Svet Telekomunikacija

FTTH problemi i dileme

2012-05-24T23:26:00.000+02:00

Evropska komisija traži način da pojeftini izgradnju FTTH infrastrukture i olakša pristup do korisnika. Kažu da se do 80% troškova odnosi na infrastrukturne radove. Ali nisu samo investicije problem za izgradnju FTTH. Podsetimo na iskustvo slabog povratka uloženog. Na drugoj strani, bežične tehnologije svojim inovacijama sve više okupiraju pažnju operatora i korisnika.

Nema sumnje da je optika do kuće i do stana najbolje i konačno (end-of-game) rešenje za fiksni broadband, ali se svi investitori slažu da FTTH prilično košta. Fiksni broadband će ipak i uvek biti kvalitetniji i pouzdaniji od bežičnog broadbanda, kao što je i Mercedes bolji auto od Fiata.
Da ne bude zabune, FTTH ima svoje mesto i svoju priliku naročito u greenfieldslučajevima, ali činjenica je da je penetracija korisnika koju očekuju operatori daleko ispod željenog (i isplativog) nivoa.

Uglavnom, FTTH pristup podrazumeva TriplePlay ponudu. Sam FTTH ne podržava govornu uslugu u formi koju poznajemo preko bakarnih parica (klasična telefonska linija POTS), ali podržava VoIP ili IP telefoniju. Već nekoliko godina unazad, govorna POTS usluga beleži konstantan pad broja korisnika. Taj trend vlada i u Srbiji. VoIP se u okviru TriplePlay paketa nudi takoreći besplatno i podrazumeva neograničeno telefoniranje u nacionalnoj mreži i velike popuste za međunarodni saobraćaj. Takav običaj smanjuje ARPU za operatore, pored činjenice da cene moraju smanjivati i usled konkurencije. Na fiksnu govornu uslugu nepovoljno utiče i mobilna telefonija (kanibalizacija servisa kroz fiksno-mobilnu supstituciju).

Ponuda video sadržaja (CTV, IPTV) je poslednjih godina sve više ugrožena konzumiranjem video sadržaja preko Interneta (tzv. OTT- Over-the-Top, video preko Interneta). Video servis kao npr. IPTV ustupa mesto novim formama video sadržaja i zabave (YouTube Google TV, Netflix, Hulu), a najveću “zaslugu” za to imaju novi smart televizori (sa Internet konekcijom) i sada odomaćene velike broadband brzine. Broadband pristup je takođe ponegde ušao u fazu zasićenja, a pogotovo u gusto naseljenim oblastima. Delimično mu konkuriše mobilni broadband. Kablovski operatori takođe nude vrlo kvalitetan i superbrzi broadband (i u Srbiji SBB ima u ponudi 100Mbps!).

Osnovni problem cele priče je da fiksna mreža permanentno zahteva nova ulaganja, često neophodna radi održavanja sistema, dok je rast prihoda operatora jedva primetan (pozitivna nula). Prognoze za budućnost su neobećavajuće. Predviđa se mala stagnacija prihoda operatora u narednih par godina, a u najboljem slučaju održanje istog.

Iako FTTH nudi dramatično veći bitski protok, u ovom trenutku ne postoji odgovarajuća tražnja za njim. Ostaje pitanje da li je FTTH biznis održivo rešenje. Mnogi operatori nastavljaju sa bakarnim broadband tehnologijama (VDSL2) koje su izgleda smislenije u ovim vremenima. Ali, vremena i okolnosti se menjaju.

P.S.: Moguće je da se pomalo ponavljam u ovoj priči oko FTTH, ali nećete zameriti. Ponavljanje je majka nauke!

Kandidovanje projekta NBN-S

2012-05-24T23:17:00.000+02:00

U uskršnjem broju dnevnika „Blic“ (14.-15.april 2012.) na strani 33 objavljen je javni oglas ili saopštenje RATEL-a o nacionalnoj širokopojasnoj mreži u Srbiji (skr. NBN-S). Ja sam taj list novina sačuvao u svojoj arhivi, sa namerom da o tome nešto i napišem ovde na blogu. Iako to i činim sa priličnim zakašnjenjem od dana objavljivanja, tekst (kao i oglas) nije izgubio na aktuelnosti. Nažalost, nisam pronašao oglas na Netu da bih ga linkovao, ali može i ovako. Ja bih predmetno saopštenje nazvao pismom o namerama. Na kraju teksta, pisci kažu da je ovo ustvari (i ako sam dobro razumeo) apel stručne javnosti da nadležni organi i od strane „prethodne“ Vlade formirana radna grupa sprovedu potrebne mere za realizaciju projekta NBN-S.

Podsetite se mojih ranijih tekstova o NBN-S (ovde, ovde i ovde).

Da se odmah razumemo, ako svi teže da nešto u svojoj branši naprave, zašto ne bi i mi koji se bavimo telekomunikacijama i informacionim tehnologijama, probali da napravimo NBN? Lično nemam nikakvu sumnju da bi to bilo od nemerljive koristi za društvo u celini. Namerno kažem nemerljive, jer ne volim paušalne ocene o rastu BDP, zaposlenosti, produktivnosti, koječije dobiti samo usled povećanja broadband penetracije. Rast i razvoj broadbanda nije dovoljan uslov za rast i razvoj društva. Ali složićemo se da postoji opšta svest i ubeđenje da bi razvoj ICT i broadbanda u Srbiji sigurno doveo do raznih dobitaka i koristi i za građane i za državu i za privredu. Tako je svuda u razvijenom svetu, nema razloga da ne bude i kod nas. Ali, pitanje NBN je pre svega pitanje njenog finansiranja, a zatim i realizacije, jer ovo je Srbija. Mi i 100 km autoputa kroz ravnicu gradimo 10 godina. NBN je daleko komplikovanije pitanje, posao i konstrukcija. Ja sam u svojim prethodnim tekstovima rekao šta mislim o srpskoj NBN, ali sam siguran da je Srbiji, na državnom nivou, veoma potrebno ozbiljno bavljenje širokopojasnim tehnologijama i razvojem informatičkog društva. Ako će taj put neko da naziva izgradnja NBN-S, nemam ništa protiv – važna je sadržina, a ne forma!

A šta je suština pomenutog saopštenja RATEL-a? Oni smatraju da sve telekomunikacione sisteme državnih službi, organa, preduzeća i institucija treba objediniti i formirati novog državnog telekomunikacionog operatora koji će pružati usluge sistemu državnih organa. Šta li će onda biti sa onim „starijim“, takođe državnim operatorom?

Izgradnja NBN-S se planira u dve faze. Prva faza je integracija celokupne državne infrastrukture u jedinstvenu telekomunikacionu mrežu. Obrazloženje je da sistemi specijalne namene (Vojska, MUP, BIA, VBA, hitne službe 112) zahtevaju jedinstvenu i pouzdanu telekomunikacionu mrežu pod patronatom (novog) državnog telekomunikacionog preduzeća. To preduzeće bi obezbedilo racionalno (is)korišćenje postojećih kapaciteta i optimalan razvoj državnog informaciono-komunikacionog sistema.

Ja za sada ne znam nijedno državno preduzeće koje racionalno i optimalno koristi raspoložive resurse i kapacitete. Možda grešim, ali voleo bih da čujem kontraprimere. Jednostavno monopol koji imaju, netržišno poslovanje i nedostatak adekvatne kontrole poslovanja dozvoljava tim preduzećima da ne moraju da vode računa o efikasnosti, efektivnosti i racionalnosti. Drugo, ne znam da li su pomenute specijalne državne institucije dale saglasnost za ovu ideju, a u svakom slučaju sam siguran da je za to neophodan politički konsenzus i saglasnost relevantnih političkih činilaca. Da razmišljamo malo - ako su pomenuti državni sistemi mislili da treba da imaju jedinstven telekomunikacioni i informacioni sistem, zašto do sada to nije tako realizovano, šta se promenilo i šta će se promeniti da bi bilo i da bi očekivali drugačije?

