Kao mlađi sam imao izraženu sposobnost da vizuelizujem. Stalno sam maštao, naročito pre nego što bih zaspao, ali i ujutru nakon buđenja, u toku dosadnih predavanja kada mi misli odlutaju, u prevozu i ko zna kada sve još. Mogao sam veoma živo da prikazujem slike na svom mentalnom ekranu, toliko živo da sam nekada teško razlikovao vizuelizovani događaj od stvarnog. Međutim, tokom godina to se promenilo. Sve mi je teže da stvaram mentalne slike, pogotovo one koje se nisu dogodile, nego sam treba da ih kreiram. Često mi je sve crno pred “očima”, a stalno me ometaju misli o tekućim stvarnim događajima. Ipak, kada je neka želja jaka i kada je neki cilj stvarno čvrsto zacrtan, uspevam da održim pažnju na toj svojoj mentalnoj kreaciji zvanoj mentalni film. Stoga sam shvatio da je neophodno da pojačam želju, ali isto tako i da sebi omogućim da prvobitno stvarno vidim slike svog ostvarenog cilja.

U današnje vreme na raspolaganju su nam razne tehničke mogućnosti da nam olakšaju dolaženje do informacija ili da nam pojednostave život. Zato ne treba bežati od njih plašeći se novih stvari, nego treba težiti ka tome da što više savladamo njihovo korišćenje i pomognemo sebi. A za poboljšanje vizuelizacije veoma lepo mogu da se iskoriste video klipovi koje svako može jednostavno da napravi po želji. U takav video klip treba staviti sve sadržaje koji nas asociraju na ostvarenje cilja, fotografije, kraće video zapise, muziku. Neka se slike smenjuju, a vi dok ih gledate, zamišljajte svoj cilj, osetite kako je već ostvaren, budite srećni i zadovoljni. Ovakva vrsta pomoći pri vizuelizaciji je slična kao album želja, ali ima više mogućnosti da vernije predstavi cilj. Pokretne slike, kratki video segmenti, prateća muzika značajnije utiču na naš um da stvori snažan osećaj ostvarenog cilja.

Evo, daću Vam primer. Pošto su moji ciljevi prilično specifični, odabrao sam jedan cilj koji bi mogao da se primeni na većinu ljudi. Želim da sa suprugom odem na jedan produženi vikend u Pariz. Ali scenario tog događaja nije tako običan: letimo biznis klasom, odsedamo u najboljem hotelu u Parizu (George V), ručamo u luksuznom restoranu sa pogledom na grad. Tokom ručka saopštavam ženi da sam zaradio velike pare i da zato imamo mogućnosti za ovakav luksuzan provod. Pošto sam ja bio u Parizu nekoliko puta, nakon ručka, pokazujem glavna obeležja grada. Šetnja ide sledećom trasom: Ajfelova kula, Trijumfalna kapija, Jelisejska polja, Konkord, Luvr, Notr Dam i na kraju večera i piće na St. Mišelu. Uveče uživamo u luksuzu hotela. Subota je rezervisana za šoping u brendiranim prodavnicama gde kupujemo sve što ranije nismo mogli. Uveče večeramo na luksuznom brodu koji plovi Senom. U nedelju možemo da obiđemo i druge delove grada koje nismo do tada stigli da vidimo, jedemo gde stignemo, kupimo šta god nam se svidi. U ponedeljak se lagano spremamo za povratak uvereni da smo proveli najlepših nekoliko dana u životu i da ćemo se sigurno vratiti ponovo.

Da bih sve navedeno bolje vizuelizovao, na brzinu sam napravio jedan video u koji sam ubacio fotografije koje sam našao na internetu. Tu su fotografije Pariza i hotela, a ubacio sam i slike novca koji mi je potreban, čisto da se podsetim. U pozadini ide muzika koja me uvek motiviše da postignem više nego što mislim da mogu. Video klip sam napravio za nepunih pola sata, ali svaki naredni ću da napravim duplo brže jer sad znam tačno kako se to radi. Ako mislite da je komplikovano, mnogo grešite. Uzmete neki softver za montažu filmova (ja sam koristio Windows Movie Maker), ubacite sve fotografije koje želite na snimku, kliknete na opciju da automatski pomera slike (pan and zoom) i da postavi prelaze između slika, ubacite muziku i to je to. Veoma jednostavno!

Uživajte sada u mom filmu, ali ipak prava stvar je da napravite svoj film. Ako je vaš cilj ovako opšteg karaktera kao što je put u Pariz, možete da ga podelite i sa ostalima ovde na tajna.rs.

www.youtube.com/watch?v=Vb1d14tyUco

Ako imate konkretnih pitanja kako da napravite video klip, vrlo rado ću vam pomoći.

Većina nas kritikuje druge imajući najbolju nameru. Ne pričam o tome kada kritikujemo političare ili sportiste, nego o kritici koju upućujemo sebi bliskim ljudima, supružniku, deci, kolegama… Kada to radimo, najčešće mislimo da smo uputili konstruktivnu, dobronamernu kritiku, ali nisam siguran da je baš uvek tako. Često je naša “dobronamerna” kritika usmerena ka ličnosti, a ne ka delu koje je neka osoba nedovoljno dobro uradila. Kritikujući samu osobu, govoreći joj kako je glupa i nesposobna, možemo da postignemo trajne negativne posledice u njenom ponašanju. Ako se ta kritika dovoljno često ponavlja, podsvest kritikovane osobe će prihvatiti to kao činjenicu i počeće da se ponaša u skladu sa tim, postaće glupa i nesposobna.

