Vegantletika

Magazin "Život i Zdravlje"

2014-05-24T18:07:00.000+02:00

Do sada sam imao priliku da nađem mnoge vegetarijanske, pa čak i veganske kuvare online i u štampanom izdanju, ali mi je posebno drago što mogu da vam predstavim prvi časopis o zdravlju koji podržava i promoviše vegansku ishranu (kao jedan od 8 aspekata zdravlja). Taj časopis se zove "Život i Zdravlje" a uređuje ga NVO "Život i Zdravlje".

Reči urednika časopisa: "Magazin "Život i zdravlje" je prvi porodični magazin koji se bavi promocijom zdravlja i pokrenut je kao podrška radu našeg udruženja.

Članci koje objavljujemo nisu namenjeni dijagnozi ili lečenju bilo koje bolesti. Njihov cilj je da motivišu čitaoce da sami započnu ozbiljniju brigu o svom zdravlju.

Na stranicama našeg magazina mogu se pronaći najsvežije i najvažnije informacije iz oblasti fizičkog, mentalnog, duhovnog i socijalnog zdravlja, čijim prihvatanjem i praktikovanjem čitaoci mogu razviti kako svoj, tako i zdravstveni potencijal cele svoje porodice.

Redakcija magazina „Život i zdravlje“ sarađuje sa nekoliko izdavačkih kuća u zemlji i inostranstvu, nekoliko domaćih i stranih univerziteta, crpi informacije iz dugogodišnje prakse renomiranih stručnjaka, prezentuje rezultate najnovijih naučnih istraživanja… Informacije koje objavljujemo su odolele zubu vremena i pokazale se kao istinite i delotvorne.

Magazin „Život i zdravlje” je Vaš partner, pomoćnik i saputnik na putu zdravog načina života."

Magazin „Životi i zdravlje” se štampa na kvalitetnom sjajnom 90-gramskom papiru, u punom koloru, na 60 strana. Može se kupiti na trafikama po promotivnoj ceni od 99 RSD ili naručiti direktno kod nas."

Ukoliko i vi želite da se uverite u ovaj časopis koji me je oduševio, možete slobodno skinuti prvi broj u celosti klikom na sliku dole:

Ukoliko ste zainteresovani da još više saznate o ovom časopisu, posetite internet prezentaciju kluba zdravlja: www.zivotizdravlje.net

Posna torta

2014-04-05T22:46:00.000+02:00

Bilo da ste vegan/vegetarijanac, bilo da želite posnu poslasticu ili jednostavno želite da pojedete tortu a da ne unesete toliko belančevina, posna torta je odlično rešenje za vas. Ranije sam već pravio torte na osnovu recepta za tzv. banana bread, ali kad god bih pravio torte za rođendan ćerke ili supruge uvek bih im napravio "normalnu" tortu sa jajima i mlekom jer "se zna da nemože patišpanj bez jaja i mleka" pri čemu bih ja služio tortu dok se oni slade. E pa, izgleda da ipak može da se napravi posna torta :)
Našao sam na internetu recept za veganski patišpanj koji mi se svideo i odlučio sam da isprobam.

Recept za patišpanj (ili kako negde još kažu - kore):
500g brašna
300g šećera
250ml ulja
400ml vode
1 prašak za pecivo
1 soda bikarbona
1 vanilin šećer
3 kašike soka od narandže
(duplo sam smanjio količinu šećera jer je bilo preslatko, a takođe i količinu vode jer je bilo malo gušća nego smesa za palačinke, a trebala bi da bude kao tečnije testo - na kraju krajeva, dodajte malo vode ili brašna da dobijete idealnu meru)

Priprema:

Kako je izgledalo na originalnom receptu,
a veoma slično je i kod mene ispalo.

Posebno promešati suve sastojke a posebno tečne, nakon čega ih spojiti i dobro izmiksati par minuta. Zagrejati šporet na 180°C i namazati tepsije uljem (ako imate, korisno bi bilo da prvo stavite papir za kolače). Ovo mi je bila mera za dva patišpanja veličine veće tepsije. Ako ćete ih u isto vreme peći, preporučujem da se iznad gornje tepsije stavi neka folija kako se ne bi prebrzo ispeklo sa spolja, nego da se ravnomerno ispeče. Peći dok ne dobije zlatnu boju i proveriti čačkalicom da li se i iznutra lepo ispeklo. Nakon što se izvadi iz šporeta, ostaviti da se ohladi 10 minuta, nakon čega se treba izvaditi.

Fil:
4 pudinga
1,5 L vode
8 kašika šećera
opciono - umesto vode koristiti ili biljno mleko ili dodati u ovu smesu i biljno mleko u prahu.

Staviti u šerpu vodu (ili biljno mleko) i šećer da proključaju, a jednu šolju vode iz cele količine izdvojiti da se sa njim razmuti puding. Kada je voda/mleko proključalo u šerpi, uz stalno mešanje dodati razmućen puding. Skloniti sa vatre i ostaviti da se malo ohladi (ne previše).

Pravljenje torte:
Ako imate neki ukrasni papir ili karton staviti na površinu na kojoj će biti torta ili na tacnu, ako ne - ne mora. Staviti prvi patišpanj a na njega poređati prvi red voća. Tu sam ja stavio 300g višanja i 300g jagoda - u suštini - ono voće koje imate ili koje vaša voljena osoba voli da jede. Preko toga izliti puding (ako je vreo, moguće je da će učiniti da vam patišpanj splasne) i fino ga iznivelisati da bude ravna površina. Preko toga staviti drugi patišpanj a preko njega drugi red voća. Preko svega toga ide šlag (500ml biljne slatke pavlake koja se samo umuti i bude spremna, a može dugo da drži).

I onda dolazi onaj moj omiljeni deo (ne mislim na lizanje lonaca - to po tradiciji ide deci :) ) - dekorisanje torte. Za dekoracije sam izabrao jabuke i banane. Od banana sam napravio dva delfina i jednog oktopoda a od jabuka dva labuda. Bilo je veoma jednostavno i jedno i drugo: Delfin se dobije tako što mu samo uzduž zasečete peteljku, utisnete tačke za oči (a one će za desetak minuta potamneti) i zasečete bočna krilca. Oktopod se pravi tako što prepolovite bananu i onda od dole (širi deo) podelite bananu na 8 delova ali ne celom dužinom nego samo do pola. Unutrašnji deo otsečete do te polovine, a "nogice" mu raširite. Isto kao i sa delfinom samo vrhom noža utisnite oči i usta i za desetak minuta će imati boju kao da je nacrtano olovkom. Za instrukcije kako da napravite labuda od jabuka možete pogledati sledeći video.

Ostaje samo još da izdekorišete ime vaše voljene osobe (ako je to rođendanska torta) i u tom slučaju da zabodete svećice. Ovom prilikom nisam imao mnogo vremena da lepo isfilujem tortu, ali bez sumnje osoba koja me je inspirisala za ovu tortu to nije ni primetila, jer od trenutka kada je oduvala svećicu, u roku od 15 sekundi već je bilo 30 malih prstića u torti da je izmažu kao slavljenicu :)

Svima želim da bude prijatna ova torta, a mojoj ćerki Rebeki želim srećan rođendan - voli te tvoj tata! :)

Vegani i vegetarijanci su manje podložni raku, tvrdi istraživanje univerziteta u Loma Lindi

2013-12-05T10:25:00.000+01:00

Istraživanje je otpočelo 2002. Među članovima Hrišćanske Adventističke Crkve u Americi I Kanadi, kako tvrdi univerzitet.

Vegani (ljudi koji ne jedu meso, ribu, mleko I jaja) su manje skloni nego njihovi ne vegetarijanski prijatelji da obole od raka, pokazuje istraživanje Loma Linde.

Istraživanje je nazvano “Adventističko Zdravstveno Istraživanje – 2”, rekao je zastupnik univerziteta Herbert Atienza na izjavama u utorak.

Otkrića istraživanja takođe tvrde da vegani „posebno dobijaju više zaštite protiv kancera specifičnih za žene, kao što su rak dojke, materice, ovarija i drugi genitalni kanceri,“ rekao je Atienza.

Osim toga, vegetarijanci koji konzumiraju mlečne proizvode i jaja „dobijaju više zaštite od kancera gastrointestinalnog trakta, kao što su rak debelog creva, želudca i pankreasa, dok vegetarijanci koji jedu ribu dobijaju zaštitu od kancera respiratornog i urinarnog sistema,“ rekao je Atienza.

Istraživanja bi trebala dati doktorima i dijatetičarima „bolje razumevanje odnosa između specifičnih vegetarijanskih podgrupa sa specifičnim kancerima,“ rekao je dr Jesenia Tantamago-Barli, profesor na Loma Linda Univerzitetu škole javnog zdravlja i saradnik na post doktorskim studijama za ovo istraživanje.

Tantamango-Barli je vodeći autor ovog istraživanja, koje je je izdato u Novembarskom izdanju „CancerEpidemiology Biomarkerks Prevention“, rekao je Atienza.

Otkrića istraživanja koriste podatke koji uključuju 69,120 Adventista Sedmog Dana koji su učestvovali u studiji, tvrdi Atienza.