Druga faza RATEL-ovog projekta je izgradnja NBN Srbije. Objedinjavanje državne infrastrukture i formiranje posebnog državnog preduzeća – telekomunikacionog operatora za e-upravu je potreban uslov za početak druge faze.

„NBN-S će objediniti sve telekomunikacione kapacitete u RS i omogućiti pružanje širokopojasnih usluga svim korisnicima.“

Mislim da je ova rečenica-citat iz saopštenja netačna, realno nemoguća i pomalo pretenciozna, kao i stav da „NBN treba da definiše okosnicu koja povezuje državnu i privatnu infrastrukturu“. NBN-S može odnosno trebalo bi da omogući da broadband pristup, po prihvatljivim uslovima i cenama, dobiju i oni koji ga sada nemaju, ali nema nikakve šanse da objedini sve telekomunikacione kapacitete. Sa druge strane, ovde bi za regulatora bilo toliko posla, a opet se čini da su stvari predefinisane tako da je regulator izlišan.

U tekstu se pominje javno-privatno partnerstvo, što je dobro i, po mom mišljenju, ključno u celoj ideji realizacije NBN. Budimo realni, naša država nema para ni za daleko preče i vitalne stvari i zato je važna privatna inicijativa, uz poštovanje uzajamnih interesa. Posebno pitanje je uloga i relacija postojećeg državnog operatora u odnosu na ovako iznetu NBN ideju. Ne znam da li je tamo gde treba razmotreno i kompletno sagledano i ovo pitanje, znam samo da nije jednostavno.

Ideja NBN je izazov za svakog ozbiljnog ko se bavi telekomunikacijama. Lepo od RATEL-a što je svoju ideju i koncept obznanio i dao na znanje javnosti. I ovaj moj tekst je prilog tome. Ako nešto ozbiljno bude započeto po ovoj temi, ako bude neophodne političke volje i ako nekom treba neko ko poznaje problematiku... Priča je interesantna. Ja bih je podelio na segmente, ne na faze, a ako nekog interesuje šta i kako, lako će me naći.

Video gura potrošnju

2012-04-29T21:17:00.000+02:00

Krajem prošle godine, američka kompanija Calix je obavila istraživanje broadband tržišta ukupno 45 američkih servis provajdera, pomoću specijalnog softvera instaliranog u njihovim mrežama. Tim istraživanjem je utvrđeno da 67% downstream saobraćaja i 13% upstream saobraćaja čini video. Čak 80% ukupnog video saobraćaja ide kroz mreže velikih distributera Level3, Limelight i Akamai (tzv. CDN - Content Delivery Networks). Biznis servisi, čiju četvrtinu predstavlja video, čine 57% ukupnog upstream saobraćaja. Dakle, rezidencijalni korisnici ne prave ni polovinu upstream zahteva i uploada.

S obzirom na tehnološku raznolikost ispitivanih mreža (GPON, P2P Ethernet, ADSL2+, VDSL2) ovim istraživanjem dokazano je da “optički” korisnici troše više od “bakarnih”, i to 2,67 puta više saobraćaja u downstream smeru i 1,8 puta više u upstream smeru. Prosečan FTTH pretplatnik troši 87 GB u downstream smeru i 8,8 GB u upstream smeru. Prosečan broadband korisnik svih 45 ispitivanih mreža troši (ili generiše, kako više volite) 36,7 GB downstream i 5,2 GB upstream saobraćaja mesečno.

Potvrđena je još jedna, i na ovom blogu često pominjana istina, da

mali

procenat korisnika generiše većinu saobraćaja. U istraživanim mrežama se pokazalo da 5% korisnika troši 50% saobraćaja tj. tih 5% troše više od 100 GB downstream saobraćaja mesečno! Primetite da je odnos DL/UL saobraćaja kod ekstremnih korisnika reda 10:1, a kod prosečnih korisnika reda 7:1! Asimetrična priroda interneta sve više eskalira kroz statistiku, ali nemojte se prevariti - to nije prava mera i potreba prosečnog korisnika! To je zbog "gabarita" video saobraćaja.

Ako ukrstimo saobraćajne podatke o dominirajućem videu i ekstremnoj i prosečnoj potrošnji, možemo npr. doći do zaključka da OTT video sve više uzima maha (OTT- Over-The-Top , video preko Interneta). Ljudi sve manje gledaju klasičan TV program, a sve više sa Interneta biraju video sadržaje po svom izboru i ukusu, kad hoće i gde hoće. Tako je u Americi, ali ne i u proleterskim zemljama. Pratite trendove, ali nemojte donositi brze zaključke! Ovde se igra domaća liga.

Pitanje broadbanda rešiti komisijski

2012-04-29T20:59:00.000+02:00

Početkom ovog meseca osnovana je srpska Nacionalna komisija za širokopojasni pristup i digitalni razvoj. Njen glavni zadatak je da promoviše značaj širokopojasnog pristupa (broadbanda) Internetu. Ta promocija treba da obezbedi broadband kao univerzalni servis i novi model poslovanja poslovanja privatnog sektora, te 40% broadbandom povezanih domaćinstava u Srbiji do 2015. godine. Kažu da Komisija treba da obezbedi stabilan regulatorni okvir (zar to nije posao Ratela?) i ostalo uz to, što niti je posao Komisije, niti bi ga ona mogla uraditi sve i da jeste (“…privatnom sektoru omogućiti efikasno poslovanje, kvalitetne usluge širokopojasnog pristupa, stalne inovacije i održiv razvoj, zatim bolju saradnju državnih institucija, privatnog sektora i akademske zajednice, kako bi se podstaklo kreiranje domaćih Internet sadržaja.“).

Citat: "Kako je rečeno, neophodna je i odgovarajuća razvojna politika vlade koja će postaviti jasne smernice i ciljeve za pružanje usluga e-uprave, e-zdravstva i e-obrazovanja i stimulisati povećanje tražnje za širokopojasnim pristupom."

Ovo podržavam, a pisao sam već i ranije o tome. Suština je: kad ljudima bude trebao broadband, koristiće ga! Znači, morate broadband pristup učiniti neophodnim, da čini život lakšim i onda će ga većina i koristiti!

Sastav Komisije možete pročititi ovde. Ima 28 (da, toliko!) članova i sastavljena je po uzoru na svetsku broadband komisiju – i oni tamo imaju predstavnike operatora, proizvođača opreme i softvera, naučnih i državnih ustanova. Nisam nigde pričitao da komisija ima predsednika, sekretara, blagajnika, neke sekcije, ali ako neko zna nešto o tome neka napiše u komentaru. Na osnovu broja članova komisija, srpski broadband "problem" je izgleda kao pola svetskog broadband "problema".

Nezahvalno je komentarisati članove, ni njihov potencijalni sukob interesa, ali da li je srpska nacionalna Komisija morala imati toliko nedržavljana Srbije i građana na privremenom radu? Ne želim da ih uvredim, ali ovde se ipak radi o dugoročnom interesu Srbije. Zašto bi oni, biznismeni, uz dužno poštovanje, za to bili ozbiljno zainteresovani? Neću da spominjem ko npr. po mom mišljenju fali i zašto npr. Blic, a ne Politika, Vreme, Danas ili Balkan magazin? I zašto nema nikog „relevantnog“ iz nerazvijenih delova Srbije, valjda je ovo najviše zbog njih? Svetska broadband komisija je puna predstavnika nedovoljno razvijenih država odnosno zemalja u razvoju! Zašto nema osvedočenih „boraca“ za razvoj interneta i broadbanda u Srbiji? Nije valjda problem što nemaju nikakvu funkciju? Ne kažem da u svetskoj broadband komisiji nema „zalutalih“ članova, ali sam proverom biografija na sajtu utvrdio da su takvi na nivou statističke greške.

