čovek ne bi napisao ni reč na papiru kad bi imao hrabrosti da živi ono u šta veruje.

115. Pisati jednostavno isto je toliko teško koliko i biti dobar.

116. Strašna kob pisca, zavisiti od saradnje mozga i zadnjice.

117. Posao romanopisca nije da opisuje velike događaje već da male učini zanimljivim.

118. Pisanje knjige čini da konjske trke izgledaju kao solidan, stabilan posao.

119. Pisac je u suštini čovek koji ne može da se pomiri sa samoćom. Svako od nas je jedna pustinja.

120. Svet ide dalje zato što nekoliko ljudi u svakoj generaciji veruje u njega potpuno, prihvata ga bez pitanja, potpisuje ga svojim životom.

121. Sve na svetu treba da postoji da bi svet postojao.

122. Svet je ludnica: dođeš, vidiš i odeš.

123. Svet je ogledalo koje svakome vraća njegovu vlastitu sliku.

124. Svet je komedija onima koji misle i tragedija onima koji osećaju.

125. Psovke su kao kokoške, uvek se vrate kući.

126. Psovka je kompromis između bekstva i tuče.

127. Stvarno naučiš na psuješ tek kad naučiš da voziš.

128. Psovke su argumenti onih koji nisu u pravu.

129. Ko nije znao šta da kaže, psovao je.

130. Hiljade psovki nikad ne pocepa ni košulju.

131. Veliko je zadovoljstvo kad imate psa, kad od sebe napravite budalu, ne samo što vas neće ispsovati, već će i sam glumiti budalu.

132. Nije bogat onaj ko ima mnogo već onaj ko daje mnogo.

133. Nema i ne može biti pravednog bogatstva.

134. Biti zadovoljan onim što se ima najveće je i najsigurnije bogatstvo.

135. Vi ne morate ništa da znate, vi ste bogati. A ja sam siromašan. Meni mora nešto da padne na pamet.

136. Blagostanje stvara mnogo neprijatelja.

137. Ima ljudi koji od svog bogatstva nemaju ništa osim straha da ga ne izgube.

138. Korporacija ne može da pocrveni.

139. Kad bogataš postane siromašan, on postane učitelj.

140. Bogat siromahu ne veruje.

141. Najbolje što bogat čovek može da učini za svoju kulturu jeste da ostvari planove koje je imao dok je bio siromašan.

142. Pohlepan čovek uvek muči dvostruku muku, kako da zgrne novac i kako da ga potroši.

143. Ljudi rečima skrivaju misli.

144. Sve reči su več izgovorene, ali kako ih niko ne sluša, treba ih stalno ponavljati.

145. Čovek je gospodar reči koje nije izgovorio, ali može da postane rob jedne izgovorene reči.

146. Reči su igle kojima se pričvršćuju misli.

147. Da li prava i blagovremena reč može da promeni sudbinu?

148. Kad život ne valja, i reči se nekako izvitopere i pobrkaju, ne znače više što su značile i ne vrede ništa.

149. Ceni reči. Svaka od njih može da ti bude poslednja.

150. Postoji kod čoveka izvesno duševno raspoloženje posle ručka koje ga jače od ikakvih pametnih razloga nagoni da sobom bude zadovoljan i da svakoga smatra za prijatelja. (Lav Tolstoj)

151. Pomozi tiho, zahvali se glasno.

152. Sve slobode treba stalno braniti, da ne bi bile oduzete.

153. Vlast kvari čak i najbolje ljude.

154. Budi jak. Neka snaga tvojih strasti i uma preliva. Ti ćeš tada dati i drugima svoj razum, ljubav i aktivnu snagu.

155. Svaki put kad budeš svedok nepravde, bila to nepravda u životu, laž u nauci ili patnja koju neko trpi, protestvuj protiv nepravde i obmane. Bori se! Život jeste borba.

156. Uopšte uzev. čovek je zadovoljniji kad ima dobar ručak na stolu nego kad njegova žena govori grčki.

157. Kaži mi šta jedeš pa ću ti reći ko si.

158. Naš Bog je veliki, a kuvar je njegov prorok.

159. Srećna je, kažu, ona porodica koja može zajedno da jede luk. Oni su, za izvesno vreme, odvojeni od sveta i mogu da uživaju u harmoniji zajedničkog disanja.

160. Čudno je kako dobar ručak i gošćenje mogu svakog da izmire.