Svi učesnici studije popunili su upitnike koji su pitali koliko često kozumiraju više od 200 vrsta hrane, rekao je Atienza.

„Učesnici su zatim bili klasifikovani u kategorije po ishrani, zavisno od njihovih odgovora: Vegani, ljudi koji ne jedu meso, ribu, mlečne proizvode i jaja; Lakto-ovo vegetarijanci, ililjudi koji ne jedu meso i ribu i Pesko vegetarijanci, ili ljudi koji ne jedu meso a jedu ribu,“ rekao je Atienza.

Ukratko, pronalasci istaknuti od Loma Linda Univerziteta:

Povezanost između vegetarijanizma, a posebno ljudi koji održavaju vegansku ishranu, i svih kancera, nagoveštava blagu ali sigurnu zaštitu od celokupnog rizika za rak.
Vegetarijanci imaju manje gastrointestinalnih kancera, uključujući rak debelog creva, pankreasa, jetre i želudca, posebno među lakto-ovo vegetarijancima.
Veganske žene doživele su manje kancera specifičnih za žene.
Pesko vegetarijanci je izgledalo da imaju zaštitu od kancera respiratornog i urinarnog sistema.

„Ovo istraživanje tvrdi da vegetarijanska ishrana može da smanji dešavanje svih kancera,“ dr Geri Frejzer, je prepoznat kao glavni istraživač studije.

Studija je počela 2002. Godine među članovima Hrišćanske Adventističke Crkve u Americi i Kanadi, rekao je Atienza.

„Jedinstvena karakteristika ove studije je učestvovanje članova Hrišćanske Adventističke Crkve, populacije sa velikim varijatetom prehrambenih navika, kao i sa veoma malim procentom konzumiranja alkohola ili pušenja cigara, neprehrambenih faktora koji bi inače uticali na studiju,“ rekao je Atienza.

Loma Linda Univerzitet je obrazovna zdravstveno-naučna institucija sa preko 4600 studenata, koja se nalazi u Inland Empire Južne Kalifornije.

U 2011. Godini, mesto Murieta je postalo dom za afilijaciju Loma Linda Univerziteta sa Medicinskim Centrom – Murieta.

Pet razloga zašto vas trčanje čini srećnijim i zdravijim

2013-02-25T22:36:00.002+01:00

Sreća i zdravlje - dve stvari koje ljudi današnjice očajno potrebuju. Nikada, kao čovečanstvo, nismo bili tehnološki razvijeniji nego sada, a nikada nije vladalo veće beznađe i toliko bolesti (pored tolikog razvitka u medicini).
Kada sam pre četiri godine počeo sa treniranjem trčanja nisam ni znao koje sve prednosti će mi ono doneti. Jedino sam znao da je ono dobro i da za par meseci želim da pretrčim polumaraton a za godinu dana i maraton - što sam i postigao pažljivo prateći plan koji su danas lako dostupni na internetu (trcanje.rs - planovi za pripreme).

Pet prednosti trčanja:

Trčanje gradi izdržljivost

Maraton je u isto vreme ispit i fizičke i mentalne izdržljivosti. Svakom sedmicom, svakim pretrčanim kilometrom, svakim usponom koji ste pretrčali vi ste gradili fizičku izdržljivost. Ono što mene ipak fascinira kod trčanja na duge staze je psihička strana trčanja: Volja se jača kroz redovne treninge - trka je samo šlag na torti.

Svakog jutra kada ste mogli ostati još malo u krevetu a odlučili ste da ustanete i trčite, svaki put kada ste odlučili da i pored upale mišića trenirate, svaki put kada ste uradili isplanirani trening, vi ste ostvarili jednu malu pobedu volje nad telesnim željama/impulsima. Svaki put kada na instinktivnu želju da odustanete ili popustite odreagujete na zdrav način, vaša volja jača i sledeći put lakše će vam biti da donsete dobru odluku za trčanje, ali isto tako i za druge stvari u životu kada će život svom svojom silom pokušavati da ispita vaše granice izdržljivosti.

Trčanje vam sređuje misli

Lepo je otići na trening sa prijateljima (pogotovo dužine), ali naučio sam da cenim treninge na kojima sam sâm sa svojim mislima. Šta god da me je mučilo, sa kojim god problemom da sam se suočio, mnogo lakše, bolje i konstruktivnije ga rešim dok trčim. Neki to vreme nasamo koriste i kao molitvu, vreme kada se misli uzdižu na jedan viši nivo.

Kada se osećate nervozno, zbunjeno, napeto, bolje otrčite nekoliko krugova u parku, ili nekom drugom zgodnom mestu - to će vam doneti neverovatnu svežinu misli.

Trčanje će vas motivisati da se hranite i živite zdravije

Ne dugo nakon početka treniranja, primetićete da se više zanimate za zdraviju ishranu i da ste više motivisani za zdravlje. Postoji jedna interesantna pojava kod onih koji se redovno bave atletikom, bili muškarac ili žena, sigurno znate dosta recepata, u kojoj hrani ima koliko belančevina a koliko ugljenih hidrata, čitate nalepnice na proizvodima i sve to - niko ih ne tera, vremenom im je došlo prirodno.

Ne treba dugo trkaču da shvati da kasno leganje u krevet daje loše rezultate, što može da vam bude dobra motivacija i dobar zamor za lep i prijatan san kad će se i vaše telo i um lepo odmoriti.

Trčanje gradi samopouzdanje

Nekada kada izađem da trčim stvarno mi nije do toga, ali onaj osećaj nakon trčanja je neprocenjiv - u toku čitavog dana znaću da sam još malo doprineo mom zdravlju, izgledu i da sam još jedan trening bliže od onog cilja za koji treniram. Takođe narednih sati nakon trčanja primetićete da ste mnogo življi od ljudi koji vas okružuju - dok oni mamurno piju jutarnju kafu da bi prevarili organizam na dva sata da im malo digne pritisak, vaša krv cirkuliše punom snagom kroz organizam, a vaš mozak je pun krvi bogate kiseonikom spreman da se efikasno posveti poslu.

Trčanje luči hormone sreće

Svi mi volimo da budemo srećni i da se osećamo radosno. Za to su odgovorni hormoni sreće serotonin i endorfin koji se luče kada trenirate. Nažalost mnogi umesto prirodnog načina za lučenje hormona biraju druge (veštačke) pobuđivače hormona sreće - droge, duvan, alkohol, čak i čokolada (zbog čega su mnogi zavisni od nje). Na šta sve pozitivno može da deluju hormoni sreće:

Oslobađanje od zavisnosti

Ovo je jedna od ključnih prednosti lučenja hormona sreće usled trčanja. Nakon ostavljanja supstance / ili štetne aktivnosti, potrebno je zameniti lošu naviku (koja je do sada lučila hormon sreće) sa dobrom navikom (trčanje) koja će imati isti psihološki efekat, ali bez štetnih posledica i sa mnogo pozitivnih. Ukoliko ostavljate duvan, trčanje će vam još pomoći i da brže ispraznite pluća od nataloženog katrana.

Depresija

Ukoliko se borite sa depresijom ili depresivnim osećanjima, ovo je možda glavni a u isto vreme i prirodni način koji će pokrenuti vaše telo da samo luči anti-depresivne hormone.

Stres i napetost

Posle psihički teškog i napornog dana možda vam je prva reakcija kauč + TV + ?, ali ta kombinacija vas neće toliko rasteretiti kao jedno lagano trčanje. Nakon trčanja osećaćete se mnogo srećnije i sa takvim stanjem uma moći ćete sveži da sutradan odete na posao.

Odgovornost

Trčanje donosi mnogo prednosti, ali takođe je bitno da budete odgovorni prema vašem telu. Postoje razlozi zbog kojih trčanje nije možda najbolja aktivnost za vas (slabo srce, kukovi, kolena,...).

Ukoliko imate problem sa težinom koja dosta prelazi vašu idealnu težinu, preporučio bih da prvo počnete sa brzim hodanjem. Efekat je sličan, samo što ne pravi toliki stres kukovima i kolenima kao što bi to za vas činilo trčanje. Kada skinete dovoljno kilograma na taj način, onda ćete već moći da krenete i sa trčanjem bez straha za vaše zdravlje. U svakom slučaju, dobro je da se posavetujete sa lekarom o preporučenoj alternativi ukoliko bi trčanje naškodilo vašem zdravlju.

8 veština suočavanja sa stresom

2012-11-13T20:03:00.000+01:00

Kao što svi znamo, ono što jedemo utiče na naše telo ali i na našu psihu. Isto tako naš mentalni stav utiče na naše telo. Iz tog razloga potrebno je da se o fizičkom zdravlju govori i iz psihološkog aspekta, odnosno, kako da popravimo naše fizičko zdravlje time što ćemo smanjiti stres.
Iako je stres individualna pojava, primenjivanjem 8 veština dovešće do smanjenja stresa. Ove veštine će pomoći kod pojavljivanja stresa na poslu, stresa zbog gubitka posla, stresa zbog nevere partnera, stresa zbog neželjene trudnoće... Primenite ovih 8 veština preventivno.