Prema dosadašnjem iskustvu, kod nas komisije sa toliko članova obično ne urade ništa. Ostaje da verujemo da će toliki broj menadžera i direktora iskoristiti svoja menadžerska znanja i umeća timskog rada i da će napraviti neki rezultat. Nadajmo se da će ovoga puta, i pored svega, biti drugačije i da će se o broadbandu bar više pričati. A treba i napraviti, to je malo teže. Možda će u viziji sledeće srpske Vlade elektronske komunikacije i ICT imati značajnije mesto.

Digitalni TV signal oko nas

2012-03-25T23:12:00.000+02:00

Nekako sa Cisco Expo 2012 konferencijom poklopilo se eksperimentalno (i predizborno) puštanje u rad digitalne DVB-T2 TV mreže Srbije. S obzirom da praktično u Srbiji nema televizora sa DVB-T2 tjunerima, a ni adekvatnih set-top box-ova (STB - konvertora za DVB-T2), valjda će ovo puštanje (po)služiti da stručnjaci iz JP ETV (Emisiona tehnika i veze) idu po Srbiji i provere nivoe digitalnog TV signala. Elem, tema ovog teksta je prezentacija uspostavljanja digitalne IP mreže JP ETV koja će služiti za prenos digitalnog TV signala do srpskih domaćinstava koja nemaju kablovsku televiziju (navodno oko 40% domaćinstava). Ova prezentacija je održana na pomenutoj Cisco Expo konferenciji i ja ću ovde sa mojim dragim čitaocima podeliti svoje utiske i informacije sa te prezentacije. Deliti informacije je, računam, dobro delo i privilegija onih koji nemaju razloga da se plaše pametnih, darovitih i znatiželjnih ljudi.

Mreža za prenos digitalnog TV signala je redundantna IP mreža, sa dva odvojena puta za prenos signala. Ima jednu nacionalnu headend lokaciju u Beogradu i dve regionalne headend lokacije (Crveni Čot i Ovčar). U ovom trenutku ima i 15 terminalnih, predajničkih lokacija, kao i tri mrežna tzv. cross-connect čvorišta (Jastrebac, Rudnik, Kopaonik). Jastrebac u budućnosti treba da preraste u headend lokaciju. U cross-connect čvorištima nema video opreme tj. nema predajnika. RR linkovi za povezivanje lokacija su proizvođača Nera (sasvim dovoljnog kapaciteta oko 300 Mbps), a predajnici su "marke" Rodhe&Schwartz. Mrežna oprema u headend, xconnect i na terminalnim lokacijama je Cisco (ruteri 7609-S, ASR 1002-F). Za upravljanje i nadzor mreže (i IP mrežne i video opreme!) koristi se Cisco NMS (Network Management System), a za monitoring performansi video signala Ciscova VidMon platforma. U realizaciji ove mreže učestvovali su Cisco partneri Saga, ComTrade i ComuTel (red je da i njih spomenem).

Digitalizacija TV signala obaviće se sukcesivno i treba praktično da startuje početkom 2013. godine i završi se bar do polovine 2015. godine. To je naša obaveza na međunarodnom nivou. Sramota će biti ako troškovi nabavke STB-ova padnu kompletno na ionako prazne buđelare srpskih domaćinstava, uglavnom po selima i malim gradovima. Digitalni signal nema "sneg" na ekranu, ili ga ima ili ga nema. Čini mi se da sam na prezentaciji čuo da je u prvoj fazi pokriveno oko 95% populacije (ili teritorije, nisam siguran). Da će biti problema da svi građani vide digitalni signal – biće sigurno, ali nadajmo se da će se ti problemi nekako rešavati. U jedan DVB-T2 multipleks (paket TV signala) može da stane do 15-16 SD TV kanala ili do 8 HD TV kanala. Jedan SD kanal je ustvari MPEG-4 video stream bitskog protoka oko 2,5 Mbps. Za početak će u eksperimentu učestvovati svi nacionalni kanali i još neki regionalni (10 SD TV i jedan RTS HD). Što se tehnike i tehnologije tiče, za sada svega ima dovoljno i na pretek. Čekamo digitalni TV signal u kućama, DVB-T2 televizore, STB-ove. Samo to! Ali, ajde, neka se konačno krenulo u i ovu priču, da i tu ne ostanemo mimo sveta i poslednje ostrvo u Evropi.

Inovativno i zajedno

2012-03-25T22:58:00.000+02:00

Sredinom protekle sedmice u beogradskom hotelu Hyatt, kompanija Cisco održala je svoju 11. konferenciju Cisco Expo 2012. U dva dana bilo je mnogo kvalitetnih i sadržajnih prezentacija i predavanja, koja su se paralelno odigravala u 4 tematski odvojene sesije. Ja sam tamo bio prisutan ljubaznošću agencije Smartpoint kao autor ovog telekomunikacionog bloga i još jednom im se zahvaljujem na ukazanoj časti (hvala Zlati iz Srbodroida i Dragani iz Smartpointa).

Cisco Expo 2012 konferencija održana je pod geslom "Inovirajmo zajedno" (Innovate together), uz afirmisanje principa masovne kolaboracije. Kompanija Cisco je dobro iskoristila priliku da se prikaže u pravom svetlu, da prikaže svoje uspešne projekte i inovacije, novine u tehnologijama i arhitekturama mreže, kao i unapređenja svojih uređaja i opreme. Fokus je bio na inteligenciji mreža, trendu mobilnosti i neizbežnom cloud computingu. Po meni, zanimljivo i svakako vrlo pohvalno je što je akcenat bio na unapređenju poslovnih procesa u srpskim preduzećima i na partnerstvima sa srpskim IT i ostalim kompanijama. Na otvaranju konferencije vrlo zapažena je bila demonstracija mogućnosti novih IT rešenja u transformaciji poslovanja, u prikazanom slučaju, banaka, a sve u cilju maksimalnog zadovoljenja potreba korisnika uz uštedu operativnih troškova. Na otvaranju nam je još jednom skrenuta pažnja da je Srbija, prema istraživanjima Cisca, na samom začelju Evrope u ICT konkurentnosti i uticaju ICT na razvoj privrede. Prostora za napredak ima, to svi znamo, ali pameti da se taj prostor iskoristi očito manjka! Možda će buduća srpska Vlada imati više sluha za "umreženu ekonomiju".

Poseta konferenciji je po mojoj proceni bila odlična. Teme takođe. Bilo je puno zapaženih prezentacija domaćih stručnjaka, što mi je posebno drago, a bilo je i vrhunskih eksperata iz inostranstva. Domaćini su opravdali renome i nivo velike svetske kompanije i ja im želim još mnogo ovakvih događanja, verujem na zadovoljstvo svih kolega iz domaćeg ICT sektora.

Teorema o izvrsnosti

2012-03-20T00:48:00.000+01:00

Ovo ovde (tabela Prvi B) i ovo prethodno nikako nije slučajnost, niti ikada može biti. Naravno da ja minimalno što mogu jeste da ovako javno čestitam mojoj ćerki Maji i da se pohvalim ulogom jednog od ponosnih roditelja («mama», jel' ovo u redu?). Srbija ima mnogo pametne i vredne dece i biti prvi na državnom takmičenju srednjoškolaca-prvaka iz matematike sa maksimalnim brojem poena uopšte nije mala stvar.

