Sve o psima

ŠKOTSKI JELENJI HRT (DIRHAUND) (Deerhound)

2012-08-21T18:28:00.002-07:00

Matična zemlja: Velika Britanija

Podrijetlo: Nije utvrđeno

Opis: Visina mužjaka je 76 cm, ženke 71 cm. Težina mužjaka 38,5 do 48 kg, ženke 30 do 36 kg. Glava je izdužena, gubica šiljata, njuška crna ili plava; brada i brkovi su bujni; oči smeđe ili boje lješnjaka; blagog izraza; uši položene prema natrag, ružinog oblika, na opip mekane, uvijek tamne boje; vrat je dosta dugačak, s grivom; prsni koš je dubok, leđa lagano savijena; trbuh je jako uvučen; rep lagano savijen, a seže do zemlje. Tijelo je prekriveno dlakom, dugom 10 cm, a još je dulja na glavi, prsnom košu i trbuhu. Boja: može biti najrazličitija, ali se prednost daje plavo-sivoj, tamnosivoj, žutoj, crvenoj. Bijela nije dozvoljena.

Narav: Pristupačan, miran, privržen, poslušan, naginje plašljivosti i mlitavosti. Walter Scott je smatrao da je to najsavršenije biće na svijetu.

Korištenje: Gdje još postoje široka prostranstva, koriste ga za lov na lopatare, jelene, kojote. Okretan, brz, jelenski hrt, slijedi, hvata, obara.

PERZIJSKI HRT (Saluki)

2012-08-21T18:27:00.002-07:00

Matična zemlja: Perzija (Iran)

Podrijetlo: Vjerovatno plod davnih križanja egipatskih hrtova s azijskim. Zove se po davno nastalom arapskom gradu Saluku, a smatra se svetim darom Alaha.

Opis: Vrlo skaldnih linija, visok od 58 do 71 cm,težak od 13 do 30 kg. Glava je duga i uska te se postupno sužuju prema njuški; čeljusti snažne; oči velike i sjajne, tamno i svjetlosmeđe boje; blagog izraza; uši ovješene, gusto obrasle svilenastom dlakom; vrat elegantan i gibak; tijelo dosta izduženo; kosih, mišićavih ramena; rep nisko usađen i svinut; dlaka glatka i svilenasta. Boja: bijela, boja pijeska, riđa, zlatna, crvena, siva i plameno-crvena, trobojna (bijela, crna, crvena). Uz ovu dugodlaku postoji i kratkodlaka varijanta, koja ima duge dlake samo po ušima.

Narav: Privržen, osjetljiv, miran, uživa u dobrom postupku, prijatelj djece.

Korištenje: U svojoj domovini lovi gazele, a cijenjen je i kao pas čuvar, simpatičan, ugodan i čist kućni pas.

Hrana: 400 do 500 g mesa dnevno, sa kuhanom rižom i povrćem.

BOSTONSKI TERIJER (Boston Terrier)

2012-08-21T18:26:00.002-07:00

Matična zemlja: SAD

Podrijetlo: Stvoren je dugim selekcijama i križanjima buldoga, francuskog buldoga, bulterijera i boksera, a prvi put je prikazan u Bostonu 1870. godine. To je, dakle, američki pas englesko-francuske krvi.

Opis: Uzgajaju se tri tipa: laki do 7kg, srednji od 7 do 8,5 kg i teži od 8,5 do 11 kg. Glava je krupna, bez bora, njuška široka i crna, gubica kratka i četvrtasta; oči tamne, velike i okrugle, blagog i inteligentnog izraza; uši su male i tanke, uspravno nošene; vrat je blago zaobljen; prsni koš širok; noge ravne i mišićave; dlaka je kratka, sjajna, fina; boje dlake: crna ili tigrasta sa bijelim mrljama po glavi, grudima i repu.

Narav: Vrlo privržen gospodaru, strpljiv sa djecom, instiktivno dobro odgojen, veoma inteligentan.

Korištenje: Savršen kućni pas, dobro se ponaša u stanu i na svakom drugom mjestu. Poznate su njegove vrline kao kućnog čuvara. To je jedan od najrasprostranjenijih pasa u SAD-u zahvaljujući prvenstveno ugodnim osobinama.

TALIJANSKI MASTIF (Mastino napoletano)

2012-08-21T18:25:00.002-07:00

Matična zemlja: Italija

Podrijetlo: Svi europski mastifi potječu od starog tibetskog mastifa, najstarijeg predstavnika te grupe pasa. Prve mastifeje, vjerovatno, doveo Aleksandar Veliki iz Indije u Grčku, oko 300 godina pr. n. e. U Grčkoj su ih upoznali rimljani, koji su se njima oduševili i upotrebljavali su ih za borbe u cirkusu. Riječ >>mastif<< potječe od latinske riječi >>massivus<<, što znači >>krupan<<. Engleska kinologija, naprotiv, smatra da su mastife u Britaniju doveli Feničani oko 500 godine pr. n. e. te da su se odatle rasprostranili po čitavoj Europi. Talijanski mastif je u svakom slučaju potomak starog rimskog molosa. Dok je pasmina izumrla po čitavoj Europi, uzgoj se u Kampaniji nastavljao, prkoseći i vremenu i ratovima. Može se, stoga, tvrditi da talijanski mastif u Kampaniji živi najmanje 2000 godina, makar se na izložbama prvi put pojavio istom 1946. godine, a standardiziran je 1949.

Opis: Visina mužjaka je od 65 do 75 cm;ženke: od 60 do 70 cm. Težina doseže i do 70 kg. Izgled mu je ozbiljan i impozantan, glava velika sa njemu svojstvenim podvoljkom, profiliranim dubokim naborima, koji su najnaglašeniji na vratu. Dlaka je kratka, gusta, jednolična, sjajna. Boja: crna, olovno-siva, tigrasta, riđa, katkad sa bijelim mrljama na grudima i na prstima. Boja očiju odgovara boji dlake. Prema tradiciji antičkih borba uši se režu sasvim na kratko, a rep na jednu trećinu.

Narav: Usprkos mrzovoljnom pa čak i krvoločnom izgledu, ovo je miroljubljiv pas, uravnotežen, blag te privržen gospodaru i prijateljima kuće. Vrlo je hrabar i srčano podnosi bol.

Korištenje: Tijekom povijesti talijanski mastif (napuljski molos) je bio pas za borbu u ratu i u cirkusu, suradnik razbojnika i pomoćnik policije, pas za vuču, kućni pas i pas za osobnu obranu. Danas, ispravno odgojen, može odlično čuvati kuću i braniti ljude.

Hrana: Treba ga hraniti prije svega mesom (700g dnevno) te rižom ili kruhom. Ne valja ga napuhavati juhama ili povrćem, jer bi omlitavio i izgubio živahnost.

Napomena: Treba mu mnogo kretanja pa je prikladan za život u kući sa vrtom ili u stanu samo ako ga netko barem dvaput dnevno izvede u dugu šetnju

VAJMARSKI PTIČAR (Weimaraner)

2012-08-21T18:24:00.005-07:00

Matična zemlja: Njemačka

Podrijetlo: Pas je star nekoliko stoljeća, a pojavljuje se na jednoj od slika Van Dycka iz početka sedamnaestig stoljeća. O podrijetlu pasmine postoje razna mišljenja: neko tvrdi da se radi o mutaciji žute boje kod starih njemačkih ptičara, netko opet misli da potječe od njemačkog goniča, a postoji i mišljenje da je veliki vojvoda Karl August od Weimara križao njemačkog ptičara sa žutim pointerom.

Opis: Srednje teškog uzrasta, lijepih oblika, visok od 59 do 70 cm (ženke od 57 do 65cm); glava je široka i mršava, njuška tamne boje mesa; gubica dugačka i snažna; stop nenaglašen; oči boje ambre inteligentnog izraza; uši široke i duge, zaobljenih vrhova; rep prikraćen na četiri cm kad je štene staro dva dana; noge duge i mišićave; dlaka kratka i fina. Boja: srebrnasto-siva, siva kao u srne, mišje-siva. Glava i uši nešto svijetlije.

Narav: Živahan, pristupačan, veseo, privržen.

Korištenje: Vrlo otpora, dobrog njuha, oduševljeno radi, koristi ga se za stajanje pred niskom divljači.

Napomena: Postoji i dugodlaka varijanta vajmarskog ptičara.

TROBOJNI GONIČ

2012-08-21T18:24:00.002-07:00

Matična zemlja: Bosna & Hercegovina

Podrijetlo: Isto kao i kod balkanskog goniča, a uzgajan je u svim planinskim dijelovima (na balkanu) najviše Bosne.

Opis: Srednjeg uzrasta (visina 45 do 55 cm), čvrste građe, harmoničnog tijela. Glava je dosta dugačka; njuška crna, dobre širine, nosni hrbat jasno ocrtan; oči smeđe ili crne, blagog izraza; uši priljubljene uz obraze; rep ravan i lagano svinut; bedra mišićava, mekuši čvrsti; dlaka kratka, gusta i sjajna. Uvijek je trobojan: crna (dominantna), crvena ili crvenkasto-žuta, te obavezne bjeline (glava, vrat, grudi, noge)

Narav: Hrabar, miran, dobar i privržen.

Korištenje: Njegov odličan njuh i poslovična otpornost učinili su ga odličnim goničem po najtežim terenima i u oštroj klimi.

OVČARSKI PAS IZ BEAUCEA (Berger de Beauce - Beauceron)

2012-08-21T18:23:00.002-07:00

Matična zemlja. Francuska

Podrijetlo: Godine 1889. dobio je ime i standard, a prije toga je bio seljački ovčarski pas, hrabar i oštar u obrani stada. Mada je ostao snažan i otporan na nevrijeme, selekcijom kraje devetnaestog stoljeća postao je pitomiji u kontaktu s čovjekom.

Opis: Srednja visina mužjaka je 65 d 70 cm, ženke 61 do 68 cm; težina od 30 do 35 kg. Boja, već prema tipu, može biti crna, siva, riđa ili crna s paležem. Uši se običavaju rezati u šiljak. Beauceron je poznat i pod imenom Basrouge (crvene čarape) radi crvenog paleža na nogama u obliku čarape. Oči su tamne i inteligentne, vrat mišićav bez podvoljka, noge su ravne. Izvan Francuske je gotovo nepoznat.

Narav: Pristupačan je jedino svom gospodaru ali je selkcijom postignuto da sluša zapovjedi, da je inteligentan i uravnotežen. Poradi agresivnih predaka savjetuje se čvrst odgoj. Beauceron, pitom u obitelji, nije uvijek dobroćudan prema strancima. Potrebne su mu duge šetnje i mnogo trčanja.

ŠKOTSKI OVČAR DUGODLAKI (Rough Collie)