Na primer, posmatram roditelje i babe i dede u parku, kako svojoj deci govore loše stvari bez ikakvog očiglednog razloga. Dete se saplete, oni mu odmah kažu da je šeprtlja. Dete čučne u blato, oni odmah kažu da se prlja kao svinja. Dete uzme tuđu igračku, roditelji mu odmah kažu da nije dobar. Dete počne da plače, oni mu kažu da je ružan kad plače i da ga niko neće voleti zbog toga. Zapazite da ne kritikuju to što je dete uradilo, već njega kao ličnost. Šta mislite, kako će to dete da misli o sebi nakon nekoliko godina ovakvog učenja? Misliće da je ružna, prljava svinja koju niko ne voli jer je smotana i nije dobra. Još ako znamo da deca nemaju sposobnost (ili manu) da kritički analiziraju sve što im se kaže i da im se sve izgovoreno direktno urezuje u podsvest, takve loše kritike imaju još veću težinu. Zar to nije strašno?

Nisu samo deca na meti ovakvih loših kritika. Supružnici su u stanju da tokom svađe izgovore mnogo toga lošeg i nepromišljenog jedno drugom. Uopšte svađa predstavlja način da ponizite, omalovažite protivnika i tada ne birate verbalna sredstva. Kritika protivnikove ličnosti je najefikasniji metod da nekoga ostavite sa gorkim ukusom u ustima time što diskreditujete sve ono što ta osoba predstavlja. Takođe, mnogi šefovi ne biraju reči da se kritički osvrnu na rad svojih podređenih, a taj osvrt često nije usmeren na delo, već na ličnost radnika.

Jedan od možda najgorih vidova kritike je samokritika. Teško da iko drugi može da vas uvredi i ponizi koliko možete sami sebe. Setite se šta ste sve u stanju da kažete sebi kada ste ljuti i besni. E pa, kada uhvatite sebe u takvoj situaciji, PRESTANITE TO DA RADITE odmah! Smirite se, budite staloženi i racionalni. Ako vam nešto nije pošlo za rukom da uradite, to nije zbog toga što ste “ovakvi ili onakvi”. Sigurno postoji drugi razlog, a ako pokušate ponovo, uspećete.

Bez obzira što mi možda mislimo da smo nekome uputili konstruktivnu kritiku, ako se kritikovana osoba oseća loše nakon toga, onda nismo ispunili nameru. Konstruktivna kritika je usmerena ka tome da uputimo nekoga da sledeći put uradi bolje, da pokuša na drugi način, a ne da mu stavimo do znanja kako je glup, spor ili nesposoban.

Zato bih hteo da svima skrenem pažnju da razmisle kakve kritike upućuju sebi i drugima. Najbolje je da sebe potpuno oslobodite potrebe da kritikujete. Ne pravite se pametni. Pustite nekog drugog da uradi posao drugačije nego što biste ga vi uradili. Sagledajte celu sliku. Možda je neko uradio posao drugačije jer je imao razloge za to. Stavite se u njegovu poziciju, gledajte situaciju njegovim očima. Sigurno ćete uočiti mnoge druge aspekte situacije i videćete da ne treba da kritikujete.

Ako ste u poziciji roditelja neodraslog deteta ili pretpostavljenog na poslu, onda je vaša prirodna uloga da usmeravate nekoga. To ćete mnogo bolje postići davanjem predloga, saveta, pozitivnih stavova, a ne kritikama, ispiranjem mozga ili vređanjem. Još jednom da ponovim da će stalno kritikovanje da postigne veoma loše posledice po ličnost osobe. Ona postaje nesigurna u sebe, nespremna da ispuni svoje potencijale jer smatra da nije dovoljno dobra. A nije dovoljno dobra samo zato što joj je neki glupak to rekao! Ako u analizu budućeg života uključimo i zakon privlačenja, onda zamislite šta će često kritikovana osoba da privlači u svoj život.

Sada ponovo čitam tekst i vidim da sam bio potpuno negativan. Pisao sam o lošim stvarima, a ne volim to da radim. Međutim, nisam našao drugačiji način da pišem o negativnoj pojavi koju primećujem u društvu, a naravno, i kod sebe ponekad. Zato, na kraju, nasmejte se, budite pozitivni i veseli, uputite danas pohvalu nekome, učinite da se oseća dobro i vredno. Uputite pohvalu i sebi, kažite kako volite sebe i kako volite ovaj savršeni život koji vam uvek donese ono što vam treba. Budite srećni!

Stepen pojedinačne uspešnosti = (Urođene sposobnosti + Stečene sposobnosti) x Stav

Urođene sposobnosti su sve ono sa čime se rađamo. Tu spada koeficijent inteligencije, temperament, neke karakteristike ličnosti. Na njih tek neznatno možemo da utičemo. Velika je šteta što mnogi smatraju da uspeh isključivo zavisi od urođenih sposobnosti, pa se predaju još u startu govoreći kako nisu predodređeni za uspeh.