Zato je ovo priča u njenu čast. Priča o kontinuitetu, velikom radu i istrajnosti, koji, uz dozu sreće, garantuju i kvalitet i rezultat. Vode ka izvrsnosti. Tu nema slučajnosti, jer i u ligi šampiona pobeđuju uglavnom najbolji među najboljima, naročito onda kad je sistem selekcije pravedan i uslovi jednaki za sve. Možda to neće obezbediti neke materijalne nagrade, možda neće izazvati ni zasluženu pažnju tamo gde je normalno i očekivano da se ta pažnja ispolji. Ostaje zauvek to da si u jednom trenutku bio u nečemu ispred svih, a način na koji si do toga stigao je sigurno lekcija zanavek da bez velikog rada, istrajnosti i vere u sebe nema ni velikog rezultata ni velikog uspeha. Oni koji znaju da malo analiziraju ove tabele skapiraće malo bolje to o čemu ja, ustvari, ovde govorim. A pošto svaka medalja ima dve strane, biti prvi u bilo čemu nije ni dovoljno, ni večno, ni najbitnije u životu. Stalno se treba izgrađivati i usavršavati, biti bolji i biti svoj!

Možda ovo danas nisu baš vremena za one koji se oslanjaju na sopstveno znanje i vrednost, ali mislite li da će vreme neznalica, šarlatana, samoreklamera i prodavaca magle moći da traje još dugo? Zato mislite na svoju decu! I volite ih! Naša deca zaslužuju neku bolju Srbiju!

Žena hrabrost

2012-03-19T23:35:00.001+01:00

Verica Barać (1955-2012)

Neka je večna slava ovoj hrabroj ženi! Iskreno saučešće njenoj porodici. Ovo je nenadoknadiv gubitak ne samo za njene najbliže, nego i za celu pravdoljubivu Srbiju. Često sam se divio njenoj hrabrosti, posvećenosti i istrajnosti na putu ka istini. Pominjao sam je i ovde na blogu. Nadam se da ćemo svi mi biti dostojni sledbenici njene borbe da se legalizovani lopovluk i korupcija svedu na minimum u ovoj našoj sve siromašnijoj državi.

Verice, hvala na dobrom primeru! Počivajte u miru!

Da li ih poznajete?

2012-03-05T00:02:00.004+01:00

Autoritativni vlastodršci, ili oni koji vešto kriju da su tome skloni, najlakše se prepoznaju po alergičnosti prema kritici. Po nesposobnosti da saslušaju bilo kakvu primedbu na svoj račun i po netrpeljivosti prema onima koji je izriču. Takve ličnosti su pre svega ohole jer su ubeđene da su nepogrešive. One su takođe štetne za šire javne interese jer sprečavaju slobodan protok ideja bez koga je teško zamisliv bilo kakav društveni napredak. Najzad, što je od svega možda najgore, pomenute osobe su opasne jer ne prezaju ni od najpodlijih sredstava da ućutkaju čak i dobronamerne kritičare. Uistinu sve one koji drugačije misle.

Ovo je jedno u nepreglednom nizu sjajnih skeniranja naše realnosti, iz pera doajena pisane reči gospodina Dušana Miklje, napisano u nedeljnom “Blicu”. Ne jednom su misli gospodina Miklje zaslužile da se nađu i kod mene na blogu, ali danas je, eto, prvi put. A zašto? Pa ovi o kojima je reč imaju problem i sa mnom, a i ja naravno s njima. Poznajem ih koliko i gospodin Dušan. Šta se i kako desilo da ih upoznamo?

Lepo, korisno i besplatno

2012-02-29T23:55:00.000+01:00

Smartfon telefoni su glavni pokretači rasta mobilnog broadbanda. Prema nekim podacima, smartfon korisnici troše otprilike od 100-500 MB mesečno u proseku. Međutim, najsvežije istraživanje kompanija Informa i Mobidia prezentirano na MWC u Barceloni, govori da smartfon korisnici troše mnogo više podataka nego što se smatra, ali najviše, čak 70% podataka, troše koristeći WiFi konekciju – duplo više nego preko mobilne mreže! Istraživanje pokazuje da 91% korisnika smartfona koristi WiFi za pristup Internetu, a WiFi im je primarni izbor za pristup Internetu.

Ako jeste tako, onda su mobilni operatori u problemu sa profitabilnošću mobilnog broadbanda. Ko nije čitao moj rad sa Telfora 2011 rado ću mu ga poslati. Možda su nekome male ćelije (piko/femto) nezanimljive, a pisao sam u februarskom “connectu” o njima, ali offload data saobraćaja u mobilnoj mreži je sigurno neizbežan. Ako žele da imaju koristi od broadbanda, mobilni operatori moraju naći načina da korisnike zadrže u svojoj mreži.

Zato su ovakva istraživanja i analize dragocene, da biste upoznali ponašanje, navike i običaje vaših korisnika. Može i neki DPI (deep packet inspection) softver, ali bez svakojake analize, nećete se ‘leba najesti, moji dragi operatori!

Usporio FTTH

2012-02-29T23:51:00.001+01:00

Na FTTH konferenciji koja je ovog meseca održana u Minhenu glavna tema je bila “Kako obezbediti finansije za FTTH”. FTTH se očigledno u Evropi razvija znatno sporije od očekivanog. U svetu trenutno ima skoro 75 miliona FTTH pretplatnika, od toga u Evropi svega 10,3 miliona, a u EU35 5,7 miliona. Broj domaćinstava povezanih optikom je u 2011. godini povećan za 41%, ali je broj pretplatnika porastao za 28%. Ono što uslovno može da zabrine je činjenica da je penetracija FTTH pretplatnika u odnosu na broj optički povezanih domova opala sa 20,3% u 2010-oj na 18,4% u 2011. godini. Korisnici se ne “lože” nešto mnogo na FTTH. Činjenica je da danas nema aplikacije i servisa koji zahteva baš postojanje optike do stana. Zaključak je da samo zajednička ulaganja u infrastrukturu i podela rizika, o čemu sam već više puta pisao ovde na bloga, omogućavaju operatorima neki prihvatljiv biznis model. Sve više njih se opredeljije za FTTB pistup umesto FTTH.

Među evropskim zemljama i dalje vodi Litvanija sa 28,3% tržišnog učešća FTTH, a sledi Norveška sa 14,7%. Po broju novih korisnika prednjači Rusija sa 4,5 miliona novih korisnika u 2011. godini, a slede je Francuska, Ukrajina, Italija, Portugal i Turska. Izneneđenje je možda podatak da Velika Britanija ima samo 7,750 FTTH/B pretplatnika. Vredi možda pomenuti da DSL tržište i dalje beleži rast, a podaci Broadband Foruma kažu da je u septembru 2011. bilo blizu 126 miliona DSL pretplatnika u svetu, a kablovskih BB pretplatnika oko 26 miliona.

Kormilari nacionalnog brod(bend)a

2012-02-08T22:07:00.002+01:00

Jeste Sloba javio u komentaru, ali ova vest zaslužuje svoju temu. Pored svega što je do sada uspešno razvila uzevši ga u svoje ruke, Vlada je rešila da u Srbiji razvije i internet. Na sajtu B92 pored prethodno parafraziranog naslova, uz vest je i slika “kite” optičkih vlakana. Suština je, za neupućene, u optici. Moje nedoumice iz prethodnog posta su razrešene - radnu grupu za definisanje projekta izgradnje nacionalne širokopojasne internet mreže, osim rukovodioca Mirka Cvetkovića, čine Dačić, Šutanovac, Predrag i Milan Marković i Joca Radunović. Jasno je odmah da će bezbednost biti jedan od najvažnijih faktora buduće nacionalne BB mreže. Izbor je logičan i meni potpuno razumljiv – Mirko na čelu iz poznatih razloga (predsednik će verujem takođe pomoći), Dačić će zastupati interese MUP-a, Šutanovac Vojske, Milan Marković lokalnih samouprava, Predrag Marković je tu po funkciji a projekat valja i odštampati, Joca kao poznavalac situacije. Ja bih možda stavio u tim i Duleta Petrovića, jer su poljoprivrednici (opet!) ostali bez zastupnika svojih interesa. Srbija je ipak kol’ko-tol’ko poljoprivredna zemlja, u nju da baciš i taj internet, sigurno će da nikne! Tak’a ti je to zemlja, ima gu za sve. Palma je nekako najviše širokopojasni i navijam da uvede i FTTH u Jagodinu, ali on bi sigurno rekao da se internet ne sipa u traktor, a u timu ipak treba da preovladava konstruktivna atmosfera.

