O VALJEVU I OKOLINI http://www.blogoye.org/VAIOKOLINA/ sr Sat, 11 Jul 2009 15:32:39 +0200 BlogOye Statistika na dan 10.01.2008.g. 139 Visits 268 Pageviews 1.93 Pages/Visit 69.78% Bounce Rate 00:01:05 Avg. Time on Site 58.99% % New Visits Search Engines 83 (59.71%) Referring Sites 31 (22.30%) Direct Traffic 25 (17.99% Thu, 10 Jan 2008 17:31:00 +0100 http://www.blogoye.org/VAIOKOLINA/30806/ DRUŠTVO ZA OČUVANJE SRPSKOG FOLKLORA GRADAC, VALJEVO Osim ogromne volje i ambicije da naprave veliko Društvo, njegovi utemeljivači Tijosav Ninović, Vlada Tešić, Gordana Nikićević i Zlatomir Branković nisu imali ništa više. Na njihovo insistiranje, pa i moljenje, fabrička organizacija omladine, početkom decembra 1979. zakazuje sednicu predsedništva, na kojoj se formira osnivački odbor  KUD-a, a nešto kasnije je ova inicijativa i zvanično verifikovana. Za prvih 6 meseci savladane su dve igre , koje je postavila Milanka Tešić. U ovom periodu veliki problem je bio orkestar. Sačinjavao ga je jedan čovek. Vremenom, uz povećanje igračkog ansambla, formiran je i pravi orkestar. Kao rezultat istrajnog rada, ali i napredovanja u svakom pogledu, počinju da se javljaju i prva ozbiljna razmišljanja o učestvovanju na festivalima, takmičenjima i odlascima na turneje u inostranstvo. Prvo gostovanje van Valjeva odigralo se u Kladovu, na poziv rukovodstva tamošnjeg pogona fabrike vijaka Gradac. Dan društva je 19. februar  (1980. god.),  kada je održana prva proba. Tue, 08 Jan 2008 01:59:00 +0100 http://www.blogoye.org/VAIOKOLINA/30500/ KAZIVANJE MIHAILA-KAJLA JEVTIĆA Najstariji deo grada bio je Bair. Sud u Valjevu je počeo da radi još za vreme kneza Miloša (1818. g.). U pošti je dugo bio svega jedan činovnik i jedan raznosač, čiča Milivoje. Novčana pošta išla je nedeljom i četvrtkom i pratila ju je straža zbog hajdučije. Prvi trgovci u Valjevu bili su Hercegovci. Oni su imali mnogo trgovačkog duha. U starom Valjevu živelo se preterano skromno. Ljudi su bili pobožni i postili su sve postove. Život se odvijao u užem krugu prijatelja. Nekih širih veza nije bilo, niti je bilo organizacije da ih pokreće na rad. Fri, 14 Dec 2007 23:15:00 +0100 http://www.blogoye.org/VAIOKOLINA/28429/ TЕŠNJARSKA FAMILIJARNA SELA   Za vreme božićnog posta Tešnjarci nisu uveče nigde izlazili. Smatralo se da uz post ide skromniji život, a s tim i neizlaženje uveče u varoš, odnosno kafanu. Kafedžije su godinama činile sve da u to vreme zadrže mušterije, ali im nije polazilo za rukom. Tešnjar je živeo svojim starim, patrijarhalnim životom. Čim bi prestao božićni post, pravili su se planovi u celoj varoši za raznorazne priredbe. To su bile fašanke, zabave, a na periferiji su priredjivana familijarna sela. Takva familijarna sela bila su najlepša u Tešnjaru, jer je tu živela ogromna većina starosedelaca, dobro su se medjusobno poznavali, razumevali i pomagali. Nekoliko dana pre sela, vlasnik kafane štampao je svečane pozivnice. Sa spoljne strane ovih pozivnica bila je nacrtana pečena ćurka sa izvrnutim nogama, svojevrsna reklama za selo. Kafedžija je morao dobro voditi računa o tome koga poziva na selo, jer je ono gostima moralo dočarati