Stečene sposobnosti su sve ono što tokom života steknemo u obliku formalnog i neformalnog obrazovanja, čitanja, saznavanja, komunikacije sa porodicom, vršnjacima… Na ovaj faktor možete da utičete, ali to je spor i naporan proces, a njegovim poboljšanjem nećete neminovno postići uspeh. Na primer, neko može da provede godine i godine na školovanju, a da završi kao osrednji doktor koji je pored toga i u dugovima.

Iz jednačine se vidi da Stav ubedljivo najviše utiče na uspeh. Ako rangiramo sve karakteristike od 1 do 10, videćemo da će osoba koja je rođena sa veoma malim sposobnostima i nije stekla nikakvo obrazovanje, ali ima izuzetno pozitivan stav o životu (npr. (1 + 1) * 10 = 20) imati sličan uspeh kao i supertalentovana osoba sa vrhunskim obrazovanjem, ali izrazito negativnim stavom (npr. (10 + 10) * 1 = 20). Ipak, ako uzmemo prosečno talentovanu osobu sa prosečnim obrazovanjem (npr. da je zbir tih osobina 10), onda vidimo da njen uspeh može da varira od 10 do čak 100, a sve to zavisi od stava koji takva osoba ima prema životu.

Zato je veoma bitno da imamo pozitivan stav o sebi i svojoj ulozi na ovom svetu. Najbolja stvar je što pozitivan mentalni stav može da se poboljša u samo jednom momentu i to neograničeno. Stav se nalazi pod direktnom kontrolom naše volje. Zato samo treba da odlučimo da budemo pozitivni i to treba da sprovedemo u delo. Potrebno je da svesno promenimo svoja razmišljanja, da se nateramo da razmišljamo optimistično. Stav je način na koji pristupamo životu. Svakom problemu (bolje reći izazovu) možemo pristupiti tako što ćemo da gledamo njegove negativne strane i da ih povećavamo i dajemo na značaju, a možemo da zauzmemo optimističan stav i da odmah počnemo da tražimo kreativno rešenje.

E sad… Šta utiče na to kakav imamo stav prema životu? To su očekivanja! Stav je uslovljen očekivanjima. Sve što očekujemo od sebe i svog života je veoma moćno i u ogromnoj meri utiče na naš stav, a samim tim i na uspeh u životu. Pozitivna očekivanja su karakteristika superiornih ličnosti. Ako uvek očekujemo pozitivan ishod, to će nam se stalno i događati. Ako, na primer, krenete da izvadite pasoš sa stavom da ćete beskonačno čekati u redu i da će vam službenik sigurno pronaći neki dokument koji nemate i da sigurno nećete uspeti sve da završite za jedan dan, pogodite kakav vas ishod stvarno čeka.

A kako da znamo od čega zavise naša očekivanja i kako da ih promenimo? Očekivanja su uslovljena uverenjima u pogledu sopstvene ličnosti i sveta u kom živimo. Kakvo uverenje, odnosno sliku o sebi imamo, takva su nam očekivanja, takav nam je stav o životu i na kraju takav ćemo uspeh i imati. Dakle, ključna stvar u celoj ovoj priči i uzrok svega je slika o sebi.

Sastanak je počeo popodne, uz nekoliko odlaganja, sa dva sata zakašnjenja, a završio oko osam sati uveče. Međutim niko se nije uzbuđivao što radi tako kasno. Čak su naglašavali da još imaju da odrade deo posla nakon sastanka. Iznerviran zbog nepoštovanja mog vremena, počeo sam da potvrđujem stav koji imam već nekoliko meseci unazad. Svi su oni moderni robovi. Rade za gazdu do krajnjih granica. Iscrpljuju se. Izgaraju na poslu.

Znam, imaju velike plate. Ali zapitajte se da li je sve to tako divno kao što je meni izgledalo na prvi pogled. Da li ti ljudi uopšte imaju privatni život? Da li uspeju da se ikada vide sa prijateljima ili da prošetaju tokom radnog dana negde dok je još sunce? Pretpostavljam da im je vikendom više stalo da se odmore i odspavaju nego da izađu. Verovatno ima i onih koji izađu subotom, razvale se od alkohola, a onda se celu nedelju trezne i uveče spremaju za posao u ponedeljak.

Kako neko ko radi do osam uveče svakog dana uopšte može da ima decu? U stvari, kako može da im se posveti? Ja mislim da ne može nikako. Vikend nije dovoljan da bi dete shvatilo da ima oca, ili i oca i majku. Detetu treba mnogo više pažnje i zajedničkih trenutaka. Da li takvi prezaposleni ljudi imaju vremena za ljubav? Da li imaju snage za seks? Imam utisak da su oni “uspešni” samo u poslu, a zaostaju u ostalim aspektima svog života. Da li je to onda uopšte uspeh?

Možda je neko od vas u takvom položaju? Voleo bih da čujem vaša iskustva. Voleo bih da čujem da grešim.