161. Dobar kuvar je sigurni, postepeni trovač ukoliko niste umereni.

162. U Americi više ljudi umire od viška nego od manjka hrane.

163. Varanje drugog je put da prevarimo sebe.

164. Svi ljudi rođeni su čestiti, a umiru kao varalice.

165. Prevara je kad pozajmite nešto što ne možete da kupite.

166. Niko nas ne može obmanuti kao mi sami sebe.

167. Ne varajte lekara, ispovednika i advokata.

168. Začar krug može da ima svoje vrline, ako na vreme pobegneš iz njega.

169. Oni veruju u meteorologiju kao nauku, ali pod sulovom da im kaže da će sutra biti lepo vreme.

170. Bez obmane čovečanstvo bi umrlo od dosade i očaja.

171. Niko nije tako slep kao oni što neće da vide.

172. Dvostruko je zadovoljstvo prevariti varalicu.

173. Ljudi više varaju iz slabosti nego iz promišljene namere.

174. Radije častan neuspeh nego uspeh prevarom.

175. Pravo je u oružju.

176. Vojnik najviše od svih ljudi moli za mir jer on mora da pati i nosi najdublje rane i ožiljke rata.

177. Vojska bez kulture je glupa vojska koja ne može da porazi neprijatelja.

178. Ne pobeđuje veća vojska. Pobeđuje zemlja koja ima bolju priču.

179. Vojnički stalež nije postao od rodoljuba već od razbojnika.

180. Tri četvrtine vojnikovog života prođe u bespomoćnom čekanju.

181. Svi konjički oficiri vole da pričaju o konjima, pa ma to bilo i sa kaluđericama.

182. Generalima ništa ne može da se poveri, čak ni rat.

183. Vojske teško podnose napredan i uređen svet, jedini smisao njihovog postojanja jeste haos u ime odbrane i očuvanja slobode.

184. Nisam ljut što si me lagao, ljut sam zato što od sada više ne mogu da ti verujem.

185. Za čitaoca je dobra knjiga najjeftiniji hobi, a za pisce najskuplji.

186. U istoriji naše vrste, istoriji sapijensa, knjiga je fenomen antropološki sličan, u suštini, pronalasku točka.

187. Čak i knjige imaju vreme života, od čega ih niko ne može izbaviti.

188. Jedina važna stvar u knjizi jeste značaj koji ona ima za nas.

189. Dati knjigu u ruke neznalici isto je tako opasno kao i dati mač u ruke detetu.

190. Od neprijatelja, ne od prijatelja, gradovi uče kako da grade visoke zidine i ratne brodove.

191. Veliki grad, velika samoća.

192. Samo sa novim vladarem vi shvatate prednost bivših.

193. Vladareva najbolja zaštita je srce njegovog naroda.

194. Sve cveta u kraljevini u kojoj je dobro države jedini interes vladara.

195. Za vladara je sigurnije da procenjuje ljude po onome što oni čine jedni drugima nego po onome što čine njemu.

196. Kako bi kraljevi znali koliko su visoko da nemaju uza sebe mudre lude koje ih na niskost svoga položaja podsećaju?

197. Živi sa pitanjima, makar ne shvatajući odmah da ćeš možda jednog dalekog dana doživeti odgovore.

198. Srećnim sticajem okolnosti većina pitanja koja prevazilaze čovekovo znanje ne pada mu na pamet.

199. Pre nego što započneš neki posao, postavi sebi tri pitanja: zašto to radim, koji bi rezultat mogao iz toga da proistekne, hoću li u tome biti uspešan? Samo kad dobro promisliš i nađeš zadovoljavajuće odgovore, kreni.

200. Kad izađeš iz oluje, više nećeš biti ista osoba kao kad si ušao u oluju. Čak nećeš biti siguran, u stvari, da li je oluja stvarno prošla.

Aca i ustav

2021-02-07T17:22:00.005+01:00

Ustav čita Aco predsedniče,
naočari naviše pomiče,
od znoja se i nervoze trese,
jer što čita ne mož' da podnese,
pa rešio da pocepa strane,
što mu mnoga ovlašćenja brane.
Kad pocepa ustav skoro ceo,
pred komade artije je seo,
pa besedi: "Ti ćeš da me sprečiš!
knjigo glupa, puna praznih reči!
baviću se čime god poželim,
zemlju kome hoću ću da delim,
o Kosovu dok vodim dijalog,
za ostatak zemlje primam nalog;
sve da prodam, niko da ne sudi,
jer su ovde zaboravni ljudi!
Živote im polagano gasim,
a veruju da ću da ih spasim,
dok ih gledam gladne, bose, nage,
spominjem im uvoz radne snage;
ako rade za po evra dvesta,
za smanjenje jošte ima mesta!
Za svačijih prava zaštitnika
stavio sam svoga poslušnika,
naređenja premijerki dajem,
ni za koga nimalo ne hajem;
dok muževi ubijaju žene,
svi mediji promovišu mene,
kažem da sam protiv, al' me briga,
nije zakon istinita knjiga!
Tuđe dobro meni nije važno,
zakleo sam na tebi se lažno;
nikad neću sa vlasti da padnem,
orden samom sebi ću da dadnem!"
Ustav leži iscepkanog tela,
znoj ga kvasi sa Acinog čela,
i dok slova nestaju od znoja,
Aci kliču: "nek je volja tvoja!"

Jonathan Lee Vice "Pupoljak zla"

2021-01-22T19:39:00.003+01:00

Iz knjige Jonathan Lee Vice-A "Pupoljak zla"

Ditrih Hefler je pričao dalje ...

- Nikola Tesla je bio Srbin; moram priznati da Srbima baš nisam naklonjen.

Veoma čudan narod: ne možete ih ukrojiti ni u jedan svetski poredak. Iako znaju da gube, bez krvi neće dati nijednu svoju teritoriju.