familijarnost. Do pozivnice nije mogao doći neko ko je već pravio nerede na sličnim priredbama, vredjao goste ili činio nešto što bi moglo da poremeti lepo raspoloženje gostiju. Sve kafane morale su se svečano urediti i dekorisati za familijarna sela. Ulazna vrata i prozori bi se zaklonili šarenim ćilimima. Ulaz je bio na vrata iz dvorišta, što je prolaznicima govorilo da je to veče samo za pozvane. Za vreme večere služilo se jagnjeće, praseće, ćureće ili pileće pečenje, salata od kiselog kupusa ili paprike, pogača ili hleb iz seljačke furune. Posebna atrakcija bile su krofne. Pored odličnog izgleda i ukusa, krofne su imale i ulogu u igranju lutrije. U jednoj od nekoliko desetina krofni bila bi skrivena para. To je uticalo da se krofne kupuju i preko potrebe. Muzika je neumorno svirala sve po redu igara, a kad se red iscrpe, onda su Cigani primali od gostiju narudžbine. Veselju kao da nije bilo kraja. I posle drugog svetskog rata u Tešnjaru je bilo pokušaja da se organizuju i održe familijarna sela. Ona su formalno i održavana, ali nisu uspevala kao ona predratna. VALJDA SU I FAMILIJARNA SELA IMALA SVOJE VREME, KOJE JE PROŠLO, PROŠLO ZAUVEK!!! Sun, 09 Dec 2007 21:42:00 +0100 http://www.blogoye.org/VAIOKOLINA/27736/ BIRAČKI SPISAK IZ 1914. GODINE Državni arhiv u Valjevu čuva birački spisak valjevske opštine za 1914. godinu. U spisak je upisano 1030 lica. Tada pravo glasa nisu imale žene. Oficiri i podoficiri nisu smeli da se bave politikom, da glasaju, niti da budu upisani u birački spisak. U biračkom spisku je najviše bilo trgovaca, čak 150. Bilo je još 8 bakala, 9 sitničara, 1 magazadžija, 2 knjižara, 36 piljara, 50 kafedžija, 15 mehandžija, 11 baštovana. Od 124 zemljoradnika , najviše ih je bilo u zaseocima, ali ih ima i u varoši. Opančara je bilo 37, jedan moler, 7 potkivača, 22 pekara, 3 tkača, 3 limara, 15 kovača, 13 stolara, 5 voskara, 6 bravara, 16 kasapa, 10 obućara, 1 električar, 1 poslastičar. Valjevo je tada imalo 13 advokata, jednog advokatskog pisara, 3 inženjera, 5 profesora, 10 učitelja, 18 pisara, 11 ekonoma, 7 sudija. U to vreme u Valjevu je bilo samo 24 penzionera. Mon, 03 Dec 2007 18:56:00 +0100 http://www.blogoye.org/VAIOKOLINA/27095/ KAZIVANJA O STAROM VALJEVU Po kazivanju Bore Popovica, staro Valjevo se uglavnom nalazilo na desnoj strani reke Kolubare. Glavna čaršija bila je u Tešnjaru, tamo gde je bila i kafana Kovačev han. U ono vreme na levoj strani Kolubare bila je samo crkva i nekoliko kuća. Stari valjevski trgovci išli su u Beograd na konjima ili u kolima, nosili po 30 do 40 dukata, i obično donosili robe koliko se moglo natovariti na dva konja. Kuće starih Valjevaca bile su skromne. Prvi Valjevci koji su se školovali bili su Ljuba Nenadović, sinovi Ranka Godjevca, Vladimir Tadić i drugi. Šivaća mašina doneta je u ovo mesto još 1870. g., a potom je ovde stizao i moderan nameštaj , posudje, slike, knjige i sl. Od 1903. g. Valjevo ima i privatnu muzičku školu u kojoj su deca bogatijih porodica učila klavir i violinu. Oko 1870. g. prvi lekar u Valjevu bio je neki Bilik.   