Ali da se vratimo malo na novac. Pitam se čak da li su ljudi o kojima pišem baš tako zadovoljni svojim finansijskim stanjem. Velika plata je odličan početak, ali rad u takvoj kompaniji podrazumeva i određeni društveni status koji se kupuje novcem. Kakav biste vi to uspešan mladi čovek bili ako ne biste kupili stan ili novi auto. A to je preskupo da se kupi od plate. Zato, hajde da uzmemo kredit, pa ćemo lako da ga vraćamo. A hajde sada da kupimo veliki plazma televizor, pa fancy mobilni telefon. A da li znaš da je kolega išao na Maldive na letovanje? Moramo i mi… A dug je sve veći i veći. Kada se jednom počne sa ovakvim životom “na kredu” teško je stati. Nebrojeni su primeri ljudi koji su na ovaj način postali robovi koji rade samo za kredite i kamate. Naravno, na zapadu je to mnogo izraženije, ali sve to polako dolazi kod nas. U knjizi “Bogati otac, siromašni otac” Robert Kiosaki lepo objašnjava ovakav rad za platu, ma kolika ona bila, i načine da se izbegne ovakva dužnička situacija. Svaka čast pametnima koji nisu poklekli pred očekivanjima okoline, pa ulažu deo plate da bi uvećali svoj kapital.

Možda ova tema i nema previše dodirnih tačaka sa zakonom privlačenja, ali bio sam pod utiskom sastanka i morao sam da napišem nešto o ovim modernim robovima koji po ceo dan rade za gazdu, za banku, za kamate i kredite, a svima nam izgledaju izuzetno uspešni i zadovoljni. Samo oni znaju kakav život vode i kakva su im razmišljanja. A ja sam, gledajući njih, video šta ne želim od života. Znam da želim da budem bogat, ali uz znatno manje uloženog vremena. Mnogi će pomisliti da je to nemoguće, osim ako me ne zadesi sedmica na lotou. Ko misli da je nemoguće neće nikad ni ostvariti bogatstvo. Ja sam siguran da mogu i da već ostvarujem bogatstvo bez petnaestočasovnog radnog vremena.

Kada samo pomislim da sam do skoro želeo da budem na mestu pomenutih japija i da radim isto što i oni, prođe me jeza. Savršeno sam zadovoljan onim što sada radim. Trenutno i ja radim za gazdu, ali znatno je drugačiji odnos. Radim posao koji ne zahteva prekovremeno angažovanje, iscrpljivanje, takmičenje u što kasnijem odlasku sa posla i sve ostale moderne japijevske discipline. Takođe, pokrećem sopstveni posao gde ću raditi isključivo za sebe i svoju porodicu i gde osim plaćanja poreza državi neću morati da punim ničiji tuđi džep. Srećan sam što svako popodne mogu sina da izvedem u park i da se igram s njim uveče sve dok ne zaspi. Srećan sam što me je život do sada uvek vodio pravim stazama i što nisam morao da učim na teži način. Srećan sam što znam da su za takav životni tok zaslužne moje misli koje su uvek gledale da nađu pozitivan aspekt svakog događaja. Srećan sam i što sam otkrio Tajnu, pa sada još bolje mogu da iskoristim svoje misli da mi privuku potpuno zadovoljsvo u životu.

Sanjao sam da sam u srednjoj školi. Nisam imao nikakav osećaj za sadašnjost, odnosno potpuno sam pripadao tom periodu. Drugovi su mi postavili neki zadatak da rešim i trudio sam se svim silama da ga savladam. Zadatak je bio problemski, ali ja sam ga rešio sa izuzetnom lakoćom i pitao sam se zašto su mi uopšte postavili tako trivijalan zadatak. Dok sam se naprezao da rešim zadatak nisam ni primetio da sam ostao sam sa jednom drugaricom. I dalje udubljen u zadatak, pitao sam je zašto su mi postavili tako lak zadatak, a ona me je samo gledala pravo u oči. Nakon nekoliko trenutaka, približila mi se i poljubila me. Filmski. Poljubac je bio tako nežan i topao, a u tom trenutku mi je sve bilo jasno.

Na stranu to što sam shvatio da su mi dali jednostavan zadatak samo da mi skrenu pažnju. Shvatio sam nešto mnogo dublje i značajnije, a taj osećaj me drži i sada, nekoliko dana kasnije. Naime, ta devojka je bila moja dugogodišnja, nikad ostvarena želja. Mnogo mi se sviđala, ali je uvek bila hladna i uzdržana prema meni i ja nikada nisam skupio hrabrost da joj priđem. Bili su to oni dani kad sam bio stidljiv i povučen, posebno kada su devojke u pitanju. Od tada je prošlo mnogo godina, ja sam se mnogo promenio, postao sam mnogo pametniji i razboritiji, a više je se nikada i ne setim. To je bila srednjoškolska neuzvraćena ljubav i ostala je na tome. Sada više nemam nikakvu želju, ni potrebu da imam bilo šta sa njom. A ne bih ni smeo i da hoću

Ipak, u snu nije bila važna ni ona, ni poljubac, ni način na koji se to desilo. Važno je bilo da se moja želja ostvarila! Imao sam neverovatno jak osećaj da sam potpuno s razlogom sanjao taj san neposredno nakon potvrde Tajne. San je bio još jedna potvrda da se želje stvarno ostvaruju. Znao sam da podsvest pokušava da mi kaže kako sam na pravom putu i kako samo treba tako da nastavim jer ću vrlo brzo dobiti satisfakciju za sve što radim. Možda će neko da pomisli da to nema veze sa tim i da san možda ima sasvim drugačije značenje, ali ja jednostavno osećam da je tako kako sam napisao. Zašto bih inače sanjao nekoga o kome uopšte ne razmišljam godinama?