Obmane pušenja

2012-10-19T14:51:00.000+02:00

Nešto što vegani i atletičari imaju zajedničko je veoma česta pojava da su nepušači. Upravo zato postavio sam i ovu emisiju o pušenju. Pušenje i duvanski dim u Srbiji je svima nama deo svakodnevnice - ako ne pušimo, onda barem ili imamo ukućane, rodbinu, ili barem jednog prijatelja koji puši. Svi su manje više svesni da je ono štetno, ali tokom vremena na ovim prostorima razvili su se različiti mitovi što se tiče korisnosti/štetnosti pušenja i mogućnosti i načina da se ono ostavi. Prim. dr. Petar Borović u ovoj kratkoj emisiji govori o sledećim temama:

Kako pušenje utiče na seksualne odnose?
Zašto neki moleri ne rade u prostorijama pušača?
Koji su razlozi zašto neke novorođene bebe ne žele da piju majčino mleko?
Zašto biljka duvan ne raste bez radioaktivnih elemenata?
Zašto državni zakoni uglavnom zabranjuju "light" cigarete?
Velike obmane filtera cigarete i belog pepela i azbesta kod skupih cigareta.

Dobre i loše strane alkohola

2012-06-26T17:00:00.000+02:00

"Naše zdravlje u našim rukama" je snimilo još jednu emisiju u kojoj je gostovao dr Petar Borović. Ovom prilikom dr Borović će iz svog širokog doktorskog i profesorskog iskustva jezikom naroda dati odgovore na aktuelna pitanja vezana za pijenje alkoholnih pića. Neka od pitanja su sledeća:

Zašto francuzi žive dugo iako svakodnevno piju vino?
Koje dobrobiti možete postići kada popijete 45 litara vina i 22 litara piva?
Kako alkohol pomaže seksualnim funkcijama?
Kako alkohol može uticati na odnose u porodici?
Zašto se muškarci ljube kada se napiju?

Istina i šarm kave - 2. deo

2012-06-19T11:50:00.000+02:00

Ukoliko vas je prva emisija o kafi zaintrigirala i pokrenula da ponovo razmislite o navici pijenja kafe, pogledajte i emisiju koja je nastavak prve emisije o kafi. I u ovoj emisiji dr Petar Borović će dati odgovore na mnoga aktuelna pitanja o ovom proslavljenom napitku.
Neka od pitanja na koja ćemo dobiti odgovor:

Kako kafa utiče na kosti?
Šta možemo da naučimo od načina uzgajanja kafe?
Kako kafa pomaže boljem pamćenju?
Zašto je najveći broj srčanih i moždanih udara ujutro?

Korak po korak, okret po okret, zamah po zamah

2012-06-17T16:01:00.000+02:00

Ukoliko želite da postignete neku pozitivnu promenu (napredak) u životu to možete postići na više načina koristeći razne strategije (možda često niste ni svesni da primenjujete neku od tih strategija kako bi postigli cilj). Jedan od tih načina su mali koraci.
Kada sam kao mlađi po prvi put čuo da je jedna od mojih poznanica pretrčala ceo maraton ja sam se pitao kako je to moguće kada je to 42 km - ogromna dužina. Nakon što sam počeo da se i sam bavim trčanjem shvatio sam da je to samo dužina od 300 metara od starta do one bandere, zatim 500m od te bandere do raskrsnice, pa nakon tog 100m do onog velikog drveta itd. Sve zavisi kako se gleda na dužinu.
Kada ljudi žele nešto da postignu potrebno je da podele naizgled nedostižno na manje ciljeve koji su sasvim mogući i lako ostvarljivi (posebno prvi koraci). Jedna od mojih želja je da za koju godinu istrčim IronMan takmičenje (3,5km plivanje, 190km bicikl, 42km trčanje) - nešto nemoguće. Za sada od istrčanih triatlona imam samo jedan sprint i to sa nezavidnim rezultatom. Iz tog takmičenja sam video da trebam više da treniram vožnju bicikla, a dok ne naučim da lepo plivam kraul da ni ne sanjam o sledećem triatlonu (plivačka deonica od 750m mi je trajala 22 minute jer uopšte nisam plivao kako treba). Tako da kao prvi korak u ostvarenju većeg sna odlučio sam da bude uporedo i više vožnje bicikla ali i da naučim da plivam kraul bez zaustavljanja 150% distance potrebne za određenu trku.

Kako naučiti da neprekidno plivam kraul

I to sam rascepkao u manje korake:

Naći nekog trenera koji će mi pokazati osnove i dati savete o ispravnijem plivanju
Početi da plivam
Postići da preplivam 25m
Postići da preplivam neprekidno 50m
Postići da preplivam neprekidno 75m
Postići da preplivam neprekidno 100m
...

Na treninzima smenjivati trening snage/brzine, dužine i tehnike. Našao sam jedan interesantan koncept treninga: Plan za 500 m po kojem se meri broj izdaha nakon svake deonice (ispočetka te deonice su 25m a kasnije sve veće i mešane).

Napredak

Sećam se kada sam tek počeo da treniram 25m mi je bilo teško. Kasnije sam se osmelio da probam 50m bez prestanka. Poslednjih 10m sam jedva stizao do vazduha. Ukoliko neko pliva nepravilno sa glavom stalno iznad vode to i nije neki problem, ali pošto sam želeo pravilno da naučim, borba za vazduh je bila jedna od stvari koju sam morao da naučim.

Prošle sedmice na treningu u Pančevačkom bazenu uspeo sam po prvi put da dva puta preplivam po 75m. Ono što je interesantno je da mi je taj osećaj bio poznat - slična situacija kao sa poslednjih deset metara kada sam po prvi put preplivavao 50m, samo što je sada distanca bila veća.

Da se vratim na početak - ja i dalje ne mogu neprekidno da kraulom preplivam plivačku deonicu čak ni sprint triatlona, ali prošle sedmice ona distanca od 3,5km koja je potrebna za IronMan upravo je postala 25m bliža.
Tako da ukoliko se pitate da li i vi možete da se takmičite na triatlonu, odgovor je - da, možete. Ukoliko imate zdravo srce i zglobove, vi ste samo 25m udaljeni od vašeg prvog cilja za plivanje, samo jedan krug oko bloka za trčanje, samo jednu vožnju biciklom od pola sata.
Ne zaboravite: "Korak po korak, okret po okret, zamah po zamah" i cilj je vaš!

Istina i šarm kave

2012-06-12T08:01:00.000+02:00

Vegetarijancima i veganima je cilj u ishrani da ne jedu meso ili možda namirnice životinjskog porekla. Ali to nije cilj sam po sebi, nego postoji još jedan, kod mnogih, još važniji cilj: u umerenim količinama jesti/piti ono što je zdravo, a ono što je štetno izbegavati. Pogledajte šta o kafi kaže dr Petar Borović.

Piće za hrabre momke i devojke

2012-05-29T23:03:00.002+02:00

Ukoliko volite da eksperimentišete sa ukusima ili jednostavno uživate da isprobavate nove stvari, predlažem vam sok od sveže koprive :)
* Ukoliko imate alergiju na koprivu, obratite se prvo vašem lekaru za savet.
Kada sam prvi put čuo za tako nešto moja prva reakcija je bila "ako koprivu ne želim ni da dodirnem, zašto bih je sipao niz grlo?!?". Istina je da kada se pripremi sok od koprive, ona nema šanse da vas opeče. Drugo pitanje koje mi se odmah nametnulo jeste ono poznato pravilo: Voće i povrće ne trebaju da se mešaju u istom obroku (zbog različitog vremena varenja). Pošto kopriva sigurno nije voće, onda bi verovatno je većina svrstala ako ne u korov, onda u povrće. Stvar je u tome što kopriva ne sadrži u sebi skrob koji pravi problem kada se u istom obroku pomeša sa voćem. Isto važi i za drugo lisnato povrće. Postoji mnogo recepata. Evo jedan recept koji će vam pomoći da otpočnete sa vašim avanturama u svetu kopriva i drugog lisnatog povrća:

Branje koprive - Možete ovo da uradite sa kleštima ili makazama, ali uzbudljivije je ako to činite golim rukama :). Stvar je u tome da samo pazite da listu priđete u pravcu od stabljike ka kraju lista. Slobodno uhvatite za drškicu lista i otkinite ga. Beru se samo gornja 4 lista (ne oni najsitniji koji tek izlaze), jer ukoliko se koriste donji listovi, oni imaju nešto u sebi što opterećuje bubrege. Nemojte brati koprive pored puteva zbog izduvnih gasova ili drugih mesta gde bi kopriva bila zagađena (što je izazov jer one baš ko u inat na takvim mestima rastu).
Pranje koprive - Iako zvuči slično kao prethodni korak, nije gramatička greška. Kao i svako drugo povrće iz bašte (čak iako niste prskali otrovima, kiša je padala na nju) treba oprati listove da se odstrani veći deo prljavštine (uključujući potencijalne stanare listova koprive).
Dodavanje namirnica - U blender staviti koprive koje ste nabrali i oprali (ja sam danas našao u dvorištu 35g). Staviti banane (jednu do dve). Dodati vode po volji (za jednu bananu stavim oko 250g, ja sam stavio dve banane i 300ml vode). Ukoliko želite ređe, ipak je bolje da se prvo izblenderiše u gušćoj smesi pa pred kraj dodati ostalu vodu, kako bi se što više usitnila kopriva. Nacediti jedan limun i staviti jednu do dve kašike zaslađivača (ili nekoliko urmi ili smokvi).
Blendiranje - uključiti blender da usitni smesu dok većina komadića koprive ne bude oko 1mm (do minut).
Dodavanje ukusa - pošto sam ranije već radio ovakav osnovni đus, odlučio sam da sada malo eksperimentišem. Smesu sam podelio u tri posude i u svaku smesu sam sam umiksao u blenderu posebni ukus.