2012-08-21T18:22:00.002-07:00

Matična zemlja: Velika Britanija

Karakteristike: izgledom ocrtava snagu i aktivnost, lišen nezgrapnosti i bez traga grubosti. Najvažniji je izraz lica, koji se postiže savršenom uravnoteženošću spoja prednjeg dijela glave i lubanje, veličine, oblika, boje i smještaja očiju te pravilnom pozicijom i držanjem ušiju. Temperament: prijateljski naklonjen, bez traga nervoze ili agresivnosti. Opis: VELIČINA: visine u grebenu - mužjaci, 56 -62-cm (22 -24-in.). Ženke, 51 -56 cm (20 -22- in.). GLAVA I LUBANJA: karakteristike glave, koje su od prvorazrednog značaja, moraju se promatrati u skladu sa veličinom psa. Gledano sprijeda ili sa strane, glava podsjeća na fino zatupljen klin, čistih, mekano ocrtanih linija. Lubanja je plosnata. Obje strane glave, od ušiju do kraja crnog nosa, postepeno i glatko se sužavaju u klin, nema istaknutih obrisa kostiju obraza ili stisnute njuške. Gledano sa strane, linija glave i linija gubice položene su kao dva paralelna pravca jednake dužine, koji su povezani blagim, ali zamjetnim prijelazom - stopom. Središnja točka između unutarnjih uglova očiju (što je centar pravilno postavljenog stopa) centar je ravnoteže duljine glave. Završetak glatke, fino zaobljene njuške je tup, nikad četvrtast. Donja vilica je jaka, čisto odrezana. Dubina glave od čela do donjeg dijela vilice nije nikad prevelika (preduboka glava). Nos je uvijek crn. OČI: vrlo važna odlika koja daje blagi izraz licu. Oči su srednje veličine (nikada premale) postavljene ponešto ukoso, bademastog oblika i tamnosmeđe boje, osim u slučaju blue merle pasa kod kojih su oči (jedno ili oba, ili dio jednog ili oba oka) često plave ili šarene sa plavim odsjajem. Izraz lica odaje veliku inteligenciju, sa živahnim, pozornim pogledom kada osluškuje. UŠI: male, ni preblizu, niti predaleko postavljene jedno od drugoga na vrhu glave. Kad je pas opušten položene su unatrag, a u pozornom su stavu postavljene prema naprijed i nošene polu-uspravno, to jest, otprilike dvije trećine uha stoji uspravno, vršna trećina se prirodno preklapa prema naprijed, ispod horizontalne linije preklopa. USTA: Zubi dosta veliki. Vilice snažne sa savršenim, pravilnim i potpunim škarastim zagrizom, što znači da gornji zubi tijesno preklapaju donje zube i da su postavljeni okomito u vilicu. VRAT: mišićav, snažan, dug i lagano zaobljen. PREDNJI DIO TRUPA: plećka dosta koso položena i pod pravim kutom. Prednje noge ravne i mišićave, laktovi ne smiju biti postavljeni ni prema unutra niti prema van. Kosti umjereno jake i oble. TIJELO: nešto duže u odnosu na visinu, leđa čvrsta, lagano zaobljena preko slabina, rebra dobro pružena, duboka prsa, prilično široka iza pleća. STRAŽNJI DIO TRUPA: stražnje noge mišićavih butina, ravne i snažne u donjem dijelu, koljeno dosta savijeno. Došapje čvrsto postavljeno i snažno. ŠAPE: ovalne, jastučići dobro ispunjeni. Prsti prednjih nogu zasvođeni i čvrsto skupljeni. Prsti stražnjih nogu nešto manje zasvođeni. REP: dugačak, tako da kost dosiže najmanje do skočnog zgloba. Nosi se nisko kada je pas miran, ali sa vrhom lagano savijenim prema gore. Može se nositi visoko kad je pas veseo, ali nikad iznad linije leda. KRETANJE: kretanje je tipično obilježje ove pasmine. Zdrav pas nikada nema laktove izokrenute prema van, ali se kreće tako da prednje noge postavlja dosta blizu. Položaj šapa izokrenut prema van, križanje nogu ili valjanje kukovima su vrlo nepoželjni. Stražnje noge, od skočnog zgloba do tla, moraju biti paralelne kada ih se gleda odostraga, ali ne preblizu postavljene; kada se promatra sa strane kreće se glatko. Stražnje noge su snažne sa jakim potiskom. Poželjan je dosta dugačak korak, koji mora biti lagan i ostavljati dojam kretanja bez napora. DLAKA: prati liniju tijela, vrlo gusta. Pokrovna dlaka ja glatka i tvrda na dodir, podlaka je mekana, poput krzna i vrlo gusta, tako da gotovo sakriva kožu; šal i griva su vrlo bujni, dlaka na glavi je kratka, na vrhovima ušiju je kratka , ali prema korijenu je dulja i ima je više, prednje noge imaju duge zastavice, a stražnje noge su bogato odlakane iznad skočnog zgloba, dok je ispod dlaka kratka. Na repu je dlaka vrlo bujna. Boja: postoje tri priznate boje: sable (žutosmeđa), trikolor (trobojna) i blue merle (mramorasto plava). SABLE: žutosmeđa boja (boja samurovine), sve nijanse od svijetlo zlatne do bogato crvenkastosmeđe (boja mahagonija) ili žutosmeđa zasjenjena crnom. Svijetlo pšenična ili žuckastobijela su vrlo nepoželjne. TRIKOLOR: prevladavajuća je crna sa bogatim paležom na nogama i glavi. Crvenkasti odsjaj na pokrovnoj dlaci je vrlo nepoželjan. BLUE MERLE: prevladavajuća je čista srebrno plava boja, poprskana i zamrljana sa crnom. Bogati palež je poželjan, ali se njegov nedostatak ne kažnjava. Velike crne oznake, siva boja, ili crvenkasti odsjaj bilo na pokrovnoj dlaci ili na podlaci su vrlo nepoželjni. BIJELE OZNAKE: dlaka bilo koje gore navedene boje mora, u većoj ili manjoj mjeri, imati bijele oznake tipične za škotskog ovčara. Poželjne su slijedeće oznake - bijeli ovratnik, u cjelini ili djelomično, bijela prsa, noge i šape, bijeli vršak repa. Na glavi i/ili njuški može biti bijela lisa. Greške: bilo koje odstupanje od gore navedenog opisa mora se smatrati greškom, a težinu greške mora se procjenjivati u skladu sa stupnjem greške. NAPOMENA: mužjaci moraju imati dva izgledom normalna testisa potpuno spuštena u skrotum. Napomena: mužjaci moraju imati dva izgledom normalna testisa potpuno spuštena u skrotum.

NIZOZEMSKI ŠPIC (Keeshond)

2012-08-21T18:21:00.005-07:00

Matična zemlja: Nizozemska

Podrijetlo: Potječe iz sjevernih krajeva, a njegovim žilama teče krv samojeda, čau-čaua, goniča losova (elkhounda) i njemačkog vučjeg špica. U počecima francuske revolucije postao je simbolom nizozemskih seljaka i građana, koje je predvodio Kees de Gyselaer, po kojem je pasmina dobila ime. Ta je pasmina zatim dugo vremena zapuštena, a popularnost je ponovno stekla 1920. godine.

Opis: Pas srednje veličine. Mužjaci su visoki od 44 do 48 cm, ženke 10 % niže, a srednja težina iznosi od 25 do 30 kg. Izgledom podsjeća na samojeda i na velikog njemačkog špica, svoje pretke, i to kosim očima. Trougle uši su uspravne; kraći rep je smotan na leđima. Dlaka mu he izuzetno lijepa, gusta i tvrda s mnogo donje dlake, te uvijek djeluje kao upravo okupan i počešljan. Boja je siva, protkana crnim.

Narav: Živahan, veseo, inteligentan, simpatičan, nestašan, i uvijek na oprezu.

Korištenje: Kao dobar plivač bio je dugo vremena pas nizozemskih brodara. Danas je većinom kućni pas i dobar čuvar.

ARGENTINSKA DOGA (Argentine Dogo, Dogo Argentino ili Argentinian Mastiff)

2012-08-21T18:21:00.002-07:00

Matična zemlja: Argentina

Podrijetlo: Argentinska doga ili doga argentino je rasa pasa koja potiče iz Argentine što joj i ime kaže. "Stvorio" ju je dr. Antonio Nores Martinez i njegovi potomci, a dobivena je križanjem desetak vrsta, između ostalih i pointera, mastifa, boksera, bulterijera i buldoga. Prvi standard te vrste publiciran je krajem četrdesetih godina prošlog stoljeća, desetak godina nakon što ga je napisao Martinez. Pasmina je priznata od strane kinološke federacija Argentine u martu 1964, a devet godina kasnije, u julu 1973, pasminu je pod brojem #292 priznala i Svjetska kinološka federacija.

Osobine: Argentinska doga stvorena je prvenstveno za lov na velike divlje životinje, npr. divlje svinje, a iako joj je izgled zapravo zastrašujući (mnogi je iz neznanja svrstavaju u potencijalno opasne pse), još nije zabilježen nijedan slučaj napada na čovjeka. Iz izgleda tog psa jasno je da mu je među precima bila i njemačka doga. Uši mu stoje uspravno, rep mu je dug i snažan. Leđa su im mišićava, a dlaka vrlo kratka. Priljubljena je uz tijelo i čvrsta, mora biti potpuno bijele boje uz iznimku male crne flekice na glavi. Oči su im tamne boje lješnjaka, a njuška crna kao i rub usana. Ženka može narasti do visine 60 do 65 centimetara i težiti od 38 do 45 kg, a mužjaci od 62 do 68 cm i imati težinu od 45 do čak 60 kg. Riječ je o izuzetno inteligentnom i hrabrom psu s odlično razvijenim njuhom, pa ga je lako istrenirati za traganje. Otporni su na bolesti, a odgaja ih se pohvalama i nagradama, umjesto kaznama. Koriste su u pravilu za lov na velike životinje, ali i za potrebe carine, vojske i policije. Argentinska doga je dobrodušna, nepovjerljiva prema strancima i drugim psima, ali je iznad svega vjerna svom domu, posebno djeci. Odličan je čuvar i nije glasna – rijetko laje. Vesela je, otvorena i ne traži pretjeranu pažnju.

TORNJAK

2012-08-21T18:20:00.003-07:00

Matična zemlja: Bosna i Hercegovina

Tornjak je pastirski pas čija je zemlja porijekla Bosna i Hercegovina, a dominantan region uzgoja u BiH je širi region planine Vlašić (centralni dio BiH). Ime Tornjak potiče od riječi "tor" što znači ograđen prostor za smještaj i odmor ovaca na otvorenom prostoru na planinskoj ispaši. Ova pasmina živi na području BiH koja je tu postojala hiljadu godina unazad, o čemu svijedoči i pisani dokument. Kroničari su ovog psa registrirali prije deset stoljeća pod nazivom Kanis montanus - planinski pas, a od davnina ga je naše domaće stanovništvo nazivalo Tornjak. Tornjak je kao autohtona pasmina registrovan 9. 5. 1981. godine pod imenom "Bosansko-hercegovački pastirski pas- tornjak". Za njega je tada otvoren jugoslovenski rodovnik. Formirana je komisija od kinoloških sudaca sa zadatkom da uradi stručni dio poslova potrebnih za standardizaciju pasmine i njeno registriranje kod FCI kao nove autonomne pasmine pasa pod gore navedenim imenom. Standard je urađen i finaliziran 5. 10. 1990. godine u Travniku.

Malo je priznatih pasmina pasa koje imaju tako stare i precizne podatke o svom postojanju, obliku, visini, boji i namjeni kao što je slučaj sa tornjakom. On je dugo vremena odolijevao svim uticajima drugih pasmina s kojima je dolazio u životni kontakt. Ni ljudi ni dodiri s drugim psima nisu uspjeli bitnije izmjeniti njegov izgled, narav i radne kvalitete. Najvjerovatnije su ga stari Sloveni doveli u ove krajeve iz svoje pra-postojbine. Prema naučnim istraživanjima, skoro je neosporno da njegov predak potječe s Tibetanskog Mastifa, odnosno područja današnjeg Irana. Ekološki uslovi prebivališta tornjaka (surova kontinentalna planinska klima u arealu vuka i medvjeda i potreba njegovog gospodara), stvorile su psa tjelesno zdrava i snažna, skromnijih zahtijeva za smještaj i ishranu vrsnog čuvara.

Tornjak je plemenit, snažan, skladan i čvrst pas, skoro kvadratičan, prijatnog izgleda koji mu daje višebojna ili dvobojna gusta i duga dlaka, sa karakteristično nošenim kitnjastim repom. Glava, uši, prednji dio nogu i šape odlakani su kraćom, pravom i gustom dlakom, dok vrat ima izraženu grivu. Trup i zadnji dio nogu, kao i rep, odlakani su dugom tvrdom i pravom dlakom s gustom poddlakom. Dlaka ne bi smjela biti kraća od 9 cm, a što je duža to je poželjnjija, osobito griva vrata i "zastavice" na nogama i repu.

Tornjak može da bude višebojan (šaren), trobojan i dvobojan. Najpoželjniji su višebojni psi, a u svim varijantama osobito se cijeni oštrija razgarničenost boja. Njegova karakteristika je svijetliji obraz od boje trupa. Poželjno je, također, i lisa po sredini glave. Prskanost boja je dozvoljena, dok dvobojnost nije dozvoljena. Visina mužjaka na grebenu je 60 cm pa na više, a ženke 56 cm pa na više. Dužina trupa je najviše do 8% veća od visine mužjaka, do 10% je veća kod ženke. Visina prsa je oko 45 % visine grebena, a dozvoljene su i dublje grudi. Tornjak je staložen pas, dobroćudan prema ljudima, oprezno agresivan prema životinjama i drugim psima napadačima na gospodara, dom, tor i stado. Ustrajan je u izvršavanju postavljenih zadataka, lahko shvaća volju gospodara i lahko prihvaća obuku, koju možda nije ni potrebno vršiti, jer večina uzgajivača, koji imaju višegodišnje iskustvo s ovim psom će vam reći da je tornjak pas koji se uči, a ne dresira.

22. februar 2006. godine Generalni komitet FCI-a, na svojoj sjednici održanoj u Madridu, donio odluku o prihvatanju zahtjeva za uvrštavanje pasmine tornjak u nomenklaturu FCI priznatih pasmina. Pasmina tornjak ima pravo učešća na kako nacionalnim izložbama svih zemalja tako i na CACIB izložbama, evropskoj i svjetskoj izložbi. Tornjak će se ocjenjivati po standardu usaglašenom 10. februara 2006. godine u Sarajevu. Tornjak je u statusu provizorno priznatih pasmina, bez prava na CACIB titulu, ali sa mogućnošću takmičenja za najljepšeg psa 2 FCI grupe, odnosno BIS na CACIB izložbama.

Opšte karakteristike: Tornjak je staložen pas, dobroćudan prema ljudima (zbog ataka mnogobrojnih osvajača oštri psi su ubijani), oprezno agresivan prema zvijerima i napadačima na dom, tor, stado ili gospodara. Ustrajan je u izvršavanju postavljenih zadataka, lahko shvata naredbu gospodara i obuku, nepodmitljiv je i nepovjerljiv prema strancima, vrlo je otporan na bolesti. Skromnih je zahtjeva u ishrani i smještaju (u sniježnim noćima ostaje ležati u snijegu koji ga vrlo često i prekrije). Genetski je vrlo dominantan. Tijelo mu je vrlo snažno i skladno, pokreti lahki i skoro dostojanstveni. Dio lica (minimalno vrh njuške) je uvijek svjetliji od tamnih oznaka na tijelu.

Pogled je specifičan, bistar, samosvjestan, ozbiljan i miran. Dlaka s poddlakom bogata i tako složena da štiti od svih vremenskih nepogoda. Rep je kosmat i nošen visoko poput zastave.