Šta je još bitno? Bitno je što uspeh donosi novi uspeh, a ja sam uspeo. Uspeo sam u svojoj davnašnjoj želji i ona mi se više ne vodi kao neostvarena. Nema veze što je sve bio samo san. U ovoj oblasti kojom se mi bavimo, uopšte nije bitno da li se neki događaj stvarno dogodio ili mi samo mislimo da se dogodio. Bitno je kakav osećaj imamo o tom događaju. Nema budućnosti, prošlosti, blizine, daljine, sna ni jave. Ima samo onoga što naš mozak zamisli, a um prihvati kao istinu. Ako prihvatim da sam bogat, ja sam stvarno bogat (a u realnosti će se to neminovno desiti). Ako prihvatim da sam srećan, nema alternative. Ako prihvatim da sam bio sa devojkom o kojoj sam samo maštao, zašto bih se ikada kajao ili prekoravao sebe da nisam uspeo. “Ništa ne uspeva kao uspeh!” Zato budite uspešni, makar u svojim mislima.

Razmišljao sam dugo o tome šta da napišem u prvom tekstu Nove ere. Na kraju sam rešio da pišem o nečemu što mi je mnogo pomoglo da ostanem fokusiran na cilj. A to je pisanje za blog.

Sajt tajna.rs sam pokrenuo ne razmišljajući previše o efektima koje može da proizvede. Jedan od glavnih ciljeva mi je bio da se javno obavežem da ću primenjivati tehnike koje vode ka uspehu. Znate ono, svako čudo za tri dana? E pa vrlo često je i kod mene tako, a pisanje za sajt me je upravo onemogućilo u tome. Odnosno, bolje je reći, obaveza prema vama, čitaocima, me je sprečila da odustanem i prepustim se uobičajenom toku života. Kada znam da ima dosta ljudi koji očekuju novi tekst, jednostavno ne smem da stanem i razočaram. Bilo bi veoma lepo kada bih mogao da osećam toliku obavezu prema sebi samom, bez ikakvog eksternog stimulansa. Tada bih sigurno mogao da istrajem u svakoj nameri, a ne da lako odustajem na prvim preprekama.

Kada treba da napišem tekst, dugo razmišljam o temi, mnogo duže nego što bih inače razmišljao. Razmišljam, analiziram, vrtim u krug, sistematizujem. Vrlo često tek tada shvatim šta stvarno mislim o nekoj temi. Dakle, pisanje za blog me tera da se znatno više udubim u svaku temu.

Pisanje je dobro i zato što uvek mogu da se vratim na nešto što sam pisao ranije, pa da pročitam kako sam razmišljao tada i šta se u međuvremenu promenilo. Uvek mogu da se podsetim nekih tehnika koje sam ranije primenjivao ili pokušao da primenjujem. Ovako postoji evidencija mojih misli. Vreme deluje nekako sporije i racionalnije kada se vratim starim tekstovima.

Da bih napisao bilo koji članak, moram da istražujem, puno čitam, tražim nove izvore. Kada ne bi bilo tekstova koje treba da pišem, sigurno je da se ne bih toliko posvetio proučavanju Tajne. Ovako sam u poslednjih godinu dana pročitao više knjiga nego za prethodnih pet. Prosto upijam sve teme koje dotiču zakon privlačenja i tehnike postizanja uspeha.

Na ovaj način dobijam vaše pohvale, kritike i sugestije. Učim zajedno sa vama. Vaša podrška mnogo znači. Mnogo mi je drago kada dobijam pozitivne komentare. To je ono što me tera da istrajem u redovnom pisanju za sajt. Takođe volim i kada dobijem korisnu kritiku koja me uči da postanem još bolji. Zato slobodno pišite komentare, hvalite i kritikujte!

Možda se pitate zašto sam sve ovo napisao kad i nema neke velike veze sa zakonom privlačenja!? E pa vidite, ja baš mislim da ima velike veze. Pokušao sam da naglasim kako me pisanje tera da budem više fokusiran na teme o kojima pišem, a samim tim mi i privlači takve stvari. Ako su teme pozitivne: uspeh, sreća, zadovoljstvo, zdravlje, novac, zarada, skladni odnosi… onda ću takve stvari stalno i privlačiti. Zato predlažem svima da počnu da pišu. Ne morate da imate blog ako mislite da je to suviše komplikovano ili neodgovarajuće. Možete da pišete svoj dnevnik, možete da pišete korisne misli i ideje koje ste pronašli na internetu ili pročitali u knjizi. Bitno je samo da pišete jer će to sve vaše resurse usmeriti u pravom smeru i naterati zakon privlačenja da požuri u ostvarivanju ciljeva koje ste sebi zacrtali. Ako imate neku korisnu ideju ili savet, predlažem da počnete da pišete tako što ćete napisati tekst za tajna.rs. Obično svi misle da nisu dovoljno stručni ili dobri da napišu tekst. Zaboravite to, progutajte knedlu i pošaljite mi tekst. Nisam ni ja nikakav stručnjak za psihologiju, ekonomiju ili književnost, pa pišem o tim temama. Pišem svoja razmišljanja ili nešto što sam pročitao ili saznao. Počnite da pišete i iskoristite pune potencijale zakona privlačenja!