Crveni sok - 100g ananasa i 5 jagodi
Zeleni sok - 3 kivija
Braon sok - pola jabuke i jedna pomorandža

Degustacija (moj omiljeni deo :) ) - za ovaj korak dve moje lepe asistentkinje (supruga i ćerka) su pristale da probaju sok. I jednoj i drugoj se baš svideo crveni sok. Meni se takođe najviše svideo crveni, nakon čega zeleni, pa zatim braon. Svaki od njih (uključujući i osnovni sok) je bio zaista dobro, ali nekako ananas i jagode daju baš lep ukus. Uspeo sam da ubedim moju mlađu asistentkinju da pozira dok isprobava sok:

Nadam se da sam vas do sada ubedio da i vi probate ovaj sok. Najgore što može da se desi je da vas golica u grlu dok pijete (ukoliko niste dovoljno sitno izblenderisali koprivu).
Osim samog izazova i nove teme za razgovor sa vašim prijateljima, ovaj sok ima i velike nutritivne prednosti. Ovde ću navesti samo podatke za koprivu, a sve ostalo je dodatak. Podaci su za 100g blanširane koprive, a pošto je ovo sveža kopriva, sigurno ima još više vitamina.

Kalorije: Kopriva ima zanemarljivo malo kalorija (ne deblja se od nje)
Vitamini: Značajniji vitamini su Vitamin A (40% dnevnih potreba), i veoma značajno Vitamin K (čak 623% od dnevne potrebne količine). Vitamin K je veoma bitan za zdravo zgušnjavanje krvi i metabolizam u kostima i drugim tkivima.
Minerali: Kalcijum (48%), Mangan (39%) i Magnezijum (14%)
ostalo možete pročitati ovde

Sve u svemu kopriva je veoma dobra za jake i zdrave kosti. Kalcijum koji se nalazi u njoj se mnogo bolje sintetiše u organizmu nego kalcijum dobijen iz namirnica životinjskog porekla (kao npr. kravlje ili kozje mleko). Osim toga za razliku od tih mleka, ono nema kao posledicu izvlačenje kalcijuma iz kostiju osobe koja to pije.

Primetio sam i još jednu osobinu koprive, a kasnije i saznao da kopriva zaista ima ta svojstva. Ukoliko vam se spava a imate neki bitan posao da završite, umesto da uzmete kafu ili neko drugo piće na bazi kofeina, uzmite piće napravljeno od koprive i limuna, sa bananom kao bazom, i vrlo brzo ćete osetiti da vam se vratila energija. Naravno uvek je najbolji odmor, ali kada morate da ostanete budni, onda je u svakom slučaju kopriva kao vitaminska bomba odlična da vas još malo održi budnim.

Osim pravljenja sokova od koprive sa voćem, za sada sam probao i sa Spanaćem i mogu da kažem da je i taj sok lep i preporučio bih ga svima (opet je bogat nekim drugim vitaminima dobrim za metabolizam i krv).

Drago mi je ako je ovo motivisalo nekoga da se oproba sa ovim sokovima.
Prijatno!

pa šta onda uopše jedeš?

2012-05-15T07:32:00.000+02:00

Uobičajena situacija:

Janko: "Pa hajde uzmi jednu kiflu sa viršlom"
ja: "Neka hvala, nisam gladan"
Marko: "On je vegetarijanac. On ne jede meso"
Janko: "Pa šta onda uopšte jedeš"
Žarko: "On ne jede ni jaja, ni mleko, ni sir"
Janko: "............... O.o ...... (onaj neprocenjivi izraz lica :) )"

Neznam vegetarijanca koji se nije susreo sa ovakvim pitanjem. Uglavnom na to odgovorim sa:

"Jedem sve ostalo :) "

Ali nekim čudom to i dalje nemenja njihovo čuđenje. Izgleda da je u našem narodu usađen mit da je glavni deo hrane meso ili nešto životinjskog porekla, dok se ovo ostalo svrstava u prilog ili salatu. Pošto uvek iznova moram da podsećam ljude šta je to "sve ostalo" odlučio sam da jednom napišem pa da zaista vidimo da li ima nečeg drugog što može da se jede a da nije životinjskog porekla (i da može da se uzgaja u bašti ili nabavi u prodavnicama zdrave hrane kojih danas ima na sve strane):

Voće

jabuka

dunja

kruška

mandarina

narandža

mandora

grejpfrut

limeta

limun

kivi

banana

smokva

višnja

trešnja

jagoda

ananas

avokado

breskva

kajsija

borovnica

brusnica

grožđe

urma

dud

kupina

malina

kokos

mango

mušmula

nar

papaja

ribizla

šljiva

Koštunjavo voće

orah

indijski orah

brazilski orah

kesten

lešnik

badem

koštica od kajsije

pistać

Povrće

lubenica

dinja

beli luk

crni luk

mladi luk

praziluk

blitva

spanać

boranija

pasulj

đumbir

zelena salata

kupus

zelje

karfiol

brokoli

kelj

prokelj

keleraba

paprika

krastavac

paradajz

krompir

plavi patlidžan

šargarepa

peršun

paškanat

rotkvice

bundeve

tikvice

cvekle

celer

špargla

Mahunarke

pasulj

grašak

soja

kikiriki

sočivo

rogač

leblebija

susam

lan

Žitarice

pšenica

raž

ječam

pirinač

ovas

kukuruz

proso

Biljna mleka

sojino

susamovo

kokosovo

bademovo

lešnikovo

pirinčano

suncokretovo

pšenično

Produkti od biljnih mleka

sojin jogurt

sojin kefir

sojino kiselo mleko

tofu krem sir

mladi tofu sir

Ostalo

nerafinisana biljna ulja

malteks

pšenične klice

Jel "Sve ostalo" i dalje izgleda kao ništa? :)

Aparat za pravljenje sojinog mleka bez filtera

2012-05-05T20:03:00.000+02:00

Nakon objavljivanja članka o aparatu za pravljenje sojinog mleka mnogi čitaoci su iskoristili priliku i kupili aparate za mleko i koliko sam čuo, bili su zadovoljni. Nažalost Soyawell više ne izvozi u Srbiju tako da sam našao novo mesto za nabavku aparata koje preporučujem svima.

Ovaj novi aparat je malo drugačiji od onog koji ja imam u tome što nema filter. Sa jedne strane moguće je da će mleko imati za nijansu više pulpe (iako kada sam probao nisam ni primetio razliku) a sa druge strane to vam prepolovi vreme za pranje mašine za mleko.

Sama mašina izgleda veoma elegantno i jednostavna je za korišćenje. Ima tri programa: Sojino mleko, pašteta i voćni sok (još jedna prednost što moja mašinica nema).

Još jedna pogodnost što dobijate u ovom paketu jeste mini presa za pravljenje tofu sira (od koje sam i dobio ideju za kućnu varijantu mini prese) zajedno sa jednom količinom soli za pravljenje sira (nigari).
Ceo komplet košta 110€. Trenutno im je na lageru još jedna mašinica (sa mogućnošću da se još nabavi).

Ukoliko ste zainteresovani za ovu mašinicu, možete da kontaktirate mog prijatelja Iliju na sledeći način:

telefon: 013/646-303
mobilni: 063/361-160
e-mail: soyafood@verat.net

Pošto je ova mašina uvozna imajte razumevanja za čekanje prilikom nabavke.
Ukoliko još neko ima informacije za jeftine (a kvalitetne) mašine za pravljenje mleka, molimo vas da nas kontaktirate kako bi smo mogli proširiti ovako korisne informacije.

Uradi sam: mini tofu presa

2012-04-25T20:00:00.000+02:00

Ukoliko redovno sami pravite sojino mleko sigurno ste barem nekada pokušali da napravite i tofu sir. Do sada sam uglavnom pravio na sličan način na koji se pravi i domaći sitni sir (nakon što se usiri da se stavi u pamučnu pelenu i okači da se ocedi). Međutim primetio sam u razgovoru sa prijateljima da oni uvek nekako dobiju tvrđi sir, tako da se rodila i ideja da napravim neku malu presu sa kojom bi mogao da napravim čvršći sir.
Uz nekoliko predmeta koji se lako nalaze u savremenom domaćinstvu i vi možete napraviti ovu presu.

Šta vam je potrebno:

Poklopac CD steka (onaj za 100 ili više CDa) Na slici to je ona providna posudica
Dno CD steka (onog za 100 ili manje CDa) Na slici to je onaj crni plastični krug sa stubićem u sredini
Skalper
Bušilica sa burgijom od par milimetara
Šmirgla (nije obavezno)
Pamučna pelena (nije na slici)

Pravljenje prese

Iseći ivicu dna tako da nakon što se dno stavi u poklopac ono može da stigne do dna (idealno bi bilo da dno ima oko 1mm prostora do stranica poklopca). Na slici se vidi da sam prvo odsekao malo šire pa sam trebao da malo suzim jer nije moglo da stigne do kraja. Na kraju sam ošmirglao ivicu.