Morofološke karakteristike: Njuška kod tornjaka je tupo klinasta i često divergirana iako ima i drugih tipova glave. Kod pasa u dobi preko četiri godine zubalo je klještasto, a kod mlađih potpuno i makazasto. Oči su bademaste, smeđe do tamne. Ušne školjke su veoma pokretne, a pri kretanju zabacuju ih unatrag tako da vanjski slušni otvor - kanal ostane nepokriven (odlika autohtonosti). U stanju mirovanja psa uši su najčešće priljubljene uz glavu, a dozvoljeno odstupanje je najviše 1 cm. Uši su srednje duge, trouglaste i obrasle kraćom dlakom. Prelaz vrata u trup je skoro neprimjetan. trup i leđa su pravilno građeni, dok su sapi blago koso položene i mišićave. Prsa su čiroka i snažna, a izražena kosmatost i duga dlaka ostavljaju dojam masivnijih prsa nego što jesu. Dlaka je karakteristična na vratu jer tvori grivu. Posebno je karakteristična odlakanost repa kojeg tornjak nosi iznad leđne linije. Ovakvo nošenje repa je dijelom uslovljeno poslom kojeg tornjak obavlja (čuvanje i držanje na okupu stada ovaca), jer upućuje gdje se pas ili kuja nalazi u stadu, a osim toga ovakvo držanje repa je i odlika dominantnosti u odnosu na druge pse koji se nalaze uz isto stado ovaca.

Tjelesne mjere: Prosječna visina do grebena odraslih mužjaka je 65 - 70 cm, a ženki 58 - 65 cm, prosječan obim grudi kod odraslih mužjaka je 88 - 92 cm, a kod ženki 73 - 77 cm. Prosječna dužina trupa kod odraslih mužjaka je 72 - 75 cm, a kod ženki 63 - 67 cm, obim lijevog metacarpusa kod odraslih mužjaka je 14 - 16 cm, a kod ženki 11 - 13 cm. Prosječna tjelesna masa odraslog mužjaka je 35 - 50 kg, a kod ženke 28 - 40 kg.

Štenecak

2012-04-28T03:26:00.001-07:00

U grupi psecih bolesti štenecak zauzima veoma istaknuto mesto. Pre svega, smatra se bolešcu mladih pasa. Od štenecaka prirodno obolevaju mesojedi i to pas, vuk, lisica, prerijski vuk i šakal, a može oboleti i hijena. Od krznašica obolevaju: kuna, lasica, tvor i kanadska kuna ako i rakun.

Od ove virusne bolesti nojcešce obolevaju štenad u vremenu odbijanja od sise, pa do prve i druge godine života. Odrastanjem psa smanjuje se mogucnost obolevanja, ali nije iskljucena. Pojava bolesti je karakteristicna za hladnije periode, jesen i zimu, mada se javlja tokom cele godine. Pogoduju joj nazeb, avitaminoza, pothranjenost ili crevni paraziti.

Virus štenecaka širi se, od bolesnog ka zdravom psu, iskašljavanjem i kapljicama iz nosa, usta ili konjuktiva. U kasnijem stadijumu bolesti uzrocnik se širi urinom i fecesom. Iscedak iz nosa, kao i slina iz usta, veoma su infektivni i treba znati da se u njima virus javlja 5-6 dana posle infekcije.

Cesto se vlasnici zacudeno pitaju kako su štenad obolela kada nisu nigde izlazila iz svoje štenare, niti je dolazio neki drugi pas u kucu. Stenecak može preneti covek mehanickim putem, na primer preko cipela.

Inkubacija kod pasa traje 3-7 dana. Pas zatim postaje mrzovoljan, odbija hranu. Temperatura je i do 41°C. Iz nosa se javlja vodenast iscedak a sluzokoža ociju je zacrvenjena. U ocnim uglovima nakupljaju se 'krmelji'. Za dva do tri dana dolazi do znacajnog poboljšanja opšteg stanja i upravo ovakvo stanje, u vecini slucajeva, zavara vlasnike. Za 1-2 dana ponovo dolazi do poremecaja opšteg stanja, samo sada sa znatno težim manifestacijama.

Virus štenecaka napada gotovo sve organe pa, u zavisnosti od toga kakvi simptomi preovladuju, može se govoriti o nekoliko vidova: kataralni, kožni, crevni, plucni i nervni štenecak.

Kod kožnog oblika javljaju se karakteristicne promene na koži, pre svega na unutrašnjim stranama butina, stomaka, skrotumu. Prvo se javljaju crvene mrlje na koži da bi se stvorile vezikule (cvorici) ispunjene žuckastom limfom. Za nekoliko dana nastaju krastice.

Crevni štenecak kao glavnu odliku ima zapaljenje sluzokože želuca i creva. Javlja se sušenje usta, jezik je beo, zadah iz usta cesto je veoma neprijatan. Javlja se ucestalo povracanje i dugotrajan proliv. Izmet je penušav i krvav. Pas ne uzima hranu.

Plucni oblik štenecaka odlikuje se težim promenama na plucima i drugim delovima respiratornog trakta. Javlja se kašalj, teško disanje. Iz nosa curi iscedak tamne boje.

U slucaju da virus napadne nervni sistem, govorimo o nervnom tipu štenecaka. Ovo je najteži oblik bolesti. Pas menja ponašanje, postaje uplašen, dolazi do pojave agresivnosti, ujeda sve oko sebe. Glavu zavlaci u coškove. Delujuci na nervni sistem, virus može izazvati paralize i pareze (oduzetost) ili prenadraženost. Oduzetost se prvo uocava u nesigurnom hodu. Prvo nastaje oduzetost zadnjeg dela tela.

Štenecak se teško leci, a u slucaju da ga pas preboli, veoma cesto ostaju posledice, kao što je gubitak cula mirisa, slepoca, žuti ili crni zubi, gluvoca itd.

U zavisnosti od nastalih komplikacija štenecak traje i do tri nedelje. Smrtnost je 30-80%.

Najbolja zaštita pasa je vakcinacija. Prvu vakcinaciju štenadi treba obaviti u starosti od 7-9 nedelja, a sa tri meseca starosti treba ponoviti vakcinaciju (revakcinacija). Kao veoma dobra mera pokazalo se vakcinisanje kuja neposredno pred parenje, ili u prvoj trecini graviditeta. Takve ženke daju otporniju štenad.

Rotvajler

2012-04-28T03:24:00.004-07:00

Kratak istorijat: Rotvajler pripada najstarijim rasama pasa. Njegovo poreklo proteže se do vremena Rimljana. U to doba držan je kao pas čuvar i kao terač stoke. Psi su prešli Alpe čuvajući ljude i terajući stoku. U regionu grada Rottweil (Rotvajl), ovi psi susreli su se sa domaćim psima. Došlo je do mešanja pasa. Osnovni zadatak rotvajlera bio je da tera i čuva velika stada krava, kao i odbrana svojih gospodara i njihovog vlasništva. Po starom nemačkom gradu Rotvajlu ovaj pas dobio je ime - Rotvajlerski mesarski pas. Mesari su gajili ove pse samo na osnovu uspeha pri upotrebi. Tako je nastao preteča psa čuvara i psa za teranje stoke koji je upotrebljavan i kao pas za vuču. Kada su početkom 20. veka traženi psi za policijsku službu, isprobani su i rotvajleri. Veoma brzo se pokazalo da je pas prikladan za policijsku službu. Zvanično je 1910. godine priznat kao policijski pas.

Uzgoj rotvajlera teži psu punom snage, crnom sa crveno braon, jasno ograničenim oznakama, koji kod snažne ukupne pojave ne sme izgubiti plemenitost, i pripada radnim psima, psima za pratnju i zaštitu.

Narav

Rotvajler je jedan od najinteligentnijih pasa, zauzima zavidno 9. mesto na skali pseće inteligencije. Takođe ga odlikuje i velika hrabrost. Odličan je čuvar, a istovremeno i porodičan pas. Ume da bude veoma nepoverljiv i opasan po strance, kao i po druge pse. Prilično je imun na bol.

Zahteva dosta šetnje, prilično ga je lako dresirati, ne trpi zatvoren prostor i kada je vezan pati. Važna je socijalizacija i dresura dok je još štene, rado prihvata članove porodice i prijatelje, ali zahteva jasnu hijerarhiju i autoritativnog gazdu. Obzirom na njegovu snažnu i krupnu građu i sklonost ka prejedanju, treba voditi računa o kilaži

Životni vek: 10-13 godina

Opšti izgled: Rotvajler je srednje veliki - veliki, snažni pas ni zdepast ni lak, ni visokih nogu ni hrtast. Njegova u pravilnim odnosima stojeća, zbijena i snažna figura pokazuje veliku snagu, okretnost i izdržljivost.

Proporcije: Dužina tela merena od grudne kosti do sedne kvrge treba najviše do 15% da prevazilazi visinu grebena.

Karakter: Od prijateljske i mirne osnove, ljubitelj dece, on je veoma veran, poslušan, vodljiv i radostan pri radu. Njegova pojava odaje samopostojanost, njegovo držanje je samouvereno, čvrstih nerava i neustrašivo. Reaguje sa visokom pažnjom prema okolini.

Glava

Lobanja: Srednje dužine, široka između ušiju, u čeonoj liniji gledano sa svih strana umerene zasvođena. Potiljna kost dobro razvijena bez jakog isticanja.

Stop: Izražen.

Nos: Nosnik prav sa širokim korenom. Nosna pečurka dobro oformljena, više široka nego okrugla, sa srazmerno velikim otvorima, uvek crne boje.

Usne: Crne, čvrsto priležuće, zatvoren ugao usana, zubno meso po mogućnosti tamno.

Vilice: Snažne, široka gornja i donja vilica.

Obrazi: Jagodična kost izražena.

Zubalo: Jako i potpuno (42 zuba). Gornji sekutići makazasto prelaze preko onih iz donje vilice.

Oči: Srednje veličine, bademaste, tamno smeđe do crne boje sa dobro priležućim kapcima.

Uši: Srednje veličine, viseće, trouglaste, daleko jedno od drugog postavljene, visoko usađene proširujući prividno gornji deo glave prema napred. Uši dobro priležu uz glavu.

Vrat: Snažan, umereno dug, dobro mišićav sa lako zaobljenom gornjom linijom, suv, bez fanona ili opuštene kože.

Telo

Leđa: Prava, snažna, kršna. Krsta kratka, snažna i duboka.

Sapi: Široke, srednje dužine, blago zaobljene, ni prave, a ipak ni jako strme.

Grudni koš: Prostran, širok i dubok (oko 50% visine grebena), sa dobro razvijenim predprsjem i dobro zaobljenim rebrima.

Trbuh: Slabine nisu podignute.

Rep: Kratko kupiran pri čemu su ostala jedan do dva repna pršljena.

Ekstremiteti

Prednje noge: Prednje noge su gledano od napred prave i nisu usko postavljene. Podlaktica je gledano sa strane ravna. Ugao lopatice prema horizontali je oko 45 stepeni.

Lopatica: Dobro postavljena.

Nadlaktica: Dobro prileže uz telo.

Podlaktica: Snažna i mišićava.

Došaplje: Lako opruženo, snažno, ne strmo.

Šape: Okrugle, dobro zatvorene i zaobljene. Tabani tvrdi, nokti kratki, crni i jaki.

Zadnje noge: Gledano od pozadi zadnje noge su prave, nisu usko postavljene. U slobodnom stavu butna kost sa karlicom, butna kost potkolenicom i potkolenica sa došapljem grade tup ugao.

Butina: Umereno duga i široka, snažna, mišićava.

Potkolenica: Duga, snažna i široka, mišićava. Snažan prelaz u čvrst skočni zglob koji je dobro uglovan, nije strm.

Šape: Nešto duže od prednjih, isto tako dobro zatvorene, zaobljene sa snažnim prstima, bez zaperaka.

Kretanje: Rotvajler je kasač. Leđa ostaju čvrsta i relativno mirna. Kretanje je harmonično, sigurno, puno snage i slobodno uz dobar korak.

Koža: Svuda je napeta. Kod visoke pažnje koža može na čelu praviti lake nabore.

Dlaka: Sastoji se od pokrovne dlake i podlake. Pokrovna dlaka je oštra, srednje dužine, gruba, gusta i čvrsto priležuća. Podlaka ne srne da izlazi kroz pokrovnu dlaku. Na zadnjim nogama dlaka je nešto duža.

Boja: Crna sa dobro ograničenim oznakama (boje plamena), crveno braon obojeni obrazi, njuška, donja strana vrata, prsa, noge, kao i iznad očiju i ispod repa.

Veličina:

Visina grebena mužjaka: 61-68 cm

61-62 cm - mali

63-64 cm - srednje veliki

65-66 cm - poželjna visina

67-68 cm - veliki

Masa: 50 kg.

Visina grebena ženke: 56-63 cm

56-57 cm - mala

58-59 cm - srednje velika

60-61 cm - poželjna visina

62-63 cm - vrlo velika

Masa: 42 kg.

Mane

Opšti izgled: Lagan, hrtast, visokonog, slabe kosti i mišići.

Glava: Glava lovačkog psa, uska, laka, kratka, duga, zdepasta, ravno čelo (nepostojeći ili nedovoljan stop).

Njuška: Duga ili špicasta vilica, ovnujski ili rascepljen nos, oboren ili ulegao nosnik, svetla ili tačkasta nosna pečurka.

Usne: Otvorene, rože boje ili flekave, otvoren ugao usana.

Vilice: Uska donja vilica.

Obrazi: Jako izraženi.

Zubalo: Klještasto.