A!?

Moram da napravim malu pauzu da svi stignete da kažete “vaaaaaau” pre nego što nastavite sa čitanjem

Za one kojima će ovaj tekst biti jedan od prvih koji čitaju na ovom blogu, moram da ponovim da sam još na početku rada bloga (pre nekih 9 meseci) sebi postavio kratkoročan cilj da privučem 1000€. Tek nedavno sam odustao od tog cilja jer sam shvatio da ne mogu samo da čekam da mi novac padne sa neba, nego moram nešto i da preduzmem, a to sam opisao u članku “Dok te ne pukne u glavu, nije to to!”. Novac koji sam dobio potiče od prodaje nekog parčeta zemlje daljeg rođaka od koje sam i ja dobio deo. I to baš tačno hiljadarku! Dakle, ipak može da padne s neba.

Eto, vidite da se neke želje ostvaruju i kada odustanete od njih. To je ona situacija kada npr. tražite posao i nikako ne možete da ga nađete. Nervirate se, imate negativne misli. Na kraju, ipak uspete nekako da nađete posao, a onda se odjednom stvori nekoliko dobrih prilika za posao koje nikako nisu dolazile dok su vam bile potrebne. Abraham navodi baš ovaj primer i objašnjava da se to dešava zato što se opustite i prestanete da generišete negativne misli i emocije, pa samim tim dopustite univerzumu da deluje u željenom pravcu. Verovatno se to i meni sada dogodilo.

Sada mogu da se pravim pametan, pa da savetujem i vas. Nakon ovog uspešnog privlačenja naučio sam, a to je i moja preporuka svima, da treba samo da se opustite i ne držite se grčevito cilja pitajući se zašto se ne ostvaruje. Meni su to savetovali čitaoci ranije i bili su u pravu. Mada, ipak moram da kažem da se nisam previše držao cilja i brinuo se što se ne ostvaruje. Jednostavno sam morao da pišem o nečemu na blogu, pa je logično bilo da tu i tamo spomenem te pare.

Već sam nebrojeno puta pisao o tome kako treba da vizuelizujemo ostvarenje cilja i da ga oživimo kao da se stvarno dešava da bismo iskoristili zakon privlačenja. Dok sam pokušavao da privučem tih famoznih 1000€ zbog kojih sam bio dosadio i bogu i narodu u svojim tekstovima, zamišljao sam kako pišem ovaj tekst. Dakle, ovo što sada radim sam imao u mislima još pre 9 meseci. Čak sam bio i napisao neke delove teksta. Na primer naslov datira još iz tog vremena. Takođe sam neke rečenice smislio još onda.

Ovih dana je bilo nekoliko komentara na tekst “Moji ciljevi“, pa sam samo hteo da napomenem da ću da ažuriram taj tekst tako što ću da upišem da je jedan cilj ostvaren, a dodaću novi, aktuelan kratkoročni cilj.

Eto sada sam 100% siguran da zakon privlačenja radi! Tajna je istinita, Tajna funkcioniše! Sada znam da nema više granica! Sada sam siguran da mogu da ostvarim apsolutno sve što poželim. Osećam kao da se nalazim na vrhu ogromne planine prekrivene snegom. Mučio sam se dok sam se penjao, lutao sam, tražio najbolji put. Vejao je sneg, bilo je hladno i teško. Penjanje je trajalo, pomišljao sam da odustanem i vratim se na dno gde sam i bio. Ali velika želja je prevagnula i nastavio sam da se penjem znajući šta me čeka na vrhu i sa druge sunčane strane planine. I sada, kada sam konačno na vrhu, mogu da vidim sve oko sebe. Pogled je božanstven. Ceo svet deluje kao na dlanu. Sve je jasno, bistro i prozirno. Sve je jednostavno i lagano. I šta ću sada da radim kada sam na vrhu? Prvo da još malo uživam u pogledu i osećaju, a onda da se spustim na drugu sunčanu stranu. I tačno znam kako će da izgleda to spuštanje. Skotrljaću se strmoglavom brzinom ka uspehu. U početku ću da budem mala grudva snega i da se spuštam sporo, ali kako se budem sve više i više prepuštao silama koje me vuku, kretanje će biti sve brže i brže. Usput ću da kupim sve više snega i postajaću sve veća grudva. U jednom trenutku ću narasti toliko puno i toliko veliku brzinu ću imati da niko i ništa više neće moći da me zaustavi.

Naime, svake večeri, neposredno pred spavanje treba da ponavljate reč “bogatstvo“. Ta reč treba da vam služi kao uspavanka. Lagano i ubeđeno je ponavljajte u sebi sve dok ne zaspite. Džozef Marfi tvrdi da će bogatstvo uskoro početi da dolazi sa svih strana, na očekivane i neočekivane načine.