Izbušiti rupice na poklopcu. Koristeći neku užu burgiju izbušiti rupe i na dnu i po stranama poklopca

Vaša mini presa je gotova. Samo je još potrebno da je operete i počnete da pravite sir.

Pravljenje tofu sira sa mini presom:

Nakon što ste napravili sojino mleko, dok je još vruće (ali nikako da ključa) dodajte u litru mleka pola limuna i ostavite nekoliko minuta da se usiri.
U jednu veću činiju stavide deblju dasčicu za sečenje. Posudicu prese (providni deo) stavite na dasčicu. Presavijenu pamučnu pelenu ili neko drugo pogodno platno stavide u posudicu prese.
Usireno mleko sipajte preko platna i zavisno od kojeg poklopca ste pravili kutiju, toliko mleka ćete moći od jednom da sipate (na svakih 100 CDa po 0,8 litara).
Posle par minuta možete izbaciti surutku ili je iskoristiti za nešto korisno (ako neko ima ideje neka podeli sa nama).

Preko malo proceđenog sira stavite gornji deo prese (crni deo) i jednu čašu okrenutu naglavačke.
Posle još nekoliko minuta možete već slobodno staviti i nešto teže (pazite ipak da nije nešto lomljivo)
Nakon sat vremena sigurno imate već jedan isceđeni tofu sir, ali ukoliko želite još tvrđi stavite još veći teret i ostavite još vremena. Isprobavajte i podelite sa nama vaše rezultate.

Prijatno!

Kako ishrana utiče na životnu sredinu

2012-02-28T23:31:00.000+01:00

Da li svojom ishranom mogu da utičem na životnu sredinu?
Odgovor je: da!

Juče sam saznao za veoma interesantne činjenice u vezi uticaja ishrane ljudi na našu okolinu.

Voda

Pre petnaest godina nisam ni mogao da zamislim da ću trebati da ili kupujem ili prečišćavam vodu za piće. Opšte prihvaćena činjenica je da je pijaće vode sve manje, a takođe i voda koja se vadi iz velikih dubina je sve manje, a ona sa manjih dubina je sve zagađenija. Evo malo statistike koliko je potrebno litara vode da se dobije 1kg određene namirnice:

Čisto poređenja radi. Ukoliko bi odlučili da se ne tuširate godinu dana da bi sačuvali vodu (ne mojte ići toliko daleko :D ) uspećete da uštedite toliko vode koliko je potrebno da se dobije pola kile junetine.

Zemlja

Svima je već poznato da je sve manje i manje šuma koje se krče za industrijske namene, ali takođe i da bi se pretvorile u obradive površine. Ako uzmemo u obzir da je za 1kg mesa potrebno 16kg žitarica - izračunajte koliko je potrebno čovečanstvu više obradivog zemljišta ukoliko se hranom životinjskog porekla - čak 16 puta više. Žalosno je to što mi imamo samo ograničeni prostor gde možemo da živimo i koji možemo da obrađujemo.
Evo nekoliko činjenica i po pitanju zmeljišta. Ukoliko uzmemo u obzir kalorijsku vrednost koju određena namirnica sadrži, prosečne kalorijske potrebe u toku dana (oko 2000 kalorija), pogledajte koliko od koje namirnice u toku jedne godine može da normalno živi ljudi:

Naravno, ovo nikako ne podstiče da se živi samo od krompira ili pirinča, nego čak šta više što raznolikijom hranom, ali u svetu u kome ishrana životinjskog porekla sačinjava većinu obroka u mnogim kulturama, ovo pokazuje koliko bi bilo više hrane za sve ljude.

Fosilna goriva

Još nešto po čemu smo ograničeni su i fosilna goriva. Uvek preferiram obnovljive izvore energije, ali ako već koristimo fosilna goriva, koliko je potrebno kalorija fosilnih goriva da dobijemo jednu kaloriju hrane:

Sve ove činjenice nam pokazuju da je ishrana životinjskim namirnicama, koja je u mnogim kulturama postala osnovna hrana, jedan od glavnih razloga zagađenja naše divne planete koja sve manje liči na onakvu planetu kakva je isprva bila stvorena.
Onda se čovek zapita - da li sve ovo vredi? Da li vredi da se po težini održava duplo više stoke nego ljudi kako bi ljudi utolili svoje slasti? Sav taj metan koji ostaje kao nusproizvod mesne industrije sačinjava čak 18% gasova koji su krivi za efekat staklene bašte.
Nama ljudima je poverena ova planeta na čuvanje - da li možemo da kažemo da se dobro binemo o njoj?

Rekordi sportista vegeterijanaca

2011-12-13T12:52:00.003+01:00

Poslednjih decenija ucinjena su uzbudljiva otkrica koja se ticu zdravlja i izbora hrane. Ona nam govore da su uobicajena mišljenja o našoj potrebi za mesom, mlecnim proizvodima i jajima pogrešna. Njihova preterana upotreba je izvesno štetna po zdravlje ljudi, a to što su toliko u upotrebi potice od pogrešnih prehrambenih navika civilizovanog sveta.

Iako se za vegetarijanski nacin ishrane nije opredelio samo zbog zdravlja, izgleda da on Svitgolu ne pada teško. Pošto je prepešacio 17.000 km oko Sjedinjenih Americkih Država, krenuo je na put dug 20 miliona koraka koji ce ga naredne godine provesti kroz svih 50 država.

A tu je i Edvin Moziz. Ni jedan covek u istoriji sporta nije toliko dominirao u disciplini 400 metara sa preponama kao on. Osvajac zlatne olimpijske medalje osam godina nije izgubio nijednu trku, a kad ga je Casopis Sports Illustrate 1984. godine izabrao za sportistu godine, o njemu je receno:

Nijedan sportista u bilo kom sportu ne uživa toliko poštovanje protivnika, kako na stazi tako i van nje, kao Edvin Moziz.

Edvin Moziz je vegetarijanac.

Pavo Nurmi, „leteci Finac“, postavio je kao dugoprugaš dvadeset svetskih rekorda i osvojio devet olimpijskih medalja. Bio je vegetarijanac.

Bil Pikering iz Velike Britanije postavio je svetski rekord u preplivavanju Lamanša, ali cak i taj rezultat bledi pred cinjenicom da je u cetrdeset osmoj godini oborio svetski rekord u preplivavanju Bristolskog kanala. Bil Pikering je vegetarijanac.

Mari Rouz je imao samo sedamnaest godina kad je osvojio tri zlatne medalje u plivanju na Olimpijskim igrama 1956. godine u Melburnu, u Australiji. cetiri godine kasnije, na Olimpijadi 1960. godine, postao je prvi covek u istoriji koji je zadržao titulu na 400 metara slobodnim stilom, a kasnije je oborio svoje svetske rekordne na 400 i 1.500 metara slobodno. Mnogi ga smatraju najboljim plivacem svih vremena. Rouz je vegetarijanac od svoje druge godine.

Covek možda ne bi ocekivao da naici na vegetarijance medu takmicarima na svetskom prvenstvu u bodibildingu. Ali Andreas Kaling, švedski bodibilder koji je 1980. godine osvojio titulu „Mister internacional“, vegetarijanac je, i preko deset godina je u samom vrhu na medunarodnim takmicenjima. Jedan casopis piše da Kalingovi rezultati na takmicenjima za „Mister univerzuma“ i na svetskim prvenstvima za profesionalne bodibildere ukazuju na to da bi mogao biti naslednik Arnolda Švarcenegera.

Sten Prajs je još jedan momak za koga se ne može reci da je slabašan. On drži svetski rekord u dizanju tegova u svojoj kategoriji. Sten Prajs je vegetarijanac. I Roj Hiligan je gospodin koga verovatno ne biste izazivali. Medu njegovim titulama je i zavidna titula „Mistera Amerike“. Roj Hiligan je vegetarijanac.

Estela Grej i Ceril Marek su rekorderke u biciklistickoj kroskantri vožnji tandema. One su u potpunosti vegetarijanke i ne jedu ni jaja ni mlecne proizvode.

Svetski rekord u plivanju na duge staze leptir stilom dele dva vegetarijanca: Džejms i Džonatan Dedonato.

Ridžli Ejbel ima samo 44 kg, ali vam savetujemo da se držite podalje od njega. Nedavno je pobedio na svetskom prvenstvu koje je organizovalo Karate udruženje Sjedinjenih Država, osvojivši kako titulu prvaka u kategoriji majstora i crni pojas petog stepena, tako i titulu sveukupnog pobednika. Ejbel, koji je pobedio na osam državnih prvenstva, potpuni je vegetarijanac i uopšte ne jede meso, jaja i mlecne proizvode.

Još jednog coveka biste teško mogli da ubedite da nacin ishrane koji ukljucuje meso omogucava vanredne fizicke sposobnosti. To je mornaricki kapetan Alan Džouns iz Kvantika u državi Virdžinija. Nikad ne bih ni pomislio da marinac može biti vegetarijanac, ali Džounsu to uspeva i izgleda da to ne utice nepovoljno na njegovo zdravlje.