Uši: Loše usađene, teške, duge, mlitave, unazad preklopljene, kao i odstojeće i nesimetrično nošene.

Oči: Svetle, otvorene, duboko isađene, buljave kao i okrugle.

Vrat: Dug, tanak, slabo mičićav, fanon, podgušnjak.

Telo: Dugo, kratko, usko.

Grudni koš: Ravna rebra, bačvaste grudi, uske grudi.

Leđa: Duga, slaba, ulegnuta, šaranasta.

Sapi: Strme, prekratke, isuviše ravne ili preduge.

Rep: Visoko ili nisko usađen.

Prednje noge: Uske ili ako nisu prave. Strma plećka, suviše tesni ili slabo povezani laktovi, preduga, prekratka ili strma nadlaktica. Meko ili strmo došaplje. Raširene šape, ravni ili suviše zbijeni prsti, zakržljali prsti, svetli nokti.

Zadnje noge: Ravne butine, uske pete, kravlji ili bačvast stav, usko ili predaleko uglovani zglobovi. Zaperci.

Koža: Naborana koža na glavi.

Dlaka: Mekana, prekratka ili preduga talasasta, nedostatak podlake.

Boja: Neodređene boje, nejasno ograničene i nečiste oznake.

Diskvalifikacione mane

Opšte: Ženstvenost mužjaka i obratno.

Držanje: Strašljivost, nedruželjubivost, malodušnost, strah od pucnja, nepoverljivo nervozna jedinka.

Oči: Ektopijum, entropijum, žute oči, raznobojne oči.

Zubalo: Predgrizač, podgrizač, nedostatak zuba.

Testisi: Monorhid ili kriptohrhid, oba testisa moraju biti normalno razvijena i spuštena u skrotum.

Dlaka: Izražena dugodlakost ili valovitost.

Boja: Psi koji nemaju propisanu boju, bele fleke.

Trovanja

2012-04-28T03:24:00.002-07:00

Svaka materija koja svojim dejstvom ometa ili onemogućava odvijanje funkcija ćelija smatra se otrovom. Trovanja psa nisu retka, bilo da se slučajna ili namerna. Svako trovanje veoma je opasno i u velikom broju slučajeva završava se smrću, jer je lečenje najčešće preduzeto isuviše kasno.

Psi se otruju u parku kada pojedu mamce za glodare, ili otrov unesu hranom. Često nije poznata vrsta otrova, što u znatnoj meri otežava lečenje. Najčešći su znaci poremećaji u nervnom sistemu i želudačno-crevne smetnje, a moguće ih je zameniti s drugim oboljenjima.

Ako je pas pojeo otrov koji se brzo resorbuje, i deluje, smrt nastupa veoma brzo, u roku od 10-15 minuta od prvih znakova bolesti.

Lečenje ima opravdanja ako je pas uneo manju količinu otrova i ako se otrov sporije resorbuje. Osnovni zadatak je da se upotrebljavaju sredstva koja mogu što brže ukloniti otrov iz organizma. Gotovo kod svih trovanja pas povraća, cvili od bolova, javlja se proliv. Pomoć se mora pružiti u samom početku.

RUSKI HRT

2012-04-28T03:22:00.001-07:00

Temperament

Barzoj je umiljat i inteligentan pas. Ponosan je i ekstremno odan svojoj ljudskoj porodici. Veoma je vezan za ljude koje dobro poznaje. Mogu se učiti poslušnosti, ali ne treba zaboraviti da su oni ipak lovački psi, i kao takvi svojevoljni i manje spremni da ugode vlasniku kao mnoge druge rase. Pametni su i brzo uče. Dresura ruskog hrta treba da bude dosledna, stroga, ali nežna, bez grubosti.

Barzoju je potreban vlasnik koji ima prirodni autoritet nad psom, i koji zna kako da postavi granice i jasna pravila ponašanja. Ovaj pas je izuzetno čist, kao mačka i ume sam da se neguje. Tih je i retko laje. Veoma je brz, ali skoro da nema teritorijaalni instikt. Zbog toga mu ne treba verovati kad nije na povocu, osim ako se nalazi u ograđenom prostoru. Ukoliko primeti neku manju životinju, pojuriće za njom i neće čuti da ga dozivate. Dobro se slaže sa drugim psima, ali ga treba nadzirati u prisustvu drugih životinja kao što su mačke i glodari.

Potrebna mu je socijalizacija sa sitnijim životinjama, ali ipak treba uvek imati na umu da je on lovac i ne treba ga puštati nasamo sa njima.

Borzoj je oduvek bio gospodski pas, dobro se slaže sa decom, ali ne voli grubu igru.

U periodu rasta, potrbna mu je posebna nutritivna dijeta, o čemu se treba posavetovati sa veterinarom.

Istorijat

Barzoja je vekovima uzgajala ruska aristokratija. Nastao je ukrštanjem arapskog hrta sa dugodlakim ruskim ovčarima. Do 1936. u SAD su ga nazivali “ruski gonič vukova”, a nakon toga je preimenovan u “barzoj” (od ruske reči “borzii”, što znači brz). Ovaj pas je vekovima služio za hajku na vukove, lisice i zečeve na otvorenim prostranstvima Rusije. Kako je rasa postala popularna, ruski hrt se sve više koristio kao pas za pratju, pa mu je i narav postala blaža.

Uslovi odgoja i nega

Dobro podnosi život u stanu ako se dovoljno šeta i trenira. Bilo bi dobro da mu je na raspolaganju dvorište. U zatvorenom prostoru su mirni, skoro neprimetni, ali napolju im je potrebna velika površina za istrčavanje. Putajte ga samo na bezbednoj, ograđenoj površini, jer ima običaj da beži kad ugleda neki plen.

Potrebne su mu svakodnevne duge šetnje i redovno istrčavanje bez povoca. Odličan je kao društvo za džoging i vožnju bicikla.

Duga svilenkasta dlaka se lako održava. Redovno ga češljajte i kupajte suvim šamponom kada je neophodno. Šišajte mu dlaku između prstiju na šapama. Barzoj se dosta linja dva puta godišnje.

Zdravstveni problemi

Skloni su nadimanju i izvrtanju želuca. Treba izbegavati obimne obroke, i hraniti ga 2 do 3 manjih obroka. Ne treba ga trenirati nakon hranjenja. Osetljivi su na lekove.

Veličina legla:

U proseku 6 štenaca, ali je moguće i da ih bude i do 11 u leglu. Ipak, često se dešava da se okoti samo jedno štene.

Životni vek: 10 do 12 godina

FCI standard:

Opšti izgled: barzoja određen je pre svega, impozantnom građom, bogatom dlakom, lepotom boja, proporcionalnošću, elegancijom i harmonijom kostura i kretanjem, što njegovom eksterijeru podaruje očiglednu plemenitost.

Poreklo barzoja treba bazirati na starim ruskim hrtovima sa blagim dodatkom „krvi" planinskih i hrtova sa Krima. Njegov karakter pokazuje se uopšteno kroz otmenu smirenost i uzdržanost kao i kroz sigurnost i neustrašivost. Kao pas za hajke, on je brz i izdržljiv. Uprkos eleganciji može da se nosi sa opasnim protivnikom, tada postupa kao njegovi preci, snažni psi za borbu koji su upotrebljavani kao lovački psi. Kao lovački pas barzoj se iskazuje oštrim vidom, velikom brzinom, pre svega na kratkim rastojanjima i oštrinom na grabljivice.

Presudni za ocenu su opšti izgled i karakter. Opšti izgled koji je odlučujući dokaz rasne pripadnosti, treba pri ocenjivanju staviti nasuprot drugim tačkama koje su takođe bitne.

Veličina: Visina grebena mužjaka 70-82 cm i više. Ženke su oko 5 cm niže. Visina je posebno cenjena, sve dok ne utiče na opštu harmoničnost i ne smanjuje brzinu. Greben je neznatno viši ili je u istoj visini sa krsnom kosti.

Format: Blagi pravougaonik, odnosno dužina tela je za 1-2 cm veća od visine grebena.

Tip: Veoma izražen leptosomatski konstitucijski tip (duga lobanja, dugonog, uske, ravne ali duboke grudi).

Upotreba: Pas za hajke, posebno za lov zečeva, fazana i vukova. Danas se na Zapadu upotrebljavaju za trke.

Glava

Opšti oblik: Kako iz profila, tako je posmatrano i odozgo, glava uska, suva i fino oblikovana i ka nosu se sasvim neznatno sužava. Njena dužina i širina treba da su proporcionalne i da približno odgovaraju dužini i vitkosti nogu. Dužina njuške nešto je veća od dužine lobanje. Posebna karakteristika je čeono nosni profil, koji usled toga što nedostaje stop, ima gotovo opružen ugao, i čini brazdu u visini ravnih čeonih kvrga (iznad očiju).

Lobanja: Ravna, unazad blago padajuća i uska usled malih jagodišnih lukova. Dobro izražena potiljna kvrga.

Njuška: Snažna, uska, duga i neznatne dubine. Blago uzdignut nosnik i ravna ivica donje vilice čine krak jednog na unutra špicom otvorenog ugla. Suve, tanke usne čvrsto priležu i imaju crno pigmentisanu ivicu. Relativno velika nosna pečurka prevazilazi rub sekutića, i bez obzira na boju dlake crno je pigmentisana.

Zubalo: Poželjno je potpuno, dobro zatvarajuće snažno makazasto i klještasto zubalo. Predgriz i podgriz su velika greška. Zbog dužine njuške postoji veći razmak između zuba.

Oči: Velike, bademaste, po mogućstvu tamnije (kestenjasto braon). Smeštene su relativno blizu jedno drugom i nešto iza polovine dužine glave. Izraz im je blag ali živahan. Očni otvor je blago kos, a ivica očnih kapaka crno pigmentisana.

Uši: Visoko i daleko unazad postavljene, relativno male, fine kože, uske i završavaju špicom. U mirovanju su to ružne uši pri čemu vrhovi leže neposredno jedan pored drugog. U afektu su uspravljane pri čemu se vrhovi često preklapaju unapred.

Vrat: Dug, dobro mišićav, postrano ravan, gornja ivica blago zaobljena, bogato odlakan bez podgušnjaka.

Telo

Leđa: Čine, naročito kod mužjaka jedan ravan luk, čija najviša tačka leži na prelazu od grudi ka slabinama. Kod ženki se gornja kontura može produžavati ranije. Grudni i slabinski deo leđa su u odnosu 1:1. Ćela leđa, posebno slabine, su relativno široka i veoma mišićava.

Greben: Nije naglašen.

Grudi: Relativno duge i veoma duboke (dopiru do laktova) ali su proporcionalno uske i ravne (mala zaobljenost rebara). Predgrudi su slabo naglašene. Donji deo grudi čini na dole konveksan luk.

Stomak Veoma prikupljen i slabo razvijen.

Sapi: Duge, široke i jake, harmonično padajuće u produžetku leđnog luka. Gornje ivice kostiju kuka moraju biti udaljene jedna od druge najmanje za širinu šake (oko 8 cm).

Rep: Nisko usađen, sabljast ili srpast, snažan, bogato odlakan i dug koliko je moguće, odnosno da povučen između zadnjih nogu dopire do gornje ivice kuka. U mirovanju je viseći, u afektu uzdignuto nošen. Pri tome ne treba da prelazi leđnu liniju. Uvijen, postrano uvijen ili visoko nošen rep su mana lepote.

Prednje noge: Duge, suvo mišićave, ravne, gledano od napred ili sa strane. Uglovi su relativno strmi. Uglovi plećke i lakta veoma otvoreni. Previše strmi uglovi (tzv. stubaste noge) su ipak mana. Svi delovi nogu, pre svega podlaktica, iskazuju se izražajnom dužinom. Dužina prednje noge (od lakta do zemlje) približno odgovara polovini dužine visine grebena.

Plećke: Duge, uske i ravne, napetih mišića, dobro povezane sa telom. Gornji vrh lopat- ice ne prevazilazi trnaste nastavke grudnih pršljena.

Nadlaktica: Duga, relativno strmo postavljena i suvo mišićava. Vrh lakatne kvrge treba da je unazad postavljen, niti odstojeći, a ni čvrsto priljubljen uz telo.

Podlaktica: Naročito duga i stoji vertikalno. Od napred uska, a sa strane, zbog suve muskulature, široka. Zadnja strana sa zastavicama.

Šaplje: Snažno i samo blago povijeno.

Došaplje: Relativno kratko i ne treba da stoji potpuno vertikalno.

Šape: Paralelno postavljene, uske, ovalne osnove, lepo zaobljeni i zatvoreni prsti, kao i dobro pigmentisani nokti i jastučići.

Zadnje noge: Takođe duge, ali znatno jače, mišićave i manje strme od prednjih nogu. Doduše zglob kuka, kolena i skočni zglob su takođe jako otvoreni ali otvorenost uglova je manja nego na odgovarajućim uglovima prednjih nogu. Posmatrano od pozadi noge su paralelne i ravne, ali šire postavljene od prednjih. Posmatrano sa strane, postavljene su nešto unazad.

Butina: Duga, široka i veoma jaka, ali suvih mišića. Zadnja strana je bogato odlakana. Koleni zglob je dobro obeležen.

Potkolenica: Duga sa čvrstim mišićima.

Skočni zglob: Nisko postavljen, snažan, širok i suv. Posmatrano sa strane prednja ivica je blago konkavna.

Došaplje: Kratko, duže od prednjeg, vertikalno.