Ovo je još jedna od tehnika koje smo pominjali jer se koristi neposredno pre utonuća u san. Taj period je najefikasniji za pristup podsvesti jer tada koristimo presnosti alfa nivoa našeg mozga. Tada je svest nemoćna da se suprotstavi sugestijama i da ispolji svoju sposobnost kriticizma, ismevanja i neverice. Naravno, umesto reči bogatstvo, možete da ponavljate bilo koju kratku reč ili neku mantru ili kratko izrečenu želju. Uspavajte se sa tom reči u mislima i čuda će se dogoditi!

Zašto uopšte treba da poklanjamo? Ako ne znate odgovor na ovo pitanje, ponovo pročitajte prvi pasus. A ponovo pročitajte i naslov. Onaj ko nema ništa, neće moći ništa ni da pokloni. Pošto se mi svi (mi koji znamo Tajnu) trudimo da ubedimo našu podsvest da živimo u stanju blagostanja, jedan od dobrih načina da poboljšamo taj osećaj je da dajemo poklone. Najbolje je da dajemo one poklone koji su i nama potrebni. Ako je novac ono što nam nedostaje u stvarnom životu, treba da mentalno poklanjamo novac. Ako nam nedostaje zdravlje, treba da poklanjamo zdravlje, izlečenje, isceljenje. Ako nam treba ljubav, prvo moramo da pružimo ljubav drugima, moramo da je poklanjamo.

Skoro je o mentalnim poklonima govorio gospodin Dragan Vujović, osnivač Silva metoda na našim prostorima. Pošto on živi u Češkoj, tek ponekad dođe u Srbiju i održi uvek zanimljivo predavanje. Na tom predavanju je veoma nadahnuto govorio kako treba što češće da dajemo mentalne poklone i da je to odlična tehnika da za kratko vreme promenimo svoj život na bolje. To je tehnika koja ne zahteva specijalne uslove za primenu, može se primenjivati bilo gde i bilo kada.

Puno puta ste samo negde fizički prisutni, a mentalno ne radite ništa što bi bilo korisno i pomoglo vašem životu. To su situacije kada se vozite autobusom, čekate u redu, čekate nekoga da stigne… Tada, umesto da dopustite mislima da beskorisno lutaju, usmerite pažnju na nekoga u vašoj okolini. Dajte mu poklon. Umirite vašu pažnju i u sebi izgovorite rečenicu sličnu ovoj: “Od sveg srca ti poklanjam … “, pa mu poklonite zdravlje, 1000€, milion dolara, sreću u ljubavi, uspeh u poslu. Stvorite osećaj kao da ste stvarno u situaciji da darujete navedene stvari. Nemojte da osećate grižu savesti kada dajete poklon, kao što se to često dešava u stvarnosti. Oživite osećaj da poklanjate zato što to želite i zato što će taj poklon biti prihvaćen sa velikim oduševljenjem. Dajte poklon od srca, sa stvarnom namerom da nekome pomognete da poboljša svoj život.

Nakon što je gospodin Vujović ispričao o mentalnim poklonima, javila se jedna gospođa koja nas je sve raspametila svojim primerom. Ona je još ranije prisustvovala skupu gde je gospodin Vujović pričao o poklanjanju. Putujući prigradskim autobusom, svakom putniku je ponaosob poklonila po 1000€, naravno mentalno. Tačno je zamislila dve ljubičaste novčanice od po 500€ i svakom putniku se obratila, poklonila novac i predložila njegovu namenu, nekome za putovanje, nekome da se izvuče iz dugova, nekome za pokretanje sopstvenog posla, u zavisnosti od toga kako je procenila. Putovanje joj je brže prošlo nego inače jer je imala čime da se zanima. Uveče je videla reklamu za neku SMS nagradnu igru i poslala poruku. Kasnije je dobila odgovor da je zaradila 100.000 dinara. Kada je, posle nekoliko dana, otišla da podigne novac i kada su odbili porez, dobila je tačno 1000€ u dinarskoj protivvrednosti. Tada je kurs bio niži nego danas.

Naravno, većina nas je odmah počela da deli šakom i kapom novac po prevozu. Pričao sam sa nekim ljudima koji su takođe bili na predavanju i svi su mi rekli da su pokušali da mentalno poklanjaju novac, ali nisu imali toliko sreće sa nagradnim igrama. Novac uvek dolazi, najčešće u nekom drugom obliku: novi posao, unapređenje, novi poslovni poduhvat, nasledstvo, poklon i ko zna na koje još sve načine. Univerzum je kreativan i beskrajno inteligentan. Smisliće on već način na koji će da nam vrati sve ono što smo poklanjali. Ono što mislimo drugima, dešava se nama. Zato uvek mislite sve najbolje drugima, darujte im nesebično što više mentalnih poklona, poželite im svu sreću, uspeh i zdravlje, a onda očekujte sve najbolje za sebe.