Posebno bih istakao još i šampiona u ultra-maratonima, Scott Jurek, koji je vegan. Na njegovoj stranici možete pogledati sve njegove rekorde.

Jak i jeftin doručak

2011-09-09T12:11:00.000+02:00

Svaki maratonac zna koje gorivo je najbolje za trčanje - ugljeni hidrati. Žitarice su upravo pravo mesto gde možete da potražite ovaj izvor energije za velike fizičke napore. Ukoliko se možda još ne bavite aktivno trčanjem, takođe možete da probate ovaj zdravi doručak.

Sastojci (po porciji):
70g pšeničnih pahuljica (7 din)
70g ječmenih pahuljica (8 din)
70g raženih pahuljica (8 din)
70g urmi (15 din)
20g susama (7 din)
20g lanenog semena (3 din)
14g mlevenog rogača (4 din)
600ml sojinog mleka (4 din)
--------------------------------
Ukupno: 56 din
(zasladiti po potrebi. Nisam imao grožđice a i one bi bile odlične za ovaj doručak. Takođe, umesto sojinog mleka možete probati bilo koje drugo biljno mleko (od kikirikija, susama,...). Urme se iseckaju (nakon što niste zaboravili da izvadite koštice :), susam i lan samelju na mlinu za kafu i sve se pomeša.

Možda nam za doručak izgleda 56 dinara kao puno, ali hajde da uporedimo sa drugim cenama: 1L kravljeg mleka 80 din; Čips 40 din; Kutija duvana 100 din; Vekna belog hleba 54 din. Sve ovo je čest izbor za doručak, ali koliko ćete biti siti od ovih pojedinačnih stvari, a koliko od ovog doručka. Čak šta više, pogledajte koje sve korisne stvari ćete uneti preko ovog doručka, što bi ste teško na neki drugi način za te pare uneli:
http://nutritiondata.self.com/facts/recipe/2259864/2
Na tom linku obratite posebnu pažnju na sledeće:

- Kvadratni dijagram pokazuje da je srednje zasićujući, a da je više nabijen hranljivim materijama po kaloriji
- Piramidalni dijagram pokazuje da kalorije najviše dolaze iz ugljenih hidrata

- Okrugli grafikon "Nutrient balance": Pokazuje da je ovaj doručak prepun vlakana (zeleno), Belančevina (ljubičasto), Sadrži osrednje vitamine (žuto), mnogo minerala (belo), bez holesterola i jako malo zasićenih masti (žuto).
- Lepezasti grafikon (ljubičasti) "Protein quality": Meso sadrži kompletne aminokiseline, dok biljke sadrže delimično. Upravo kombinovanjem različitih sastojaka dobija se punina (kao što se vidi zastupljenost svih esencijalnih aminokiselina).
- Na niže se vidi detaljni spisak hranljivih materijala u kojima ovaj doručak obiluje (vlakna, omega-3, omega-6, tiamin, riboflavin, niacin, B6, folna kiselina, pantotenska kiselina, kalcijum, magnezijum, gvožđe, fosfor, kalijum, cink, bakar, mangan, selen, fitosterol (bolji brat od holesterola))
Da li ste znali koliko jedan ovako jednostavan doručak sadrži hranljivih materija? Da bi nadoknadili dnevni unos vitamina (koje je ovaj doručak imao u osrednjim količinama), izaberite jedan obrok ili užinu za koju ćete jesti voće puno vitamina ili izborom dobrog povrća koje ne bi previše termički obradili.
Svima želim prijatno, Jó étvágyat, Добър апетит, dober tek, Bon appétit, Guten Appetit, どうぞめしあがれ, Пријатно јадење, peSop, Dobrou chuť!

Posebno mesto zdrave hrane u Novom Sadu

2011-05-26T13:09:00.004+02:00

Već duže vremena planiram da sednem i prenesem utiske koje imam o ovom posebnom mestu gde sam se baš lepo osećao i tako dobro jeo. Sad sam baš gladan i posmatram dnevni meni koji restoran Ananda svakog dana postavlja na njihovu stranicu na facebook-u i svatio sam da ljudi najviše imaju motivacije da pričaju i razmišljaju o dobroj hrani kada su gladni :)
Ko? Šta? Gde?
Ananda se nalazi u Novom Sadu i jedinstvena je kafe-čajdžijnica-restoran veganske i vegeterijanske hrane u široj okolini. Prvo što može da se primeti kada se uđe u restoran jeste da je veoma prijatna atmosfera, enterijer, skladne boje, mirisi i muzika čine da se osećate zaista opušteno.
U mnogim restoranima i kafićima kada naručite čaj (jedno od mojih omiljenih napitaka) dobićete šolju vrele vode sa kesicom najjeftinijeg čaja iz supermarketa. U onim boljim restoranima dobićete možda milford čaj. Ananda ide još korak dalje. Nabavljaju iz inostranstva u rinfuzi mnogo različitih čajnih mešavina i serviraju vam čaj po želji, a možete ga zasladiti sa braon šećerom.

Posluga je veoma ljubazna. Takođe, ukoliko vam se svidi neko jelo, možete ih pitati kao prijatelje za recept, i oni će vam, bez straha da ćete to vi iskoristiti protiv njih (a takvih restorana i kuvara ima mnogo) slobodno podeliti sa vama.
Dnevni meni
Evo samo nekoliko primera dnevnih menija:

Dnevni meni za cetvrtak 26.05.- Burger od zitarica sa humusom,grilovani krastavac (pikant) i krompir sa spanacem.Prilog: hleb i salata.Krem supa od sargarepe i tikvica.
Dnevni meni za sredu 25.05.- Pohovana tikvica,rizi bizi (pirinac,zuti grasak,sargarepa) i sabdji od kupusa.Prilog: domaci hleb i salata.Krem supa od zutog proteinskog graska
Dnevni meni za utorak 24.05.- Kofte od prosa i blitve sa catnijem od zove,prebranac od zutog graska i pire od sargarepe.Prilog: domaci hleb i salata. Krem supa od brokolija.
Dnevni meni za ponedeljak 23.05.- Salata sa jecmom,griolovano povrce i pohovani karfiol sa prelivom od suncokreta.Prilog: domaci hleb i salata.Krem supa od paradajza.
Dnevni meni za subotu 21.05.- Musaka od krompira i tikvica sa kremom od spanaca.Prilog: domaci hleb i salata.Krem supa od povrca.

Kao što vidite, meni je zaista različit. Svakog dana kuvari spremaju neko posebno jelo zavisno od tog koje je godišnje doba i koje sveže namirnice su dostupne. Osim supa i glavnih jela, možete odabrati sveže salate ili nešto iz vitrine.
Nakon sveg ovog hvaljenja (znam da izgleda subjektivno, ali zaista sam oduševljen ovim restoranom) sigurno ste već otpisali ovaj restoran kao da je skup kao ostali restorani specijalizovani za određenu vrstu ishrane, ALI... Cene su ako ne iste, onda čak i jeftinije sprem drugih restorana, a mnogo jeftinije sprem restorana koji nude ono što Ananda nudi. (možete pogledati cenovnik ovde)
Ukoliko želite da navratite u ovaj restoran, to vam toplo preporučujem, znam da nećete zažaliti. Ukoliko niste još sigurni (i samo je pitanje kada ćete otići :) možete da posetite ovaj restoran virtuelno: 3D - pregled.
Adresa:
Petra Drapšina 51
21 000 Novi Sad
R. Srbija
Porudžbine i informacije na telefon i e-mail:
Tel: +381 631088978
e-mail: ananda.cth@gmail.com
facebook stranica

Pravljenje sojinog mleka sa aparatom (u slikama)

2011-03-30T00:34:00.000+02:00

Pre svega potrebna vam je sirova soja (po mogućstvu ne GMO). Ostavite je preko noći da odstoji u vodi, i za tih 8 sati će narasti više od dva puta svoje zapremine (imajte to na umu kada birate posudu).

Izmerite soju jednom mericom koju ste dobili sa aparatom i stavite u fini filter.

Pričvrstite gornji deo aparata na filter sa sojom.

U bokal (donji deo aparata) sipajte koliko želite vode (0,8L za gušće mleko, 1,3L za ređe mleko; mada je meni sasvim odlično mleko koje napravim od ~50g soje i 1,3L vode).

Stavite gornji deo aparata u donji deo, priključite strujni kabel i uključite u zid.

Kada trepće crvena lampica (ako se jaaako skoncentrišete na sliku, možda ćete i videti kako trepće lampica :) znači da je aparat spreman za spremanje sojinog mleka. Pritisnite gornje dugme i čekajte dok aparat ne završi. Nakon 20-ak minuta će dati i zvučni signal da je završila.

Kada je završio aparat, izvucite utikaš iz struje i podignite gornji deo aparata.

Sačekate malo da iscuri preostalo mleko u filteru i onda prenesete čitav gornji deo u duboku plastičnu posudu posebno namenjenu za tu upotrebu.