Ono što je Sloba M. rekao – da će radna grupa angažovati i stručnjake, po meni je sigurno tačno, a to je u pomenutoj vesti nagovešteno komentarima direktora Ratela, koji je, po mom utisku, najveći promoter ideje nacionalne broadband mreže. Rekao je doduše da najrazvijeniju mrežu ima EPS, a ja recimo mislim da je Telekomova mreža ipak neprikosnovena, no Telekom ima mnogo jake igrače da bi ga ja branio u ovom slučaju. I još je direktor Ratela rekao da će nacionalana broadband mreža rešiti “problem zainteresovanosti građana Srbije za širokopojasne usluge”. Ako je mislio da će morati da koriste Internet tj. biti “primorani” da ga koriste – slažem se! Treba stvoriti uslove za to, a to može i sa i bez nacionalne broadband mreže. Ja sam i ranije govorio – kad im Internet bude trebao, koristiće ga!

Šta će od cele ove priče biti pre i posle najavljenih izbora – živi bili, pa videli!

Obnavljanje gradiva

2012-02-07T00:54:00.000+01:00

O uticaju broadbanda na privredni razvoj, član radne grupe za nacionalnu BB mrežu:

PREMA istraživanju OECD, porast ulaganja u oblast elektronskih komunikacija za osam odsto, uslovljava rast bruto društvenog proizvoda za jedan odsto, a istraživanje Svetske banke ukazuje da povećanje širokopojasnih priključaka za 10 odsto obezbeđuje rast bruto društvenog proizvoda od 1,38 odsto u zemljama u razvoju, odnosno 1,21 odsto u razvijenim zemljama - navodi Stefan Lazarević.

Jasna Matić, o svom ministarskom uticaju:

''Rezultate ovakve politike smo videli početkom decembra u Briselu kada je predstavljen izveštaj Evropske komisije u kome se Srbija nalazi na vrhu lestvce po pitanju rasta širokopojasnog interneta od oko 47 odsto, što znači da smo zaista daleko odmakli u odnosu ne samo na zemlje regiona, nego i u opšte'',

Prema preliminarnim podacima Narodne banke Srbije, rast BDP u Srbiji u 2011. godini bio je oko 1,9%, za početak.

Ako je verovati u srpski broadband, rast BDP-a je trebalo da nam bude oko 6,5%. Gde je greška? Neke lekcije jednostavno ostanu nenaučene. Neki zaključci ostanu plitki i površni. Sve ostalo je politika ili narodski rečeno, piše u novinama.

Brzi internet brzo za sve

2012-02-06T23:58:00.000+01:00

U “Novostima” pročitah vest da je Vlada Srbije formirala radnu grupu za izgradnju nacionalne širokopojasne mreže, na čijem čelu će biti predsednik Vlade, glavom i bradom. Zadatak radne grupe je da "definiše detaljan plan razvoja nacionalne širokopojasne mreže, ulogu državne telekomunikacione infrastrukture u funkcionisanju nacionalne širokopojasne mreže, regulatorne uslove koji će obezbediti održivost, kao i dalji razvoj nacionalne širokopojasne mreže".

- Osnovni zadatak savremenog društva je da se svakom građaninu obezbedi pristup širokopojasnoj mreži - objašnjava za „Novosti“ Stefan Lazarević, savetnik u srpskom ministarstvu finansija. - Ovakvim pristupom građanima će biti omogućeno da pored telefona, interneta i televizije, mogu da koriste i veliki broj savremenih servisa i usluga kao što su e-poslovanje, e-bankarstvo, e-trgovina, e-obrazovanje i e-zdravstvo. Sve zajedno će dovesti do znatnog povećanja efikasnosti poslovanja svakog pojedinca, ali i do značajnog stepena razvoja svih proizvodnih, industrijskih, bankarskih i trgovačkih oblika poslovanja.

Ovom izjavom se gospodin savetnik u ministarstvu finansija ozbiljno kandidovao za sledećeg ministra telekomunikacija ili bar "agendaša", ako na izborima pobedi njegova opcija. Treba da budemo srećni što državni činovnici imaju tako široka znanja i zavidnu ICT pismenost. Dobro je što se pokazuje da je telekomunikaciona struka tako lako osvojiva. Ako se pitate za koga je dobro – i treba da se pitate!

Nekako mi je ova vest delovala nekako «s neba pa u rebra», kad videh da mi je nešto na istu temu prethodnih dana i promaklo. Državna sekretarka za digitalnu agendu je još polovinom prošlog meseca obelodanila da se u Srbiji radi idejni projekat nacionalne širokopojasne mreže koja za primarni cilj, po njenim rečima, ima povećanje efikasnosti državne administracije. Jasna je objasnila da se mrežni kapaciteti koje poseduju državna preduzeća koriste u nivou od 10-ak procenata i da se višak može iskoristiti (gle!).

''Komunikacione potrebe su sve veće, kako građana, tako i institucija i zato je potrebno napraviti balans između onoga čime raspolažemo i šta nam je potrebno'', istakla je Matić.

Prema Matićevoj, to upravo i jeste ideja za stvaranje nacionalne mreže u kojoj bi, sa jedne strane, bili objedinjeni svi postojeći kapaciteti i potrebe, pre svega državnih institucija, a onda i komercijalni razlozi, sa druge strane.

''Naš cilj je da se napravi državna mreža za institucije koje imaju sve veće potrebe za komunikacijom. Istovremeno i građani, ali i privrednici sve više očekuju da sa administracijom komuniciraju preko interneta, predaju poreske prijave, zakazuju termine za vađenje ličnih dokumenata, dobijaju, ali i dele informacije'', istakla je Matić.

Zbog toga, kako je navela, bitno je da država ima dobru mrežu koja bi omogućila podizanje efikasnosti rada administracije.

''Analizom prikupljene dokumentacije će se takođe videti da li postoje i dodatni kapaciteti koji bi se mogli komercijalizovati za građane, ili ćemo taj deo prepustiti operatorima koji onda od toga treba da prave svoj biznis'', objasnila je Matić.

''Poenta je da ova mreža već postoji, a ovaj projekat će povećati efikasnost njenog korišćenja, što će biti dobro i za privatne operatore i za državu i građane, jer će nešto što je već dato moći da bude efikasno korišćeno, a ne da se investira u projekte koji propadaju'', naglasila je Matić.

''Ne treba izgubiti iz vida da Srbija ima dobru primarnu mrežu, tzv. optičke koridore između gradova, ali ne postoji sekundarna mreža, za pristup koja ide po gradovima, direktno do korisnika, pa bi ovo bio dodatni podsticaj za dalji razvoj elektronskih komunikacija u zemlji'', zaključila je državna sekretarka Matić.

Da li nam treba nacionalna širokopojasna mreža da bi povećali efikasnost državne administracije? Ako bi rekli da je to potreban uslov, svekako nije i dovoljan! Objavljeno je da je Vlada Srbije od skoro svojih 600 sednica preko 400 održala telefonskim putem. Da li je to mobilna telefonija povećala efikasnost Vlade?

Nacionalna širokopojasna mreža u predloženom formatu neće biti nacionalna, već je ispravnije zvati je „širokopojasna mreža državnih organa i institucija“. Da bi ona bila efikasna, treba mnogo, mnogo više od uspostavljanja linkova i sistema veza između čvorišta mreže. Suština te efikasnosti je baratanje dokumentima u elektronskom obliku, a to je zaista široka tema.