Kretanje: U koraku i kasu elastično i dugog iskoraka.

Koža: Tanka i napeto priležuća, dobro pigmentisana (takođe kod potpuno belih), bez nabora.

Dlaka: Duga, svilasta, talasasta ili „loknasta". Naročito je bogata i gusta ukrasna dlaka na vratu, na donjim delovima grudi, zadnjim stranama prednjih nogu, zadnjim stranama butina i na repu. Kratka na glavi, na ušima, na prednjim stranama nogu. Kratka dlaka, male „loknice" ili kovrdžava dlaka su mana.

Boja: Bela, zlatna u svim nijansama, zlatna sa srebrnastom mahovinom, zlatna, tamni prelazi drugih boja, crvena, crni tonovi kod tamne njuške i nogu, siva, od pepeljasto sive do žućkasto sive, tigrasta: zlatna, crvena ili siva sa razvučenim sivim prugama, crvena, crna i svi stepeni ovih boja. Paležne oznake su dozvoljene ali nisu poželjne. Kod tamno obojenih pasa tipična je crna maska kao i široke tamne oznake na telu. Sve ove boje mogu biti jednobojne ili polja na beloj podlozi. Kod jednobojnih pasa boja je tamnija na gornjem delu, a svetlija na stomaku i zadnjim delovima nogu.

Greške

Opšti izgled, rast, konstitucijski tip: Previsok, predug, prenisko postavljen. Visina 5 cm. ispod predviđenih normi.

Boja: Isuviše drečeći palež, boja kafe, tačkast.

Dlaka: Mat, kratka, razbarušena, nedovoljno razvijene pantalone i rese. Oštra dlaka, gusta, po ćelom telu raspoređena.

Glava: Vidljiv prelaz od čela ka njušci. Gruba, istaknute kosti obraza. Isuviše špicasta njuška, svetao nos.

Uši: Nisko usađene, predaleko jedno od drugog ležeće, nedovoljno naležuće na vrat. Velike, grube, zaobljeni vrhovi.

Oči: Male, okrugao otvor kapaka, svetle oči, svetli kapci.

Vrat: Okrugao, grub.

Grudi: Preuske, preširoke.

Leđa: Uska, ulegnuta, grbava. Velika greška su sedlasta leđa. Ravna leđa su greška kod mužjaka, a nedostatak kod ženki.

Sapi: Uske, loše postavljene.

Stomak: Slabo prikupljen, preterane dužine.

Prednje noge: Meka šaplja, uski ili izvrnuti laktovi, izvrnute šape, nezgrapan hod. Teškoće kao posledica rahitisa.

Zadnje noge: Kravlji stav, sabljaste noge, slabo izražen skočni zglob, previše otvoreni uglovi, debeli prsti.

Šape: Okrugle, mesnate, raskrečeni prsti.

Rep: Kratak, zavijen, visoko nošen, postrano zavijen, nedovoljno rasvijena zastavica.

Pojedini defekti ocenjuju se kao greške ili nedostaci zavisno od stepena izraženosti.

TULEARSKI PAS

2012-04-24T02:13:00.001-07:00

Opšti izgled i narav: Mali kućni pas sa dugom, pamuku sličnom dlakom, tamnim, izražajnim, inteligentnim, okruglim očima. Nešto „ispušteniji", veseo i pri tome malo čudan, veoma privržen svom vlasniku.

Tulearski pas je vrlo sličan bišonu. Veoma je druželjubiv, nežan, posvećen i veseo. Slažu se odlično sa decom, psima i drugim životinjama. Vezani su za dom i porodicu, uživaju da udovolje vlasniku. Puni su trikova i iznenađenja. Jedan od omiljenih trikova im je skakanje i hodanje na zadnjim nogama. Lako uče, ali mogu da budu ponekad tvrdoglavi, ako nemaju doslednog vlasnika. Inteligentni su i voljni da rade. Ako želite baš ovog psa, budite sigurni da ste strogi i samouvereni, jer psu predstavljate “vođu čopora”. U suprotnom, rizikujete da kod tulearskog psa razvijete “sindrom malog psa”, što je poremećaj nastao problemom u odnosu između čoveka i životinje. Nikada ne zaboravite da je pas životinja, a ne čovek, i poštujte njihove prirodne instikte.

Poreklo

U srodstvu je sa francuskim bišonom i italijanskim bolonjezerom. Nastao je ukrštanjem više rasa. Pretpostavlja se da je stigao na Madagaskar sa francuskim trupama. Rasa je bila zvanično nepoznata do pre 20-ak godina, kada je stigla u Evropu i Ameriku. Vekovima, tulearski pas je bio omiljeni saputnik tulearskih bogataša, na jugu Madagaskara. Priznat je od strane FCI tek 1970. godine. To je zvanična rasa Madagaskara, a trobojni primerak ove rase nalazi se na poštanskoj markici iz1974. godine.

Nega

Dlaka tulearskog psa zahteva svakodnevno pažljivo češljanje. Treba šišati dlaku između prstiju i u ušima. Dovoljno je kupati ih jednom do dva puta godišnje. Krzno ne treba šišati. Linjaju se malo ili ni malo. Ova rasa je dobra za ljude alergične na pseću dlaku.

Uslovi odgoja i trening

Tulearski pas voli da se igra i da pliva. Obožava prostranstvo i može kilometrima da prati gazdu. Pravi je kućni pas. Veoma je aktivan u kući ili stanu i ne smeta im da nemaju dvorište. Ipak, obavezne su svakodnevne šetnje.

Životni vek 14 – 16 godina

Veličina: Ugledan mužjak 28 cm, toleriše se 25-32 cm. Ugledna ženka 25 cm, toleriše se 22-28 cm.

Masa mužjaka je 4-6 kg, ženki 3,5-5 kg.

Masa stoji u proporciji sa veličinom, ali ne sme prevazići maksimum. Primer: Mužjak sa 28 cm u grebenu ima oko 5 kg, a sa 32 cm, oko 6 kg.

Format: Odnos dužine tela prema visini grebena je 2:3

Tip: Poželjan je opisani tip. Postoje i visokonogi psi ove rase.

Upotreba: Pas za pratnju.

Glava: Posmatrano sa strane je kratka, a posmatrano odozgo trouglasta. Odnos glave prema telu 2:5, a odnos lobanje prema njušci je 9:5.

Lobanja: Konveksna, približno 8,5 cm široka. Nadočni lukovi slabo razvijeni. Blaga čeona brazda. Nema potiljačnog grebena, potiljna kvrga jedva primetna.

Stop: Malo izražen.

Njuška: Duga oko 6 cm, visoka oko 4,5 cm, široka oko 5 cm. Ravan nosnik. Donja vili- ca ravna.

Nos: Mala crna nosna pečurka, toleriše se tamna boja duvana. Dobro otvorene nozdrve.

Usne: Tanke, napete, obojene u boji nosne pečurke.

Zubalo: Potpuni, mali beli zubi. Donji sekutići leže ispred, iza ili su u istom nivou sa gornjim sekutićima.

Oči: Okrugle, tamne, živahne, daleko jedno od drugog, tanki kapci, pigmentisani kao nosna pečurka.

Uši: Obešene, široke oko 6 cm, duge oko 7 cm, tanke, trouglaste. Usađene visoko, fine na vrhovima. U osnovi preklopljene, svejedno da li su prekrivene dlakom bele boje, ili su obojene jednom od tri mogućnosti: 1. više ili manje tamno žute fleke, 2. žuto i crno melirana dlaka, 3. nekoliko crnih dlaka koje odaju utisak svetio sive fleke.

Vrat: Ravan, ka glavi blago spušten. Odnos vrat prema telu je 1:5. Dužine je oko 8 cm. Zaobljen je mišićav i širok oko 7 cm. Koža je napeta.

Telo: Gornja linija je veoma blago konveksna.

Greben: Slabo izražen, snažno povezan vrat.

Leđa: Sasvim blago zaobljena, dobro mišićava. Odnos grudnog prema slabinskom delu je 10:6.

Stomak i bokovi: Okrugli, malo širi od grudi. Stomak blago prikupljen.

Rep: Nisko usađen, dug oko 18 cm, debeo u korenu, tanak na vrhu, u mirovanju dopire do ispod skočnog zgloba, sa zavijenim krajem.

Prednje noge: Ravne noge bez obzira da li se posmatraju od napred ili sa strane. Proporcija je 1:1.

Plećka: Mišićava, kosa, duga oko 10 cm.

Nadlaktica: Mišićava, ukošena od napred ka nazad, duga oko 9 cm.

Rameni ugao: Oko 120 stepeni.

Podlaktica: Vertikalna, duga oko 10 cm, snažnih kostiju.

Lakatni ugao: 120 stepeni

Šaplje: Približno 3 cm.

Došaplje: Približno 3 cm.

Šape: Okrugle, male, zatvorene, dobro oblikovane, približno 3 cm. Jastučići su na sredini i dobro pigmentisani.

Zadnje noge: Ravne, bez obzira da li se posmatra sa strane ili od pozadi. U proporciji su 1:1.

Butina: Mišićava, duga oko 10 cm.

Ugao kuka: 80 stepeni.

Potkolenica: Nagnuta od napred ka nazad, duga oko 10 cm.

Koleni ugao: 120 stepeni

Skočni zglob: Dužine oko 2 cm, debljine oko 3 cm.

Ugao skočnog zgloba: 160 stepeni

Došaplje: Dugo oko 7 cm, široko oko 2 cm, stoji vertikalno ka zemlji.

Šape: Okrugle, prsti blago zaobljeni, zatvorene. Jastučići ravni i pigmentisani.

Kretanje: Korak normalan, kas skraćen. Pri kretanju kas ima prednost

Dlaka: Fina, duga oko 8 cm, blago talasasta, građe slične pamuku.

Koža: Tanka, na svakom delu tela dobro prilegla. Srne biti pigmentisana sa sivim, više ili manje tamnim flekama.

Boja: Bela, dopuštene su nekoliko fleka žute ili više ili manje tamno sive, posebno na ušima.

Greške: Ocenjivanje prema težini.

Teške greške

Njuška: Premala ili prevelika.

Lobanja: Ravna ili jako zaobljena.

Stop: Isuviše izražen ili nepostojeći.

Nosnik: Ispupčen.

Zubalo: Nepravilan raspored zuba (sekutići), karijes, jak predgriz ili podgriz (više od debljine sekutića).

Oči: Svetle, blizu jedno dragom, entropijum, ektropijum, buljave oči. Pogled ujedljivog psa.

Uši: Prekratke, nedovoljno duga dlaka, preblizu usađene, predebele, uspravne.

Leđa: Preduga, ulegnuta.

Sapi: Vodoravne, uske.

Grudi: Loše razvijene.

Vrat: Predug ili prekratak, tanak.

Rep: Predug, prekratak, zavijen, slabo odlakan, cilindričan.

Plećka: Ravna.

Noge: Kravlji stav, x-stav, uvrnute ili izvrnute šape, pete preusko ili predaleko jedna od druge, loši uglovi.

Butina: Nedovoljno mišićava, nedovoljno odlakana.

Koža: Naborana, debela.

Dlaka: Prekratka, preduga, uvijena, svilenkasta.

Diskvalifikacione greške

Nosna pečurka: Flekavo depigmentisana, presvetla.

Usne: Potpuno ili flekavo depigmentisane, teške, padajuće. Beli kapci - nedovoljno ili flekavo pigmentisani.

Rep: Zavijen ili uspravno nošen, bezrepost.

Vrat: Predug.

Veličina i masa: Iznad maksimuma.

Boja: Jako braon ili jednoznačno crno flekava.

Primena prinude

2012-04-24T02:11:00.002-07:00

Primena prinude

Faktor prinude igra značajnu ulogu u dresuri pasa. Prinuda omogućuje da se izgradi mehanizam bezpogovornog ispunjavanja zadataka bez obzira na to da li su ometajući nadražaji prisutni ili ne. Pod faktorom prinude podrazumeva se način ophođenja koji primorava psa da izvrši naređenje.. Faktor prinude koči sve akcije psa koje nisu potrebne dreseru. Primena prinude je potrebna zato što su mnogi naši zahtevi neprijatni psu i što ih on ne bi ispunjavao dobrovoljno. Prinuda se koristi čak i u onim slučajevima kada se pas doučava u najprostijim navikama: sedeti, ležati i slično. Ako pas odbija da izvrši naučenu komandu dreser ga mora prinuditi na poslušnost. Kad god je potrebno psa na nešto prisiliti ne smeju mu se činiti ustupci jer će u protivnom dreser izgubiti uticaj. Kao način prinude koriste se: trzaj povodnikom, izazivanje bola nazubljenom ogrlicom, lagan udarac malim prutom itd. . . Neki dreseri odbijaju primenu laganim udarcem tankim prutom kao prinudu, ali nama se čini da ta metoda nije loša. Prutić je kao način prinude u rukama iskusnog dresera nezamenljiva stvar ako su u pitanju psi kod kojih prevladavaju aktivne odbrambene reakcije. Ali primena prutića mora biti vezana za momenat odbijanja poslušnosti psa. Treba ga primeniti samo kao poslednju meru i to onda pošto je pas odbio da se povinuje ponovljenoj komandi izgovorenoj pretećim glasom. Samo u tom slučaju treba odmah upotrebiti prutić ili jak trzaj ogrlice. U ovom slučaju preteća zapovest, pojačana bolom, postaje signal koji opominje i koji sili na momentalno izvršenje zapovesti. Ali onog trenutka kad pas izvrši zapovest treba ga odmah nagraditi poslasticom i komandom zahvale. Metoda kontrasta se sastoji u naizmeničnoj primeni bola i nagrađivanja. Ovde se psu jasno nudi izbor da izvrši zadatak i bude nagrađen ili da ga ne izvrši i bude kažnjen. Ali kod pasa kod kojih je jako izražena velika agresivnost i razdražljivost nemoguće ga je obuzdavati sa polumerama i popuštati im već je potrebno primeniti sve načine, uključujući i prut da bi se ostvarila poslušnost. Korišćenje faktora prinude je od velike koristi za dresera kada je kod psa potrebno ugušiti urođeni instinkt. Na primer napad psa koga dresiramo na druge pse. U takvim slučajevima polumera nije dovoljna. Protiv instinkta razdražljivosti moguće je delovati samo jakim sredstvima prinude.
Ako se prinuda koristi pravilno i pravovremeno ona neće imati štetno dejstvo i dresiranje će biti uspešno. Psa je moguće izdresirati i bez prinude ali se tada ne može od njega očekivati da uvek izvršava sve zapovesti bez pogovora a i dresura će biti jako duga i naporna.