Iako se ne mora, ja imam običaj da prespem mleko u drugi bokal kako bi ovaj odmah mogao da se opere, a i lakše je posle za skladištenje. Ovako pripremljeno mleko kome još niste dodali so (a svaki put treba malo da se doda soli radi ukusa), med ili neke druge zaslađivače, arome ili voće, trebalo bi da može u frižideru da stoji 5 dana.
Moje iskustvo je da kada sam malo posolio mleko i dodao meda, moglo je da stoji oko 4 dana u frižideru (što je sasvim dovoljno, jer se uglavnom mnogo brže potroši).

Kada skinete filter sa gornjeg dela aparata primetićete da je ostao čvrsti ostatak soje (okara). Prvo što ćete primetiti pritom jeste da je mnogo usitnjenija i samim tim zaključujete razlog zašto je dovoljno mnogo manje soje za istu gustinu mleka u poređenju sa mlevenjem soje na mašini za meso ili blenderom.
Delovi mašine se posle veoma lako i brzo operu.

Za razliku od sojinog mleka (i još nekih drugih), mleko od koštunjavog voća se ne kuva i čitav proces traje samo oko dve minute. Pri pripremanju takvog mleka koristi se filter sa većim otvorima. Takođe čišćenje posle spremanja mleka od koštunjavog voća je i mnogo lakše.
Nakon duge potrage za ovim aparatom zaista sam zadovoljan i posle dužeg korišćenja.

Aparat za pravljenje sojinog mleka

2011-03-17T13:25:00.000+01:00

Zašto biljno mleko

Svako ko je vegetarijanac ili vegan je vrlo verovatno barem jednom pokušao da napravi mleko od soje ili od drugog semenja ili je barem prisustvoao na pravljenju ili degustaciji biljnih mleka. Jedan od prvih utisaka nakon celog proesa pravljenja jeste da je dosta velik proces - dok se usitni soja (ili bilo koje drugo zrnevlje, mahunarke ili koštunjavo voće) mlevenjem ili korišćenjem blendera, dok se skuva, ohladi, procedi i onda dolazi ono najzanimljivije - čišćenje sveg tog posuđa... sve to može često da bude veoma zamarajući proces. I pored toga, treba istaći da je i na taj način biljno mleko i mnogo jeftinije, zdravije, a i svaki put možete da napravite neki drugi ukus (od drugog zrnevlja). Ipak, postoji način i da se sve to olakša, a to je kupovinom aparata za pravljenje sojinog mleka.

Potraga za aparatom

Bacio sam se na potragu. Tražio sam po prodavnicama, ali uzalud (često nisu ni čuli za tako nešto). Potražio sam po internetu i saznao da je nekada neko prodavao ovde u Srbiji aparat za pravljenje sojinog mleka, ali nisam uspeo da kontaktiram prodavca. Konačno sam našao ko prodaje taj aparat i ona živi u Beogradu. Nakon što smo se dogovorili za kupovinu već sutradan sam mogao da preuzmem aparat za pravljenje sojinog mleka. Moram da napomenem da je moguće naći i jeftiniji aparat za pravljenje sojinog mleka za možda 10€, ali ovaj aparat je zaista popularan po čitavom svetu i ima odlične ocene od korisnika. Ukoliko je neko zainteresovan za kupovinu ovog aparata, može kontaktirati prodavca koja će takođe biti spremna i da sve detaljno objasni kako se koristi:

Mirjana
"Sapo centar" d.o.o.
kontakt telefon: 063/778-48-28
internet prezentacija: http://www.vivawell.co.rs/

Opis aparata

Aparat je marke Vivawell DR-280 (U drugim državama je još poznat pod markom "Vegan Star", "Soyabella" ili "Soy Kits"). Aparat koji sam dobio isti je kao i na sajtu: http://www.soya.be/vegan-star.php gde je bilo rađeno istraživanje i poređenje različitih aparata (dobio je dobre ocene). Jedno od prednosti koje su nutricionisti primetili kod ovog aparata, jeste da on izvuče više materije iz semenja sprem drugih aparata (a mnogo više sprem ručno pravljenog mleka), a u isto vreme ima još manju koncentraciju pulpe u mleku.
Prvo što se može primetiti jeste da je napravljen većim delom od nerđajućeg čelika sa detaljima od plastike. Veoma me podseća na aprat za pravljenje čaja, jer po dimenzijama nije nešto veći od takvog aparata. Sa ovim aparatom možete praviti od 0,8L do 1,3L mleka koje možete koristiti ili za piće ili da napravite tofu sir. Takođe isti aparat može da se koristi i za pravljenje kašica, što ga čini odličnim aparatom za domaćinstva gde ima mlađe dece.

Da bi se napravilo mleko potrebno je 2 do 25 minuta (zavisno od čega se pravi). Rukovanje ovim aparatom je veoma lako (da bi napravili mleko dovoljno je da stisnete samo jedno od tri postojeća dugmeta). Za neke programe je potpuno automatizovan, a ukoliko pravite mleko od koštunjavog voća potrebno je da budete pored mašine (ali samo 2 minute). Za čišćenje aparata dovoljno vam je nekoliko minuta i čisti se bez puno napora. Ostatak od napravljenog mleka možete iskoristiti za namaze, poslastice, čorbe i druge kulinarske podvige.
Od čega se sve može praviti mleko sa ovim aparatom: Ječam, Ovas, Pirinač, Raž, Pšenica, Badem, Lešnik, Orah, Soja, Kikiriki i drugo semenje. Već imam na umu od kojih semenja bi još moglo da se napravi mleko i planiram da sve to isprobam.

Zaključak

Sve u svemu, za sada sam veoma zadovoljan aparatom (već sam probao mleko od badema). Kako budem pronalazio još neka ukusna mleka postaviću recepte tih kombinacija. Ukoliko neko ima mogućnosti da kupi ovaj aparat (trenutna cena je 10,240.- dinara) preporučio bih da to i učini, jer će se ne samo zdravije hraniti, nego i uštedeti korišćenjem biljnih mleka.

Rezultati testa na B12 (zima 2011)

2011-02-22T12:36:00.001+01:00

Pre Godinu dana i četiri meseca odlučio sam da napravim jedan eksperiment - da ustanovim da li mogu da se hranim veganskom ishranom (ishrana koja ne uključuje ništa što je životinjskog porekla) i da u isto vreme se aktivno bavim atletikom.
Posebno sam istakao i čestu pojavu da ljudi misle da ukoliko se neko hrani veganskom ishranom da će imati nedostatak vitamina B12. Na kraju ovih godinu i nešto dana mogu donekle i da se složim sa ovom izjavom. Jutros sam saznao rezultate od najnovijeg testa krvi na vitamin B12: 160 pg/mL. Prošlog proleća je bilo 161, a kada sam počeo sa veganskom ishranom (što odražava moju ishranu pre ovog izazova) je bilo 183. Za jednu referentnu vrednost se uzima donja granica od 193 pg/mL. Ova referentna vrednost je sačinjena na osnovu merenja velikog broja uzoraka krvi ljudi sa čitavog sveta i po tome se određuje šta je normalna količina B12 vitamina u krvi.
Takođe činjenica je da mnogo nutricionista se slažu da ta referentna vrednost za vegane je niža nego za one koji konzumiraju životinjske namirnice. Ali ipak, ukoliko bi bilo primećeno da se vitamin stalno smanjuje istom merom, a ne zaustavlja na nekoj vrednosti blizu donje granice, onda bi to svakako značilo da nešto ozbiljnije treba da se preduzme.
Evo i grafičkog prikaza poređenja poslednja tri rezultata merenja vitamina B12:

Ono što vidim na ovom grafikonu jeste da pre nego što sam počeo sa veganskom ishranom već sam imao deficit B12 (po ovoj refrentnoj vrednosti). U prvih godinu dana vidim da je nivo vitamina dosta opao za 22 pg/mL , a u poslednjih 10 meseci je opao za samo 1 pg/mL. Za sada se vidi da količina B12 više ne pada nego da stagnira. Da bi zaista videli kako će dalje da napreduje nivo B12 vitamina, opet ću uraditi test na B12 što će dati još bolji opis smera kretanja nivoa ovog vitamina.

Šta sam naučio za ovih godinu dana:

I dalje mislim da je moguće da se hraniš veganskom ishranom bez ikakvih suplemenata, ALI samo ukoliko imaš stalni dostup organskoj ishrani (koja je mnogo bogatija u B12 vitaminu od one uzgajane na veštačkom đubrivu). Meni je prilično teško da svakodnevno obezbedim sebi organsku hranu (u blizini nemam proizvođače organske hrane - iako živim u Vojvodini). Shvatio sam da bih ispravio ovaj manjak vitamina i uopšte održavao dobar nivo B12, da ću morati da uzimam dijetarne saplemente (da li preko pivskog kvasca, tableta B12 ili multivitaminskih šumećih tableta). Neki bi to okarakterisali kao loša zamena, ali procenio sam da je (barem za mene) to i dalje bolja opcija nego životinjski produkti (koji takođe imaju svoje loše strane).

Inače, osećam se zaista prijatno i spremam se za Novosadski polumaraton i Beogradski maraton. Trenutno sedmično pretrčim 60km, a svake sedmice povećavam kilometražu.

Čim bude novih informacija obavestiću sve one verne pratioce ovog malo čudnog eksperimenta.