Za vreme Drugog svetskog rata stradali su koliko i Jevreji... Za jednog nemačkog vojnika ubijano je 100 Srba, mađarske kaznene jedinice su ih klale i bacale pod novosadski most.

Bugari su im upadali u sela i ubijali žene, decu i starce na najsvirepiji način. Hrvatska ustaška vojska je napravila specijalan nož za klanje Srba, a katolički sveštenici su išli sa njom govoreći: »Vi koljite, a mi ćemo da vas odrešujemo od

greha.«

Turci su im odvodili mušku decu. Prekrštavali su ih i muslimani i katolici.

U Prvom svetskom ratu Francuzi su im poslali topove, ali pogrešnu đulad da bi se

što duže branili a što više izginuli; slali su im brašno za vojsku pomešano sa piljevinom, da bi im na kraju rata naplatili i pertle. Nemački avioni su ih bombardovali 1941. godine, a saveznički 1944. godine.

Rekli su „ne" Turcima, „ne"

Austrougarima, ustali su protiv nemačke okupacije, i protiv Staljina 1948. Nikada nisu hteli ni u jedan savez, ni u jedan pakt, niti van svojih granica.

Na Kosovu su stali protiv Otomanskog Carstva da zaštite Evropu.

Posle su ustali protiv Austrougarske da zaštite svoju veru. Nema carstva ni sile protiv

koje se nisu digli.

Ubili su cara Murata i prestolonaslednika Ferdinanda, i sopstvenog kralja su

obezglavili kad je hteo da ih podjarmi austrougarskom politikom.

Zanimljive je, takođe, da su u momentima svih svojih krvavih istorijskih

stradanja uvek ostajali bez svojih saveznika. Na bojnom polju su pobeđivali, za pregovaračkim stolom gubili... pri tome nikada nisu bili teroristi niti antisemiti, podjednako vole sve ... čak ni mrave ne gaze jer su i oni božija stvorenja - dodao je gadljivo i sa prezrenjem.

Dejv je ćutke posmatrao Ditriha Heflera slušajući kako se silno žesti na očiglednu nepokornost jednog naroda...

Hefler je otpio gutljaj čaja i nastavio ...

- Moram priznati da zaista nisam shvatio šta su to Srbi branili i zašto su se uvek vraćali na isti prostor oko Kosova ... znate, Kosovo je srpska svetinja, tu

su se uvek vodili najžešći srpski ratovi, najveće su udare trpeli baš na tom mestu ... moje kolege će se složiti da su srpski generali i vojskovođe bili najbolji

vojnici i stratezi... a motiv njihove odbrane i žrtve bio je »Za krst časni i slobodu zlatnu«...

Ne znam šta će današnji političari uraditi sa njima; ako poživim biće interesantno gledati... Dosad su se samo Evropljani kupali u srpskoj krvi, a sad ih i Amerikanci već deset godina pritiskaju raznim sankcijama ne bi li ih oslabili.

Ruke svojih vojnika još nisu okrvavili, to su prepustili svojim hrvatsko-muslimansko- albanskim slugama.

Rezultat više nego jadan: Srbi su postali svojevrsna američka noćna mora. Amerika je mislila da će Srbe preko noći naučiti

pameti... nisu se poučili evropskim iskustvom. Mi se borimo protiv njih već vekovima ... - zavrteo je glavom - taj narod je poput feniksa: uvek se diže iz krvavog pepela.

Moram dodati da u tom sukobu imam pomalo navijačke strasti ... prosto je iritirajuće da tako malobrojan narod, a ima ih tek toliko da ih možete staviti u

nekoliko većih prekookeanskih brodova i preseliti zauvek sa Balkana, uspeva da odoli svim svetskim osvajačima ...

Dejv je odložio praznu šoljicu od najfinijeg austrijskog porculana ... Naročito ga je zaintrigiralo šta su to Srbi toliko branili i od Austrougara i od Rusa i od Nemaca i Otomanskog Carstva, pa, evo sad i od Amerikanaca ...

- Profesore Hefler! ... Šta znate o Srbima?

- Znam da ih ne volim - bio je gotovo decidan. - Da nije bilo Srba svetski poredak bi bio danas mnogo drugačiji. Oni žive u predsoblju Evrope ... niti

Evropa zbog njih može u Aziju niti Amerika opet, zbog njih, može u Evropu ...

Oni su čuvari vrata četvorosobne kuće, pred tim vratima ceo svet je stalno zveckao oružjem i novcem ... ne reaguju ni na jedno ni na drugo.

Još nije pronađena tajna lozinka; bojim se da će i Amerikanci izgubiti strpljenje ... Šta god da se Srbima nudi oni to odbijaju ...

- A profil naroda? - upitao je Dejv ...

-Apsolutno su nepredvidljivi: nekada savršeno urade ono što tražite od njih, a onda, kako njihova poslovica kaže, „okrenu ćurak naopako" ...

Mnogo su krvarili zarad Evrope, i još se niko nije rasplakao nad srpskom sudbinom. Svet je nekako sa oduševljenjem prihvatio njihovu satanizaciju, a niko nije pomislio da se oni jednostavno brane.

Mislite da su se Srbi nasekirali što ih svet ne voli. Verujte, ni najmanje. Gotovo da i nisu pokušali da svet razuvere ...