Pohvale i zabrane

Razmatrajući suštinu i značaj faktora prinude kao sastavnog dela dresure pasa ne možemo a da se ne osvrnemo i na pohvale i zabrane koji su usko povezani sa prinudom. Pod pohvalom podrazumevamo sledeće postupke: dopunska komanda „dobro", milovanje i sve vrste poslastica Da bismo psu pokazali da je dobro izvršio zapovest pohvaljujemo ga izgovarajući komandu DOBRO i/ili milovanjem i davanjem poslastice. Komandu „dobro" uvek treba izgovarati mekim i prijatnim glasom. Da bi se nešto zabranilo psu izgovara se komanda FUJ koja se obavezno izgovara strogim glasom a ponekad je praćena i laganim udarcem tankog prutića ili trzajem povodnika. Potrebno je istaći da neiskusni dreseri često upotrebljavaj komandu zabrane „fuj" i koriste je i kad je to potrebno i kad nije. To je jako loše za dresuru jer ako se suviše često upotrebljava ona kao faktor zabrane gubi svoju vrednost. Da bi se otklonile manje važne nepravilnosti u izvršenju zadatka umesto komande „fuj" može se upotrebiti odgovarajuća osnovna komanda ali izgovorena strožim glasom. Na primer ako dreser primeti da pas dok čuva stvari obraća pažnju na nešto drugo onda se umesto komande „fuj" ponavlja komanda ČUVAJ govorena povišenim glasom. Treba shvatiti da komanda zabrane predstavlja suprotne dodatnoj komandi „dobro". Komanda zabrane „fuj" je potpuno samostalna komanda koja predstavlja signal za kočenje svih neželjenih akcija ona je jak uslovni nadražaj koji izaziva izraženu pasivno odbrambenu reakciju.

Osnovni pojmovi o tragu i komponentama mirisa

2012-04-24T02:10:00.002-07:00

Dreser mora dobro shvatiti pojam traga i da zna kako i zašto individualni miris čoveka deluje kao trag. Ako prolijemo kolonjsku vodu ljudi koji se nalaze iza zida i susednoj sobi neće osetiti miris. Miris koji se širi prostorijom stići će do njih tek posle izvesnog vremena. Što je veća prostorija to će se miris slabije osećati a što je prostorija manja i što je vazuh svežiji miris će se jače osećati. Miris se širi kroz vazduh. Mirisne stvari se razlikuju po jačini mirisa i po dužini njegovog emitovanja. Neki mirisi traju duže a drugi se brže gube. Poznato je da jači miris ,,guta" slabiji. Na primer mnogi neprijatni mirisi u prostoriji se gube kad sobu poprskamo drugom tečnošću prijatnijeg mirisa. I miris čoveka koji je ostao na predmetima ili na tragu može da bude ugušen drugim mirisima koji se nalaze na putu kretanja. Pod pojmom traga se u dresuri pasa podrazumevaju male čestice mirisne stvari. Čovekov organizam stalno luči znoj koji se širi u okolnu sredinu u obliku malih čestica. Miris znoja jednog istog čoveka može biti različitog intenziteta. Na primer uzbuđen čovek luči znoj jačeg mirisa od mirnog čoveka. Koncentracija mirisa znojenja je najveća među nožnim prstima i ispod pazuha pa zbog toge ti delovi tela mirišu jače od drugih. Miris koji čovek luči prolazi kroz obuću, odelo, dospeva u vazduh i zadržava se na tlu i predmetima sa kojima je čovek bio u dodiru. Miris svakog čoveka je specifičan a psi su ( naročito tragači ) zahvaljujući svom veoma razvijenom čulu mirisa sposobni da razlikuju individualne mirise ljudi i životinja. Tu sposobnost psa je moguće iskoristiti samo ako je on od samog početka dobro upamtio neki miris i ako može da ga razlikuje od ostalih mirisa na koje nailazi za vreme praćenja. Jer za vreme praćenja tragova na osnovni miris mogu se nadovezati i drugi koji ga menjaju (mada i medju njima postoji neka veza). Događa se da se za vreme puta miris koji se prati potpuno izgubi u smesi drugih mirisa. Ako djonove cipela protrljamo mesom tragovi će dobit nov komponentu koja će za psa dobiti novo značenje: miris mesa će postati dominantan i biće signal koji za psa znači zadovoljenj gladi. Ali i miris mesa će postepeno slabiti i konačno izgubi svoja prvobitna svojstva. Dok psa tragača učimo da prati trag potrebno je stalno usavršavati njegovu sposobnost da razlikuje različite mirise.

Navikavanje psa da ide pored noge

2012-04-24T02:09:00.002-07:00

U ovom slučaju cilj nam je da kod psa razvijemo naviku da na komandu „pored" zauzme mesto pored leve noge dresera. Treba ga naviknuti da na tom mestu bude kad god je sa čovekom bez obzira da li tada miruje ili je u pokretu. Navika hodanja pored dresera je prvi uslov za razvijanje pokornosti kod psa. Zahtev da pas uvek bude na određenom mestu bez komande je jako važan element discipline u daljem sistemu obuke.

Ni jednom se komandom ne koristimo tako često. Odnos čoveka i psa nameće stalno korišćenje komande „pored". Za vreme obuke i razvijanja drugih navika, za vreme šetnji itd. stalno sde koristi ta komanda PORED. Uslovni refleks na tu komandu treba metodično razvijati i učiniti da to bude najbolje učvršćen refleks kod psa. Naviku hodanja pored dresera treba mo početi da razvijamo pošto se pas navikne na ogrlicu i povodnik i na to da hrabro i slobodno trči i kada je vezan za povodnik. Najbolje mesto za razvijanje navike da ide pas pored noge jeste poljana odnosno sva mesta na otvorenom prostoru gde je delovanje drugih faktora svedeno na minimum. Uslovni nadražaj je u ovom slučaju komanda „pored" a bezuslovni je trzaj povodnikom.

Naviku treba razvijati na sledeći način: Dreser drži psa na kratkom povodniku a pas se nalazi pored dreserove leve noge. Povodnik treba držti slobodno, kako bi pas, krećući se, mogao da menja mesto pored, iza ili sa strane dreserove noge. Odabravši pravac dreser sitnim koracima kreće napred dozvoljavajući psu u početku da trči pored noge gde mu je volja. Stim kada se pas bude našao ispred dreser će pretećim glasom izgovoriti komandu „pored" i trzajem povodnika ga prinuditi da zauzme pravilan položaj pored noge. Ako pas zauzme pravilan položaj pored leve noge dreser će ga slobodnom rukom pomilovati i izgovoriti komandu „dobro" i „pored". Ako je pas otišao previše u stranu sleduje takodje trzaj povodnikom i preteća komanda „pored". Kada pas zaostane povdnik se trza u pravcu kretanja. Kada se radnja ponovi više puta za vreme šetnje uz komandu „pored" i trzaje povodnika pas će steći naviku da se brzo vraća na mesto pored leve noge i to isto na komandu. Da bi se proverilo do koje se mere razvio uslovni refleks na komandu „pored" dreser u momerntu kad se pas istrčao ispred ili zaostao iza dresera, ne vukče povodnik već samo izgovara pretećim glasom komandu ,,pored". Ako se na tu komandu pas vrati na mesto pored leve noge može se smatrati da se uslovni refleks razvio. U protivnom treba nastaviti kao na početku. Pas će dosta brzo uvideti da svako odstupanje od noge dresera povlači za sobam osećaj bola a da je hodanje pored noge dresera u potpunosti bezopasno. To će ga vremenom navesti da se stalno kreće pored leve noge dresera. Smatramo da je to najbolji način da se razvije ova navika. Tako će se takodje kod psa razvitjati i navika da pazi na pokrete dresera i da se na njih privikava.

U kasnijem radu se radnja „hodanje pored" postepeno kombinuje. U početku obuke se koriste samo pravolinijski i spori pokreti a u daljoj se obuci pas obučava za zaokrete pod različitim uglovima i brzom hodu. Držeći psa na remenu u položaju pored noge dreser se iznenada okreće na desno i izgovara komandu „pored" i vuče povodnik. Ponavljanjem ove radnje na levu i desnu stranu kod psa se obrazuje uslovni refleks na pokrete dresera. Tada za psa sam momenat pokreta postaje signal i on se žuri da se okrene kako bi izbegao neprijatan trzaj povodnika. Za vreme okretanja na desno treba biti obazriv jer se psu lako može nagaziti na šapu što je veoma nepoželjno. Pored toga pas ne sme da se odvaja od gospodara za vreme brzog hoda ili trka. Zvučnu komandu „pored" treba vezivati za pokret psa u trenutku kada se pas nalazi pored noge. Dreser uz komandu „pored" udara sebe levom šakom po butini. Čestim ponavljanjem, ovaj pokret postaje za psa znak koji je zamenio zvučnu komandu. Kada je pas naučio da ide pored dresera na povodniku onda se uči da ide pored ali bez povodnika. To se radi postepeno za vreme šetnje neprimetno se povodnik ispusti na zemlju na taj način pas odmah oseti punu slobodu kretanja. Ako pas istrči napred ili u stranu ne treba povodnik uzimati u ruku dovoljno je samo nagaziti ga što će ga naterati da se vrati na put. Treba naglasiti da dreseri često veoma rano prelaze na razvijanje navike hodanja bez remena odmah pošto je kod psa izgrađena veza između komande „pored" i odgovora. Međutim iako je tada kod psa možda i izgrađen uslovni refleks i iako on možda ispunjava zahteve ipak je neophodno produžiti obuku sa povodnikom kako bi se postigao potpuni automatizam odgovora. Povodnik po pravilu pomaže da se navike izvršavaju bez pogovora. Uspeh u radu sa psima u mnogome zavisi od razgovetnosti komande i pravilnog korišćenja intonacije. Ako preteća komanda „pored" bude prethodila svakom trzaju povodnika a pohvala i milovanje usledili svaki put kad je pas na svome mestu rezultati neće izostati.

Psi neverovatno tačno reaguju na intonaciju glasa. Koristeći za svaku komandu pravilnu intonaciju kroz izvesno vreme će se primetiti da je dovoljna samo komanda izgovorena pretećim glasom bez trzaja povodnika pa da pas uradi ono što se od njega traži. Pas će još bolje izvršavati zapovest „pored" ako svaki put kad zauzme pravilno mesto pored leve noge bude nagrađen mesom i komandom „dobro" i milovanjem. Ubuduće će, zahvaljujući dresiranju metodom kontrasta, pas besprekorno izvršavati komandu „pored" i bez trzaja povodnika

Preskakanje preko ograde

2012-04-24T02:07:00.001-07:00

Obuka za savladavanje raznih prepreka (ograda, živica, kanala, stepenice, greda....) pomaže fizičkom razvoju psa i razvoju njegove umešnosti, hrabrosti i elastičnosti. Zbog toga se mladi psi treniraju za savladavanje malih prepreka. Te vežbe kod psa izgrađuju sigurnost i stremljenje da se dostigne cilj. Osnovna komanda „barijera". U razvijanju ove navike učestvuje prvenstveno urođena sposobnost psa da skače. Zato za vreme planirane obuke dreser mora sam da pronađe najbolji način da ta urođena sposobnost dođe do svog punog izražaja.

Uslovni nadražaj su komanda „barijera" i pokret rukom u pravcu prepreke a bezuslovni nadražaj je poslastica kao nagrada za ispunjenu zapovest. Obuka se vrši na specijalno pripremljenim terenima, odnosno na terenima gde već postoje izgrađene barijere, kanali, živice, stepenice, grede i slično odnosno u specijalizovanim dresarnicama. Da se pas ne bi bojao prepreka treba ga prethodno upoznati sa njima. Zbog toga se psi nekoliko dana pre obuke šetaju među preprekama koje treba da savladaju. Nakon toga dreser mora da pronađe odgovarajući nadražaj koji će kod psa izazvati prirodnu želju da skoči. Taj zadatak se rešava na više načina. Na primer pas se dovede na dva koraka ispred ograde koji treba da preskoči a koji nesme biti viši od jednog metra. Dreser ostavlja psa da sedi, a sam ide iza ograde i prebacuje preko njega dugi povodnik kojim je pas vezan. Zatim izgovara komandu „dođi" i u trenutku neposredno pre nego pas preskoči ogradu dreser izgovara komandu „barijera". Ta se vežba ponavlja tri do četiri puta u toku časa. Kad god pas samostalno i pravilno savlada prepreku daje mu se poslastica. Drugi efikasniji način je sledeći: dreser trči u pravcu prepreke zajedno sa psom na povodniku i izgovarajući komandu „barijera" preskače preko ograde a pas za njim. Tu radnju treba ponoviti nekoliko puta i svaki put treba psa nagraditi. Posle izvesnog vremena dreser zajedno sa psom pritrčava prepreci, ali je ne preskače već tera psa da sam izvrši skok na komandu „barijera".