Prokrastinacija ne mora uvek da bude loša. Moja razmišljanja idu u pravcu da moramo da shvatimo kako se osećamo kada odlažemo neku obavezu. Ako osećamo grižu savesti što neki posao nikako da završimo, odnosno ako se stvarno osećamo loše zbog toga, onda bi ipak trebalo sebe da nateramo da ga uradimo. Ali ima i situacija kada se ni malo ne osećamo loše zbog nekog odlaganja, već bismo se, naprotiv, osećali loše ako bismo radili taj posao. To je onda znak da postoje jači razlozi zašto ne uradimo to što neko očekuje od nas. Tada nas naša podsvest, odnosno naše unutrašnje, više JA odvlači od zadatka koji nije dobar za nas i koji bi svakako trebalo da izbegnemo.

Upravo sam se setio da sam pre nekoliko meseci imao jednu ideju za sajt preko koga bih mogao da zarađujem novac. Ideja mi se u prvom trenutku činila sjajnom, proveo sam nekoliko dana tražeći idealno ime domena za sajt, kupio sam domen, ali sam onda stao i ništa se nije dešavalo. U nekoliko navrata sam pokušavao da nateram sebe da krenem sa realizacijom, ali nisam stigao dalje od laganog pretraživanja potrebnih informacija na internetu. Na kraju sam shvatio da nije trenutak da krenem u realizaciju te ideje i odustao. Sada kada razmislim, ni jednog trenutka se nisam osetio loše zbog odustajanja. Siguran sam da mi je zakon privlačenja na posredan način rekao da ne bih na taj način uspeo da zaradim novac.

Evo nekoliko jednostavnih načina kako možemo da sprečimo našu potrebu da odlažemo neodložno. Ponavljam da prvo morate da utvrdite da li su ti poslovi zaista neodložni ili vaša podsvest pokušava da vas spreči da se bavite stvarima koje nisu dobre za vas.

• Napravite spisak stvari koje treba da obavite u toku dana. Znam da nema većeg zadovoljstva nego kada sa spiska precrtavate jednu po jednu stvar koju ste obavili.
• Nemojte da obavljate više stvari paralelno, nego se usredsredite na jednu po jednu. Ovo je nešto što kod sebe moram da promenim. Pokušavam da uradim što više stvari odjednom i samim tim ni jednu ne uspem da uradim kako treba. Uvek na kompjuteru imam po 20 otvorenih internet stranica, i bar 10 prozora u kojima kao nešto radim. A sve mislim kako sam produktivan jer na primer dok čekam da se neki fajl prekopira, odmah otvorim drugi prozor na kome počinjem nešto da radim.
• Pojedi tu žabu – je naslov čuvene knjige Brajana Trejsija u kojoj se piše da je neophodno da se najteži zadaci obave prvi. Obično svi ujutru provere privatni email ili pročitaju vesti ili popiju kafu sa kolegama. To je klasičan primer odlaganja obaveza. Odmah ujutru treba skinuti sa spiska obavezu koja nam najviše stoji nad glavom i onda imamo vremena za sve ostalo. Sećam se uvodnog poglavlja iz knjige “Put kojim se ređe ide” gde autor Skot Pek objašnjava loše rezultate na poslu jednog klijenta. Na pitanje da li prvo pojede jagodu na kolaču ili je sačuva za kraj, klijent je odgovorio da naravno prvo pojede jagodu. Međutim, odlaganje zadovoljstva je nešto što i deca znaju. Prvo pojedu grašak koji ne vole, ali moraju da ga pojedu, a onda meso. Kada bi prvo pojeli meso, sa graškom bi mogli da odugovlače ceo dan.
• Podelite velike zadatke na manje delove. Znate ono čuveno pitanje… kako da pojedete slona? Odgovor je, naravno, zalogaj po zalogaj. Kada imamo veliki zadatak pred sobom, on može delovati zastrašujuće i navesti nas da odlažemo njegovo izvršenje. Ali ako ga podelimo na manje delove koji mogu da se izvrše u toku nekoliko sati ili jednog dana, onda to psihološki deluje neuporedivo lakše.
• Ne mora sve da bude savršeno. Perfekcionizam je uverenje da je sve što se obavlja mora biti savršeno i da ništa manje nije prihvatljivo. Ovakav stav vodi odlaganju poslova za koje mislimo da nismo dovoljno dobri ili dovoljno obučeni da ih obavimo. Perfekcionizam vodi ka tome da strah od neuspeha nadjača želju za uspehom.
• Zamislite da ste plaćeni za posao koji je neophodno da obavite. O ovome sam pisao u članku Plaćen sam za sve.

Može se reći da je prokrastinacija jedan od glavnih razloga zašto ljudi ne uspevaju da iskoriste zakon privlačenja! Pisao sam o akciji kao sastavnom delu procesa manifestacije želja. Dakle, ako samo čekamo da nam željene stvari padnu sa neba, teško će se to ostvariti. Potrebno je da radimo na svojim željama! Zato moramo da eliminišemo odlaganje poslova koji nas vode ka cilju. I ja sada polako počinjem da shvatam da sam ceo život odlagao uspeh, a da je uspeh neodložan! Kao što ne možemo odložiti život, tako ne možemo odložiti ni uspeh. Samo što su neki toliko uspešni u odlaganju uspeha da im se fizička smrt dogodi pre uspeha. Don’t snooze success!