Sve to što im se dešava Srbi smatraju za svojevrstan Antihristov napad na

pravoslavlje, i u toj borbi jedini saveznik im je Bog ... Pod takvim pritiscima kakve oni trpe, verujte mnogi bi ga se odrekli ... Čini se da su oni spremni da otrpe do kraja. "

Замена теза

2021-01-15T23:13:00.004+01:00

До сада су оптуживали невакцинисану децу да су крива што су се вакцинисана деца разболела од невакцинисане, и онда онај болестан став – они који нису вакцинисани не треба да очекују здравствену заштиту… о да,… криминалци и убице након инцидента могу да очекују помоћ, али ко се није вакцинисао не може.

Не него овако треба:

Они који одлуче да се вакцинишу нека сносе одговорност ако им се нешто лоше деси јер, ем смо им нашим парама купили вакцине (из заједничког здравственог фонда или из буџета који ми пунимо), ем после треба да финансирамо лечење нежељених дејства, рецимо када за пар година добију неку аутоимуну болест. О да, научни радови говоре о томе да су вакцине окидачи за аутоимуне болести (озбиљни научници тврде да аутоимуне болести нису наследне, јер се аутоимуни одговор тела не може наследити).

Дакле они који хоће да се вакцинишу морају на себе преузети одговорност, поштено! Не може друштво да финансира скупе и доживотне „терапије“ које опет, гле чуда, производе исти они који производе и вакцине. Одличан бизнис.

Даље, онима који не верују да вакцина може да оштети дете, треба дати да гледају и да учествују данима и ноћима доживотно у одгајању деце која су оштећена након вакцинације, било би праведно и поштено да им се некако омогући и да на својој кожи и својој души осете како је то родити здраво дете и пар сати након вакцине доживети трагедију. Дакле фино заговорницима вакцина, који константно, агресивно, упорно, серијски и монструозно терају здраву децу да се вакцинишу, омогућити да искуствено виде на својој кожи доказ ком се годинама исмевају. Понекад је потребно да искуство ошамари тупог и глупог, како да би се тако коначно отрезнио. Сурово али поштено!

Даље,

Нека вакцинисани не очекују од невакцинисаних да улазе у ризик вакцинације, јер свако има право да избегне ризик! Зашто вакцинисани дискриминишу оне који не желе да ризикују свој живот и здравље? Свако има право да избегне ризик, здрав има права да се не вакцинише и тиме да избегне ризик од нежељених дејства вакцине, онај ко верује да ће га вакцина спасити грипе, вируса, короне, тај нек се вакцинише и тако се „заштити“, а ако сматра да то није довољно и да треба сви да се вакцинишу, онда му је јасно да вакцина није ефикасна и делотворна, а ако нешто није ефикасно и делотворно то не може представљати поуздану и прихватљиву превентивну меру. Свако ко верује у вакцине нека се вакцинише, и нека схвати коначно да ризик који носи вакцинисање није ништа мањи од ризика који носи вирус! Напротив грип се прележи (безболно једино ако фармацеутски синтетички лекови нису уништили имун систем, па због тога лице не преживи ни вирус ни прехладу, јер је годинама корисник неких „лекова“), али последице нежељених дејства вакцине су широке и могу бити много теже од самог вируса. Поштено је да свако има право да избегне ризик.

Даље, нека престану да прете људима који нису вакцинисани, да неће имати права на здравствену заштиту, лекар по закону мора да пружи медицинску помоћ, сваком, и криминалцу и силоватељу и невакцинисаном детету, једино ако се лекару баш иде у затвор или ако га сврбе паре. Сваки лекар који одбије да пружи помоћ треба кривично да одговара. Поштено.

Даље, онима који заступају став да је сваки лек ризичан, па и вакцина и да је смешно то што тражимо гаранције на безбедност вакцине, треба забранити да икада више у животу добију гаранцију на било чега, и на усисивач и на фрижидер и на мале и велике кућне апарате, јер то је струка правила и нека верују струци гаранција им не треба. Поштено.

И за крај, свима којима до сада није јасно да се боримо за право на слободан избор и наша Уставна права и да ником не сметамо и да никог не дирамо и да нисмо антивакцинаши, дакле свима њима, када се обелодани истина, а хоће врло брзо, трајно доживотно спомињати колико нису били у праву и захтевати од њих да бирају да се или одрекну права на слободан избор (и терати их на све превентивне медицинске мере без да се питају о њима јер СТРУКА је тако рекла) и прогласити их некомпетентним незналицама, или да бирају да се јавно доживотно извињавају свима за сваки моменат у ком су отежавали ову борбу, притом исмевајући се родитељима који само траже право на слободан избор.

Не треба мењати тезе:

Невакцинисани нису криви вакцинисаним.

Ризик од вакцинације већи је од ризика саме грипе, богиња, вируса.

Сви смо ми људи, али ретко ко је човек.