Dok pas preskače nisku prepreku dreser povišenim glasom izgovara komandu „barijera" i posle dobrog skoka nagrađuje psa komandom „dobro" i parčetom mesa. Ponavljanje ove vežbe i vezivanjem momenta preskoka za komandu „barijera" kod psa će se razviti jaka navika da na tu komandu skače preko prepreka. Kad god pas preskače ogradu ponavlja se komanda „barijera" a posle pravilnog preskoka sledi milovanje i davanje pospastica. Po pravilu pas preskače niske prepreke. Što je visina ograde veća to pas više gubi hrabrost. U tom slučaju dreser mora da pomogne psu da savlada prepreku. To se čini na sledeći način: pošto pas sedne na dva metra pred ogradu izgovara se komanda „barijera" i istovremeno se desna ruka pruža u pravcu prepreke. U trenutku kad pas skače treba mu malo pomoći, podići ga odpozadi da bi se lakše zaskočio prednjim šapama za gornji kraj ograde. Istog trenutka se povišenim glasom ponavlja komanda „barijera". Pošto se zakači prednjim šapamana na vrh ograde pas će preskočiti na drugu stranu. U slučaju da odbije da preskoči visoku ogradu prepreku treba smanjiti na očigled psu i posle manjeg odmora ponoviti vežbu. Da bi pas preskočio ogradu visoku do dva metra nije mu potreban veliki zalet. Pas obično čini skok posle petog koraka. Ako je zalet suviše veliki on gubi potreban tempo i ritam pokreta pred skok. Psima koji su „zainteresovani" za hvatanje predmeta se preko prepreke bacaju poznati im predmeti uz komandu „barijera". Ta radnja predstavlja jak nadražaj za psa i tera ga na skok. Ako je pas zao i reži na nepoznatog čoveka kao nadražaj za preskakanje prepreke može da posluži pomoćnik koji će stati iza ograde i izazivati životinju. Dreser pak drži psa na povodniku zatim ga pušta i momenat preskoka preko prepreke vezuje za komandu „barijera". Psa kod koga je izražena proždrljivost najlakše je naučit da skače ako se iza prepreke baci kost ili meso. Nagon za hranom će kod takvog psa svakako izazvati veliki trud i zalaganje da se preskoči ograda. Često se koristi i metod oponašanja. Grupa pasa se dovede na rastojanje pet do šest metara od prepreke i zatim se puštaju da jedan po jedan preskaču na komandu „barijera". Pri tome prvo skaču dobro dresirani psi a tek zatim ostali. Pošto se kod psa razvije uslovni refleks na zvučnu komandu „barijera" prelazi se na dresiranje putem pokreta. Psu se naredi da sedne na dva metra od prepreke (ograde, rova), izdaje se komanda „barijera" i istovremeno se ruka pruža u pravcu prepreke. U trenutku kad pas preskoči prepreku ponavlja se komanda „barijera". Ako je pas dobro izvršio zapovest dreser mu prilazi, miluje ga i daje poslastice. Uporedo sa ovim dreser koristi komandu „fuj" i razvija kod psa stav nepokretnosti pred preskok. To se radi postepeno počev od jedne sekunde do 2 minuta. Sa učvršćenjem refleksa na zvučni signal i pokret kad pas počne da sa lakoćom preskače niske prepreke visina ograde se postepeno povećava do dva metra. Prepreka čija visina dostiže dva metra smatra se sasvim dovoljnom jer veća visina nepovoljno deluje na organizam psa. Ako se pas za vreme preskoka povredi on će se dugo plašiti da ponovo skače preko visokih prepreka. Preskoke ne treba trenirati neposredno po uzimanju hrane. Zemlja oko prepreke mora biti preriljana, bez kamenja i drugih tvrdih predmeta. Sama ograda mora biti dovoljno jaka da se ne bi srušila kad pas skoči i počne da se vere uz nju. Po nekad će pas umesto da preskoči ogradu pokušati da je oidje i da bi se to sprečilo potrebno je na krajevima prepreke izgraditi pomoćnu ogradu. Obučavanje psa da preskače druge prepreke kao što su rovovi, živice i druge prepreke vrši se istim redosledom na isti gore opisani način. Obuke počinje tako što dreser prvi preskače rov a pas za njim a pr tome dreser uvek izgovara već poznatu komandu BARIJERA. Momenat preskoka se vezuje za istu komandu. Ubuduće će pa samostalno i samo na komandu BARIJERA da izvršava naređenja i da preskače različite prepreke. Ako pas treba da pređe rov preko brvna ili uzanim mostom ne izdaje se komanda „barijera" već komanda „napred" (komanda koja se primenjuje za hodanje po gredi).

Ishrana štenadi i mladih pasa

2012-04-24T02:06:00.001-07:00

Za štenad je karakteristično da brzo rastu i razvijaju se, pa njihov rast zavisi od nakupljanja belančevina i mineralnih materija u telu (rast mišića i kostiju). Za ovaj ubrzani rast neophodna je i dovoljna količina vitamina. Potrebne količine hrane za štene u odnosu na odraslog psa su tri puta veće, računato na jedinicu težine. Zato je štenetu neophodno obezbediti dovljnu količinu hrane sa svim hranljivim sastojcima. Sa 9 meseci štene dostigne svoju skoro maksimalnu visinu i približnu težinu odraslog psa: od 500-800 grama do 40-50 kg. Štenci sisaju 30-40 dana svog života. Samo mleko nije dovoljno. Zato je neophodno početi sa dopunskom ishranom - prehranjivanjem već od 15-20 dana života štenadi. Dopunska ishrana štenadi u ovom periodu mora biti slična majčinom mleku zbog pravilnog rasta i napretka i da bi se sprečili neki poremećaji u varenju.

Prihranjivanje štenadi može da izgleda ovako:

1/2 litra rnleka, 2 žumanca, kocka šećera, 20 kapi Ads, vitamin C i B kompleks.
1/2 l mleka, 100 gr mlevenog mesa, zobene pahuljice, 1 žumance
1/2 l mleka, 100-200 gr mlevenog mesa, 50 gr plazma keksa, jedno žumance. (Belance koristiti dobro prokuvano i izdrobljeno).

Štenad prihranjujte 2-3 puta dnevno, zavisno od količine mleka keruše. Ovom recepturom se služite do 40-og dana života, s tim što ćete po potrebi povećavati količinu navedenih namirnica. U slučaju da keruša odbije štenad i ne da im da sisaju pre (30-40 dana), štenad ćete morati prihranjivati 5-7 puta dnevno, zato što štenad u normalnim uslovima sisaju svaka 3-4 časa

Zašto je dobro imati kućnog ljubimca

2012-01-30T02:38:00.001-08:00

Većina nas je, bar dok smo bili deca, poželela svog ljubimca. Dok smišljate razloge zašto ne želite životinju u kući, saznajte koliko dobro kućni ljubimac utiče na celu porodicu.

Čine nas pametnijim
Istraživanja su pokazala da kućni ljubimac pomaže vašoj deci da lakše čitaju, a uz to poboljšaju i druge kognitivne sposobnosti. Jedna studija provedena na UC Davis School of Veterinary Medicine pokazala je kako deca koja čitaju svom kućnom ljubimcu, mnogo lakše savladavaju gradivo. Deca su objasnila da se u društvu svog psa osećaju opuštenije i da im je lakše da čitaju kućnom ljubimcu nego roditelju ili učitelju. Istraživanja idu i dalje. Smatra se da životinje deci pomažu u razvijanju neverbalnog načina komunikacije. Stručnjaci idu čak tako daleko da smatraju kako deca koja su odrasla uz kućnog ljubimca imaju veći IQ.

Uče decu odgovornosti
Dolaskom novog člana porodice, potrebno je dogovoriti i sve poslove vezane za njega. Deca uz brigu oko kućnog ljubimca uče šta je odgovornost i kako je važno brinuti se za druge. Možda se neće s istim intenzitetom brinuti oko njega kao prvi dan kad su ga dobili, ali trudite se da mu date one zadatke koji mu se čine zabavnim – sigurno decu više veseli šetnja sa psom nego hranjenje.

Ublažuju posledice astme i alergija
Možda se čini neobičnim, ali istraživanja su pokazala da deca koja odrastu uz psa ili mačku imaju mnogo manje šanse razvijanja astme ili alergija. Naime, deca razvijaju jači imunološki sistem koji se lakše i efikasnije bori protiv raznih bolesti. Uz to se smanjuje i mogućnost razvijanja alergije na psa ili mačku, ali i alergije na prašinu ili travu.

Teraju nas da se krećemo
Računica je veoma jednostavna: ako imate psa morate ga šetati, a tako se i krećete. Takođe, ako imate mlađu decu, često kućni ljubimci budu povod za zajedničke šetnje i druženja. Istraživanja su pokazala da porodice koje imaju psa su u mnogo boljoj kondiciji od onih koji nemaju kućnog ljubimca.

Dobri su za naše mentalno zdravlje
Zaboravite na jogu! Briga oko krznatog ili pernatog ljubimca itekako dobro utiče na naše mentalno zdravlje. Uz to je šetnja s kućnim ljubimcem odličan način stvaranja novih poznanstava. Stručnjaci također naglašavaju da briga i odgovornost koju imamo prema ljubimcu smanjuje osećaj depresije, a i ublažuje stres.

Dobri su za vaše srce
Već smo zaključili kako smanjuju posledice stresa, a to ima i pozitivan efekat i na naše srce. Studije su pokazale kako vlasnici pasa imaju manje problema s krvnim pritiskom, holesterolom i srčanim bolestima. Jedna dugogodišnja studija pokazala je da vlasnici mačaka imaju za 60 posto manji rizik obolevanja od srčanog udara i 70 posto manju šansu obolevanja od kardiovaskularnih bolesti.

Stariji ukućani su samostalniji uz kućnog ljubimca
Ako u vašoj porodici postoji starija baka ili deda, njihovu mladost ćete održati uz pomoć kućnog ljubimca. Briga oko njega tera starije osobe na fizičke aktivnosti, a to ujedno znači da su i samostalniji kada su njihove vlastite potrebe u pitanju.

Domaći obroci

2011-12-26T09:56:00.001-08:00

Poznavanje energije neophodne psu u zavisnosti od njegove težine s jedne strane, i energetske vrednosti namirnica računate u kcal E.M. s druge strane, omogućuje da utvrdimo koju količinu savršeno uravnotežene hrane treba dati psu. Za one koji koriste domaće porcije tj. one koji kupuju sveže proizvode, sami pripremaju i kuvaju kašu, možemo predložiti jednostavno pravilo za postizanje tražene ravnoteže :

- meso 4 dela
- pirinač (pre kuvanja) 3 dela
- zeleno povrće 2,4 dela
- ulje od kukuruza 0,2 dela
- suvi kvasac 0,2 dela
- minerali kao dopuna 0,2 dela Tako, kilogram domaće porcije sa 2000 kcal E.M. sadiži:
- 400 g mesa ;
- 300 g pirinča ;
- 240 g boranije ,
- 20 g ulja od kukuruza (1 supena kašika);
- 20 gr kvasca (ista mera);
- 20 g minerala (ista mera).

Da biste utvrdili koju količinu domaćeg obroka treba dati vašem psu, neophodno je da znate broj kilokalorija koji mu je potreban u zavisnosti od njegove težine. Ako upotrebljavate gotovu hranu iz trgovine, možete lako proveriti da li izabrani proizvod zaista odgovara datim vredaostima (tu opet, ne treba mešati suvu i vlažnu materiju). Primera radi, evo kako izračunati energetsku koncentcaciju hrane čija etiketa daje sledeće analitičke karateristike :

- M.P.b. (bruto proteinske materije) = 6,5 %
- M.G. (masne materije) = 4 %
- M.M. (mineralne materije ili pepeo) = 2 %
- Cell. (celuloza) = 1 %
- vlaga = 75 % To znači da je na 100 g gotovog proizvoda 25 g sastavljeno od :
- 6,5 g proteinske materije ;
- 4 g masnih materija ;
- 2 g minerala ;
- 1 g celuloze ;
- 11,5 g glicida.