Novi rezultati istraživanja krvi

2010-05-11T09:41:00.002+02:00

Kako brzo vreme prolazi. Evo prošlo je već pola godine kako sam počeo sa ovim istraživanjem/izazovom i kako sam uradio istraživanje krvi za vitamin B12.
Sad skoro sam opet radio isti test + KKS. Rezultati su pokazali da nemam malokrvnost. Doduše, eritrociti su oko donje granice, ali opet prihvatljivo (u suštini, kao i pre nego što sam počeo sa ovim izazovom).
Ali, ono što sam primetio da nije bio toliko dobar rezultat, jeste smanjivanje B12 vitamina u krvi. Pre pola godine B12 je bio 183 pg/mL a sada 161 pg/mL. Odatle zaključujem da iako sam uzimao B12 preko pivskog kvasca, da to nije bilo dovoljno da u najmanju ruku održi postojeći nivo vitamina B12, ako ne i da poveća.
Za ovih pola godine jeo sam različite hlebove, ali iako su bili crni hlebovi, nisu bili uzgajani na stajskom đubrivu. Odlučio sam da dam još pola godine u ovo istraživanje na taj način da osim pivskog kvasca jedem i hleb od posebnog brašna.

Kada se krene od Bačke Topole prema bečeju, negde na desetom kilometru sa desne strane, nalazi se jedna farma na kojoj se proizvodi posebna spelt pšenica (poznata još kao krupnik. Na linku se može videti kratak opis spelte na srpskom, a na engleskom možete pročitati ovde). Na istom salašu se uzgaja posebna vrsta krava sa dugim rogovima i tim prirodnim stajskim đubrivom se đubri 40 jutara spelte koju uzgajaju. Tamo se prodaje spelta, speltino brašno (i crno i belo). Ono u sebi osim drugih dobrih sastojaka u sebi sadrži takođe i B12 vitamin (što mi je trenutno veoma potrebno)
Znači, osim uobičajene hrane, u ishranu ću ubaciti i svakodnevno jedenje hleba pravljenog od speltinog brašna.
Što se tiče mojih ličnih utisaka o veganskom načinu ishrane:
Prvih možda mesec dana sam se osećao slabije, nakon čega mi je to prošlo i što se tiče kondicije i trčanja sada ne osećam razliku. Vrlo verovatno zato što pre ovog istraživanja nisam ni dosegao neke granice mojih mogućnosti pa da osetim neku veliku razliku u fizičkim mogućnostima.
To što mogu da kažem jeste da sam se mnogo lakše spremio za maraton (42,2 km) nego što sam mislio da će biti teško. Ne znam koliko je inače teško pripremati se za maraton i trčanje samog maratona, ali... prilično sam se dobro osećao za vreme priprema i samog maratona.
Možda takođe može poslužiti i podatak da na samom maratonu sam stigao do zida tu negde oko 33 km. To pokazuje da mi je telo moglo da skladišti dovoljno glikogena za maraton i sa veganskom ishranom.
Ipak, ono što bih istakao što sam primetio da se promenilo od kada se hranim ovom ishranom, jeste bistrina uma. Nakon obilnog obroka ranije mi se dešavalo da bilo koji intelektualni posao radim, da ide sa poteškoćama, a sada se uglavnom osećam lakše, i isto mogu da radim intelektualne poslove pre jela koliko i posle. Takođe mi se mnogo ređe dešava i u slabijem intenzitetu da imam osećaj pospanosti nakon jela (što može biti loše kada posle ručka sednem u auto).
Sve u svemu, za sada sam zadovoljan rezultatima (jedino još da popravim B12 i malo podignem KKS). Moja ovogodišnja sezona trka je već počela Beogradskim maratonom, a čekaju me još barem nekoliko trka u ovoj godini.

Beogradski maraton

2010-05-06T12:41:00.000+02:00

Beogradski maraton je već par sedmica iza nas, ali još nije kasno da napišem svoje utiske sa tog maratona, meni posebnog, jer je bio i prvi ikada istrčani maraton.
Pre svega hteo bih da pohvalim trcanje.rs što su se stvarno baš založili u pomoći organizacije ovog maratona, oko deljenja okrepe (banana i limuna) na stazi, obezbeđivanja pejsmejkera i drugih pomoći.
Da ste pitali brojne gledaoce (kojih je bilo najviše na novom beogradu) oni bi vam rekli da ih je vreme baš poslužilo - bilo je lepo i sunčano. A da ste pitali trkače - rekli bi vam da vreme nije bilo dobro - bilo je lepo i sunčano, zbog čega ni rekord staze nije bio oboren, a i svim trkačima je bilo mnogo teže zbog žege.
Samu trku sam počeo prilično polako jer sam znao da trebam da štedim snagu. Išao sam tempom predviđenim da stignem za 4 i po sata do cilja. Ipak tu negde posle 31. ili 32. km već sam počeo da osećam sve jači umor (to je taj "zid" kako ga zovu maratonci) i dosta sam usporio. Poslednjih 10km mi je više puta kroz um prošla misao: "Zašto bi iko želeo da se ovako muči... i još da plati za ovo mučenje", ali - dok sam stigao do cilja već je sve bilo iza mene.
Kroz cilj sam uspeo da stignem prilično svež i da, nakon rastezanja i slikanja sa porodicom i dragim prijateljima koji su došli u BG samo da me bodre, konačno se i zavalim u auto i odmorim se. Ukupno vreme trke: 4 sata 49 minuta i 3 sekunde.
Sve u svemu ostao sam sa prilično lepim utiscima. Imao sam dobro društvo (barem do 1/4 trke - Pavle Radovanov, koji je trčao polumaraton) i dobru motivaciju. Već sada planiram sledeći maraton koji bih mogao da posetim, jer je to zaista jedan podstrek za trening, da vidiš da si deo jedne veće grupe ljudi koji imaju isti hobi (nekima je to i zanimanje, ali velikoj većini nije) i da zajedno sa njima trčiš rame uz rame.
Evo i nekoliko slika sa priprema za trku:

Zajedno smo trčali:

Slika sa polovine trke:

Prolazak kroz cilj:

Na cilju sa porodicom i prijateljima:

Kolač od banana

2010-03-27T19:13:00.000+01:00

Evo još jedne lepe poslastice.

Sastojci:
4 kašike nerafinisanog ulja
50g meda
100g oraha
400g banana
vanila
4 kašike soka od pomorandže
250g brašna od celog zrna
100g urmi
- Za ukrašavanje:
50g kokosovog brašna
20g meda
grožđice ili neko drugo sušeno voće

Priprema:
Nerafinisano ulje izmešati sa medom, dodati mlevene orahe i izgnječiti banane. Brašno pomešati sa ostalim sastojcima. Na kraju dodati sitno seckane urme. Peći 45 minuta. Dok je kolač još topao, premazati kolač sa tankim slojem meda (pošto je topao, lako će se razmazati med) pa posuti sa kokosovim brašnom. Može se i preko kokosa poređati suve grožđice ili neko drugo sušeno voće.

Ovaj kolač sadrži i dosta ugljenih hidrata ali i belančevina, što ga čini još jednim "jačim" jelom koje pruža dosta energije. U njemu ćete naći vitamina C, thiamina, niacina, vitamina B6. Osim ovih vitamina, tu su i minerali: bakar, potasijum, fosfor, magnezijum i selen, a posebno se ističe Mangan koji je bitan mineral u ljudskoj ishrani. I ovaj kolač je takođe bogat sa omega-3 i omega-6 masnim kiselinama koje su bitne za ispravno funkcionisanje mozga

Alva

2010-03-27T18:15:00.003+01:00

Evo i recepta za jedan od mojih omiljenih poslastica:

Sastojci:
100g susama
2 kašike meda
2 kašike seckanih oraha
1 kašika nerafinisanog ulja

Pripremanje:
Najbitniji deo pripreme je da se susam usitni što je više moguće (najbolje je na mlinu za kafu, a može i na mašini za mlevenje maka). U samleveni susam dodaje se sitno seckani orah, med i ulje. Sve zajedno promešati.
Ostaviti da malo odstoji i onda još par puta promešati u razmacima od desetak minuta, kako bi se med jednako rasporedio.

Ova postalstica je veoma slatka, ali u isto vreme zdrava jer ne sadrži rafinisane zaslađivače. Ova poslastica je i energetski veoma bogata, tako da je najbolje da jedete ovako nešto ukoliko planirate neku fizičku aktivnost na kojoj ćete moći da potrošite svu tu energiju.
Ona je takođe bogata i sa omega-3 masnom kiselinom, koja je veoma važna za pravilan razvoj mozga. Osim toga količina koja se dobije od ovoga je dovoljna da zadovolji u potpunosti dnevne potrebe za: magnezijumom, fosforom, bakrom, manganom i selenom, a još je veoma bogata i sa kalcijumom, gvožđem, cinkom i thiaminom.
Ko bi rekao da tako malo zrnevlje može da sadrži u sebi toliko dobrih stvari?!

Mali dodatak:
Od kada sam prvi put napisao ovaj recept, još malo sam ga doradio:
Pre nego što sve pomešate zajedno dodajte 1-2 kašike samlevenog suncokreta. Neki vole ukus blago proprženog suncokreta, lično meni je lep i bez prženja. Na taj način ukus je još sličniji originalnom receptu.