Адвокат Милина Дорић,

заменик председника Покрета Живим за Србију

Rekli su...58

2021-01-09T16:41:00.003+01:00

1. Zašto gubitak ljubavi toliko boli? Nemam više odgovore na to, samo život koji sam proživeo. (Entoni Hopkins)

2. Sudske uredbe ne mogu promeniti mišljenje, ali mogu obuzdati besmislene.Moral ne može biti ozakonjen, ali ponašanje može biti regulisano. (Martin Luter King)

3. Inteligancija bez ambicije isto je što i ptica bez krila. (Salvador Dali)

4. Ko smisao života nije tražio, taj nije živeo, ali ko ga je tražio, taj nikada nije bio dovoljno srećan. (Jovan Dučić)

5. Svako poseduje upravo onoliko sujete koliko mu nedostaje razuma. (Fridrih Niče)

6. Oholost čoveka danas se ocenjuje kao ambicija, lakomost kao preduzimljivost, blud kao potreba ljudske prirode. (Vladeta Janković)

7. Ljubav traje mesec-dva. Sve ostalo je život. (Vuk Karadžić)

8. Život treba češće mešati, da se ne ukiseli. (Maksim Gorki)

9. Teško je dokazivati istinu koja ne izgleda verovatna. (Ivo Andrić)

10. Ali, koji kaže da je što ovako ili onako, a drugome zabranjuje kazivati što protiv njegovih misli, onaj pokazuje da se boji istine i da se trudi da bi je kako sakrio od ljudi. (Vuk Karadžić)

11. Čovek je slobodan samo onda ka služi istini. A istina se saznaje razumom. (Lav Tolstoj)

12. Istina je ono što služi nemačkom narodu. (Jozef Gebels)

13. Za istinu, kao takvu, već su vjekovima raspisane potjernice. (Miroslav Krleža)

14. Istina je veći stranac nego mašta. (Mark Tven)

15. Mnoga je već istina izrečena u šali. (Džordž Bernard Šo)

16. Čovek može da veruje u nemoguće, ali čovek nikada ne može da veruje u neverovatno. (Oskar Vajld)

17. Zadovoljstvo koje pruža trud do ispunjenja samo je sebi najdublji smisao života. (Vladeta Jerotić)

18. Komunizam je divan, ali komunisti su grozni. (Sergej Jesenjin)

19. Neki ljudi gledaju na preduzetništvo kao na tigra koga treba savladati. Drugi kao na kravu koju treba musti. Veoma mali broj ljudi vidi ga kao zdravog konja koji vuče natovarene taljige. (Vinston Čerčil)

20. Generala mogu da imenujem za pet minuta, ali je teško naći zamenu za dobrog konja. (Abraham Linkoln)

21. Cinik: Hulja koja, zbog nesavršenog vida, stvari vidi onakvima kakve one jesu, a ne onakvima kakve bi trebalo da budu. (Embouz Birs)

22. Genije: Znati bez učenja; doći do zaključka iz nepoznatih primesa; razabrati dušu stvari. (Embouz Birs)

23. Patriotizam: Zapaljivo s,eće koje gori na buktinji lične samopromocije. (Embouz Birs)

24. Istorija je izveštaj, uglavnom pogrešan, o događajima, uglavnom nevažnim, koje su izveli vladari, uglavnom nitkovi, i vojnici, uglavnom budale. (Embouz Birs)

25. Mozak: Aparat pomoću kojeg mislimo da mislimo. (Embouz Birs)

26. Recept: Lekarevo nagađanje šta će najbolje produžiti situaciju sa najmanje štete pacijentu. (Embouz Birs)

27. Egoista je osoba lošeg ukusa, jer je više zainteresovan za sebe nego za mene. (Embouz Birs)

28. Govori onda kada si besan i održaćeš najbolji govor svih vremena zbog kojeg ćeš zažaliti. (Embouz Birs)

29. Sudska parnica: Mašina u koju uđete kao svinja, a iz nje izađete kao kobasica. (Embouz Birs)

30. Politika: Borba oko interesa prerušena u borbu oko načela. (Embouz Birs)

31. Svetac: Umrli grešnik, prepravljen i doteran. (Embouz Birs)

32. Smrt nije kraj. Posle nje ide sudski spor. (Embouz Birs)

33. Pisac nije Englez, Meksikanac ili Amerikanac...Pisac nije hrišćanin, Jevrej, budista, musliman ili obožavalac zmija...Sreća je jedini smisao njegovog života, a umetnost i ljubav jedini putevi koji vode toj sreći. (Embouz Birs)

34. Nije dobro kad se čovek na položaju ponaša nisko. Ili, recimo, kada je čovek manji od položaja, pa se vidi položaj, a čovek ne vidi. (Vladimir Bulatović Vib)

35. Neko živi u zabludi, neko živi od zablude. (Vladimir Bulatović Vib)

36. Posebnost i osećanje vlastitog dostojanstva postižu se kroz rad i borbu. (Fjodor Dostojevski)

37. Teško je praznoj vreći stajati uspravno. ( Bendžamin Frenklin)

38. Plemenit čovek je dostojanstven, ali nije gord. Prostak je gord, ali nije dostojanstven. (Konfučije)

39. Pre bi trebalo da umremo na nogama nego da živimo na kolenima. (Frenklin Ruzvelt)

40. Dostojanstvo pojedinca zahteva da ne bude svedeno na vazalstvo darežljivošću drugih. (Antoan de Sent-Egziperi)

41. Sve što znamo o stvarnosti proističe iz ogleda i završava se njime. (Albert Ajnštajn)

42. Nauka je uvek jednostavna i uvek duboka. Polustine su te koje su opasne. (Džordž Bernard Šo)

43. Pomisli šta bi bilo od nas bez nekih zabluda. I bez nekih razočarenja. (Dobrica Ćosić)

44. Nesrećno je svako telo koje živi samo za sebe i samo sebe radi. Pravu meru svoje nesreće uviđa tek kada počne da stari. (Ivo Andrić)