Nacionalna mreža bez pristupa do samih korisnika tj. građana Srbije nije nacionalna! Ona mora biti fokusirana na naciju, na sve građane. Treba je graditi zbog njih, ako je treba graditi. I to nema nikakve veze sa mrežom za državne institucije. Da bi se upustilo u ovakav projekat, neophodne su velike pare koje država Srbija, objektivno govoreći, u ovom trenutku nema. Omogućiti zainteresovanim provajderima da učestvuju je drugo pitanje, ali ga vredi razmotriti. Kapaciteti nisu sporni i nije veliko otkriće da ih ima. Proveriti da li ih ima „dovoljno“ ili preko toga je besmisleno, jer se mnogo toga može preneti čak i preko samo jednog para optičkih vlakana. Ako je Nuba gradila silne kapacitete u državnom putnom pojasu, a da se niko od nadležnih nije setio da deo kapaciteta „odvoji“ za opštenarodne potrebe - šta onda reći o viziji i smislu?

Da li treba uspostaviti „širokopojasnu mrežu državnih organa i institucija“? (Isto kao i nezavisno i efikasno sudstvo). Mislim da je potrebno i da bi to umnogome doprinelo smanjenju ICT troškova na svim nivoima vlasti. Ali ne treba to zvati nacionalnom mrežom. To takođe nije jednostavan posao i osim transportne mreže, zahteva i uspostavljanje određene infrastrukture (data centar, aplikacije, servisi, održavanje). Da li postoji kapacitet i rešenost u vlasti za tako nešto? Sumnjam. Uostalom, da li je neko izložio precizniju viziju te mreže, šta se sve hoće i na koji način? Valjda će idejni projekat da odgovori na ovo moje pitanje.

Da ne ispadne da ja ovde nešto „filozofiram“– dobra volja da se pomogne i sve ostalo postoji. Ovo je posao za struku, u korist države. Nacionalna širokopojasna mreža i jeste izazovna tema, zrela za neko ozbiljnije razmatranje, za ozbiljan koncept i preanalizu. Mislim da se za sada u Srbiji taj pojam bez potrebe kompromituje. Ali da sačekamo idejni projekat koji će uraditi predsednik Vlade i njegova ekipa. Baš bih voleo da znam ko je u toj ekipi, pa ako neko od čitalaca zna nešto, neka podeli sa nama. S obzirom da se radi o izgradnji i o infrastrukturi, da li je možda i Mrka član ekipe?

Za kraj, evo teme za razmišljanje: da li je nacionalna širokopojasna mreža postala toliko važna kad je, povrh silnih ekonomskih problema u zemlji, predsednik Vlade odlučio da uzme kormilo radne grupe u svoje ruke. Čak ni za smederevsku železaru nije bio šef radne grupe. Da li je na pomolu neka revolucionarna odluka o formiranju novog državnog operatora ili o rekonstrukciji postojećeg? Ili je možda to dobra tema u izbornoj kampanji? Nekada su se nudila radna mesta, a sada je brzi internet za sve moguća dobitna kombinacija? Država je baš rešila da „zagrize“ u telekomunikacije. Neki verovatno misle da je to prava stvar. Neke teme jesu pitanje države, a neke su ipak pitanje struke. Nisu savremene telekomunikacije šaka pirinča, luk i voda, kikiriki... Verujte, zaista nisu!

Srpski i naš

2012-01-30T00:18:00.000+01:00

Telekom Srbija otkupio OTE-ovih 20% vlasništva u Telekomu Srbija. OTE je ostao bez zlatne koke, u to sam siguran, jer koji je manjinski vlasnik godinama unazad redovno uzimao zamašne dividende? Sada je, prema objavljenom, država vlasnik 80% vlasništva, a sam Telekom ima 20% vlasništva. Sad će valjda Telekom državi izigravati OTE, ali sve ostaje u kući. Domaće dnevne novine su kao po modlici objavile gotovo iste naslove tipa “Telekom 100% naš - Telekom 100% srpski - Telekom ponovo naš - Telekom ponovo srpski”. Kao da je poenta da nešto bude naše, a nebitno šta ćemo i kako s tim raditi! Deja vu. Neki su objavili da je Telekom 100% državni, neki da je Telekom 80% državni, a 20% svoj. Da li je svima jasno kako jeste, a šta i ako nije? Novine su se uzdržale bilo kakvih komentara i analiza i samo su, kao što ću i ja ovde, konstatovale događaj kome je, ličnim prisustvom predsednika i premijera Srbije, dat najviši državni značaj. Konzorcijum od 19 banaka dao je kredit Telekomu od 470 miliona €, od čega će 150 miliona biti namenjeno refinansiranju dosadašnjih kreditnih obaveza. OTE je dobio 380 miliona €. Telekom uskoro izlazi na berzu, koja će sigurno dati, ako ne pravi ono sigurno tržišni odgovor na vrednost kupovine.

Ovaj događaj mora biti notiran na ovom blogu koji se deklariše kao telekomunikacioni. To i ništa više. S razlogom.

Skype-om preko granica

2012-01-29T22:58:00.001+01:00

Neoboriva je istina da je Internet je promenio svet i promenio tržište telekomunikacionih usluga. Otvorenost Internet uticala je na smanjenje cena mnogih usluga. Jedna od “najpogođenijih” je međunarodni telefonski saobraćaj, koji konstantno opada i pored smanjenja cena telefoniranja! Razlog tome je, pogađate – Skype!

Nedavno istraživanje kompanije TeleGeography pokazuje da rast međunarodnog telefonskog saobraćaja u prošloj godini globalno iznosi 4% (ukupno 438 mlrd minuta). Rast međunarodnog (border cross) saobraćaja Skype-to-Skype u prošloj godini globalno iznosi 48% (ukupno 145 mlrd minuta). Primetite da je ipak međunarodni saobraćaj koji “nose” telefonske kompanije po količini tri puta veći od Skype saobraćaja. Ali, važni su trendovi koji su, bez obzira na količine saobraćaja, potpuno suprotni. Iz grafika dole može se uočiti da se trend povećanja količine međunarodnih razgovora godinama održava na praktično konstantnom nivou (CAGR prosečno oko 13%), što je veoma interesantan podatak o potrebi globalne komunikacije.

Ako snižavate cene, onda kompenzaciju morate tražiti u povećanju obima usluge. Telco operatori su prinuđeni da snižavaju cene međunarodnih poziva da bi nekako odoleli Skype-u. Ipak pogubno po njih može biti dalje vremensko tarifiranje razgovora. U eri Interneta, to deluje pomalo arhaično. Danas pored Microsoftovog Skype-a, imate i Apple-ov FaceTime i druge voice aplikacije. Korisnici će imati sve više mogućnosti za obavljanje međunarodnih razgovora zaobilaženjem telefonskih centrala. Primetili ste sigurno da Skype sada, osim računara, tableta i svih mogućih smartfonova, imaju i tzv. Smart televizori. Osim besplatnih razgovora, prednost Skype-a je i mogućnost vizuelnog doživljaja sagovornika. Međunarodni pozivi, kao biznis telekom-operatora, postaju zanemarljivi. Manjak prihoda treba kompenzovati na drugoj strani, a to postaje sve teže. Ovo je još jedan segment koji pokazuje neophodnost transformacije telekom-operatora.

O potrebama za femto ćelijama

2012-01-29T22:34:00.000+01:00

Infonetics research je krajem prošle godine napravio istraživanje tržišta femto ćelija i zaključio da će se ono tokom ove godine udvostručiti. Oko 12% kapaciteta mreže mobilnih operatora činiće male ćelije (mikro, piko, femto). Male ćelije se uglavnom koriste za poboljšanje indoor pokrivanja (unutar zgrada) i optimizaciju prenosa podataka. Pretpostavlja se da će imati veoma važnu ulogu u daljem širenju 3G i 4G mreža.