Interesantna je i nošnja onoga vremena. Stariji muškarci nosili su turska ili grčka odela, fermene i čakšire sa turom od plave fine čoje i sa svilenim trombolosom i kićankom koja je visila na kraju pojasa, na glavi fes ili šubara. Kad devojka udje u 18-19. godinu otac joj kupi fes. To znači da se zadevojčila. Oko sredine prošlog veka Valjevke su imale skroman nakit, obično od mesinga. Tek kasnije od dukata i bisera, dok je dijamantski nakit bio prava retkost. Thu, 29 Nov 2007 18:11:00 +0100 http://www.blogoye.org/VAIOKOLINA/26688/ LIST „NAPRED“, BROJ OD 8. I 1954. GODINE „Leto i vašari za selo su nerazdvojan pojam. Čitavu godinu dana strpljivo se očekuju. Oni donose radosti. Na njima se sklapaju brakovi, prijateljstva. Oni su puls sela...Vašarske slike su privlačne. Na njima se vidi uticaj novog na selu. Mladići ufitiljili brčiće, u čizmama, gutaju devojke, a one stidljivo oborile oči i koriste trenutak kad je mladić ne gleda da ga ona vidi. To je „gledanje“. Na vašarima se rešava sudbina mladih ljudi. Oni se dovoljno i ne poznaju. Roditelji imaju glavnu reč.“ Thu, 29 Nov 2007 18:05:00 +0100 http://www.blogoye.org/VAIOKOLINA/26687/ Danasnja tema su online mediji koji prate parlamentarne izbore u Srbiji. 1997. godine registrovana je organizacija pod nazivom CENTAR ZA SLOBODNE IZBORE I DEMOKRATIJU, kao prva nevladina, nestranacka i neprofitna organizacija, osnovana sa ciljem sprovodjenja ideje domaceg posmatranja izbora. Istrazivanja koja je sproveo CESID u septembru 2007. pokazuju sledece rezultate(trenutni rejting politicara): Boris Tadic Tomislav Nikolic Vojislav KOstunica   Izborne orijentacije ispitanika:33% SRS, 29% DS, 13% DSS/NS Motivi DS DSS SRS SPS G17 LDP Prosek Privatizacija 2 4 2 - - - 2 Pitanja standarda 12 10 3 2 29 8 8 Evropska unija 18 7 3 - 16 31 10 Demokratija 27 14 3 7 16 16 13 Socijalna politika 4 9 9 19 7 2 7 Lider i vodstvo stranke 23 31 26 24 19 24 24 Zapošljavanje 6 3 5 12 7 2 5 Nacionalno pitanje 4 17 24 14 3 10 12 Ratni sukobi u 90-im god. 2 2 5 2 - 3 3 Haški sud 2 2 14 17 - 3 6 Ništa od navedenog - 1 6 3 3 1 10 Ukupno 100 100 100 100 100 100 100   WWW.B92.NET WWW.ECONOMIST.CO.YU . Motivi stranačke identifikacije (u %) Ukoliko bi pokušali da zaokružimo istraživačke podatke i rezultate izbora iz ove godine možemo reći da dolazi do stabilizacije partijske scene. Svakako, ova tvrdnja je uslovna, jer su uvek moguće promene u biračkom telu, sa tim da je verovatnoća takvih događaja manja nego ranije. Podaci o izbornim orijentacijama iz istraživanja i podaci sa parlamentarnih izbora, ukazuju da nema značajnijih promena u ovoj oblasti. Treba imati u vidu, da je u ovom trenutku, broj onih koji iskazuju izborne preferencije nizak i da iznosi oko dve petine biračkog tela. Ako se ima u vidu da realno biračko telo ima oko 5,5 miliona birača, onda zaključujemo da u ovom trenutku tek nešto više od dva miliona birača ima određeno izborno opredeljenje. To je podatak o kojem treba voditi računa. (WWW.CESID.ORG.YU) Sun, 25 Nov 2007 18:12:00 +0100 http://www.blogoye.org/VAIOKOLINA/26304/     Wed, 21 Nov 2007 19:25:00 +0100 http://www.blogoye.org/VAIOKOLINA/25998/      Wed, 21 Nov 2007 18:45:00 +0100 http://www.blogoye.org/VAIOKOLINA/25997/