45. Često u životu, uspeh je ono što čoveku lomi vrat. (Ivo Andrić)

46. Čovek može da se popne na najviše vrhunce, ali ne može tamo dugo da ostane. (Džordž Bernard Šo)

47. Ako si pažljiv na kraju kao na početku, sprečićeš neuspeh.(Lao Ce)

48. Tajna uspeha u životu nije u tome da čovek radi ono što voli već da voli ono što radi. (Vinston Čerčil)

49. Ja se nisam prodao za novac. Ja sam kupio uspeh po visokoj ceni.(Oskar Vajld)

50. Osetljivim dušama pokloni su teški kao planine.

51. Poklon uz ljubazno držanje je dvostruki poklon.

52. Darovi su slični udicama.

53. Dvaput daje ko brzo daje.

54. Čovek otkrije svoje bogatstvo kad Bog dođe da traži poklon od njega.

55. Daj i biće ti dato.

56. Što sa svojim prijateljima plemenito podeliš, barem spaseš od svojih naslednika.

57. Daj, ako je moguće poštedi sirotog čoveka sramote moljenja.

58. Poklon zavede i ljude i bogove.

59. Poklonjenom konju u zube se ne gleda.

60. Od kad je Eva poklonila Adamu jabuku, među polovima postoji nesporazum kada je reč o poklonima.

61. Nije izlazak iz luke već povratak u nju ono što određuje uspešnost putovanja.

62. Niko ne supeva tako brzo kao onaj koji se koristi tuđom greškom.

63. Postoji samo jedan uspeh, da možeš da provedeš svoj život na svoj način.

64. Moli se da uspeh ne dođe pre nego što ćeš biti sposoban da ga podneseš.

65. Ako želite da uspete u društvu, ubijte svoju savest.

66. Ko nije pripremljen na veliki uspeh koji je postigao, obično ostatak života provodi kod psihijatra.

67. Za ljude nema ničeg uverljivijeg od uspeha, oni se svojevoljno klanjaju sreći i slavi.

68. Potrebna je usamljenost da bi se uživalo u svom srcu i da bi se volelo, ali da bi se uspelo, treba biti poznat u društvu.

69. Iza svakog uspeha je ponosna supruga i iznenađena tašta.

70. Starenje nabora telo. Odustajanje nabora dušu.

71. U zdravom telu zdrav duh.

72. Onaj ko je rob svog tela biće rob mnogih gospodara.

73. Savršenstvo duše ispravlja slabost tela, ali snaga tela bez razboritosti ne čini dušu ništa boljom.

74. Čovekovo telo najbolje oslikava njegovu dušu.

75. Buda je svets, svest o telu i umu koja sprečava narastanje zla u oboma.

76. Kad bismo znali kako je naše telo sačinjeno, ne bismo smeli ni da se pomaknemo.

77. Ne plašim se aveti. Živi su strašniji samo zato što imaju telo.

78. Zablude srca nisu manje kobne od zabluda razuma, a čovek se čak teže oslobađa takvih zabluda jer su prožete blagošću.

79. Samo velike zablude dižu ljude u borbu. Velike istine mire.

80. Jedno o drugom bili smo u zabludi. Bila su to najlepša vremena.

81. Zablude nekog velikog duha poučnije su nego istine malog.

82. Svaki čovek greši, samo nerazuman istraje u svojoj zabludi.

83. Zablude su neophodne da bi se preživelo.

84. Glavni uzrok zabluda potiče od predrasuda iz detinjstva.

85. Vidim, znam, verujem, izašao sam iz zablude.

86. Zabluda je tužna legenda.

87. Svaka zabluda je onoliko opasna koliko u njoj ima istine.

88. Ljudi istinu, ali praštaj zabludu.

89. Umetnost je ja. Nauka je mi.

90. Umetnost je u isti mah i najnaivnija i najprepredenija od ljudskih delatnosti.

91. Život je veoma lep, ali mu nedostaje forma. Cilj umetnosti je da mu da formu.

92. Umetnost ne uči ničemu osim smilsu života.

93. U umetnosti je deo prepušten čovekovoj volji mnogo manji nego što se u to veruje.

94. Ako umetnost uči nečemu (i samog umetnika, pre svega) - uči ga izolovanosti ljudskog življenja.

95. U umetnosti, kao i u ljubavi, instinkt je dovoljan.

96. Umetnost je drvo koje ima manje grana nego nauka, ali su joj koreni dublji i grane deblje nego u nauke.

97. Da učini da se osećamo mali na pravi način, to je funkcija umetnosti. Ljudi samo mogu da učine da se osećamo mali na pogrešan način.