Valja imati na umu da se glicidi nikada ne pominju na etiketama. Do nijihove količine dolazimo oduzimanjem ostalih komponenata od ukupne količine. Ako znamo energetske vrednosti svakog hranljivog sastojka , energetska vrednost 100 g hrane jednaka je (3,5 kcal x 6,5) + (3,5 kcal x 11,5) + (8,6 kcal x 4), tj. ukupno 97,4 kcal E.M. , tj. 9~4 kilokalorija E.M. po kilogramu hrane. Kad saznamo kalorijsku vrednost hrane ostaje nam da izračunamo količnu koju treba dati u zavisnosti od broja kcal potrebih psu. Na primer, pas od 20 kg troši svakoga dana :

- 365 g kroketa,
- ili 425 g poluvlažne hrane ;
- ili 1020 g hrane iz konzerve. Najsigurniji način da se količina koju treba dati odraslom psu prilagodi, jeste kontrolisanje njegove težine svake sedmice

Tibetski mastif - novi statusni simbol

2011-12-21T03:16:00.000-08:00

Crveni tibetski mastif po imenu Hong Dong je postao najskuplji pas na svetu, jer je nedavno prodat u Kini za rekordnih 1,5 miliona američkih dolara. Kupio ga je 17. marta ove godine multimilioner, magnat uglja sa severa Kine. Jedanaestomesečni pas je težak već oko 80 kg, a ova rasa kada odraste može da dostigne i do 130 kg. Njegov odgajivač Lu Liang smatra da je svota koju je dobio potpuno opravdana s obzirom na ogromne troškove koje je imao kako bi ga odgajio.

Tibetski mastif je postao novi statusni simbol u Kini, pa je ovaj četvoronožni lepotan zamenio luksuzne automobile i nakit. Crvena boja se smatra bojom sreće, a veruje se da ova rasa vlasniku donosi zdravlje i sigurnost. Tibetanci veruju da ovi psi nose duše monaha koji nisu bili dovoljo dobri da završe u raju ili da se reinkarniraju kao ljudi.

Tibetske mastife su imali i velikani kao što su: kraljica Viktorija, Džordž IV i Džingis Kan koji je sa svojom vojskom u zapadnu Evropu doveo 30.000 pasa. U Velikoj Britaniji danas ima oko 300 tibetskih mastifa, a cena šteneta je znatno razumnija: od 850 do 1000 funti. Ipak, prošle godine je u Engleskoj jedan ovakav pas prodat za 915.000 funti.

MAĐARSKA VIŽLA KRATKODLAKA

2011-12-20T11:29:00.000-08:00

Temperament

Vižla je ekspresivna, nežna i puna ljubavi. Odlično prihvata dresuru i lako i rado uči, pa joj je potrebna svakodnevna psiho-fizička stimulacija u vidu treninga. Neophodna im je strpljiva, odlučna i smirena ruka. Ako u vlasniku ne prepoznaju jak autoritet, postaće tvrdoglav. Izuzetno se dobro slažu sa decom i mogli bi se sa njima igrati satima. Najbolje prihvataju aktivnu decu, punu energije. Veoma lako se adaptiraju na porodični život i generalno dobro prihvataju druge pse. S obzirom na to da pripadaju atletskom, sportsom tipu psa, potrebno im je mnogo vežbe i treninga, pa mogu da postanu veoma destruktivni i nemirni ako im se to ne omogući. Takođe postaju preterano nestrpljivi u želji da potroše nagomilanu energiju.

Potrebna im je rana i dobra socijalizacija, što podrazumeva navikavanje na ljude, druge životinje, zvukove, različita mesta. Socijalizacija je od izuzetne važnosti da bi pas postao poslušan i stabilan.

Mađarska vižla se lako dresira i uvek je voljna da ugodi vlasniku. Ipak, vlasnik mora da zna kako da psu objasni šta želi od njega, a to se postiže treningom. Ako vižlu dovoljno ne trenirate, postaće veoma teško kontrolisati je.

Ova rasa nije za svakoga. Ukoliko želite mirnog psa i niste spremni da trčite satima da biste trenirali psa, nemojte se odlučiti za ovu rasu. Vižla će da bude nesrećna, a vi nezadovoljni njenim ponašanjem i tvrdoglavošću.

Mađarska vižla ima mnogo talaneta, a neki od njih su: praćenje traga, dovlačenje, poentiranje, čuvanje, poslušnost. Vižla je lovački pas i dobro se slaže sa mačkama sa kojima je odrasla, ali vodite računa kada je u blizini zečeva, kunića, hrčkova i ostalih sitnijih životinja koje može smatrati plenom.

Kao i svakom psu, vižli je potreban stabilan i odlučan “vođa čopora” u gazdi, jedino tako će se izbeći problemi u ponašanju kao što je preterano zaštitnički stav prema članovima porodice ili čuvanje delova nameštaja.

Dobro balansiran pas koji ima adkvatnog vlasnika i dovoljno psiho fizičkog treninga neće imati probleme u ponašanju. Čak i ako se problemi pojave, greška se može ispraviti ukoliko vlasnik promeni svoj stav prema psu i počne da poštuje prirodne instikte i potrebe psa.

Njen karakter teško podnosi grube postupke. Urođene osobine kao odlično pamćenje, sposobnost učenja i kombinovanja su odlične i sigurno joj daju mesto modernog lovačkog psa našeg vremena. Pored njene izražene strasti za lovom, oseća se dobro i u stanu lovca. Odgovarajući ovoj osobini i odličnom ponašanju drže je i ljubitelji pasa.

Njena mogućnost aklimatizacije je nadaleko poznata, neumorno radi i po najvećoj vrućini.

Pored urođenih dobrih osobina posebno su izraženi: odličan nos, čvrsto stajanje, izražena nadarenost za praćenje traga i aportiranje, radost za rad u vodi i posebno odličan kontakt pri vođenju.

Istorijat

Vižla je stara rasa, potiče iz X veka, iz današnje Mađarske gde je korišćena kao lovački pas. Pretpostavlja se da su preci vižle nekoliko vrsta poentera, zajedno sa transilvanijskim hrtom i “turskim žutim psom” (koji je iščezao). Novija istraživanja kazuju da je moguć i uticaj slugija na vižlu.

Na mađarskom jeziku “vižla” znači poenter. Ovi psi su bili odlični lovci zahvaljujući nepogrešivom njuhu i ogromnoj energiji.

Rasa je skoro nestala nakon II svetskog rata, kada su Rusi okupirali Mađarsku. U strahu od nestanka rase, nekoliko mađarskih uzgajivača je prokrijumčarilo vižle u SAD i Australiju kako bi održali rasu. Osim kratkodlake vižle postoje još oštrodlaka vižla i veoma retka, dugodlaka. Dugodlaka vižla se retko javlja u leglima ostala dva tipa, nije registrovana kao zasebna rasa, ali postoje i danas primerci u Evropi.

Uslovi odgoja i nega

Vižla se ne preporučuje za život u stanu. Zbog njene izuzetne aktivnosti i energičnosti, idealno bi bilo da joj je na raspolaganju veće dvorište. Vižla je jako izdržljiv pas, potrbno joj je mnogo vežbe i svakodnevne duge, brze šetnje ili trčanje. Odlično je društvo za vožnju rolera ili bicikla. Ukoliko joj se ne pruži dovoljno fizičke aktivnosti, postaće tvrdoglava i ispoljiće niz neželjenih oblika ponašanja.

Kratka dlaka se lako održava. Potrebno je povremeno četkanje i kupanje suvim šamponom prema potrebi. Može se kupati i blagim sapunom, ukoliko je neophodno. Nokte treba skraćivati. Kratkodlaka vižla se prosečno linja.

Zdravstveni problemi: displazija kukova

Životni vek: 12 do 15 godina

FCI standard:

Glava:

Suva, plemenita, dobro proporcionalna. Glava je srednje široka i blago zaoblje- na. Središnja brazda na gornjem delu lobanje je srednje izražena i produžava se od srednje razvijene potiljne kosti ka čelu. Stop je blag. Nosnik je uvek prav. Njuška je dobro zaoblje- na, nije duguljasta, široka. Nosna pečurka je dobro razvijena, sa po mogućnosti širokim nozdrvama. Njuška merena od vrha nosa do linije koja spaja očne duplje - treba da je u svakom slučaju manja od 50% ukupne dužine glave. Donja vilica je dobro razvijena i mišićava. Zubalo je snažno, sekutići imaju kontakt u normalnom makazastom zubalu. Na zube priležuće usne ne vise opušteno. Oči su blago ovalne. Pogled je živahan i inteligentan. Očni kapci su dobro zatvoreni. Boja dlake je u harmoniji sa bojom očiju, tamniji ton boje očiju je poželjan. Uši su srednje velike i nešto na unutra i srednje visoko usađene i leže ravno ka licu. Dobro pokrivaju usni otvor i imaju oblik zaobljenog ,У".

Vrat: Srednje dug, mišićav, blago zasvođen, bez nabrane guše, srednje visoko usađen u telo.

Telo: Snažno i dobro proporcionalno, nešto duže nego kod rasa sa kvadratičnim telom.

Greben je istaknut i mišićav. Leđa su kratka i ravna. Slabine čvrste, gornja linija blago zaobljena ka korenu repa. Grudni koš srednje širok, dubok i dopire do laktova. Rebra su srednje zasvođena. Lopatica je dobro mišićava, odgovarajuće nagnuta i pokretljiva.

Noge: Prednje su ravne, sa snažnim kostima, zatvoreni laktovi. Zadnje noge mišićave, srednje uglovane, ne tako nisko postavljen skočni zglob. Prsti su jaki, dobro zaobljeni, čvrsto zasvođeni, šape su blago ovalne. Nokti su snažni, jastučići elastični i čvrsti.

Rep: Nešto niže usađen, srednje snažan, sužava se i na kraju je blago zavijen. On čini estetsku celinu ako je ostalo 3/4 ukupne dužine. Shodno tome kupira se samo 1/4 dužine repa. Kupiranje pravilnog, lepo vodoravnog nošenog repa nije obavezno.

Koža: Čvrsta, bez nabora po telu i čelu. Pigmentisana. Nosna pečurka boje mesa. Usne, rub očnih kapaka i nokti su braon. Jastučići su boje škriljca.

Dlaka: Dlaka je gusta, priležuća, kratka, ravna i oštra. Stomak je malo odlakan. Dlaka na ušima je pre kraća i svilenkasta. Na repu je duža dlaka.

Boja: Žuta kao zemička, ili različite nijanse žute boje peska. Male bele fleke na prsima i na šapama i tačkasta obeleženost nisu mana.

Kretanje: Dobro osvaja prostor, puno potiska, bez napora. U polju je karakterističan način kretanja ujednačen, izdržljiv galop.

Veličina: Idealna visina za mužjaka je 56-61 cm, za ženke 52-57 cm. Dozvoljeno je odstupanje od ±4 cm, pri čemu je pas ostao harmoničan. Harmonija tela u mirovanju i kre- tanju je značajnija nego santimetrima izražena visina.

Nedostaci: Svi nedostaci vezani za građu, koji škode skladu pokreta i radu. Glavne mane su: suviše laka ili glomazna građa, znatno odstupanje od propisanih vrednosti, disharmonična građa i, na prvom mestu kratko i visoko telo, kao izdignuto, sa suviše izdignutom podlakticom. Nedostaci glave su od prvenstvenog značaja: neproporcionalna glava, sa suviše širokom ili suviše uskom lobanjom i čelom, šiljata, udubljena ili ispupčena glava, glava goniča, suviše izražen stop, kratka i šiljata njuška, ispupčen lični deo.

Veoma važni nedostaci: Opuštene usne, labava koža na glavi, sitne neproporcionalne, blizu postavljene oči, upale u očne lukove, buljave, svetle, mlitavi kapci, bezizražajan pogled, zao pogled, suviše visoko ili suviše nisko postavljene uši, uske kovrdžave uši. Nepravilan zagriz: prognacija gornje ili donje vilice, sa razmakom većim od 2 mm, bočna devijacija čeljusti, izbačeni zubi, žuti zubi, dosta izražen fanon.

Telo: Mlitavi mišići, leđa i krsta bez čvrstine, uska karlica, kratke upale sapi, ulegnut greben, loše usađeno rame, nedovoljno spuštene grudi, suviše široke grudi, ravna rebra. Opušten stomak kod ženki posle porođaja.

Noge: Loše uravnotežene u odnosu na normu, loši uglovi, suviše duge noge.

Rep: Visoko usađen i nošen suviše visoko u odnosu na horizontalu.

Dlaka: Nedovoljno gusta dlaka, svilenkasta, suviše kratka i tanka, misija dlaka, sve što odstupa od kratke dlake.

Boja: Prisustvo tamno-mrkih tonova, crven i izabel boje nisu poželjne. Tamniju prugu na leđima, koja je često vezana za ishranu, ne treba smatrati nedostatkom. Mrlje na grudima i guši, ili male bele mrlje su mana kad imaju više od 5 cm u prečniku.

Diskvalifikacione greške: Značajna odstupanja u odnosu na karakteristike rase, odstu- panja u odnosu na veličinu od preko 4 cm ili nedostatak visine. Višebojni plašt, s crnim i belim prugama, suviše velike mrlje na grudima, bele šape, šiljata njuška, uska lobanja, lobanja kao kod hrta ili nezgrapna lobanja. Svetle, sive ili mrke oči različitih nijansi, entropija, ektropija, lični deo ispupčen (ovnujski), nosna pečurka ružičasta, siva, crna ili pegava i usne ili kapci s crnim pigmentom. Prognacija gornje ili donje vilice veća od 2 mm, devijacija čeljusti, opušteni, balavi uglovi usana, znatno izražen fanon, boja svetlija od boje žutog voska, kestenjasta boja. Plašljiv pas sa osetljivim nervnim sistemom, albino pas, krip- torhid sa jedne ili obe strane. Nepravilno suviše usiljeno kretanje. Displazija kuka.

N.B. Mužjaci moraju imati dva naizgled normalna testisa, potpuno spuštena u mošnice.