Male ćelije ne mogu rešiti baš sve probleme mobilnih operatora, a glavna bojazan njihove primene je moguća interferencija sa makro baznim stanicama i upravljanje različitim mrežama koje se koriste kod primene malih ćelija (mobilnom i fiksnom mrežom). Ipak, sve veći broj operatora najavljuje korišćenje femto ćelija, naročito pogodnih za šoping-molove, aerodrome, javne objekte, hotele.

Danas se većina mobilnog saobraćaja odvija preko makro ćelija (oko 90%). Ostatak se offloaduje preko WiFi hotspotova i malih ćelija. Istraživanje Infoneticsa pokazuje da se offload utrostučiti (na 30%) do 2013. godine, kada će oko 90% baznih stanica biti IP/Ethernet povezano na mrežu. U svakom slučaju, male ćelije će sigurno biti dominantno primenjene kod LTE mreža. Ovo je bila i glavna poenta mog teksta u poslednjem broju Connect-a (2/2012). Znači - niko ne veli da mora i treba, ali - trebaće! Niti iko želi da ima zagušenje u mreži (zbog toga offload!), niti iko može (i treba) da pokrije svaki kutak gde borave korisnici (zbog toga femto/WiFi!)!

Da imam - ko što nemam

2012-01-29T22:11:00.000+01:00

Krajem 2011. godine Nemačka je imala oko milion domaćinstava koje imaju FTTH priključak tj. mogućnost da budu FTTH pretplatnici. U isto vreme broj FTTH/B pretplatnika iznosio je 166.000 ili 0,4% svih nemačkih domaćinstava. U gradovima ili reonima gde postoji FTTH/B mreža, samo jedno od 6 domaćinstava (17%) se odlučuje da postane FTTH/B pretplatnik. Razlozi mogu biti različiti: nedovoljna informisanost korisnika o prednostima FTTH veze, postojeće ugovorne obaveze na ili do 24 meseci, dovoljnost postojeće broadband veze, zadovoljstvo postojećom cenom za ono što se ima itd. Uostalom, ima li danas servisa za koji je baš neophodna optika do kuće? Pisao sam na tu temu i ranije.

Verizon se u SAD odlučio da više forsira mobilni broadband i LTE, a malo zapostavi svoj FiOS projekat optike do kuće. To znači da su priliku za bolju zaradu videli u mobilnom broadbandu. Naravno, sve ovo ne znači da manji operatori recimo ne mogu naći računicu za dobru zaradu uz niže troškove u FTTH/B projektima. Svako pravi svoju strategiju, neko bi da brže povrati uloženo, drugi ima vremena da sačeka, razlikuju se i mali i veliki operatori...

Gde se generalno greši u razmišljanju kada su tehnologije pristupa u pitanju? Korisnici žele i traže veće brzine protoka odnosno pristupa, ali ne žele uvek i obavezno da za to plate više nego što već plaćaju! Kad im ja ponudim više i bolje, platiće oni više i uzeće bolje! Neće! Osim ako nemaju izbora.

Uzmi sve što ti broadband pruža

2012-01-18T00:08:00.000+01:00

Studija koju su, tokom nekih 24 sata na uzorku od 1,1 miliona pretplatnika evropskih mobilnih operatora, uradili istraživači kuće Arieso pokazala je da 1% pretplatnika troši 50% downlink data saobraćaja, a 10% korisnika troši 90% saobraćaja. Slična studija 2010 . godine pokazala je da 3% pretplatnika troši 40% saobraćaja, dok 2011. godine 3% pretplatnika troši 70% saobraćaja, čime se dokazuje da jaki korisnici troše sve više i više. Reklo bi se da to prelazi u svojevrsnu alavost na podatke ;). Takođe se može zaključiti da porastu saobraćaja ne doprinose toliko novi korisnici, već "starosedeoci", oni koji su otkrili sve blagodeti Interneta.

Među “najjačih” 1% mobilnih korisnika, njih 64% koriste laptop, 35% smartfon, a 3% tablet računare. Studija pokazuje da su konzumenti vrlo statični, podatke troše uglavnom sa jednog mesta ili sa par jasno određenih lokacija (posao, kafić i sl.). Ova činjenica je pogodna za operatore jer mogu lako i jednostavno da offload-uju ovaj saobraćaj (koji prave jaki korisnici). U ovom slučaju mali problem je praktično dupliranje kapaciteta mreže zbog malog broja “zahtevnih” korisnika. Ali takav je život.

Drugi pristup bi bio ograničavanje pristupa korisniku, smanjenje brzine pristupa ili skuplje tarifiranje posle potrošene (prekoračene) izvesne količine podataka. No, represivne mere nikad ne daju dobar rezultat na duži rok. Znači mora se ozbiljno razmisliti o uvođenju malih ćelija (mikro, piko, femto) u mreže mobilnih operatora. Kod mobilnog broadbanda, pokrivenost kao kategorija ne znači mnogo i nije cilj sam po sebi.

Pomenuti podaci o konzumiranju podataka su dobar pokazatelj prirode data saobraćaja, koji je često "plahovit, nagao i nasrtljiv". Usled toga, data saobraćaj i ponašanje broadband korisnika se jednostavno mora pratiti, a samim tim i regulisati dinamika potrebnog bandwith-a. I tako do daljnjeg.

Milka

2012-01-17T23:47:00.000+01:00

Deutsche Telecom (DT) je sklopio sporazum sa Telefonicom O2 da za potrebe Telefonicine UMTS/LTE mreže u Nemačkoj optikom poveže njihovih 2000 tačaka koncentracije (POP) u narednih nekoliko godina! Jednostavnije rečeno, Telefonica će koristiti mrežu DT-a, neće morati da gradi sopstvenu i moći će da se potpuno posveti uslugama za svoje korisnike. Korist će imati i država Nemačka, jer će ovaj “dil” itekako doprineti bržem razvoju bundes broadbanda. Suvišno je ovde pominjati efekat konkurencije i povećane ponude za korisnike. Ima li sumnje da će DT zaraditi od iznajmljivanja linija? Uostalom, to je siguran dugoročni godišnji prihod. Eto, tako razmišljaju oni koji gledaju malo šire. Ako niste razumeli, ono u naslovu je njihova komšijska krava.

Ugrožavaju lidera

2012-01-17T23:13:00.000+01:00

Telenor je uhvatio korak na dobrom putu:

"Na kraju trećeg tromesečja 2011. godine zabeležen je dvocifreni rast prihoda i imaćemo dvocifreni rast na nivou cele ove godine. To znači da se po ukupnim prihodima približavamo Mobilnoj telefoniji Srbije", kazao je prvi čovek norveškog Telenora u Srbiji.

Postoje dva načina da povećate prihod: povećanje broja korisnika i povećanje prosečnog prihoda po korisniku (ARPU). Telenor je očigledno uspeo da na oba polja napravi pomak iako je na zasićenom mobilnom tržištu, kakvo je srpsko, veoma teško zadobiti nove korisnike. To je rezultat fokusiranosti Telenora na svoj core biznis, to se delimično vidi i po njihovom odnosu prema fiksnoj licenci koju imaju. Nema srljanja i nema rasipanja para i energije. Zna se kako se radi posao u telekomunikacijama, nije to izmislio Telenor, nisu ni drugi.
Ne sumnjam da je gospodin Jonsen odgovoran menadžer i da ovo što je rekao ima težinu. Možda će, a trebalo bi, da za ostale konkurente ovo bude izazov. Možda i opomena. Zvono. O čemu se radi?