98. U umetnosti ima suza koje često leže preduboko za misli.

99. Teško umetnosti onde gde vladaju puritanci.

100. Jedini predeo gde je božansko vidljivo jeste predeo umetnosti, ma kojim imenom mi izabrali da ga zovemo.

101. Umetnost ide napred, a za njom stražari.

102. Nauka je za one koji uče. Poezija je za one koji znaju.

103. Pravilno shvaćena nauka leči čoveka od oholosti. Ona mu, naime, pokazuje njegove granice.

104. Ne postoji nacionalna nauka kao što ne postoji nacionalna tablica množenja. Šta je nacionalno, nije više nauka.

105. Nauka povećava našu snagu u meri u kojoj uništava naš ponos.

106. Nauka je samo jedan od oblika istine.

107. Nauka nije ništa drugo do uvežbano i organizovano opšte mišljenje.

108. Nauka nam je obećala istinu...ona nam nikad nije obećala ni mir ni sreću.

109. Filozofija počinje tamo gde nauka prestaje.

110. Nauka nam se predaje kao velika pozitivna vrednost. Da li je ona to i onda kada apsolutizacijom materijalnog sveta likvidira čovekovo samopouzdanje?

111. Šta je dostojanstvo bez poštenja.

112. Nema tog dostojanstva koje se ne bi istopilo u bolu.

113. Naše dostojanstvo nije u onome što radimo već u onome što razumemo.

114. Sloboda, moralnost i dostojanstvo svakoga čoveka sastoje se u tome da on čini dobro ne zbog toga što je na to prisiljen, već zbog toga što ga jasno shvata i želi.

115. Zajmodavac je gori od robovlasnika; vaš gospodar vlasnik je vašeg života, a zajmodavac - vašeg dostojanstva.

116. Ima delova ljudskog tela koji se u običnom kulturnom razgovoru i klasičnoj literaturi ne spominju. Nemaju ime. Sem na latinskom.

117. Kakvo je teško breme ime koje je prebrzo postalo slavno.

118. Dobro ime se brže izgubi nego stekne.

119. Kako je uzaludno ime bez zasluga.

120. Rasutost i razbacanost imena u mnogim ustima mi zovemo - stvaranje velikog imena.

121. Ja bih radije sam sebi stvorio ime nego ga nasledio.

122. Ime je sudbina. (Nomen est omen)

123. Dobro ime vredi više od zlatnog lanca.

124. Lepo ime, i to je važno. Kako bi mi bilo mrsko kad bih nežnosti morao vezati uz neko ružno ime.

125. Ime nije nešto beznačajno. Pa napoleon je radi velikog imena razbio bezmalo pola sveta.

126. Ne preduzimajte nikakve akcije zbog imena. Ime je nesigurna stvar na koju ne možete računati.

127. Čovekovo ime je omamljujući udarac od koga se on nikada ne oporavi.

128. Konj je opasan na oba kraja i neudoban po sredini.

129. Goruće oduševljenje, uz osećanja i upornost konja, osobine su koje najčešće donose uspeh.

130. Momci žude za autom od 500 konjskih snaga. Ja više volim onu jednu - konja. To je mačo. Kreneš po devojku i pojaviš se na konju.

131. Polovina neuspeha u životu potiče od toga što u galop terate konja koji već hramlje.

132. Razlika u mišljenju je ono što od čoveka stvori misionara, a od teglećeg konja - trkačkog.

133. Možda joj nećeš biti prvi muskarac, ni poslednji ili jedini. Volela je pre tebe, a možda će voleti i posle. Ali ako te sada voli, zar je bilo šta drugo bitno? Ona nije savršena, ali nisi ni ti. I vas dvoje možda nikada nećete biti savršeni zajedno, ali ako te ona može nasmejati, naterati te da se dvaput zamisliš, priznati da je ljudsko biće i da greši, drži se nje i daj joj najviše sto možeš. Možda neće misliti o tebi svake sekunde u toku dana, ali će ti dati deo sebe za koji zna da ga možeš slomiti - njeno srce. Zato nemoj da je povrediš, nemoj da je menjaš, nemoj je analizirati i ne očekuj više nego što ona može da ti da. Smej se kad te čini srećnim, daj joj do znanja kad te izluđuje i neka ti nedostaje kada nije u blizini. (Bob Marli)

134. Mnoge ljude smatraju mudracima samo zato što ćute. (Vilijam Šekspir)

135. Nijedan mudar čovek nikada nije zaželeo da bude mlad. (Džonatan Svift)

136. Devet desetina mudrosti jeste biti mudar u pravom trenutku. (Frenklin Ruzvelt)

137. Mudrosti pripada intelektualno shvatanje večnih stvari, znanju pripada racionalno znanje o privremenim stvarima.

138. Nikada priroda ne govori jedno, a mudrost drugo.

139. Saznanje se može saopštiti, ali ne i mudrost.

140. Mudar nije onaj ko mnogo zna nego onaj čija se znanja korisna.

141. Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja jer je domovina plemenite duše čitav svet.

142. Mudrost se sastoji u tome da se baci u more što manji deo tovara, da bi brod plovio lako.

143. Mudar čovek vidi onoliko koliko mu treba, a ne onoliko koliko bi mogao.

144. Ima nade da će postati mudar onaj koji je otkrio da to nije.

145. Uloga mudrosti jeste da napravi razliku između dobra i zla.

146. Jesen je drugo proleće kad je svaki list cvet.

147. Ljubav je kao jesenja kišica. Sitno pada, ali preplavljuje reke.

148. Čovek ne može da uživa u plodovima jeseni ukoliko ga i dalje ushićenjem ispunjavaju mirisi prolećnog cveća.

149. Unutrašnje bogatatstvo nastaje iz sukoba koje izazivamo i održavamo u nama.

150. Onaj kome je genijalnost usud ne može da se sačuva, on nema sposobnost prilagođavanja zahtevima ovog sveta.

151. Mnogi čuju šta govoriš. Prijatelji slušaju šta govoriš. Najbolji prijatelji slušaju ono što ne govoriš.

152. Stvari postoje oko nas, iščekujući onoga ko će otkriti njihovu ličnost.

153. Kako nevino i vedro živi dete pre nego što upozna Posejdona, i kako postaje nemirno kada počne da ga šiba Bog, kakav ga gušeći nemir obuzima, kakve se divlje slike i tamni nagoni bude u njemu kada mu uzburka krv.

154. Ništa nije nemoguće voljenom srcu.

155. Malo šta ostaje nemoguće pred revnošću i veštinom.

156. Moguće pita nemoguće: „Gde je tvoje boravište?“ „U snovima nesposobnog“, stiže odgovor.

157. Ništa nije nemoguće za čoveka koji to ne mora sam da uradi.

158. Svaki čovek je jedna nemogućnost dok se ne rodi, sve je nemoguće dok ne vidimo da je moguće.

159. Niko ne može da bude primoran da uradi ono što nije moguće.

160. Čovek i samo čovek može da učini nemoguće.

161. U snovima i ljubavi ne postoji nemoguće.

162. Pesnik je lažov koji uvek kaže istinu.

163. Pesnik je oduvek bio onaj koji u drugima leči bolest od koje sam umire.

164. Pesnici i heroji su od iste vrste. drugi čine što su prvi razumeli.

165. Pesnička reč može da bude teška i po nekoliko godina.

166. Ima istina koje mogu ubiti jedan narod.

167. Najteže je sa istinom u vreme kada sve može biti istina.

168. Ne verujete u sva kazivanja, jer su ona istinita, a vi, kao što ste naučili, više volite laži.

169. Ima istina koje nisu za sve ljude, niti za sva vremena.

170. Gledao sam istinu u oči. Prva je trepnula.

171. Istina može ponekad izaći i iz đavolovih usta.

172. Istinu ćete vrlo lako prepoznati po tome što će vam biti neprijatna.

173. Za život je potrebno imati nerava. To je posao kao i svaki drugi.

174. Umetnost življenja sastoji se u večitom pretvaranju ružnog u lepo.

175. Ljudski život ima samo dva stožera, glad i ljubav.

176. Život je ono što nam od njega ostave epoha, država i bračni partner.

177. Ko živi bez ludosti nije tako mudar kako misli.

178. Dok mudraci proučavaju život, budale ga prožive.

179. Život je kratak dan, ali to je radni dan.

180. Onog trenutka kada čovek počne da se pita šta je kreja, a šta vrabac, više ne vidi ptice i ne čuje njihov poj.

181. Ptica ima gnezdo, pauk mrežu, a čovek prijateljstvo.

182. Ljubomora je sestra ljubavi kao što je Đavo brat anđela.

183. Karakter je organizovana pobeda.

184. Karakter je savršeno organizovana volja.

185. Karakter je taj koji gradi egzistenciju od okolnosti.

186. Nije dovoljno imati velike osobine, treba znati njima upravljati.

187. Čovek nikada živopisnije ne oda svoj karakter nego kad opisuje karakter nekog drugog.

188. Što je čudniji čovekov karakter to mu bolje pristaje.

189. Ništa tako ne otkriva slabosti u čovekovom karakteru kao javni život.

190. Karakter je priroda u najvišem obliku.

191. Loši ljudi, kad su srećni, postanu nepodnošljivi.

192. Istorija čoveka je u njegovom karakteru.

193. Današnje društvo odlikuju laži, prevare i intrige. To su prosto postala uobičajena pravila ponašanja i odnosi među ljudima. Toliko prihvaćena, da svako suprotno delanje znači odstupanje od tipičnog i normalnog.

194. Nije odgovor koji prosvećuje, nego pitanje.

195. Da li je čovek pametan možeš proceniti po njegovim odgovorima, a da li je i mudar , po njegovim pitanjima.

196. Postavljanje pitanja je ozbiljan posao. Isto kao što je i suočavanje sa odsustvom pravog odgovora.

197. U pravom pitanju laži polovina umnosti.

198. Onome koji zna sve odgovore nisu postavljena sva pitanja.

199. Ljubaznost je način da se dobije pozitivan odgovor bez postavljanja jasnog pitanja.

200. Stvarno obrazovan čovek je onaj koji shvata da neka pitanja ostaju uvek bez odgovora.