Novi Sad i optičko sutra

2012-01-17T23:05:00.001+01:00

Grad Novi Sad je odlučio da potraži partnera spremnog da uloži oko 50 miliona € (opa!!) u izgradnju FTTB/H mreže za oko 147.000 novosadskih domaćinstava. Grad bi bio tj. postao vlasnik mreže, a tokom 25-godišnjeg partnerstva, investitoru koji će biti izabran na tenderu bio bi garantovan „ubrzan“ povraćaj investicije, a nakon toga podela prihoda. Ponuda na prvi pogled zvuči primamljivo, a Grad o svojim interesima svakako razmišlja odlično. Ukoliko se ova ideja uspešno realizuje, građani Novog Sada imaće nemerljive koristi i pogodnosti.

Procenjujem da potencijalni investitor treba da bude neki servis-provajder. Taj će po izgradnji FTTB/H mreže morati oko korisnika da se rve i sa trenutnim ponuđačima usluga (Telekom, kablovski operatori), koji imaju svoju infrastrukturu. Diferencijacija je pristup optikom, ali usluge moraju biti ponuđene sa primamljivom cenom da bi se nečemu mogli i nadati. Bez obzira na međunarodni karakter najavljenog tendera, tipujem na zainteresovanost već postojećih igrača na srpskom tržištu, pre svih Telenora i SBB-a, možda čak i Orion. Ili neka „koalicija“. Možda neko ko već ima neki telekomunikacioni biznis u Vojvodini? Telekom bi, ulaskom u partnerstvo, bio prinuđen da „duplira“ svoje mrežne kapacitete i, lično procenjujem, od celog aranžmana bi veće „štete“ imala konkurencija nego što bi se dugoročno ovajdio Telekom. Sa druge strane, treba biti realan, jer ukoliko Grad uđe u aranžman sa nekim investitorom, za sve ostale provajdere proširenja postojeće mreže će verovatno postati praktično nemoguća (dozvole za kopanje, saglasnosti razne vrste).

Ovo je već eksploatisana ideja po mnogim evropskim gradovima. Kad su alternativni provajderi u pitanju, ovo je dobra šansa da neko ozbiljno utrči na jedno solidno metro tržište. I pored svega, dobro treba pripremiti projekat i razmotriti i analizirati sve okolnosti, sve uslove i biznis u svetlu najavljenog ortakluka u podeli prihoda.

Nova je nova

2011-12-30T23:27:00.000+01:00

U godini na izmaku, uspeo sam da na blogu, po broju postova, nadmašim prethodnu godinu. To je dobar običaj, svake godine pomalo napredovati u nečemu. Neka svima nama Nova godina bude nova šansa da budemo bolji i uspešniji u nečemu! Uprkos svim teškoćama na koje nailazimo u svojim životima, mnogo toga zavisi i od nas samih. Srećno!

Promena korektora

2011-12-30T23:20:00.000+01:00

Telekom Srbija je ove godine prošao put od nesuđene privatizacije do potpunog podržavljenja. Najpre je Vlada želela da proda 51% svog vlasništva, odbila ponudu Telekoma Austrija od 950 miliona €, a nakon 6 meseci je odlučila da od grčkog OTE za 380 miliona € otkupi njegovih 20% vlasništva i ponovo, makar i na kratko, postane 100%-tni vlasnik Telekoma. Nije ovo prva stvar i prva Vlada kod koje se po određenim strateškim pitanjima menjaju stavovi i pravci delovanja za 180 stepeni. Novac za ovu transakciju, Telekom će obezbediti iz kredita. Reče premijer onomad građanima da ne brinu, država se neće dodatno zadužiti ni centa. Telekom nije država, to je bar jasno i država ne brine što će se on, kao državna kompanija, dodatno zadužiti!? Grci imaju pravo na dividendu iz 2011. godine i tu će, prema projektovanoj dobiti, zaraditi još oko 17 miliona €.

Za OTE je Telekom zaista bio "zlatna koka". Kad se sve sabere, Grci su odlično odigrali ovu 14-togodišnju utakmicu. Telekom bi uskoro trebalo da postane otvoreno akcionarsko društvo, sa manjinskim akcijama građana (15%) i zaposlenih (6,5%). Državi će za gazdovanje ostati oko 78% akcija, a berza će nadalje određivati vrednost kompanije. Vreme će pokazati efekat i rezultat ovakve strategije. Lično smatram, poznavajući malo prilike i kretanja na domaćem i inostranom tržištu telekomunikacija, da Vlada nije odigrala pravi potez u pravo vreme, ali i dalje utopistički i idealistički verujem da se ponešto može i popraviti. Tema je dugačka, itd itd.... Biće prilika.

Korišćenje (tuđih) resursa

2011-12-27T20:44:00.000+01:00

Opet ću malo da reklamiram Connect, ali sada zbog nečega što sam tamo pročitao i što je izrekao gospodin Parun iz VIP Mobile-a, koga sam često spominjao ovde na blogu. Podsećam na moj tekst od pre par meseci ovde, na moj rad sa Telfora 2011 i čak i na moj tekst iz ovog istog Connecta. Tamo sam pisao o zajedničkom korišćenju mreža, o mogućnostima za LTE u višku spektra na 1800 MHz, itd. Mogu samo da kažem da je meni neizmerno drago da se moja pisanija prate ovde u Srbiji i da to prate i relevantni ljudi iz struke. Ne kažem da me oni citiraju, ali drago mi je da se potvrđuje da moja razmišljanja i moje analize itekako imaju smisla. Nažalost, mnogi trenutno važni ne misle tako, ali takav je život. U toj i takvoj igri svi gubimo. Kad sam ja u pitanju to je isključivo materijalni gubitak, ali nije sve u lovi , ima nešto i u karakteru. Nezgodno je samo što je vreme nepovratna i prolazna kategorija.

Ali razlog ovog teksta je sledeći citat gospodina Paruna (sve boldovano ja):

"Kao član Telekom Austrija Grupe, teško bismo našim vlasnicima i akcionarima mogli da objasnimo zbog čega je potrebno da, nakon investicijje od više desetina miliona evra u modernu HSPA+ tehnologiju samo u poslednje dve godine, nastavimo sa ulaganjem u sledeću, još napredniju tehnologiju na višim frekvencijskim opsezima. Naravno da pritom imamo u vidu da postojeća Vipova 3G mreža radi odlično i da je faktor njene iskorišćenosti relativno nizak, iako su korisnici odlično prihvatili naše MBB pakete i usluga se dobro prodaje."

"Problem" je, dakle, što (u ovom slučaju privatnom) vlasniku morate da objasnite i objašnjavate neke stvari koje se tiču (njegovog) novca koji trošite. Morate da imate odgovornost! "Problem" je što neku investiciju morate nekako i vratiti, a naravno i zaraditi. Efekat i efektivnost! Dobro je imati svest da vam je faktor iskorišćenja mreže nizak i da prostora za napredak ima itekako i u nečem postojećem, inače bi vas mogli pitati što ste gradili toliko. Morate da budete efikasni!

Nekako sam se umnogome pronašao u ovome što je u citatu. Moja su razmišljanja onomad bila korektna, nikad nisam ni posumnjao, ali u pogrešno vreme i u za to nezainteresovanom okruženju. Ovo su (tj. traju) vremena za ljude koji "znaju" kako se troše tuđe pare, ja bih tu samo (dokazano) smetao. Neko će iz ovih komentara mnogo toga skapirati i naučiti, a to nam i jeste cilj. Da verujemo dolaze bolja vremena, jer može se kako se hoće, ali ne može dokle se hoće! Resursi i energija su potrošna roba, a vlast je prolazna. Kao i život, na koji i drugi imaju pravo. I naša deca. Ako sam preter'o u patetici, izvinjavam se, ovo je bilo za one kojima je ostalo nešto savesti. Znam da ih ima!

Da se vratimo na LTE, ali samo ću reći da će planiranje LTE mreže tek biti majstorstvo! Optička mreža nije ni blizu kao radio mreža (baš sam pametan ;), jel'?) ! Za sada samo neka to ostane ovde zapisano. Više je razloga za to, ali možda ima neko ko misli drugačije.